стика, она у реду (шведска и војничка), а после и рад с пушкама и гађање у нишан.</p> <p>Овим ј |
ите да вам не узму деца и не поцепају), а ви у торбу турите што вам треба за јело до мрака па д |
ти овако рачунали:{S} 30 и 40 то је 70, а 7 и 9 чини 16; и оних 70 чини свега 86.{S} Ако су има |
, остаће равно 70.{S} То је одсекао 23, а он треба да одсече 27, дакле још 4.{S} Ако од 70 одсе |
ако од 93 дрвета одсече 10, остане 83, а ако одсече 20, остане 73; ако одсече и она 3, остаће |
ају да поделе онај остатак од 60 до 85, а то је 25.{S} Ако и то поделе на три места, биће по 8 |
hi>усавршавању себе и свега свога</hi>, а није у примању туђега и готовога.{S} А у нас је све п |
е, која васпитава само <hi>речима</hi>, а руке и не дира.{S} Он је дакле сам био некултуран, а |
hi> или зоља, а неки кажу <hi>оса</hi>, а неки веле <hi>ос</hi>.{S} И, ето, то је о — с, ос.{S} |
вај развитак врши <hi>сам од себе</hi>, а он је само приносио и припремао потребну храну; он је |
није овде, те да му кажемо <hi>ти</hi>, а ми онда кажемо он; а ако је женско ми кажемо она, а а |
Она је добра.{S} Ја њу <hi>волим</hi>, а оно друго ћемо делити заједно...{S} Имаћу у њој и дру |
ове књиге, што се зове <hi>буквар</hi>, а писање најпре на овој <hi>таблици</hi>, овом писаљком |
лица.{S} Ово лево је писано <hi>с</hi>, а ово десно је печатано.{S} Ласно ћете га запамтити: ли |
S} Она се пишу увек <hi>у почетку</hi>, а никад у средини или на крају.{S} Најпре запамтите, да |
о ово моја, и зове се „<hi>шешир</hi>“, а ово доле познајете боље: то су <hi>гусле</hi>.{S} Јес |
вољнији, јер овде није било „програма“, а допало му се оно, што је Радиша био одабрао и како је |
али Радишу за „назадна“ и „ограничена“, а „власт“ је мислила, да је он „потуљени“ опозиционар и |
оване и у њој једна плехана „фуруница“, а у другој ништа; а у обема је таван био од расушених д |
о, да све што је у гуњу, то је „народ“, а све што је у капуту, то је „бирокрација“, „тиранин“, |
а.{S} Настаје „медена ракија“ и „мезе“, а деца покусају и по коју каленицу или чинију варенике. |
зив за Радишу, да му „одмах предстане“, а ово „одмах“ беше још подвучено црвеном писаљком трипу |
пане, него су их професори „диктирали“, а ђаци писали па после <pb n="37" /> учили напамет као |
књига.{S} Ово су око Радише „букварци“, а оно су тамо „часловци“ и <pb n="17" /> „псалтирци“.{S |
о прописе и на сваком написао „виђено“, а на Радишином написао „превасходно“.{S} Кад им је врат |
а нашу школу да направимо колико треба, а село после како нађе за право...</p> <pb n="232" /> < |
и не знају колико им и за шта то треба, а и мали су па тешко разумевају а лако заборављају.{S} |
д буде време, за храњење свилених буба, а кујну за оставу дечијих ствари а по потреби и за прен |
у рано покалуђере и надену му име Сава, а он јави људима да не може ићи с њима; него им да косу |
јаче.{S} Ја могу да бројим један — два, а ви да љуљате руке, на један напред, а на два назад!{S |
да <hi>дамо</hi> један део, другом два, а трећем три дела.{S} Кад сто делимо на шест гомила, он |
ков а за њим домаћица Миљкова и његова, а за њом и сва чељад редом; и сви прилазише Радиши, да |
, за шест година, трећи за шест векова, а четврти веле, да му је требало много више времена те |
правите?..{S} Ето и код ножа два слова, а испод ножа писано нешто.{S} Познајете ли ово испод но |
р.{S} На једној страни, ево, има слова, а на другој нема, ево.{S} Ви ову страну где нема слова |
лете.{S} И код малих је ударена основа, а тек код великих ђака (у продужној школи) ова се основ |
точне стране, те да заклања од ветрова, а мање и слабије с јужне стране.{S} Поручио је семе од |
дрвеће тако, да веће брани од ветрова, а не заклања од сунца.{S} Свака кућа има пуно живине, т |
лепше зеленило до самога корита њихова, а у кориту увек бистра као суза.{S} А и људи и чобани с |
Јанко већ беше пожео јечам и однео га, а стрњиште попашено.{S} Млади „мајстори“ загорички одма |
десет!..{S} Колико сте сад узели свега, а колико је остало?..“ Овако док се не узме све. „Ко би |
пет десет!..{S} Колико сте узели свега, а колико је још остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Кол |
ћа је било најодабранијега и најбољега, а није изостало ни цвеће најразличније, које је највише |
колико хоћеш лонаца да метнеш на њега, а овамо у овим затвореним преградама и хлеб да печеш и |
<pb n="208" /> или три пијемо ми њега, а преко овога пије оно нас.{S} И свуд збори људима, да |
сеца Радиша је осетио неправду од Бога, а сад је осетио и од људи; и не зна се, која му је била |
кама, и гађање у нишан.{S} Поред овога, а по жељи самих ученика, узет је зими и Четвртак за њих |
рагоцена грађа за познавање села свога, а у исто време упознао се боље и с појединим ученицима. |
ако је створио овај свет и њега самога, а животиње никада.{S} Зато у људи и има, да се моле Бог |
и барем што мање варошкога и куповнога, а што више онога, што је сама руком својом могла изради |
ј држави и дељена нам је турска правда, а ње да нас Бог сачува више!{S} Питајте старе људе, кој |
сам, да је исток управ иза овога зида, а запад иза тога тамо.{S} Онда, где је југ а где север? |
стари воћњак, који му доноси мало рода, а испод њега је кућа једнога сиромаха доброга Томе, кој |
.</p> <p>У науци дакле има правих чуда, а сва је наука у књигама.{S} И кад вам кажем још, да су |
шест и дође тај празник Велика Госпођа, а ви ћете сутрадан доћи у школу.</p> <p>„Хвала вам, што |
ту учити, али да ће њих учити госпођа, а он ће јој помагати.{S} За тим дозва Дану и предаде јо |
да у културном животу вреднији осваја, а тромији и лењивији пропада, онда народ мој нема најле |
<p>Овако су прешли сва слова до краја, а онда Радиша продужи: „Сад ћу да вам раздам ове таблиц |
и, плевити и чувати од штетних утицаја, а све ће расти и развијаће се само....</p> </div> <div |
; ово је турска црква и зове се џамија, а ово је поред ње <hi>џ</hi>; ово познајете да је фес и |
Недеља.{S} Оно је у школи била теорија, а ово пракса; оно је била наука, а ово кретање и рад; о |
у нових људи, нових и бољих генерација, а преко тога и на општем напретку, уливала је у његову |
{S} Оде и Миладин, да и он доведе ђака, а кмет и Радиша се спустише судници, то јест школи.{S} |
снег не могу да падају кад нема облака, а роса и слана кад није хладно; да из ниских облака пад |
имали доста и млека, и сира и кајмака, а сурутку су киселили и пили место киселе воде.{S} Због |
Перо је од гуске, а табла је од дасака, а даске су од дрвета; а ово перо и ова табла у буквару |
да блато уђе у ове рупе између дасака, а оздо нек један држи даском да блато не пропада доле и |
нистра војнога неколико стотина метака, а пушака државних има у селу, па да их учим и томе.{S} |
Она навиком и очвршћавањем чува човека, а чишћењем и знојењем лечи.{S} Ваља је само помагати и |
едан је бачици просуо пун бакрач млека, а један је пуцао из пиштоља у буре с вином, те је куршу |
стао код куће.{S} Он се опремио и чека, а мајка се увек нађе, да му још понешто рекне и поучи г |
старосватица, Миљкова домаћица Станика, а и Даница и мајка њена одлазиле су њој највише.{S} И т |
реците: н — нож, и — игла, е — евењка, а — ашов, п — перо...{S} Хајдете сад сами тако до краја |
ћица, а то ми је снаха, то ми је ћерка, а то ми је друга снаха и тако даље.{S} Све су питале за |
издизале велике гомиле камена и песка, а за тим у градину, да виде колико је што израсло.{S} Р |
орија, а ово пракса; оно је била наука, а ово кретање и рад; оно је све за ум и срце, а ово је |
огло се још купити по мало соли и лука, а друго није ни морало да буде.{S} А кад јавише својим |
еко њих Срем, Славонија, Банат и Бачка, а онамо даље Маџари, Моравци, Чеси, Пољаци и Руси.{S} О |
како нађе, да стаза није много дугачка, а да ће бити још краћа кад се управи, а много ужа од ју |
евинама, којима се и сама приближивала, а чувала их од свега „куповнога“ и варошкога.{S} И ово |
е.{S} Жива ограда је нагло напредовала, а све су се јеле и борови посушили.</p> <p>На Петров да |
им прозорима и с подом барем од цигала, а нигде од блата и земље.{S} Око кућа је у већини случа |
шеније, могу имати.{S} Ево мени гусала, а деца могу и гудети и свирати у њихове свирајке, па ће |
их пруга!{S} Нека вам тако стоји табла, а ви узмите ово што се њиме пише!{S} Како се то зове? ( |
много.{S} Теби ће да се поквари табла, а може и крижуља да ти се сломи...{S} Доста.{S} Оставит |
села су опет, свуд наоколо, друга села, а до њих опет друга и тако даље.{S} Има ту и великих се |
ампици био је догорео и она се угасила, а он се укочио од зиме.{S} Ни куће своје није био жељан |
деце, која су одмах схватала и памтила, а да су нека непрестано грешила и нису могла да запамте |
ипут мање дрва него што је пре трошила, а оно друго и да не помињемо.{S} С овим гвозденим огњиш |
од газда Наума пет дуката да купи вола, а овај му тражио „цванцик“ на сваки дукат на месец, а т |
омах Павле, коме је курјак удавио вола, а у кући имао два гроба за годину, отишао у чаршију и п |
ућу и општину своју да уреди како ваља, а камо ли државу и све државне и опште народне установе |
предак.</p> <p>„Распуст траје 6 недеља, а то је до Велике Госпође.{S} Зато ви бројте недеље, па |
рече ученицима: „Децо, сутра је Недеља, а у Недељу ђаци не иду у школу.{S} Зато и ви сутра немо |
езасејана у пролеће по неколико недеља, а у лето жито непожевено и трава непокошена опет по нек |
сподине.{S} Има како паметних родитеља, а деца им ништа не ваљају,“ одговори други. „А може ли |
ивоту Радишину.{S} Село добија учитеља, а Радиша добија школу; и престаје му детињство и безбри |
раслих, у школи више ђака него учитеља, а у општини и народу више неразумних и непросвећених не |
лово п.{S} Учионице су дакле са зачеља, а станови у крилима.{S} Станови имају по три собе и куј |
но што се зове <hi>осица</hi> или зоља, а неки кажу <hi>оса</hi>, а неки веле <hi>ос</hi>.{S} И |
лишће, те да се не поцепа и не испрља, а за тим како се држи таблица, како се чува крижуља, ка |
ју.{S} Он не види оно што је у књигама, а тамо је читав нови свет, свет мудрости људске, свет с |
а после на таблицама цртама и тачкама, а за тим и са другим предметима.{S} За тим су све то ог |
еше да исповедају ово: „Ко није с нама, а он је против нас“.{S} Почеше дакле тако да страдају и |
{S} Нек вам то сада стоји на таблицама, а таблице на клупи а ви се исправите! — Слушајте сада, |
већином очишћена и корова у њима нема, а ђубре је на једном месту и у рупи, да се не растура, |
је <pb n="347" /> нема, дућанџије нема, а за учитеља је чуо, да је или „курџон“ или неки назадњ |
ралука укопане у земљу а других и нема, а клупе школске су биле и мале и недовољне, те с тога н |
а је оно испод евењке? — То у вас нема, а то је гвоздена лопата, па се овде удене дршка и онда |
/> биљака и животиња, којих данас нема, а некад су покривале земну површину.{S} А у почетку, ка |
те још много што шта што у књигама има, а прости људи не знају то зато, што не умеју да читају. |
им Бога и љубазно се поздрави са свима, а ови сви <pb n="255" /> поскидаше капе и ижљубише га у |
како се зову и шта народ прича о њима, а пустио је Миладина и овога младића, да они воде прву |
и стотине до хиљаде и рачунали с њима, а писмено је и овде оставио за до године.{S} И у Земљоп |
мржњу и према људима и према стварима, а одавде излазе толике и толике мане у карактеру и прес |
не а другу с друге стране пред вратима, а у средини једну велику лесу, преко које свако дете мо |
што се на грудима закопчава дугмићима, а не копчама; а на глави место феса носио је неку шешир |
ову школу.{S} И учитељ је казао ђацима, а преко њих је за ово дознало и цело село.{S} Сазнало с |
на читање, особито о већим празницима, а после и они, који су излазили из школе.{S} На орману |
је објашњавао и рекао, да по варошима, а у онога света, где је он био на наукама, и по селима, |
ћин сад имао кола и то већином окована, а неколицина су и кочије набавили и почели да прежу коњ |
на онако, а негде је и компромитована, а наш се свет тешко одвикава од старога и нерадо прима |
ти, зашто је дошао.</p> <p>— Ја и Дана, а сад нам је дошла и Зора, одговори госпођа.</p> <pb n= |
Бог је овај свет створио за шест дана, а седмог дана је отпочинуо, чиме је хтео и нама дати пр |
, од којих сам се ја хранио месец дана, а све је за живот скупље.{S} И срамота је и неправо је, |
оларца, о чијем је трошку она штампана, а за тим уваженом одбору ове Задужбине, који је и ову к |
ила деци исто онако као гладноме храна, а они, који им је дају, биће као мајка, која их доји... |
те, али само ова с леве стране, писана, а немојте ова печатана! (Деца пишу, а Радиша обилази св |
чните од ока па редом, али само писана, а печатана ћемо други пут.{S} А ја ћу да вам прегледам. |
ију.{S} Дошло је и неколико загоричана, а пошто је била Недеља, те су и Радишини велики ђаци би |
> свему.{S} Деца расту сасвим слободна, а љубав их чува само од онога што им шкоди.{S} Шкоди им |
један велики чекић за разбијање камена, а доцније, ако затреба, и једну ћускију с фитиљима и ба |
Храна је проста и свежа и увек умерена, а одело широко, јевтино и што се пере, те да се деца у |
неколико месеца а она су још некрштена, а било је и који су дошли зарад какога покојника, да зо |
га, што је нова зграда била још влажна, а друго с тога, што је време било кратко за нове.{S} И |
е Дрина а преко ње Босна и Херцеговина, а онамо даље су Талијани, Французи и Енглези.{S} Окрени |
двадесет младића од 15 па до 20 година, а неки су имали и више.{S} Оволики број је просто запре |
њиним за свих минулих тридесет година, а учионице нису више обично окречене, него је за таван |
је Бог рекао, да пазимо и учимо туђина, а како не бисмо пазили <pb n="242" /> и учили друга сво |
ањем; а рада нема. „Чујем клепет млина, а брашна нема“ — Зато ја нећу тако.{S} Ја ћу моје да уч |
ј земљи и имао је још два старија сина, а Св. Сава је био трећи и најмлађи <pb n="155" /> и бил |
олазе кмету, да га питају је л’ истина, а кмет је опет слао пандура капетану, да га о томе пита |
мајку, да види, вели ли она то истина, а мајка погледа у Радишу, да види, како ће њему да буде |
А и боље је тако: неће падати прашина, а боље ће се и грејати.{S} И то могу за дан да поправим |
жемо он; а ако је женско ми кажемо она, а ако је дете ми кажемо оно.{S} Ево одмах друга реч: <h |
За ствари од хартије није имао картона, а то му за село најмање и вреди. <pb n="193" /> Много б |
у којој се на једној страни метне вуна, а на другој страни чекаш од ње готове хаљине, какве год |
дна мала соба а с десне друга још мања, а право идући даље улази се у учионицу, начињену од две |
да вечера у кући или бачији поред огња, а сад први пут вечера у соби поред лојанице у „чираку“- |
} Јер је он сматрао ово за место учења, а не за тековину.{S} И веће опомене и казне не би било |
, а ови од још дивљијих, и од животиња, а све су животиње као и биљке постале у дугом развитку, |
има, па онда рече Груји, да то прекопа, а он с ђацима сиђе у реку испод брда, одакле свако дете |
а захвалио и казао, ко хоће да се купа, а он се измакнуо даље и одшетао је с оним најстаријима |
осаму.{S} Свако село има свога хлебара, а не меси се хлеб у свакој кући за себе; свога столара, |
Зато Радиша опет остави она два чувара, а он се с осталима врати школи.</p> <p>Тек трећег дана |
б у свакој кући за себе; свога столара, а не гради свака кућа што јој треба од дрвета како му д |
а то ништа не боји, јер они имају пара, а и година је родила добро, онда су градили план без об |
па оправку чак у варош; свога обућара, а не опуте се опанци у свакој кући од неучињене коже; с |
х је до сад развијала само кућа и вера, а сад ваља да им помогне школа и наука.{S} Даље, ово је |
еднога свога најбољега друга за девера, а кмета Миљка остаросватио.{S} И на дан свадбе је ова м |
и.{S} Настаје љубљење бадњака и вечера, а она је на Бадњи дан много слађа него други пут...{S} |
или се: „Што вуруна да се ложи изнутра, а не из оџаклије, и што ће јој вратанца!“ Радиша им је |
уста дођу овамо, те да се ложи изнутра, а не споља: а рупа на зиду да се зазида. „То ја могу са |
је морао у пет а лети и у четири часа, а послови су у вече трајали до десет, једанаест па и дв |
а се иде по застирачу, који се истреса, а не по њима.{S} Пето, у свакој има кревета као и у вар |
ске у руке Русима и дотерали до Ђуниса, а у другом, што нисмо ослободили сав српски народ под Т |
ви најпребније <pb n="288" /> од алата, а до краја године и саму тезгу, која је најскупља; тим |
„Господине, нас је у кући четири брата, а и отац нам је још жив.{S} Њих тројица су старији од м |
је одбијао рупе, т. ј. прозоре и врата, а црепа мање, јер није знао да иду дупло.{S} За тим му |
ника нема, па рече: „О, мајстор-Милета, а знаш шта?{S} Заборавили сте ви нешто, што свака школа |
ад су му лепо говорили, да им не смета, а он опет за инат.“ И с овим се сложише готово сви. „А |
емљи?“ Радиша га запита, зашто то пита, а он вели „Рекла ми нана, да те питам“.{S} Свеједно је |
а ли би моја Вида и сама умела да чита, а камо ли и другога да учи!..{S} И онда призове сву дец |
S} Онда нема ко у вас ни књиге да чита, а у књиге је написано све што људи знају, и благо ономе |
..{S} Ко уме ово испод ножа? (Ђак чита, а Радиша га опет за сваку реч пита шта значи).{S} Ко ум |
а прочита оно испод столице? (Ђак чита, а Радиша за сваку реч пита: шта је то).{S} Нађите нож!. |
писма и тапије и облигације да им чита, а кмет га узме и у судницу да им пише и чита законе и к |
} Само је Даница искрено примала госта, а Радиши је свака реч њена, сваки покрет, свака ситница |
сплетем од сламе.{S} Ње овде има доста, а нико је ни за шта не употребљава...{S} У једној радио |
} Тако је ишло и преко целога распуста, а тако се продужавало и сад.{S} Зато су сад имали поред |
ју нити онако масна, ни слана, ни љута, а готове се много боље и посна и мрсна.{S} Нарочито виш |
ељаци, јер је још био уморан и од пута, а у јутру је ваљало и поранити.</p> <p>Кад је све намес |
ишли су у реду докле је год било пута, а дотле је било и село.{S} Свет је одавно очекивао, с к |
го, он <pb n="23" /> не зна добро пута, а треће, шта ће они код куће да му кажу, и шта ће да ре |
селу и треба мајстора за много што шта, а најпре за ово.{S} Али да ли ћете ви то моћи?{S} Ви ст |
хтео да покаже деци, да не знају ништа, а Радиши, да их није учио „по програму.“ И код „Певања“ |
а исто овака, као мала, само мало већа, а нека су другојача, и њих треба добро да запамтите.{S} |
5" /> од разнога дрвећа, траве и цвећа, а све је ово било тако на свом месту, да ни стопе није |
огу да нађем и по десет дванаест врећа, а кад не роди, као ове године, не могу да наберем ни дв |
један ред крстића, један ред котурића, а трећи ред пун ових кромпирића (тачака).{S} Узмите кри |
се земље до једне шаке пред врх кочића, а он с децом пође у реку за камење.{S} Док су они по дв |
а почеше да показују, где је чија кућа, а Радиша извади бележник и за час нацрта целу околину и |
биле липе и по шуми а камо ли око кућа, а багрема није ни било никако.{S} Зато су и челе брале |
а је Даница, онда ћете бити добра деца, а добру децу воли и Бог и људи, и онда ћу вас и ја воле |
зда Мијаилова унука и Миљкова синовица, а за тим је стигла и једна Грујина пасторка а после ње |
јесен су засадили још неколико младица, а за друге су ископали рупе, у које ће рано с пролећа з |
але учити ове године госпођа учитељица, а до године ћу вас, вели, учити ја.{S} Онда зовну Даниц |
њу причају, да је врло добра учитељица, а добра је и девојка: здрава, лепа, отворена и паметна: |
{S} Нек стоји њима и светиња и судница, а ја да тражим за школу друго место...</p> </div> <div |
ила врло добра мајка и вредна домаћица, а разборита и поучљива жена, која је примала све што је |
Мијаило је казивао: то ми је домаћица, а то ми је снаха, то ми је ћерка, а то ми је друга снах |
о не знамо.{S} А звезде су друга Сунца, а иза њих друга и тако даље до у бескрајност.{S} И, нем |
ребне и делипале, са мање и ума и срца, а с више физичке снаге...{S} Друштву је све потребно, к |
адметала, које ће лепше и више да туца, а Радиша је само надгледао и управљао.</p> <p>После ово |
да и у лето пробуди највећега спавача, а камо ли сада, у Октобру, када се свиће много доцније. |
како му драго и како уме; свога ковача, а не носи сваку алатљику па оправку чак у варош; свога |
кући од неучињене коже; свога кројача, а не кроји одело сваки себи па да му стоји као туђе; св |
Ваља само хтети и почети, рече Радиша, а у том му понудише и другу чашу.{S} Радиша је не прими |
че прозвани ђак.{S} Добро, рече Радиша, а кад нам га он да, шта ми ваља да радимо? „Онда ми ваљ |
на једним вратницама око 15 — 20 душа, а једна жена изнела решето пуно жита и баца га на младе |
е се северу!..{S} Тамо је Сава и Дунав, а преко њих Срем, Славонија, Банат и Бачка, а онамо даљ |
е, које је добро и за грађу и за огрев, а може да послужи и као жива ограда, и које зову „дрво |
ела одакле је.{S} Милун је и данас жив, а дело његово остаће и по смрти његовој, те да слави им |
господина Радишу, кад човек није крив, а децу нам учи да не може бит’ боље?!</p> <p>— Власт је |
љево; јер он има децу, подмладак његов, а и људи му стоје на расположењу И докле друга занимања |
лио стари деда Радивоје, отац Крсманов, а Даницу снахе његове.{S} Деда Радивоје говораше: „Госп |
ра да буде на главнима, који држе кров, а колика на спореднима.{S} Према овоме се мења и кубату |
пасности, зими да западну негде у снег, а у пролеће и у јесен, кад дотекне вода, да се удаве у |
ве су кошнице продаване по дукат комад, а њихов се мед свуда тражио, јер су знали да је чист.{S |
није задало више посла него Ручни Рад, а ни од чега веће користи није очекивао него од њега.{S |
да нешто прескачу.{S} Дође и он на ред, а мајка, тужна и брижна, метнула дете на пут да га сва |
Затим је казао, да пишу још један ред, а он их је обилазио и помагао им.{S} И већ су се данас |
и сте сви ове године учили први разред, а сад ћете прећи у други.{S} А између првог и другог ра |
дељење и она ће имати само први разред, а он четврти; како имају лепу градину и здраво шумовиту |
иша је примио своје ђаке, други разред, а Даница своје, то јест први разред.{S} А пошто је све |
јесен; ови ђаци прелазе у други разред, а ми треба у први да примимо друге ђаке, а ми не можемо |
, у име Бога, прелазе у четврти разред, а у први ћемо примити нове.{S} Зато сваки ко има дете з |
жну школу), Радиша је примио II разред, а за Даницу су примљени нови у I разред.{S} За ове две |
, а ви да љуљате руке, на један напред, а на два назад!{S} Дете да огледамо и тако:{S} Један! — |
ишао из ове школе.{S} Мисли ето напред, а одушевљење Радишино читаоци ће видети најбоље из само |
зато и има више за све па и за провод, а није овака сиротиња као у нас.{S} Пето, тај се свет м |
који имају остављају новац на приплод, а они којима треба узимају га на послугу, него су зајед |
ативно: — Владалац ваља да слуша народ, а домаћин чељад своју!...{S} И, мало по мало, па се ово |
> песме.{S} Гусле има сав српски народ, а у другог их народа нема.{S} Зато ми и волимо гусле.{S |
сле, особито они већи, правили за себе, а неки су изишли и прави мајстори у овоме.{S} Радиша је |
ја морао сад да градим зграду за себе, а опет да останемо у старој и тескобној кући.{S} А ја м |
{S} Човек није могао начинити сам себе, а друге су животиње још мање умеле и могле.{S} Морала ј |
лако шчитава развучено, као на слогове, а не на гласове).{S} Нађите иглу!..{S} Које је то слово |
ата и обим округлога отвора за чункове, а за тим сео и побележио све што је најпотребније: још |
о био уз Даницу и олакшавао јој болове, а каткад би покушао да направи и по какву шалу, коју Да |
рапе, а сестра му исплете и једне нове, а отац му наопути нове опанке, те да их обује кад пође. |
кмет Миљко, то је била светиња за све, а капетан је био место Књаза.{S} И све је слушало и кме |
да градите нову кућу.{S} То је за све, а није само за тебе; и ту ћеш и ти са својим другом бит |
није другојаче.{S} Жена је у кући све, а човек је у њој гост.{S} И благо оној кући, у којој је |
о ми, те да ни у кући свуда нема слоге, а камо ли у општини и у држави.{S} Седмо, отуда је у њи |
стране.{S} С једне су ове црвене пруге, а с друге нема ништа.{S} Ја ћу увек да вам кажем кад ко |
тају.{S} Помисао: како ће они без Раде, а како ће он сам у туђини, без њих, помућивала је ону р |
, и ја не могу људе растеривати одавде, а није ни ово земљиште најзгодније.{S} Нек стоји њима и |
израде овде, да се и креч испече овде, а песка има у реци, да и дрво довуче село па да плате с |
у?“</p> <p>Сиромашак Тома не беше овде, а газда Мијаило беше у првим редовима и сад се упреше с |
и не диже.{S} Данас нико ником не иде, а сви су домаћи код куће и слатко се наразговарају.{S} |
саћа, и истресао је мед, да деца виде, а саће је враћао у кошницу.{S} Измислио је и једну ђерз |
{S} Јер се природа учи само из природе, а никако из књиге.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
.{S} Ти си мушко и ти идеш више у људе, а сад, хвала Богу, и у школу, и знаћеш више, па учи и њ |
у да читају и пишу, па се више и труде, а јачи су те више и могу да ураде.{S} Има много људи, к |
о је и Бог рекао: да старији уче млађе, а млађи да слушају старије.{S} И, благо оној кући и оно |
упуштати и с тога, што нема суве грађе, а од сирове не вреди ништа ни да прави; а није имао ни |
Радиша ништа не купије док она не дође, а Радиша је писао, да они ништа не спремају и не троше |
д досад.{S} Зовнуше кривца и овај дође, а Радиша загрме: „Што си га тукао?“ У кривца се још опа |
села свога.{S} Отац узјаха коња и пође, а Радиша оста.{S} Још једном рече „збогом и са здрављем |
ла у поље крушевачко, да се мало прође, а отуда угледа једнога јунака где јури на коњу и познад |
шу и махну руком да уђе.{S} Радиша уђе, а ноге му се уштапиле од толикога стајања, више него ик |
н га утуца; други беше остао мало ниже, а он га подухвати чекићем и повуче навише до праве виси |
е да не потуцају ноге, и предаде им је, а они почеше да се грабе ко ће пре да је узме и убија к |
еба, мало сира и кајмака, по које јаје, а каткад и по која чорба, мало колача и воћа и, ето, то |
Божји, без великога ласкања и поезије, а све иде од срца.{S} А деци се чини, да сад сви с неба |
да је с тога децу пустила мало раније, а она иде да легне.{S} Радиша, чим је виде онако необич |
ете.{S} Јер здравље вам је најглавније, а и снага треба човеку за сваки посао.{S} А кад је чове |
јаче живи, живи много лакше и угодније, а из земље вади много бољи и много више берићета.{S} От |
широк, а нека доле, до ове доње линије, а ова два ђ и ф иду и горе и доле.{S} Зато хајдете сад |
цу, те се ту може радити најпоступније, а хартија је и најјевтинија.{S} Зато га није могао сасв |
у се чуло и из саме среске канцеларије, а и Радиша и кмет Миљко нису могли да оћуте.{S} Само су |
рци и часловци „слишавају“ из Историје, а букварци да пишу слова.{S} Најстарији ђак над псалтир |
аду се и тело развија и душа напредује, а рад је и по себи врлина најпотребнија за живот.{S} Не |
мислили, да се само у пролеће расађује, а рупе да се копају онда, кад хоћемо да посадимо какву |
S} А њему се не иде.{S} Он не наваљује, а отац опет не може да га тера.{S} Радиша чека на оца а |
иди, кад је рекао: „<hi>Ум</hi> царује, а снага кладе ваља...“ Зато да га просвећујемо и учимо |
нас.{S} Чули сте да се каже: ум царује, а снага кладе ваља.{S} А до великога ума долази се учењ |
најразвијенијих и њих огласио за ђаке, а онима другима рекао, да остају за до године.{S} Ове ј |
он мора сад да учи сваки дан нове ђаке, а они, ако хоће још да уче, да долазе Недељом, као што |
ми треба у први да примимо друге ђаке, а ми не можемо примити ни једнога више!{S} А кад то чуј |
године учио трећи разред и велике ђаке, а Даница само други, јер у први нису примили опет нијед |
око доксата мале ђаке а иза њих велике, а иза ових стали су људи.{S} Онда је он изишао на докса |
диша много боље познавао своје ученике, а они су опет били много слободнији и више су волели и |
гра, попа је отишао да опоје покојнике, а кмет Миљко и Радиша написали су извештај министарству |
су вредна и здрава деца и лепе девојке, а Даница и добра учитељица, на сва четири разреда, врши |
и свадбене, и јуначке песме гусларске, а и неке лакше црквене, које су деца чула или ће чути у |
е? — Зашто не може? — Перо је од гуске, а табла је од дасака, а даске су од дрвета; а ово перо |
а, ваља разума и умешности, ваља науке, а до науке се долази само учењем.{S} Зато хвала вама оп |
та, прозоре и под и мајсторима за руке, а за то ћемо платити нешто из општинске касе а нешто по |
село па да плате само мајсторима руке, а и то не мора у једанпут него може на почек.</p> <p>— |
је више узимао песме народне и јуначке, а не оне прописане „<title>Имам пун џеп шећера</title>“ |
ају чак и они, који се поруче из Чешке, а не примају се они, који су код нас никли и само прене |
је одмах поручио неколико тих из Чешке, а после покушао, да их и у нас, у градини својој, произ |
то се зна за њега, и што га тако хвале, а мајци још више.{S} Али им ту радост одмах мути брига, |
{S} Воћке су се све дивотно разгранале, а лепо однеговане изгледају као да су руком скројене и |
стано доносиле, пресађивале и калемиле, а старије су већ у велико стизале на род.{S} И поврћа ј |
рици, а направљене тако, да стоје доле, а не горе, и да се не спуштају озго на ниже, него да се |
осе камење, што беше претекло од школе, а неки песак.{S} А мали су само гледали.{S} И за час па |
} Сем тога, ми сад имамо и своје школе, а пре нам Турци нису дали да се учимо; имамо и своје бо |
престају да буду мимо свет, без школе, а Радиша престаје да буде дете и настаје човек.{S} И св |
а иде одбијала га је од вароши и школе, а помисао да остане у селу, да не иде више у школу, па |
села по равнијим крајевима имају школе, а они <pb n="57" /> немају, него им деца остају слепа к |
мен, ни прашљиве као земља, него топле, а сваки се дан могу прати као кашике и судови из којих |
вратима, оде у Радишину собу за гусле, а у деце се засијаше очи, насмеши се <pb n="108" /> лиц |
игла!..{S} Даље, е — евењка!..{S} Даље, а — ашов!..{S} Даље!..{S} Даље!..{S} Даље!...{S} Све до |
ву страну где нема слова окрените даље, а ову са словима окрените горе. (Надгледа, јесу ли сви |
собице поред ње земљом као и предсобље, а прозори су били мали и једноставни с дрвеном решетком |
лела њу да слуша, јер је радио најбоље, а деца су волела, да с њима буде, јер су га волела.{S} |
химна; и народ само блене, само трепље, а сузе му се котрљају низ образе.</p> <p>Онда се Радиша |
то нареди Груји, да нађе једне грабуље, а ученицима рече, да чупају сав коров око школе и поред |
су прозори сваки пут кад је суво време, а преко распуста су пребојена врата и прозори и поручен |
ето и у јесен него још више преко зиме, а највише у посте.{S} А у вези с овим у Загорици се раз |
пира, сира, кајмака, сланине и пастрме, а уз то и по коју пару, те су сад имали чим и да се омр |
.{S} Прво најпростије и најлакше песме, а миле и разумљиве.{S} За тим све теже и теже, све слож |
ако исто из књиге, напамет, као и лане, а у писању се већ прочуо као најбољи „краснописац“.{S} |
риља.{S} Ето и ту два слова са стране, а доле пуно, пуно.{S} И то ћете ви да учите.{S} Сад пре |
ужише посао и с једне и с друге стране, а Радиша је само надгледао.{S} Други су се надметали у |
не тако, да се он види са сваке стране, а четири парцеле међу њима ограничио је опет правим лин |
Радиша рече Дани, да она мало прилегне, а он ће га носати, јер изгледа, да ће се мало смирити.{ |
о данас и чаршилије воле да су писмене, а боље би било, као што знате, да и сељаци умеју да чит |
од ничега да сагради толике грађевине, а ако је од нечега, откуда му је то нешто било?...{S} В |
но.{S} Школа ваља да буде више градине, а градина испод школе.{S} А мени сад треба прво градина |
управо довршетак прошле школске године, а не почетак нове, јер су многе школе биле престале још |
радила у главноме као и прошле године, а Радиша је имао да обнови с ученицима оно, што су лане |
прошло ни још других три четири године, а брдо је изгледало као кита цвећа и, гле чуда, по подн |
, па рече: „Ево ја покварих, господине, а ти сад како знаш!“ Радиша га погледа па му благо рече |
е; и вода сноси земљу и ђубре у низине, а и људи могу да сносе нешто низ брдо, а могу да сносе |
вапут толико, а то је 33 и две шестине, а трећи 3 пута по 16 и по, то је 49 и по, и 3 пута по ј |
купи, и жито врше и веје — све машине, а човек само управља.{S} Лако ћете разумети, да ће ту и |
то осуши и разгази, буде много прашине, а то не ваља за наше здравље.{S} По школи не треба ни б |
се пред очима и није знао шта да рекне, а сузе му саме потекоше низ образе.</p> <p>— Потпишите, |
и за огрев, и за заграду, јер не труне, а може да послужи и за <pb n="285" /> живу ограду најбо |
неку малу родбину те дете остави у ње, а Радован даде Радишу код некога свога познаника, сиром |
ет, па ће требати више и за издржавање, а ми смо једва издржали и ово овде.{S} Ти знаш наше ста |
реће бивати све више а невоље све мање, а то људи зову напредак.</p> <p>„Распуст траје 6 недеља |
користи: прво, да и спорова буде мање, а друго, да се и деца вежбају у пресуђивању и изналажењ |
оту, и за свако и најобичније занимање, а камо ли за занате, има школа; а не као у нас, да школ |
дати прву књигу, из које се учи читање, а то је буквар.{S} Ево свакоме по један...{S} Сад ћу да |
ачу, по које печено пиле, прасе, јагње, а неки и по које шиљеже, коју јаловицу, који заструг ме |
у апстракције којима се завршује учење, а не почиње.{S} А да би оне биле јасне, ваља положити д |
једну преобуку, заплете му све чарапе, а сестра му исплете и једне нове, а отац му наопути нов |
нигде, него још негде мало да се наспе, а камена већ има доста; па узе конац, опружи га и рече: |
тавањаче.{S} Дадоше му и нешто капаре, а за остало уговорише, да кад колико одвуку толико и да |
Загорици нико не имађаше тако тестере, а дрва нису ни стругали но горели онако, читаве главње) |
Радиша рече Груји, да затвори прозоре, а мало после рече деци, да стану у ред пред школом.{S} |
а пустио, да се до Петрова дана одморе, а тога дана да дођу рано, лепо обучени, без књига и тор |
да се угледају на вас, како ви радите, а не ви на њих.{S} А где што сами не знате, питајте и с |
овако, сви у глас, него сви да мислите, а ја ћу да кажем једноме да одговори.{S} Де, кажи ти!{S |
но, и кад ја кажем један, ви подигните, а кад кажем два, ви спустите.{S} Један! — Два! — Један! |
авите и таблицу у клупу па се одморите, а после ћу опет да вас зовнем“....</p> <pb n="91" /> <p |
; да се шишају и измивају сваке Суботе, а лице умивају не само у јутру него и у вече, кад хоће |
и кад вам је овде и судница и црквиште, а, ако да Бог, овде ће вам бити и црква, онда зашто да |
у напоредно с малим ђацима, само краће, а по нешто су и више могли да схвате.{S} На пример, о п |
а, него је место корова поврће и цвеће, а ђубре се чува на особитом месту за њиве, јер веле, да |
пе ливаде су се зеленеле као у пролеће, а по низинама по гдегде и отава покошена.{S} А стока, и |
амо да му село другу направи, где хоће, а и после је помагао мајсторима, не тражећи велике надн |
но, напамет, да рачунају и без таблице, а до писменог су рачунања тек дошла, и оно му долази <p |
најпре пред кућом на троножне столице, а Радиши још <pb n="64" /> метнуше и јастук.{S} Вече бе |
ејање жита и ормане, столове и столице, а један је неколиким школама израдио и нове клупе по уг |
подигао ковачницу баш до саме суднице, а после се и оженио и ту кућу направио.{S} И ово је био |
м није трпео предрасуде и празноверице, а његова душа и критична Филозофија није трпела безбошт |
д је отац јахао, Радиша је ишао пешице, а кад је Радиша јахао, отац је ишао пешице.{S} Али је < |
крај показује ту страну, где је Сунце, а други овамо, онда ће он стајати овако, онда је један |
кретање и рад; оно је све за ум и срце, а ово је оно, што им треба за живот.{S} И, вероваћете к |
олова, те већ више не може ни да плаче, а у колевку га и не спуштају, него све на рукама.{S} Ок |
а него проучавањем онога што оне значе, а то су или какви видљиви предмети, велики и мали око н |
сукнене или чојане, и гуњче или ћурче, а на глави фес или шубару; а он неке узане гаће до члан |
Радиша рекао, да ће они боље да науче, а они мањи нек расту.{S} Свој уписаној деци казаше, да |
а за кога у Загорици мећу у то сандуче, а пандур је сваке недеље двапут ишао и узимао и најмарљ |
е у школу.{S} Ученици уђоше и поседаше, а Радиша опет понуди и Миљка да уђе; и он опет уђе.{S} |
е.{S} Оне су сачувале многе песме наше, а у песмама се сачувало много причање о јунацима и рато |
се.“ И почеше да вечерају, и вечераше, а Радиша оста стојећи и плачући, без вечере.{S} Изазива |
у почетку овога буде мање а онога више, а доцније овога више а онога мање.</p> <p>У дисциплини |
а кад порастете причаћу вам много више, а има и по књигама па ћете читати.{S} А сад ћу да вам п |
ила тежа...{S} Па опет, људи поправише, а Бог?..{S} Али је ипак Радиша радио предано и истрајно |
ћи и зима и пролеће, па блата и сувише, а деце доста; па ако би свако улазило с каљавом обућом |
но је прво <hi>перо</hi> којим се пише, а оно доле ова велика <hi>табла</hi>!{S} Може ли овим п |
кад нађу први глас в, Радиша га напише, а кад нађу други о, он и њега напише).{S} И, ето, тако |
ш шта смо слушали о њему, све најлепше, а сад га ето и видиш, па кажи!...{S} Кажи слободно!</p> |
о од како сам дошао у поверени ми срез, а данас сам га лично познао.{S} Причају, да у цркву не |
ми калеми по селу?{S} Ови су још слаби, а с тим не треба оклевати...{S} Требају ми дакле и они |
сама које се певају о слави и о свадби, а има их које се певају путем, у пољу, на њиви и код ов |
} То ти тражиш, да буду пријатељи теби, а непријатељи данашњем <pb n="335" /> „постојећем стању |
се видимо.{S} Много сам слушао о теби, а нисам те никако видео.{S} Слушао сам да људи говоре м |
прође поред Радише, Радиша му се јави, а он не одговори ништа.{S} Радишу запрепасти и овај ина |
што може од ње да се скроји и направи, а од конца до прута и свега што од њега може да се испл |
основној школи она ваља да се поправи, а у вишој неминовно и да се продужи и веже за живот.{S} |
, а да ће бити још краћа кад се управи, а много ужа од јучерање, те ће по томе и камена и време |
и, да их развали и да сву грађу остави, а он оде унутра, да нацрта и размери све делове колица, |
се чини, да је тај свет рођен да живи, а не да се мучи као ми.{S} Четврто, тај свет више и зар |
ви а ко други.{S} Ти си (најмањи) први, а ти (до њега) други.{S} Ти си (трећи) опет први, а ти |
врти) други.{S} Ти си (пети) опет први, а ти други.{S} Први — други, први — други.... и тако да |
ега) други.{S} Ти си (трећи) опет први, а ти (четврти) други.{S} Ти си (пети) опет први, а ти д |
.{S} И напуни се ред.{S} Погледаше сви, а он прав као стрела.{S} Радиша прегледа, је ли све доб |
горичке.{S} Дошли су стари ученици сви, а дошли су и нови.{S} Нове су довели родитељи њихови, и |
ремишљање</head> <p>Отишли су опет сви, а остао је Радиша сам, да премишља, шта му треба за иду |
нуте од пода и стоје на једној пречаги, а даска за писање стоји у висини средине груди а далеко |
.“ „Неће, неће, господине!“ вичу многи, а сад уз Немирка и Марку се ражалило <pb n="199" /> па |
и много брже, те се све на време уради, а не стоји њива непоорана и незасејана у пролеће по нек |
овор о нечему; јер више људи више види, а старији су још и паметнији.{S} А на то ће чича Милади |
, мора да има то и то па да добро роди, а ако нечега од тога нема, онда неће да роди.{S} А чим |
ају, да у цркву не иде, нити децу грди, а у школи их учи некој новој вери и неће да зна за ово |
га пипну по обрашчићу; оно се не буди, а хладно као земља.{S} Она га ухвати за ручицу и подиже |
еде на столицу, па лагано поче да гуди, а сви упрли очи у њега и мува би се чула да пролети.{S} |
одређено одговори: „На Земљи живе људи, а рај, ако га има, он је на небу.{S} Али отуда још нико |
ко тога највише свађају и одрасли људи, а камо ли деца: најпре се шале, докле је и једном и дру |
не иду деца на пратњу, него само људи, а нема ни ђака ни попа.{S} А кад су изнели мртваца из к |
е.{S} И човек је постао од дивљих људи, а ови од још дивљијих, и од животиња, а све су животиње |
где има школе, има пуно писмених људи, а у нашем нема ко позив да прочита, и иде чак у чаршију |
S} Данас је и ручак најбољи и најслађи, а совра се и не диже.{S} Данас нико ником не иде, а сви |
наредио, да се опет школа мало подложи, а деца при улазу обесе гуњчиће у ходник о јексер.{S} По |
и много се чистије <pb n="383" /> држи, а стоји по полицама, које се често перу.{S} И јела се в |
Тамо је Косово; оно је у Старој Србији, а Стара Србија је сад у Турској; а онамо даље је Маћедо |
ема заната; и он је овде најпотребнији, а Радиша га нема.{S} Што је још горе, он је овде и најс |
pb n="88" /> најстарији и најпаметнији, а други веле, да је он као душа човекова, и да се не ви |
<p>— Пре ти, господине; ти си старији, а за мене је ласно, одговори он као стидећи се по мало. |
ом развијени и здрави; знањем богатији, а, писменошћу оспособљени, кадри су да сазнају све више |
ишини мали ученици постајали су велики, а од ових људи и домаћини, а Даничине ученице жене, мај |
!</p> <p>— Капетан гледа овде партиски, а то не би требало допустити...{S} А, на послетку, Ваша |
ала то пода дрво, то под кош општински, а највише под стреју око школе.{S} Пода дрвећем кисне; |
итву, а гласићи ђачки на глас анђеоски, а ова модерна светиња, што се освећује, на храм Божји, |
его су га још усавршавали и повећавали, а поред њих дошли су још и млађи.{S} Они су не само лиф |
другога места.{S} И сви су се радовали, а опет највише Радиша сам.</p> <p>У селу Липовици било |
гао би неко рећ’, да смо ти много дали, а неки да смо ти мало дали; а овако најчистији рачун.{S |
ки прво много лакше разумеју него мали, а друго они много боље памте, јер <pb n="142" /> мала д |
има објашњавао само оно што нису знали, а главно је тежиште пало на пољопривреду и здравље.{S} |
да пишемо...“ (И Радиша пише на табли, а ученици гледају и на таблу и у буквар).</p> <p>„Сад о |
и, ево и ја ћу да пишем на мојој табли, а ви да прегледате.“ (Пишу).{S} Други пут је наставио о |
ад смо били под Турцима па нисмо могли, а сад можемо; можемо, само ако хоћемо...{S} А, ево, ви |
овина, коју дотле не беху никад видели, а нађоше, да је веома згодна за пренос ђубрета, земље, |
додаје Радиша; ви бисте се онда мрзели, а то не воли ни Бог ни људи, и то не волим ни ја.{S} За |
десет?..{S} Колико сте сад свега узели, а колико је на клупи?..“ Овако док не узму све.{S} Онда |
S} Колико <pb n="152" /> сте сад узели, а колико је остало?..{S} Узмите још десет?..{S} Колико |
.{S} Узмите три!..{S} Колико сте узели, а колико је остало на клупи?..{S} Узмите још три!..{S} |
Узмите још три!..{S} Колико сте узели, а колико је на клупи?..{S} Узмите још три!..{S} Како је |
мите опет десет!..{S} Колико сте узели, а колико је остало?..{S} Узмите још!..{S} Помешајте опе |
војте на страну!..{S} Колико сте узели, а колико је остало на гомили?..{S} Узмите још десет!..{ |
S} Узмите једну!..{S} Колико сте узели, а колико је десетака остало на клупи?..{S} Узмите још ј |
змите још десет?..{S} Колико сте узели, а колико је остало?..{S} Узмите опет десет!..{S} Колико |
це. <pb n="303" /> Још нисте ни родили, а већ ми се ту бринете и договарате, како да га учите!{ |
довуче!“ И тако су људи после и чинили, а Радиша и Миљко су све бележили.</p> <p>Једанпут Радиш |
два коња, и обадва су добро натоварили, а они су ишли пешке.{S} Само је Радиша јахао.{S} Успут |
он претерао?...</p> <p>Ово су говорили, а једно с другога није скидало очију.{S} Само је Даница |
Загорици.{S} Сада су сви у њу уносили, а после ће сви из ње износити, само много лепше и облаг |
ли нису били ни за четврт сата одмакли, а киша поче да прокапљује па најпосле сложи и пљусак ка |
еднога по једнога, да сутра дође школи, а многима и поручише по деци и онима који се још ту бех |
о све извештаје о њему и његовој школи, а ове сам се године и сам лично уверио, јер сам му био |
ми и разумљива и корисна наука у школи, а камо ли радионица, у којој сваки има по који започет |
ручак и кува јело и меси хлеб у школи, а за оне, који не иду кући на конак, и за вечеру.{S} Св |
ћете и буквар и таблу оставити у школи, а у торби понесите, само оно, што сте понели за јело.“ |
школи и да имају главни оброк у школи, а још више да у њој вечеравају и ноћевају.{S} Али због |
мешам, него гледам свој посао у школи, а Ви чините што хоћете.</p> <p>— А што учиш оне велике? |
пшим младицама, како су коју где нашли, а све у пристојном растојању.{S} И тако се и тамо сад п |
то вам опет свима хвала, што сте дошли, а уверавам вас, да ја нећу нимало пожалити труда па ни |
или родитељи наши, а њих њини родитељи, а ове опет њини; и тако морамо доћи до првих људи и прв |
на небу; неки веле, да је он на Земљи, а неки веле, да је он свуда; неки веле, да је он као чо |
и они данас пале и жаре по овој земљи, а народ је остао без права као и пре, само да слуша и д |
дрво расте брзо, расте на свакој земљи, а добро је и за грађу, и за огрев, и за заграду, јер не |
а не разумемо.{S} Они не говоре као ми, а ми не говоримо као они.{S} И тако ћете одмах по говор |
га нуде и веле: де господине, како ми, а он никако; но вели: до једне, две <pb n="208" /> или |
оно, што за сада нисмо могли дати сами, а то је зидарски и столарски посао, платили смо.{S} А, |
у село Загорицу и лети а камо ли зими, а бебу је тешко носити на крштење.{S} Зато је дуго била |
ше и другу чашу.{S} Радиша је не прими, а деда Радивоје га је опет молио да узме.{S} А кад виде |
оговори, да га чекају у тој и тој шуми, а он ће изићи пред њих.{S} У јутру оду калуђери, а он к |
био кмет, кад га намештају сами сељани, а не власт!“ рече пети.{S} И тако се осу једна критика, |
добро.{S} И професори беху као бирани, а уређење интернатско, те да се на ученике могло више у |
<p>„До сад нисте писали на тој страни, а сад ћемо да пишемо на њој.{S} Ево и ја сам окренуо ту |
S} Судница је непрестано била у апсани, а Радиши је жао било да добри загоричани зебу тамо, нег |
/> <p>Путеви су у целом селу оправљени, а местимице и подзидани и насути, да вам је милина проћ |
а помисли: кад је он овакав према мени, а какав ли је према простом свету?!{S} И мора да је Све |
људи.{S} Они прво ваља да буду писмени, а они су једва писмени; они ваља да буду учени, а они с |
чуо, да су они дошли у школу неписмени, а сад им сам давао коју хоће књигу да читају, а један н |
једва писмени; они ваља да буду учени, а они су недоучени.{S} Карађорђе и Кнез Милош нису могл |
тинским; попу зато, што су сви побожни, а нису сујеверни....</p> </div> <div type="chapter" xml |
гимнастику су служили радови у градини, а у згодно време радили су и у реду војена <pb n="238" |
авати и за час се саставише на средини, а друга су већ доносила камење.{S} И отпоче се грађење |
у од две собе с подупирачем на средини, а без плафона, него са широким даскама преко греда.{S} |
ишу само у овом узаном реду, у средини, а нека и у овом широком реду горе и доле.{S} Ево, пазит |
ерни парк с пространом вилом у средини, а градина као најуређенији европски расадник.{S} И унут |
најстарији у некој жупи или покрајини, а велики жупан је био онај, који је под собом имао више |
и су велики, а од ових људи и домаћини, а Даничине ученице жене, мајке и домаћице.{S} И колико |
ке.{S} Радиша је запита, зашто то чини, а она добродушно одговори: „А да због берићета, господи |
су ми, хвала Богу, здрави и задовољни, а шта ћу им више: то им је благо највеће...{S} А ако са |
ко: његови ђаци никад нису били уморни, а никад нису били беспослени.{S} Он није чекао „8 сати“ |
ује сад први пут.{S} Радиша му објасни, а он онда одговори:</p> <p>— Стојим ти добар, господине |
“ Није имао ко ни да га опере и закрпи, а Груја је кувао, месио хлеб и прао судове како је умео |
ца с коњима, па ћемо на једнога ствари, а на другога нек узјаше господин и до села се неће скид |
свој ковчежић за књиге и ситне ствари, а покривач су дизали у јутру, истресали на пољу, па онд |
зићи пред њих.{S} У јутру оду калуђери, а он каже код куће, да ће да иде у лов.{S} А кад су оти |
ну малу совру, само о ручку и о вечери, а одмах их после дизали.</p> </div> <pb n="323" /> <div |
три ноге, као ове ваше, него са четири, а има иза леђа да се човек наслони.{S} Ето и ту два сло |
Клупе су стајале у два реда по четири, а пред њима се уздизао учитељев сто на јаком постаменту |
ње.{S} А како се сад приближују избори, а овакав ]е човек опасан за исход њихов у корист данашњ |
у раније.{S} Сутра опет нико не говори, а ручак се спрема.{S} Нађоше, да могу да ручају мало ра |
пањ и да затворе, да се ватра не гаси, а ујутру да поране да је опет наложе.{S} И дошли су опе |
а има нешто скривено, што се не износи, а ваља све да се износи на видело, те да се поправља.{S |
анцуски.{S} Ваљало је сад добро запети, а Радиша није имао времена.{S} Газда је волео да њега п |
ицу у себи, од свега што ће с њим бити, а ми му у томе можемо само помагати и — одмагати.{S} Па |
Мислио сам: у добру је лако добар бити, а на муци се познају јунаци.{S} И од тих мука ја нисам |
де лако.{S} И кревет је лако направити, а и треба да се подижете са земље — доста су вас кости |
} Газдарица га запита, уме ли погодити, а он рече, да уме.{S} И погодио је.</p> </div> <div typ |
уја потражи, да с те стране он намести, а Радиша је надгледао и упућивао га.{S} А ђаци су донос |
и он.{S} Младићи су скакали од радости, а старији говораху: „Е хвала Богу и Књазу!“...</p> </di |
у њему.{S} Наука је од мање вредности, а умешност и вештине су од веће.{S} Оне примењују науку |
го.{S} Зато увек једно мора да попусти, а мудрост вели, да паметнији попушта.{S} Не надмећите с |
, па коме треба, да зна где ће их наћи, а да се утврди, и колико ће ови плаћати за послугу, и к |
данас с радом у школи био нешто краћи, а дужи с оним на пољу.{S} У осталом и грабио је, да се |
у газда Мијаиловом, јер је био највећи, а око ње су друге, оних који су издаље дошли.{S} И руча |
Радиша дуго вежбао и стојећи и седећи, а кад је дошло подне, он је опет направио на земљи крст |
вући креч, који вуку креч неће га пећи, а који га пеку неће га вући, који брину о овоме неће о |
другим школама ђаци беже из школе кући, а у загоричкој школи ђаци беже од куће школи.{S} Њих ма |
осили много цвећа и поврћа својој кући, а по нешто и од своје куће доносили овде, у ову општу, |
ош нису сви ђаци ни стигли својој кући, а облаци су се саставили и почела је лепа јесења кишица |
, за здравље и бољи живот у њиној кући, а не за кога ће да гласају.{S} Они су добри људи и слуш |
ђаци.{S} Оно су ми сваки дан мали ђаци, а ви сте ми велики ђаци.{S} Па и ако мали ђаци долазе у |
тају.{S} Радиша је допуштао по двојици, а он и други су гледали и поправљали, ако је ко у чем п |
/p> <p>Сад нек вам то стоји на таблици, а ви изиђите да се одморите!..“</p> <p>Од школе до капи |
о овакав.{S} Лице школе окренуто улици, а то је југоистоку. <pb n="223" /><gap unit="graphic" / |
ди Груји да мало заложи пећ у учионици, а он у ходнику укуца онолико јексера у зид по реду коли |
епељаве, од платна изаткана у Загорици, а направљене тако, да стоје доле, а не горе, и да се не |
од јунака па је бацила на криоце мајци, а она је узела руку, па је обртата, превртала па снаху |
Турцима између себе.{S} Друго су Турци, а друго је наша вера.{S} А има и чиновника и господе мн |
једну десетку!..{S} Колико има у руци, а колико је на клупи?..“ (Овако докле не поузимају све. |
још две!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Оставите још две!.. (Овако д |
ш десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Узмите још десет!..{S} Колик |
ш десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико на клупи?...“ Овако докле у руци не буду све а |
не ваља.{S} У глави је нашој пуно речи, а мало правога знања.{S} Зато су нам и мисли слабе, пли |
човек.{S} Нас су родили родитељи наши, а њих њини родитељи, а ове опет њини; и тако морамо доћ |
зи Груја с гуслама и предаје их Радиши, а сва деца упрла очи у гусле.{S} И сам се Миљко чуди, ш |
Главног мајстора је био узео из вароши, а они су други били оданде из села, особито они, који с |
ди и забрани.{S} То се доиста и изврши, а Радиша је после настојавао, да се то и одржи и са сво |
сам се мучила да ми ова старија сврши, а сад се нас обе мучимо да нам ова млађа сврши, па ће н |
а је на човеку, на његовом телу и души, а друга је у животу његовом, у раду и одмору, у бољим а |
асови, да је погинуо тај, и тај, и тај, а тешко рањени ти и ти, у том и том боју.{S} Жене и дец |
две раздалеко, а трећа је ближа другој, а четврта опет даље, као и прва од друге.{S} Ту ћемо да |
нео га је и расадио у градини школској, а одатле почео да даје и ученицима својим.{S} И кроз де |
далеко одавде и данас је још у Турској, а онда је било готово у средини српскога царства.{S} Он |
м смета.{S} Ја му виках: немој и немој, а он баш ни абер, но нам за инат квари.{S} Ја га оћушка |
е чудили оној правилности и реду у њој, а много су што шта и ново видели.{S} Попа је онда изврш |
требније.{S} Но почетак је свуда тежак, а за то је идућих година било лакше.{S} Сви они други р |
после требати увек, а не после десетак, а може бити и пет шест година, да опет петљамо, да догр |
кивача или шине: једном да окује точак, а другом и трећом да обавије и окује сама колица код по |
шта је то?.. <hi>Он</hi>, то је човек, а <hi>оно</hi>, то је дете.{S} А шта је ово треће: <hi> |
граду, каква ће нам после требати увек, а не после десетак, а може бити и пет шест година, да о |
више науке и постало ма какви чиновник, а из нашега села није изишао још ни један.{S} Па смо би |
реду, а нека иду и горе, у овај широк, а нека доле, до ове доње линије, а ова два ђ и ф иду и |
но нам за инат квари.{S} Ја га оћушкам, а он опет полети ка’ луд.{S} А ја га онда добро измлати |
} И телесни и душевни раст врши се сам, а ми му само помажемо.</p> <p>На петом месту старао се, |
ваке је куће био барем по један багрем, а негде и читав низ, особито са северне стране, да служ |
астура, и засађена су поврћем и цвећем, а за живину као и за стоку су одређена нарочита места у |
и их лепше писали, и ја ћу да их пишем, а ви ћете да гледате на мене...“ Настаје писање између |
ван с кметом а Радиша са сином његовим, а Велика и Миља пратиле су их очима, докле год нису заш |
прекрсти, ни да говори језиком својим, а негде зазире да каже и шта је.{S} И ако не говори јез |
а одваја на околним пијацама чаршиским, а свака га је кућа у Загорици имала до миле воље.{S} У |
рска, да се лепо затварају, и с бравом, а не с кључаницом.{S} Четврто, горе свуда окречен плафо |
ве старије код куће и да кажете збогом, а кад дођете из школе кући опет ваља да им се окажете и |
ућом погачом, па онда друга јела редом, а од половине ручка почиње вино.{S} Сви су они пили из |
де за себе.{S} Младићи су читали редом, а Радиша их је питао, разумеју ли <pb n="289" /> и по п |
омагати и у овоме.{S} Свуд за природом, а не пред њом и против ње.{S} И довде је лако и добро, |
иса исписали су старији ђаци плајвазом, а они сада пером иду по том трагу и пишу све мастилом.{ |
у и попа на коњу, с једним још човеком, а то беше његов црквењак.{S} Народ као да угледа Исуса |
власт, и свуда говориш својим језиком, а не мораш да знаш турски и да се бојиш Турака.{S} А ка |
о школе, све под конац и посуту песком, а све дело руку њихових.{S} Сад се одморише и мало потк |
луд.{S} А отуда је мало воље за науком, а много више мржње и одвратности према њој.{S} Отуда и |
томе.{S} Они су само руководили послом, а ви сте радили.</p> <p>„На прву реч да треба да градим |
амиџије“ се чисто поносе својим послом, а они други гледају на њих као на извршиоце неке заједн |
аду, поправљао је и појачавао багремом, а по вису и странама разривао попречне бразде и у њих с |
ио глас и виде ону румен на лицу њеном, а одело бело, чисто као злато, он се једва прибра да од |
а“ хлеба, помешана са шеничним брашном, а сва су друга деца јела проју. „Ето мени и ту посла, п |
качара — све с новијим и бољим алатом, а један је почео заједно с ковачем Ђурђем да гради и ђе |
е грће снег, жито, земља као и лопатом, а може њоме и да се копа земља, као кад се риља.{S} Ето |
ономе, што ће да се растане с дететом, а овоме, што ће да остане сам.{S} Радован рече: „Збогом |
са доста ваздуха и примерном чистотом, а на првом месту с малим бројем ђака, те да брзо не ква |
којој ноћева, са својом женом и децом, а заједно смо само дању у кући.{S} Али нам је кућа веом |
пустио Милету, да ради са још двојицом, а он је сачекао све ученике.{S} И ово је био прави дан |
гови укућани и пријатељи дахнуше душом, а према капетану и клеветнику и добротвору нису осећали |
— нож; и ово с леве стране писано је н, а ово с десне је печатано.{S} Познаћете и ово испод нож |
свуда окречен плафон, а не чађав таван, а доле под од дасака, које су не само чисте и опране не |
ваздуху и кад он није хладан и влажан, а увек с вољом и веселошћу.{S} Уз ово их је упућивао да |
ира.{S} Он је дакле сам био некултуран, а сад је желео <pb n="283" /> да буде културан и да том |
овцама је данас отишао први пут Вуксан, а Радиша је остао код куће.{S} Он се опремио и чека, а |
ећи га куда је бачен тако млад и зелен, а завидећи му како му кмет набавља све.</p> <p>Кад су с |
а да се одигне и вода да уђе под камен, а кад се камен врати и падне, она вода прсне. „Е, ето з |
гралишту више није видео ниједан камен, а игралиште је било потпун, правилан круг.{S} Између иг |
свећени народи.{S} Јер је све то камен, а право је рекао Милош Обилић своме цару Лазару, кад га |
верили сви, да ковач може бити и Србин, а не само Циганин и Шваба...{S} Ђурђе је научио и бакар |
у већ ђаци и ове ће их године учити он, а госпођа ове нове.{S} Зато им рече, да данас и они иду |
{S} Четврто, горе свуда окречен плафон, а не чађав таван, а доле под од дасака, које су не само |
стао питати о ономе што им је предавао, а они одговарати на сва та питања, ревизору се учинило, |
се рано спремише да иду.{S} Свима жао, а Радиши канда највише.{S} Сад се кајао што је и долази |
не.{S} Радиша је казао све што је имао, а капетан није знао шта да каже.{S} Најпосле упита Ради |
трага.{S} Овај би овде без мене пропао, а онај тамо не бих ни почео....</p> <p>Сметње су дакле |
росвећен свет не би ни говеда затварао, а ви сте ту затворили децу своју, подмладак свој, наду |
нешто друго.{S} Груја се даде па посао, а и деца <pb n="153" /> узеше ашов и почеше да помажу.{ |
и ће бити учитељи, спреме за тај посао, а да га не врши којеко као од беде, као многи данас.{S} |
смо обадвојица: он, што нам је сметао, а ја, што сам га онолико истукао.“ Радиша управи поглед |
су више кривили немирка, што је сметао, а други Марка што га је тукао; и то је било добро.{S} К |
кречу и малтеру њима је опширно причао, а онима малима о томе није ни помињао.{S} Тако исто виш |
тиди, што не иде и што већ није отишао, а кад је опазио, да би и отац и мајка волели да он иде, |
> како се пече креч, то је само слушао, а нигде није видео.{S} А зар је могао и помислити кадго |
мешано мало плаве боје, да је као небо, а за зидове мало сиве, те да не блешти много; а доле за |
онда, кад се испрља; а сад није прљаво, а може да брише и овако.{S} Избришите таблице.{S} Хајде |
у и оне друге, како су, јесу ли здраво, а баба Петрија, Мијаилова мајка, запита и Радишу: „А Бо |
му, како Мурат позива Лазара на Косово, а за тим ону, како је пошла војска из Крушевца и царица |
Зато је таблица овако углављена у дрво, а писаљка смотана овом шареном хартијом.{S} Али се и та |
у се завршује наша младост и детињство, а почиње зрелост, после које долази и старост.{S} А што |
како је Радиша видео, да их има много, а нити они имају крштенице ни он извода из „протокола к |
по једну памуклију.{S} Не прође много, а Радишу препоручи његов пређашњи газда и једноме прија |
дговори, да њега има свуда, и то много, а да је нама најближе Сиње Море, до Црне Горе, Бело Мор |
азио, да обућу и одело не прљају много, а кад их искаљају, да их одмах очисте; да нокте секу св |
а и људи могу да сносе нешто низ брдо, а могу да сносе и велике болове и невоље.{S} Прочитајте |
ене си много више прошао света и видео, а и велике си науке учио.{S} Хвала ти од неба до земље, |
и одраслима, ако је који што потражио, а камо ли ученицима својим.{S} Милина је <pb n="360" /> |
азумнији живот.{S} Зато их је обилазио, а често и остајао код њих у разговору у вече докле би г |
омисли у себи: хвала, што си ме примио, а, Боже дај здравље: мислим, да се нећу постидети ни ов |
свему ономе, што им је учитељ говорио, а особито о ономе шта има у књигама.{S} А одрасли су са |
цом у школу.{S} Тако се и Груја окућио, а Даница доби прву сељанку другарицу, преко које је саз |
.{S} Онако није ваљало како је он учио, а боље му је веома тешко било наћи и изабрати.{S} Нераз |
а њој треба и шта ће они да уче и како, а не знају ни слова, ни најобичнија правила о владању у |
ошетала Царица Милица.“ Он чита полако, а деца се претворила у око и ухо.{S} А кад сврши, он ре |
о постоји, па су људи навикли на онако, а негде је и компромитована, а наш се свет тешко одвика |
де има.{S} Пруге су прве две раздалеко, а трећа је ближа другој, а четврта опет даље, као и прв |
о и једну шестину, други двапут толико, а то је 33 и две шестине, а трећи 3 пута по 16 и по, то |
те то слово?{S} Оно је округло као око, а лако му је запамтити име: о — око, око — о.{S} Сад на |
те како.{S} Ово је око, моје, истинско, а оно је у буквару слика.{S} А кад се <hi>каже</hi> око |
/p> <p>— Ама ти рече, да је мени тешко, а теби лако? запита га Радиша.</p> <p>— Е тешко ти је б |
рађа!...{S} Данас би и мени било тешко, а без кмета Миљка и његовог ауторитета не бих ни могао |
њу бербу — колико грађење буде трајало, а после опет земља остаје мени.{S} Или да то упишете у |
/hi> писано и <hi>с</hi> штампано мало, а ево велико; дакле сасвим исто онако.{S} А <hi>н</hi> |
} Затекао сам сиротно и неписмено село, а сад, хвала Богу, рачунају га међу најнапреднија, и не |
Има две хладноће.{S} Једна је за тело, а друга за душу.{S} Хладноћа спољна, ваздушна, убија те |
о што шта, чега је у „програмима“ било, а дошло много што шта, чега у „програмима“ нема.{S} А < |
у сви једва чекали да чују шта је било, а највише царица Милица, која је сама остала у двору.{S |
.“</p> <p>Подне је већ давно превалило, а јесењи дан је кратак.{S} Зато се кренуше, да се врате |
горици се у главноме правилно говорило, а где су деца одступала од књижевнога језика, он им је |
танку опет је Радишу нешто јако гушило, а по нека се и суза скотрљала низ образ.</p> <p>Што су |
после ићи даље од свога села, наоколо, а у пролеће се попети на које још брдо, и даље од свога |
вуне.{S} Зато је оно и трајно и топло, а Радиша и Даница су унели и мало новина и поправака у |
и у њих све своје послове посвршавамо, а седмог дана да идемо у цркву и молимо му се...{S} И т |
су речи слушкиње да кажу оно што знамо, а то знање да ми течемо не речима него проучавањем оног |
то рече: „Господине, ми се лепо играмо, а он све истрчава пред нас па нам смета.{S} Ја му виках |
све што треба.{S} Зато хајде да пођемо, а за ствари се ништа не брини.{S} У нашем селу, хвала Б |
p>— Ми знамо како се гради и градићемо, а ако не могнемо све сами, ми ћемо ти поискати још које |
ало тешка у почетку, док је не изучимо, а после нам је најбољи учитељ.</p> <pb n="146" /> <p>„Е |
н и Турчин, увек је Турчину досуђивано, а Србин је увек губио.{S} Били смо у турској држави и д |
су се људи давили у блату, калдрмисано, а свака је скоро кућа имала камене прагове, двориште пр |
те напред, гледајте да вам стоје равно, а кад их љуљате назад подигните их колико год можете.{S |
чаршији; и све право под конац и равно, а нагнуто, да се нигде вода не може <pb n="141" /> задр |
, рече: „Браћо, ево ја ћу да дам једно, а ви сад, ето вас свих, па ко хоће нек да још једно!“</ |
вечере млада је седела с њима заједно, а није дворела по њином сељачком адету.{S} Али је то би |
р им је Радиша показивао све очигледно, а радо су слушали и о томе како постају разне болести.{ |
е год хоћемо и молимо се Богу слободно, а пре су нам кварили и разваљивали и оне старе и камџиј |
премештано, пенсионовано или отпуштено, а постављено ново.{S} На све стране народ се сада скупљ |
опали у брду идући право, хоризонтално, а не наниже у земљу.{S} Кад су мислили да је доста, дон |
нда отпочне молитву: он, напред гласно, а други <pb n="27" /> сви за њим полако, од прилике ова |
их је разашиљала адресантима бесплатно, а ако су ишла на државну пошту, она их је плаћала и нос |
се не чини оно, што је очевидно штетно, а чини оно, што се може и што је несумњиво добро.{S} Уч |
сто опредељења.“ Капетан га прими лепо, а кад чу, да је био и на вишим наукама на страни, он се |
— Да буду пријатељи свему што је добро, а непријатељи свему што не ваља, па макар то било и „по |
i>дела</hi> људска: да људи чине добро, а од рђавих дела да се уздржавају.{S} Зато је на то и п |
...</p> <p>Ето то за сад утувите добро, а други пут ћу вам казати још више.{S} Сад извадите бук |
ма зацело.{S} И живот је највеће добро, а потпомагање тога живота је највеће доброчинство.{S} З |
воту народном онако како је, као добро, а шта да поправља или искорењује.{S} Зато је за сад сво |
и још од памтивека па им је било добро, а по која баба рекла и по коју ружну за „учитеља“ и „уч |
едан не уме да чита и пише, и то добро, а у по некима и сви мушкарци и по неко и женско чељаде; |
те још десет!..{S} Колико је сад узето, а колико је овамо остало?..{S} Узмите још десет!..{S} К |
те још десет!..{S} Колико је сад узето, а колико није узето?.. (Овако док не остане ништа).{S} |
те још једну!..{S} Колико је сад узето, а колико је остало на клупи?..{S} Узмите још једну! (Ов |
ишом и да дужници плаћају десет на сто, а сопственицима да се даје само пет на сто; а остатак д |
орима.{S} И опет: ко зна, иде на место, а ко не зна, остаје ту поред зида.{S} А кад су се изређ |
; није грехота примити и научити нешто, а што човек више зна, сви знате, да више и вреди.{S} Ва |
<p>- То је сасвим Ваша и његова ствар, а ја то не могу тражити ни од њега ни од загоричана.</p |
пшима у Св. Гори, и назвао га Хилендар, а у песмама се зове „Вилиндар“.{S} Сава је после постао |
а ево шта ме снашло: да идем у Прњавор, а да оставим сав свој седмогодишњи рад и још све своје |
и њеној мајци на виђење и на разговор, а том су приликом разгледале и кујну, и шпорет, и судов |
<p>Још они не беху ни свршили разговор, а у канцеларију капетанову уђе један висок, личан, прос |
те.“</p> <p>Онда их је пустио на одмор, а после одмора причао им је о постању Земље, о њеној ко |
, како ће господин пресудити овај спор, а она двојица су ћутала.{S} На свршетку учења Радиша им |
е и Радиша дотера овце и угна их у тор, а Велика дође с ведрицом да их музе.{S} Од блеке оваца |
слушао бих те ваздан и ја овако матор, а камо ли ова деца!“ А Радиша му рече: „Па ја се у Бога |
битке на Шуматовцу, доживела и — Ђунис, а после овога „<foreign xml:lang="LA">Status quo ante</ |
у примана, те ће их доста бити за упис, а за то је одељење све спремљено.{S} А Даница је једним |
се ради и да што боље приме тај занат, а и школа да буде што пре готова.{S} Тако је свакога да |
чича Миладин, кмет Миљко и његов брат, а Радиша на два јастука.{S} Сва је друга чељад вечерала |
а.{S} Онда је Турцима владао цар Мурат, а Србима цар Лазар.{S} Мурат допадне с великом војском |
} Онда изиђоше кмет и учитељ на доксат, а око доксата се искупише, да још боље виде учитеља. „М |
но пустит’ дете само у тако далек свет, а у свету има свашта, па нам неко може навест’ дете на |
S} Пре беше главно да се научи напамет, а сад да се разуме.{S} А речи остају речи и тамо и тамо |
{S} Онда погледа у обојицу: онај љутит, а овога још боли, па помисли: они су обојица узбуђени и |
развитка ни спреме за савршенији живот, а без овога опет не може бити права напретка.{S} Зато о |
детињство и безбрижан младићски живот, а отпочиње зрелост и самосталан рад.{S} Загоричани прес |
да им поправљам и усавршавам тај живот, а то не могу постићи самим „знањем“ него <hi>умењем</hi |
оразум и слогу и на рад у општу корист, а не само у своју личну.{S} Зато у њих веома и напредуј |
одсећао родитеље на њихову прву радост, а очи су се упирале у нову наду, за коју је Радиша већ |
они били и молитве, не буде побожност, а причање библиско од деце далеко је.{S} Имаће ближих, |
Св. Сава жив, значи убијати побожност, а убијати ово у души њиховој, као и у души свакога прос |
о у себи, да је то била његова дужност, а Миљку као простом и непросвећеном човеку да припада в |
авају на пажњу, обзирност и послушност, а то се веома успешно постиже у заједничким покретима п |
кву, да оставе „одежду“, рипиде и крст, а сви остали одоше право кући.</p> <p>Кад је Радиша дош |
А сад збогом!“ И продужи с ђацима пут, а мајка оде с дететом у наручју кући.{S} Идући Радиша ј |
а метнете у буквар па ћемо и други пут, а можете и сами овако да бројите.{S} Сад ћу да вас пуст |
> <p>„Дотле сам вам показао прошли пут, а сад пазите даље.{S} Које је слово код пера?..{S} Да ч |
и најбољи мајстор у селу Милета Илиџић, а за клупе и таблу колико буде да даду сви ревенски.{S} |
ави своје име и да покаже своју свемоћ, а разумнима да покаже своје блаженство.{S} Он:{S} А как |
е Радиша и Даница дочекаше и другу ноћ, а ништа боље.{S} У очајању Даница је већ допуштала и по |
, да овај свет воли заједницу и дружбу, а не воли осаму.{S} Свако село има свога хлебара, а не |
но у <pb n="322" /> собу и лево у собу, а право у „кућу“ или кујну, из које су опет водила двој |
а устанем пре њега, да му испечем каву, а неки пут он уграби и пре мене...</p> <p>— А је л’ ист |
збиља личила на праву побожну молитву, а гласићи ђачки на глас анђеоски, а ова модерна светиња |
ајобичнија правила о владању у друштву, а камо ли о задатку школе и средствима да се тај задата |
а само пружа светлост, топлоту и влагу, а биљке саме расту.{S} Тако и онај, који гаји животиње. |
{S} Зато у људи и има, да се моле Богу, а у животиња нема.</p> <p>„А где је Бог и какав је, и к |
ли против народа.</p> <p>— Сад не могу, а кад не будем кмет, ја ћу онда гледати, одговори му Ми |
еће буде поред главних стаза и у кругу, а поврће и све друго по парцелама и поред споредних ста |
и болник у свету види само муку и тугу, а место љубави према људима у њега се развија само мржњ |
и Загоричани почеше већ и да губе наду, а околна села и да им се подсмевају, а неки и да их жал |
е знати, чему има да тежи у своме раду, а без онога првога неће моћи с успехом на томе да порад |
, да озидамо нову кућу па после зграду, а може бити, да ми зграда онда не би ни требала.{S} Зат |
ека слова пишу само у овом узаном реду, а нека иду и горе, у овај широк, а нека доле, до ове до |
ити оне велике ђаке у четвртом разреду, а њих ће мале учити ове године госпођа учитељица, а до |
која долази косо и највише шкоди виду, а да оставе ону горе, која је најбоља за осветљење.{S} |
казао и малим и великим ђацима да дођу, а кмету Миљку је био рекао, да за тај дан позове и њихо |
у, а околна села и да им се подсмевају, а неки и да их жале „Где је од суднице била школа!...“ |
њима пећи, да се зими ложе и загревају, а не да се чељад мрзне или да се сви греју око огња као |
ојавам да <pb n="197" /> се не свађају, а они се већ и потукли!“ помисли он у себи и учини му с |
же <hi>во</hi>? (Деца траже и погађају, а Радиша им помаже; и кад нађу први глас в, Радиша га н |
Моја кућа и моја те школа једва чекају, а највише ја!“ Даница му пружи руку и руковаше се срдач |
јер су они развијенији и боље схватају, а практичнији је морао да буде, јер је било мање времен |
им сам давао коју хоће књигу да читају, а један написао цело писмо на табли, неком другу своме |
ругих дана.{S} Пушке непрестано пуцају, а то деца воле; то је и Радиша много волео.{S} Полажени |
где је свађа ту се људи и мрзе и бију, а то у школи не сме да буде.{S} Ако ко коме баш учини ш |
ученике, да иду на реку и да се умију, а за тим их остави, да се мало одморе и поткрепе, па им |
еди пандуру, да их пусти у канцеларију, а мало затим и сам уђе, и ако још не беше осам сати.{S} |
благодејања су имали за хлеб и кирију, а друго како буде.{S} Могло се још купити по мало соли |
ли из њих.{S} Имамо сад и војску своју, а пре је војска била турска, и турски официри и паше.{S |
о и право, они га кажњавају и истерују, а по некога, за веће кривице, и на робију терају.{S} А |
рво и дао га у руке најодраслијем ђаку, а он преко куке превио свежњић сламе па му је рекао, да |
Радишом, некад уз реку, некад низ реку, а неки пут полако и уз брдо до Миљкове куће.{S} И није |
а чобанина, који чува сву стоку сеоску, а не иде из сваке по једно дете, те да сва деца не могу |
јега рада, који једини и води напретку, а све због ваших <pb n="338" /> несрећних избора и ћора |
ако је кад чему време — по једну воћку, а други пут код другога, трећега и тако даље.{S} Тако, |
о по којега сељака и пољубио га у руку, а овај му дао по коју пару из руке, заплакао би се кад |
опросте.{S} Радиша пољуби мајку у руку, а она њега у образе и рече му: „Срећан ти пут, сине!“ И |
ико није умро од глади код својих руку, а ја се не бојим, да ме ко наведе на зло.{S} Само да уч |
обом за оставу јела и трпезарију ђачку, а испод овога у дну дворишта су нужници са четири прегр |
и попа, јер је он реткост у овоме селу, а тако је благ и добар, да личи на светитеља.{S} Па је |
он не би волео да кметује у томе селу, а његов брат додаде: <pb n="67" /> „Ала би се котрљале |
ну све куће колико их има у нашем селу, а не би људи ни пристали да се одвајају од своје земље. |
ксима, најзадружнијега домаћина у селу, а који још не имађаше „солдата“ из куће.{S} А Јоксим од |
чине поједине куће или задруге у селу, а сва села, све задруге у земљи, све општине, чине наро |
аље{S} То је занимало и старије у селу, а камо ли млађе и оне, што су радили с мајсторима и при |
и поклонио, да му је потраже за школу, а камо ли продао.{S} Та је страна и више окренута југу, |
.{S} Ево ће прво нама требати за школу, а што да купујемо из чаршије, ако би ти могао да нам из |
да је дошао да види госпођичину школу, а не собу; и таман хтеде нешто да каже, изиђе Даничина |
мој игри.{S} Чистота је основа здрављу, а љубав <pb n="48" /> свему.{S} Деца расту сасвим слобо |
са страна и стрмени односе родну земљу, а равнице затрпавају.{S} Зато нарочито висови или врхов |
а чудо: једно што је ово новина у њему, а друго што то раде њини младићи, тај и тај и тај...{S} |
да још што привреди око школе за зиму, а од ученика није могао очекивати да они помену, јер је |
ли дирао таван и има ли што на тавану, а он рече да није дирао и да на тавану нема ништа.{S} Р |
тих стаза родну земљу бацити у страну, а на њих нанети шљунка и песка, те да не буде блата, ка |
а Исуса Христа, сав крену на ту страну, а Радиша, кмет Миљко и више виђених људи изиђоше му у п |
у и ћуте.{S} И мајци жао да се растану, а још више да му помене, те да му се не учини да га тер |
за световно је рекао, да је за механу, а не за школу; и једва је примио ону „<title>Пошетала ц |
И дође и на вечеру и на конак у механу, а велики проблем још није решио...</p> <p>Сутрадан рано |
кући.{S} Сад ће кућа да пређе на жену, а ми ћемо, ако да Бог, у друге послове...{S} О, Дано!{S |
астурат’ човеку кућу ни криву ни дужну, а школу остављати без учитеља.{S} И никад више нећемо м |
дморе и освеже за идућу школску годину, а оно се деси нешто, што их уби обоје као гром из ведра |
адиша желео да развије и једну вештину, а то је пливање.{S} Необично му се допало, што је видео |
, па ми сад зборе <pb n="276" /> за њу, а чини ми се да би и она хтела.{S} А и ја као велим, се |
е није слушала ни у писању ни у цртању, а и само је читање ишло мало теже, особито оној деци, к |
о заветини сеоској они то помену попу, а он им каже, да то може и да буде и како. „Избите вели |
а.</p> <p>„Сад оставите буквар у клупу, а извадите таблице!..{S} Да видим, јесте ли сви донели |
се сливала вода од кише и градила бару, а поред пута је с обе стране био коров.{S} Радиша опруж |
вршена.{S} То је било негде у Фебруару, а већ Марта месеца Радиша прави план, где ће што да зас |
, да процеди млеко и метне га на ватру, а Радиша оста пред бачијом, да узме и унесе које дрво.{ |
љене.{S} Даске за патос већ су биле ту, а за врата и прозоре он је донео из вароши.</p> <p>О Ве |
ки учитељи и учитељице и примише плату, а Радиша још џоња пред капетановом канцеларијом.{S} Кад |
ине; човек јој је погинуо у првом рату, а како је био кршан момак и добар домаћин, па ми сад зб |
бично месила хлеб и пекла га у шпорету, а Станојка је по упуству госпођином престављала за руча |
нечега: што жабе не чине никакву штету, а једу бубе које чине штету.{S} А коме је гадна, он нек |
о учини и да их сложи у што лепшу киту, а све из мотива народне поезије.</p> <p>Треће, у пролећ |
Даница је нашла доброга друга у животу, а Радиша добру девојку и добру домаћицу и помоћницу у в |
ања.{S} Али Радиша вели: нек она расту, а ми ову примљену боље да учимо.{S} Зато идуће године о |
о!.{S} Који су први нек стоје на месту, а који су други нек изиђу за један корак напред! — Врат |
ле с дрвећа и размилеле се по дворишту, а највише их је пред кућом, где очекују вредну домаћицу |
сва одељења редом па и кућу у дворишту, а за тим се опет вратише сви у учионицу.{S} Пошто столи |
врела и усијана, и сва вода у ваздуху, а не на њој, биљака и животиња није ни било.{S} А Земља |
кујне за Радишу, ни трпезарије за децу, а још мање радионице за Ручни рад, то за ову годину о п |
} Ја хоћу учитеља, који ће да учи децу, а не људе; људе да остави мени: ја ћу њих да учим, шта |
p> <p>„Сад оставите и буквар и таблицу, а извадите оне десетке за рачунање!..{S} Пребројте их, |
Ова може да вам остане опет за судницу, а нову да зидамо на другом месту. („Е, Бог ти дао здрав |
брат је заклао прасе и уредио печеницу, а отац је увече донео бадњак и прекрстио га преко огња |
аду ђубре.{S} Друго му даду за пшеницу, а друго за кромпир или детелину.{S} Они знају и од које |
ченицама.{S} Даница пуни пету десетицу, а Радиша је одавно узео шесту.{S} И још раде неуморно и |
ења и с десне и с леве стране по концу, а остало је довршено сутрадан.</p> <p>После овога одмор |
ане.{S} Почните редом!“..{S} Деца пишу, а Радиша обилази и поправља им.{S} Дуго су тако писала |
на, а немојте ова печатана! (Деца пишу, а Радиша обилази све, упућује их и поправља им).</p> <p |
линија!.... <pb n="140" /> (Деца пишу, а Радиша обилази и помаже им).{S} А кад су ово довршила |
лу, ако не баш да уче да читају и пишу, а оно да слушају разне друге науке, те, ако су учили шк |
ајте и у буквар и у таблу!“ (Ђаци пишу, а Радиша им прегледа и помаже).</p> <p>Кад је ово сврше |
те да их боље запамтите! (Ученици пишу, а Радиша им прегледа и упућује их у седењу, држању глав |
ве редове што смо их прочитали!“ (Пишу, а Радиша надгледа и упућује).</p> <p>Желећи да се корис |
хајде испишите их још једанпут!“ (Пишу, а Радиша их обилази, прегледа им, упућује их и поправља |
јој нешто тешко, све је стеже за гушу, а кад се окрене у страну скотрља јој се и по која суза |
на 8 и од 8 на 12 „цванцика“ пореских, а они су сва тројица били благодејанци.{S} Имали су дак |
Они велики би се стидели од оних малих, а они би се мали стидели од оних великих, те би и једни |
ријави се десетак њих сасвим поузданих, а међу њима Радиша виде и Милована; ови рекоше, да ће и |
лова и посленика државних или народних, а то су управни или административни, за које треба спре |
има враџбина и лудих обичаја свадбених, а из свога села је он још из детињства доста и поборави |
и било тако званих танких и инокосних, а убогих сиромаха још мање.{S} Ови су звани на општинск |
а далеко само 20—25 сантиметара од њих, а широка је 30 сантиметара, с малим нагнућем <pb n="376 |
„већина“ у почетку је значила више њих, а после је променила значење, и <hi>сав је народ</hi> п |
ажио „цванцик“ на сваки дукат на месец, а то је страшно.{S} Ваља учинити некако, да људи у нево |
сподине и брате, син можеш да ми будеш, а учитељ си нам и од мене си много више прошао света и |
јевтиније - инжењер каже скоро двапут - а <pb n="226" /> овако ћемо и школу направити лепшу, с |
/hi> овај мирни и добри народ!</p> <p>- А ко то завађа народ? запита капетан надувено и прекорн |
рице чак на други крај Србије.</p> <p>- А његова жена? запитао је секретар.</p> <p>— Његова жен |
то им се школа неће затварати.</p> <p>- А сад, браћо, хвала вам на овако лепој слози и мару за |
томе округу, додаде секретар.</p> <p>- А откуд ви знате? упита министар.</p> <p>- Отуда што са |
то их није било много, него само по 30. А зато су опет одвајали и успехом.{S} Најпре се то опаж |
едом, пустивши главне у средини по 1,20 а споредне, наоколо по 0,80 у ширину.{S} Онда је требал |
амо, те да се ложи изнутра, а не споља: а рупа на зиду да се зазида. „То ја могу сад да промени |
рао сваку реч и реченицу, као да прича: а гусле су се јаче чуле само у паузама.{S} А кад је мај |
у се указује као писменоме, па помисли: а како је тек на вишим наукама, колико се ту научи и ко |
ав какав си и бити другојачи но што си: а претварати се није ни лако ни добро.{S} Морао је дакл |
, те не би било ничега вишега и новога; а колико је потребно, поновиће се с десетицама, кад се |
е сматрајте за поправку и народа свога; а ако могнете и још кога да поправите, да га поучите и |
и Радишу за премештај из овога округа; а на његово место би предложен „млађи човек“, који ће „ |
био још само газда Мијаило и чича Гаја; а више није могло да стане.{S} Кад је Радиша увео и нам |
и забринуто су очекивали час порођаја; а мајка је ударила у спремање и пелена, и корита, и вод |
јпажљивије и захвалама није било краја; а добри чича Стеван, отац Радованов, и заплакао се је о |
ци било седам попова са седам парохија; а сад немамо, вели, ниједнога, него нам долази чак из ч |
оги и од оних мојих првих великих ђака; а сви ће бити у народној војсци.{S} Зато их ја учим и е |
радничког питања, то је он узео сељака; а пошто нема ни капиталиста, да га „експлоатишу“, то је |
еков, то не усавршава ни самога човека; а што усавршава ово двоје, то усавршава и човека, и обр |
сваком послу све више одмењују човека; а он се све више измиче и остаје да заповеда и управља |
дају сваке муже по пуну ведрицу млека; а видео сам кокошке, које носе крупна јаја као ћурећа и |
лите да учите још, јер је наука велика; а оно што сте ви мали до сад научили, само је почетак о |
ста само мало ужа, од школе до нужника; а пред школом за добру собу и свуд око школе за добар к |
, што на другом месту нема кмета Миљка; а ја без њега ништа не бих могао учинити.{S} Колико и к |
кад је леп снег, она су се и грудвала; а по пљуску и мећави морала су да стоје у предсобљу, и |
е Новакова кућа не допада, што је мала; а <pb n="321" /> нама треба већа.{S} И, како би било на |
стављала семење од воћа што су га јела; а сад <pb n="206" /> су брижљиво почела скупљати сваку |
вњена свуда једнако а права као стрела; а таква иста само мало ужа, од школе до нужника; а пред |
{S} Има ту и великих села и малих села; а има и великих градова, вароши или чаршија.{S} Највећи |
м тротоарима, што су их сама направила; а кад је леп снег, она су се и грудвала; а по пљуску и |
да је доста, деца су ревносно доносила; а он је само поравњивао и давао потребан нагиб.{S} Онда |
ваљамо ја и мој рад, ваља и моја школа; а ако не ваљамо ја и мој рад, онда ми не ваља ни школа. |
нимање, а камо ли за занате, има школа; а не као у нас, да школа има само за чиновнике.{S} Трећ |
ју да буду озидане, као ова наша школа; а зидају се најбоље и најлакше од цигле.{S} Друго, оне |
ху), па да нас он води и он да управља; а ми да га слушамо, и дајемо данак и идемо на војску, к |
те да оперете симо онда, кад се испрља; а сад није прљаво, а може да брише и овако.{S} Избришит |
беле даске а појачан попречним даскама; а преко попречних да удари по једну пречагу па да је бо |
дима закопчава дугмићима, а не копчама; а на глави место феса носио је неку шеширину с великим |
х дасака. <pb n="161" /> Али тога нема; а да наручује чак у чаршији код ковача, то би учинило, |
и, гледа у земљу и само слеже раменима; а срце да јој искочи из груди.</p> <p>— Кажи, Дано; каж |
иродним силама и по природним законима; а нема аветиња, вила, вештица, вампира, вукодлака, кара |
на својим приватним и општим стварима; а не мрзе се и не кољу крвнички као ми, те да ни у кући |
а.{S} Он је сад светитељ, међу свецима; а пре седам векова или пре седам стотина година он је и |
онако стоји више празна него засађена; а кућу његову и воћњак Мијаилов потражићемо кад станемо |
е се заборавити и остати само успомена; а ако се не веже за живот, нити ће у ње бити много инте |
ј четвороугао између оба крила школина; а за свињац и живинарник најдаље место до нужника испод |
захватила нова калдрма испод тротоара; а Радиша је хтео и овај пролаз да прошири и да брдо пом |
ће: лепа, бистра, хладна вода с извора; а вино и ракија да остану само за лек.{S} Онда би и жив |
те је лепо окречили и споља и изнутра; а поред клупа и табле кмет купио и један мали сто и сто |
не боји једнога од највећих елемената; а друго, да свакога оспособимо за највеће доброчинство. |
бла је од дасака, а даске су од дрвета; а ово перо и ова табла у буквару то је само слика њихов |
агаће му се најпре, као му се не смета; а ми му својом неумешношћу и претераношћу често сметамо |
а толико војника, онда се то зове чета; а како се зове кад има <pb n="178" /> толико ока?..{S} |
а</hi>, то кад ко нешто не зна па пита; а ако се каже <hi>пита</hi>, онда је то оно што се једе |
ек по којом пригодном причом из живота; а из новог завета причао је ове године само о Божићу, о |
омози!“.{S} Толико вам је за сад доста; а кад порастете причаћу вам много више, а има и по књиг |
а плехана „фуруница“, а у другој ништа; а у обема је таван био од расушених дасака, као и у учи |
моја, или од црквених и приватних кућа; а врло их је мало зиданих за школу, као што је ова моја |
испод ока.{S} То је чаршилиска столица; а ово поред ње је слово <hi>с</hi>, с — столица.{S} Ово |
другог позива, одоше и Груја и Радиша; а осташе само старци и младићи испод двадесет година и |
ј рад.{S} Јер, човек се учи док је жив; а ономе, који другога учи, ово је потребно још више.</p |
парче, али он ни данас није био готов; а и да је, био би врућ.{S} Зато Радиша опет остави она |
леће кад духне југ па нагло отопи снег; а никад се не излију.{S} Зато је свуда најлепше зеленил |
ја, него изнурава и троши снагу узалуд; а брже се не може но што је природа одредила.{S} Зато и |
у, јачају и разгранавају своје послове; а не чекају све од државе као у нас и оне им не пропада |
а, да и оне могу да науче тако да раде; а ако које женско дете пође у школу, она ће и њега науч |
треба за јело до мрака па дођите овде; а одавде ћемо сви заједно“....</p> <p>Завршен је и друг |
то учитељ, те прилазе ближе да га виде; а старији и приђу да се поздраве и виде учитеља.{S} А в |
И недовољна као и сувишна храна шкоде; а несварљива је још шкодљивија и од недовољне.{S} И нес |
ласти, па Србима нису хтели ни да суде; а ако се судио Србин и Турчин, увек је Турчину досуђива |
ање јесте средство да се до знања дође; а знање је опет само по себи штуро и мртво, ако се не п |
е мало имао да ради, само да им помаже; а та се помоћ састојала у томе, да их упућује, да тачни |
ајући је Радиша рече: „Хвала ти, кнеже; а ја сам баш мислио да кажем Груји, да нађе мало брашна |
о добро здравље, да свој посао продуже; а чудио се и полицији, како је могла да насрне на овако |
аре, те рече Груји, да им он преструже; а затим они провртеше рупу и ударише дрво за држање.{S} |
људи: те добро је дете, те ваљатно је; а тако нам и треба, те да не осрамоти ни себе ни село.. |
ети</hi> оно, што је боље и напредније; а сви ће се други полако угледати на вас, и тако ће вам |
бро, јер долазите у школу мало доцније; а ја знам.{S} Ја сам пазио где Сунце излази и нашао сам |
камена колико затреба и насећи јапије; а план ћу направити ја, да не плаћате инжињеру.{S} Оста |
дужу, те да би дршке биле размакнутије; а обе под једнаким угловима и ужљебљене у главне.{S} Са |
вала ти, кмете!{S} Ја ћу учинити своје; а надам се, да ће и господин министар усвојити мој пред |
би вам цела ова даска отишла на иверје; а ја ћу од ње да начиним нешто друго“, рече Радиша и ме |
, кад жене напредују, и кућа напредује; а кад куће напредују, онда и земља напредује.</p> </div |
за прозоре и врата, гвожђарију и руке; а Радиша се у овоме није добро разумевао.{S} Па пошто ј |
ивотиња, где можемо и да укрштамо феле; а како ћемо код људи?!..{S} Ја мислим, да сваки носи св |
и није било калдрме од капије до школе; а кад удари киша и зими ту би било велико блато.{S} С т |
нтоније, Благоје, Витомир, и тако даље; а негде се чује и двапут у једној речи, на пример:{S} Б |
и, тишње, катаре, запаљења и тако даље; а хладноћа унутарња кочи духовне радње у детета, изазив |
епомично и слушала као свето јеванђеље; а кад се свршила песма и изгинуше сви на Косову, сваком |
не доксат, уздигнут до појаса од земље; а кад се отворе врата, онда се улази у предсобље непопо |
, господине, најбоље знаш како је боље; а ми ћемо те слушати.{S} Што год ти рекнеш, ми ти нећем |
ачини, кад у њином селу нико то не уме; а кад им рекоше, да су то градила деца, они никако нису |
је било мило, што има оваке парохијане; а гостима је било мило, што виде оваку слогу, једнодушн |
ова код слике, с леве и с десне стране; а сад ћемо да читамо и ове редове доле, испод слике.{S} |
а.</p> <p>— Тешко ти је тако, без жене; а није ти тешко наћ’ девојку — свака ће поћ’ за тебе, р |
конске прописе, докле се они не измене; а загоричани су видели, како им је школа у опасности, д |
гледа и мајсторима учини неке напомене; а Радиши и кмету Миљку рече, да ће њихова школа бити на |
ози.{S} Три главне сметње су отклоњене; а грађе у Загорици има, хвала Богу, доста, само да се о |
плача и љутих болова, и да мало трене; а ваљда ће Бог дати, да се окрене и на боље!...“ И у то |
одатле узму и преносе у своје градине; а ова порта није за то доста.{S} Ово је црквиште, и ту |
к одговори: „Како ти рекнеш, господине; а и ја мислим, да то не би рђаво било.{S} Само су још д |
само је Радиша давао со и друге зачине; а за родитеље, што су им се деца добро хранила и <pb n= |
тра ове идеје Светозарове за екстремне; а пао је на <hi>културно поље</hi>, на којем се и оглед |
ниси пријатељ њен, и онда си против ње; а ми те не трпимо.{S} И ако ти мени сад не изјавиш, да |
нема мирнијег и питомијег брава од ње; а отелила једно лудо теле, да хоће све да нас побије!“ |
сет врећа, и воља ти жито воља ти паре; а ти то да даш нашем господину за школу.“ Тома једва до |
вији и <pb n="309" /> много мање умире; а што људи дуже живе, више се уче и науче и много више |
ни што раде немају потребе и да говоре; а они што говоре, мисле, да су тиме и извршили сав свој |
Добро, видећемо сутра, кад се одљутите; а сад идите!“ Сад је настала међу ђацима препирка о том |
рати се ти: дете ти оста само код куће; а ми ћемо сами мало побрже!“ И застадоше, да се опросте |
ну, али нису са мном, него су код куће; а ја сам сам“.{S} А баба одвише сажаљиво рече: „Е, леле |
они народи, који нису хтели да се уче; а који су се учили, они су напредовали и они живе и дан |
том, те да им и не да прилике да греше; а ако би које и погрешило, он га је благо поправљао, бе |
знају шта је тачка и зашто се она пише; а то је најзгодније било показати на ономе, што се чита |
е <hi>писано</hi> руком и тако се пише; а оно је с десне стране печатано или штампано, као што |
а од сирове не вреди ништа ни да прави; а није имао ни где ни на чему да ради.{S} За ствари од |
о чује то утуви, и што види то направи; а свира у свирајку — оро да игра.{S} А најбрже потрчи и |
давати му живот и помагати му да живи; а има ли већега добра од живота и већега доброчинства о |
које су деца чула или ће чути у цркви; а може бити да буде која и са жетве, мобе или села, и т |
уштао је тај посао и прелазио на други; а други пут га је подешавао другојаче.{S} Наставу није |
сних састојака у себи па да добро роди; а ако нема ма једног од њих, да неће добро да роди, и д |
тепсији, онда конац иде по оној линији; а чим се троугао, или оно на чему он стоји, накрене, он |
{S} Ту ће млађи расти бољи и паметнији; а кад дође време да они буду старији, они ће боље умети |
вци, и Велика оде, да је узме и подоји; а Радован оде до гувна, да спреми за сутра, да вршу пше |
би и готовити јела у кујни, по варошки; а деца ће јој сва ићи у школу...</p> <p>Изгледало је, д |
много дали, а неки да смо ти мало дали; а овако најчистији рачун.{S} А кога ћемо да одредимо? у |
ници су гледали како он ради и примали; а он се трудио, да све иде тачно и што може правилније |
ли у школу, па су после све заборавили; а нема ни једнога, који је после, као младић или човек, |
јој зато умрло што га нисмо прескочили; а да смо јој га прескочили, не би јој умрло.{S} И онда |
да види, да ли штогод још треба школи; а кад му је Радиша рекао, да све иде како треба и да за |
раџбине па да ми после причате у школи; а ја ћу вама увек казивати, откуда је то и како би треб |
, што сам желео да не дангубим у школи; а све с тога, што сам, можда и погрешно, мислио, да ниј |
а њему је дакле све оно што и на Земљи; а има ли и људи на њему, и какви су они, ако их има, то |
ослова, и то већином по пољу и по зими; а у вече по кући и највише у кујни и с децом, докле сви |
е и подижу бољи сој у стоци и у живини; а учитељи о свему што је боље и што знају.{S} Тако се с |
ица испрља а буквар и испрља и поквари; а може и да се испусти па се таблица и крижуља изломе а |
диша запита, да то људима неће требати; а сва деца повикаше у глас: „Не треба им, господине, ни |
из штедионице, па ће после отплаћивати; а нешто имају и општинскога, те не морају ништа тражити |
да будете срећни, ви се морате волети; а ако хоћете да се волите, ви се морате слагати.{S} Зат |
мицу у свему што се може знати и умети; а све као у забави и весело радујући се и своме и туђем |
е; и ту ћеш и ти са својим другом бити; а ако ти баш затреба, ласно ћеш после и зграду подићи.{ |
а ће се то добро и продужавати и расти; а ако зло почнем, тешко ће се окренути на боље...</p> < |
и у Радована, гледајући шта ће он рећи; а чича Величко прекиде ћутање и танким али милозвучним |
ити децу себи и школи па отуда и науци; а ако буде сувише „добар“, деца ће злоупотребити ту сув |
ор о томе, како и кад да долазе Радиши; а Радиша им рече: само Недељом и празником, кад не раде |
исати код тога и тога „брата“ у вароши; а то беше један дуванџија.{S} И тиме се заврши овај прв |
е култура; ово је питомина; ово је рај; а ја сам у пустињи!..“ помисли Радиша у себи, па запита |
знаменити догађаји у историји његовој; а да се она позна, мора се почети од места.{S} Зато су |
рбији, а Стара Србија је сад у Турској; а онамо даље је Маћедонија и Грчка.{S} А знате ли, на к |
почињу да уводе све оно што виде у њој; а она им је и зајмила све што има у градини својој и ка |
писивао прибелешке по шесет пара табак; а Радиша је правио и потписивао лепе печате од уме, как |
н био Србин и што је Србин такав јунак; а кад је Радиша завршио песму: „То изусти а душу испуст |
најобичније занимање и најбољи учитељ; а не као у нас да су ретки писмени, па и они да мало чи |
о му зготовим, па и то више ја поједем; а ужину и вечеру он састави и што кад буде, и опет мало |
туализмом или филозофирањем и брбљањем; а рада нема. „Чујем клепет млина, а брашна нема“ — Зато |
ишта хитно, па нисам желео да дангубим; а данас сам морао долазити и због плате, па уједно.... |
Они ће и даље чинити све што потражим; а ја ћу полако..{S} На муци се познају јунаци...</p> </ |
ивала по брдима и дубравама загоричким; а луда Јана је умрла...</p> <pb n="247" /> <p>Такво се |
се пише кад пишемо пером или писаљком; а ово је друго, с десне стране, печатано или штампано и |
о је ова учионица била патосана даском; а обе оне собице поред ње земљом као и предсобље, а про |
чекају, и требало је похитати с послом; а њих двоје су водили сав рачун о свему.{S} И они који |
јаче стрмени ваља да остану под шумом; а ако нису, да им се она подигне.{S} Баш у близини школ |
у наћи новаца лако и с малим интересом; а то не би било тешко учинити.{S} У људи има пара, само |
раде тешке послове и не пију сваки дан; а Мијаило му одговори: „Е ракије имамо, господине, те с |
ту и здрављу, он је невесео и несрећан; а како у селу нема лекара, то богме често такви и умру. |
о био сам: без оца, без мајке, нежењен; а „кућа не стоји на земљи него на жени...“ Није имао ко |
ана набрао и колико стане у који ковин; а ово „двапут два јесу четири, двапут три јесу шест“ и |
ажемо <hi>ти</hi>, а ми онда кажемо он; а ако је женско ми кажемо она, а ако је дете ми кажемо |
и озбиљно учио све што сам вам казивао; а сад видим, да се ти лепо бринеш и о кући својој.{S} И |
ра.{S} А ја мислим, да би се и завађао; а кад се прост свет завади, онда ништа не ваља, јер се |
је причао Владета Војвода.“ Свима жао; а један вели; „Господине, мој деда пева уз гусле!“ То Р |
и да се рад наставнички не би растрзао; а то се доиста и на успеху опазило, и то како на здрављ |
ио све уједно.{S} Јер живине није имао; а и ако је имадне, он је неће држати по дворишту него у |
и нама помоћи, јер је дете било здраво; а ми чинимо што год можемо...</p> <p>Тешећи овако себе |
е упућивао, да сами нађу како је право; а ако не могу, нека позову кога у помоћ.{S} А тиме је ч |
а нов живот, ново место и ново друштво; а све се мање сећао своје куће и свега код куће.{S} Сам |
и напиши!..{S} Ево ово је истинско уво; а оно је у буквару насликано; а ово што се рекне, уво, |
идове мало сиве, те да не блешти много; а доле за скоро метар висине обојени су зидови још затв |
она га је све запиткивала нешто друго; а никако не може да му каже, шта је данас решено у судн |
сам и зграду направио какву сам желео; а људима нисам много говорио, него сам радио; и радио с |
може и мало да једе, ако је што донео; а коме је близу, може да оде и до куће па опет брзо да |
ише у Загорици нико ништа није калемио; а ако је ко и хтео што да накалеми, он је доводио калем |
</hi> је писано овако а печатано овако; а велико писано овако а печатао овако; дакле печатано и |
етан, али ракију готово не пије никако; а вина има, доносе му људи, али ретко кад да попије кој |
иша.</p> <p>— Е тешко ти је било онако; а сад, хвала Богу, биће ти ласно</p> <p>— Али сад си ти |
ра, ни иконома, па и поп нам је далеко; а тебе ћемо слушати што нам год рекнеш.“</p> </div> <di |
овако је писано а овако печатано мало; а овако је велико; дакле готово исто онако.{S} Ево <hi> |
е је ту било природно, просто и весело; а ничега извештаченога, усиљенога и намештенога.{S} Зат |
за школу Радиши је сад све лакше ишло; а одавно је већ смишљао, какав би најбољи план био за ј |
ете на торбу.{S} Ово вам сад поклањамо; а ко разбије таблу или поцепа и изгуби буквар, он мора |
ше стање и колико можемо да ти праћамо; а то ће ти бит’ мало.{S} Па после, свет је свет: има св |
акати свуд по селу, куд се год макнемо; а тако ће се утврђавати празноверице.{S} А ако јој умре |
ко назадни, пропадаћемо и — пропашћемо; а напред не можемо оном брзином, којом би само желели и |
која се у њој чују, па да их напишемо; а кад је написано, ми можемо да га читамо; само ако зна |
ки дан прекрстимо и по мало поткрепимо; а вина имамо у кући само кад нам ко дође и о благим дан |
, да оремо и копамо и да оружје носимо; а женино је да гот’ви јела и гледа кућу и децу.</p> <p> |
нско уво; а оно је у буквару насликано; а ово што се рекне, уво, то је реч.{S} Која се слова чу |
за „временом“, него и ту ићи поступно; а учити народ, да ради боље него што је радио; да живи |
аплатцима, то је веома тешко и заметно; а Радиша нема ни гвоздену осовину.{S} Зато стаде мислит |
, него траже оно што је у опште смешно; а забавно им мора бити и поучно.</p> <p>Тако су у тога |
оне за таван, плафон, то ће бити скупо; а што ће бити скупо за школу, <pb n="203" /> то и не ма |
и у глави, па је онда лако записати то; а, обрнуто, оним записаним се тешко ствара оно у глави. |
пственицима да се даје само пет на сто; а остатак да се чува, па ће после видети за шта ће га п |
м и показивао јој, где је и шта је што; а од зеља и поврћа имали су свега што им је требало, ка |
а: два за њих двојицу а трећи за товар; а ако не могне све стати на једнога, они ће натоварити |
ајац.{S} Ћути Радиша, чекајући одговор; а ћуте и оне, не знајући шта да одговоре.{S} Најпосле м |
ад изгледало као да ће да подижу цркву; а ни камена им никад није толико требало.{S} По четири |
све о поврћу, градинарству и воћарству; а због предавања онима одраслима и о осталим врстама до |
ма је заменио своју и животињску снагу; а не издире својом снагом и не ради овако примитивним а |
и рад или читајући какву корисну књигу; а у нас их нема ни по свима окружним градовима.{S} У њи |
и то, и толико и толико; и то му даду; а кад је он тиме нађубри, она <hi>мора</hi> да му роди |
ће се вешати цреп, те да стоји у реду; а не латана, које су могле бити и криве па се по њима с |
вода у изворима зависи од шуме на брду; а није што их је неко „запоганио“.{S} Радиша је сад усп |
авали, тако полако и нек се одвикавају; а за то никад није доцкан.{S} Ваља само хтети и почети, |
е он; нек долазе, да се још поправљају; а они ће мени требати.{S} Ено, Новак је већ озидао кућу |
помаже и да се лепо забављају и играју; а да се не задиркују, не свађају и не мрзе.</p> <p>Уза |
бу, чивит, шамије, фесове и гвожђарију; а продају: говеда, овнове, јарчеве, свиње, овце јаловиц |
млађи ми је поодрастао и он чува стоку; а онај трећи нешто није к свету.{S} А браћа ми имају ви |
има, љубећи свакога па и Радишу у руку; а Мијаило је казивао: то ми је домаћица, а то ми је сна |
мида или цреп гради овде, у нашем селу; а ви ћете навући песка и камена колико затреба и насећи |
пре почели и сваки ће дан ићи у школу; а велики су говорили, да ће они пре, јер су разумнији п |
он њих пусти кући, па да дођу у Недељу; а у школу позва ланске Даничине прваке и њима рече, да |
т је запитао: па ко им онда ради земљу; а Миладин искрено изјави, да он не би волео да његова М |
се тим свакидањим идењем и не додирну; а сви дужим седењем омлитаве.{S} А за потпун развитак т |
ају торбице, јер немају у шта да метну; а у руци ово не сме да се носи, јер се руке зноје, па с |
е или ћурче, а на глави фес или шубару; а он неке узане гаће до чланака и зубунић што се на гру |
Радиша је ову ноћ преноћио на доксату; а тридесет његових ученика сад је, први пут од како је |
о живи, и срећан је ко дочека педесету; а ко је још и претури, он је — старац.{S} Радиша је ист |
им, па не хте док не сагради нову кућу; а сад, здравље Боже!...“ Овде деда Радивоју засузише оч |
учитеље они, што ће после да уче децу; а могу да продужим гимназију, па после да идем на још в |
о песка у ходник а одавде и у учионицу; а Радиша је желео, да она буде што чистија.{S} Зато му |
научите паметно, то и да урадите одмах; а од такве се науке и има вајде.{S} Поред онога, што ст |
е и сачека сутрашњи дан; <pb n="340" /> а Даници поручи, да није свршио посао.{S} И оде у механ |
ођоше:{S} Мијаило напред, <pb n="71" /> а Радиша, кмет Миљко и још неки домаћини, којима је кућ |
капу и да га поздравите, <pb n="102" /> а ако је постарији човек или какав рођак или пријатељ в |
ензивнијем раду с овима. <pb n="235" /> А он и онако има пуне шаке посла и око грађења нове шко |
Радиша и кмет пристану; <pb n="245" /> а они ће дотле навалити да се још цигала и креча испече |
кувању јела и у одевању. <pb n="358" /> А није заборавила да им истиче и то, колико женско срце |
о код вас по варошима... <pb n="298" /> А најгоре нам је за постељу...{S} А код господина је ов |
о прилике за право учење <hi>делом</hi> а не речима.{S} А како ћу то?{S} Лако.{S} Да почнем од |
, па да не морате никога да молите?!{S} А то ништа није тешко.{S} Наша је књига најлакша на све |
Дакле преча ти плата од мога позива!{S} А позив власти за тебе не вреди ништа, је л? продра се |
у и кућа ваших и целога села вашега!{S} А ви сте учили, ево, и како се здравље чува, те ћете ум |
у учи по плану: слушају га као Бога!{S} А он око њих, као да их је све породио сам!.. одговорио |
да се учите.{S} Зато вам опет хвала!{S} А кад се ви научите, кад ви примите и унесете у кућу св |
— то им је била сва употреба камена!{S} А сад оволика гомила камења, и Радиша још вели, да ће б |
уко, где си расла, где си устргнута!{S} А расла си на криоцу моме, устргнута на Косову равну!“ |
је и радост њихова бивала све већа!{S} А и мали зидари, помагачи и надничари, били су све радо |
д Сунца!{S} Дакле и ми смо са Сунца!{S} А Месец се одвојио од Земље.{S} И на њему је дакле све |
оне обично. </p> <p>- Здравље, Боже!{S} А зашто не? питала их је Даница.{S} Само први домаћин, |
добро и преви у чисте и суве пелене!{S} А сад збогом!“ И продужи с ђацима пут, а мајка оде с де |
ост свет зна за понос и светло лице!{S} А колико њих просвећених не води о томе рачуна!...{S} П |
и не можемо примити ни једнога више!{S} А кад то чује господин министар, он ће нам за извесно з |
апишем <hi>л</hi>!{S} Напишите и ви!{S} А ево како је печатано!{S} Направите га и ви!..{S} Ево |
поља, ушорена села и велики градови!{S} А доћи ће време, да и ми покажемо, шта и наша рука може |
одвише сажаљиво рече: „Е, леле мени!{S} А како ћеш сам у овој нашој пустињи, весео био!“ „Здрав |
ја Дана и допустите да Вам кажем ти!{S} А пошто немам прстена, ево ти мој прстен и нека нам је |
вља!{S} Ми ти ништа не умемо казати!{S} А, хвала њему, <pb n="41" /> кад те је до сад чувао и п |
дачно: „Е хвала ти и на оној једној!{S} А добро рече и моме Крсману, да никога не тера силом, п |
ге су говориле: „Е, Боже; благо њој!{S} А што и ми не би тако седеле, него дворимо као робиње ц |
и ваља још свој напредак да убрзамо!{S} А како ћемо га убрзати, кад неможемо ићи ни овом брзино |
b n="34" /> од нас неко изучи књигу!{S} А ми, ајвани, слепи код очију!“..</p> <p>Тако то потрај |
сам дао изјаву, да ступам у партију!{S} А ја нећу ни у једну партију, докле су год оне овакве, |
и он те исте народности, тешко њему!{S} А тако се не чува своја народност.{S} Она тако слаби.{S |
слили нису, да ће он потражити Дану!{S} А он је већ и испроси!..{S} Тако се чудила и питала Зор |
га и ви!.. (Сад напише <hi>н</hi>).{S} А које ово слово?..{S} Напишите га и ви!.. (Напише <hi> |
оре поруби витком овако“ (и показа).{S} А друго рече: „А мој тата кад плете трмке, он доле поре |
ножа).{S} Које после? (О, код ока).{S} А после? (Г, код гусала).{S} А после? (А, код ашова).{S |
д ока).{S} А после? (Г, код гусала).{S} А после? (А, код ашова).{S} Ево да их напишем: нога.{S} |
оже по нешто о њему и да вам прича).{S} А знате ли, кад су Турци задобили наше царство?{S} То ј |
нема, господине!“ чуше се гласови).{S} А то се и до Књаза чуло, да из Загорице нико није дошао |
е исто све тако!“ опет рекоше неки).{S} А ко уме да чита, он уме и да пише.{S} Кад хоће ко од в |
пишу, а Радиша обилази и помаже им).{S} А кад су ово довршила, Радиша им рече, да је сутра Неде |
чује после н?..{S} Ево <hi>о</hi>!..{S} А шта се чује после о, на крају?..{S} Ево <hi>с</hi>: < |
<hi>мачка</hi>.{S} Камо јој глава!..{S} А очи?..{S} А уши?..{S} А уста?..{S} А врат?..{S} А леђ |
о у буквару?..{S} Нађите му слова!..{S} А шта је ово испод ува?..{S} Је ли истинско <hi>дрво</h |
..{S} Покажите руком где је Босна!..{S} А где су Бугари!..{S} Београд!..{S} Крушевац!..{S} Косо |
а.{S} Погледајте у слова код жабе!..{S} А познајете ли то испод жабе?..{S} Јесте; то је <hi>зми |
ге?..{S} Пазите, да вас не огребе!..{S} А задње ноге?..{S} А реп?..{S} А бркови?..{S} Пазите да |
Погледајте сад у слова око њушке!..{S} А шта је оно испод њушке? („Кер, господине,“ вели једно |
се пише б!..{S} Напишете га и ви!..{S} А које је слово код ђака?..{S} Е, овде пазите.{S} Слово |
се пише џ!..{S} Напишите га и ви!..{S} А које је ово код феса?..{S} И ово слово иде и горе и д |
i>.{S} Чувајте се, да вас не печи!..{S} А зашто не може?..{S} А која може?..{S} Шта буде човеку |
ите трећу!..{S} Пребројте и у њој!..{S} А колико је у све три?..{S} Нађите четврту.{S} Пребројт |
ашова).{S} Ево и њега да напишем!..{S} А шта се чује на крају?..{S} Ево и с!{S} Шта је сад ово |
{S} Где је е!..{S} Које је писано!..{S} А које печатано? — Где је слово <hi>а</hi>?..{S} Писано |
реду?..{S} Видите, да ли је добро!..{S} А колико је у свих осам редова?..{S} Нађите девети ред! |
.{S} Сад ћу да вам видим таблице!...{S} А камо писаљке?...{S} Камо вам <pb n="114" /> крпче за |
оже, бако, па нећу дуго бити сам!...{S} А, ево и сад нисам сам: ето људи, па сутра ћу добити и |
машину, барем круњач и вејалицу....{S} А то ће најбоље они....{S} Па ко ће да ми калеми по сел |
оњ</hi>?..{S} А за <hi>козу</hi>?...{S} А за <hi>јаре</hi>?..{S} А за <hi>теле</hi>?..{S} А за |
о столица?...{S} Колико има нога?...{S} А које јој је наслон?...{S} Погледајте у слова поред ње |
е можете?...{S} Које му је дршка?...{S} А које му је ошриц?...{S} Погледајте у слова поред ножа |
може?...{S} Колико гроздова има?...{S} А може ли да се преброји колико је шибљика лозе увезано |
како ћу?{S} Ко да ми проводаџише?...{S} А што опет да ми проводаџише?{S} Што је потребан провод |
око!...{S} Је ли то истинско око?...{S} А какво је?...{S} Погледајте у слова поред ока!...{S} Н |
} Какво је лево а какво је десно?...{S} А шта је ово испод џамије?..{S} Немојте да кажете „вес“ |
: све ће добро бити, ако Бог да!“...{S} А младић као у шали рече: „Што ниси барем пре дошао, до |
в ње; ја гледам само своју школу“...{S} А капетан упаде:</p> <p>— Е, ето; то ми те Бог и дао!{S |
онога другога богаства и напретка...{S} А Вама, господине, нека је најсрдачнија хвала од неба д |
едак, у прави напредак без лутања...{S} А тај напредак и ваља почети од жена.{S} Јер, кад жене |
ка.{S} Њој је потребан добар друг...{S} А мени је потребна другарица не само у школи него и у к |
цу.{S} Треба да буде леп распоред...{S} А кад је све то направио, њему се опет самом чинило да |
али, шта ће и како ће они да раде...{S} А мајка би им често у шали додала: „О, моје будалице. < |
едало све лепше и било све милије...{S} А помисао куд иде износила му је пакао.{S} На послетку |
} Има и мање, па је још јевтиније...{S} А кад би почели више њих да купују, више би се и доноси |
.{S} Лакше се подноси све у двоје...{S} А да Бог сучува, да ми нешто буде, па ко и да ме гледа? |
ноше о несрећноме боју косовскоме...{S} А село се радовало, да види свога учитеља.</p> </div> < |
ва, да га други народ не притисне...{S} А ако то буде, онда му је ово <hi>просвећивање и ова сл |
у им више: то им је благо највеће...{S} А ако сам одужио дуг према породу своме, ученицима свој |
не и видети, како она живи и ради...{S} А највише га је занимала Физика и Кемија.{S} Прва му је |
е не ради у пољу па ни на циглани...{S} А данас је њима и први дан нове школске године.{S} Дошл |
<pb n="310" /> дисањем и исквари...{S} А, што је најглавније, ми морамо поправити оно, што се |
ски, а то не би требало допустити...{S} А, на послетку, Ваша воља, господине министре; али знај |
шта друго, и ми ћемо све то учити...{S} А сад ћу и вас да пустим, да идете са својима па да дођ |
љи имају много узвишенији задатак...{S} А није ме ни за рад, јер ћу ја радити и на другом месту |
има слободно ни у очи да погледам...{S} А зашто то?{S} Зашто свакој не бих слободно у очи погле |
пазити, да ни у чем не пренаглим...{S} А шта да радим?{S} Да ли да се ограничим на само читање |
ти, да и то приближим и ојевтиним...{S} А о поправци привреде у Загорици не могу ни мислити без |
ана и стаде се чудити: „Премештен...{S} А што?..{S} Ко је то преварио министера?..{S} Каква је |
д можемо; можемо, само ако хоћемо...{S} А, ево, ви хоћете.{S} Вас нико није ни терао у школу: в |
оже радити.{S} Само полако и лепо...{S} А и деца су им безазлена, проста, природна и бистра.{S} |
8" /> А најгоре нам је за постељу...{S} А код господина је овде боље...{S} Али...</p> <p>Саслуш |
ве: и ја бих, и ја бих, и ја хоћу...{S} А један старац, сав бео као овца, рече: „Е кад бих знао |
у реч!..{S} Које је ту прво слово:..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Е, шта је то с - е - н?..{S |
-)?..{S} Шта је ово друго (о-ч-и)?..{S} А шта је ово треће (н-о-с)?..{S} Је ли тешко?...{S} Так |
а нађе слова у речи <hi>соба</hi>?..{S} А у речи <hi>очи</hi>?.. <hi>Уши</hi>?.. <hi>Зуби</hi>? |
аре</hi>?..{S} А за <hi>теле</hi>?..{S} А за <hi>пиле</hi>?..{S} А за <hi>маче</hi>?..{S} А за |
еле</hi>?..{S} А за <hi>пиле</hi>?..{S} А за <hi>маче</hi>?..{S} А за <hi>куче</hi>?...{S} Изва |
зу</hi>?...{S} А за <hi>јаре</hi>?..{S} А за <hi>теле</hi>?..{S} А за <hi>пиле</hi>?..{S} А за |
иле</hi>?..{S} А за <hi>маче</hi>?..{S} А за <hi>куче</hi>?...{S} Извадите табле па да напишете |
д хоћемо да напишемо <hi>коњ</hi>?..{S} А за <hi>козу</hi>?...{S} А за <hi>јаре</hi>?..{S} А за |
но?..{S} Камо га слово <hi>п</hi>?..{S} А слово <hi>т</hi>?..{S} А слово <hi>ш</hi>?..{S} А сло |
hi>?..{S} Ау речи <hi>буквар</hi>?..{S} А шта се чује кад рекнемо <hi>школа</hi>?.</p> <p>„Изва |
hi>н</hi>?..{S} Где је <hi>с</hi>?..{S} А где је <hi>о</hi>?..{S} Ко уме ово све да каже сам?.. |
i>п</hi>?..{S} А слово <hi>т</hi>?..{S} А слово <hi>ш</hi>?..{S} А слово <hi>г</hi>?..</p> <p>Е |
ују кад се изговори <hi>шест</hi>?..{S} А у <hi>осам</hi>?.. <hi>девет</hi>?..{S} У <hi>десет</ |
i>т</hi>?..{S} А слово <hi>ш</hi>?..{S} А слово <hi>г</hi>?..</p> <p>Е сад пазите, да вам покаж |
га!..{S} Ко зна слово <hi>ш</hi>?..{S} А <hi>г</hi>?..{S} Тако сваки може да куша сам себе, да |
А шта после е?..{S} А шта после а?..{S} А после п?..{S} А после т?..{S} А после ш?..{S} А после |
и да пише онај, који не зна слова?..{S} А може ли да пише онај, који зна сва слова?...{S} Ето з |
а!..{S} Које је то слово код њега?..{S} А ово с десне стране?..{S} Је ли много другојаче печата |
А уста?..{S} А врат?..{S} А леђа?..{S} А груди?..{S} А предње ноге?..{S} Пазите, да вас не огр |
?..{S} Које је ово слово код ножа?..{S} А које је ово код игле?..{S} А ово код евењке?..{S} А о |
уједе?..{S} Кад има највише змија?..{S} А где су змије?..{S} Погледајте у слова код змије!..{S} |
е путем кад сретнете неког човека?..{S} А како ваља да живујете између себе?..{S} Треба ли да љ |
од ока. „Које је то слово код ока?..{S} А које је то код столице?..{S} Шта то пише испод столиц |
запамтите риба.{S} Је ли истинска?..{S} А где је истинска?..{S} Шта ради у води?..{S} А може ли |
е ли, на којој је страни Бугарска?..{S} А Црна Гора?..{S} А Швапска или Немачка?..{S} Сад да ви |
народу.{S} Колико је она трајала?..{S} А зашто је била тешка?...{S} Јесте; и Турци су имали св |
те таблу!..{S} За шта ће та табла?..{S} А од чега је?..{S} Је ли од дрвета и ова у буквару?..{S |
!..{S} Колико вам је сад у рукама?..{S} А колико нисте узели!..{S} Узмите још једну?..{S} Колик |
што иду доле!..{S} Колико их има?..{S} А која иду и горе и доле?..{S} Можете ли то да запамтит |
страни Бугарска?..{S} А Црна Гора?..{S} А Швапска или Немачка?..{S} Сад да видим, јесте ли упам |
ћу реч!..{S} Ко уме да је прочита?..{S} А шта је то с — е — н — о?..{S} Јесте, то је <hi>сено</ |
S} А очи?..{S} А уши?..{S} А уста?..{S} А врат?..{S} А леђа?..{S} А груди?..{S} А предње ноге?. |
S} Хајде по пет!..{S} Колико пута?..{S} А колико пута може по шест?..{S} А по седам?..{S} Сад о |
олико је ту десетака или десетица?..{S} А колико је у десет редова?..{S} Колико је то кад се ка |
олази после и?..{S} А шта после е?..{S} А шта после а?..{S} А после п?..{S} А после т?..{S} А п |
вас не огребе!..{S} А задње ноге?..{S} А реп?..{S} А бркови?..{S} Пазите да вас не уједе!..{S} |
ц</hi>?..{S} Може ли да вас убоде?..{S} А који може?..{S} А какав је ово у буквару?.{S} Погледа |
вас не печи!..{S} А зашто не може?..{S} А која може?..{S} Шта буде човеку кад га змија уједе?.. |
е пије вино?..{S} А зашто не може?..{S} А је ли ово истински <hi>лист</hi>!..{S} Него какав је? |
ли да вас убоде?..{S} А који може?..{S} А какав је ово у буквару?.{S} Погледајте у слова код ја |
.{S} Које је гудало?..{S} А длаке?..{S} А кобилица?..{S} Може ли да се гуди у ове гусле у буква |
о код игле?..{S} А ово код евењке?..{S} А ово код ашова?..{S} Хајде један да ми покаже сва ова |
ножа?..{S} А које је ово код игле?..{S} А ово код евењке?..{S} А ово код ашова?..{S} Хајде једа |
о је ово <hi>о</hi> с леве стране?..{S} А ово с десне?..{S} Које је ово слово код столице?..{S} |
ело до Загорице са западне стране?..{S} А које је с јужне?..{S} А са северне?..{S} Покажите ми |
село до Загорице с источне стране?..{S} А које је село до Загорице са западне стране?..{S} А ко |
не стране?..{S} А које је с јужне?..{S} А са северне?..{S} Покажите ми још једанпут: исток, зап |
што се љуља?{S} По чему познајете?..{S} А је ли сељачко или из чаршије?..{S} По чему познајете? |
i>вук</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} А шта се чује кад кажем <hi>вуци</hi>?..{S} Ко би умео |
Даље и!..{S} Које долази после и?..{S} А шта после е?..{S} А шта после а?..{S} А после п?..{S} |
Сави.{S} Шта је био отац Св. Сави?..{S} А како је Св. Сави било име дететом?..{S} А кад је назв |
је истинска?..{S} Шта ради у води?..{S} А може ли да плива ова у буквару?..{S} Зашто не може?.. |
А врат?..{S} А леђа?..{S} А груди?..{S} А предње ноге?..{S} Пазите, да вас не огребе!..{S} А за |
буре</hi>.{S} По чему сте познали?..{S} А за шта треба буре!..{S} Је ли ово истинско, од дрвета |
ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} А које је ово слово код ува?..{S} Ево, да га напишем!.. |
опет десет!..{S} Колико сте узели?..{S} А колико је онамо остало?..{S} Узмите још десет!..{S} К |
.{S} Колико их је остало на клупи?..{S} А како се каже кад има девет десет?..{S} Узмите још јед |
ну!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} А колико је на клупи?..{S} Узмите још једну десетку!..{ |
i>.{S} Камо јој глава!..{S} А очи?..{S} А уши?..{S} А уста?..{S} А врат?..{S} А леђа?..{S} А гр |
цртане и очи и уши.{S} Где су очи?..{S} А камо их уши?..{S} А које је њушка?..{S} Погледајте са |
јој глава!..{S} А очи?..{S} А уши?..{S} А уста?..{S} А врат?..{S} А леђа?..{S} А груди?..{S} А |
S} Где су очи?..{S} А камо их уши?..{S} А које је њушка?..{S} Погледајте сад у слова око њушке! |
оли.{S} Која се страна зове исток?..{S} А можете ли одавде да покажете руком, на којој се стран |
како је Св. Сави било име дететом?..{S} А кад је назван Сава?..{S} Како је отишао у Свету Гору? |
ова код коња.{S} Какво је то лево?..{S} А то десно?..{S} Нађите то испод коња!..{S} То је насли |
ји је ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} Ко је утувио, шта је оно на источној страни |
еко реда: који је ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} Ко је утувио, шта је оно на ист |
вас кушам преко реда: који је ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} Ко је утувио, шта ј |
у реч!..{S} Које је то прво слово?..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Па шта је то с—е—о?.. <pb n |
је је ту прво слово:..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Е, шта је то с - е - н?..{S} Јесте, то је |
је је то прво слово?..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Па шта је то с—е—о?.. <pb n="154" /> Јест |
?..{S} Које ти слово треба велико?..{S} А како је теби?..{S} Које слово ту треба велико?..{S} А |
?..{S} Које слово ту треба велико?..{S} А теби?..{S} Које Здравко теби треба велико слово?..{S} |
ли ви умели тако да начините око?..{S} А поред ока има два слова.{S} Ето и испод ока неке слик |
Нађите гусле!..{S} Које је гудало?..{S} А длаке?..{S} А кобилица?..{S} Може ли да се гуди у ове |
крените се југу!..{S} Шта је тамо?..{S} А где су Црногорци?..{S} На којој су страни Бугари?..{S |
оје слово ваља најпре да напишемо?..{S} А где је у?..{S} Ево у.{S} Шта сад треба: у — с — т — а |
е је усправљено а које накривљено?..{S} А знате ли, које је ово слово код столице?{S} То је <hi |
ве чаше у буквару да се пије вино?..{S} А зашто не може?..{S} А је ли ово истински <hi>лист</hi |
ро!..{S} За шта нам треба то перо?..{S} А од чега је?..{S} Је ли то истинско перо?.{S} Погледај |
} Де, прочитај!..{S} Шта је то со?..{S} А шта је то ос?..{S} А шта је то сос?..{S} Ко уме ово и |
{S} А шта после а?..{S} А после п?..{S} А после т?..{S} А после ш?..{S} А после г?{S} Е, дотле |
бе!..{S} А задње ноге?..{S} А реп?..{S} А бркови?..{S} Пазите да вас не уједе!..{S} Зашто не мо |
на западној страни, тамо иза вас?..{S} А шта је на овој страни од нас?..{S} А на овој северној |
е још једну?..{S} Колико је у вас?..{S} А на клупи?.{S}- Узмите опет десет!..{S} Колико сте узе |
S} А шта је на овој страни од нас?..{S} А на овој северној?.. <pb n="166" /> Сад ћу да вас куша |
је оно на источној страни од нас?..{S} А ко је запамтио, шта је на западној страни, тамо иза в |
Шта је то со?..{S} А шта је то ос?..{S} А шта је то сос?..{S} Ко уме ово испод ножа? (Ђак чита, |
а?..{S} А после п?..{S} А после т?..{S} А после ш?..{S} А после г?{S} Е, дотле сте писали и јуч |
} А уши?..{S} А уста?..{S} А врат?..{S} А леђа?..{S} А груди?..{S} А предње ноге?..{S} Пазите, |
олико у осам?..{S} Колико у девет?..{S} А колико у свих десет?..{S} Сад ћу ја свакоме да дам по |
бројте и у њој!..{S} Има ли десет?..{S} А колико је у све четири десетке?..{S} Нађите пету!..{S |
?..{S} А колико пута може по шест?..{S} А по седам?..{S} Сад оставите и спремите се, да идете к |
да се гуди у ове гусле у буквару?..{S} А зашто не?..{S} Погледајте сад у ова слова код гусала! |
ите девети ред!..{S} Колико је ту?..{S} А колико је у свих девет редова?.{S} Сад нађите десети |
S} Које треба за твоје Лазаревићу?..{S} А које за твоје Милане?{S} А за твоје?..{S} Добро.{S} С |
п?..{S} А после т?..{S} А после ш?..{S} А после г?{S} Е, дотле сте писали и јуче.{S} А сад пази |
S} Њих има само три: <hi>ћ в б</hi>.{S} А и у горњу и у доњу иду само <hi>ђ</hi> и <hi>ф</hi>.{ |
е најпре прегледа и <hi>одобри</hi>.{S} А ови људи неће то.{S} Они не даду нико ништа да им пре |
да што више <hi>стварају руком</hi>.{S} А цртање за ово је била само припрема.{S} Највише је па |
<hi>радом</hi> и <hi>вредноћом</hi>.{S} А мој народ једва чека да побегне од мотике и да — „над |
нешто руком па велимо <hi>ено</hi>.{S} А шта је ово с — и — н - е?..{S} Јесте, то је <hi>сине< |
, код шешира?..{S} То је <hi>ш</hi>.{S} А које је ово код гусала?..{S} То је <hi>г</hi> — гусле |
ју <pb n="402" /> „већином гласова“.{S} А наравно, да је у кући увек више деце него одраслих, у |
га покоља па пошла „двору бијеломе“.{S} А кад је била близу, „далеко је снахе угледале; па су п |
Да и ми што год урадимо, господине“.{S} А Радиша му благо одговори: „Ви шест дана радите, и зат |
ше откуд свила и „на чем она расте“.{S} А знали су за свилене конце и како су они јаки.{S} Зато |
и могао да долази у школу и да учи“.{S} А ко може да долази и да учи? пита Радиша, и после мало |
а“, која „народу сише крв на памук“.{S} А радикална је странка тек права „народна“ странка, од |
ом, него су код куће; а ја сам сам“.{S} А баба одвише сажаљиво рече: „Е, леле мени!{S} А како ћ |
не; сви воле што им требимо ливаду“.{S} А један додаде, да је Недељко, са чије су ливаде ономад |
д ову има, онда му она мало и треба.{S} А да би то било, мој Радоване, ви обоје морате да имате |
оте шкоди.{S} Она слаби и разнежава.{S} А ја не бих волео, да и моја деца и моји ученици буду т |
ча и вечера, и кад седи и кад спава.{S} А то не може бити докле они сами све то не умедну да гр |
земљи.{S} Ето то вам је самоуправа.{S} А ови срезови или окрузи да бирају по неколико људи, ко |
радити довољан број дасака и летава.{S} А кад видеше да може, и да није скупо, они поручише и р |
да мења, да дотерује, да васпитава.{S} А на послетку, помишљао је, тако и јесте: ја сам почетн |
лавнога доба наших царева и краљева.{S} А кад се после мале паузе захори и даље, јасно да сви р |
уховна за душу њихову лако сварљива.{S} А има и зачина за духовну храну, исто онако као и за он |
кој градини и неколико белих дудова.{S} А кад они израстоше доста велики, он поручи мало семена |
или, како људи кажу, пре пет векова.{S} А било је на Косову.{S} Косово је далеко одавде и данас |
д ове црне боје, од које су и слова.{S} А око њих видите колико има слова!{S} И сва ћете та сло |
од свих слика, само кад знамо слова.{S} А сад нећемо више.{S} Него изнесите таблице, да пишете |
ту ништа сећи без одобрења кметова.{S} А кмет за дуго није допуштао ни прут одатле да се одсеч |
аметни људи веле, да га даш, дај га.{S} А Рада је паметан и неће се дат’ да га когод наведе на |
а Радиша је надгледао и упућивао га.{S} А ђаци су доносили камење, бирали веће и додавали га, г |
и код жита, и код воћа, и код свега.{S} А на првом месту кућа ваша мора да буде другојача.{S} О |
е мало крупнијега а после ситнијега.{S} А Радиша је само надгледао, упућивао и исправљао.{S} А |
јао, да сад учитељ не изгрди и њега.{S} А слађе му је некако било, да га похвали.{S} Ускоро па |
о у Радишу па не скида очију с њега.{S} А кад Радиша ово доврши, он настави: „Е, вала ти, госпо |
у; да слуша власт и да се боји Бога.{S} А кад се народ истински просвети, и културно, умно и мо |
иша није провео пријатније од овога.{S} А своје јутарње уранке проводио је највише у градини шк |
а није у примању туђега и готовога.{S} А у нас је све примитивно, несавршено, али изврстан мат |
а много, него више ради код другога.{S} А кад ће код другога далеко, он може и ту близу, код ку |
дио и распустио, те не слуша никога.{S} А ја сам затекао све једро, непомућено и патријархално: |
лицима се свих опазила голема туга.{S} А кад је завриштало девет добрих коња, и залајало девет |
аграђена готово свака њива и ливада.{S} А све је ћошкасто и неправилно и ни трага од четвороуга |
њој варошици, чак до окружног града.{S} А ко ће да иде чак тамо?{S} Сме ли оставити дете овако, |
и с нагласком као да догађај гледа.{S} А кад је свршио, он им рече:) Кад изучите сва слова и в |
, а ко не зна, остаје ту поред зида.{S} А кад су се изређали сви, учитељ приђе псалтирцима па р |
аље.{S} У ствари, то су четири зида.{S} А оно што ради у њима, што креће напредак, то су учитељ |
ога, разборитога и паметнога народа.{S} А с новом кућом дошао је и ред нови: нов намештај, ново |
вредноћу, честитост и чедност свуда.{S} А лакше је било то очувати него га сад повраћати и попр |
S} Надметаћемо се и ко најбоље гађа.{S} А ја сам за ово већ нашао згодно место, горе у реци...< |
ветлао образ, јер си дошао до Књаза.{S} А, ево, ти си и у селу своме почео да предњачиш: подига |
ва, а у кориту увек бистра као суза.{S} А и људи и чобани се надмећу ко ће где лепши извор да о |
у добрих загоричана није било краја.{S} А како је било Радиши, Даници и њиној мајци, о томе не |
; и дивљењу његовом није било краја.{S} А кад је чуо, да су они дошли у школу неписмени, а сад |
гова и отклањања онога што га убија.{S} А све се ово не може вршити без разумевања, без бољих а |
<p>Деца су пупољак, који се развија.{S} А развија се полако.{S} И ако га у маху рашчупаш, пропа |
од џамије је <hi>џ</hi>; џ — џамија.{S} А ово код феса је <hi>ф</hi>; Ф — Фес.</p> <p>Е сад паз |
сад нешто према Радиши све нежнија.{S} А Радиши се једнако врти по памети „ђак.“ Најпосле мајк |
S} После кише сунце увек лепше сија.{S} А после ове радости због останка и заједничког рада дол |
да дебљина ужета буде свуд једнака.{S} А деца су се сва окупила око њих и нека седећи, нека чу |
да знаш турски и да се бојиш Турака.{S} А кад ниси крив, не мораш ни наших судова да се бојиш.< |
но или засађено 30x 30 = 900 воћака.{S} А додајте сваке по толико, па ћете видети, колико их је |
доћи до првих људи и првога човека.{S} А ко је њих родио и откуда они?{S} Човек није могао нач |
ијемо.{S} Много пиће поквари човека.{S} А неки пут чаша две баш окрепи.{S} Али човек као човек, |
и њихове краве не дају толико млека.{S} А кад су видели, да је то до соја или пасмине, они су и |
о чистоти судова, рубља и око млека.{S} А неки пут би се и сама Даница запрегнула те куми опрал |
истинско, а оно је у буквару слика.{S} А кад се <hi>каже</hi> око, онда је то <hi>реч</hi>.{S} |
се по долинама почела хватати сенка.{S} А лепе ливаде су се зеленеле као у пролеће, а по низина |
а било по десет и двадесет пара ока.{S} А одело су носили своје, сељачко; само су купили по јед |
у кола црнице и неколико кола песка.{S} А Радиша је све то најмарљивије растурао по целој њиви. |
надметали у доношењу камења и песка.{S} А да би своје мале помагаче упознао још с једном справо |
а онамо даље је Маћедонија и Грчка.{S} А знате ли, на којој је страни Бугарска?..{S} А Црна Го |
, и у свему су томе деца суделовала.{S} А пошто у школи није било ни собе, ни кујне за Радишу, |
ису скидала очију с Радише и гусала.{S} А кад Дојчин и онако болан устаде и почини онолика јуна |
етак дана, докле Даница није устала.{S} А да ово није било лако, Радиша се сада сам уверио најб |
ше шта вреди камен и нису га бацала.{S} А једно рече: „Господине, да начинимо овако и до онога, |
мила готовост да се чине добра дела.{S} А да рекне има га, изгледало му је, да ће рећи неистину |
лежао апс овде код нас из тога села.{S} А каква ће им бити деца и школа, то ћете Ви видети... “ |
е чуде и старији људи и околна села.{S} А утицај геометрије почео се опажати и на имањима, јер |
је доводио калемара из другог села.{S} А о толиким врстама јабука, крушака, шљива и тако даље |
њу, а чини ми се да би и она хтела.{S} А и ја као велим, севап би било...</p> <p>— А познајеш |
з власт и с влашћу па ма каква била.{S} А кад не будем, онда могу како хоћу.</p> <p>— А уз кога |
} Свако ми личи на Русовљевог Емила.{S} А ја ћу сад да будем не Русо него Песталоције.{S} Само |
!“ Радиши већ почеше да расту крила.{S} А кад после два дана и учитељ рече: „Зар већ научио сва |
вуче песак, он је упрезао ова кола.{S} А за камен није остало ништа друго; него да купе један |
каже: ум царује, а снага кладе ваља.{S} А до великога ума долази се учењем.{S} Али да се одржи |
приђу да се поздраве и виде учитеља.{S} А већ чича Миладин једва чека да каже: „Ово нам је госп |
олико да види ђаке толико и учитеља.{S} А Радиша је ишао поносно за својим ђацима и посматрао с |
ј је страни који народ и која земља.{S} А на крају године покушавао је да ово и нацрта, и то пр |
ес’ да се кваре, особито о свадбама.{S} А боље је кад год човек мање попије.{S} Али по две три |
а особито о ономе шта има у књигама.{S} А одрасли су само одговарали: „’вала Богу, чуда!...“</p |
усле су се јаче чуле само у паузама.{S} А кад је мајка Југовића Бога умолила и отишла на Косово |
тави и за старијег ђака новајлијама.{S} А како би сад допустио да не зна лекцију а он учи ове м |
али и чували за прагове пред кућама.{S} А кад се врати из војске Милун Стеванов, онда се израда |
о што шта, чега у „програмима“ нема.{S} А <hi>писање</hi> и <hi>цртање</hi> били су му и даље г |
ви, под својим краљевима и царевима.{S} А почетком и половином овога века ослободи се ево само |
о угоднији, и њему и свима његовима.{S} А кад дође време, да и ви градите нову кућу, ви ћете на |
ница, само с мање слика по зидовима.{S} А свуда је била примерна чистота, без трунке прашине.</ |
{S} Она опази неку промену на свима.{S} А мајка је запита:</p> <p>— Зоро, душо, знаш шта је нов |
ји су се вратили били су мили свима.{S} А њихове мајке и сеје са сузама су захваљивале великоме |
ематски рад с очигледним средствима.{S} А пошто рачунаљке још није имао, он се, још боље, послу |
настирима или поповима и калуђерима.{S} А школа и учитеља онда није ни било, него ко је хтео да |
смена и непросвећена, само да прима.{S} А да може то да буде, ево ми примера на моме селу.{S} Ј |
нао се боље и с појединим ученицима.{S} А ови су се „ученици“ више приближили њему.</p> <p>Посл |
во учење <hi>делом</hi> а не речима.{S} А како ћу то?{S} Лако.{S} Да почнем од себе, па преко с |
сто неписмених мајстора по варошима.{S} А Даничине су ученице уносиле новине и поправке у ношњи |
митивне занате те врсте по варошима.{S} А кад су свршили и продужну, они су се одавали овим пос |
је скоро главом дохватао до тавана.{S} А што је најглавније, на њему беше неко необично одело. |
есу у кадионици жара и мало тамњана.{S} А кад су донели, он је са свима пошао на црквиште, где |
реба да му светли и да је меродавна.{S} А „народ,“ маса народна, она неписмена и непросвећена, |
видеше Радишу весела и овако вредна.{S} А газдарица и рече: „О, Радо!{S} Ти си уранио.{S} Како |
пнија и боље урањена и припитомљена.{S} А даске и остала грађа са задружне стружнице тражиле су |
низинама по гдегде и отава покошена.{S} А стока, и ситна и крупа, сита и иначе добро ухрањена п |
е основне школе, од 12 до 15 година.{S} А како се изненадио, кад су пред њега изишли читави мом |
ака, и свуда су они гори од Турчина.{S} А где чељад једне исте куће, једне задруге, стане тако |
ла већ постаје тескобна и недовољна.{S} А ученици њени све <pb n="378" /> су више осећали, да у |
рата за сав неуспех окривљивала она.{S} А тај је неуспех био у овоме: што смо првог рата предал |
ислио, да школа буде са два одељења.{S} А кад су два одељења, онда ваља да буду и два стана за |
е онда извршио оно неколико крштења.{S} А Радиша и кмет Миљко су се дали на посао око ручка.{S} |
ољопривреде, ручних радова и кућења.{S} А велика се пажња мора поклонити и практичној геометриј |
лима; и што ови реку, то је светиња.{S} А, јао њему, ако они немају право, ако они то чине или |
исте радње као и у осталих животиња.{S} А знање нам долази споља, преко чула, па се то памти и |
кречио, те му се бели као Љубостиња.{S} А сад ће и Крсман да гради.{S} Он треба да направи још |
е, да неће моћи све на једнога коња.{S} А Миладин му одговори; „Ништа се ти не брини, господине |
ца и крижуља изломе а буквар поцепа.{S} А кад је киша, може да вам покисне и у торби.{S} Зато в |
о само људи, а нема ни ђака ни попа.{S} А кад су изнели мртваца из куће и он видео и мајку и се |
песме и од пиштоља веселих свадбара.{S} А кад су стигли у Загорицу, народ их је причекивао путе |
што је остао од калдрме и тротоара.{S} А кад то би мало, онда он рече, да треба још.{S} Деца о |
и; а свира у свирајку — оро да игра.{S} А најбрже потрчи и највише скочи, и слободно је и по но |
то ту дођу и девојке, те и оро игра.{S} А Радиша и Даница ретко кад да не изиђу у ову веселу ср |
руго су Турци, а друго је наша вера.{S} А има и чиновника и господе много добрих људи; ето ја з |
ангубио око ових непрестаних избора.{S} А ја мислим, да би се и завађао; а кад се прост свет за |
ква ваздуха и оваквих брда и извора.{S} А ми пијемо с извора где год дођемо...{S} Радиша им је |
!..{S} Тако се чудила и питала Зора.{S} А то су исто мислиле и осећале и Дана и њена мајка.{S} |
бе стране су клупе до самих прозора.{S} А на прозорима није хартија као у Радишинога газде него |
о томе известимо господина министра.{S} А пре но што то решимо, чујте ме да вам кажем нешто.</p |
те“ и с радозналошћу гледају унутра.{S} А ученици Радишним, у гомилицама, чекају, кад ће опет д |
емојте доћи, него дођите прекосутра.{S} А кад је овако лепо време, понесите буквар и таблу, сам |
"172" /> гледала како се плете леса.{S} А Радиша донесе клубе и поче да огледа, како ће да упле |
знам, да до подне има још два сата.{S} А кад буде подне, Сунце ће бити на небу онде. (Показа р |
мужа, као и њена мајка овакога зета.{S} А све га је све више утврђивало у уверењу, да се он нал |
што и код куће помогнете преко лета.{S} А књиге ћете понети са собом, да их мало прочитавате, т |
д мене; веле, момак сам, па срамота.{S} А онако ће долазити жени мојој <pb n="266" /> слободно, |
к ови не сврше, јер није било места.{S} А сад не само што имају бољу школу ови, и што вам минис |
нек су Вам живе, госпођо, па доста.{S} А обе су Вам здраве и добре, одговори Радиша.</p> <p>— |
у, цреп и креч, па сам учинио доста.{S} А шта да кажем о употреби камена, о путовима, о пошти, |
реду су ишли докле је год било пута.{S} А кад је нестало пута и били у половини брда, Радиша је |
стазу од улаза, који је био с пута.{S} А добри Груја је свакога одводио да види, ко је год хте |
брдо до брда, док се једва не ућута.{S} А од школе се крену шарена поворка у претеч.{S} О, како |
осподине; тече управ испод црквишта.{S} А зими, кад свуд снег покрије, овде је копно.“ Обиђоше |
бро пазите.{S} Испод ока нема ништа.{S} А испод столице ево три речи.{S} Пазите, да их читамо.{ |
; и Турци су имали све а Срби ништа.{S} А ваља да знате, да ни земља није била српска, него тур |
м радњама употребљава и добро плаћа.{S} А четврто су разне руде: <pb n="52" /> гвожђе, бакар, о |
о, да то нису осетили ни он ни деца.{S} А свакога су дана деца молила Радишу, <pb n="249" /> да |
му, јер у свој Загорици нема колица.{S} А да траже кола и волове, то је дуго.{S} Зато Радиша за |
верује, да је њена ћерка учитељица.{S} А кад се тога сети, она се сети и свога првога друга, о |
Радиша јој је казао све до ситница.{S} А главно је било: да не почиње одмах с читањем, писањем |
мају где да се склоне лети од сунца.{S} А о лепоти, о мирису и о каквом заклону од ветрова и да |
грде људе па често и самог владаоца.{S} А то је не само неуљудно него и забрањено.{S} Сад неки |
узданице, своје наде, од свог срца.{S} А Радиша је још удесио да је певана полако, без хитње и |
аскања и поезије, а све иде од срца.{S} А деци се чини, да сад сви с неба гледају у њих....{S} |
уруна“ цигала; само није било креча.{S} А Станимир, који је био најревноснији при печењу креча |
глава.“ Добро си рекао, вели Радиша.{S} А како се у свињске главе зове ово сасвим напред, чиме |
ало смирити.{S} И Даница га послуша.{S} А Радиша узе Милана и носио га је и носио.{S} Па кад му |
н каже код куће, да ће да иде у лов.{S} А кад су отишли у шуму, он се издвоји од оних других и |
и.{S} Него они лече, па како да Бог.{S} А ваљда ће Бог и нама помоћи, јер је дете било здраво; |
подин министар усвојити мој предлог.{S} А сад идите и ником не казујте, док не дође постављење. |
да су тиме и извршили сав свој дуг.{S} А то је и природно, да се посао подели.{S} Сваки према |
м редом, па трећим, четвртим и т. д.{S} А највише је децу занимало, како је последње бусење, го |
зите уредно, сваки дан као и до сад.{S} А зато опет ваља добро да пазите на здравље, јер знате, |
на тај крај и тамо отпоче први ред.{S} А од њега предузеше мале калдрмџије и за час се састави |
одговори на питање па не чекају ред.{S} А једанпут за време одмора дотрча један немирко сав упл |
а Даница своје, то јест први разред.{S} А пошто је све било набављено на време, то су одмах мог |
а оћушкам, а он опет полети ка’ луд.{S} А ја га онда добро измлатих.{S} Ама, не бих га само био |
, само је трошила снагу нашу узалуд.{S} А отуда је мало воље за науком, а много више мржње и од |
је још по који пуцањ и отуд и отуд.{S} А кад су се састали, сви су се љубили и не познајући се |
е, за столарски рад и друге потребе.{S} А камен и песак довући ће село, грађу ће одсећи и довућ |
а иде за плату и друге неке потребе.{S} А кад је идуће Суботе отишао, јавио се капетану одмах.{ |
налазио је и ту неку радост за себе.{S} А кад су стигли, чисто је дахнуо душом, што се спасао о |
е беше дакле ни те дружбе ни забаве.{S} А Радиша се сети својих <pb n="22" /> оваца и јагањаца, |
јега су почели и споменике да праве.{S} А највише је овај мајдан послужио кад је село зидало цр |
Загорици, и таблу и икону Св. Саве.{S} А један старац се залете те се прекрсти и пољуби Св. Са |
ио још пре Косова и пре Светог Саве.{S} А данас је свет много више измакао и другојаче живи, жи |
дирну; а сви дужим седењем омлитаве.{S} А за потпун развитак телесни ваља да се развијају што в |
у кућу и децу и раде домаће послове.{S} А сви имају <pb n="50" /> кад и да читају.{S} Овако сел |
Србин би могао за инат да учини све.{S} А то не ваља.{S} То је необично ружна црта у карактеру |
његовим.{S} Пожелео је и Радиши све.{S} А кад је рекао: „Да си нам жив и и здрав, и да си поште |
оредно поправљало и усавршавало све.{S} А да је у овоме било и тегоба, и да је по који старац р |
улазила, само да би избрисала ноге.{S} А једно рече: „Господине, добро би било, да овако имамо |
отрован је противник данашње владе.{S} А, призван данас да опорекне ово, он је још више утврди |
i> и да <hi>умеју</hi> боље да раде.{S} А то наша школа данас не чини.{S} Она се задовољава чис |
и деца и људи виде, како челе раде.{S} А меда је било и за кућу Радишину, и за ђаке његове у „ |
ру истичу махом они, који мање раде.{S} А тако и јесте.{S} Они што раде немају потребе и да гов |
{S} Ми смо све видели како они раде.{S} А ја ћу да отиднем те једну недељу и више да радим баја |
они сами све то не умедну да граде.{S} А школа и јесте за то, да их томе научи; и ако то не мо |
са стране; то се мора правити овде.{S} А ја и хоћу да загоричане обучим, да то сами граде те и |
о је и урадио.{S} Сад барем има где.{S} А и градина је пуна и све пунија, и алат за ручне радов |
редаје само зато, што није имао где.{S} А шта <pb n="202" /> да кажемо за одмор и гимнастику?{S |
школе и бољих људи неће наћи нигде.{S} А тако му је и било.</p> <p>Тако је свршено и с испитом |
својој табли показивао, да сви виде.{S} А кад је опазио, да већ почињу да се заморавају, он им |
а и бистрини и хладноћи његове воде.{S} А газда Мијаило додаде: „И здрава је, господине; тече у |
ука, а друго није ни морало да буде.{S} А кад јавише својим кућама, да су напустили послуживање |
ове опанке, те да их обује кад пође.{S} А, мајка саши већ своме ђаку и торбу од једне поле, што |
онуди и Миљка да уђе; и он опет уђе.{S} А кад поседаше, Радиша настави:</p> <p>„Овако ћу вас ја |
у му и другови давали, да им зареже.{S} А палилулци и они, који су седели по крајевима вароши, |
ат онима вишима, који газе оне ниже.{S} А сваку је идеју своју могао да изнесе тако просто и ја |
е а да сваки иде напред колико може.{S} А особито су у овој школи напредовале вештине, јер је с |
риви чиновници и да се без њих може.{S} А нити су они криви за све, нити се без њих може.{S} Је |
пе воде, да он запита, одакле им је.{S} А кад му они рекоше, да је с извора који је испод самог |
о томе какав је који и како предаје.{S} А кад је Дана слушала те приче, била је за пет шест год |
ас пустио децу на одмор мало раније.{S} А чим су изишли, он је узео конац и пружио га више школ |
, само много лепше и облагорођеније.{S} А они, који буду пролазили кроз загоричку школу и гледа |
е више воћа једе, то мање пића пије.{S} А сада се и сам уверио о томе.{S} Загоричани, истина, и |
Људи су поправили своје а Бог своје.{S} А таласи жучне борбе између „бирокрације“ и „народа“ у |
дано</hi>, да се све добро утврђује.{S} А да ли је све ове захтеве задовољио, најбољи му је док |
према народу своме најбоље одужује.{S} А ако сам учинио и што више, онда још боље.{S} А учинио |
је, где се бусен с бусеном додирује.{S} А највише су их занимала — колица.{S} Ово беше новина, |
г, кад се не обнавља и не проширује.{S} А књига имам доста и то одабраних.{S} И видео сам доста |
у траву.{S} То ти је дете без мајке.{S} А нама мушкима то Бог није рекао.{S} Нама је рекао, да |
ви умеју да читају, па чак и женске.{S} А кад једанпут човек изучи књигу, онда му је отворен це |
е и преузеше сву власт у своје руке.{S} А он поста „робље“ и робова скоро пет векова; дакле, ск |
мо ћерамиџије па да им платимо руке.{S} А Миљко рече; „не знам да ли ће они хтет’ доћ’ у ову на |
руге делове па се онда и они поделе.{S} А чим би запели у усменоме, врате се на очигледност и п |
рамида као по земљи.{S} Летве дакле.{S} А где су ми оне?{S} Ако их купимо у чаршији, као и оне |
ски, живе Срби.{S} Тако иде донекле.{S} А <pb n="133" /> после дођу села и градови где живи дру |
више градине, а градина испод школе.{S} А мени сад треба прво градина.{S} Зато за сад да изиште |
ли у школу и цртали план нове школе.{S} А Радиша им је објашњавао, где ће и шта ће што да буде. |
ваља, да нам се не смеју људи после.{S} А и село ће пристат’. „Буди су вољни да учине за школу |
јку а неки гудели и певали уз гусле.{S} А доцније Радиша је издвојио четири свирале по гласовим |
сутра ћу ово да вам певам уз гусле.{S} А сад слушајте, што ћу да вам кажем.{S} Ја волим да вид |
ије око „вретена“ па да упреда даље.{S} А Радиша је испредао.{S} Тако је изишло пуно једно клуб |
ли.{S} Радиша је сачекао и оне даље.{S} А кад су се искупила сва, он им је рекао овако: „Најпре |
е свирајке, па ће се после ићи даље.{S} А онај богодани инструменат, који је у свакога, може се |
прави најбоље планове, и тако даље.{S} А кад је почео „испит,“ и кад их је Радиша стао питати |
, текли сте, текли су,“ и тако даље.{S} А млађи говораху: „Граматика је реч грчка и значи....“ |
и како, зуква, рогозина и тако даље.{S} А свега је овога у Загорици било више него врбе.{S} Кад |
еди, децу да држи чисто и тако даље.{S} А Станојка је и сама гледала, како је у госпођиној соби |
о и сукно, дрвену грађу и тако даље.{S} А највише му се допало, што свака кућа има кошница и ме |
здраво шумовиту околину и тако даље.{S} А Даница је све то замишљала још лепше...{S} Она се рад |
ескакању, трчању, рвању и тако даље.{S} А нису заборавили ни свирку и играње у ору.</p> <p>А ок |
ли: где је чистота, ту је и здравље.{S} А све што нам данас изгледа скупо, то ће доцније бити ј |
толице и постеље подигнуте од земље.{S} А младе се надмећу у томе, која ће чистије да одржава с |
шљају, да је нађу и изваде из земље.{S} А овим је дошао на артеске бунаре и шмркове и одмах им |
<pb n="370" /> све њихово беше боље.{S} А сад Загорица одвајаше и тиме, што у њој не беше сиром |
газдарици.{S} Данас је и ручао боље.{S} А после подне отишао је и у школу с једним новим другом |
ам учинио и што више, онда још боље.{S} А учинио сам, да се на моју школу и моје село угледају |
у бих ја могао да учим до миле воље.{S} А веле, да се у њој више и боље научи но и у оној велик |
/> чешће изводили на игру и у поље.{S} А лети, кад су год топли дани, ученици су се и купали и |
се све свршава увек брзо и на време.{S} А људи су поштеђени и раде друге послове.{S} Жене гледа |
а Радивоје га је опет молио да узме.{S} А кад виде, да баш неће, он му рече срдачно: „Е хвала т |
и им и зима, зато их чувају од зиме.{S} А како вешто после ово кретање у игри претворе у кретањ |
сму, и Миљко се сложи с њим у овоме.{S} А кад им рече, да су тамо и по селима куће у реду једна |
и и љубави вашој према породу своме.{S} А највише вам хвала, што сте је подигли на један јединс |
оле одговорити поносном имену своме.{S} А дотле, оне ће бити празне брбљаонице, немиле мучиониц |
е научи напамет, а сад да се разуме.{S} А речи остају речи и тамо и тамо.{S} Зато би се обоје о |
иди и поздрави, и по себи се разуме.{S} А Даница је у све мило гледала, здравила се и разговара |
отуда туђин потискује на све стране.{S} А туђин зна ту нашу слабост, и зато гледа, да је експло |
о па онда поче ред и с друге стране.{S} А мали зидари продужише посао и с једне и с друге стран |
да су руком скројене и понамештане.{S} А повртњак и цвећарник и да не помињемо.{S} Иза воћњака |
е за срећом својом, па докле стигне.{S} А за издржавање како можемо....“</p> <p>„Ама знам ја то |
станице, само што су биле окречене.{S} А поред њих се виђа често и по која друга зграда зидана |
и тако их може јурити сваке године.{S} А тако се ништа озбиљно, ништа много и ваљано урадити н |
чати ваздан од неправде и силе њине.{S} А од кад је дошла наша власт, наши нам људи суде и по н |
рата.{S} Ови ће младићи то да учине.{S} А кад они ништа не траже, но остављају селу, да оно учи |
и и по који да и Радиши, да изметне.{S} А кад сребрњак пукне као гром, Радиши се учини да је ка |
, тапије и облигације и воде рачуне.{S} А у вас је сад отворена, и ви први долазите у школу.{S} |
сад научили, само је почетак од ње.{S} А знате, да што човек више зна, више и вреди.{S} А сад |
излазе у реду и полако и тако дање.{S} А да би им радост била већа, да им овога дана да и табл |
толико да убије и спута као немање.{S} А кад ово буде још у самом почетку живота и рада, онда |
ше и шта треба да спреме за брисање.{S} А Радиша је сад поновио главне појмове из познавања око |
ликој табли, ја имам ово за брисање.{S} А ви за вашу таблицу немате.{S} Зато ви треба да узмете |
ао да је синоћ решио најтеже питање.{S} А помисао, да се враћа у своју Отаџбину, у свој народ, |
е владе и опасан по постојеће стање.{S} А како се сад приближују избори, а овакав ]е човек опас |
та и из овога села за то ослобођење.{S} А што нисмо ослободили све, и што нам је Босну други от |
онда умна страна или знање и умење.{S} А од овога двога последњега умење је стављано пре знања |
чекају, кад ће опет да почну учење.{S} А кад Радиша изиђе и прође поред њих, они му се клањају |
јима се завршује учење, а не почиње.{S} А да би оне биле јасне, ваља положити добар темељ.{S} В |
ије набавили и почели да прежу коње.{S} А ово је учинило, да су се почели поправљати и путови в |
е торбе сви, ја ћу вам дати букваре.{S} А сад ћу само да вам кажем, како ваља да се владате“... |
могло добити на поклон него за паре.{S} А кад у кући затреба, онда се није могло искати на покл |
и којој није помагало никакво ђубре.{S} А из Антропологије виде, да су и у човека исти органи и |
само зато, што не могу да се умере.{S} А лекари тврде, да је вода најздравије пиће, да вино и |
излечи, те мање тако света и умире.{S} А чим је мање боловања и умирања, свет више живи па виш |
је брзо заспао и спавао је до зоре.{S} А чим је зора зарудела, били су будни и Радиша и Радова |
врату и стару мајку, браћу и сестре.{S} А ништа човека не може толико да убије и спута као нема |
сви су се љубили и не познајући се.{S} А да је све тражило млада-невесту, да је види и поздрав |
зме или калемљену садницу да однесе.{S} А Радиша је градину школску сматрао као расадник за око |
надметала се које ће више да донесе.{S} А Груја је слушао и копао, али није могао да сакрије св |
, те су сад имали чим и да се омрсе.{S} А највећа им је част била, кад су Недељом и празником п |
керова и зеца одмах стигну и ухвате.{S} А зашто он може да трчи тако брзо?..{S} Сад погледајте |
па су и њему биле до сад непознате.{S} А друга му је износила чудан преображај материје, о как |
се чува здравље, само да ме слушате.{S} А сад само да запамтите ово: да никад не једете много, |
е човек, а <hi>оно</hi>, то је дете.{S} А шта је ово треће: <hi>н — о — с</hi>?..{S} Јесте, то |
је седео и све слушао као мало дете.{S} А сад, кад осташе сами, он рече Радиши: „Е, господине, |
n="300" /> него и другом да кажете.{S} А то и јесте најглавније, јер знате да је здравље најве |
азите кад ћу ја да кажем да станете.{S} А кад дођете до какве раскрснице, па не знате куда ћете |
сваку књигу и писати што год хоћете.{S} А да би <pb n="148" /> их лакше запамтили, код свакога |
е је, да научите да читате и пишете.{S} А нема књиге, коју је лакше изучити од наше.{S} Сваки с |
чите, да научите да читате и пишете.{S} А за то никад није доцкан.{S} Ви сте чули, да људи кажу |
а па да га увек оквасите и исцедите.{S} А крижуља треба да вам је увек зашиљена, овако као што |
треби исправља).{S} Сад ви спустите.{S} А нека дигну десну руку они, којима сам казао да су дру |
? — Та ћете слова ви после да учите.{S} А шта је оно испод евењке? — То у вас нема, а то је гво |
анас не бисте имали где да се учите.{S} А овако, не само што ви имате где да се учите, него ће |
век учи док је жив.{S} Тако и јесте.{S} А ви још нисте зашли у године, у којима би теже памтили |
више преко зиме, а највише у посте.{S} А у вези с овим у Загорици се развијало и једно друго д |
ако, само још није купио то огњиште.{S} А пећ је набавио, и у његовој је соби сад као у овој на |
ина је била погледати сада двориште.{S} А колико се тек изненадио кмет Миљко, кад је пред вече |
букли се, умили и изашли у двориште.{S} А <pb n="15" /> газда и газдарица су по варошкоме још с |
привреде, привреде и живота у опште.{S} А то се постиже само <hi>радом</hi>.{S} Зато рад, рад и |
а, особито оно одељење где је цвеће.{S} А највише га је заинтересовало, кад је нашао у једној ш |
огледало хоће ли точак да се окреће.{S} А нека почеше да седају у њих, да их други возе.{S} Јед |
ји још не имађаше „солдата“ из куће.{S} А Јоксим одговори: „Што, браћо, гледате у мене!{S} Ниса |
још више и ова беда сироте удовице.{S} А за све то време Даница је слушала и као да се поносил |
по једна за учитеље и њине породице.{S} А испод, доњега стана је велики подрум за дрва.</p> <p> |
се једна десетица исече на јединице.{S} А главно је: очигледност и систематски рад с очигледним |
тако ће се утврђавати празноверице.{S} А ако јој умре, она ће се уверити да јој ово није помог |
нема с пером од какве му драго тице.{S} А онда се писало истина пером.{S} И по трговинама, мест |
а угушује мисли и да убија мислиоце.{S} А још је горе, што оне занемарују <hi>рад</hi>, од које |
била су им и пуна уста и пуно срце.{S} А и ја сам своју дечицу лепо очувао и на пут извео коли |
да види принову и да пита што плаче.{S} А кад принови завезаше пупак, па је окупаше, повише и п |
е, и нико о њој ништа ружно не рече.{S} А ако је још у раду невешта, она има кад да се научи... |
дете на пут да га сва деца прескоче.{S} А кад дође и Радиша, она склопи руке и стаде преклињати |
ле г?{S} Е, дотле сте писали и јуче.{S} А сад пазите даље.{S} Ево како ћу ја да напишем <hi>л</ |
се одавали овим пословима још више.{S} А ти су послови не само плели котарице за воће и градил |
ити и чувати своје здравље још више.{S} А ја ћу вам највише о томе и причати, како се чува здра |
и имањем, онда сте учинили још више.{S} А прави људи пазе и животиње, не само зато, што су им к |
другом да помогне, он чини још више.{S} А помоћи може само онај, који је јачи, који више има и |
чему је ствар, па се збуни још више.{S} А кад се мало прибра, он одговори: „Част и поштовање да |
ниједан очију није скидао с Радише.{S} А кад је свршио, настаде ћутање.{S} Онда ће један рећи; |
замоташе у чаурице, она се зачудише.{S} А кад после неколико недеља из ових чаурака изиђоше леп |
вечере; <pb n="326" /> и они одоше.{S} А једна од снаха рече: „Е, оваке је госте лако угостит’ |
су неки тешки терет скинули с душе.{S} А тако је и било: мајка је нашла зета и добру прилику з |
оју у војску и имање своје за порез.{S} А шта за све то добија?{S} Добија господу и чиновнике, |
ци него понајвише доносе људи порез.{S} А ако има каква заповест од капетана, њу Груја објави п |
таро Радиша не би волео да употреби.{S} А да купи у чаршији, то још мање: имаће он шта друго да |
брукам!... говорио је Радиша у себи.{S} А како ћу се радовати, ако створим нешто најбоље, за уг |
се с домаћином и домаћицом поздрави.{S} А Радиша чисто воли, да они још не устану...{S} Но ето |
колико речи, и који зна, он настави.{S} А који не зна, он се одмах издвоји на страну.{S} А најс |
и нашој, и то све опет ђачки радови.{S} А само је о зиду висила купљена карта Балканскога Полуо |
књигу и с којим ћемо се поносит сви.{S} А ето тако дете има наш брат и коншија Радован.{S} Сви |
ки старао, да учини више него други.{S} А ваш учитељ <pb n="259" /> и ваш уважени и вредни кмет |
ви разред, а сад ћете прећи у други.{S} А између првог и другог разреда је <hi>распуст</hi>, да |
ју школу; с њима ће моћи да се ради.{S} А кад овај младић -зажали што није пре дошао, он му реч |
својој и казивала како се што ради.{S} А колико су тек ћарила од мојих сељана, колико су им он |
и слушали су власт, што она нареди.{S} А сад, како, ето, власт ради, могу за инат у хајдуке от |
да што човек више зна, више и вреди.{S} А сад је време, да се учите.{S} Истина, човек се учи до |
ао и до сад, онога, кога она одреди.{S} А ако овако остане, ни ја нећу бит’ уз таку власт и Циг |
у заједничким покретима по команди.{S} А за то су слободна вежбања у реду од велике вредности. |
ега од тога нема, онда неће да роди.{S} А чим јој дамо оно чега нема, она одмах буде родна и на |
ако задрема, да се убоде и пробуди.{S} А чешће је устајао и учио стојећи, јер му се чинило, да |
чно одговори: „Право ти и кажу људи.{S} А што дете да се омеће?{S} Што да не иде по своме путу? |
лупало и лупало, да искочи из груди.{S} А кад се Радиши досади ово колебање и кад виде да га не |
ку, и за час прецрта све и побележи.{S} А деца су радознало пиљила како учитељ њихов „записује“ |
а у држави као и домаћина у задрузи.{S} А Радиша налажаше у овоме и лепоте и добра; зато га и ч |
то онако као и у слободној Шумадији.{S} А тиме се троши, те не може непријатељу да даје отпора |
види, а старији су још и паметнији.{S} А на то ће чича Миладин рећи: „Е, господине, у нас ти н |
ише и уради, и с тога је и имућнији.{S} А кад је имућнији, онда може боље и куће да гради и бољ |
да научи, господине?“ запатише неки.{S} А Радиша одговори: „Сваки, сваки ко год хоће; још стари |
и, могу и треба да науче они велики.{S} А грађе је за ово, хвала Богу, изобиља, само је ваља ум |
меју они мали а не умеју они велики.{S} А Радиша им све показа: како се обележава концем, како |
домаћици и један Грујиној Станојки.{S} А Радиша је код школе са својим ученицима импровизовао |
радом може усавршавати живот људски.{S} А радом се опет развија и тело и душа, цео човек.{S} За |
и два мања горе; сасвим по варошки.{S} А подрум само испод кујне с вратима из дворишта.</p> <p |
и, како Крсман зида кућу по варошки.{S} А кад је она била готова, и кад се у мали забелела као |
пахиска, само су је Срби обрађивали.{S} А по ослобођењу, кад су Турци отерани, Кнез Милош је ре |
е да мајстори због њих не би чекали.{S} А Радиша подбуни своје велике ђаке а преко њих и друге, |
је ће стране да дођу, то нису знали.{S} А мали загоричани су причали великима о тужној царици М |
све што су читали одмах су и писали.{S} А чим су узмогли да читају, прешли су и на песмарице а |
њих у кош!„“ рече кмет опет у шали.{S} А Миладин сасвим озбиљно рече: „И добро би било, господ |
живе онако како су и до сад живели.{S} А ја нећу тако.{S} Ја ћу да им поправљам и усавршавам т |
е и цеде, да би они угодније живели.{S} А народу како буде; он само нек даје и нек слуша.{S} На |
ону грађевину што су је тада радили.{S} А пошто су уверавали, да ће до јесени бити готови са зи |
да их обиђу и виде шта су порадили.{S} А кад су видели двојицу, где су обукли старе гаће па их |
одмах запитао, кад су их пресадили.{S} А кад му је Радиша рекао, онда му је овај казао, да се |
питоме, онакве какве смо накалемили.{S} А кад им је Радиша то казао, онда је Милован додао: „За |
ости, господине; то се нисмо сетили.{S} А и боље је тако: неће падати прашина, а боље ће се и г |
чи паметно, ако се баш ко и разболи.{S} А ви већ знате, како је у нашега простога света много и |
а сада радио овако и у својој школи.{S} А пошто се у његовом селу ништа није ни знало ни говори |
ли за одрасле или у продужној школи.{S} А код ових су продужене разне игре, и народне, и гимнас |
писање бриљирало у Радишиној школи.{S} А цртање им је било потребно и за ручне радове у радион |
него ћете га остављати овде у школи.{S} А сад ћу вам дати, да га понесете.{S} И ова таблица и о |
уста и засладе што су данас попасли.{S} А мајке их чују, па им се радују, па их зову.{S} Отуда |
" /> да и даље о томе може да мисли.{S} А помисао да ће на томе радити и целога живота: да ће и |
S} Ето то вам је самоуправа у земљи.{S} А колико би то било добро за нас, то не бисмо могли уна |
највреднији и најпоштенији, најбољи.{S} А дотле какви смо — такви смо сви.{S} До скора су нам и |
S} У њој беше седам ђака, и он осми.{S} А да ту није могао ни сести лепо, то се разуме и по себ |
ан“, „изелица“ и „кожодера“ народни.{S} А већ уз то Радиша није могао да пристане.{S} Он је вид |
онда сте се окренули напред, к мени.{S} А ја могу да кажем, да се окренете на десну страну и на |
..</p> <p>Тако то потраја до јесени.{S} А око Крстова-дне оде Радован послом у чаршију и тамо с |
је и платно њино било на бољој цени.{S} А још доцније Радиша нађе и купаца, те свила поче и да |
а и паучина, и они би остали празни.{S} А од мене и мога рада зависи напредак.{S} Ако ваљамо ја |
ју у своме развоју, у својој целини.{S} А сам је себи највећи догађај.{S} Зато је најпре и прем |
вотиња, биљака и минерала у околини.{S} А неке предмете нису ни имали штампане, него су их проф |
све под конац и по реду и по висини.{S} А Груја гледа и чуди се.{S} Чуде се и деца и гледају, ш |
нда богме и овога „шпорета“ у кујни.{S} А ово није скупо...{S} Има и мање, па је још јевтиније. |
<hi>мајка</hi> може толико да трпи.{S} А кад је ноћу вриштао Дамњанов зеленко, и мајка запитал |
лата и разних пољопривредних ствари.{S} А да би деца што пре сазнала о ономе што је правилно и |
има су живели и данас живе калуђери.{S} А цркве граде села и вароши свако за себе и у њима служ |
учитеља!“ И није хтео ни да завири.{S} А кад му је неко казао, да су калдрму око школе ђаци са |
у министру, да вам се школа затвори.{S} А ево и долази јесен; ови ђаци прелазе у други разред, |
ко први да види кад бадњак прегори.{S} А ујутру, у зору, отац припече печеницу и огласи <pb n= |
и спусти гранчицу у огањ, да изгори.{S} А ко зна више, он више и ређа.{S} Мајка је спремила, да |
ма лакнуло и само су се чули уздаси.{S} А Миљко рече: „Е, хвала Богу, господине; није ни њој ла |
Грујо, у овоме манастиру, и ја и ти.{S} А Груја одговори, онако одмах, као да је и сам о томе м |
> <p>Даљу вам жалост нећу описивати.{S} А колики је ово удар био за све троје, особито за Радиш |
и у телу.{S} Ваља му само помагати.{S} А помагаће му се најпре, као му се не смета; а ми му св |
га спусти у колевку и почне љушкати.{S} А кад се дете сасвим умири, он га покри и леже и сам по |
да му напише, па још и да му плати.{S} А како би било, да ви имате писмена човека у своме селу |
, а има и по књигама па ћете читати.{S} А сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну песму, у ко |
су све радозналији шта ће даље бити.{S} А песма је причала даље, како је мајка покупила те жало |
, кад сам видео, где ћу их оставити.{S} А деца су ми, хвала Богу, вредна и ваљатна и лепо живуј |
ако ће им труд рачунати и наградити.{S} А за сад, рекоше, да њине куће не позивају ни на какав |
ваке године може окречити и убелити.{S} А погледајте и доле ове лепе и углађене даске, које нит |
ца нема, ум и руке га могу допунити.{S} А негде су потребне и делипале, са мање и ума и срца, а |
ле нека виша сила и човека створити.{S} А како је то било и кад, и то не знамо и никад не можем |
котарице, које се лако могу носити.{S} А кроз кратко време па је у свој околини овладало увере |
Зато га није могао сасвим напустити.{S} А кад је набављен алат за ово што је најпотребније, на |
ровање, да ће он лако књигу изучити.{S} А ово је у толико више падало у очи, што кметов син ниј |
но ићи правилним путем и не грешити.{S} А те праве путеве не може погађати народ сам него интел |
есто, те да дете увек буде у сувоти.{S} А Радиша је са својом тестерицом састругао сваку суву г |
се, да ли од радости или од жалости.{S} А Радован јој рече: „На то сам и сам помишљао; ал навал |
Мени треба само здравља и сталности.{S} А за обоје ово стараћу се колико могу више.{S} Гледаћу, |
те да не пада прашина!“ рече трећи.{S} А Радиша му додаде: „И да зими не излази топлина и не у |
ала, и боље би било,“ рече му трећи.{S} А највише су се чудили тавану, како се бели. „Међер ти |
у било лако, али он иде својој кући.{S} А Радиша остаје у туђини.{S} Он је мали, па тако рано д |
останемо у старој и тескобној кући.{S} А ја мислим, да би боље било, да озидамо нову кућу па п |
Сва је друга чељад вечерала у кући.{S} А Миљков брат био је потребан да наслужује вино и ракиј |
, човек не може наћи без ове у кући.{S} А кад ову има, онда му она мало и треба.{S} А да би то |
, па је гледао у Радишу не трепљући.{S} А кад је Радиша свршио, он је рекао без предомишљања: „ |
, с које ће се стране појавити ђаци.{S} А кад су дошли, све је излазило и старо и младо, колико |
осову и који су били највећи јунаци.{S} А сад ћемо нешто друго да радимо.{S} Изиђи ти (најмањи) |
де за пиће но што је има у Загорици.{S} А то чини, да је и здравље како у људи тако и у стоке њ |
зор је сад морао да ноћи у Загорици.{S} А пошто механе нема, то је имао да ноћи или код учитеља |
је тамо имао шта да види и да научи.{S} А слушање наука на вишим школама и читање разних одабра |
овешћемо само једнога, да нас поучи.{S} А ја сам с мојим великим ђацима био у Поречју и све смо |
штва показали ти млади радници наши.{S} А кад смо их питали, шта ће тражити за то, они су остав |
ли околним селима и носили у вароши.{S} А „мајстори“ су већ почели да иду и у друга села, место |
аво велиш, господине!“ рече му овај.{S} А кад уђу у школу, готово се сваки прекрсти.{S} Онда за |
него дубоко у самој природи њиховој.{S} А ово је још, што вели највећи социолог данашњи Херберт |
овде од онога што је у души дечјој.{S} А то су песме, које певају сама деца и њини у кући; сам |
се виде у околини ближој или даљој.{S} А гусле су и даље у рукама Радишиним биле згодно средст |
вој руци а ову што се отвара десној.{S} А знате ли, које је десна рука?{S} Јесте, ово вам је де |
окупан живот отишао даље у напредак.{S} А о ономе, што се по појединим и многобројним фабрикама |
на и мерила, личи ли му да буде ђак.{S} А кад је престала блека, она га је све запиткивала нешт |
еше претекло од школе, а неки песак.{S} А мали су само гледали.{S} И за час па је донесен и буд |
ли људи; ову књигу је начинио човек.{S} А ко је саградио небо и оно што је на њему, и од чега ј |
назвати учењем речи, или вербализам.{S} А оно што оне значе, остаје деци непознато, тамно или т |
они врше своје дужности: то не знам.{S} А ако мисле, да то чини нека народна скупштина, она то |
роси је!{S} Таман да ниси ни ти сам.{S} А њој ће овде бити добро: прва ће седети у соби и готов |
али ја ни то не бих волео да будем.{S} А да идем у Земљоделску Школу, па да се после вратим ов |
и да <hi>чини</hi> оно што ја кажем.{S} А ја ћу сад да вам кажем најпре ово.{S} Да ове клупе чу |
у школи, све очигледно и с цртежем.{S} А цртање је центар све наставе.{S} Зато је и цртање и п |
о и учимо раду, бољем и савршенијем.{S} А онај народ, који има толико филозофије у својим умотв |
жавао њихову пажњу и вољу за учењем.{S} А да се увек на ово гомилало и других питања од стране |
два у реду, докле су год ишли путем.{S} А кад су оставили пут и почели се пети уз брдо, Радиша |
уге колаче, особито с медом и воћем.{S} А свака кућа има читаве чаброве пекмеза и разна воћа за |
{S} Сваки према наклоностима својим.{S} А ја сам се увек бојао, да ме говор не одвуче с права п |
била међу првим ученицама Даничиним.{S} А кад је свршила основну школу, онда сви рекоше: штета, |
Зато томе највише и имам да се учим.{S} А кад ми је позив да другога учим, морам се трудити как |
е би онда нашао ни у варошима нашим.{S} А деца су то гледала и желела да и сама тако раде.{S} И |
="348" /> он слободно управља собом.{S} А рат тиранији и данашњој бирокрацији!{S} Доста је било |
, више сунца нису видели над главом.{S} А кад су се најпосле одвојили од пута и пошли путањом к |
е види, шта ће бити с новом зградом.{S} А кад је ова била готова, објава другог рата је прекину |
} Да почнемо од прве клупе па редом.{S} А да би лепше писали, ево и ја ћу да пишем на мојој таб |
и пажљиво, с природом и за природом.{S} А природу морамо проучавати.{S} Особито природу човеков |
рича, лепо, с нагласком и мелодијом.{S} А учили су и казивали напамет само оне краће комаде у „ |
домаћин подигао или патосао циглом.{S} А кречем су почели и дебла у воћака да крече, те се бел |
ицу тога одељења с новим презименом.{S} А по Великој Госпођи сутрадан био је прави сабор око но |
S} Оно друго је и данас под туђином.{S} А сваком народу је под туђином као и човеку у туђој кућ |
и столице с четири ноге и наслоном.{S} А сниске совре и троноге столице су већ реткост.{S} Так |
зразима према женскима и пред децом.{S} А кад је о ручку дошло време за здравице, Радиша, и ако |
ер и уђу само с букваром и таблицом.{S} А да би боље нашли где је чије, вешали су редом.{S} Учи |
у донео!“ и посипала га је пшеницом.{S} А деца су једва чекала, да се отац прекрсти и рекне: „Б |
ће наш утицај бити слаб и ништаван.{S} А ако бисмо хтели да постигнемо <hi>све</hi> и ако ради |
} Овоме је младићу било име Милован.{S} А чича Миладин додаде: „Богме дете учи; и ја бих овако |
у општа питања искрсавала сваки дан.{S} А највише су се интересовали за физичке појаве и геомет |
а ово своје дело доврши до сутрадан.{S} А кад су сутрадан његови ученици дошли у школу, они су |
И онда ћемо, господине,“ рече један.{S} А Радиша га запита: „Где ти је кућа?“ „Овде на брду“, о |
за то време стрпети: трпен — спасен.{S} А људи су вољни да учине што год могу.</p> <p>Сви дахну |
што у оба маха нисам био премештен.{S} А онда би сав мој рад отишао без трага.{S} Овај би овде |
онда се није могло искати на поклон.{S} А идеал је Радишин био, да доживи: да ништа не иште, да |
мало дали; а овако најчистији рачун.{S} А кога ћемо да одредимо? упита кмет Миљко.</p> <p>— Ког |
и не требају: они су за виши ступањ.{S} А ове простије, несавршеније, могу имати.{S} Ево мени г |
обрађено и подигнуто на виши ступањ.{S} А може ли то ићи брзо?{S} Боже сачувај.{S} Све што раст |
и он је заспао и опет мирно спавао.{S} А после овака сна јутро доноси нову снагу, с којом се с |
сеном, те је толико и ледине исекао.{S} А кад је с тим био готов, он пође школи.{S} Дотле је ве |
амо надгледао, упућивао и исправљао.{S} А кад је све било готово и туцаљкама утуцано, Радиша од |
о извести, како је читао и замишљао.{S} А кад је дошао у Радишину школу, и кад је одржан испит |
ваздух добар, то јест чист и топао.{S} А мали „интернат“ је непрестано напредовао, те је у њем |
...</p> <p>У том је Радиша и заспао.{S} А кад се ујутру пробудио, био је весео, као да је синоћ |
нити је имао другова нити се играо.{S} А онај метеж и кривеж у школи непрестано му се врзе по |
је падало у очи, нити је ко замерао.{S} А многе су говориле: „Е, Боже; благо њој!{S} А што и ми |
и снага треба човеку за сваки посао.{S} А кад је човек здрав и јак, он се и по мраку не боји.</ |
је убрзо отишао сваки на свој посао.{S} А Велика као да је овога јутра спремила своме Радиши ма |
во у име Бога отпочињемо свој посао.{S} А како људи почну онако често и довршују.{S} Зато увек |
ке Недеље, и ретко би когод изостао.{S} А сад их је нова школа, за коју су они толико учинили, |
или селу, да оно нађе како је право.{S} А где се, браћо, тако не погађа, него се селу оставља, |
лако и наћи и учинити како је право.{S} А ако затреба још радника, даћемо им још људи.{S} Даћем |
и Радиша највише су бринули за ово.{S} А сад ево где им се и та брига скиде с врата.{S} Ови ће |
слук“, „капут“ и „шешир“ и виде ово.{S} А капетан и његови писари носили су одело као официри.{ |
бачијом, да узме и унесе које дрво.{S} А кад је ушао и сео, мајка је <pb n="11" /> хтела опет |
еговим ученицима требало плетарство.{S} А чудо је, <pb n="361" /> да загоричани нису знали ни з |
ослетку, јунака на језику има много.{S} А ја сам се старао, да будем <hi>јунак на послу</hi>; и |
ко ваља, па се после једе оно друго.{S} А после толика поста сад се једва чека.{S} Настаје „мед |
и, онда су сви долазили као на чудо.{S} А кад су и прозори намештени, и собе даском попођене, и |
је само слушао, а нигде није видео.{S} А зар је могао и помислити кадгод, да ће му и то требат |
егов нико више није ни чуо ни видео.{S} А многи су „народни борци“ сматрали Радишу за „назадна“ |
дођем овамо, али ја то не бих волео.{S} А брале би волео опет, да будем официр, али ја ни то не |
па је сваки зарезивао како је умео.{S} А Радиша је у томе био особити мајстор. <pb n="32" /> К |
ато и посао је напредовао врло брзо.{S} А ивицу од брда Радиша је заравнио као да га је ножем о |
авате, те да не би ко што заборавио.{S} А највише чувајте здравље своје.{S} Уз ово ја се надам, |
им искуством и како би он сад радио.{S} А Даници је остајало, да то прими или не прими и поступ |
нико не рече, нити је он то тражио.{S} А кад је господин ревизор још видео и градину школску и |
на ову благословену заједницу љутио.{S} А совру су постављали и пребирали и судове прали сами ђ |
Они код својих кућа немају ни овако.{S} А, видиш, како су школу једва дочекали.{S} Они ће и даљ |
ево велико; дакле сасвим исто онако.{S} А <hi>н</hi> је писано овако а печатано овако; а велико |
огима кућа по два и три сата далеко.{S} А бивало је случајева, кад су деца молила Радишу, да јо |
ими оној деци, којој је кућа далеко.{S} А то је Радиша и желео да има.</p> <p>Из старе школе св |
сав порез и да претекне још толико.{S} А један је странац рекао, да би у нашој земљи могло да |
могу велики да науче?“ упита Миљко.{S} А Радиша му одговори: „Могу, брат Миљко, још боље и брж |
разумемо.{S} И тамо већ није српско.{S} А докле се год српски говори, дотле је српско.{S} Српск |
бјашњавао, али врло просто и кратко.{S} А у себи је мислио: ако жив будем, и ви ћете ускоро ова |
ступањ, и оно онда неће бити тешко.{S} А досадање су тегобе и долазиле отуда, што се радило на |
вој чистој природи необично пријало.{S} А после овакога оброка кад се напију лепе изворске воде |
цала, и опет је све по кући плакало.{S} А јадна Јана, која је одавно остала удовица и којој је |
много и знају много, али раде мало.{S} А ви сте научили, да што научите паметно, то и да уради |
да прекину игру, те грабе још мало.{S} А бачице иду на бачије, да музу краве, овце и козе — ис |
и њеној, срце му је све јаче куцало.{S} А кад је дошао до капије и угледао у дворишту опрано ру |
пу школу гради овако „сиротно“ село.{S} А спремљена грађа таман <pb n="251" /> се беше просушил |
жем.{S} Ја волим да видим ваше село.{S} А изгледа, да ће и сутра бити овако лепо време.{S} Зато |
и ко неће почкодит’ ни себе ни село.{S} А то дете Радованово много вале.{S} Веле, да туви сваку |
га тражаху и онде, где га није било.{S} А познато је, да свака влада има својих ревноснијих чла |
њој, биљака и животиња није ни било.{S} А Земља се одвојила од Сунца!{S} Дакле и ми смо са Сунц |
село, ваља нам учинити па како било.{S} А можемо, само Боже дај здравља.{S} Ни кмет Станко није |
д били уз власт и све је добро било.{S} А како ће бит’ сад, то, Бога ми, не знам! рече Миљко.</ |
</p> <p>Подне је било већ превалило.{S} А како је многим ученицима кућа далеко, по читав сат, и |
ши и ова утеха паде сад некако мило.{S} А кад и газда рече: „Дабогме, да је дете гладно; но шта |
о нема посла у пољу, нек дође овамо.{S} А ми ћемо све бележити, колико ко да надница и колико к |
едају.{S} Њих можемо и да насликамо.{S} А кад рекнем очи, то је реч, и ту се чује најпре <hi>о< |
кви су они, ако их има, то не знамо.{S} А звезде су друга Сунца, а иза њих друга и тако даље до |
капетан, него да га бира село само.{S} А кад им не ваља, онда село да бира другога, и тако јед |
цати на масу народну него нама тамо.{S} А ми ваља још свој напредак да убрзамо!{S} А како ћемо |
, он им је увек причао о онима тамо.{S} А једанпут Зора лепо избаци, да они тамо немају оваква |
као кашике и судови из којих једемо.{S} А наука вели: где је чистота, ту је и здравље.{S} А све |
.{S} Пазимо само, да му не одмажемо.{S} А колика ће му помоћ наша бити, то стоји до наше просве |
прављати, ако хоћемо да напредујемо.{S} А за то сте на првом месту позвани ви, који сте били те |
бежали од зиме, да се не помрзнемо.{S} А праве су куће другојаче.{S} Оне прво морају да буду о |
био срећан, ваља лепо да отпочнемо.{S} А лепо ћемо отпочети ако будете здрави и долазите сваки |
ле сићи одатле и видећемо куда ћемо.{S} А које је највеће брдо у вас?“ Деца не знају; свакоме ј |
е, те да се због тога и не поделимо.{S} А сад навалили и на мене, да се женим, и онда, ко зна к |
не бисмо могли унапред да проценимо.{S} А колико се зна по другим народима, могли бисмо да каже |
Српства ослободе и да се ујединимо.{S} А на ту бригу имају право сви народи.</p> <p>Али ми се |
рски и столарски посао, платили смо.{S} А, здравље, Боже: ја се утврдо надам, да ће ускоро међу |
врсте и марљиво гледано и неговано.{S} А стока и живина је одвојена од људи, и стока има своје |
е два слова а испод ње нешто писано.{S} А знате ли, шта је оно друго, испод евењке? — Јесте; он |
нешто хладно, мрачно и тајанствено.{S} А да би зло било веће, газда Радишин не имађаше деце, т |
ити посланство, које му је додељено.{S} А онда ће и школа наша оживети и народ наш видети од ње |
с, а за то је одељење све спремљено.{S} А Даница је једним писмом известила министарство о свој |
и у рај...“ И ово би добро примљено.{S} А друга су питања била лакша.{S} После овога „предавања |
, истинито, право, добро и узвишено.{S} А из најпростијег рада и ово мало наклоности к њему ваљ |
вралуцима, изгледало као поварошено.{S} А кад Радиша изиђе и озбиљним им гласом рече: „Добро ју |
мљи: да је пливање у школи обавезно.{S} А кад је питао једнога старога учитеља, зашто је то, ов |
ке, и тако даље.{S} И то је довољно.{S} А за ово не треба нарочитих часова.{S} Све ово иде узгр |
а конак: овде ти ништа није спремно.{S} А сутра, здравље Боже, спремићемо све што треба.{S} Зат |
.{S} Зато запита Миљка, чије је оно.{S} А он му одговори класично; „Божје и наше, господине; се |
чим би штогод било у школи монотоно.{S} А све је ово почело да утиче и на учење Радишино.{S} Он |
запита капетан надувено и прекорно.{S} А Радиша му одговори оштро, отворено и јетко:</p> <p>— |
орила нека виша сила, то је извесно.{S} А каква је то виша сила, како је она створила свет, кад |
м вам ја и рекао, да се шалите лепо.{S} А која је шала паметна и лепа?“ „Она где се нико не љут |
о лепо време.{S} Увек по нешто лепо.{S} А Зора их је занимала причањем о својим професорима, о |
бију и обично обојици не буде добро.{S} А најгоре је, што се после мрзе, и место да буду добри |
вде зна за његово дете, да је добро.{S} А и Радиши су ласкале оне речи директорове: „кад је дет |
чју од мајстора и утувили смо добро.{S} А Радојица ће опет да оде, да надничи, само да још боље |
е и по себи.{S} Сви су седели укосо.{S} А пред сваким стајаше по нека књига.{S} Ово су око Ради |
ј школи није могао ни мислити на то.{S} А сад, хвала Богу, има где и може.</p> <p>Зато је и уре |
аџбина, па је запита, што ће јој то.{S} А кад јој она рече, да је то „од урока“ и да дете боље |
вожђе, бакар, олово, сребро и злато.{S} А ако се где наиђе и на какву киселу, сумпорну и у општ |
{S} Онда даље: „На клупи је сад сто.{S} А ви узмите десет!..{S} Узмите двадесет!..{S} Узмите тр |
о, а деца се претворила у око и ухо.{S} А кад сврши, он рече): „Ето, тако је причао Владета Вој |
и сазна...</p> <p>— Е, добро, децо.{S} А како ћемо за трудбу вашу?{S} Колико ћете тражити од с |
, па и Груја је био сам као калуђер.{S} А кад су се наместили, Радиша рече:</p> <p>— Сад личимо |
оре, да просе милостињу за манастир.{S} А знате ли, где је Света Гора?{S} Она је од нас на југ, |
и старо и младо, као на прави сабор.{S} А кад се већ у велико стало помаљати иза високих брда з |
дете: ваљало је дати добар одговор.{S} А како да одговори?!{S} Рећи нема га, оде с предрасудом |
: у — с — т — а?..{S} Јесте; ваља с.{S} А које је то слово?.. (Где је у буквару?).{S} Ево и с!{ |
ви не знате шта је, јер нема у вас.{S} А по варошима се тако зове једно јело.{S} Кажите сад св |
, и сви живе боље и угодније од нас.{S} А како га је изненадило, кад је видео, да у њих и по се |
могло.{S} Али онда неће кривити нас.{S} А шта би било, да јој га нисмо прескочили па да јој умр |
ацрт и није имао овако савршен алат.{S} А сад види, како је у тога напреднијега света и то усав |
сат.{S} И тако се <hi>пише</hi> сат.{S} А шта се чује кад се каже <hi>поп</hi>?..{S} Ко би то у |
</hi> пас, п—а—с.{S} Ево ово је сат.{S} А ово што ја рекнем, што ми изиђе из уста с — а — т, то |
долазио Радиши и питао га за савет.{S} А Радиша не само да је свакоме радо давао савета, него |
ни један.{S} Па смо били мимо свет.{S} А сад, хвала Богу и власти, кад нам додаде школу: све ћ |
век не може да дохвати руком поплет.{S} А у њој је: школа — пређашња судница, судница — пређашњ |
ало „одавде-довде“ и учило на памет.{S} А ретко је само који млађи професор причао оно што су ђ |
лан рад или промишљеност и на живот.{S} А по раду своме оне се налазе у прелазном добу.{S} Из д |
раду и спремања за савршенији живот.{S} А друго не може ни бити задатак васпитању народном и ва |
се она прошири и на практичан живот.{S} А чим би у друштву и народу једном сваки почео да чини |
аца пријатно расположење и веселост.{S} А један такав инструменат носи собом сваки народ и свак |
у и непокорне навраћали у покорност.{S} А сада, захваљујући напретку, батине беху укинуте, на р |
релост, после које долази и старост.{S} А што је најглавније, ми овде ступамо у везу с другим ј |
ни, да ни један не остане непоменут.{S} А код патрона домаћега не пропусти се да се каже (на пр |
.{S} Ово ћете чувати и за други пут.{S} А сад ево вам свакоме по један лист хартије, да те десе |
о писана, а печатана ћемо други пут.{S} А ја ћу да вам прегледам...“</p> <p>Кад је ово свршено, |
.{S} То би била малаксалост и немоћ.{S} А ми ваља да будемо пуни младачке снаге и да радимо; да |
о не могу, нека позову кога у помоћ.{S} А тиме је чинио две користи: прво, да и спорова буде ма |
к ми Дана не сврши и не доби службу.{S} А сад, хвала Богу!..</p> <p>У добро срце Радишино дирну |
где је одслужио неку кратку службу.{S} А за све време ове молитве сав је народ стајао гологлав |
све општине, чине народ или државу.{S} А ви ћете знати, да што је чељад вреднија, то је и задр |
неколико година док не подигну нову.{S} А ми ћемо се за то време стрпети: трпен — спасен.{S} А |
игне и да га пита, шта је на Косову.{S} А он јој прича.{S} Слушајте, како се то у песми прича! |
ти знаш, да су избори сад на прагу.{S} А влада је сазнала, да се агитује против њених кандидат |
кама ни у зиму муче по зими и снегу.{S} А у школи имају све боље него код куће: и собу и храну, |
се, да је он већ пола изучио књигу.{S} А и њему је некако било мило.{S} Изгледало им је свима, |
и да пишете и да читате сваку књигу.{S} А да ли је то тешко?...</p> <p>Сад изиђите напоље, да с |
почетка, јер стигну деца па не даду.{S} А она треба и да зна много више од њих и — нико није би |
а једно своје дете и ми нашега Раду.{S} А кад рекне село, ваља нам учинити па како било.{S} А м |
ли, да од њега подижу и живу ограду.{S} А главно је, да је и то било новина, које у других села |
, и писала су се у овом узаном реду.{S} А сад долазе дугачка слова, која иду и у ове широке ред |
мака за женидбу и девојака за удају.{S} А Милован је већ свршио Учитељску Школу и одавно има св |
тешко разумевају а лако заборављају.{S} А одрасли и боље разумеју и боље туве.{S} Зато ја мисли |
за веће кривице, и на робију терају.{S} А како ће их то бирати сав народ, како ће их постављати |
то им год спреми, слатко повечерају.{S} А знате већ, да су те вечере увек биле скромне и просте |
по ливадама и воћњацима кад цветају.{S} А о свиленим бубама није могло да буде ни помена, јер у |
о, нису могли а да им се не насмеју.{S} А Радиша им и рече: „Сад сте праве ћерамиџије!.</p> <p> |
ако паметно да штеде и да — не пију.{S} А што ћу више?...</p> <p>— У зборове и политику нисам и |
с леве, јужне стране за канцеларију.{S} А у дворишту иза школе је стан за послужитеља, с једном |
напредио и народ свој, државу своју.{S} А ко може још и другом да помогне, он чини још више.{S} |
амо о томе, како се оне боље негују.{S} А Радиша се и овде постарао, те набавио оно мало књига, |
/> руке а државни нам не напредују.{S} А све ствара рад и без њега ништа.{S} И ако је истина, |
и <hi>послови</hi> у њему напредују.{S} А државни чиновници представљају само једну врсту посло |
је Радиша већ довршио другу колевку.{S} А Радиша и Даница су се у толико више сада пазили, што |
свакоме човеку особито земљораднику.{S} А о цигли и њеном утицају на живот човечански, о црепу |
ном још пошла у Липовицу за девојку.{S} А у Липовици се било искупило по села, особито женских, |
отишао пре сунца у градину школску.{S} А кад се вратио, Дана му се пожали, како Милан ружно ид |
кад хоћемо да посадимо какву воћку.{S} А друго какво дрво у Загорици нико није ни садио.{S} За |
а шта су прочитала и изводила поуку.{S} А надзорник је рекао Радиши: „Та баталите то <hi>занове |
сети само да пољуби учитеља у руку.{S} А кад га узе за руку да га пољуби, она му се учини нека |
мном и културном послу у овоме селу.{S} А мали ће то бити тек онда, кад и они прођу кроз ову пр |
ове калдрме па да га носе на гомилу.{S} А кад Груја донесе и грабуље, онда покупише и онај сав |
метови неће ништа да учине за школу.{S} А мој неписмени Миљко чинио је за школу све што сам пре |
, па и оне многе нису више за школу.{S} А у таквим се чатрљама не може много урадити ни за ум, |
ће, нек дође да вучемо ово за школу.{S} А ко има какве залишне одсечене јапије: греда, ја дирек |
министар онда неће затворити школу.{S} А то ћемо да учинимо ја и кмет Миљко још данас.</p> <p> |
н ће нам за извесно затворити школу.{S} А куда ће онда ваша штета, и грехота, и срамота!...</p> |
и „солдата“ у војску и ђака у школу.{S} А кмет, да би прекинуо ову мучну ситуацију, рече: „Браћ |
дина, и Радиша треба да иде у школу.{S} А њему се не иде.{S} Он не наваљује, а отац опет не мож |
исту рубу па тако да долазе у школу.{S} А за књиге да сваки направи торбу с упртачима те да је |
љенијих мала дошла на време у школу.{S} А Радиша и данас није гледао у сат него у децу.{S} Кад |
ате од оних, који нису ишли у школу.{S} А знате и сами, да што год човек више зна, <pb n="308" |
а нико болестан не може ићи у школу.{S} А ко много и дуго болује, он и не расте и не јача, него |
је покајао што је дошао у ову школу.{S} А обезбрижен у њој за „насушни хлеб“, он је у дубини ду |
слаб па и — неписмен у ширем смислу.{S} А ја то, хвала Богу, нити сам по природи својој сад нит |
лио, да то учитељу треба за постељу.{S} А како су се изненадили, кад је сутрадан Радиша изнео ј |
нутра и у којој се види као на пољу.{S} А то могу бити само зидане куће које се могу кречити, с |
изврше извесне појаве и мене у њему.{S} А он нам је још растурен и неуједињен.{S} Он је невезан |
зна, он се одмах издвоји на страну.{S} А најстарији ђак над часловцима слишаваше „Свештену Ист |
обљу, и ако су једва могла да стану.{S} А шта ће тек бити до године, ако дође још један разред: |
ад идемо у чаршију, да купимо једну.{S} А брашна ћеш имати доста, даће људи...“</p> <p>И збиља, |
а, с погодбом шест дуката за годину.{S} А да би Радиши било лакше прво вече и прву ноћ у новом |
и који није почео да сеје детелину.{S} А готово су сви набавили боље плугове, који дубље ору, |
а некад су покривале земну површину.{S} А у почетку, кад је земља била врела и усијана, и сва в |
су дршке, те да се оне не размакну.{S} А све је углављивао не јексерима него клиновима од суве |
ој школи, да није све спремно за њу.{S} А овако, и мајстори погођени, и они већ дошли; па што д |
че:</p> <p>— Дакле велиш биће уз њу.{S} А хоћеш ти зато мени гарантовати?</p> <p>Миљко се окрен |
олу, да идуће Недеље опет дођу у њу.{S} А са собом носе оно што до сад ни видели нису а камо ли |
особито у кроју, у шивењу и плетењу.{S} А већ домаћа економија је обухватала и готовљење јела, |
у палату па да идем у вашу сиротињу.{S} А кад је у школи вашој све овако добро, мене и не мрзи |
волео је да није ни дошао на пратњу.{S} А оно брзо и монотоно „Свјати Боже“, што су га старији |
и опет тачно, по нацрту и по калупу.{S} А трећи огледају или боље рећи вежбају своју снагу, и с |
синчић ђак и носио нешто у пешкиру.{S} А кад стигоше до учитеља, <pb n="100" /> Миљко с неким |
а им траје докле им друго не донесу.{S} А поред тога било је и по мало зараде.{S} Један је од њ |
ратко и о страдању његовом и Ускрсу.{S} А што се молитава тиче, остао је целе године при оном п |
ку; а онај трећи нешто није к свету.{S} А браћа ми имају више женске но мушке деце.{S} Но нек д |
а, живине и већих грађевина у свету.{S} А на трећем зиду стајале су историске слике, до којих ј |
штету, а једу бубе које чине штету.{S} А коме је гадна, он нек је не гледа.{S} Њу је такву Бог |
, како да слажу и по колико да мећу.{S} А неки донеше и даску, на којој су пре колица песак нос |
ише ради за село него за своју кућу.{S} А његови добри сељани то виде, па га зато воле и слушај |
ародима, и бранио себе и своју кућу.{S} А некад је богме, и он кидисавао и на туђе, онако исто |
ераднике и наклоношћу и неумешношћу.{S} А ваља да дођу на ствари, на живот, на рад и на развија |
што сад она издржава целу породицу.{S} А тај понос као да је још повећавао њено велико чело и |
подигли једну заједничку стружницу.{S} А на месту честитога и вреднога али неписменога Миљка с |
ку, него је за свашта питала Радишу.{S} А не треба ни да вам казујем, како јој је он врло радо |
, јер онда остану и сви они иза њих.{S} А ви напред да идете полако и да пазите кад ћу ја да ка |
вас, како ви радите, а не ви на њих.{S} А где што сами не знате, питајте и слушајте своје стари |
ике редом и гледају слова поред њих.{S} А кад су дошли до љуљашке, Радиша каже, да преврну и та |
сто нису могле очију да скину с њих.{S} А Даница им је говорила, да и оне могу да науче тако да |
није нашао овако леп рад као у њих.{S} А није заборавио ни добре загоричане.{S} И њима је захв |
То је игла.{S} Ено јој уденут конац.{S} А ово код ње је слово <hi>и</hi>, и — игла.{S} Ово је л |
а!“ онда је жалост достигла врхунац.{S} А кад је и мајка узела руку, па је обртала, превртала и |
и цркву, не би ни знала шта је креч.{S} А како се он пече и од којега камена, о томе појма нису |
но или није, него да на позив дођеш.{S} А ја знам је ли хитно или није, поче капетан мало ниже. |
а више дасака колико тестера метнеш.{S} А само би ти се казало, како да их углавиш — овако као |
n="19" /> створио из ничега.{S} Он:{S} А зашто га је створио?{S} Ђак:{S} Створио га је зато да |
а да покаже своје блаженство.{S} Он:{S} А како га је створио?{S} Ђак:{S} Он је само рекао да бу |
могу добити једно бреме ржане сламе?{S} А Груја сасвим добродушно одговори: „Где год хоћеш, гос |
ревићу?..{S} А које за твоје Милане?{S} А за твоје?..{S} Добро.{S} Сад ћемо да пишемо сва ваша |
е ограничим на само читање и писање?{S} А што ће им и то ако то нема каква виша циља?{S} Што би |
о; и сви су га питали, како у школи?{S} А он је обично одговарао: добро.{S} Јер није имао чим д |
а и дванаест.{S} Кад ће онда да учи?{S} А ваља научити најмање пет лекција: три за пре и две за |
ња, па како ћу онда да се издржавам?{S} А сад се отвара та нова школа, у којој ће да се уче мла |
ита инжињера:{S} Јесам ли што дужан?{S} А инжињер га мило погледа и одговори: „Јесте; један доб |
д и запита, ко им је ово преправљао?{S} А пред њега се испрси један од оних што су ручали с њим |
они већ дошли; па што да не зидају?{S} А новца, колико им затреба, узеће из штедионице, па ће |
еће?{S} Што да не иде по своме путу?{S} А што ће ти овде?{S} Да иде с кметом по селу, да купе п |
ли, преместићемо и њу, рече министар: — а он никако не сме остати у том месту.</p> <p>- Господи |
окренете овај крај што се не отвара? — А овај што се отвара? — Отворите корице! — Отворите прв |
површину).{S} Можете ли пола Месеца? — А можете ли нов Месец? — Хајдете да направимо Сунце, ка |
и тај нож да посече? — Зашто не може? — А шта је ово око ножа и испод ножа? — Добро.{S} Нађите |
пером да се пише? — А зашто не може? — А може ли на овој табли да се пише? — Зашто не може? — |
ту иглу у буквару? — Зашто не можете? — А шта је оно око игле и испод ње? — Сад пређите на друг |
ица у вас? — А где има оваке столице? — А шта је оно поред столице? — Подигните и тај лист! — Ш |
i>!{S} Може ли овим пером да се пише? — А зашто не може? — А може ли на овој табли да се пише? |
ругом листу? — Је ли то истинско око? — А шта је оно поред њега? — Шта је то доле? — Је ли такв |
то доле? — Је ли таква столица у вас? — А где има оваке столице? — А шта је оно поред столице? |
о оставе на лози па се повежу у киту? — А шта је оно око „евењке“ и испод ње? — Та ћете слова в |
е каже <hi>пас</hi>, <pb n="125" /> п — а — с?..{S} Шта се чује најпре?..{S} Ко зна, које јо то |
што ја рекнем, што ми изиђе из уста с — а — т, то је <hi>реч</hi>.{S} Можете ли да познате, кој |
!..{S} Ево т!..{S} Ето сад написано с — а — т, сат.{S} И тако се <hi>пише</hi> сат.{S} А шта се |
т!{S} Које се чује после т, у — с — т — а?..{S} Ево и а!{S} Ето је цела реч: у — с — т — а, уст |
S} Ево у.{S} Шта сад треба: у — с — т — а?..{S} Јесте; ваља с.{S} А које је то слово?.. (Где је |
во и а!{S} Ето је цела реч: у — с — т — а, уста.{S} Напишите и ви!..{S} Хајдете сад да напишемо |
слово ваља сад да напишемо у — с — т — а?..{S} Које је то?..{S} Ево и т!{S} Које се чује после |
ница — пређашња апсана, општински кош — а сад по потреби и апсана, и старо црквиште са сеоским |
говори госпођа.</p> <pb n="269" /> <p>— А која вам је то Зора? упита Радиша.</p> <p>— Моја млађ |
него не знам хоће ли оне мене!</p> <p>— А зашто је за мене тешко? упита га Радиша.</p> <p>— Теш |
ребати још 3—4 пута оволико!..</p> <p>— А чија је њива, доле у реци, са које смо ми земљу беген |
његове, те их он још осећа...</p> <p>— А откуд Ви знате за моју школу? упита је Радиша.</p> <p |
ки пут он уграби и пре мене...</p> <p>— А је л’ истина што причају, да не једе ништа?</p> <p>— |
азумети и која ће ми помоћи...</p> <p>— А коју ћу, и где ћу да је нађем?...{S}Од свих које позн |
ја као велим, севап би било...</p> <p>— А познајеш ли је ти? упита га Радиша.</p> <p>— Познајем |
их ређа други комшија Станков.</p> <p>— А ко ће онда да слуша, кад сви хоћемо да заповедамо?! у |
говори му: не знам, господине.</p> <p>— А уз кога си ти? запита га он даље.</p> <p>— Ја уз влас |
школи, а Ви чините што хоћете.</p> <p>— А што учиш оне велике?</p> <p>— Учим их да буду људи.</ |
мамо, примамо, одговорише сви.</p> <p>— А примате ли да га ослободимо кулука? упита он даље.</p |
> <p>— И деца ће да буду људи.</p> <p>— А што идеш њиховим кућама!</p> <p>— Идем зато, што су т |
нико не би слушао, рече Миљко.</p> <p>— А ја знам, кад би дао слободу мојој чељади, да раде кој |
ори он као стидећи се по мало.</p> <p>— А како ласно, Грујо?{S} Ваљада си бегенисао неку?{S} Гр |
одговори Груја сасвим озбиљно.</p> <p>— А који ће од нас двојице пре? упита га Радиша.</p> <p>— |
идем и на радост и на жалост.</p> <p>— А, тако!{S} Твоји пријатељи.{S} То ти тражиш, да буду п |
не будем, онда могу како хоћу.</p> <p>— А уз кога ћеш кад не будеш кмет?</p> <p>— То не знам, г |
ене дужности, па онда настави:</p> <p>— А да ли сам одужио дуг свој према породици и земљи свој |
а је победио па продужи овако:</p> <p>— А што ви буните народ?{S} Какву то нову науку ви ширите |
а опет у мајку и рече одлучно:</p> <p>— А знате ли, зашто сам ја дошао? — Обе мало зачуђено пог |
аже.{S} Најпосле упита Радишу:</p> <p>— А хоћете ви мени да дате реч да нећете иметати при избо |
рече:{S} Извол’те господине!“</p> <p>— А где си <hi>ти</hi> до сад? раздра се капетан, да се и |
па можемо и по коју више да попијемо. “ А Миладин настави: „Пијемо господине, али би боље било |
Дете, гледај <hi>како те Бог учи</hi>!“ А Радован је метнуо у торбу и бисаге једну погачу, заст |
а па радосно упита: „Велиш ли истина?!“ А кад му Радиша ово потврди и још рече, да ће он још ла |
ило, да су нам куће овако таванисане?!“ А највише су загледивали и чудили се: „Што вуруна да се |
а проговори: „Откуд колега тако рано?!“ А кад Радиша чу њен мио глас и виде ону румен на лицу њ |
и немамо учитеља Радишу и кмета Миљка!“ А по неки би још додао: „А наш учитељ иде по селима и у |
ао научити, не бих жалио по мога мала!“ А Радиша му с осмејком рече: „Е, за тебе је доцкан, чик |
матор сео с децом, да ме није срамота!“ А један, гледајући како Милета замазује оне рупе између |
и ја овако матор, а камо ли ова деца!“ А Радиша му рече: „Па ја се у Бога уздам, да ћу имати и |
алутира, рече: „Помози Бог, господине!“ А кад му капетан прими Бога и запита га одакле је, он р |
песак!“ А друго додаде: „И за камење!“ а треће: „И за земљу!“ Четврто уопшти: „<hi>Све</hi> мо |
д учионице.{S} Онда рече првом: „Лези!“ а најодраслијем ђаку да изиђе и узме прут.{S} Онај поче |
ш ово да уредиш баш онако по чаршиски!“ А Радиша му рече: „Хоћу, кнеже, да спасем од блата и се |
а ништа нисам разумео што су говорили!“ А други: „Ни ја вала; али сам познао, да оно није много |
} Један вели: „Куд му се и ово досети!“ А други рече: „Па ово би и ми могли да начинимо пред св |
ече: „Еј, да нам је ово било за песак!“ А друго додаде: „И за камење!“ а треће: „И за земљу!“ Ч |
етку: „Боже, помози, и срећан почетак!“ А да би и нама почетак био срећан, ваља лепо да отпочне |
иљао и одговарао: „Бог те благословио!“ а с виђенијима се и здравио.{S} Тако је попа ушао у пор |
простите нам сад, па други пут нећемо!“ а из очију му сузе саме потекоше. „Опростите им!“ почеш |
госиљали: „Нека је срећно и дуговечно!“ А кад су се приближили судници и угледали нову загоричк |
му руци и говорили: „Благосови, попо!“ а он је десном руком благосиљао и одговарао: „Бог те бл |
твојих ђака!{S} Сад их прими и учи их!“ А пре тога био се договорио с њом, да им и она каже то |
аш и како те Бог учи!{S} Ти боље знаш!“ А Велика онда додате: „Радо, дете, само се прекрсти и р |
д „Певања“ је тражио „црквено пјеније,“ а за световно је рекао, да је за механу, а не за школу; |
, господине!{S} Зар је то за школу?!..“ А кад се сврши испит, надзорник устаде и каза деци да и |
у, господине; није ни њој лако било!..“ А доброћудни Груја рече: „Добро је она трпела и толико. |
би госпо, за оваку лепоту и благоту!..“ А кад им је Даница говорила, да тако могу и оне да имај |
<title>Пошетала царица Милица</title>.“ А кад су деца полако певала ону; „<title>Соколови, моји |
ао: „За то наши веле, да је подивљала.“ А други рече: „Ми имамо једну краву што је зовемо сивуљ |
то то вам је „слобода штампе и говора.“ А је ли то добро, погодићете и сами.{S} Само се сетите, |
а, и опет све напамет „одавде — довде.“ А Рачуница се почињала с таблицом и правилима, и прво с |
грабимо, док је још овако лепо време.“ А пошто цигала нема у селу Загорици, то Радиша за под н |
обро било „и овуде да направимо онако.“ А Радиша му <pb n="131" /> благо одговори: „Здравље, Бо |
светом и ако село није било „ушорено.“ А Крсман је увео још нешто више.{S} Он је направио друг |
су мислиле, да је то само за „господу.“ А Даница им је говорила, да ваља само да почну да зидај |
лим, да он хоће; само се ти премишљаш.“ А Радован одговори: „Ама Радо, сине, знаш, да то није л |
„<title>Пошетала Царица Милица</title>“ а други су му, на последњем реду где се отеже, помагали |
читељ рече: „Зар већ научио сва слова?“ а старији му ђак потврди да јесте, у Радише поче <pb n= |
ога уздам, да ћу имати и великих ђака?“ А Миљко га зачуђено запита: „А како то, господине?!“ „ |
анова, би л’ познала чија ј’ ово рука?“ а она узела руку, обртала, превртала с номе па рекла: „ |
га ти, господине, имаш ли ти кога год?“ А он јој одговори благо: „Имам, баба, и оца и мајку и в |
вета!“ Миљко запита: „Зар немају шуме?“ А брат му као у шали рече: „Нек дођу к нама, да им ми д |
иша онда продужи: „Хоћете ли да учите?“ А сви у глас викнуше: „Хоћемо, господине!“ — „Е, онда х |
ли и овде онако, да поподимо каменом?“ А Радиша им рече, да ће нешто друго.{S} Груја се даде п |
ову: „Што нам вришти Дамњанов зеленко?“ а ова јој одговорила, да он жали свога господара, што г |
„Шта ти је сад?{S} Што ме тако зовеш?“ А мајка као да се побоја да га не уплаши, па окрену раз |
еч „добро“? — Колико има „самогласника“ а колико „сугласника “ у српском језику?“ — „А колико и |
а и значајнијега дана но што је женидба а код девојака удадба.{S} За онај радосни почетак и туж |
“ иструже онолико комада колико затреба а за двапут мању цену од оне у чаршији, на месту, без п |
меном, с леве стране је једна мала соба а с десне друга још мања, а право идући даље улази се у |
на пољу.{S} Пето, у кући мора бити соба а у њима пећи, да се зими ложе и загревају, а не да се |
ци на то, како вода на топлоти испарава а пара иде у висину; како од паре постане опет вода и к |
ти на једнога, они ће натоварити на два а трећега јахати.{S} И пођоше одмах.{S} Пође и биров Гр |
н камен с околних ливада, путева и њива а остатак се донесе из реке.{S} И докле год Радиша није |
ацртано као кућа а није кућа, као црква а није црква.{S} Па опет највише личи на цркву.{S} То ј |
евењка</hi>“.{S} Ето и код ње два слова а испод ње нешто писано.{S} А знате ли, шта је оно друг |
шов!..{S} Ко може да ми каже само слова а да не помиње слику?..{S} Ко још!...</p> <p>„Сад превр |
старе и обломљене, да је мало калемова а још мање младица за калемљење и да у свој Загорици са |
учали.{S} И око њих је било пуно корова а око плота још више. <pb n="126" /> Деца и то почупаше |
а ш, код табле т, код пера п, код ашова а, код евењке е, код игле и, код ножа н, код столице с, |
за тим и песка, најпре мало крупнијега а после ситнијега.{S} А Радиша је само надгледао, упући |
ки вир, да би сви могли да стану у њега а дубок скоро до гуше.{S} Радиша им је онда захвалио и |
омена, јер у Загорици не беше ни црнога а камо ли белога дуда.</p> <p>Ове је године Радиша наба |
на једној страни има ових црвених пруга а на другој нема.{S} Ви окрените ову, где има.{S} Пруге |
Ту су већ и тице почеле да праве гнезда а Радиша марљиво настојава, да им се у томе не смета не |
м је прашина; под стрејом их прска вода а свуда је ветар.{S} Деца покисла, и зима показује свој |
ни; да на изворима неким пресушује вода а на неким не пресушује; да су и потоци и реке веће у ј |
а боље познавање природе и свога народа а највише оно, што им треба за живот.</p> <p>За све ово |
дође Радован у чаршију, да нешто прода а нешто и купи, и чу, да ђаци имају распуст чак до Св. |
њу своме, него се само међу собом свађа а туђину пркоси, те га још више изазива против себе.{S} |
че одавде.{S} Ово се велико зове џамија а ово дугачко зове се мунаре.{S} Можете ли утувити, да |
опет с једне стране без икаквих линија а с друге шпартана по правилима нашега писања, без попр |
ити с издржавањем: нећу имати кондиција а може бити ни благодејања, па како ћу онда да се издрж |
тим је стигла и једна Грујина пасторка а после ње и Радишина Милена, која се имала после Милов |
дишину учионицу с леве стране од уласка а нове из вароши у десну, Даничину.</p> <p>Прозори су н |
{S} Ту је била и гомила камења, и песка а у реци се већ пекла прва „Фуруна“ цигала; само није б |
или она лепа, бела, проста, пола сеоска а пола варошка одећа, или оно лепо бело лице, које су к |
су земље, те да овде буде највиша тачка а свуд наоколо да пада благо, колико само вода да се сл |
вреди и домаћем газдинству, није остала а да Радиша није с њом упознао ове своје одраслије учен |
ровање и страх од последица рђавих дела а радовање и она мила готовост да се чине добра дела.{S |
уду готови.{S} Постидни иза других села а жељни науке за своју децу, Загоричани се даду на поса |
.{S} Заклањао је од свакога тежег посла а у слободним часовима читали су прекрасан превод М. Ђ. |
Тако се у две собе улазило из предсобља а у друге две из кујне, и на свакој је соби било по два |
јер се руке зноје, па се таблица испрља а буквар и испрља и поквари; а може и да се испусти па |
муче носећи земљу на даскама и мотикама а знајући колика је то потреба свакој кући у просвећено |
да многе птице у пролеће долазе к нама а у јесен одлазе; да зими нема ни мува, ни буба, ни леп |
тако, да су мањи били у предњим клупама а већи у онима по зади.{S} Младићи су загледивали и шко |
оницу.{S} Пошто столица у Загорици нема а ни купа није било, јер су оне око совралука укопане у |
ј мој одговарати Ви, ако не пред људима а оно пред Богом, ако га има.{S} Јер ме крећете из мога |
меће и велика хладноћа: телу шкоди зима а души страх, зато их <hi>чувати</hi> од тога.{S} Али т |
и сви пошли, које пешке, које на колима а које на коњима, у Загорицу.{S} Планина је одјекивала |
, те се свуда ласно иде и дође и колима а камо ли на коњу и пешке.{S} Поред овога и Миљко је по |
16" /> није више допадало ни родитељима а камо ли селу.{S} Зато једва дочекаше долазак свештени |
рата је прекинула рад и с овим старима а камо ли ову бригу о новима.{S} Сад ће обе зграде да о |
ило по два прозора: један према вратима а други с оне друге стране спољне, и све су биле једнак |
совралуцима и тамо у крају стара апсана а садања судница од дасака и покривена шиндром.{S} Пред |
жи споља, у Радишиној соби мала плехана а у другој, за послужитеља, никаква.{S} И многи би овде |
би им свака казна изгледала неправедна а сваки би савет био узалудан.{S} За то рече: „Добро, в |
ицали, толико су им ови доносили камена а за тим и песка, најпре мало крупнијега а после ситниј |
јој удаји и молила за промену презимена а другим молила за премештај у Загорицу.</p> <p>У гради |
мо долазили теби у школу, два су жењена а тројица су испросили девојке, и ми би се сви други по |
ци</head> <p>Политика!{S} Како узвишена а колико компромитована реч!{S} Од крупне и важне бриге |
тај министарству, да је одавно довршена а данас и освећена нова зграда школска у Загорици са дв |
ово источна, то тамо западна, ово јужна а ово северна страна.{S} Зато и за зидове можемо да каж |
!..{S} Тамо залази Сунце; тамо је Дрина а преко ње Босна и Херцеговина, а онамо даље су Талијан |
мајку и сестру му, како једна жали сина а друга брата свога, Радиши грунуше сузе на очи, и у ов |
м.{S} Врата свуда столарска једнокрилна а прозори средњи, дупли, с два крила већа доле и два ма |
и рукама.{S} Отуда у нас тако мало зрна а много плеве, тако мало енергије а много мртвила...</p |
да их <hi>шчитавају</hi> без застајања а никако да их изговарају по једно, да <hi>сричу</hi>.{ |
је враних а колико белих, колико музара а колико јаловица, двизака, овнова и јагањаца, колико ј |
гати укосо, те да колица буду горе шира а доле ужа, и задњу оставити дужу, те да би дршке биле |
е и денути га у куп са шупљином изнутра а да не падне.{S} И ваздуги дан су радили и једва су ст |
о после мобилизације дође и објава рата а за тим и сам рат са свима тегобама, страхотама и гроз |
прошло ни неколико дана од објаве рата а почеше да стижу црни гласови, да је погинуо тај, и та |
> <p>Радишу још више дирну и ова сирота а добра, разборита и озбиљна мати и њена два сирочета.{ |
ко.{S} Вама је ово, у име Бога, четврта а у исто време и последња година у школи.{S} После може |
аве око себе.{S} Животиња познају доста а готово и све шумско и културно биље; само минерала ма |
а ће одмах доћи.</p> <p>Злурадост ућута а радости добрих загоричана не беше краја.{S} И од то д |
р и свакојако семење од шумскога дрвећа а по највише од багрема.{S} И већ прве године земљиште |
рану!.{S} Ту је нешто нацртано као кућа а није кућа, као црква а није црква.{S} Па опет највише |
о, опет је било деце, да нека од страха а нека од плача нису ништа могла одговорити.{S} Он је и |
и, јер је некима већ по неколико месеца а она су још некрштена, а било је и који су дошли зарад |
војих, па му се само стегне доња вилица а сузе саме потеку на очи...{S} У том дође и газда, и г |
Једни су ашовом и мотиком пунили колица а други вукли, и за кратко време Радиша је казао доста. |
нске.{S} Радиши је центар био радионица а Даници школа и кућа.{S} Од хартије Радишини су ђаци д |
ака кућа има најмање по десетак кошница а нека и по 30—40, и већ су ретке старе вршкаре олепљен |
е: „За овцама ће поћ’ Вуксан од јагањца а за јагањцима млађа ти сестра Миленија.“ Онда им се су |
може да га тера.{S} Радиша чека на оца а отац на Радишу и ћуте.{S} И мајци жао да се растану, |
му напамет: „Милош је био јуначког срца а притом ватрен, па је гледао да преким путем покаже, д |
.{S} То је горе <hi>чаша</hi> столовача а то доле лист с некога дрвета.{S} Може ли <pb n="90" / |
ћи и видичнији, јер су и деца била јача а имала су добар темељ.</p> <p>Радишин рад могли бисмо |
но; да из ниских облака пада ситна киша а из високих крупна; да су гром и муња у облаку; да обл |
а румен, од које Даница поста још лепша а мајци њеној и сузе потекоше.{S} Наста тајац.{S} Ћути |
село да се завија у црно.{S} Један гроб а по три четири куће се преруше.{S} И почеше запевке по |
а вечеру.{S} Пред њих изиђе брат Миљков а за њим домаћица Миљкова и његова, а за њом и сва чеља |
дина је преко лета била зарасла у коров а зимус покривена снегом, те је сад морала поново да се |
апад иза тога тамо.{S} Онда, где је југ а где север?...{S} По томе, нама је овде у школи ово ис |
које је исток а које запад, које је југ а које север.{S} И тамо је лако било и мени да вам пока |
едоче о српском јунаштву.{S} Робом икад а гробом никад...{S} Залуд су многе мајке, сеје и љубе |
паланка него доцније престоница Београд а још доцније и Лондон.{S} Од свега највише их је чудил |
и ђаци, и ако су свршили четврти разред а с тим и основну школу.{S} Радиша најпре зовну њих, па |
с малим нагнућем <pb n="376" /> напред а удубљењем горе; и све су биле по 2 метра дугачке, так |
Сава је тада ишао по земљи и учио народ а по манастирима је почео да отвара школе, те да у њих |
ном реду.{S} Ево и ја ћу: <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{S} Сад да напишемо ов |
е сви доносили и сушили, најпре за себе а после и за продају.{S} Тако су и загоричке суве шљиве |
?..{S} На шта личи?..{S} Које је с леве а које с десне стране?..{S} Је ли печатано много другој |
е је то слово?..{S} Какво је ово с леве а какво је ово с десне стране?..{S} Које је ово слово к |
повадили оне крнтије, што се зову шљиве а не роде готово ништа, и почели да уравњују земљиште, |
Даница запрегнула те куми опрала судове а Даничина мајка и пелене.{S} Оне су две успеле, да и М |
ешка?...{S} Јесте; и Турци су имали све а Срби ништа.{S} А ваља да знате, да ни земља није била |
упи?...“ Овако докле у руци не буду све а на клупи ништа.{S} Сад обрнуто. „Метните једну на клу |
један до другога, овако! — (Деца граде а Радиша им поправља).{S} Хајде сад један пун ред ових |
n="251" /> се беше просушила, које овде а које тамо на месту, јер је стругана и дељана још лане |
осао око новога насеља.{S} Груја помаже а Радиша надгледа.</p> <p>— Виде л’ ти, Грујо, шта ја у |
рите.{S} Излазите редом!..“ Деца излазе а Радиша отвори сва три прозора па изиђе и сам.</p> <p> |
воугаоника, око којих су ишле уже стазе а до њих били остаци земљишта до плота.{S} Кад је ово и |
{S}Где је и?..{S} Где је е?..{S} Где је а?..{S} Где је п?..</p> <p>Где је т?..{S} Где је ш?..{S |
).{S} Које се чује после п?..{S} Где је а? (Код ашова).{S} Ево и њега да напишем!..{S} А шта се |
ила лице њено, он је загрли и пољуби је а ништа јој не рече.{S} Али је после овога Даница и сам |
носити и њоме и селом својим у којем је а тебе помињати до гроба!...“</p> <pb n="262" /> <p>Миљ |
зрна а много плеве, тако мало енергије а много мртвила...</p> <pb n="392" /> <p>Зато се мора р |
луксуза и сувишности, што је јевтиније а лепше, и за здравље и живот згодније.{S} Уговорише, д |
има је производио разне гласове и арије а уз неке и играо.{S} И тако је до сад безброј тих инст |
се ђак није разболео, ни код куће своје а камо ли овде, у „интернату“.</p> </div> <div type="ch |
у дани буре.{S} Људи су поправили своје а Бог своје.{S} А таласи жучне борбе између „бирокрациј |
.{S} А Радиша подбуни своје велике ђаке а преко њих и друге, да иде што више њих на грађевину, |
је најпре уредио око доксата мале ђаке а иза њих велике, а иза ових стали су људи.{S} Онда је |
сваком, да је дужност преча од политике а отаџбина од партије.</p> <p>Пето, да се и законом уве |
пошто је од тврда дрвета и дебеле даске а појачан попречним даскама; а преко попречних да удари |
ни прелазе у стране <pb n="405" /> руке а државни нам не напредују.{S} А све ствара рад и без њ |
ћа покривених црепом, и све се оне беле а озго црвене као цркве.{S} Неки су чак, по угледу на в |
е и позивала, да увек буду свакоме миле а у кући десна рука и душа целе задруге.{S} Даница је д |
} Али Радиша га је из милости звао Миле а Даница Лане.{S} Само га је баба звала по пуном имену. |
данас славиш.{S} Пијане ни људи не воле а камо ли Бог и светитељи.{S} Зато не иди слабима на ру |
је Радиша пустио кући.</p> <p>Иза школе а близу некадање апсане а садање суднице још су биле „м |
гомила песка у дну дворишта нове школе а до ње још већа и дужа гомила камена.{S} Оне су притис |
и?..{S} А шта после е?..{S} А шта после а?..{S} А после п?..{S} А после т?..{S} А после ш?..{S} |
сади, оплеви, окопа, залије и тако даље а по неки пут Бога ми и по више.{S} У овом случају Ради |
ј ово треће много занемогло.“ Мало даље а на једним вратницама око 15 — 20 душа, а једна жена и |
и говорили: „Ми се спремамо за учитеље а не за попове: што ће нам то?“...</p> <p>По свршетку о |
о народа пропало и нестало с лица земље а њега није, и он данас броји десет пута по хиљаду хиља |
тако одлуче, да се већ сутра дан спреме а прекосутра да пођу.</p> </div> </div> <div type="grou |
за јело.“ Сва се деца обрадоваше овоме а највише она, на чији ће крај да иду.{S} И спремише се |
испусти па се таблица и крижуља изломе а буквар поцепа.{S} А кад је киша, може да вам покисне |
} Има их два.{S} Једно је с леве стране а друго с десне.{S} Ово је с леве <hi>писано</hi> руком |
то и ту два слово, једно с једне стране а друго с друге стране.{S} Сад преврните тај лист!{S} И |
p> <p>Иза школе а близу некадање апсане а садање суднице још су биле „мацке“, на којима су пређ |
ригу и да чине све, да нико не изостане а да сваки иде напред колико може.{S} А особито су у ов |
о мотику а друго ашов, па једна с једне а друга с друге стране почеше прекопавати и за час се с |
вање обуће од блата, и то једну с једне а другу с друге стране пред вратима, а у средини једну |
p> <p>Испит је код Данице био пре подне а код Радише после подне, и господин ревизор је сад мор |
исли он у себи; зими ће ово да се мрзне а лети да се упаучљиви, особито ако је непечена; па как |
обом.{S} Бор су засадили насред градине а бориће и јеле наоколо и два код школе.</p> <p>Путујућ |
ли силиката, још мање смонице или глине а најмање црнице или хумуса.</p> <p>— Ево ми сад прилик |
чекићем и повуче навише до праве висине а доле му подметну земље.{S} Сад Радиша прегледа, је ли |
зидати.{S} И ходнике и „куће“ или кујне а негде и собе готово је сваки домаћин подигао или пато |
ам гледати да у почетку овога буде мање а онога више, а доцније овога више а онога мање.</p> <p |
ко се гради по књигама.{S} Које је тање а које дебље?..{S} Које је усправљено а које накривљено |
ихо отишли у оближњу црквицу на венчање а одатле се вратили натраг школи, где је, у једноме хла |
не мале из првих редова посади у предње а оне веће у задње клупе: у пет клупа по шест ђака, све |
од људи, и стока има своје добре кошаре а живина своје најугодније живинарнике.{S} И овде боље |
свету, свету без памети, где сви говоре а нико не зна шта, и чинило му се, да су у паклу, где с |
ли сами да граде и сама врата и прозоре а доцније да кроје и кровове на кућама и разним зградам |
то ћемо платити нешто из општинске касе а нешто позајмити из штедионице па после отплаћивати св |
.{S} По школи не треба ни брзо да идете а камо ли да трчите, него полако као по цркви.{S} Зато |
редом...{S} Хајде сад писана да пишете а штампана да цртате те да их боље запамтите..“ И писал |
га на неколико места око цвета проврте а дршку пресече и семе истресе па га намести тестији пу |
уће.{S} Ту су се училе и чистоти уопште а нарочито како се судови перу и држе у реду.{S} Одавде |
да вам је милина проћи њима и у пролеће а камо ли у лето и у јесен; и ту је имао посла и ковач |
а у њима! — Огледајте сада све котуриће а на свакоме да стоји крст! — Можете ли да направите пу |
обрадују се много па остану да преноће а сутра дан да пођу с њим заједно.{S} Али Растка у јутр |
{S} Донели су и од газда Мијаилове куће а многи су и сељани дошли и донели по коју погачу, по к |
камен, од којега су зидане и мање куће а камо ли велике грађевине; и њега нигде не употребљава |
свршили, Радиша рече, да оставе таблице а да изваде оне десетке за бројање и да их туре на клуп |
гли да читају, прешли су и на песмарице а доцније и на друге згодне књиге.{S} Из Рачуна су убрз |
ом Даницом.{S} Он је учио раду мушкарце а она женске.{S} Радиши је центар био радионица а Даниц |
предложише, да вуку камен и за то парче а затим и песак, и Радиша одобри; само им сврати пажњу |
један разред: где ће он, где ће да уче а где да се одмарају?!.</p> <p>Радиша је дакле видео, д |
на посао на онај исти начин као и јуче а неки су и у торбици својој носили и посипали по новој |
о му се, да су у паклу, где се сви муче а не знају зашто.{S} У том зазвони нека клепетуша на вр |
} Али он не даде, него се само руковаше а он њу пољуби у зажарени образ и рече јој: моја лепа с |
мање а онога више, а доцније овога више а онога мање.</p> <p>У дисциплини је Радиша гледао, да |
ми да раде; ту ће среће бивати све више а невоље све мање, а то људи зову напредак.</p> <p>„Рас |
> да загоричани нису знали ни за пекмез а камо ли за суве шљиве из сушнице!{S} И Даничина је ма |
чује после т, у — с — т — а?..{S} Ево и а!{S} Ето је цела реч: у — с — т — а, уста.{S} Напишите |
/hi>, и — игла.{S} Ово је лево писано и а десно печатано и.{S} Ово је евењка, и код ње је слово |
собама; да у пролеће све измили и оживи а биље озелени; да на изворима неким пресушује вода а н |
право! — Сад пазите, ко ће да буде први а ко други.{S} Ти си (најмањи) први, а ти (до њега) дру |
и поделите им то!{S} Колико добије први а колико други?..{S} Поделите им осамдесет!..{S} Подели |
ад.{S} Јесте ли запамтили, које су први а које су други?{S} Хајде, опет да се разбројите, први |
за писање стоји у висини средине груди а далеко само 20—25 сантиметара од њих, а широка је 30 |
о и његов развитак у почетку су важнији а после осваја душа и њен развитак, докле најпосле сасв |
тока има највише млека, од које се гоји а од које само добија снагу за рад.{S} Они и не ору виш |
е са селом и животом сеоским, и Станики а преко ње и другима, за сазнавање свега онога, што је |
бро.{S} Јер није имао чим да се похвали а није хтео да се куди.</p> <p>Прође Божић, прођоше и д |
ко чисто стид, што овако умеју они мали а не умеју они велики.{S} А Радиша им све показа: како |
да су је једни таванисали и малтерисали а други радили ону мању зграду иза ове, за послужитеља |
{S} Онда је Радиша писао слова на табли а ђаци прегледали и писали.{S} Онда их је питао преко р |
јвише са два слога и писали их на табли а за тим и на својим таблицама.{S} За тим су мало рачун |
ећ загазили да мешају блато, нису могли а да им се не насмеју.{S} А Радиша им и рече: „Сад сте |
Узмите још једну!..{S} Колико сте узели а колико је на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колик |
" /> све то лепо разгледали и запамтили а једну циглу и цреп понели су и „за спомен“ ..</p> <p> |
било с нама, шта су наши стари грешили а шта су паметно радили и тако даље.</p> <p>„У књигама |
аке, па по пола времена да буду у школи а пола у радионици, и ако је Недеља.{S} Оно је у школи |
да су се овоме чудили и околни учитељи а камо ли други људи.</p> <p>И намештај је у учионицама |
да од овога села направите рај на земљи а од становника његових паметне и вредне љУДе, на које |
је да ово и нацрта, и то прво на земљи а после и на таблицама и хартији, те да деца боље упамт |
Да су и зграде за спавање пола у земљи а пола над земљом и да оно доле зову подрум а оно горе |
У Загорици су ретке биле липе и по шуми а камо ли око кућа, а багрема није ни било никако.{S} З |
ва прљава и прашињава, зидови искварени а прозори полупани и хартијом олепљени; треће, да су ђа |
ово источни зид, оно западни, ово јужни а ово северни.{S} Милане, покажи ти сва четири!..{S} Да |
а зна за његову школу, он се мало збуни а за тим и ослободи.{S} Али њене меке руке као свила ка |
још једну!..{S} Колико је сад на клупи а колико у руци?..“ Овако док не буду све на клупи.{S} |
у на клупу!..{S} Колико је сад на клупи а колико у руци?...“ Овако докле све не буду на клупи а |
једну на клупу!..{S} Колико је на клупи а колико је у руци?..{S} Метните још једну на клупу!..{ |
стоји на таблицама, а таблице на клупи а ви се исправите! — Слушајте сада, како се био бој на |
и?...“ Овако докле све не буду на клупи а у руци ништа.{S} Онда рече: „Ево, ја ћу сваком да дам |
рво на најлакше и најзанимљивије ствари а не редом.</p> <p>Али је одмах у почетку овога нашао з |
буба, а кујну за оставу дечијих ствари а по потреби и за преноћиште зими оној деци, којој је к |
но, јер се, вели, зими не могу згрејати а лети сачувати од врелине.{S} Него да граде пространу |
направити распоред где ће се што сејати а затим и садити, пресађивати, заливати и тако даље{S} |
Поп ретко долази у село Загорицу и лети а камо ли зими, а бебу је тешко носити на крштење.{S} З |
дговори Радиша, ми ћемо камен истребити а земљу поправити...“ И, што рекоше, то и учинише.{S} З |
ц, то не иде, јер ново не може набавити а старо Радиша не би волео да употреби.{S} А да купи у |
кад је Радиша завршио песму: „То изусти а душу испусти,“ свима је необично жао било.</p> <p>Свр |
јуче било и ко је крив.{S} Немирко ћути а Марко отворено изјави: „Господине, криви смо обадвоји |
пила око њих и нека седећи, нека чучећи а нека клечећи, гледала како се ово ради и чудила се, ш |
едеоника искупили су се сви ови младићи а с њима још тројица, да отпочну у име Бога нов посао у |
</hi>.{S} Али ваши су се вредни младићи а моји добри старији ђаци заузели, те су не само научил |
као: „Таленат се развија у тихој самоћи а <hi>карактер у свету живећи</hi>“...</p> </div> <div |
да су у овоме помагали и Даничини ђаци а они су одрасли предњачили.</p> </div> <div type="chap |
{S} Спустише се већ и некадањој судници а садањој школи.{S} Код школе не беше никога.{S} Сунце |
та је отворено друго одељење у Загорици а под истим даном премештена је и Даница за учитељицу т |
ову повезану страну окрените левој руци а ову што се отвара десној.{S} А знате ли, које је десн |
отпутовала с мајком до најближе вароши а одатле с једном својом другарицом и њеним оцем, у Бео |
нога не беху видела калдрму ни у вароши а камо ли у њином селу.{S} Гледајући тако неколико Груј |
вљеном у Загорици, у радионици школској а помоћу сеоскога ковача Ђурђа.{S} По зидовима су били |
то почети ни довршити, ни у школи самој а још мање ван школе.</p> <p>Четврто, да се учитељи одв |
рата у ходник 4 м. широк а 6 м. дугачак а из овога у други ходник попречан од краја до краја 3 |
а ногама уносило по мало песка у ходник а одавде и у учионицу; а Радиша је желео, да она буде ш |
} Ђаци појурише ко у школу, ко у нужник а ко на бунар.{S} Радиша и друг му пођоше у школу.{S} С |
се на главна врата у ходник 4 м. широк а 6 м. дугачак а из овога у други ходник попречан од кр |
рво показује једним крајем где је исток а другим где је запад.{S} Ко зна, на којој је страни ис |
сам вам на брду показао, које је исток а које запад, које је југ а које север.{S} И тамо је ла |
ад.{S} Ко зна, на којој је страни исток а на којој запад?..{S} Окрените се сви онамо, истоку!.. |
е углове Радиша је обележио већим кољем а унутарње мањима.{S} Тако су знали не само каква ће зг |
опет уплете последњи ред с преплетањем а крај утврди концем.{S} Простирач је већ готов, само г |
ама, малим избрешцима и обрасла коровом а по највише кукутом и репушином, од које је још стрчал |
ле ручка Радиша највише забављао књигом а Даница женским радовима, јер је хтела да извезе све о |
} Све ово иде узгред и згодном приликом а нарочито у шетњи.{S} Тамо се могу заподевати и дужи р |
оље, да мало прођу, неки пут и с мајком а најчешће сами.{S} Но после неколико дана њима стиже и |
годовање што је молитва била на српском а не на словенском.{S} Четврто, и на самом испиту најви |
} Предсобље и кујна да се поподе циглом а собе даском.{S} Врата свуда столарска једнокрилна а п |
о саме „цокле“ извели су зидари каменом а одатле почели циглом.{S} Ово је сад било још од већег |
то јест општинско, и ограде га опкопом а за тим багремом па и ово прекопају, отребе од камења, |
ћан пут!“ И пођоше:{S} Радован с кметом а Радиша са сином његовим, а Велика и Миља пратиле су и |
овој: мора се настава везати са животом а учење с радом.</p> <p>Особито се основна настава мора |
још, да су пре људи телеграфирали жицом а сад покушавају, да се разговарају преко жице из једне |
да престају с послом, кречари с кречом а зидари са зидањем.{S} Ваља још неко да оде у Јелак и |
ла над земљом и да оно доле зову подрум а оно горе ижина или вајат.{S} Да седе, рачају и вечера |
ати и други.{S} Труд је Ваш био огроман а рад зналачки, те су с тога и донели оволико рода.{S} |
ка задруга, у којој је владалац домаћин а ми чељад његова.{S} И, благо оној задрузи, где домаћи |
је рекао, да упреда.{S} Ђак је упредао а Радиша је непрестано додавао по мало сламе, пазећи, д |
слије и намирио тридесет па њих задржао а онима другима рекао, да дођу до године.{S} Све је ово |
екне <hi>сат</hi>?..{S} Ево с!..{S} Ево а!..{S} Ево т!..{S} Ето сад написано с — а — т, сат.{S} |
овако, попреко, да један крај дође лево а други десно! (Обилази и надгледа).{S} Сад сви окренит |
д нађите њена слова?..{S} Какво је лево а какво је десно?...{S} А шта је ово испод џамије?..{S} |
је Загорица пуна новца, јер прима много а троши мало.</p> <p>И намештај је у великој већини кућ |
</p> </quote> <p>Радиша је лагано гудео а гласно изговарао сваку реч и реченицу, као да прича: |
пешке.{S} Поред овога и Миљко је почео а Крсман је сасвим извео уређење поште у своме селу, и |
куће.{S} Па синоћ и ноћас је с оцем био а сада је сасвим сам.{S} Сем неколико кокошака, које бе |
и одраслију децу Радиша није пропустио а да није набавио барем по неколико комада за ову дечју |
главницима наоколо.{S} И није пропустио а да Крсману и за ово не захвали.{S} Онда хтедоше да по |
онако.{S} А <hi>н</hi> је писано овако а печатано овако; а велико писано овако а печатао овако |
а печатано овако; а велико писано овако а печатао овако; дакле печатано исто онако а писано мал |
пољу широкоме.)“ Радиша је читао полако а чешће је погледивао у децу.{S} Деца су седела непомич |
, посута песком, уравњена свуда једнако а права као стрела; а таква иста само мало ужа, од школ |
ечатао овако; дакле печатано исто онако а писано мало другојаче.{S} Зато извадите буквар и нађи |
и добије један део, други двапут толико а трећи колико ова обадвојица.{S} Онда сто ваља да поде |
елуцу да вреди оно: не сувише него мало а добро сварено, и не брже од онога како је у природи с |
два али затворена: један у једно крило а други у друго и оба излазила у двориште.{S} Тако је ц |
крајевима, кад се једно клубе довршило а друго почињало, ваљало помучити, да се крајеви сакриј |
та ново у овим областима није ни изишло а да га Радиша није набавио, прочитао и применио.{S} Ту |
ишао, и њему се чинило, да је он Еразмо а она Јелена...{S} И кад су дошли на оно место, где Јел |
много и да је за десет година исплатимо а да не осетимо. <pb n="218" /> Удесићемо, да се цигла |
је!{S} Запамтите је; њоме се и крстимо а њоме ћете и да пишете.{S} Прекрстите се! (Деца се крс |
уквару је лишће с једне стране повезано а с друго није, те може овако да се отвара.{S} Ви увек |
је слово код ножа?..{S} Које је писано а које печатано?..{S} Је ли печатано много другојаче?.. |
ите.{S} Ево <hi>о</hi>, овако је писано а овако печатано мало; а овако је велико; дакле готово |
олица.{S} Ово је с леве стране написано а ово с десне наштампано или печатано.{S} Реците сви <h |
>н</hi>!..{S} С које је стране написано а с које напечатано!...{S} Нађите код игле!..{S} Знате |
ећином било у вези с оним што је читано а износило нешто ново и најпотребније свакоме човеку ос |
агати.{S} Зато не сме једно хтети једно а друго друго.{S} Зато увек једно мора да попусти, а му |
писали своја имена и презимена заједно а за тим и туђа.{S} Сутрадан је казао, да се свако <hi> |
е а које дебље?..{S} Које је усправљено а које накривљено?..{S} А знате ли, које је ово слово к |
але у очи нове клупе, обојене свуд црно а озго зелено.{S} Оне су изгледале нове и ако нису биле |
" /> и шта је од тога за човека корисно а шта штетно.{S} У књигама има и о небу, Сунцу, Месецу |
млатио, па сасвим искрено и простодушно а љутито рече: „Господине, ми се лепо играмо, а он све |
ом од ова два правца има по нешто добро а по нешто и претерано.{S} И кад се из оба узме оно што |
Радом</hi> ћемо живети, ако и не богато а оно часно.{S} Народ наш <pb n="55" /> није нерадан.{S |
о и за децу кад је влажно време и блато а и за играче кад је заветина.{S} То је била једна зара |
су највише градиле ћерамиду, мање цреп а најмање циглу, јер им је мало ко и тражио, пошто су у |
ечатана, па онда рече, да оставе буквар а изнесу оно, што им је јуче дао за рачунање.{S} Онда у |
е погубите.{S} Сад их оставите у буквар а буквар и таблицу у торбу па устаните.{S} Реците опет: |
, те да волови вуку пет пута тежи товар а краве да дају десет пута више млека, и кокошке да нос |
му је доста, него неки пут пије за атар а неки пут и силом, па увек поквари себе.“ „Греше много |
требе школске.{S} Није прошао добар сат а и ово је било готово.{S} Милина је била погледати сад |
ауку његову.{S} Устајати је морао у пет а лети и у четири часа, а послови су у вече трајали до |
витост његова прометнути у промишљеност а инат у одлучност и енергију; и народ ће наш напредова |
м.{S} Али је пред њим незнана будућност а иза њега читава прошлост, о којој може премишљати до |
опли, да зими Сунце стоји ниско на небу а лети високо; да снег прво окопни и гора почне да лист |
потрбушке, и један да га држи за главу а други за ноге.{S} И ударац за ударцем сипао је докле |
Станојком и она остави девера и свекрву а дође с децом у школу.{S} Тако се и Груја окућио, а Да |
его и после сваки припада неком друштву а неки и многим друштвима, и раде заједнички на послови |
се народ више мучи да изучи своју књигу а његова деца још више.{S} Па опет има народа, где нема |
еру.{S} Знате ли, која је окренута југу а која северу?..{S} Нађите ми друго једно дрво!..{S} Ев |
овако, онда је један крај окренут југу а други северу.{S} Знате ли, која је окренута југу а ко |
треба, а и мали су па тешко разумевају а лако заборављају.{S} А одрасли и боље разумеју и боље |
апевке по целом селу, да ти срце цепају а потоцима суза изгоне на очи.{S} Мајке жале синове сво |
како би сад допустио да не зна лекцију а он учи ове млађе!..{S} Оно, чиме ми данас пишемо маст |
руге стране.{S} Деца узеше једно мотику а друго ашов, па једна с једне а друга с друге стране п |
од њих необично лепо свирали у свирајку а неки гудели и певали уз гусле.{S} А доцније Радиша је |
, једнога дана он их изнесе кмету Миљку а он му благо одговори: „Село ће учинити за школу све ш |
и развио ни саму писменост у свеме селу а камо ли што више.{S} Зато је Радиша не само редовно о |
— Родио сам се у једном сиромашном селу а одрастао код оваца.{S} Па сам опет зато прошао цео св |
огрешити и да ће партија победити школу а политика отаџбину, рече секретар.</p> <p>Министар се |
Али више никад није смео да оде у школу а да не научи лекцију и да пропис напише горе него прош |
ни, да од сад никад није отишао у школу а да не научи сваку лекцију, јер се бојао, да сад учите |
му прва генерација сврши основну школу а да не добије ни појма о ономе, што ће јој толико треб |
еч.“ Да деца нису видела окречену школу а нека и лепе, беле варошке куће и цркву, не би ни знал |
ер су оне око совралука укопане у земљу а других и нема, а клупе школске су биле и мале и недов |
плота ископао леју пола метра у дубину а толико и широку, па онда пише Пољопривредном Друштву |
овим десетицама и јединицама на картону а после на таблицама цртама и тачкама, а за тим и са др |
а налазила и доносила и о разном камењу а највише о кречу и огромној употреби његовој.{S} Деца |
а јаком постаменту високом читаву стопу а широком по два метра унакрст.{S} И то је Радишин руко |
бешено једно сандуче за сунђер или крпу а друго с десне стране мање за креду.{S} У углу једноме |
час се досадање књиге оставише у клупу а извадише неке друге, мање.{S} Изиђоше и „најстарији ђ |
х не изгубите...{S} Оставите то у клупу а извадите таблице!..{S} Окрените ону страну где нема о |
им онда рече, да оставе буквар у клупу а да изваде таблицу.{S} Онда је Радиша писао слова на т |
ро.{S} Оставите таблу и писаљку у клупу а буквар отворите код ока.{S} Нађите слова код ока!.{S} |
трали за ниско и неваспитано и у говору а камо ли наштампано у књигама и новинама.{S} Зато нема |
редини је ваљало оставити рупу за ватру а наоколо денути.{S} И овде су видели двоје: како је те |
обом носе оно што до сад ни видели нису а камо ли имали.{S} Код куће је сваки на свој начин при |
шкоди; да су гусеничина јаја по дрвећу а мувина по кућама и собама; да у пролеће све измили и |
т Миљко са три коња: два за њих двојицу а трећи за товар; а ако не могне све стати на једнога, |
днице начинили школу, од апсане судницу а од општинског коша апсану, и како је нека шаљивчина р |
то су ваши родитељи и покварили судницу а начинили школу, те да ви идете у њу и научите и знадн |
ходника лево се улази у једну учионицу а десно у другу, које са по три прозора гледају на улиц |
о ће воћке што више бити изложене сунцу а заклоњене од хладних ветрова, и опочео је расађивање |
и права побожност, она унутарња, у срцу а не спољна, лицемерна и сујеверна, он је будио и код м |
све што треба, те да дочека јесењу кишу а за њом и снег.{S} Зато нареди Груји, да нађе једне гр |
јао нама: они не умеју ни да се потпишу а камо ли да цртају!....{S} Радиша је чешће долазио и п |
јесу ли све на броју, колико је враних а колико белих, колико музара а колико јаловица, двизак |
тирци читају Псалтир, часловци Часловац а букварци викнули сви у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба |
блажена.{S} Радиша је дакле постао отац а Дана мајка.{S} О, како су то чудна осећања до сад нео |
а, од Земље до Сунца, и колики је Месец а колико је Сунце, и ако је Сунце толико далеко од Земљ |
. „Можеш ли и овде таван озго да олепиш а оздо да окречиш, мајсторе?“ упита Радиша. <pb n="74" |
С леве стране је дугачак општински кош а с десне црквиште са совралуцима и тамо у крају стара |
уће године он води свој II разред у III а Даница свој I у II.{S} Ни идуће године нису примљени |
и, него је Радиша свој III. превео у IV а Даница свој II у III.{S} Тек треће године, кад су чет |
b n="356" /> је примио Даничин III у IV а за Даницу су примљени новаци у I први разред.{S} И оп |
све.{S} Пошто су се ту добро одморили, (а неки се мало и прихватили), пошли су на друго брдо, с |
акога брата по једна, особито за зиму: (а зграде ће им остати за оставу); и по собама да буду л |
А после? (Г, код гусала).{S} А после? (А, код ашова).{S} Ево да их напишем: нога.{S} Напишите |
т запита: „А би ли могли ви без мене?“ (а у души је мислио: како ћу ја без вас).{S} Мајка онда |
ш једну пећ за његову собу с чунковима (а ову плехану да метну у послужитељеву собу), још један |
о и један општи кревет, са доста сламе (а зими и с подложеном пећи), те деца нису спавала на зе |
ише уозбиљи и рече: „Господине учитељу (а до сад је ретко кад употребљавао <pb n="59" /> код уч |
на једну гомилчицу!...{S} Узмите једну (а оне друге нек стоје)!..{S} Колико сте узели!..{S} Узм |
сместите, него сте дали судницу за њу (а ви се мучили без суднице).{S} Затим вам хвала, што ст |
шу врлетију?“ Онда ће им рећи Радиша: „3а то не брините много.{S} Ако и доведемо кога, довешћем |
i>и</hi> — игла, <hi>е</hi>—евењка, <hi>а</hi> — ашов!..{S} Ко може да ми каже само слова а да |
i> код игле, <hi>е</hi> код евењке, <hi>а</hi> код ашова, <hi>п</hi> код пера, <hi>т</hi> код т |
i>?..{S} Направите оба!..{S} Где је <hi>а</hi>?..{S} Начините и њега!..</p> <p>„Дотле сте писал |
(на табли) <hi>о</hi>?..{S} Које је <hi>а</hi>?..{S} Које је <hi>е</hi>?..{S} Које је <hi>и</hi |
.{S} Сад их виде и најлакше запамти <hi>а</hi> и <hi>б</hi>, па за тим <hi>г</hi>, зато што лич |
>; ово је ашов, и код њега је слово <hi>а</hi>; ово је перо, и код њега је слово <hi>п</hi>; ов |
{S} А које печатано? — Где је слово <hi>а</hi>?..{S} Писано?..{S} Штампано?..{S} Камо га слово |
апиши га!..{S} Ко је запамтио слово <hi>а</hi>!..{S} Напиши га!..{S} Ко уме да напише слово <hi |
вом, на пример Алекса, треба велико <hi>а</hi>; Благоје, треба велико <hi>б</hi>; Василије, тре |
да погађамо речи, где се чује глас <hi>а</hi>.{S} Ево ја да почнем.{S} Антоније, Алекса, артиј |
> <l>Ви ћете се с нама поносити.</l> <l>А тад ће бит’ мање јаука и бола,</l> <l>Живела, живела |
у њих него овим.</p> <pb n="290" /> <p>А од свих пољопривредних радова највећу је пажњу поклон |
га и до века!...“</p> <pb n="246" /> <p>А сестре браћу своју:</p> <p>„Јао брале, сив соколе мој |
вета, да је учинио што је могао!</p> <p>А да би се ово изводило што брже и боље, потребно је:</ |
еће и напретка загоричкога!“....</p> <p>А из оних скромних почетака у гађању с одраслим ђацима |
а научити како се ради све то...</p> <p>А Станојка Грујина је сваки дан била код „старе госпе“, |
тада није могло бити ни помена.</p> <p>А по свршетку рата мајстори су се јавили још о Ђурђеву |
ега и задружна сушница за шљиве.</p> <p>А круну свега напретка у Загорици чини лепа црквица, на |
е понова оживело у души њиховој.</p> <p>А за време одмора је за младе загоричане, и старије и м |
ве, за послужитеља и трпезарију.</p> <p>А у јесен, кад је била зграда сасвим готова, и кад је т |
равили ни свирку и играње у ору.</p> <p>А око Спасова дне једне Недеље Радиша рече овим јунацим |
врће, варива, малине и тако даље</p> <p>А је ли потребно да спомињемо, да су све ово радили ђац |
.{S} Треба ли деца да убијају жабе?..{S}А зашто?..{S} Јесте и то: хоће да им умре мајка; али и |
Е сад пазите, да читамо испод ашова: н—а на; то је кад неко неком пружа нешто да узме, па му в |
{S} Јесте, тако се <hi>пише</hi> пас, п—а—с.{S} Ево ово је сат.{S} А ово што ја рекнем, што ми |
ч „Милица“?“ - „Каква је реч „била“? - „А каква је она реч „добро“? — Колико има „самогласника“ |
тане. (Онај устаје и каже то стојећи). „А може ли да долази у <pb n="105" /> школу и да учи она |
<hi>летве</hi>!“ рече радостан Радиша. „А што ће му то?“ запита овај најпримитивнији шумски мех |
.{S} Тако сташе намештати и други ред. „А зашто овако?“ запита Радиша. „Да не буде равно,“ одго |
инат.“ И с овим се сложише готово сви. „А је ли опет лепо да се бијете тако душмански?{S} Шта б |
а им ништа не ваљају,“ одговори други. „А може ли да буде и обрнуто?“ упита Радиша пробе ради.{ |
љути, него се сви смеју,“ рече један. „А је ли Немиркова шала била лепа и паметна?“ упита Ради |
вели. „И ја тако мислим,“ одговори он. „А ко је више крив?“ упита Радиша, ударајући гласом <pb |
на југ и рече, да је ту близу и Солун. „А зашто питаш?“ запита га Радиша. „Што је Свети Сава от |
толико збуни да се замало није вратио. „А зар сам ја такав јунак, да ми срце смета?“ корео је с |
ње најбоље, те ће их мање бити у апсу. „А где ћу ја моје апсенике?“ запита Радиша у шали. „И њи |
чима па, место одговора, он је запита: „А ко ће овце да чува?“ Мајка му стаде разбијати ову бри |
ога „предавања“ на брду, једно запита: „А где је, господине, Света Гора?{S} Радиша пружи руку н |
ких ђака?“ А Миљко га зачуђено запита: „А како то, господине?!“ „ Па тако, рече Радиша, ја ову |
е њему да буде.{S} Радиша опет запита: „А би ли могли ви без мене?“ (а у души је мислио: како ћ |
креч највише опекао по недрима, упита: „А креч, господине?“ Радиша му у шали одговори: „У Станк |
, и, готово завидећи им, упитао их је: „А зар ви претекли свога учитеља?.."</p> <p>Радиша је и |
ју.{S} Радиша онда стави овако питање: „А да Немирко није сметао, би л’ га Марко био?“ Сви одго |
та и не иде зима и прашина, запита се: „А шта би и нама валило, да су нам куће овако таванисане |
неким чуђењем али и уважењем па рече: „А, Бога ми, господине, ми смо научили па можемо и по ко |
е онда окрену онима поред зида и рече: „А ви, што нисте научили лекцију, ходите овамо!“ И дођош |
јом“; па онда приђе часловцима и рече: „А ви ћете имати нову лекцију“ до „Потопа“!{S} Па се онд |
{S} Онда се окрену Даници па јој рече: „А Ви сте, госпођице, од данас моја Дана и допустите да |
<pb n="210" /> мало јачим гласом рече: „А вама, браћо, шта вами да кажем!{S} Ви сте волели школ |
и Бога и запита га одакле је, он рече: „А да ја господине из, Загорице.{S} Дошао сам овде неким |
је и код њега тако мало пио, он рече: „А ти прошћавај, господине!{S} Ми док се по трипут не пр |
ом овако“ (и показа).{S} А друго рече: „А мој тата кад плете трмке, он доле поред сваког прута |
то то чини, а она добродушно одговори: „А да због берићета, господине.“ Он прође и не рече ништ |
е игре; и први им је уздах могао бити: „А јао, где дођосмо!“...{S} Звоно опет зазвони.{S} Ђаци |
кмета Миљка!“ А по неки би још додао: „А наш учитељ иде по селима и уписује људе у партију!..“ |
ија, Мијаилова мајка, запита и Радишу: „А Бога ти, господине, имаш ли ти кога год?“ А он јој од |
да ли би он могао још нешто да уради? „А шта, господине?“ одговори мајстор Милета веома радозн |
до теле, да хоће све да нас побије!“ — „А да ли може и по неко дете тако да се изметне?“ упита |
ико „сугласника “ у српском језику?“ — „А колико има врста речи?“...{S} И, дабогме, да су мали |
подине; селско, па ко га пре загради.“ „А можемо ли ми да га заградимо за школу, да мало прошир |
е моле Богу, а у животиња нема.</p> <p>„А где је Бог и какав је, и како је створио овај свет, т |
нека га о Госпођину дне доведе.</p> <p>„А да се ово велико дело ваше, браћо, и започне и овако |
Ја му виках: немој и немој, а он баш ни абер, но нам за инат квари.{S} Ја га оћушкам, а он опет |
er" xml:id="SRP19102_C7.2"> <head>2. 16 Август</head> <p>Освануо је и 16 Август.{S} И ако радов |
>2. 16 Август</head> <p>Освануо је и 16 Август.{S} И ако радови пољски у ово време у Загорици ј |
диша Здравковић</p> <p>учитељ</p> <p>10 Августа 1875</p> <p>У Загорици </p> <p>ср ___ окр ___</ |
так нове школске године</head> <p>Првог Августа је отворено друго одељење у Загорици а под исти |
d>1.{S} Почетак</head> <p>Шеснаестог су Августа дакле сви Радишини ђаци опет били на окупу, да |
колико је сад слободније дисао!{S} Нема аветиња, нема чуда; све је природно и иде по природним |
силама и по природним законима; а нема аветиња, вила, вештица, вампира, вукодлака, караконџула |
а и оставио га само с удице и до његове авлије.{S} Онда су Груја и Тома повадили оне крнтије, ш |
на прагу.{S} А влада је сазнала, да се агитује против њених кандидата, па је чула да господин, |
чинило, као да су дошли неки техничари, агрономи и земљомери па се преобукли у сељачко одело; и |
м ваздуху, јер ће доста бити у затвору. ад су деца ушла и поседала, он рече:</p> <p>„Хоћу најпр |
и сад без промишљања одговори:</p> <p>- Ада, како да не дам, кад село хоће и кад сте нашли, да |
што су ручали с њима и поносито рече: „Ада, ми господине!“ — „Е, јесте; <pb n="73" /> то нам ј |
{S} Радиша је умолио свадбаре да потуре адет и да не пуцају из пушака, него да поштеде барут за |
реступим твоју наредбу и да се по нашем адету гласнем мало!“ Па извади иза појаса свој сребрњак |
једно, а није дворела по њином сељачком адету.{S} Али је то било по варошки и ником није падало |
авних или народних, а то су управни или административни, за које треба спреме као и за друге, и |
е онде у селу, општина их је разашиљала адресантима бесплатно, а ако су ишла на државну пошту, |
} Радиша им је готово свима знао имена: аз, буки, вједи, глагољ, добро, јесте, живете, земља, и |
ц а букварци викнули сви у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба, баба; веди он во, добро аз да, вода; |
викнули сви у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба, баба; веди он во, добро аз да, вода; глагол он г |
о, добро аз да, вода; глагол он го, рци аз ра, гора“, и тако даље: дигла се врева, какву Радиша |
ба, буки аз ба, баба; веди он во, добро аз да, вода; глагол он го, рци аз ра, гора“, и тако даљ |
никаква.{S} И многи би овде завапио:{S} Ајао, леле мени до Бога, где дођох!{S} Зар је ово <pb n |
ав учитељ?{S} Зар се тако учи књига?{S} Ајао мени, где дођох!{S} Шта ли ће бити са мном?...“ Та |
се поче савијати, праћакати и завапи: „Ајао, леле!{S} Научићу, господине, Бога ми!“ „Ожежи!“ в |
е црној, куд ће твоја сиротиња!</p> <p>„Ајаој куку тужној, да видиш децу твоју!</p> <p>„Јао хра |
4" /> од нас неко изучи књигу!{S} А ми, ајвани, слепи код очију!“..</p> <p>Тако то потраја до ј |
n="40" /> да будем поп; могу да идем у Академију, па да будем официр; могу да идем у неку Земљ |
S} Повратак</head> <p>Кад је дошао овај акат у среску канцеларију, капетан га је неко време кри |
га је сам у своју канцеларију и дао му акат да прочита.{S} Кад је Радиша прочитао претпис о св |
родати него ћу га и <hi>поклонити</hi>, ако хоћете! („Е ’вала, ’вала, газда Мијаило!“ чуше се м |
ад вам је овде и судница и црквиште, а, ако да Бог, овде ће вам бити и црква, онда зашто да ту |
Бог и оно што је она учинила око њега, ако ме је послушала.“ С тим се сврши с овим даром и <pb |
во је друга моја војска, с којом ћу ја, ако да Бог здравља, још пре ступити у борбу противу наш |
ивало случајева, да пред многим кућама, ако нема каквога ораха, крушке, јабуке, трешње или шљив |
дник за околину и давао је и одраслима, ако је који што потражио, а камо ли ученицима својим.{S |
шу са два тела.{S} И благо вама обојма, ако се тако спојите, да чините једно, да једно без друг |
сламе је у вас, хвала Богу, доста, па, ако хоћете, и душеке и јастуке, <pb n="291" /> и све.{S |
питај је, хоће ли да пође за тебе; па, ако хоће, проси је!{S} Таман да ниси ни ти сам.{S} А њо |
n="306" /> сачувај, разболео.{S} Сутра, ако донесете торбе сви, ја ћу вам дати букваре.{S} А са |
да Мијаилов стари шљивар и Томина кућа, ако они хоће да нам их даду, то јест продаду?“</p> <p>С |
Јер и шта ће му знање, питао се Радиша, ако оно не уме да се примени било у владању било у живо |
</p> <p>— Ето, то хоће они људи; и сад, ако то хоћете, ви пођите за њима...“</p> <p>Докле је ов |
да казује шта хоће и како ће.{S} И сад, ако је народ високо образован и просвећен, те зна све к |
и ко је огладнео, може и мало да једе, ако је што донео; а коме је близу, може да оде и до кућ |
по, да не падну)!...{S} Шта ће да буде, ако падну?..{S} Сад се наслоните леђима на ту клупу иза |
кне или изговори.{S} То је најглавније, ако хоћете да научите да можете сваку реч да напишете.{ |
и чекић за разбијање камена, а доцније, ако затреба, и једну ћускију с фитиљима и барутом.{S} Ј |
за школу, а што да купујемо из чаршије, ако би ти могао да нам израдиш?“ одговори му Радиша.{S} |
а, леске, клена, млечике и мечје леске, ако би је где имало.{S} И то је добро било, јер је свра |
оје и посланике, и кметове, и капетане, ако му требају.{S} Све ваља дати народу, па нек <pb n=" |
учитеља може, ваљада, и поп да излегне, ако баш волиш“, рече Велика гледајући у Радована. „Е, с |
стану.{S} А шта ће тек бити до године, ако дође још један разред: где ће он, где ће да уче а г |
а оно да слушају разне друге науке, те, ако су учили школу, да не забораве оно, што су у њој на |
и освећујемо једно дело своје, које ће, ако Бог да, донети нову срећу свима вама и целоме селу, |
ју како да чувају здравље и да се лече, ако немају лекара и лекова, или докле он не дође; свешт |
лим о томе, па после ви како хоћете; и, ако ништа више, барем ћу вам објаснити по нешто, што ва |
дају после како ради; <pb n="352" /> и, ако не ради добро и право, они га кажњавају и истерују, |
не увећава, као друге народности.{S} И, ако би овако потрајало дуже, народа би нашега било све |
те за овај премештај мој одговарати Ви, ако не пред људима а оно пред Богом, ако га има.{S} Јер |
свет данас гради и какве ћете и ви сви, ако Бог да, ускоро градити!{S} Хвала вам што сте толико |
о, толико су и сада осећали, да велики, ако не и највећи, део захвале за нову школу припада опе |
истар преместио из вашега села.{S} Али, ако ти даш реч, да ћете ви гласати за владиног кандидат |
, а он и други су гледали и поправљали, ако је ко у чем погрешио.{S} И — за сахат два калдрма ј |
наше село и нашој судници и сада школи, ако Бог да!“</p> <pb n="62" /> <p>Дан је био октобарски |
сад да учи сваки дан нове ђаке, а они, ако хоће још да уче, да долазе Недељом, као што су дола |
има ли и људи на њему, и какви су они, ако их има, то не знамо.{S} А звезде су друга Сунца, а |
адиша у себи.{S} А како ћу се радовати, ако створим нешто најбоље, за углед!...</p> <p>Никад Ра |
е.{S} Све се то може и мора поправљати, ако хоћемо да напредујемо.{S} А за то сте на првом мест |
оље можемо. <hi>Радом</hi> ћемо живети, ако и не богато а оно часно.{S} Народ наш <pb n="55" /> |
е и код куће, и дабогме да нећу волети, ако ми се ко стане жалити за што на кога од вас.{S} Нај |
ад нам додаде школу: све ће добро бити, ако Бог да!“...{S} А младић као у шали рече: „Што ниси |
лимо педесет!..{S} По колико ће добити, ако им поделимо шездесет?..{S} Сад узмите седамдесет и |
у дошла у школу и шта ће у њој научити, ако пазе.{S} Онда им може прегледати торбе и казати, ка |
о одговори: „На Земљи живе људи, а рај, ако га има, он је на небу.{S} Али отуда још нико није д |
овде и помагаће се.{S} Само деци вашој, ако вам их да Бог, биће далеко да иду у школу....</p> < |
и, па рече оцу: „Тата, ја хоћу да идем, ако хоћеш да ме даш.“ И Велики сад би лакше, па рече: „ |
а хвала брат Мијаилу!{S} Али ја мислим, ако ово од њега примимо као поклон, онда је право, да г |
и, ако не пред људима а оно пред Богом, ако га има.{S} Јер ме крећете из мога најактивнијега ра |
готова, да се бије и с руском војском, ако ова дође да јој отме Ниш!...</p> </div> <div type=" |
омоћницу у великом послу просветничком, ако Бог да.{S} Па како да не буду весели!...</p> <p>У т |
о село вели, и он воли, биће са срећом, ако Бог да!...“ И вечераше, и легоше, <pb n="12" /> и Р |
ше на памети оне речи: „Биће са срећом, ако Бог да!“</p> <p>И Радован, и Велика, и Радиша пресп |
јкама осталих села, и сваки се радовао, ако је могао да добије снаху из овога села.{S} Људи су |
.{S} А, јао њему, ако они немају право, ако они то чине или из незнања или из својих личних рач |
ање је опет само по себи штуро и мртво, ако се не претвара у умење и не поправља човека и његов |
<p>— Тако!{S} Сад ће бити добро, Грујо, ако Бог да.{S} Доста смо се сами и мучили, и били и муж |
другога, трећега и тако даље.{S} Тако, ако је стигао да за годину обиђе све ученике, онда је к |
ину јер не може све да стане?“ „Можемо, ако ћеш још сутра.{S} Ама је каменито...“ „Ништа за то, |
ад ће кућа да пређе на жену, а ми ћемо, ако да Бог, у друге послове...{S} О, Дано!{S} Знаш шта |
се чува здравље и како се лечи паметно, ако се баш ко и разболи.{S} А ви већ знате, како је у н |
вао и помагао ти — биће и од сад добро, ако Бог да!“..{S} Ово оволико поверење родитељско пробу |
омози!{S} Па куд год пођеш, биће добро, ако да Бог здравља!{S} Ми ти ништа не умемо казати!{S} |
просвећености и умешности.</p> <p>Зато, ако видиш каквога несташка, који ником не да мира, немо |
ота, и срамота!...</p> <p>„Зато, браћо, ако нећете то да буде, ми данас треба да решимо, <hi>да |
едност и помогну се њоме.{S} На пример, ако се пита колико је 37 и 49, онда су Радишини ђаци у |
би требало радити и лечити коју болест, ако је враџбина ради тога.{S} Враџбина има и за много ш |
S} Само им је казао, како да их чувају, ако идуће Недеље буде киша.{S} Веселији него икад дотле |
уду јаче.{S} Али се опет ласно пребију, ако се испусте те падну.{S} Зато ћете их чувати, да не |
После можете долазити само на поправку, ако хоћете, као ови велики, што долазе Недељом.{S} Зато |
био на наукама, и одрасли иду у школу, ако не баш да уче да читају и пишу, а оно да слушају ра |
глану и градимо ћерамиду за нову школу, ако Бог да?...{S} Па шта велиш ти, како ћемо?{S} Хоћеш |
ви реку, то је светиња.{S} А, јао њему, ако они немају право, ако они то чине или из незнања ил |
којима је многи отац претио своме сину, ако не узаслуша свога учитеља.</p> </div> <div type="ch |
и боље туве.{S} Зато ја мислим, да ћу, ако да Бог здравља, имати и великих ђака.“ „Е, знам нек |
: „Можеш <pb n="61" /> и сад да научиш, ако хоћеш.“ Младић га загледа па радосно упита: „Велиш |
нзисторије, додао је секретар.</p> <p>- Ако моли, преместићемо и њу, рече министар: — а он ника |
просто и кратко.{S} А у себи је мислио: ако жив будем, и ви ћете ускоро овако радити!...</p> <p |
лико ће остати? онда су рачунали овако: ако од 93 дрвета одсече 10, остане 83, а ако одсече 20, |
остане 83, а ако одсече 20, остане 73; ако одсече и она 3, остаће равно 70.{S} То је одсекао 2 |
наших у другој половини прошлога века; ако она допринесе штогод и поправци у настави и васпита |
овакав задатак: у забрану је 93 дрвета; ако се одсече 27, колико ће остати? онда су рачунали ов |
и сви се боље чувају, те мање и болују; ако се ко и разболи, он се пре излечи, те мање тако све |
о велиш!“ рече један виђен домаћин).{S} Ако бисте ме послушали, браћо, ја бих вам рекао, да би |
онде. (Показа руком место на небу).{S} Ако ја наместим овај прут по земљи тако, да један крај |
нађите другу!..{S} Пребројте и ту!..{S} Ако узмете обе, колико ће бити у њима?..{S} Нађите трећ |
ваку по 10, то је 60; остане још 40.{S} Ако на сваку метнемо још по 5 биће на свакој по 15 и ос |
по пола и биће 16 и по и претекне 1.{S} Ако и ово 1 поделимо на шест места, биће свуда по једна |
он треба да одсече 27, дакле још 4.{S} Ако од 70 одсече 4, остаће 66.{S} Дакле, кад се од 93 д |
нај остатак од 60 до 85, а то је 25.{S} Ако и то поделе на три места, биће по 8 и претиче један |
то је 45; и оних 50, чини свега 95.{S} Ако су имали неки број на пример 85 да поделе на три је |
9 чини 16; и оних 70 чини свега 86.{S} Ако су имали овакав задатак: у забрану је 93 дрвета; ак |
ета одсече 27, остаће још 66 дрвета.{S} Ако су имали да израчунају <pb n="187" /> колико је пет |
, и кад му тело пати пати му и душа.{S} Ако дух и може мислити и ум се донекле развијати и у бо |
писма сви, који су их слали кудгод.{S} Ако су та писма била упућена коме онде у селу, општина |
и бију, а то у школи не сме да буде.{S} Ако ко коме баш учини штогод на жао, он нека каже мени. |
у заједници, коју ви данас градите.{S} Ако хоћете да будете срећни, ви се морате волети; а ако |
{S} Али сви керови нису овако танки.{S} Ако сте чули негде у песми или у каквој причи да се пом |
ош више наљути и може и да га удари.{S} Ако сад и онај онога удари, онда се и побију и обично о |
од мене и мога рада зависи напредак.{S} Ако ваљамо ја и мој рад, ваља и моја школа; а ако не ва |
оно може постати најчеститији човек.{S} Ако видиш и какву малу прзницу и убојицу, да за малу ст |
нашање према деци, ученицима својим.{S} Ако буде строг и суров, он неће упитомљавати, и неће пр |
тако хитар и у животу добро примљен.{S} Ако видиш којега доброга певача и весељака, па ти се уч |
ећи Радиша: „3а то не брините много.{S} Ако и доведемо кога, довешћемо само једнога, да нас поу |
ет</hi>.{S} И у овом осмом је десет.{S} Ако неко има свих <hi>осам</hi> редова, онда он има оса |
т</hi>.{S} И у седмом реду је десет.{S} Ако ко има свих ових <hi>седам</hi> редова, он има седа |
.{S} И у овом деветом реду је десет.{S} Ако неко има свих ових <hi>девет</hi> редова, онда он и |
гова ће добра нарав требати друштву.{S} Ако видиш неко повучено, озбиљно и замишљено, па ти се |
S} Видиш, колико су марили за школу.{S} Ако је Русо имао право кад је тражио, да се човечанство |
{S} Летве дакле.{S} А где су ми оне?{S} Ако их купимо у чаршији, као и оне за таван, плафон, то |
S} Куда ћемо онда, и шта да се ради?{S} Ако останемо толико назадни, пропадаћемо и — пропашћемо |
е на њему, и од чега је то направио?{S} Ако је од ничега, како је могао од ничега да сагради то |
мислио: „Јесам ли ово добро урадио?{S} Ако детету буде боље, она ће мислити да је зато, што см |
па за тројицу, четворицу и тако даље{S} Ако што претекне, то се исече или промени у новац, у па |
оме: где ће нова школа да се подигне? — Ако мене питате, ја бих рекао овако.{S} Свакоме не може |
и повикаше: ја умем, и ја, и ја и ја. „ Ако сте јунаци ви и направите!“ рече Радиша и с овим се |
ко од 93 дрвета одсече 10, остане 83, а ако одсече 20, остане 73; ако одсече и она 3, остаће ра |
мо он; а ако је женско ми кажемо она, а ако је дете ми кажемо оно.{S} Ево одмах друга реч: <hi> |
д ничега да сагради толике грађевине, а ако је од нечега, откуда му је то нешто било?...{S} Ви |
мора да има то и то па да добро роди, а ако нечега од тога нема, онда неће да роди.{S} А чим јо |
— Ми знамо како се гради и градићемо, а ако не могнемо све сами, ми ћемо ти поискати још којега |
је разашиљала адресантима бесплатно, а ако су ишла на државну пошту, она их је плаћала и носил |
сматрајте за поправку и народа свога; а ако могнете и још кога да поправите, да га поучите и да |
љамо ја и мој рад, ваља и моја школа; а ако не ваљамо ја и мој рад, онда ми не ваља ни школа.{S |
се заборавити и остати само успомена; а ако се не веже за живот, нити ће у ње бити много интере |
/hi>, то кад ко нешто не зна па пита; а ако се каже <hi>пита</hi>, онда је то оно што се једе; |
да и оне могу да науче тако да раде; а ако које женско дете пође у школу, она ће и њега научит |
сти, па Србима нису хтели ни да суде; а ако се судио Србин и Турчин, увек је Турчину досуђивано |
м, те да им и не да прилике да греше; а ако би које и погрешило, он га је благо поправљао, без |
их састојака у себи па да добро роди; а ако нема ма једног од њих, да неће добро да роди, и да |
а будете срећни, ви се морате волети; а ако хоћете да се волите, ви се морате слагати.{S} Зато |
и ту ћеш и ти са својим другом бити; а ако ти баш затреба, ласно ћеш после и зграду подићи.{S} |
ће се то добро и продужавати и расти; а ако зло почнем, тешко ће се окренути на боље...</p> <p> |
и децу себи и школи па отуда и науци; а ако буде сувише „добар“, деца ће злоупотребити ту сувиш |
аче стрмени ваља да остану под шумом; а ако нису, да им се она подигне.{S} Баш у близини школе |
емо <hi>ти</hi>, а ми онда кажемо он; а ако је женско ми кажемо она, а ако је дете ми кажемо он |
упућивао, да сами нађу како је право; а ако не могу, нека позову кога у помоћ.{S} А тиме је чин |
е у Загорици нико ништа није калемио; а ако је ко и хтео што да накалеми, он је доводио калемар |
два за њих двојицу а трећи за товар; а ако не могне све стати на једнога, они ће натоварити на |
пу и да га поздравите, <pb n="102" /> а ако је постарији човек или какав рођак или пријатељ ваш |
, да га други народ не притисне...{S} А ако то буде, онда му је ово <hi>просвећивање и ова слог |
им више: то им је благо највеће...{S} А ако сам одужио дуг према породу своме, ученицима својим |
рема народу своме најбоље одужује.{S} А ако сам учинио и што више, онда још боље.{S} А учинио с |
ако ће се утврђавати празноверице.{S} А ако јој умре, она ће се уверити да јој ово није помогло |
и нико о њој ништа ружно не рече.{S} А ако је још у раду невешта, она има кад да се научи...{S |
него понајвише доносе људи порез.{S} А ако има каква заповест од капетана, њу Груја објави по |
и до сад, онога, кога она одреди.{S} А ако овако остане, ни ја нећу бит’ уз таку власт и Циган |
и врше своје дужности: то не знам.{S} А ако мисле, да то чини нека народна скупштина, она то не |
е наш утицај бити слаб и ништаван.{S} А ако бисмо хтели да постигнемо <hi>све</hi> и ако радимо |
ко и наћи и учинити како је право.{S} А ако затреба још радника, даћемо им још људи.{S} Даћемо |
жђе, бакар, олово, сребро и злато.{S} А ако се где наиђе и на какву киселу, сумпорну и у опште |
би оне.</p> <p>— Само здравље, Боже, па ако не доживите све, могу доживети неке, па ће после ић |
ће, па блата и сувише, а деце доста; па ако би свако улазило с каљавом обућом у школу, онда зло |
одговори баба. „Ја ћу пробати, бако; па ако не може, ја ћу зажмурети, па што вели пословица: „К |
{S} Онда један почне да се љути.{S} Сад ако онај други престане, онда је добро; и неће се посва |
судници то јест школи“ рече Радиша. „Е ако то учиниш, господине, село ће те благосиљати!“ одго |
циља?{S} Што би им требало само читање ако преко њега не би долазили до више знања о свему и а |
одметао усправљену писаљку под чело, те ако задрема, да се убоде и пробуди.{S} А чешће је устај |
каткад би стао до зида окренут њему, те ако задрема да удари главом о зид.{S} Једанпут је учећи |
анас пишемо мастилом, зове се „перо“, и ако оно никакве сличности више нема с пером од какве му |
, како у њих деца по сеоским школама, и ако неће бити земљорадници, као у нас, помажу и раде по |
вршила В. Ж. Школу као добра ученица, и ако је она била 2—3 године и учитељица добра, опет је о |
учку дошло време за здравице, Радиша, и ако није волео да пије, и ако је пио само по мало, узео |
е Радишу на свадбу.{S} Радиша му оде, и ако је било прилично далеко, и на свадби је пазио на св |
канцеларију, а мало затим и сам уђе, и ако још не беше осам сати.{S} Капетан сад беше добре во |
це, Радиша, и ако није волео да пије, и ако је пио само по мало, узео је чашу, устао и рекао ов |
којника, да зову попа да им га опоје, и ако им је и он сахрањен још пре неколико месеца.{S} Кад |
и посејао је у једном крају градине, и ако је било доста паше.</p> </div> <div type="chapter" |
и колики је Месец а колико је Сунце, и ако је Сунце толико далеко од Земље, да би куршуму из п |
х је Радиша за сад морао да изостави, и ако је желео, да у Загорици буде макар један ковач, кој |
пећи), те деца нису спавала на земљи, и ако је доле био под од дасака.{S} И све је чинио, да их |
<p>Дани су пролазили брже него зими, и ако су они сада били најдужи, и приближивала се Велика |
аметни, учени, просвећени и напредни, и ако би ми овако остали у тами, у мраку, у незнању и неу |
оцевима.{S} Дошли су и Радишини ђаци, и ако су свршили четврти разред а с тим и основну школу.{ |
а да буду у школи а пола у радионици, и ако је Недеља.{S} Оно је у школи била теорија, а ово пр |
свој шљивак без речи, и то на поклон, и ако је село било вољно да му га плати, пошто је то било |
лови или метални слојд).{S} Оно прво, и ако је било најбоље, најлакше и најзгодније за почетак, |
ипак Радиша радио предано и истрајно, и ако из почетка са сломљеним срцем.{S} Сви су му послови |
ога пута било их је више него обично, и ако би кметови први пут „заседавали“ у апсани.{S} Но са |
ад се кајао што је и долазио.{S} Јер, и ако је зима, сад му је код куће изгледало све лепше и б |
нашла зета и добру прилику за ћерку, и ако га није тражила:{S} Даница је нашла доброга друга у |
ећави морала су да стоје у предсобљу, и ако су једва могла да стану.{S} А шта ће тек бити до го |
ти.{S} Она је у маси, она је народна; и ако она не ваља, онда не напредује ни народ.{S} У нижој |
кола и јесте за то, да их томе научи; и ако то не могу они мали, могу и треба да науче они вели |
исмо хтели да постигнемо <hi>све</hi> и ако радимо против природе, онда би рад наш био наопак и |
бар пад, како ће вода да се слива.{S} И ако је то могао и оком да измери, опет је волео да се и |
А све ствара рад и без њега ништа.{S} И ако је истина, да у културном животу вреднији осваја, а |
, а негде зазире да каже и шта је.{S} И ако не говори језиком онога народа у чијој држави живи, |
е развија.{S} А развија се полако.{S} И ако га у маху рашчупаш, пропашће.{S} Мораш чекати, да и |
шају.</p> <p>- Онда да га зовнемо.{S} И ако ми <hi>он</hi> обећа, да ће порадити за владиног ка |
а си против ње; а ми те не трпимо.{S} И ако ти мени сад не изјавиш, да си уз владу, да ћеш глас |
</head> <p>Освануо је и 16 Август.{S} И ако радови пољски у ово време у Загорици још нису посвр |
јаку потребу још за једну направу.{S} И ако је пред школом било и две чистаљке и леса за чишћењ |
ено, док не подигнете нову зграду.{S} И ако ово не бисте учинили, господин министар би вам затв |
b n="209" /> сад у другом разреду.{S} И ако је надзорник по струци био математичар, опет он с о |
о кућа и може ли долазити у школу.{S} И ако је Радиша са сваким разговарао лепо, благо и љубазн |
мо у школи, иначе бисмо се погушили!“ И ако га није добро разумео, Миљко је примио овај разлог |
ве уједно.{S} Јер живине није имао; а и ако је имадне, он је неће држати по дворишту него у нар |
у школи, у Недељу после подне.{S} Па и ако су они пазили и да не прљају и не кваре ствари, опе |
ђаци, а ви сте ми велики ђаци.{S} Па и ако мали ђаци долазе у школу сваки дан, ја се опет више |
а ће се наљутити ако не остану.{S} Па и ако би и Радиша и Даница волели да остану, опет у Радиш |
алата и машина пољопривредних.{S} Па и ако за село овако као што је Загорица нема опасности од |
загоричка школа!“</l> </quote> <p>Па и ако ово није било много песнички, опет се простодушним |
озго зелено.{S} Оне су изгледале нове и ако нису биле нове.{S} Радиша је одавно конструисао јед |
ла добре и брзе везе с осталим светом и ако село није било „ушорено.“ А Крсман је увео још нешт |
е некад слушао старије, те га је учио и ако га није волео.{S} Јер су и они и његови другови у ш |
е Даници тек прва година у овоме селу и ако још није имала ни једно женско дете у школи, опет ј |
е здрави и долазите сваки дан у школу и ако ме слушате.{S} Добро морате слушати све што вам каж |
не би долазили до више знања о свему и ако им оно не би давало по коју способност за живот виш |
0.{S} Даничин рад ван школе</head> <p>И ако је Даници тек прва година у овоме селу и ако још ни |
ad>6.{S} Договор кућу гради</head> <p>И ако је Даница свршила В. Ж. Школу као добра ученица, и |
„од камена ником ни камена“...</p> <p>И ако је у Загорици било још доста шуме и забрана, опет ј |
чини <hi>преко омладине</hi>.</p> <p>И ако тако добрим васпитањем или правилним просвећивањем |
могао да научим“.{S} Учитељ дрекну: „И ако ти је умро!{S} Кад ниси научио лекцију, и треба да |
н ће сам бити ковач своје среће.{S} Али ако је неписмен и непросвећен, као што је наш, те не ум |
а је добро; и неће се посвадити.{S} Али ако онај продужи и даље да га задева и љути, онај се јо |
о да отпочнемо.{S} А лепо ћемо отпочети ако будете здрави и долазите сваки дан у школу и ако ме |
чку, да је изгледало, да ће се наљутити ако не остану.{S} Па и ако би и Радиша и Даница волели |
е никад да изостанете ни због чега, сем ако би се ко, Боже <pb n="306" /> сачувај, разболео.{S} |
ори: „Бога ми, то тешко, господине; мањ ако пође у школу, па ту научи...“ и Радиша се тим одгов |
ао?</p> <p>— Дошао сам, господине; него ако сам који дан доцније дошао, то је с тога, опет Вам |
ша није бежао ни од старије књиге, само ако му се учинила згодна по садржини.{S} Читали су и ле |
аде реч, да ће долазити целе зиме, само ако Радиша хоће и њега да научи.{S} Овоме је младићу би |
будем овде, у овоме позиву своме, само ако сам га вршио како ваља?...{S} Учио сам најновије на |
ову школу за учитеље!“ „Иди, сине, само ако те срце вуче за то!“ рече Радован. „Па од учитеља м |
; и њему то ништа није било тешко, само ако је стизао да научи лекцију.</p> </div> <div type="c |
нисмо могли, а сад можемо; можемо, само ако хоћемо...{S} А, ево, ви хоћете.{S} Вас нико није ни |
ив ње.{S} И довде је лако и добро, само ако познајемо природу.{S} Али чим пођемо даље, <pb n="3 |
еца хоће и <hi>воле</hi> да знају, само ако је та храна духовна за душу њихову лако сварљива.{S |
ригу, да он ништа не брине за њих, само ако воли да иде у школу.{S} Радиша онда одлучно одговор |
написано, ми можемо да га читамо; само ако знамо оних <hi>тридесет слова</hi>.{S} Зато је најг |
едно, учитељевом је ово главно.{S} Само ако га узме у ширем смислу и изводи с планом.</p> <p>Ис |
и ме је поглед определио на њу.{S} Само ако она мене хоће...“ И у тим мислима мало збуњено погл |
.{S} Ето, зато је он премештен...{S} Но ако можете ви мени дати реч, да село неће гласати за оп |
мо читање и писање?{S} А што ће им и то ако то нема каква виша циља?{S} Што би им требало само |
имућнији, паметнији и вреднији.{S} Зато ако хоћемо да јачамо своју државу, ми морамо почети од |
е мрзне а лети да се упаучљиви, особито ако је непечена; па каква је онда то јадна храна — само |
ципом прилагођивања и васпитања.{S} Јер ако све оставимо природи и урођеним особинама дечјим, о |
и да се продужи и веже за живот.{S} Јер ако се не продужи, никакве вајде неће бити ни од ове ни |
чали их, почели смо да подижемо школе. (Ако ко од вас има много старога деду, он може бити да п |
type="chapter" xml:id="SRP19102_C0"> <p>Ако ова књига допринесе штогод културним историцима наш |
су одмах исецала поред картона.</p> <p>Ако у рад иде и стругање, цепање и ношење дрва и ложење |
се не свађају између себе и тако даље. „Ако тако узрадите, завршила је Даница, онда ћете бити д |
ече једноме, да каже он.{S} Овај рече: „Ако би неки од нас занемогао, он не би могао да долази |
колу.{S} Радиша онда одлучно одговори: „Ако хоће тата да ме да, ја хоћу.“ Велики чисто би лакше |
ив</p> <p>Начелник среза...</p> <p> <hi>Аксентије</hi> </p> </quote> <p>Чим је министар примио |
собито је у овоме „купљењу војске“ била активна најмлађа, радикална странка.{S} Либерали, то су |
ђемо даље, <pb n="398" /> чим постанемо активнији и хоћемо да похитамо, да убрзамо неки процес, |
арство Стевча-Ристићево, које називаху „акционо“.{S} И ово министарство 20 Јуна ове 1876 објави |
ан јој рече: „На то сам и сам помишљао; ал навалише људи: те добро је дете, те ваљатно је; а та |
а будем <hi>учитељ</hi>.{S} Ах, учитељ, ала си пуно име, <pb n="388" /> јер казујеш најузвишени |
те је и она с њима излазила.{S} И, ох, ала су пријале ове миле шетње по чистој природи и у при |
лу, а његов брат додаде: <pb n="67" /> „Ала би се котрљале низ ове наше врлети!“ Али их је све |
озидао је вала као у самом Београду!{S} Алал му вера!...“ Још је само ваљало да купи гвоздено о |
све врсте ручних радова набављен је сав алат, најновији и најсавршенији, и радионица је заузела |
{S} А и градина је пуна и све пунија, и алат за ручне радове им је непознат; па ваља основати и |
е граде као саливене.{S} Разгледао је и алат њихов и одмах смислио, да то није тешко набавити и |
и занат у Загорици.{S} Од њих су неки и алат набавили, и не само да себи граде извесне домаће п |
лике ђаке своје у радионицу и набавио и алат за столарство.{S} И, о, како су се утркивали, ко ћ |
и.{S} Ваљало је дакле и за ово набавити алат и упуства, из којих је Радиша видео, како се ваде |
ишао на руку, те су набавили и потребан алат за себе и продужили израђивање и за себе и за друг |
сасвим напустити.{S} А кад је набављен алат за ово што је најпотребније, на пример за геометри |
меру и нацрт и није имао овако савршен алат.{S} А сад види, како је у тога напреднијега света |
било више него врбе.{S} Кад је набавио алат и моделе и прибрао потребну грађу, од које је нешт |
тако даље.{S} Ваљало је само да донесу алат и да ударе мотиком у земљу.{S} Али се Радиша с њим |
е, особито због набавке семења разнога, алата, машина и књига пољопривредних и иначе поучних.{S |
пионирима, те је и ту по нешто од тога алата имао да види, и све што је најпотребније он је по |
ом селу да се направи, кад се уме и има алата.{S} То је била остава књига и писаћег прибора.{S} |
и он сам, али за сад нити је имао доста алата ни времена за то.{S} Зато је нашао доброга мајсто |
не набави најпребније <pb n="288" /> од алата, а до краја године и саму тезгу, која је најскупљ |
адовољио и оним што је најпотребније од алата и почео је да прикупља грађу, која ће му требати. |
пропада неупотребљено...</p> <p>Но, без алата нема заната; и он је овде најпотребнији, а Радиша |
а самога.{S} Јер и сама набавка књига и алата тражи веће жртве.{S} И да готово одмах од почетка |
у истругане грађе задружне и за смештај алата и машина пољопривредних.{S} Па и ако за село овак |
ке од бољега намештаја кућевнога, бољих алата и разних пољопривредних ствари.{S} А да би деца ш |
е може вршити без разумевања, без бољих алата, бољих кућа, бољих станова, бољега покућанства, б |
зложио и слике од разних пољопривредних алата, бољега соја говеди и коња, живине и већих грађев |
азумео тај посао и могао да оправља све алате од гвожђа и челика па и судове да калајише, те да |
да оштре, клепљу и наде секире и друге алате, него су и све ново што им је требало од гвожђа п |
кама и вештинама, те су му за сваки рад алати савршенији, и у раду је много више употребио прир |
рше савршеније, разним машинама и бољим алатима.{S} Једном речи, осетио је потребу, да буде пра |
ивоту његовом, у раду и одмору, у бољим алатима и бољој постељи, у бољој тековини и штедњи, у о |
ојом снагом и не ради овако примитивним алатима као ми.{S} Шесто, тај је народ много питомији о |
оворио о грађењу кућа, о пољопривредним алатима и радовима и тако даље{S} Младићи загорички на |
и неорганско.</p> <p>И ниједна машина и алатљика, која се употребљава у пољопривреди и домаћем |
{S} Он их је најпре упознао с појединим алатљикама и како се ради с њима, па их је после пустио |
како уме; свога ковача, а не носи сваку алатљику па оправку чак у варош; свога обућара, а не оп |
а варош или већа култура, и радио их је алатом, које је он донео собом и који не би онда нашао |
колара и качара — све с новијим и бољим алатом, а један је почео заједно с ковачем Ђурђем да гр |
/hi>.{S} Ево ја да почнем.{S} Антоније, Алекса, артија, брат, отац, тата, бата, мајка, мама...{ |
ена</hi> пишу великим словом, на пример Алекса, треба велико <hi>а</hi>; Благоје, треба велико |
руке напред и натраг, овако (показује), али ћете сви заједно овако:{S} Напред! — Натраг! — Напр |
ред мачке!..{S} То је <hi>љуљашка</hi>, али није о дрвету као у вас него о два дирека.{S} Где н |
. <pb n="80" /> То је <hi>столица</hi>, али није са три ноге, као ове ваше, него са четири, а и |
даље.{S} Ово је насликан <hi>коњ</hi>, али мали (јер већи није могао да стане у буквар), те из |
ло, да му се озида пећ за печење хлеба, али то без цигала није могло да буде.{S} За ову зиму ос |
е је опет на старој кући дозидана соба, али је свуда с плафоном, са стакленим прозорима и с под |
наша војска допрла до Пирота и Косова, али је злогласним и несрећним Санстефанским Миром враће |
{S} Али кад угледа мирнога и озбиљнога, али очевидно мало збуњенога Радишу, о којем је она слуш |
и Конгрес, који нам даде четири округа, али нам узе — Босну и Херцеговину!{S} О, тешко нама сла |
, која за њу није била баш најзгоднија, али је морала да пристане и на њу, јер није било другог |
е и филозофија и математика и историја, али што више и највише знања из природе, и никако без х |
ија“, вели дете).{S} Јесте као тестија, али јој уста нису као у тестије него широка.{S} По варо |
века!“ — „Оно није ласно, рече Велика, али кад ти толики паметни људи веле, да га даш, дај га. |
ибе).{S} Не знам баш да ли је пастрмка, али јесте нека <hi>риба</hi>.{S} Ви запамтите риба.{S} |
оме селу.{S} Школа је ваша истина мала, али то вама ништа није сметало, да долазите сваки дан и |
јуначног Милоша и његова два побратима, али су од јуначких десница њихових Турци падали као сно |
ина волела и миловала и срцем и речима, али га није мазила.{S} И што сад да му каже „ђак“?!{S} |
волим ова своја брда.{S} Јеси напредна, али си срцу моме туђа.{S} Пет векова смо те ми чували, |
таблице за писање.{S} Оне су од камена, али опет ласно могу да се разбију; зато их чувајте, да |
иша му одговори: „Она јесу доста скупа, али би ти се исплатила брзо, јер би сваки дан састругао |
S} Сутрадан би Радиша ишао и за лекара, али њега тада не беше у оближњој варошици, чак до окруж |
н рукотвор.{S} Табла је била она стара, али марљиво пребојена црно, и опет с једне стране без и |
равља.</p> <p>Судница је још она стара, али је пуна као око и у најбољем реду.{S} Ту је и намеш |
нешто друго.{S} Она је увек била добра, али је сад нешто према Радиши све нежнија.{S} А Радиши |
утуру вина.{S} И вечера је била проста, али богата и искрена.{S} За време вечере млада је седел |
омало.{S} Милан халапљиво узима и гута, али се непрестано купи и вришти.{S} Овако се продужило |
за свакога посебице, него једна општа, али висока од земље на даскама, са сламом и лепом чисто |
ле на њој; и слушао је шта мајка прича, али су му се мисли отимале и даље. „Ово је сиротиња.{S} |
и у кући.“ „Добро би било, рече Радиша, али ко је јунак да направи?“ На ово многи повикаше: ја |
све ово слушали.{S} Слушао је и Радиша, али му се чинило, да није на земљи и у својој земљи, не |
че прозвани.{S} Јесте, одговори Радиша, али ваља и да га чувамо.{S} Ви ћете овде у школи учити |
набавио и нове читанке за други разред, али им их није хтео дати докле не понове и не утврде он |
расли ђаци, којима се није знао разред, али који су осећали, да код Радише могу још много научи |
и околни сељани с уздахом говораху: „Е, али ми немамо учитеља Радишу и кмета Миљка!“ А по неки |
време био набавио и све друге потребе, али и њих није хтео да им разда у једанпут.</p> <p>И ов |
ћеш!{S} Ја сам истина старији од тебе, али ти си више био с ученим и паметним људима и учио си |
х је све редом.{S} И познале су га све, али су и оне некако гледале у њега као у неког туђина.{ |
на.{S} Радиша се трудио да гледа у све, али су му се очи највише заустављале на њој; и слушао ј |
зиђе.{S} Миљко се обрадова кад га виде, али опази да је нешто невесео.{S} Пођоше заједно канцел |
а људи зову на славу и свадбу и он оде, али Боже сачувај да ће ти од једне или две попит’ више! |
ва Радишу да му је да.{S} Радиша изиђе, али је једва прими.{S} Застидело га, што су га тако изд |
а опет да поведе разговор и да му каже, али не може: све јој нешто тешко, све је стеже за гушу, |
прати људе на све стране, да га траже, али узалуд:{S} Растка нема па нема.{S} Најпосле отац по |
скромну постељицу и Радиши, и он леже, али му се мисли продужише у памети.{S} Дође му и луда м |
дине, ништа не пијеш?“ — „Пијем, кнеже, али мало; још сам млад, па пиће није за мене,“ рече Рад |
сине обојени су зидови још затвореније, али не црно.{S} Завесе су биле небојене, пепељаве, од п |
отово криво, што Радиша тако мало пије, али кад му Миљко потврди, да је и код њега тако мало пи |
истина отимао, и трудио да ово сакрије, али није могао.{S} На њему се јасно опажале две природе |
и песком И тога има у реци испод школе, али ко да донесе?{S} Груја нема у чему, јер у свој Заго |
.{S} Он је већ био спремио бреме сламе, али се за кревет у селу Загорици није знало.{S} Зато је |
>треба</hi> у кући и у животу људскоме, али да се <hi>у томе</hi> иде поступно.{S} И Радиша се |
а, и пре нису много претеривали у томе, али је сада још ређи случај био, да ко много пије или д |
ви по мало попреко гледати, као и мене, али ће то мање шкодити угледу њихову и успеху у послу.{ |
појме вредност ове ваше опште тековине, али ће се поносити и њоме и селом својим у којем је а т |
“ А Миладин настави: „Пијемо господине, али би боље било и ми мање да пијемо.{S} Много пиће пок |
онда управи то питање на другове њине, али и они почеше да оћуткују.{S} Радиша онда стави овак |
у Радише некакав понос и самопоуздање, али опет рече: „Ја се у Бога уздам, да ће најбоље бити, |
, господине капетану, и примам уверење, али знајте, да ћете за овај премештај мој одговарати Ви |
је радионица спремила и добре плетаре, али је много важније, што се из ње и преко ње развио пр |
да пусте стоку <pb n="368" /> да пасе, али им се то није допустило.{S} Није прошло ни још друг |
23" /> <p>„Сад хајде опет да их пишете, али само ова с леве стране, писана, а немојте ова печат |
S} Сад ћу да вас пустим да се одморите, али напоље немојте ићи без гуњчета.{S} Будите највише н |
ивоту људском, у којем има пуно лепоте, али и много незнања и неумешности.{S} Слушао је тице ка |
шете.{S} Прекрстите се! (Деца се крсте, али неједнако и недобро).{S} Ево, овако.{S} Саставите п |
као чобанче код оваца и зими код куће, али није знао за меру и нацрт и није имао овако савршен |
тру и бојажњу, да му не брину код куће, али кмет рече бирову, да оде до куће Миладинове те да в |
ло школе.{S} Преправили смо од суднице, али, здравље Боже, па ћемо саградити и нову.{S} Село је |
ање кише данас је било опет лепо сунце, али хладно, те је Радиша наредио, да се опет школа мало |
ешко.{S} Он се уздржа да се не заплаче, али је гледао и у оца и у коња као у миле представнике |
испече креч и да понесу по једно парче, али он ни данас није био готов; а и да је, био би врућ. |
н што лепше и свечаније да се прослави, али опет просто и срдачно, без велике параде, како им и |
ла.{S} И Радиша је хтео свима да угоди, али онда не преостане времена за њега самога, за учење, |
ије никако; а вина има, доносе му људи, али ретко кад да попије коју чашу.{S} Живи као девојка. |
невесео.{S} Пођоше заједно канцеларији, али Радиша ништа не казује.{S} Кад их капетан виде кроз |
суднице.{S} Он истина није био велики, али је тако лепо склопљен од тесаног камена, да је као |
<pb n="62" /> <p>Дан је био октобарски, али необично леп.{S} Сунце је још сијало нада свима брд |
него да иду.{S} То до душе и отац воли, али он осећа неку дужност, да се мора, и боји се биће н |
ико и не чини,“ рече стругар. „Не чини, али ће чинити.{S} Ево ће прво нама требати за школу, а |
а није желео о томе ништа да им говори, али кад су га запитали, није хтео ни да увија ни да кри |
клупама и казао им, да ће они ту учити, али да ће њих учити госпођа, а он ће јој помагати.{S} З |
отле није било школе, и људи су прости, али вредни и поштени.{S} Па чујући, да и мања села по р |
ком.{S} Радиша је мало био у неприлици, али му је објашњавао, да је то тешко за децу, да је нер |
ече: „Хвала ти, господине, на тој речи, али да није <hi>тебе</hi> било, ништа ми сами не би уме |
су примили занат, који није тако тежак, али му по важности и величини утицаја на културу и живо |
иде његовој кући на вечеру и на конак, али му се Радиша захвали, наводећи, да није гладан и да |
то рече: „Свети Сава је умро као човек, али се после посветио и као светац жив је“.{S} И деци о |
је жеља била, да клупе направи он сам, али за сад нити је имао доста алата ни времена за то.{S |
послао о њему...</p> <p>- Прочитао сам, али је све ово неистинито.{S} Тај се човек и не меша у |
адно рече: „И ја волим да их не казним, али се бојим, да то не учине и други пут!..“ „Неће, нећ |
адиша је избегавао да се састане с њим, али се ипак сретну баш кад је хтео да изиђе.{S} Миљко с |
више хладна...{S} Уђе у школу с књигом, али и са страхом: како ће да је чита, кад не зна ништа! |
да пишете.{S} Почните од ока па редом, али само писана, а печатана ћемо други пут.{S} А ја ћу |
.{S} Истина, долазили сте само Недељом, али сте опет долазили сваки пут и научили онолико, коли |
руку својих, заједно са својом вредном, али послом и порођајима већ изнуреном половином.{S} Али |
мишљах да пратим пандура с господином, али кад си ти дошао и имаш коња, онда можеш и ти понети |
ишло доста тешко „дунђерским“ тестером, али је Радиша имао своје мало, којим је могао да струже |
ра мога рада.{S} Он је мален и скроман, али може бити велики и плодан.{S} Село је мало, али ево |
ан и да не пије.</p> <p>— Није заветан, али ракију готово не пије никако; а вина има, доносе му |
ом још влада; и труди се да је логичан, али и ту малу збуњеност не може да сакрије.</p> <p>— Из |
каната за песак, те су сви вукли камен, али и да камена нема доста на површини, него га морају |
јој вратанца!“ Радиша им је објашњавао, али врло просто и кратко.{S} А у себи је мислио: ако жи |
а донесе.{S} А Груја је слушао и копао, али није могао да сакрије своје чуђење зашто ово прекоп |
се просуло!..{S} Домаћима и није право, али гости веле, „свадба је“.{S} Није му се допала ни он |
нда не беше много згодних књига за ово, али их је Радиша тако марљиво прибирао и одабирао, да с |
/> Много би му више вредело плетарство, али би се оно ограничило само на сламу и зукву, јер у З |
ашем.{S} Многи уче много и знају много, али раде мало.{S} А ви сте научили, да што научите паме |
за ручне радове.{S} И певање је волео, али је више узимао песме народне и јуначке, а не оне пр |
па да идем на више науке, то бих волео, али ко зна како ће ми тамо после бити с издржавањем: не |
чистоту.{S} Он је на ово и иначе пазио, али му се сад дала прилика да на ову врлину децу навикн |
осподине, одељали секиром.“ „Би, Грујо, али би вам цела ова даска отишла на иверје; а ја ћу од |
ободе коња.{S} Није ни њему било лако, али он иде својој кући.{S} А Радиша остаје у туђини.{S} |
ало је сада причекати док надође млеко, али је нови грађанин протествовао и тражио своје право. |
бити велики и плодан.{S} Село је мало, али ево људи су добри.{S} Видиш, колико су марили за шк |
} Радован задржава кмета да седне мало, али он не хте, говорећи да је боље да пођу одмах, кад с |
а му даје да сиса.{S} И дете је сисало, али болови нису бивали све мањи него све већи.{S} Зато |
овори секретар.</p> <p>- То ми је мило, али га капетан не трпи тамо.{S} Видите какав је извешта |
о, да изучим за попа па да дођем овамо, али ја то не бих волео.{S} А брале би волео опет, да бу |
ксату.{S} Истина је било мало похладно, али је добра простирка, од читавога бремена сламе с јед |
А у нас је све примитивно, несавршено, али изврстан материјал за усавршавање и напредовање..{S |
ца му пружи руку и руковаше се срдачно, али не знађаше шта да рекне, него јој се оте само једна |
кишни дан.{S} Деца су дошла као обично, али нешто мало доцније и у гунчићима, мокра и каљава.{S |
га је до душе било у Загорици прилично, али је било веома примитивно.{S} Зато је Радиша желео и |
су после писали.{S} Читала су прилично, али писање је ишло веома тешко.{S} Рука се дечја одвикл |
о тамо изгрева Сунце“).{S} То је добро, али се нисте зато прекрстили.{S} Него зато, што се тамо |
е после вратим овамо, то би било добро, али ми немамо земље доста за то, и то сам могао и без т |
е био учитељ, и то како вредан и добар, али ми умре рано, од великих богиња, те ја остах сирота |
цу!{S} Ви можете да гледате и у буквар, али боље да гледате у ово моје, како ја пишем на табли“ |
као најбољи ђак.</p> <p>Дође и Псалтир, али се те године он избаци и место њега дође Читанка.{S |
А брале би волео опет, да будем официр, али ја ни то не бих волео да будем.{S} А да идем у Земљ |
ана.{S} Дан је данас био мало ветровит, али опет сув и више топао.{S} Учионица је одавна скроз |
во пишете.{S} Можете гледати и у књигу, али лакше ће вам бити, да гледате како ћу ја...“</p> <p |
во не захвали.{S} Онда хтедоше да пођу, али их сви стадоше толико салетати да остану и на ручку |
а Мијаилу и на вечеру, јер је ту близу, али он не хтеде ни то.{S} Само одобри, да му од газда М |
свила.{S} Остало је још и да је добију, али је за то требала већа количина.{S} Но по времену до |
вој сјај, твоју величину и срећу твоју, али, да ли су примили оно, што је у тебе добро?{S} Да м |
било.{S} Отац и мати се веома обрадују, али им опет било жао што није дошао.{S} Растко је сад б |
hi>!“ Радиша приђе и пољуби оца у руку, али му она реч „да останеш“ паде некако одвише тешко.{S |
, баба, и оца и мајку и велику родбину, али нису са мном, него су код куће; а ја сам сам“.{S} А |
дсобље, које беше употребљено за кујну, али ту све беше тако чисто и у реду, да на њега учини н |
инили, да га утеше и приволе на вечеру, али је све било залуд.{S} И што су год они више наваљив |
ка разговора послужише и другу и трећу, али Радиша није више узимао.</p> <pb n="65" /> <p>У том |
ле Недеље показао сва, и писали сте их, али то није доста па да их запамтите добро.{S} Зато ћет |
мало замисли па рече: „То право велиш, али су скупа тестера, и — не знам како би се наместила? |
и уме да напија и у славу и у здравље: али му се вечерас нешто отворило срце још више.{S} Изре |
> <p>— Ја уз власт.</p> <p>— Ама, знам: али на власти су напредњаци.{S} Јеси ли ти уз њих или с |
стране?..{S} То јесте <hi>грожђе</hi>; али кад се овако одсече с лозом и веже уједно, онда то |
подиже покривач и виде, да дете спава; али јој се не допаде, што је онако бледо као смрт.{S} З |
већеном човеку да припада већа заслуга; али ово није могао да каже, него је онда опет пришао ђа |
>мала слова</hi>, и она су најглавнија; али има и <hi>великих</hi>.{S} Од њих су нека исто овак |
.{S} Јесте и то: хоће да им умре мајка; али и још због нечега: што жабе не чине никакву штету, |
S} То је и требало да се нацрта, њушка; али да је нацртано само то, ви не би погодили шта је; з |
што су говорили!“ А други: „Ни ја вала; али сам познао, да оно није много паметно!..“ „Да нашег |
идео на страни и необично му се допала; али је сам није радио.{S} Сем тога онда, кад је он њу в |
води, и то му је рекао бих, била мана; али је свуда срећно прошао, те нити је кад ружно пао, н |
оштеде барут за рат и разбијање камена; али се опет нашао по неко, да га не послуша.{S} После р |
да и њина ћерка може да буде учитељица; али што су више о томе мислили и слушали од Радише и Да |
ћас је био ветар и мало попрскала киша; али се на томе и разбило, те је освануо опет леп али ма |
те.{S} Истина, човек се учи док је жив; али је мозак његов најмекши и душа најпримљивија у дети |
ичају, да не једе ништа?</p> <p>— Једе; али га је лако ’ранит’.{S} О малом ручку ја ће попит’ ч |
ам, нити им могу донети оне савршеније; али они ми и не требају: они су за виши ступањ.{S} А ов |
толиком прекопавању и превртању земље; али су већ унапред веровали, да је све добро што Радиша |
н још жешће.</p> <p>— Вреди, господине; али сам ја мислио, да није ништа хитно...</p> <p>— Није |
даде капетан.</p> <p>— Јесу, господине; али кад чују за ово, шта власт ради, и премешта човека |
</p> <p>— Е, то право велиш, господине; али је наш свет навикао, па му је добро и овако, рече Ј |
н.{S} Напротив, он много ради и запиње; али <hi>не уме</hi> да ради.{S} Зато му је оно што урад |
ље, као и оно у градини, још мало горе; али Радиша смисли, да на ту страну прошири градину па ћ |
ослетку, Ваша воља, господине министре; али знајте, да ћете погрешити и да ће партија победити |
де да донесе тестију воде, и он донесе; али и тамо нов, непознат свет.{S} И тамо се свађају и б |
убрење или гнојење.{S} Зато и ви знате; али ви знате само за оно ђубре из кошара, од стоке.{S} |
“, рече Радиша као у шали. „Знам, дете; али ко ће кућу да ти гледа: ко ће да ти зготови мало је |
лини, о којем су они често разговарали; али никад ни помислили нису, да ће он потражити Дану!{S |
да буде писмених људи и у нашој земљи; али за њих учитеља није било, те су и њих доводили са с |
ошао, и јуче га је неко могао и видети; али данас нити он може куд отићи, нити њему ко год доћи |
а бити, и да он треба да буде што већи; али да је заснован на природи, да иде њеним редом и по |
о.{S} И то су збиља били големи губици; али их је опозиција увећавала још више.{S} У њу поче да |
бисмо се ми окретали по оној чатрљици; али би и њу господин министар до сад затворио, и ви дан |
агорици као и у његовом селу Планиници; али је било примитивно и ваљало га је само модеризирати |
/> више неће да иду у школу сваки дан; али опет кад чуше, да ће од сад они бити „велики ђаци“ |
каже, да је здравље увек највеће благо; али опет свет и неће и не уме да га чува.{S} Срећом, те |
разговор и сећао се шта је данас видео; али срце му је остало у Планиници....{S} После вечере п |
еларију, капетан га је неко време крио; али се ипак убрзо сазнало, да је учитељ Радиша премеште |
е Јанко.</p> <p>— Добро је, чича Јанко; али може да буде и боље, и људи желе и траже све оно шт |
ечерам.“ Шта је газда мислио, не знамо; али је брбљива газдарица одмах и исказала.{S} Она је гл |
бо и пију, но ми људи каткад претерамо; али опет нема, као на другом месту, да се ко опије па д |
бина?{S} Јер и ми треба да напредујемо; али нити можемо нити треба да будемо Швабе. <hi>Чувајмо |
>- Е из твојих уста у Божје уши, госпо; али то ми нећемо доживети! рекле би оне.</p> <p>— Само |
уче, јер су многи веровали, да не могу; али су други опет наводили, како је тај и тај из тог и |
е Вам необично кад одете у ону дивљину; али људи су добри, и од њих Вам неће бити рђаво.{S} Од |
ца код попречних дасака. <pb n="161" /> Али тога нема; а да наручује чак у чаршији код ковача, |
преврнутим оделом, и хулила на Бога!{S} Али се опет у тренутку повраћала и говорила, да њен син |
Миљка па му рече:</p> <p>— О, кмете!{S} Али да видиш шта кажу ови моји јунаци?{S} Они веле, да |
ва и да у тој пустињи морају ноћити!{S} Али ускоро чуше неко шуштање, клопарање и стругање. „Ев |
и одговори му: „Хвала твојој снаши!{S} Али реци ти њој, да је детету њеном помогао Бог и оно ш |
лепу школу, и хвала теби на позиву!{S} Али би грехота било, да остављам оваку палату па да иде |
м нека је велика хвала брат Мијаилу!{S} Али ја мислим, ако ово од њега примимо као поклон, онда |
олу.“</p> <p>— О, молим, извол’те!..{S} Али ваша је школа лепша од наше! рече Даница и пружи ру |
вредела једна стара душа у кући!...{S} Али срећом Зора јој се још ове године удаде, па пошто ј |
смо примали плату.{S} Њу би узео....{S} Али како ћу?{S} Ко да ми проводаџише?...{S} А што опет |
било: да ли су учитељице за жене?...{S} Али је Даничина мајка ту, која је вршила дужност женину |
добива тек у животу и с годинама...{S} Али, тек, какав почетак онакав и свршетак.{S} Ваља добр |
.{S} А код господина је овде боље...{S} Али...</p> <p>Саслушавши са задовољством ову искрену ис |
па ће онда на то гледати и други...{S} Али за цреп ваља летава правих под конац, за које ће се |
и преко њих можемо нешто учинити...{S} Али зато моја жена ваља да буде паметнија од њих...{S} |
е већ допуштала и по нешто бапско...{S} Али опет ништа боље ни од тога, и дете се лепо прецеди |
S} Па опет, људи поправише, а Бог?..{S} Али је ипак Радиша радио предано и истрајно, и ако из п |
олу.{S} Ту да дижемо ми нову школу..{S} Али ваља почети поступно.{S} Школа ваља да буде више гр |
је на <hi>осам стотина дуката</hi>.{S} Али ваши су се вредни младићи а моји добри старији ђаци |
а смо стања, па не можемо издржат!“.{S} Али су му сви говорили, да за то не брине, јер је дете |
кајала се што узеше „беду, на врат“.{S} Али је газда опет био паметнији, па јој рече: „Па жали |
договора“ и „општинску самоуправу“.{S} Али су и у влади и у чиновништву у већини људи из оне с |
исуствују свечаности својих другова.{S} Али како су се разочарали, прво <pb n="301" /> кад су в |
побојати скупоће и великих трошкова.{S} Али ја и ваш кмет Миљко мислили смо много о томе, па см |
кушао, да их одели и у више гласова.{S} Али је све ишло само онолико, колико је могло без нота |
ах, зато их <hi>чувати</hi> од тога.{S} Али тако исто као зима шкоди и превелика топлота...</p> |
су читала, јер им није било до тога.{S} Али је све ово Радиша поправљао тако полако, да то нису |
ривредом и градинарством, него сада.{S} Али је ипак, из свега онога што је у школи слушао и у с |
очи и да их храни све лишћем с дуда.{S} Али кад „гусенице“ порастоше колико велики прст, па се |
де има највише и најбољега кречњака.{S} Али <pb n="213" /> како се пече креч, то је само слушао |
ио, како је самоћа необична и тешка.{S} Али Груја је остао, да слуша Радишу и чува школу кад он |
почетку свима се ово учини као шала.{S} Али кад поп са свом збиљом потврди, да тако може да буд |
ниједну до сад глава није заболела.{S} Али смо се мучиле и радиле.{S} Ја сам се мучила да ми о |
н министар преместио из вашега села.{S} Али, ако ти даш реч, да ћете ви гласати за владиног кан |
ла, па да је обучим свему како ваља.{S} Али се тако не може отићи далеко и учинити много.{S} Не |
вас, није могао да се нахвали вама.{S} Али сте ви нада све учинили нешто, што ће спомен ваш са |
ло, да потегне то питање код сељана.{S} Али му је Радиша рекао, да то још не износи.</p> </div> |
виших околних брда и даљних планина.{S} Али убрзо не само што дође кмет, него се искупи и више |
но за село, јер у селу нема картона.{S} Али њега нема ни по варошима, па зато опет људи њиме и |
ље.{S} Сад би дошла на ред она мања.{S} Али Радиша вели: нек она расту, а ми ову примљену боље |
даље, особито из читања и рачунања.{S} Али је ипак у свему почињао од елемената, јер се свако |
х“ подвучено и то још неколико пута.{S} Али опет помисли, да није ништа хитно; па, да не би ост |
тврђујеш оно, што свет о теби прича.{S} Али ћу те ја научити памети!...</p> <p>Радиша се сад за |
ако се у почетку питао и сам Радиша.{S} Али је доцније нашао, да има смисла и да је донекле и п |
ану и да добије више времена за рад.{S} Али у старој школи није могао ни мислити на то.{S} А са |
конима и упућивати све на ред и рад.{S} Али је струја за „народне слободе“ опијала и ојачавала. |
е једна другој и поставе у неки ред.{S} Али се село постарало, да се изграде добри путови, те с |
!“ <pb n="267" /> И пошао је напред.{S} Али је оно лупало и лупало, да искочи из груди.{S} А ка |
не у буквар), те изгледа као ждребе.{S} Али ви запамтите, да је коњ.{S} Нађите му главу?..{S} К |
{S} То и јесте кер, јер лови зечеве.{S} Али сви керови нису овако танки.{S} Ако сте чули негде |
, он се застиде и би му жао другове.{S} Али ово учини, да од сад никад није отишао у школу а да |
н не верује речима; он не прима све.{S} Али оно што види својим очима, примиће.{S} Ваља само да |
или напамет као и из штампане књиге.{S} Али је све ово Радиши било лако и колико толико познато |
ма ласно било намештати и оне друге.{S} Али је и Грују и ђаке бунило највише: што камење да се |
о како други напреднији народи раде.{S} Али је све то било само добра основа за оно, што је он |
могли да погоде, шта ће ово да буде.{S} Али им је мило било, кад су видели разваљене мацке, кој |
амостално, како она за најбоље нађе.{S} Али су Радишини савети за њу били драгоцени и готово ув |
>Даница послуша мајку своју и изиђе.{S} Али кад угледа мирнога и озбиљнога, али очевидно мало з |
о и напојио коња и готов је да пође.{S} Али се све нешто присећа те Радиши наручује и чека, да |
атити у ту давнину и видети како је.{S} Али да то човек није начинио, и да то човек не би могао |
А боље је кад год човек мање попије.{S} Али по две три можемо..“ Онда Радиша настави: „И толико |
ла за децу своју, за соколове своје.{S} Али кад је Радиша запевао мало јаче, како су сутрадан д |
ало често паучљиве и непечене проје.{S} Али кад је пост, онда, сем <pb n="294" /> соли и лука и |
, између ногу, преко главе и истрке.{S} Али је највише пазио на чист ваздух и здравље у школи.< |
почетку сваке реченице после тачке.{S} Али је зато требало да знају шта је тачка и зашто се он |
дући с брда на брдо и вичући одатле.{S} Али овога пута било их је више него обично, и ако би км |
цију,“ рече учитељ овоме и оде даље.{S} Али овога дана пре подне нису учили ништа, јер им беше |
четврти се боље владају и тако даље.{S} Али су га баш зато другови и волели, што се није поноси |
ио, да се то поново пооре што дубље.{S} Али се сад најбоље уверио, како се у Загорици с ралицом |
га, што је у свету другојаче и боље.{S} Али је Даници најтеже било да се нађе овде, јер је и са |
х помоћу Божјом што год могнем боље.{S} Али је он чуо, да у вашем селу до сад није било школе и |
Груја доиста био донео велико бреме.{S} Али је сваки, мислио, да то учитељу треба за постељу.{S |
да плаћа кирије, што се служи њиме.{S} Али није право да га глобе.{S} Ономад је наш сиромах Па |
и се, поред своје струке, и у овоме.{S} Али је после сваки пољопривредни рад разумевао много ду |
е му и луда мисао, да сутра побегне.{S} Али, прво, далеко је, друго, он <pb n="23" /> не зна до |
Истина, он би се учинио и без мене.{S} Али је извесно, да не би оволико, и да сам ја учинио мн |
ати или штампати у књиге или новине.{S} Али људи и ту греше, као и у другим стварима.{S} Греше |
....</p> <p>Сметње су дакле огромне.{S} Али вечно остаје оно народно: на муци се познају јунаци |
ао хтедоше пристати на ово последње.{S} Али се Радојица Вукмировић издвоји па с пуно поуздања р |
води и како.{S} Само се чувао хитње.{S} Али му се опет за дуго чинило, да су му први ђаци били |
п, прозоре и врата, пећи и мајсторе.{S} Али кад Крсман рече, да се за то ништа не боји, јер они |
а сада још с већом вољом него и пре.{S} Али је ово опет имало једну последицу: да о Ускрсу Ради |
ланце њихове о земљу и ослободио се.{S} Али после њих дошли су други Турци.{S} То су господа и |
ам кажем кад коју треба да окренете.{S} Али таблу увек наместите овако, попреко, да један крај |
{S} Само не треба много да запињете.{S} Али опет није добро ни ко не запне нимало него ради мли |
ите таблице, да све ове речи пишете.{S} Али, да би их лепше писали, и ја ћу да их пишем, а ви ћ |
ше волео, да ви сами о томе мислите.{S} Али кад ме питате, ја ћу вам казати шта ја мислим о том |
научили, што је требало да научите.{S} Али слушајте господина, као што сте га, видим, и до сад |
ано грешила и нису могла да запамте.{S} Али се Радиша нимало није љутио на њих, него их је жали |
довољно зачина и зелени сваке врсте.{S} Али је Радиша највише уживао у дрвећу, младим воћкама и |
S} Он ће сам бити ковач своје среће.{S} Али ако је неписмен и непросвећен, као што је наш, те н |
сваки могао да га прескочи где хоће.{S} Али Радиша није хтео да га замени новим плотом или варо |
аху за друге казне од оних код куће.{S} Али усред тога ћутања Немирко рече: „Господине, опрости |
ота га је било од газде и газдарице.{S} Али кад му после дадоше комадић синоћне погаче и парче |
е Радиша јахао, отац је ишао пешице.{S} Али је <pb n="36" /> Радиша јахао само онда, кад је хте |
овом шареном хартијом, да буду јаче.{S} Али се опет ласно пребију, ако се испусте те падну.{S} |
рли и пољуби је а ништа јој не рече.{S} Али је после овога Даница и сама могла да погоди, шта ј |
што га тако хвале, а мајци још више.{S} Али им ту радост одмах мути брига, како ће се ово извес |
једно парче и да пођу.{S} И пођоше.{S} Али нису били ни за четврт сата одмакли, а киша поче да |
рља јој се и по која суза низ образ.{S} Али је она избрише и пита га све нешто друго.{S} Она је |
ње за један метар ширине по погодби.{S} Али није било калдрме од капије до школе; а кад удари к |
малима!..“ мислио је Радиша у себи.{S} Али су се и ови добровољци изненадили, кад су дошли шко |
ловац дође до њих па их он развади.{S} Али их он однесе кући својој и — поједе!{S} И, највише |
и: „Част и поштовање данашњој влади.{S} Али ја нисам ни за ни против ње; ја гледам само своју ш |
н се мало збуни а за тим и ослободи.{S} Али њене меке руке као свила као да се залепише за њего |
мљивији баш они оштрији и немирнији.{S} Али су и мирни после добри људи и добри домаћини.{S} На |
а беше он највиђенији и најсрећнији.{S} Али у свађи с Грцима он домами Турке, те му ови полако |
аучите у њој што сте год више могли.{S} Али то је одвише мали део од онога, што људи знају и шт |
уђери му рекну, да би га они повели.{S} Али се он побоји, неће га отац пустити, па се с њима до |
велиш, господине, то смо заборавили.{S} Али и то можемо да направимо“, додаде Милета.</p> </div |
е мари — добри загоричани би купили.{S} Али би то био узрок после, да они не зидају своје куће |
би била приповетка него рад у школи.{S} Али је опет потребно да вам изнесем барем укратко, како |
наслужује вино и ракију и да светли.{S} Али ускоро изгреја месец и он се ове последње дужности |
— Знам ја, који су то твоји учитељи.{S} Али ти нећеш више баратати по мом срезу; такве учењаке |
редседник, писар и економ у општини.{S} Али нико, нико толико.{S} Ничије занимање није тако неп |
и од спавања, изгледали су необични.{S} Али је убрзо отишао сваки на свој посао.{S} А Велика ка |
.{S} А неки пут чаша две баш окрепи.{S} Али човек као човек, не пије колико му је доста, него н |
ако далеко, и како ће га издржавати.{S} Али родитељи, као оно кад ћерку удају, најпосле рекну: |
д деце, и она ће ми се приближивати.{S} Али морам бити и озбиљан и достојанствен, и чувати се в |
и и седе, и седећи стаде запомагати.{S} Али све узалуд: учитељ се не умилостиви и само продужав |
ће се барем сада и мајка заплакати.{S} Али мајка и ту тврда срца била, те од срца сузе не пуст |
.{S} То је било у јутру, око 8 сати.{S} Али је Радиша чекао пред вратима капетанове канцеларије |
Могу вам обећати да ја нећу сметати.{S} Али вам не могу обећавати да ће село гласати ма за кога |
онда је добро; и неће се посвадити.{S} Али ако онај продужи и даље да га задева и љути, онај с |
њој него у садашњости и будућности.{S} Али је време једно, неиздељено; оно је целина, вечност, |
За њега треба још више и умешности.{S} Али је Бог оставио, да се и он врши <hi>сам од себе</hi |
ба, ласно ћеш после и зграду подићи.{S} Али прво кућу и то зидану кућу, као школа наша и као шт |
ио га је, јер Радиша није ишао кући.{S} Али дође и Божић, и на Туцин дан дође Радован у чаршију |
цом, а заједно смо само дању у кући.{S} Али нам је кућа веома мала и стара и много се мучимо ос |
како се играју и велики и мали ђаци.{S} Али је све ово њима изгледало некако лудо и пусто, ни н |
едају оно, што су урадили мали ђаци.{S} Али их је некако чисто стид, што овако умеју они мали а |
те на место! — Овако се уче војници.{S} Али је ово за свакога добро, особито за децу.{S} Од ово |
е и у својој заједничкој штедионици.{S} Али околни сељани с уздахом говораху: „Е, али ми немамо |
и кречари с првим кречем у Загорици.{S} Али је кречана њихова, пуна прашине беле као снег, оста |
т...{S} Мало је лакше било и Радиши.{S} Али је он био с оцем и ублажавао је тугу у другарском р |
Стиже и Радиша.{S} Њега пробио зној.{S} Али је једва чекао, да одатле прегледа све што се видет |
ас и у чему лежи наш прави напредак.{S} Али, сем загоричана, тај рад његов нико више није ни чу |
сте биље и живе животиње па и човек.{S} Али друге животиње не могу да помисле да има Бога и да |
ао је Бог имао би чим да те дочекам.{S} Али сељачка посла, знаш; није као код вас по варошима.. |
А до великога ума долази се учењем.{S} Али да се одржи и она снага што кладе ваља, ваља разума |
и, и многе је пиће покварило сасвим.{S} Али научили смо се, господине, па је тешко одвикнути се |
е оне по разним парковима европским.{S} Али, шетајући се овуда, он им је увек причао о онима та |
саљка смотана овом шареном хартијом.{S} Али се и таблица разбије и крижуља пребије кад се испус |
порођајима већ изнуреном половином.{S} Али је пред њим незнана будућност а иза њега читава про |
о год и немоћи с потпуним неуспехом.{S} Али сам успех и не вреди толико, колико она трудба да с |
тише, и кум јој даде мило име Милан.{S} Али Радиша га је из милости звао Миле а Даница Лане.{S} |
много што шта, што је он проповедао.{S} Али кад је после на страни прочитао прву Економију и Со |
па свих код куће, и било му је жао.{S} Али је сан убрзо прекинуо све мисли у Радише, и он је з |
, да му је било боље и да је заспао.{S} Али кад га погледа, њега као да пресече неки нож преко |
томе селу, то с овим није ни хитао.{S} Али се ускоро јавило као домаћа потреба, да код куће им |
а за много што шта, а најпре за ово.{S} Али да ли ћете ви то моћи?{S} Ви сте још слаби и нејаки |
да погађате и погодите свако слово.{S} Али ће вам опет бити лакше, да вам покажем још једанпут |
према другим народима то није много.{S} Али је доста да докаже, да у њега има животне моћи.{S} |
најбољега, јер то никако није волео.{S} Али више никад није смео да оде у школу а да не научи л |
а има најбоље.{S} И томе је и тежио.{S} Али се то могло извести само мало по мало.</p> </div> < |
и господин министар вам је одобрио.{S} Али зар је ово школа!{S} Ово је страћара!{S} Овде просв |
ао да их је он и прошле године учио.{S} Али је сад Радиши било много лакше, јер је све имао у п |
вој развитак; и ти си отишла далеко.{S} Али ево, дошло је време, да нам по мало и враћаш за то |
о, да га пробуди па макар и плакало.{S} Али се Милан више не пробуди!{S} Он је заспао за навек. |
се уверити да јој ово није помогло.{S} Али онда неће кривити нас.{S} А шта би било, да јој га |
учитељ с ђацима да прође кроза село.{S} Али куда управо и с које ће стране да дођу, то нису зна |
дођу кметови, па било кога не било.{S} Али у Загорици мало има других послова у судници него п |
ши би сви волели, да није тако било.{S} Али, сила Бога не моли... </p> <p>— Они људи мисле, да |
дишинога газде него срча или стакло.{S} Али и овде има она решетка од дрвета, од које не може д |
е а сутра дан да пођу с њим заједно.{S} Али Растка у јутру рано покалуђере и надену му име Сава |
све у „кући“ ишло оправно и уредно.{S} Али има послова, за које мушка рука не пријања и који б |
ије по други пут стругано и кварено.{S} Али је најтеже било за точак или коло.{S} Да га направи |
најете, да је био свештеник или поп.{S} Али он није био обичан свештеник или поп, или калуђер, |
како се зида и како се прави малтер.{S} Али што су више мајстори измицали с послом, све се више |
и, а рај, ако га има, он је на небу.{S} Али отуда још нико није дошао, да нам исприча како је т |
жив.{S} Дабогме, да млађи више иду.{S} Али и старији не изостају, кад ваља да се поведе разгов |
и добро, само ако познајемо природу.{S} Али чим пођемо даље, <pb n="398" /> чим постанемо актив |
а дохватише тестере, да сама стружу.{S} Али се Радиша побоја, да га не покваре, те рече Груји, |
више да у њој вечеравају и ноћевају.{S} Али због тога не само да је скраћивао дневни рад, него |
ма крађе и што се људи мало свађају.{S} Али у целом селу нигде стругане даске, греде и дирека, |
аду и да јој шиљу сву заслугу своју.{S} Али она не беше довољна.{S} Онда ствар дође до Миљка.{S |
и он није жив, да се заједно радују.{S} Али се онда сети садашњице па помисли: да се нисам удал |
и да се уче и децу своју да школују.{S} Али како то да се изведе?{S} Кад су ово мало суднице гр |
а се залете да пољуби Радишу у руку.{S} Али он не даде, него се само руковаше а он њу пољуби у |
уно једнаке.{S} Свако на своју руку.{S} Али је веома и важно и занимљиво, да свако своје важниј |
о посла, за који су и пошли у школу.{S} Али је данашња радост наша много већа.{S} Ми не завршуј |
есу алат и да ударе мотиком у земљу.{S} Али се Радиша с њима врати школи и дозва кмета Миљка па |
але за нову школу припада опет њему.{S} Али то нико не рече, нити је он то тражио.{S} А кад је |
пажња била скренута на другу страну.{S} Али је доста времена било и за обнову свега онога, што |
се и мој народ попне на ову висину.{S} Али да ли ће моћи он да коракне пет стотина година напр |
у све што би сметало овоме извођењу.{S} Али и ови људи да оставе учитељу пуну слободу кретања и |
мениту земљу, него на родну и добру.{S} Али ће учитељ твој на данашњи дан, на дан Крсног имена |
сци.{S} Зато их ја учим и егзерциру.{S} Али има нешто важније од тога.{S} То је руковање пушком |
џије“ загоричке су већ сваки дан ту.{S} Али да их видите како су се данас намодили, да их не по |
ије дворела по њином сељачком адету.{S} Али је то било по варошки и ником није падало у очи, ни |
не почну радити правилно, по нацрту.{S} Али јао нама: они не умеју ни да се потпишу а камо ли д |
нема.{S} Сви устају и хитају у кућу.{S} Али данас не даду да се улази онако као обично.{S} Свак |
д најсувљег лета она не зна за сушу.{S} Али исто тако она не страда ни од поплаве.{S} Њени пото |
ана деца су видела дело руку својих.{S} Али докле су се они бавили и чекали да <pb n="214" /> с |
није изгледао много лепши од њиних.{S} Али то учини, да Радиша не попусти, него да се потруди |
еднога или место њега буде више њих.{S} Али се ни на томе није остало.{S} Ни с радом ове неколи |
кад власт зове, онда мораш да дођеш.{S} Али ти не „вермаш“ власт.{S} То и јесте оно, за шта сам |
твоја женидба; и треба да се жениш.{S} Али и ја бих ти рекао, да не градиш зграду, него да гра |
<p>— И ја тако мислим, упаде Крсман: — али ми се Новакова кућа не допада, што је мала; а <pb n |
срећом! рече Миљко сав блажен.</p> <p>— Али је сад најпотребније, да изиштеш од Томе ону његову |
сад, хвала Богу, биће ти ласно</p> <p>— Али сад си ти на реду! рече му Радиша.{S} Груја се као |
век па рече преко наочара: „Доцкан је!“ Али кад разгледа Радишину, сведоџбу, он додаде: „Али, к |
лим Вас, научићу други пут... немојте!“ Али учитељ подвикну: „Лези!“ и овај се опружи потрбушке |
ла би се котрљале низ ове наше врлети!“ Али их је све највише зачудило кад им је казао, како та |
није био узалуд у Београду, код Књаза.“ Али им се само није допало, што нема совре, за којом се |
рко моја!{S} Ти мислиш лако је родити.“ Али ове утехе Даници нимало нису олакшавале бол, под ко |
тнога света и од паметних људи научио.“ Али се сад капетану и овај одговор учини бунтовнички, п |
{S} Из овога ходника водила су опет два али затворена: један у једно крило а други у друго и об |
ицу.{S} А на месту честитога и вреднога али неписменога Миљка седео је сада исто тако вредни ал |
у код некога свога познаника, сиромашна али поштена човека, с погодбом шест дуката за годину.{S |
да вечерају.{S} И ова је молитва проста али срдачна.{S} Отац уплете сам воштаницу, савије је у |
га Миљка седео је сада исто тако вредни али писмени Крсман, који је о свему раду своме и у судн |
ша.{S} Миљко га погледа с неким чуђењем али и уважењем па рече: „А, Бога ми, господине, ми смо |
а чича Величко прекиде ћутање и танким али милозвучним гласом рече: „Децо, право вели пријатељ |
томе и разбило, те је освануо опет леп али мало хладан дан.{S} Радиша опет помисли, да ово нећ |
није казао, како да попари семе врућом (али не врелом) водом и држи га у џаку 10 — 15 дана, да |
о и наместе лепо.</p> <pb n="292" /> <p>Али је најчешће долазила старосватица, Миљкова домаћица |
в народ српски!..</p> <pb n="253" /> <p>Али Европа не одобри то неправедно дело руско, и зато с |
че камен и песак.</p> <pb n="228" /> <p>Али се ускоро увидело, да у Загорици нема каната за пес |
head>2.{S} Грађење нове школе</head> <p>Али је ова година за село Загорицу много, много значајн |
е котаричице они умеју да плету!</p> <p>Али је најтеже Радиши било, да отпочне баш оно, у што ј |
атерине и љубави наставничке!...</p> <p>Али и много топлоте шкоди.{S} Она слаби и разнежава.{S} |
е и најсузније године од Косова.</p> <p>Али је ту било и суза радости.{S} Сви који су се вратил |
ту бригу имају право сви народи.</p> <p>Али ми се не допада, што мој народ не уме да ради на ов |
ли и ови велики и они мали ђаци.</p> <p>Али је поред купања, које је само за здравље, Радиша же |
ајзанимљивије ствари а не редом.</p> <p>Али је одмах у почетку овога нашао за потребно, да упоз |
и било све чило, ведро и весело.</p> <p>Али је нада све у Радишиној кући највише било лепа здра |
окретању у месту и ходу у реду.</p> <p>Али је све то увек морало да се врши на чистом ваздуху |
ати пред нас у сваком предузећу.</p> <p>Али, има ли <hi>васпитање</hi> какве моћи?{S} Зар ми њи |
будио и код малих и код великих.</p> <p>Али му се чинило, да ова наука највише може да утиче на |
им се, да се кривица преноси на Марка. „Али му шала није била добра, господине, кад су му лепо |
И сви се погледи управише на Немирка. „Али, он се шалио,“ рече Радиша.{S} Деца се мало замисли |
не би ујдурисали!“ одговори му други. „Али видиш ти, како му најпре сваку рупицу замазао па по |
азгледа Радишину, сведоџбу, он додаде: „Али, кад је овако добар ђак, примићу га.“ И уписа га.{S |
што сте марили и тражили школу!</p> <p>„Али сад, браћо, долази нешто друго.{S} Вама је школа од |
ао у најбољем граду или вароши.</p> <p>„Али ја се још нечем вишем надам од вас.{S} Наш је свет |
уди и народи уче што више могу.</p> <p>„Али још више хвала вама, мојим одраслим ђацима!{S} Ви с |
и и изучити књигу у вашем селу.</p> <p>„Али и у онима другим селима око Загорице и у целој нашо |
мила</hi> деветнаестог века</title>“ од Алф.{S} Ескироса, који тада беше изишао, и њему се чини |
неким жаром у лицу запита га:</p> <p>- Ама, Радо, шта је ово: мало, мало, па ми нешто заигра о |
S} Па, да ми буде ђак — благо мајци!{S} Ама њему се одавно нешто слути.{S} Све ређа оне црквенс |
мајка, дете, чедо њино, па још син!{S} Ама ма колико да је оцу подједнако мило и мушко и женск |
ише!..</p> <pb n="337" /> <p>— Тако!{S} Ама, па, како ћемо, кад капетан овако вели и тражи?!</p |
, да изучи писму!{S} Благо мајци!...{S} Ама како да одвојимо дете од куће: мало је још?{S} Па к |
стане?“ „Можемо, ако ћеш још сутра.{S} Ама је каменито...“ „Ништа за то, одговори Радиша, ми ћ |
сестара и браће и све родбине своје.{S} Ама све ново: ничега нема, на шта је Радиша научио у се |
луд.{S} А ја га онда добро измлатих.{S} Ама, не бих га само био него бих га убио, господине, ка |
овори:</p> <p>— Даће Бог и то!</p> <p>— Ама, збиља Грујо, сад и ти треба да се окућиш.{S} Како |
бољег учитеља не можемо наћ’.</p> <p>— Ама па то и ја кажем: да молимо господина министра, да |
је теби ласно, одговори Груја.</p> <p>— Ама ти рече, да је мени тешко, а теби лако? запита га Р |
Можемо, можемо! потврдише ови.</p> <p>— Ама, децо, јесте ли ви добро размислили: колико ту земљ |
он даље.</p> <p>— Ја уз власт.</p> <p>— Ама, знам: али на власти су напредњаци.{S} Јеси ли ти у |
протно дејство“.{S} Зато рече:</p> <p>— Ама, што је било — било.{S} Но деде сад, како ћемо да п |
р не могу ја сам: да одем и видим....{S}Ама шта ће рећи она?{S} Што ће ми овај непознати?!..{S} |
ко год хоће да научи да чита и пише“. „Ама је л’ то може сваки да научи, господине?“ запатише |
сам да је то шала.{S} Па онда продужи: „Ама ја не морам ни да чекам да ми их Вог даје и да ми р |
се ти премишљаш.“ А Радован одговори: „Ама Радо, сине, знаш, да то није ласно: идеш у туђ свет |
ише, онда може да дође, да га научим.“ „Ама, Бога <pb n="104" /> ти, да л’ могу велики да науче |
за издржавање како можемо....“</p> <p>„Ама знам ја то, рече Радован, но зар је ласно пустит’ д |
ог имена твога, да ти стави још нешто у аманет: <hi>да о слави својој не градиш од људи животињ |
лагословено дело ваше од сад и до века, амин!{S} Хвала браћо, и нека Бог поживи све вас и децу |
не да мајка, читао бих но не умем“. <hi>Ана</hi>, то је име женско.. <hi>Нас</hi>, то је кад на |
ини му се, да ово иде у непослушност, у анархију. „Зовните га овамо!“ викну Радиша тако љутито |
та власти и владаочева и вођење земље у анархију.{S} Зато нерадо гледаху сваки покрет у овом пр |
„расуло“, „разузданост“, „безвлашће“ и „анархију“.{S} Јер се слобода онда не употребљује само у |
истали на железничку конвенцију како је Андраши хтео.{S} И то су збиља били големи губици; али |
чује се у имену Миљко, у имену Мијаило, Анђелко, Антоније, Благоје, Витомир, и тако даље; а нег |
попадија.{S} И Данина мајка, овај добри анђео дома њихова, још је жива и забаља се с најмлађим |
обожну молитву, а гласићи ђачки на глас анђеоски, а ова модерна светиња, што се освећује, на хр |
је онда опет пришао ђацима, те је један анђеоским гласићем певао „<title>Пошетала Царица Милица |
Марија, света Мандо и Мандалена, света Ано, света Параскево, свети Пантелеја, свето Преображењ |
ено, наше православно - прави јеретик и антикрист.{S} Уз то причају, да је оставио децу, ђаке с |
имену Миљко, у имену Мијаило, Анђелко, Антоније, Благоје, Витомир, и тако даље; а негде се чуј |
лас <hi>а</hi>.{S} Ево ја да почнем.{S} Антоније, Алекса, артија, брат, отац, тата, бата, мајка |
ој није помагало никакво ђубре.{S} А из Антропологије виде, да су и у човека исти органи и оне |
ругога некога из тога села! мишљаше тај апостол сам у себи.{S} И стаде мислити кога да нађе, да |
ти како хоће.</p> <p>Ево говора једнога апостола ове нове „народне“ странке, који је држан у са |
маћине и грађане ове земље него и праве апостоле за своје идеје. </p> <p>Од свих послова најваж |
него свет иде за личностима, идолима и апостолима; и што ови реку, то је светиња.{S} А, јао ње |
ан није био на робији, нити је ко лежао апс овде код нас из тога села.{S} А каква ће им бити де |
— пређашња судница, судница — пређашња апсана, општински кош — а сад по потреби и апсана, и ст |
ште са совралуцима и тамо у крају стара апсана а садања судница од дасака и покривена шиндром.{ |
ана, општински кош — а сад по потреби и апсана, и старо црквиште са сеоским совралуцима за заве |
, како су од суднице начинили школу, од апсане судницу а од општинског коша апсану, и како је н |
кући.</p> <p>Иза школе а близу некадање апсане а садање суднице још су биле „мацке“, на којима |
ако би кметови први пут „заседавали“ у апсани.{S} Но сав тај свет не беше дошао да се суди, не |
руком.{S} Судница је непрестано била у апсани, а Радиши је жао било да добри загоричани зебу т |
конају: да судница буде за неко време у апсани; да преправку изврши најбољи мајстор у селу Миле |
од апсане судницу а од општинског коша апсану, и како је нека шаљивчина рекла, да је ово после |
их мање бити у апсу. „А где ћу ја моје апсенике?“ запита Радиша у шали. „И њих у кош!„“ рече к |
чунање.{S} Говорио је, имаће кад; то су апстракције којима се завршује учење, а не почиње.{S} А |
тике је Радиша врло мало узео.{S} То су апстракције, које, вели, нису за децу.{S} Објаснио им ј |
последње најбоље, те ће их мање бити у апсу. „А где ћу ја моје апсенике?“ запита Радиша у шали |
ам и нову кућу, и насеље у њу, и Светог Аранђела; да дуго и срећно поживите сви у њој и славите |
е, свети Јоване, свети Димитрије, свети Аранђеле, свети Никола и сви свеци и благи данци, да ст |
онела собом и нов обичај.{S} Први Свети Аранђео, слава Крсманова, показао је, да више не може д |
} За тим све теже и теже, све сложеније арије и узвишенија осећања, па докле се стигне...</p> < |
е, којима је производио разне гласове и арије а уз неке и играо.{S} И тако је до сад безброј ти |
собно убијање!...{S} Јер, још је велики Аристотело рекао, да је човек „<foreign xml:lang="GRC"> |
дној години.{S} Јер им је тако кућа под арњевима, и онда нити могу што честито почети ни доврши |
ти Саво учитељу, свето Сретеније, свети Арсеније и Максиме, свето Воскресеније, свети Ђурђе, св |
изваде из земље.{S} А овим је дошао на артеске бунаре и шмркове и одмах им је показао један ма |
Ево ја да почнем.{S} Антоније, Алекса, артија, брат, отац, тата, бата, мајка, мама...{S} Кажит |
ласова је било лепих, само их је ваљало артикулисати.{S} И Радиша се и старао, да то учини и да |
јбољем реду.{S} Ту је и намештај нов, и архива у своме реду, и збирка најпотребнијих закона, ка |
дрит, па епископ или владика и најпосле архиепископ или најстарији нада свима српским цркавама |
постане владика па после митрополит или архијепископ и буде најстарији над свима српским калуђе |
дар“.{S} Сава је после постао игуман па архимандрит, па епископ или владика и најпосле архиепис |
на над калуђерима, што се зове игуман и архимандрит.{S} Онда оде на „Божји гроб“ и постане влад |
се предамо <hi>једноме</hi> човеку (мон—арху), па да нас он води и он да управља; а ми да га сл |
пословица: „Куд сви Турци, туд’ и голи Асан“ — оженићу се!“ рече јој Радиша.</p> <p>У томе већ |
ђењу једнога плана сносила све тегобе с аскетским стрпљењем.{S} Он је непрестано био сам: без о |
е каже <hi>сто</hi>?..{S} Сто је и ово (астал): и мој је шешир на столу. (Ко уме да напише сто? |
аниници....{S} После вечере прострше по асури једну поњавицу и метнуше један подглавник напуњен |
лико му је доста, него неки пут пије за атар а неки пут и силом, па увек поквари себе.“ „Греше |
они који пију силом и они који пију за атар.{S} Зато многи и не пију никако, само зато, што не |
p>Путујући с децом по околини школској, атару загоричком и оближњим брдима Радиша је навлаш паз |
у раду, него и деца да расту у здравој атмосфери, развијајући се телесно и васпитајући се душе |
Шта се чује у речи <hi>табла</hi>?..{S} Ау речи <hi>буквар</hi>?..{S} А шта се чује кад рекнемо |
емљи, него су их доводили са стране, из Аустрије.{S} За тим су почели да отварају школе у Србиј |
ово учење Радишино, и додао је важно и ауторитативно: — Владалац ваља да слуша народ, а домаћи |
било тешко, а без кмета Миљка и његовог ауторитета не бих ни могао ништа извести.{S} Ево се дан |
јство, слабљење државне власти, убијање ауторитета власти и владаочева и вођење земље у анархиј |
омоћу Божјом, са страхом од греха и под ауторитетом старешине и у кући и у држави, осети се нео |
сматра и никад не пада у <pb n="196" /> афекте, него да све врши и отклања хладним разумом!{S} |
ети да дође на толику даљину овамо?!{S} Ах, сад је Радиша пожелео да је лекар или да је у варош |
естра — Русија, па дала Бугарима!...{S} Ах, тада је закукала не само војска српска и њен запове |
сада помогао и себи и чеду своме...{S} Ах, што није барем читао више о лечењу болести!...{S} П |
ријал за усавршавање и напредовање..{S} Ах, каква ли ће моја школа и моје село бити после само |
добио част да будем <hi>учитељ</hi>.{S} Ах, учитељ, ала си пуно име, <pb n="388" /> јер казујеш |
нија воћка.{S} Само неге и стрпљења.{S} Ах, моја Немачко, да видиш, где сам ти ја сад!..{S} Па |
тога може пренети и урадити код нас.{S} Ах, Немачко!{S} Кад на тебе помислим, ја волим ова свој |
распоређено и намештено да те осваја. „Ах, какве разлике између ове собе и оне моје момачке, ш |
n="191" /> погачу, точак, јаје, мотику, ашов, сикиру, будак, лопату, грабуље, даску, греду, свр |
— игла, <hi>е</hi>—евењка, <hi>а</hi> — ашов!..{S} Ко може да ми каже само слова а да не помиње |
ите: н — нож, и — игла, е — евењка, а — ашов, п — перо...{S} Хајдете сад сами тако до краја!..{ |
!..{S} Даље, е — евењка!..{S} Даље, а — ашов!..{S} Даље!..{S} Даље!..{S} Даље!...{S} Све до кра |
ке!...{S} Нађите ашов!...{S} Од чега је ашов?...{S} Где му се углављује дршка?...{S} Шта се рад |
а, и код ње је слово <hi>е</hi>; ово је ашов, и код њега је слово <hi>а</hi>; ово је перо, и ко |
евењку и слова код евењке!...{S} Нађите ашов и слова код ашова!...{S} Нађите перо и слова код п |
едајте у слова код евењке!...{S} Нађите ашов!...{S} Од чега је ашов?...{S} Где му се углављује |
па посао, а и деца <pb n="153" /> узеше ашов и почеше да помажу.{S} За час донеше још две три м |
ас поласка.{S} Понеше и будак, мотику и ашов.{S} Кад су дошли у клисуру, изберу место и ископај |
ра сишао с децом у реку и понео конац и ашов па је на једној лепој ледини опружио конац и ашово |
вње), једне машице, један ватраљ, један ашов, једну мотику, један чекић, по оке свакојаких јекс |
ане.{S} Деца узеше једно мотику а друго ашов, па једна с једне а друга с друге стране почеше пр |
је гвоздена лопата шиљата и зове се <hi>ашов</hi>.{S} Ето и код њега два слова и доле писано.{S |
не може?...{S}Погледајте у слова поред ашова!.{S} Преврните и тај лист!..{S} Нађите перо!..{S} |
е? (Г, код гусала).{S} А после? (А, код ашова).{S} Ево да их напишем: нога.{S} Напишите и ви!.. |
шешира ш, код табле т, код пера п, код ашова а, код евењке е, код игле и, код ножа н, код стол |
, <hi>е</hi> код евењке, <hi>а</hi> код ашова, <hi>п</hi> код пера, <hi>т</hi> код табле, <hi>ш |
н ред!..{S} Сад да пишемо она слова код ашова.{S} Погледајте, како ћу ја!..{S}Дете и ви овако!. |
д евењке!...{S} Нађите ашов и слова код ашова!...{S} Нађите перо и слова код пера!...{S} Нађите |
?..{S} А ово код евењке?..{S} А ово код ашова?..{S} Хајде један да ми покаже сва ова слова!..{S |
во испод евењке...{S} Које је слово код ашова?..{S} Да читамо ово испод ашова...</p> <p>„Дотле |
је се чује после п?..{S} Где је а? (Код ашова).{S} Ево и њега да напишем!..{S} А шта се чује на |
ово код ашова?..{S} Да читамо ово испод ашова...</p> <p>„Дотле сам вам показао прошли пут, а са |
ока!..{S} Е сад пазите, да читамо испод ашова: н—а на; то је кад неко неком пружа нешто да узме |
а опет помаче конац за дужину дашчице и ашовом по концу одсече другу узницу па помоћу дашчице и |
аралелно с овим па га је опет утврдио и ашовом поред конца засекао.{S} Сад је имао једно платно |
на једној лепој ледини опружио конац и ашовом засекао по концу више од шаке у дубину.{S} Онда |
у се углављује дршка?...{S} Шта се ради ашовом?..{S} Може ли да се копа овим ашовом у буквару?. |
ди ашовом?..{S} Може ли да се копа овим ашовом у буквару?...{S} Зашто не може?...{S}Погледајте |
ила које ће да вуче колица.{S} Једни су ашовом и мотиком пунили колица а други вукли, и за крат |
у корито“, „у котарицу«, „у торбу“, „на ашову“! „на мотици“, „на даску па између себе“... одгов |
венац.{S} Ово код бурета је <hi>б</hi>; б — буре.{S} Ово код ђака је <hi>ђ</hi>; ђ — ђак.{S} Ов |
ф, код џамије џ, код ђака ђ, код бурета б, код венца в, код коња к, код ћупе ћ, код цркве ц, ко |
ла г, код коња к, код ува у, код бурета б, и тако даље.{S} Кад изговорите оно што је насликано |
само горе.{S} Њих има само три: <hi>ћ в б</hi>.{S} А и у горњу и у доњу иду само <hi>ђ</hi> и < |
га!..{S} Ко уме да напише б?.{S} Где је б?..{S} Напиши га!..{S} Ето, тако се пише зуб.{S} Шта с |
лово код бурета?..{S} Ево, како се пише б!..{S} Напишете га и ви!..{S} А које је слово код ђака |
зиђи и напиши га!..{S} Ко уме да напише б?.{S} Где је б?..{S} Напиши га!..{S} Ето, тако се пише |
i>к</hi> — коњ, <hi>в</hi> — венац, <hi>б</hi> — буре, <hi>ђ</hi> — ђак, <hi>џ</hi> — џамија, < |
i>; в — венац.{S} Ово код бурета је <hi>б</hi>; б — буре.{S} Ово код ђака је <hi>ђ</hi>; ђ — ђа |
иде и најлакше запамти <hi>а</hi> и <hi>б</hi>, па за тим <hi>г</hi>, зато што личи на гусле, < |
ово <hi>в</hi>; ово је буре и слово <hi>б</hi>; ово је ђачић и слово <hi>ђ</hi>; ово је турска |
о <hi>а</hi>; Благоје, треба велико <hi>б</hi>; Василије, треба велико <hi>в</hi>..!{S} Како је |
букварци викнули сви у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба, баба; веди он во, добро аз да, вода; гл |
кнули сви у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба, баба; веди он во, добро аз да, вода; глагол он го, |
и сви у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба, баба; веди он во, добро аз да, вода; глагол он го, рци |
а год?“ А он јој одговори благо: „Имам, баба, и оца и мајку и велику родбину, али нису са мном, |
шла у школу.{S} Беба је напредовала.{S} Баба је имала и друштва и забаве.{S} Родитељи су били з |
и оне друге, како су, јесу ли здраво, а баба Петрија, Мијаилова мајка, запита и Радишу: „А Бога |
, него су код куће; а ја сам сам“.{S} А баба одвише сажаљиво рече: „Е, леле мени!{S} А како ћеш |
амтивека па им је било добро, а по која баба рекла и по коју ружну за „учитеља“ и „учитељку“, т |
звао Миле а Даница Лане.{S} Само га је баба звала по пуном имену.</p> <p>Другојача је кућа кад |
е може кућа без женске главе!“ одговори баба. „Ја ћу пробати, бако; па ако не може, ја ћу зажму |
да ће ту свадбу сам провести, без своје бабе, која му је била жива, кад је старија три сина жен |
ми, пребоно — хоће да ми умре!{S} Па ми бабе рекоше, да га изнесем пред вас као пред крстоноше, |
Радиша као опарен и онако бунован рече баби, да му је било боље и да је заспао.{S} Али кад га |
своју.{S} И почеле су долазити жене на бабине и доносити дарове, и при поласку пљувале су бебу |
ело руку својих.{S} Али докле су се они бавили и чекали да <pb n="214" /> се још више излади, с |
више није зажалио, што се још више није бавио пољопривредом и градинарством, него сада.{S} Али |
пожелео да буде инжињер, или да се више бавио инжињерском науком него данас.{S} И замишљао је, |
еликога света, што га је видео за време бављења свога на страни, и много што шта им је изгледал |
.{S} Шта је Радиша видео тамо</head> <p>Бављење Радишино на страни учинило је други преокрет у |
и потискује све остало дрвеће.{S} То је багрем, чији је и цвет леп, мирисан и пун меда.{S} И до |
на код сваке је куће био барем по један багрем, а негде и читав низ, особито са северне стране, |
ле липе и по шуми а камо ли око кућа, а багрема није ни било никако.{S} Зато су и челе брале ме |
чно по упуству.{S} Поручио је и семе од багрема, јер то дрво расте брзо, расте на свакој земљи, |
мење од шумскога дрвећа а по највише од багрема.{S} И већ прве године земљиште се покрило зелен |
општинско, и ограде га опкопом а за тим багремом па и ово прекопају, отребе од камења, поправе |
лазио заграду, поправљао је и појачавао багремом, а по вису и странама разривао попречне бразде |
ива ограда од гледичије или бодљикавога багрена, као око школе њихове.{S} Дворишта су већином о |
По вечери гледа се, ко први да види кад бадњак прегори.{S} А ујутру, у зору, отац припече печен |
уредио печеницу, а отац је увече донео бадњак и прекрстио га преко огња па отишао за сламу.{S} |
.{S} Сви су блажени.{S} Настаје љубљење бадњака и вечера, а она је на Бадњи дан много слађа нег |
умије на пољу па да одломи гранчицу од бадњачице и да с њом уђе у кућу и назове. „Христос се р |
о пороже оцу на леђима.{S} И сад је тек Бадње Вече.{S} Још да се моле Богу па да вечерају.{S} И |
ућу и назвао: „Добро вече и честито вам Бадње Вече!“ мајка га је дочекала са житом у ситу и одг |
е љубљење бадњака и вечера, а она је на Бадњи дан много слађа него други пут...{S} По вечери гл |
озе и јариће, и све....</p> <p>Освиће и Бадњи дан.{S} Мајка је већ устала пре зоре.{S} Устају и |
меси мало блата од те земље, да направи бајаги цреп и да га испече на ватри да се скоро усија и |
отиднем те једну недељу и више да радим бајаги под надницу, само да још боље видим све и увежба |
то су разне руде: <pb n="52" /> гвожђе, бакар, олово, сребро и злато.{S} А ако се где наиђе и н |
Циганин и Шваба...{S} Ђурђе је научио и бакарне судове да калајише, те загоричани ни за то нису |
ини кревет, да не једу из некалајисаних бакарних судова и да не пресаљају и не паприче јела.{S} |
брана издања њена, и поштованом Dr-у В. Бакићу, који је као референат дао добро мишљење о њој.< |
ој пустињи, весео био!“ „Здравље, Боже, бако, па нећу дуго бити сам!...{S} А, ево и сад нисам с |
главе!“ одговори баба. „Ја ћу пробати, бако; па ако не може, ја ћу зажмурети, па што вели посл |
бољег певца; један је бачици просуо пун бакрач млека, а један је пуцао из пиштоља у буре с вино |
S} И Даничина је мајка прва скувала три бакрача пекмеза себи, један Миљковој Станики, један газ |
селу, да купе порез и продају сиротињи бакраче, па да ти остане опет оно што је и био, оно што |
, и већ су ретке старе вршкаре олепљене балегом, него су све сандучаре назване „ђерзонке“, по с |
аре, што је они плету од павите и олепе балегом па покрију крапучем од трешњеве коре.{S} Зато с |
} А само је о зиду висила купљена карта Балканскога Полуострва <pb n="377" /> у боји и на столу |
а и Дунав, а преко њих Срем, Славонија, Банат и Бачка, а онамо даље Маџари, Моравци, Чеси, Поља |
ричка штедионица поста ускоро нека мала банка не само за јевтину позајмицу новаца него и за наб |
јању Даница је већ допуштала и по нешто бапско...{S} Али опет ништа боље ни од тога, и дете се |
ица молила Лазара, да јој остави „брата бар једнога“).</p> <p>„Други пут ћу вам причати, како с |
слио шта ваља да уради, те да се избави бара и блата.{S} Зато је казао Груји, да набави једно к |
то твоји учитељи.{S} Али ти нећеш више баратати по мом срезу; такве учењаке ја не трпим!{S} Ја |
да брдо откопа и том земљом затрпа оне баре и да још нанесе земље до једне шаке пред врх кочић |
и посна и мрсна.{S} Нарочито више пазе, барем ученице Даничине, да сваког дана буду друга јела |
о се у себи, и научићу и ученике своје, барем оне велике да их граде!..“</p> <p>Кад је опазио, |
осле ви како хоћете; и, ако ништа више, барем ћу вам објаснити по нешто, што вам је сад тамно и |
којем је школа, он помисли: благо мени, барем ћу имати лепе воде и за себе и за децу!</p> </div |
пити и какву нову пољопривредну машину, барем круњач и вејалицу....{S} А то ће најбоље они....{ |
у таку политику ја нећу, господине.{S} Барем учитељи имају много узвишенији задатак...{S} А ни |
и пред другим селима.{S} Па рекосмо, да барем деца наша не остану слепа код очију, те се догово |
па их онда кажњавати.{S} Зато кажу, да барем оно, што ће да штампају у књиге и новине, донесу, |
ка; и ретка је кућа, која није набавила барем по једну од оних млечних крава, као што је била Р |
о треба да чинимо, и то што пре.{S} Сад барем имамо где да је доведемо! одговори Груја сасвим о |
ислио Радиша и тако је и урадио.{S} Сад барем има где.{S} А и градина је пуна и све пунија, и а |
и себи и чеду своме...{S} Ах, што није барем читао више о лечењу болести!...{S} Премишљајући т |
направи потребан број кревета и имадне барем по један сто и потребан број столица високих, чет |
има било тешко и очекивали су, да ће се барем сада и мајка заплакати.{S} Али мајка и ту тврда с |
г.{S} Успеле су код Миљка, да је патоше барем циглом, јер је доле била земља, која се копала и |
је Даница сама израђивала!{S} Ништа или барем што мање варошкога и куповнога, а што више онога, |
му је, да ће рећи неистину и ширити или барем утврђивати предрасуде.{S} Зато му шаљиво и неодре |
{S} А младић као у шали рече: „Што ниси барем пре дошао, док сам био млађи, да и ја изучим писм |
они бити „велики ђаци“ и опет долазити барем Недељом, сви се обрадоваше.{S} И кад их Радиша за |
е оженим и окућим.{S} Жена ће ме спасти барем ових брига у кући...{S} Лакше се подноси све у дв |
међу најнапреднија, и нема куће у којој барем по један не уме да чита и пише, и то добро, а у п |
{S} Али је опет потребно да вам изнесем барем укратко, како је Радиша гледао на оно, што је гла |
е своје одраслије ученике, показавши им барем слику њихову.{S} И учинило му се, да ничим више н |
фоном, са стакленим прозорима и с подом барем од цигала, а нигде од блата и земље.{S} Око кућа |
оз десетак година код сваке је куће био барем по један багрем, а негде и читав низ, особито са |
Радиша није пропустио а да није набавио барем по неколико комада за ову дечју књижницу; и тако |
једну страну, него положено као вода у бари или тепсији, онда конац иде по оној линији; а чим |
99" /> те му се бели у селу као лабуд у бари или печурка млечњаја у гори.{S} Представили су му |
које се сливала вода од кише и градила бару, а поред пута је с обе стране био коров.{S} Радиша |
и да се нигде вода не задржава и гради бару, него да одмах отиче.{S} У томе му послу помогоше |
да не пуцају из пушака, него да поштеде барут за рат и разбијање камена; али се опет нашао по н |
мо ни хартију, ни штампу, ни компас, ни барут, ни громобран, ни телеграф, ни телефон, ни парне |
је: како је тешко разбијати камење, без барута и великог гвозденог маља, и како је тешко угађат |
о затреба, и једну ћускију с фитиљима и барутом.{S} Јер то ће морати да буде кад тад, „па што ћ |
није, Алекса, артија, брат, отац, тата, бата, мајка, мама...{S} Кажите сад ви!..{S} Хајдете сад |
ку.{S} А надзорник је рекао Радиши: „Та баталите то <hi>зановетање</hi>, него питајте <hi>грама |
рност.{S} А сада, захваљујући напретку, батине беху укинуте, на радост многога небојше.{S} Ради |
даље.{S} И опет „преслишавање,“ и опет батине.{S} Радиша је изгубио и оно мало памети што је д |
а једна жена изнела решето пуно жита и баца га на младе пролазнике.{S} Радиша је запита, зашто |
ацају, и да гледају како ври на земљи. „Бацајте!“ викну Радиша, и сви, који су још држали у рук |
жим — јао изгоре ме — и многи почеше да бацају, и да гледају како ври на земљи. „Бацајте!“ викн |
отицала напоље.{S} Радиша рече, да у њу бацају земљу, те да је затрпају и тако уравне и прошире |
ца већ видоше шта вреди камен и нису га бацала.{S} А једно рече: „Господине, да начинимо овако |
х игара и надметали у трчању, скакању и бацању камена, као и прошле године.</p> <p>Успех је у о |
а), и у појединим играма, и надметању у бацању камена, мотке, скакању, прескакању, трчању, рвањ |
о, изгоре ме!“ стаде дрекати Станимир и бацати креч из недара и чешати се по опеченом месту — С |
кочи у даљину и у висину, ко ће даље да баци камена с рамена, омаушке, између ногу, преко главе |
чи, да потрчи и стигне најпре, да лопту баци и ухвати је и њоме погоди, у томе је био први.{S} |
Косовога и носила руку од јунака па је бацила на криоце мајци, а она је узела руку, па је обрт |
Онда је требало с тих стаза родну земљу бацити у страну, а на њих нанети шљунка и песка, те да |
>— Овај ваш господин као да је учио за „бачванџију“ — тако је градину уредио по плану!</p> <p>— |
учитеља загоричкога, жалећи га куда је бачен тако млад и зелен, а завидећи му како му кмет наб |
мила камена.{S} Оне су притиснуле земљу бачену с горње стране зимљишта кад је уравњивано, те да |
, те грабе још мало.{S} А бачице иду на бачије, да музу краве, овце и козе — исто онако као и у |
данас терали овце.{S} Тако дођоше и до бачије и мајка уђе унутра, да процеди млеко и метне га |
е.{S} Он је научио да вечера у кући или бачији поред огња, а сад први пут вечера у соби поред л |
и метне га на ватру, а Радиша оста пред бачијом, да узме и унесе које дрво.{S} А кад је ушао и |
а прекину игру, те грабе још мало.{S} А бачице иду на бачије, да музу краве, овце и козе — исто |
з пиштоља убио најбољег певца; један је бачици просуо пун бакрач млека, а један је пуцао из пиш |
в, а преко њих Срем, Славонија, Банат и Бачка, а онамо даље Маџари, Моравци, Чеси, Пољаци и Рус |
м; а ако нису, да им се она подигне.{S} Баш у близини школе беше једно голо брдо, на којем не б |
боље владају и тако даље.{S} Али су га баш зато другови и волели, што се није поносио ни од њи |
е опет молио да узме.{S} А кад виде, да баш неће, он му рече срдачно: „Е хвала ти и на оној јед |
редне мушке школе, која за њу није била баш најзгоднија, али је морала да пристане и на њу, јер |
о какву шалу, коју Даница не би примила баш најбоље.{S} Једанпут јој мајка рече: „Е, ћерко моја |
мајка врати Даници.{S} И добро је дошла баш онда, кад је највише требала, кад се очекивала прин |
и и пружи му целу лепо печену проју сад баш извађену из црепуље.{S} Примајући је Радиша рече: „ |
ише изненадила или обрадовала.{S} Одкуд баш <hi>он</hi> најбољи учитељ момак у околини, о којем |
поквари човека.{S} А неки пут чаша две баш окрепи.{S} Али човек као човек, не пије колико му ј |
у школи не сме да буде.{S} Ако ко коме баш учини штогод на жао, он нека каже мени.{S} Кад пође |
наукама, и одрасли иду у школу, ако не баш да уче да читају и пишу, а оно да слушају разне дру |
>Али је најтеже Радиши било, да отпочне баш оно, у што је највише наде полагао.{S} То је рад с |
здравље и како се лечи паметно, ако се баш ко и разболи.{S} А ви већ знате, како је у нашега п |
д два огромна, страшна и крвава рата, и баш за време њино, подигоше и најлепши дом науке, најве |
у били најодлучнији и најпредузимљивији баш они оштрији и немирнији.{S} Али су и мирни после до |
итијих првих великих ђака његових, који баш тада беше изишао из војске, па рече: „Господине, на |
одине, и очекивали су се већ и мајстори баш онда, кад су сви позивани у своје команде.{S} И как |
еш и ти са својим другом бити; а ако ти баш затреба, ласно ћеш после и зграду подићи.{S} Али пр |
чкој реци има само те рибе).{S} Не знам баш да ли је пастрмка, али јесте нека <hi>риба</hi>.{S} |
Радиша рече: „Хвала ти, кнеже; а ја сам баш мислио да кажем Груји, да нађе мало брашна и умеси“ |
та.{S} Ја му виках: немој и немој, а он баш ни абер, но нам за инат квари.{S} Ја га оћушкам, а |
еља може, ваљада, и поп да излегне, ако баш волиш“, рече Велика гледајући у Радована. „Е, сад у |
а ишао некада по земљи.{S} То није било баш много одавно.{S} Било је пре седам векова или пре с |
i> какве моћи?{S} Зар ми њиме не можемо баш ништа да учинимо?...</p> <p>Можемо.{S} Можемо, јер |
ови велики, што долазе Недељом.{S} Зато баш и ваља да се постарате, да научите што више.{S} Сад |
за школу и отворили је.{S} Тај ваш мар баш највише и казује, колико школа вреди и да се данас |
да се састане с њим, али се ипак сретну баш кад је хтео да изиђе.{S} Миљко се обрадова кад га в |
е свршавао Учитељску школу у Крагујевцу баш у оно време, кад је Светозар Марковић у истом месту |
ошао у своје село, те подигао ковачницу баш до саме суднице, а после се и оженио и ту кућу напр |
ко: „Ти, господине, хоћеш ово да уредиш баш онако по чаршиски!“ А Радиша му рече: „Хоћу, кнеже, |
у којој је Радиша гледао не само украс баштенски него и спас шуме у Загорици.{S} У јесен су за |
господине, нисте Ви овде постављени за баштована, нег’ за учитеља!“ И није хтео ни да завири.{ |
ученика направио мале калдрмџије и мале баштоване.{S} Отуда после и леса пред школом, и чистаљк |
ићи као и у шуму, у воћњак, у поље и у башту и ноћу и дању.{S} Само се бој: вука и хајдука!... |
ица је дакле устала и пошла у школу.{S} Беба је напредовала.{S} Баба је имала и друштва и забав |
n="10" /> <p>У том јој се заплака мала беба у колевци, и Велика оде, да је узме и подоји; а Ра |
мајку њену служило не може бити боље; и беба је била здрава и напредна; и посао је у школи тека |
село Загорицу и лети а камо ли зими, а бебу је тешко носити на крштење.{S} Зато је дуго била н |
опомињала присутне.. да не би пробудили бебу....</p> <p>Сутрадан је Радиша сам отишао у школу и |
носити дарове, и при поласку пљувале су бебу, да је не урекну.</p> <p>Поп ретко долази у село З |
о, знаде л’ ти, пита га кмет, да смо ми бегенисали ону твоју њиву доле у реци, да <pb n="229" / |
њива, доле у реци, са које смо ми земљу бегенисали за циглу и цреп? упита јаданпут Радиша кмета |
па онако кроза стид одговори:</p> <p>— Бегенисао сам ја пуно, него не знам хоће ли оне мене!</ |
<p>— А како ласно, Грујо?{S} Ваљада си бегенисао неку?{S} Груја се насмеши па онако кроза стид |
они не пију много.{S} И сви му то много бегенишу...{S} Имамо учитеља, вала, да га је ретко наћ’ |
обро срце Радишино дирну још више и ова беда сироте удовице.{S} А за све то време Даница је слу |
ај посао, а да га не врши којеко као од беде, као многи данас.{S} За тим, да уређење њино буде |
љиво дериште“, и покајала се што узеше „беду, на врат“.{S} Али је газда опет био паметнији, па |
у нас, да изгледа, да је једна од друге бежала, него све једна до друге као и у вароши, да и по |
о избе, у које смо се крили од Турака и бежали од зиме, да се не помрзнемо.{S} А праве су куће |
објашњавао и допуњавао.{S} Радиша није бежао ни од старије књиге, само ако му се учинила згодн |
знају јунаци.{S} И од тих мука ја нисам бежао.{S} Затекао сам сиротно и неписмено село, а сад, |
мушкарци. „Благо њеним ђацима: они неће бежат’ од школе!“ говораху други. „Е, вала и заслужио ј |
ају фразеологију и дају шарлатане, који беже од послова, јер и не умеју и не воле да раде ни ум |
, па и забаву.{S} У другим школама ђаци беже из школе кући, а у загоричкој школи ђаци беже од к |
з школе кући, а у загоричкој школи ђаци беже од куће школи.{S} Њих мами и разумљива и корисна н |
их слободно у очи погледао?...{S} Овако беже од мене; веле, момак сам, па срамота.{S} А онако ћ |
е, и тату, и маму, и све!...{S} Нећу да бежим, него ћу да трпим и да се помучим још мало!...“ И |
природно</hi>, да иде једно из другога, без прекида, да се не би кидала целина, и <hi>поуздано< |
не науке су учили из књиге, без огледа, без модела и слика, и без упознавања животиња, биљака и |
е се ово не може вршити без разумевања, без бољих алата, бољих кућа, бољих станова, бољега поку |
ге шпартана по правилима нашега писања, без попречних линија, за које није осећао никаку потреб |
стотине дуката, и цреп око сто дуката, без подвоза; то је на <hi>осам стотина дуката</hi>.{S} |
а.{S} А свуда је била примерна чистота, без трунке прашине.</p> <p>Ученици загоричке школе били |
.{S} Он је непрестано био сам: без оца, без мајке, нежењен; а „кућа не стоји на земљи него на ж |
{S} И природне науке су учили из књиге, без огледа, без модела и слика, и без упознавања животи |
е, и физичке.{S} Зато су штуре, празне, без живота и интереса, и стварају нераднике и наклоношћ |
послетку израчунавала и најтеже рачуне, без обзира на лаке и тешке, округле и неокругле и дељив |
двоје: како је тешко разбијати камење, без барута и великог гвозденог маља, и како је тешко уг |
молитва: помену се сви угодници Божји, без великога ласкања и поезије, а све иде од срца.{S} А |
а тога дана да дођу рано, лепо обучени, без књига и торбе!{S} Пошто целе године нису ишли у црк |
ни без Раде, а како ће он сам у туђини, без њих, помућивала је ону радост што су је осећали кад |
се сетио, да ће ту свадбу сам провести, без своје бабе, која му је била жива, кад је старија тр |
ераше, а Радиша оста стојећи и плачући, без вечере.{S} Изазивало му се у памети све што је год |
и погрешило, он га је благо поправљао, без исмевања.{S} И настојавао је, да деца лепо живују, |
у име Бога нов посао у Загорици, посао, без којега не би могло бити корените поправке у овоме с |
p> <p>С одраслима је све брже прелазио, без околишења, ударајући одмах на оно што је главно и т |
диша је још удесио да је певана полако, без хитње и викања, тихо, да је збиља личила на праву п |
то знају.{S} Тако се сваки учи једнако, без прекида, док је жив.{S} Дабогме, да млађи више иду. |
а га Радиша.</p> <p>— Тешко ти је тако, без жене; а није ти тешко наћ’ девојку — свака ће поћ’ |
и и пропада неупотребљено...</p> <p>Но, без алата нема заната; и он је овде најпотребнији, а Ра |
се прослави, али опет просто и срдачно, без велике параде, како им и доликује.</p> <p>Освануо ј |
адиша гледао, да изиђе нешто практично, без луксуза и сувишности, што је јевтиније а лепше, и з |
Загоричани престају да буду мимо свет, без школе, а Радиша престаје да буде дете и настаје чов |
{S} За тим су све то огледала на памет, без очигледних средстава.{S} Овако су напослетку израчу |
се овде изводи геометриска поступност, без обзира на практичну корист од тога.{S} Радиша је и |
т мању цену од оне у чаршији, на месту, без подвоза.{S} Остаде само, да му Радиша јави кад затр |
стрпљењем.{S} Он је непрестано био сам: без оца, без мајке, нежењен; а „кућа не стоји на земљи |
о, на слогове, да их <hi>шчитавају</hi> без застајања а никако да их изговарају по једно, да <h |
.{S} Сад је на реду, да се оженим...{S} Без овога не могу даље.{S} Не могу овако као пустињак.. |
и свему даје <pb n="393" /> живота.{S} Без њега све је мртво.{S} Он је у народу и сунце његово |
од две собе с подупирачем на средини, а без плафона, него са широким даскама преко греда.{S} И |
ђа!...{S} Данас би и мени било тешко, а без кмета Миљка и његовог ауторитета не бих ни могао ни |
звитка ни спреме за савршенији живот, а без овога опет не може бити права напретка.{S} Зато оне |
знати, чему има да тежи у своме раду, а без онога првога неће моћи с успехом на томе да поради. |
ају?!.</p> <p>Радиша је дакле видео, да без нове школе он не може много урадити и брзо постићи |
нас тако много.{S} Јер му се чинило, да без овога последњега не може знати, чему има да тежи у |
те да је здравље највеће богаство, и да без њега нема ни онога другога богаства и напретка...{S |
на другом месту нема кмета Миљка; а ја без њега ништа не бих могао учинити.{S} Колико и колико |
мене?“ (а у души је мислио: како ћу ја без вас).{S} Мајка онда поче да му разбија и ову бригу, |
како се поправља, ђубри или гноји земља без ђубрета! узвикнуо је Радиша и стао је мислити, како |
тако, да су цела колица била направљена без и једнога јексера.{S} Радиша не беше стигао, да ово |
ако.{S} Кућа без жене, то ти је градина без градинара, виноград без виноградара — одмах зарасте |
рече Радиша Миљку: „Миљко, Данас ништа без новца.{S} Ти си видео и кад смо градили школу колик |
ти!{S} И не може се више овако.{S} Кућа без жене, то ти је градина без градинара, виноград без |
ађују, свака кућа себи.{S} Зато да кућа без жена не може, и да овде „кућа не стоји на земљи нег |
да ти почисти и опере?{S} Не може кућа без женске главе!“ одговори баба. „Ја ћу пробати, бако; |
о ти је градина без градинара, виноград без виноградара — одмах зарасте у траву.{S} То ти је де |
а је већ оно чуо шта је јуче било и сад без промишљања одговори:</p> <p>- Ада, како да не дам, |
осподин министар.</p> <p>- Дакле развод без конзисторије, додао је секретар.</p> <p>- Ако моли, |
ј рад отишао без трага.{S} Овај би овде без мене пропао, а онај тамо не бих ни почео....</p> <p |
и учити саме речи — оне су празне љуске без језгре; него ваља ићи у језгру, у оно, што речи хоћ |
о пребојена црно, и опет с једне стране без икаквих линија а с друге шпартана по правилима наше |
, ни да одрасте, ни да живи, ни да умре без друштва.{S} Зато је и позван, да се стара о томе др |
све недаће наше криви чиновници и да се без њих може.{S} А нити су они криви за све, нити се бе |
{S} А нити су они криви за све, нити се без њих може.{S} Јер неко мора радити оне послове, што |
и висок ступањ умешности у њему; јер се без рада у животу не може, и само се радом може усаврша |
одмах зарасте у траву.{S} То ти је дете без мајке.{S} А нама мушкима то Бог није рекао.{S} Нама |
тре и како се онда људи и животиње муче без воде, и како се домишљају, да је нађу и изваде из з |
њиге, без огледа, без модела и слика, и без упознавања животиња, биљака и минерала у околини.{S |
ли у чаршији, да школи и то треба.{S} И без икаква премишљања попа им напише оваку молбу:</p> < |
напредак свој и за напредак села.{S} И без ових великих Радиша извесно не би развио ни саму пи |
амо онолико, колико је могло без нота и без велике муке и дангубе.{S} И опет је постигао много. |
нам не напредују.{S} А све ствара рад и без њега ништа.{S} И ако је истина, да у културном живо |
емље у другу, и још траже, да то буде и без жице; и кад вам још поменем, да људи данас најтачни |
>“ јер су му оне изгледале неприродне и без појезије.{S} За гимнастику су служили радови у град |
виде сви, да се слава може честитати и без ручка и вечере; <pb n="326" /> и они одоше.{S} А је |
в природе, онда би рад наш био наопак и без успеха.{S} И нашао је: да нашега утицаја мора бити, |
а после плету разне котарице с дршком и без дршке, и опет тачно, по нацрту и по калупу.{S} А тр |
било време, изишла је млада с девером и без икакве галаме, мирно и тихо отишли у оближњу црквиц |
амо земље доста за то, и то сам могао и без те школе.{S} Да продужим гимназију па да идем на ви |
ле велики.{S} Истина, он би се учинио и без мене.{S} Али је извесно, да не би оволико, и да сам |
и и прерађује у души, која је у мозгу и без њега не може.{S} И животиње осећају и знају, само м |
ца умеју усмено, напамет, да рачунају и без таблице, а до писменог су рачунања тек дошла, и оно |
.{S} Па и ово, опет, по тачном нацрту и без лутања и кварења.{S} Овде се Радиша и нехотице сети |
и ова слога</hi> још потребнија; јер би без овога пропао...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
} Радиша опет запита: „А би ли могли ви без мене?“ (а у души је мислио: како ћу ја без вас).{S} |
новину.{S} Зато смисли, да точак остави без окова, пошто је од тврда дрвета и дебеле даске а по |
м затворио школу и ви бисте опет остали без школе, као што сте и били.{S} Чули сте, од оних што |
ељи.{S} Моји зидови ништа не би вредели без мене.{S} Њих би попала прашина и паучина, и они би |
сте дали судницу за њу (а ви се мучили без суднице).{S} Затим вам хвала, што сте одржали реч и |
а што треба за јело, па Бога ми није ни без мало „белих пара за црне дане“; и оне су у загоричк |
ругога растају.{S} Помисао: како ће они без Раде, а како ће он сам у туђини, без њих, помућивал |
да, да ли ће ко да погреши, да одговори без питања.{S} Онда рече једноме, да каже он.{S} Овај р |
ћу ни криву ни дужну, а школу остављати без учитеља.{S} И никад више нећемо ми добит’ оваког уч |
е сталност, те да се не могу премештати без молбе <pb n="396" /> и кривице, и да се не селе као |
привреде у Загорици не могу ни мислити без школске градине, у којој ће и млади и стари загорич |
а убија.{S} А све се ово не може вршити без разумевања, без бољих алата, бољих кућа, бољих стан |
у ван куће, у свету, човек не може наћи без ове у кући.{S} А кад ову има, онда му она мало и тр |
штинско, и да нико не сме ту ништа сећи без одобрења кметова.{S} А кмет за дуго није допуштао н |
да се одморите, али напоље немојте ићи без гуњчета.{S} Будите највише на доксату и под стрејом |
ао је и о оригиналној женидби Радишиној без проводаџије, и необично му је мило било, што се Рад |
а и брат Мијаило уступио је свој шљивак без речи, и то на поклон, и ако је село било вољно да м |
вели, ићи у напредак, у прави напредак без лутања...{S} А тај напредак и ваља почети од жена.{ |
и могао је да живи и да се издржава сам без икакве помоћи од куће.</p> </div> <div type="chapte |
а је родила добро, онда су градили план без обзира на то, колико ће стати.{S} Ипак је Радиша гл |
{S} А кад је Радиша свршио, он је рекао без предомишљања: „Е, опрости, господине; то се нисмо с |
и жаре по овој земљи, а народ је остао без права као и пре, само да слуша и да даје што од њег |
мештен.{S} А онда би сав мој рад отишао без трага.{S} Овај би овде без мене пропао, а онај тамо |
јавља му о данашњем испиту, и то готово без грешке, ревизор је усхићен завршио испит овим речим |
ака и тако даље{S} И Радиша је опет био без бриге за „насушни хлеб“ у овој „пустињи“.</p> <p>Ка |
ше и највише знања из природе, и никако без хигијене, свих врста пољопривреде, ручних радова и |
ажем, да ми кроза село нећемо ићи онако без реда, као разбијена војска, <pb n="94" /> него лепо |
све ишло само онолико, колико је могло без нота и без велике муке и дангубе.{S} И опет је пост |
ту у кући још сад.{S} И није и ово било без утицаја и на здравље њихово и на навике њихове.</p> |
ах сад градимо већу школу, па да будемо без бриге за навек?{S} Ја мислим, да је боље да сад о ј |
тако спојите, да чините једно, да једно без другога не можете.{S} Онда је срећа ваша у животу в |
ће се ово извести.{S} Како ће они једно без другога; како ће се Радиша одвојити од куће и свих |
ричанке прале судове само изнутра, и то без пепела и цеђа, гледале постеље и ствари постељске и |
му се озида пећ за печење хлеба, али то без цигала није могло да буде.{S} За ову зиму остало је |
о учени људи не могу без књига.{S} Зато без књиге не могу да буду ни они, који хоће да уче и да |
на рад и на развијање умешности.{S} Јер без овога нити има правилнога развитка ни спреме за сав |
боље но и у једном другом селу.{S} Јер без довољно лепе воде, и за пиће, и за прање, и умивање |
и и ту потребу у ученика својих.{S} Јер без песме и свирке живот би био хладан и сув.{S} Инстру |
дуго и дуго па се најпосле врате у двор без Растка и кажу, да се он негде изгубио.{S} Отац се п |
азује, колико школа вреди и да се данас без ње не може.{S} Око нас су народи паметни, учени, пр |
ова у Европи, и она су се учила напамет без мапе.{S} У другој што се зваше „Општа знања“ било ј |
да зна све.{S} Зато учени људи не могу без књига.{S} Зато без књиге не могу да буду ни они, ко |
удили и тој мешавини земаља или ђубрењу без ђубрета и томе толиком прекопавању и превртању земљ |
него негде у неком другом свету, свету без памети, где сви говоре а нико не зна шта, и чинило |
еченим <pb n="78" /> ноктима и петорицу без торбице.{S} Свакога је запитао за узрок и свакоме ј |
> <p>Што се тиче металних радова и оних без ватре и с ватром, њих је Радиша за сад морао да изо |
ead>4. У Земљопису и Историји</head> <p>Без познавања своје земље не може се познати ни свој на |
о „прихвате,“ да не иду од куће онано, „без ничега“.</p> <p>Одавно је већ биров Груја отишао, д |
„То му много треба“, одговори Радиша. „Без тога нити таван може да се направи раван, да се кре |
види, да је свет <pb n="99" /> наиван, безазлен, простодушан, побожан, искрен, правичан и пошт |
Само полако и лепо...{S} А и деца су им безазлена, проста, природна и бистра.{S} Колико сам њих |
о некако лудо и пусто, ни налик на њине безазлене и паметне чобанске игре; и први им је уздах м |
сана!{S} Нек ни је само жива!“ говораху безазлене загоричанке. „Е, и припше јој да буде госпођа |
и животу.{S} И, захваљујући неизмерној безазлености и простодушности деце загоричке и својој б |
се човек и не меша у политику, нити је безбожник, нити какав бунтовник и јеретик, него најпред |
учитељ, онога боја и запомагања, онога безбоштва на чесми, ове пустољине овде, и у кући, и око |
душа и критична Филозофија није трпела безбоштво.{S} Рећи да није Св. Сава жив, значи убијати |
добија школу; и престаје му детињство и безбрижан младићски живот, а отпочиње зрелост и самоста |
ојим редом као и пре.{S} Радиша се опет безбрижно и искрено предао пословима на извођењу свога |
планом.</p> <p>Истина ово није лако.{S} Безброј тегоба стоје на путу.{S} Прва је, што ми сами и |
а уз неке и играо.{S} И тако је до сад безброј тих инструмената у свету, од најпримитивнијих п |
И замишљао је, и цртао је, и поцепао је безброј хартица, на којима је скицирао своје замисли.{S |
омаће васпитање.{S} Даље се оно грана у безброј разних школа за мушке, за женске, за разна зани |
ни и у држави.{S} Седмо, отуда је у њих безбројно много разних друштава, уједињења, заједница, |
аспуштеност“, „расуло“, „разузданост“, „безвлашће“ и „анархију“.{S} Јер се слобода онда не упот |
ника Светозара Марковића), који оштро и безобзирно нападаху цео „бирократски систем“, који пред |
, да ће је с умножавањем становништва и безразложним сечењем и трошењем ускоро понестати; па је |
зна се шта је било лепше: или она лепа, бела, проста, пола сеоска а пола варошка одећа, или оно |
чађавим кровињарама, у којима не видите бела дана, у којима ће очи да вам искоче од дима и које |
а које прокишњавају, у којима не видите бела дана особито зими и ноћу, и које свакога часа могу |
да живи у чатрљама, у којима се не види бела дана, и да ради земљу онако мучно и невешто, како |
ише Дане, њеног лепог чела и њене мале, беле руке.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
су видела окречену школу а нека и лепе, беле варошке куће и цркву, не би ни знала шта је креч.{ |
{S} Али је кречана њихова, пуна прашине беле као снег, остала да прича козарима и целом селу, д |
их кућа покривених црепом, и све се оне беле а озго црвене као цркве.{S} Неки су чак, по угледу |
почели и дебла у воћака да крече, те се беле као мраморни стубови.{S} Преко градине и ученика с |
Погледајте само, око себе, како се лепо беле не само зидови него и таван, и сетите се, да се ов |
и Радиша се договоре, да овим младићима бележе наднице, па ће после видети, како ће им труд рач |
ве оно, што се у њима препоручује, и да бележи поједина питања па да о њима пита стручне људе п |
да и она тако изграде себи.{S} Деца су бележила писаљком наоколо па су после ножицама исецала; |
после и чинили, а Радиша и Миљко су све бележили.</p> <p>Једанпут Радиша и Миљко оду у Јелак ст |
вукло и једно и друго, и Радиша је све бележио: којега је дана и шта ко урадио.{S} Радиша је с |
сивао све из реда, по казивању очева, и бележио како је које дете развијено и телом и душом, је |
ење, и Радиша је све то сејао с децом и бележио, где је што посејао.{S} Занимљиво је, да деца у |
конац, опружи га и рече: дајте кочиће и бележите!{S} Нагиб је овде био још већи, те Радиша није |
пољу, нек дође овамо.{S} А ми ћемо све бележити, колико ко да надница и колико ко чега довуче; |
зују, где је чија кућа, а Радиша извади бележник и за час нацрта целу околину и побележи, како |
успеле, да и Миљкову собу окрече, те се белела изнутра као снег.{S} Успеле су код Миљка, да је |
о вас, не би се она данас овако поносно белела.{S} И још бисмо се ми окретали по оној чатрљици; |
а, па онда да окречиш и таван, те да се бели, да се боље види,“ Мајстор Милета је самоук мајсто |
видела по једна од ових новина, где се бели усред воћњака.{S} С овим је почела да се развија и |
га тесаног мрамора из овога села, те се бели као Студеница.{S} Њен је намештај још скроман и ка |
А највише су се чудили тавану, како се бели. „Међер ти овај наш Милета мајстор и по!“ рече јед |
и покрио је црепом и окречио, те му се бели као Љубостиња.{S} А сад ће и Крсман да гради.{S} О |
епом и окречио, <pb n="299" /> те му се бели у селу као лабуд у бари или печурка млечњаја у гор |
таван, да се и он кречи, и да се у соби бели као снег и види као на пољу.{S} Пето, у кући мора |
ан наишао у сеоској планини на најлепши бели мрамор, од којега су почели и споменике да праве.{ |
све на броју, колико је враних а колико белих, колико музара а колико јаловица, двизака, овнова |
ша засади у школској градини и неколико белих дудова.{S} А кад они израстоше доста велики, он п |
а за јело, па Бога ми није ни без мало „белих пара за црне дане“; и оне су у загоричкој штедион |
нама најближе Сиње Море, до Црне Горе, Бело Море код Свете Горе и Црно Море преко Бугарске.{S} |
е то лепо било видети оно лепо варошко, бело и интелигентно лице, лепо очешљано, у лепом белом |
апије и угледао у дворишту опрано рубље бело као снег, прострто да се суши, он се толико збуни |
и виде ону румен на лицу њеном, а одело бело, чисто као злато, он се једва прибра да одговори: |
оска а пола варошка одећа, или оно лепо бело лице, које су красиле крупне смеђе очи с високим о |
а.{S} Исто тако ретко која кућа да нема белога дуда и места за храњење свелених буба у пролеће. |
е с јужне стране.{S} Поручио је семе од белога дуда, заједно с упуством како се сеје, и кад га |
по околини и на страни, те невољници из белога света потрче тамо тражећи помоћи, или им се она |
у Загорици не беше ни црнога а камо ли белога дуда.</p> <p>Ове је године Радиша набавио сваком |
телигентно лице, лепо очешљано, у лепом белом девојачком оделу сеоском, које је само понека вар |
удници и угледали нову загоричку школу, белу као снег, као царицу међу просјакињама, кмет Миљко |
његову угледа на једном избрешку омању белу кућицу покривену ћерамидом.{S} И то беше једина ку |
би прилазила Радиши и набирала му лепу белу кошуљицу.{S} И тако су ишли далеко, далеко.{S} Нај |
дајући где има добра кречњака за креч и белутка или гранита за зидање или прагове, него је тако |
его да се потруди још боље.{S} Купи још бељу хартију, ишпарта је још лепше, купи и лепше мастил |
их, и ја хоћу...{S} А један старац, сав бео као овца, рече: „Е кад бих знао, да бих и ја могао |
де је Босна!..{S} А где су Бугари!..{S} Београд!..{S} Крушевац!..{S} Косово!..{S} Које је село |
ризрен, треће за Каравлашку, четврто за Београд, пето за Крушевац и тако даље.{S} Најпосле једн |
обична паланка него доцније престоница Београд а још доцније и Лондон.{S} Од свега највише их |
едном својом другарицом и њеним оцем, у Београд, да доврши и последњу годину.{S} Освиће и дан п |
" /> основне школе у Загорици послана у Београд у Вишу Женску Школу, те је свршила за учитељицу |
у, па после да идем на још веће школе у Београд.{S} Ја знам да би ти највише волео, да изучим з |
ки, да је даду да иде с Миленом њином у Београд, да и она учи за учитељицу.{S} Груја и Станојка |
аршија.{S} Највећи је наш град сада <hi>Београд</hi>, где седи наш владалац, који се зове „Књаз |
<p>НАПИСАО</p> <p>Ј. МИОДРАГОВИЋ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија „Штампе“ Ст.{S} М. Ивковића и |
кад ће им се с оне стране, која води од Београда, појавити необичан путник.</p> </div> <div typ |
из Топчидера, Пољопривредног Друштва из Београда и једног завода из Чешке, него је и проширена. |
осле неколико дана њима стиже и Зора из Београда, те је и она с њима излазила.{S} И, ох, ала су |
хоће и он; и озидао је вала као у самом Београду!{S} Алал му вера!...“ Још је само ваљало да ку |
новој и говорили: „Е, није био узалуд у Београду, код Књаза.“ Али им се само није допало, што н |
но и у оној великој и највећој школи у Београду.{S} Сад шта ми ти велиш, куда да идем?“ Сви за |
, па онда пише Пољопривредном Друштву у Београду, да му пошље семе од гледичије, колико му треб |
ађа ћер.{S} Она учи Вишу Женску Школу у Београду, па сад је дошла и она, те смо све три заједно |
.</p> <p>На Преображење, 1910.</p> <p>У Београду</p> <p>ПИСАЦ</p> </div> <pb n="6" /> <pb n="7" |
томе може водити рачуна.</p> <p>После „бербе“ у јесен радови су у градини дошли на ред тек у п |
уде.{S} Платићете ми дво-или трогодишњу бербу — колико грађење буде трајало, а после опет земља |
њигама има и како се воће калеми, чува, бере, оставља за зиму, прерађује и продаје, те да се за |
воће нико више не тресе и не млати него бере рукама и с кесицом и ножицама на мотци.{S} Свака к |
е развије и вештину о томе, како се оно бере, чува за зиму и продаје.{S} И на оближње пијаце ча |
азнога воћа, и да их упути, како се оно бере, чува за зиму и носи на продају близу и далеко; и |
/l> <l> <hi>Мудрост</hi> сваку у њој да беремо.</l> <l>Онда ћ’ од нас сваки срећан бити.</l> <l |
, а она добродушно одговори: „А да због берићета, господине.“ Он прође и не рече ништа. <pb n=" |
а из земље вади много бољи и много више берићета.{S} Отуда је и здравији и <pb n="309" /> много |
те му је остало само да збере оно мало берићета око куће, па да и он уступи своју кућу школи.{ |
неправедно дело руско, и зато се скупи Берлински Конгрес, који нам даде четири округа, али нам |
умама и воћњацима, гледао је како пчеле беру мед по цвећу и односе га у кошнице, и играо се по |
војих личних рачуна...{S} Зато је свако бесвесно трчање масе ризично, и често мање корисно него |
а доксат и, не претендујући ни на какав беседнички дар, сасвим просто и природно почео је овако |
е, па, опет не претендујући ни на какав беседнички дар, сасвим просто и искрено поче овако:</p> |
Сунца, а иза њих друга и тако даље до у бескрајност.{S} И, нема краја!{S} Нема га ни на једну с |
у, општина их је разашиљала адресантима бесплатно, а ако су ишла на државну пошту, она их је пл |
о општинском трошку, па да се дају деци бесплатно.</p> <p>Данас су за време одмора ишли и у гра |
а пара, само су оне растурене и леже им бесплодне, не доносећи вајде никоме, ни ономе чије су, |
едељом и празницима великим, и онда сам беспослен; и ко год хоће да учи да чита и пише, онда мо |
и један другога да питате, кад сте год беспослени; и ко пре запамти слова, он ће пре да научи |
кад нису били уморни, а никад нису били беспослени.{S} Он није чекао „8 сати“, него је почињао |
нек даје и нек слуша.{S} Народ је остао бесправна сиротиња раја, као што је био и под Турцима.{ |
ј малој књижици што се зваше „Земљопис“ беху пописана сва имена река, планина и градова у Европ |
и достојанствено попе на узвишицу, где беху поп и кмет с онима осталима, и стаде пред сто, на |
вим сам.{S} Сем неколико кокошака, које беху већ одавно полегале, Радишин газда немађаше више н |
о изићи и како ће бити.{S} Јер многа не беху видела калдрму ни у вароши а камо ли у њином селу. |
лица.{S} Ово беше новина, коју дотле не беху никад видели, а нађоше, да је веома згодна за прен |
о ћете Ви видети... “</p> <p>Још они не беху ни свршили разговор, а у канцеларију капетанову уђ |
подигнуте од земље!{S} Истина то још не беху модерне постеље (кревети), за свакога посебице, не |
S} А сада, захваљујући напретку, батине беху укинуте, на радост многога небојше.{S} Радиша се з |
p> <p>Једанпут рече кмет сељанима, који беху дошли судници: „Људи, ко год кад нема посла код св |
га за оно, што је добро.{S} И професори беху као бирани, а уређење интернатско, те да се на уче |
ади један табак круте хартије, на којој беху изграђене све саме тачке колико ораси и све по дес |
поручише по деци и онима који се још ту беху застали.</p> <p>Испит је код Данице био пре подне |
да му „одмах предстане“, а ово „одмах“ беше још подвучено црвеном писаљком трипут.{S} Стаде се |
/title>“ од Алф.{S} Ескироса, који тада беше изишао, и њему се чинило, да је он Еразмо а она Је |
вих великих ђака његових, који баш тада беше изишао из војске, па рече: „Господине, нас је у ку |
свако село да по два ђака у школу, која беше у оближњој варошици.{S} Сви сељани почеше да се зг |
>3.{S} Први дан у школи</head> <p>Школа беше обична кућа на једном спрату с великом стрејом са |
по хиљаду хиљада.</p> <p>Под Немањићима беше он највиђенији и најсрећнији.{S} Али у свађи с Грц |
S} То беше слатко од ружа, и оно доиста беше сада слатко, и најслађе свима.{S} Она опази неку п |
о још не беше осам сати.{S} Капетан сад беше добре воље и лепо се поздрави и с Радишом и кметом |
и опело, и пут до гробља, и гробље, све беше за Радишу ново.{S} Кад су се вратили с гробља, ста |
данима с родитељима својим, и у њој све беше за њега ново, па и опело, и пут до гробља, и гробљ |
е беше употребљено за кујну, али ту све беше тако чисто и у реду, да на њега учини необичан при |
S} Одмах потражише семена од дуда, које беше Радиша сачувао, и однеше кући да и они посеју.{S} |
е.{S} Прођоше кроз веће предсобље, које беше употребљено за кујну, али ту све беше тако чисто и |
вилан круг.{S} Између игралишта и школе беше једна рупа.{S} То не беше нека кречана него нагла |
се она подигне.{S} Баш у близини школе беше једно голо брдо, на којем не беше ни њива, ни лива |
азда немађаше више никакве стоке.{S} Не беше дакле ни те дружбе ни забаве.{S} А Радиша се сети |
м.{S} Дођоше и у цркву.{S} Ова црква не беше као она, у коју је до сад Радиша ишао о саборним д |
аћуташе.{S} До сад Радиша ни једнога не беше казнио ничим, и деца не знађаху за друге казне од |
диша ишао и за лекара, али њега тада не беше у оближњој варошици, чак до окружног града.{S} А к |
ављу и пољопривреди.{S} Истина, онда не беше много згодних књига за ово, али их је Радиша тако |
јест продаду?“</p> <p>Сиромашак Тома не беше овде, а газда Мијаило беше у првим редовима и сад |
ст ућута а радости добрих загоричана не беше краја.{S} И од то доба ишчекивали су свакога дана, |
ј шиљу сву заслугу своју.{S} Али она не беше довољна.{S} Онда ствар дође до Миљка.{S} Миљко изн |
ена без и једнога јексера.{S} Радиша не беше стигао, да ово своје дело доврши до сутрадан.{S} А |
удници а садањој школи.{S} Код школе не беше никога.{S} Сунце је још осветљавало само врхове на |
ва, какву Радиша нигде и никад дотле не беше чуо.{S} Само њу проломи по који пут учитељев глас, |
донесе тестију воде.{S} Сад на чесми не беше готово никога.{S} Чесма му је изгледала лепша.{S} |
ло да буде ни помена, јер у Загорици не беше ни црнога а камо ли белога дуда.</p> <p>Ове је год |
амо на сламу и зукву, јер у Загорици не беше ни врбе.{S} Зато се Радиша преко зиме ограничио ви |
Загорица одвајаше и тиме, што у њој не беше сиромаха, да иду у чаршију да траже новац на зајам |
школе беше једно голо брдо, на којем не беше ни њива, ни ливада, ни забрана, него само са север |
тукао.{S} Радиша овога дана и онако не беше нешто најбоље расположен па плану. „Казао сам им и |
лишта и школе беше једна рупа.{S} То не беше нека кречана него нагла низбрдица, низ коју се сли |
давали“ у апсани.{S} Но сав тај свет не беше дошао да се суди, него да види школу и учитеља.{S} |
је од чаура.{S} И дивљењу њином опет не беше краја.{S} Одмах потражише семена од дуда, које беш |
ептири, <pb n="364" /> чуђењу њихову не беше краја.{S} И лептири снеше јаја за идућу годину.{S} |
намести први попречни ред.{S} Он му не беше раван него испупчен.{S} Тако сташе намештати и дру |
раху <pb n="118" /> деца и домишљању не беше краја.{S} И једва дочекаше, да им учитељ одобри.{S |
, људи, мислете“ и тако даље само их не беше видео.{S} Сад их виде и најлакше запамти <hi>а</hi |
у, а мало затим и сам уђе, и ако још не беше осам сати.{S} Капетан сад беше добре воље и лепо с |
и каљава.{S} На по неком дрвету још не беше лишће опало и деца су се склањала то пода дрво, то |
оне прелазе у доба рационализма.{S} Пре беше главно да се научи напамет, а сад да се разуме.{S} |
спремљена грађа таман <pb n="251" /> се беше просушила, које овде а које тамо на месту, јер је |
<pb n="64" /> метнуше и јастук.{S} Вече беше дивно.{S} Звезде већ у велико изишле и Радиши за ч |
изишао мало више, и он га утуца; други беше остао мало ниже, а он га подухвати чекићем и повуч |
одређен директор једне гимназије, који беше пречанин.{S} Кад је дошао у Загорицу, у необичном |
љ у трећу клупу с леве стране.{S} У њој беше седам ђака, и он осми.{S} А да ту није могао ни се |
различнијега узраста и одела.{S} Учитељ беше велика људина, да је скоро главом дохватао до тава |
дана пре подне нису учили ништа, јер им беше <pb n="24" /> умро неки друг, и сви су му ишли на |
или и видели у туђем свету (јер капетан беше свршио само Часловац и Псалтир), и биће Вам необич |
и све добро и по висини.{S} Један камен беше изишао мало више, и он га утуца; други беше остао |
ише гимназију, и одоше директору.{S} Он беше стар и строг човек па рече преко наочара: „Доцкан |
највише су их занимала — колица.{S} Ово беше новина, коју дотле не беху никад видели, а нађоше, |
ацама околним <pb n="370" /> све њихово беше боље.{S} А сад Загорица одвајаше и тиме, што у њој |
ашак Тома не беше овде, а газда Мијаило беше у првим редовима и сад се упреше сви погледи на ње |
још о Ђурђеву дану.{S} И, о како добро беше, што је готово све било спремно!{S} Сад су видели |
копа бусење.{S} Набавише и то и ускоро беше толики вир, да би сви могли да стану у њега а дубо |
кмету Миљку једно парче хартије.{S} То беше позив за Радишу, да му „одмах предстане“, а ово „о |
том уђе Зора и донесе послужење.{S} То беше слатко од ружа, и оно доиста беше сада слатко, и н |
опа на коњу, с једним још човеком, а то беше његов црквењак.{S} Народ као да угледа Исуса Христ |
код тога и тога „брата“ у вароши; а то беше један дуванџија.{S} И тиме се заврши овај први пол |
елу кућицу покривену ћерамидом.{S} И то беше једина кућа у селу окречена и покривена ћерамидом. |
рекопавају, неки да приносе камење, што беше претекло од школе, а неки песак.{S} А мали су само |
кад саслуша ово па виде ону румен, што беше облила лице њено, он је загрли и пољуби је а ништа |
рму, и она му се учини још лепша но што беше.{S} И кад су се растали, сећао се највише Дане, ње |
ји и како ће што да уреде.{S} Јанко већ беше пожео јечам и однео га, а стрњиште попашено.{S} Мл |
S} Је ли по вољи да спавате?“ Месец већ беше високо одскочио.{S} Звезде су трептале као усред в |
авана.{S} А што је најглавније, на њему беше неко необично одело.{S} Сви носе чакшире, сукнене |
ву огрлицу срећнога порода свога.{S} Ту беше већ момака за женидбу и девојака за удају.{S} А Ми |
аучити.“ Онда погледа по сељанима којих беше пуна тескобна загоричка школа, па <pb n="210" /> м |
ђу „народа“ и његове „бирокрације“ била бешња, у толико је она Радиши изгледала луђа, ништавниј |
запитала: „Снахо моја, љубо Дамњанова, би л’ познала чија ј’ ово рука?“ а она узела руку, обрт |
вако питање: „А да Немирко није сметао, би л’ га Марко био?“ Сви одговорише, да не би. „Ко је о |
отворено запита Радишу: „Истина, Радо, би л’ волео да будеш ђак?“ Радиша је погледа својим пам |
ар у седници општинскога суда и запита: би ли и ми могли штогод дати, па нек иде.{S} И сви одго |
ите сад на овај лист с десне стране!{S} Би ли знали шта је то на њему? — Ово је горе капа као о |
.{S} Хајде да <hi>напишемо</hi> нос!{S} Би ли ко знао, које се слово најпре чује: н—о—с?..{S} Л |
ажем још.{S} Преврните и тај лист!..{S} Би ли ко знао шта је то прво с леве стране? („Пастрмка, |
оно?..{S} Које је ово код шешира?..{S} Би ли умели да га <pb n="115" /> направите?..{S} Направ |
и на њему је насликано <hi>око</hi>.{S} Би ли ви умели тако да начините око?..{S} А поред ока и |
<hi>н</hi> — нож, <hi>и</hi> — игла.{S} Би ли ко умео од вас?..{S} Хајдете сви: о — око с — сто |
по књигама, које нису руком писане.{S} Би л’ могли да утувите то слово?{S} Оно је округло као |
да преврну и тај лист па продужује:{S} Би ли ко знао шта је ово на овој другој страни томе лис |
а учите.{S} Сад преврните и тај лист! — Би ли ко знао шта му је то с друге стране? — Не знате в |
њему да буде.{S} Радиша опет запита: „А би ли могли ви без мене?“ (а у души је мислио: како ћу |
за школу.“ Тома једва дочека и погодба би свршена.{S} То је било негде у Фебруару, а већ Марта |
да гуди, а сви упрли очи у њега и мува би се чула да пролети.{S} И Груја заборавио да изиђе не |
седну.{S} Поседаше и настаде тишина, да би се мува могла чути чак гамо негде у крају.{S} Онда и |
аки имао по неколико ископаних рупа, да би биле готове кад донесе коју дивљаку.{S} Радиша је на |
у и чиновнике, те да га газе и цеде, да би они угодније живели.{S} А народу како буде; он само |
ако је Сунце толико далеко од Земље, да би куршуму из пушке или ђулету из топа требало више од |
мојој чељади, да раде које шта хоће, да би растурио кућу за недељу дана! додаде шаљиви Станко Ш |
а вода са земље.{S} Једно дете рече, да би добро било „и овуде да направимо онако.“ А Радиша му |
ице, да све ове речи пишете.{S} Али, да би их лепше писали, и ја ћу да их пишем, а ви ћете да г |
врате школи.{S} Онда се Радиша сети, да би многа деца ишла узалуд до школе па се после враћала |
азвијају што више и боље сви мишићи, да би и све тело добило што већу снагу, округлину и гипкос |
непрестаних избора.{S} А ја мислим, да би се и завађао; а кад се прост свет завади, онда ништа |
ој и тескобној кући.{S} А ја мислим, да би боље било, да озидамо нову кућу па после зграду, а м |
њега!{S} Један је учен човек рекао, да би у нас воће могло да плати сав порез и да претекне јо |
послушали, браћо, ја бих вам рекао, да би најбоље било, да нову школу подигнемо онде преко пут |
толико.{S} А један је странац рекао, да би у нашој земљи могло да роди жита за седам краљевина, |
товине, који је Радиша сам направио, да би ученици његови видели, шта може и у њином селу да се |
то већ није отишао, а кад је опазио, да би и отац и мајка волели да он иде, само не могу да му |
ви опет признадоше, да то није лепо, да би свет рекао, да нису добри и да би један другом могли |
авише и то и ускоро беше толики вир, да би сви могли да стану у њега а дубок скоро до гуше.{S} |
у војску и ђака у школу.{S} А кмет, да би прекинуо ову мучну ситуацију, рече: „Браћо, ево ја ћ |
требало само заградити.{S} Рече му, да би и он с ђацима после учинио што треба, само да што пр |
е многе књиге.{S} Калуђери му рекну, да би га они повели.{S} Али се он побоји, неће га отац пус |
дете мора да пређе.{S} Сетио се још, да би добро било, да му се озида пећ за печење хлеба, али |
ице за калемљење.{S} Још нешто више; да би се што пре и што више раширило све благородно или пи |
има, онда му она мало и треба.{S} А да би то било, мој Радоване, ви обоје морате да имате на у |
тали у доношењу камења и песка.{S} А да би своје мале помагаче упознао још с једном справом, Ра |
зе у реду и полако и тако дање.{S} А да би им радост била већа, да им овога дана да и таблице с |
се завршује учење, а не почиње.{S} А да би оне биле јасне, ваља положити добар темељ.{S} Ваља с |
књигу и писати што год хоћете.{S} А да би <pb n="148" /> их лакше запамтили, код свакога слова |
и разних пољопривредних ствари.{S} А да би деца што пре сазнала о ономе што је правилно и непра |
почнемо од прве клупе па редом.{S} А да би лепше писали, ево и ја ћу да пишем на мојој табли, а |
уђу само с букваром и таблицом.{S} А да би боље нашли где је чије, вешали су редом.{S} Учионица |
о хладно, мрачно и тајанствено.{S} А да би зло било веће, газда Радишин не имађаше деце, те да |
погодбом шест дуката за годину.{S} А да би Радиши било лакше прво вече и прву ноћ у новом месту |
„Боже, помози, и срећан почетак!“ А да би и нама почетак био срећан, ваља лепо да отпочнемо.{S |
да је учинио што је могао!</p> <p>А да би се ово изводило што брже и боље, потребно је:</p> <p |
с неким презрењем погледа оштро, па да би прекратио овај лудачки разговор, он се механички пок |
е <pb n="276" /> за њу, а чини ми се да би и она хтела.{S} А и ја као велим, севап би било...</ |
S} У њега је скоро све неписмено, те да би се могло на њега брже и више утицати књигом, овом на |
доле ужа, и задњу оставити дужу, те да би дршке биле размакнутије; а обе под једнаким угловима |
њином селу нигде нема толико равнице да би све куће могле да стану на једно место.{S} Даље, да |
е познаје добро ни људе ни послове и да би лутао; и, што је простији, то би више и лутао и данг |
о, да би свет рекао, да нису добри и да би један другом могли и главу да разбију. „И још нешто, |
, да збиља хоћемо да градимо школу и да би ухватили ово депо летње време, кад је вода мања, доб |
још веће школе у Београд.{S} Ја знам да би ти највише волео, да изучим за попа па да дођем овам |
е ход спорији, достојанственији, као да би хтео да каже оно узвишено унутарње задовољство, које |
дижући десну руку десном образу, као да би хтео по војнички да салутира, рече: „Помози Бог, гос |
стоји, деца су навлаш улазила, само да би избрисала ноге.{S} А једно рече: „Господине, добро б |
а.“ „Е, знам неколицину у нашем селу да би једва дочекали и одмах примили,“ рече Миљко. „Онда и |
мали потребе да брзају и терете децу да би „свршили програм“.{S} Тихо и мирно ишло се у напреда |
људи на оволику грађевину?...</p> <p>Да би тегоба била већа, земљиште за школу није било равно |
.{S} Онда Радиша рече кмету:</p> <p>„Да би нам веровали, да збиља хоћемо да градимо школу и да |
</hi> и ако радимо против природе, онда би рад наш био наопак и без успеха.{S} И нашао је: да н |
дном сваки почео да чини што хоће, онда би томе народу одзвонило.{S} Јер се сваки народ само <h |
ду свуд подједнако раздалеко...{S} Онда би могао да окренеш трупац, да састругане даске дођу је |
и ракија да остану само за лек.{S} Онда би и живели више, веле учени људи, и нарав би нам се по |
оба маха нисам био премештен.{S} А онда би сав мој рад отишао без трага.{S} Овај би овде без ме |
прескочили, не би јој умрло.{S} И онда би жалила на нас што јој је умрло.{S} Нек јој оно оздра |
S} Још је требало да оде и Груја и онда би тек Радиша осетио, како је самоћа необична и тешка.{ |
И, ако би овако потрајало дуже, народа би нашега било све мање.{S} Ето зашто морамо да тежимо, |
је много посла?{S} И зађе да види, куда би стаза водила и колико би камена требало.{S} Па како |
друге од педесеторо душа.</p> <p>— Моја би се Маргита најпре поасила! рече један његов најближи |
ће и како ће они да раде...{S} А мајка би им често у шали додала: „О, моје будалице. <pb n="30 |
а његов брат додаде: <pb n="67" /> „Ала би се котрљале низ ове наше врлети!“ Али их је све најв |
о, нестало би и живота на њој и настала би општа смрт!...{S} Све је у природи природно и иде по |
земљу него у дубоко изриљану.{S} И чела би му пропала, да није тек сад сазнао, како се чува од |
не би било ништа: загоричка стара школа би се затворила, ја добио премештај и у некој чатрљи би |
А ви још нисте зашли у године, у којима би теже памтили, него сте још у добу младости, таман ма |
олазили они велики ђаци његови.{S} Њима би прилично жао, кад чуше да <pb n="305" /> више неће д |
су устали и газда и газдарица, и обојма би мило кад видеше Радишу весела и овако вредна.{S} А г |
нисмо прескочили па да јој умре?{S} Она би рекла, да јој зато умрло што га нисмо прескочили; а |
ју, више би се и доносило и градило, па би било још јевтиније.{S} И то ће бити кад тад и код ва |
ети спремити и употребити.{S} И грехота би било затворити очи и код оволике потребе у кући и ко |
е од оближњих кућа и за неколико минута би прекопан сав простор.{S} Онда Радиша нађе средину и |
Радишиној све мрачније.{S} Сећа се, шта би сад радио код куће.{S} Па синоћ и ноћас је с оцем би |
не спремају учитеље народу.{S} Јер, шта би било и од мене, да нисам ишао и видео шта паметан св |
брадова па стаде објашњавати Миљку, шта би било кад би се оно пошумило и како би га за то треба |
Зато дођох до тебе, да те запитам: шта би ми ти рекао?“</p> <p>Радиша му одговори: „Хвала ти, |
епо да се бијете тако душмански?{S} Шта би свет казао и шта би још могло да буде, кад неко у љу |
{S} Али онда неће кривити нас.{S} А шта би било, да јој га нисмо прескочили па да јој умре?{S} |
е иде зима и прашина, запита се: „А шта би и нама валило, да су нам куће овако таванисане?!“ А |
о душмански?{S} Шта би свет казао и шта би још могло да буде, кад неко у љутини туче другога?“ |
ли сте још реч „самоуправа“.{S} Ево шта би ти људи желели.{S} Да у селу кмета не поставља капет |
стаје поново синоћни разговор, и Радиша би волео да се он продужи.{S} Сунце већ прилично одскоч |
упно народно питање; и, ето тако Радиша би изабран за ђака.</p> <milestone unit="subSection" /> |
ми и по више.{S} У овом случају Радиша би и Грују повео, или би му казао, кад доспе, шта да ур |
ше ишло; а одавно је већ смишљао, какав би најбољи план био за једну добру сеоску кућу.{S} Боја |
и живели више, веле учени људи, и нарав би нам се поправила, те би били много мирнији и бољи.“< |
ао, рече Миљко.</p> <p>— А ја знам, кад би дао слободу мојој чељади, да раде које шта хоће, да |
м, и да се Радиша никад није љутио, кад би они где погрешили, те не извадили лепо младицу, него |
нису богови и да смрти не би било, кад би они могли да излече од сваке болести.{S} Него они ле |
јаило.</p> <p>— Тешко би мени било, кад би ме село бирало!{S} Мене нико не би слушао, рече Миљк |
и мање, па је још јевтиније...{S} А кад би почели више њих да купују, више би се и доносило и г |
а цео живот на њој.{S} И онога часа кад би се оно угасило, нестало би и живота на њој и настала |
има да се тај задатак постигне; или кад би домаћин пустио сву чељад па и децу, да се договарају |
таде објашњавати Миљку, шта би било кад би се оно пошумило и како би га за то требало само загр |
воје куће и свега код куће.{S} Само кад би Суботом видео по којега сељака и пољубио га у руку, |
Даницу и олакшавао јој болове, а каткад би покушао да направи и по какву шалу, коју Даница не б |
ће му се тако мање дремати.{S} Покаткад би стао до зида окренут њему, те ако задрема да удари г |
се више приближује дан растанка.{S} Сад би Радиша волео да није ни долазио.{S} Помисао куд иде |
сва деца од осам година па даље.{S} Сад би дошла на ред она мања.{S} Али Радиша вели: нек она р |
дем, ако хоћеш да ме даш.“ И Велики сад би лакше, па рече: „Је л’ ти ја велим, да он хоће; само |
Овако друго и треће па и четврто клубе би готово.{S} Онда узе од мацака даску метар дугачку и |
пира са сланином или пастрмом.{S} И све би они то разгодили тако, да им траје докле им друго не |
учку отишао би у своју собу за рад, где би провео до подне највише у читању поручених књига.{S} |
одио је највише у градини школској, где би доцније и Дана дошла и позвала га на доручак.{S} По |
<head>1.{S} Тешкоће</head> <p>Онде где би старост, мекуштво и слаба воља одавно уздахнули и ре |
ико крушака, колико других воћака, које би могле да роде и у нашој земљи, па и овде у вашем сел |
ле читања дошло би које предавање, које би већином било у вези с оним што је читано а износило |
е сам разне потребе у кући својој, које би му пружила варош или већа култура, и радио их је ала |
амо, али ја то не бих волео.{S} А брале би волео опет, да будем официр, али ја ни то не бих вол |
госпо; али то ми нећемо доживети! рекле би оне.</p> <p>— Само здравље, Боже, па ако не доживите |
стајао код њих у разговору у вече докле би год седела.{S} Ту би се загонетали, причали, играли |
тељска Школа.{S} За управитеља те школе би постављен један човек, који је необично импоновао и |
ће бит’ калдрмџије! <pb n="211" /> Боље би било, да су више научили из граматике, нег’ што су т |
и чаршилије воле да су писмене, а боље би било, као што знате, да и сељаци умеју да читају и п |
пред својим кућама.“ „Би, вала, и боље би било,“ рече му трећи.{S} А највише су се чудили тава |
еном као по варошима, кмет рече: „Е, не би ти, господине, у свој Загорици могао да нађеш толико |
скочили; а да смо јој га прескочили, не би јој умрло.{S} И онда би жалила на нас што јој је умр |
је света и века; и да није било вас, не би се она данас овако поносно белела.{S} И још бисмо се |
а и лепе, беле варошке куће и цркву, не би ни знала шта је креч.{S} А како се он пече и од које |
а, на којима један сам <pb n="49" /> не би могао ништа да уради.{S} У тим друштвима не само што |
е куће колико их има у нашем селу, а не би људи ни пристали да се одвајају од своје земље.“ Кад |
его да га је село закметило, нико га не би вермао ни за шта!“ рече трећи. „Људи би се, господин |
посао у Загорици, посао, без којега не би могло бити корените поправке у овоме селу, посао, ко |
м требало само читање ако преко њега не би долазили до више знања о свему и ако им оно не би да |
помисли, да није ништа хитно; па, да не би остављао школу двапут, он остави за Суботу, кад је и |
{S} Низ брдо им није дао да трче, да не би који пао и убио се, него су ишли полако, сви заједно |
л’ га Марко био?“ Сви одговорише, да не би. „Ко је онда крив?“ упита Радиша.{S} И сви се поглед |
} Сад су видели и Радиша и Миљко, да не би смели ни помишљати о новој школи, да није све спремн |
ио и без мене.{S} Али је извесно, да не би оволико, и да сам ја учинио много, доста...{S} И овд |
после чешће опомињала присутне.. да не би пробудили бебу....</p> <p>Сутрадан је Радиша сам оти |
собом, да их мало прочитавате, те да не би ко што заборавио.{S} А највише чувајте здравље своје |
раду, а може бити, да ми зграда онда не би ни требала.{S} Зато дођох до тебе, да те запитам: шт |
е уметале у „менгеле“, те да се њима не би бранили.{S} Прошавши поред њих, Радиша радосно узвик |
то су учитељи.{S} Моји зидови ништа не би вредели без мене.{S} Њих би попала прашина и паучина |
направи и по какву шалу, коју Даница не би примила баш најбоље.{S} Једанпут јој мајка рече: „Е, |
ново не може набавити а старо Радиша не би волео да употреби.{S} А да купи у чаршији, то још ма |
гу страну и био што друго, јер нигде не би био оволико користан другоме, колико сам могао да бу |
моје културне и реформаторске мисије не би било ништа: загоричка стара школа би се затворила, ј |
у школу и радио лакше послове, докле не би осетио да је доста, па их је онда пуштао да иду кући |
тековину.{S} И веће опомене и казне не би било за непажљиве ученике његове, но кад им се каква |
једно из другога, без прекида, да се не би кидала целина, и <hi>поуздано</hi>, да се све добро |
колико стотина једна на другу, да се не би кривиле и витопериле.{S} И летве су готове и довучен |
мена.{S} Исто тако и гледичија му се не би примила, да је просто посејао онако, и да му тај ист |
дангубно, пошто су деци познате, те не би било ничега вишега и новога; а колико је потребно, п |
како!{S} Ни они из чаршије га лепше не би ујдурисали!“ одговори му други. „Али видиш ти, како |
ушка; али да је нацртано само то, ви не би погодили шта је; зато су нацртане и очи и уши.{S} Гд |
било добро.{S} Јер не само што нови не би имали где да стану, него би они и сметали Радишином |
латом, које је он донео собом и који не би онда нашао ни у варошима нашим.{S} А деца су то глед |
и било много и да се рад наставнички не би растрзао; а то се доиста и на успеху опазило, и то к |
: „Е, Боже; благо њој!{S} А што и ми не би тако седеле, него дворимо као робиње цео дан, те нам |
је <hi>тебе</hi> било, ништа ми сами не би умели.{S} Зато хвала <hi>теби</hi>, и Бог сам нек ти |
ако правилно, да их ни наши мајстори не би лепше израђивали.{S} Једни израђују од дебље хартије |
да ни лекари нису богови и да смрти не би било, кад би они могли да излече од сваке болести.{S |
или опет ниједнога, да их у учионици не би било много и да се рад наставнички не би растрзао; а |
то човек није начинио, и да то човек не би могао да начини, него да је то створила нека виша си |
но кад им се каква младица или калем не би примио.{S} Тако су млади загоричани у градини школск |
е: „Ако би неки од нас занемогао, он не би могао да долази у школу и да учи“.{S} А ко може да д |
штински и машинама, кмет рече, да он не би волео да кметује у томе селу, а његов брат додаде: < |
мљу; а Миладин искрено изјави, да он не би волео да његова Мирјана зна писму, и Миљко се сложи |
кад би ме село бирало!{S} Мене нико не би слушао, рече Миљко.</p> <p>— А ја знам, кад би дао с |
и до више знања о свему и ако им оно не би давало по коју способност за живот више и подобност |
S} И без ових великих Радиша извесно не би развио ни саму писменост у свеме селу а камо ли што |
>— Капетан гледа овде партиски, а то не би требало допустити...{S} А, на послетку, Ваша воља, г |
оваца лако и с малим интересом; а то не би било тешко учинити.{S} У људи има пара, само су оне |
неш, господине; а и ја мислим, да то не би рђаво било.{S} Само су још деца слаба: да ли ће моћи |
упан рад овако из дана у дан, јер то не би била приповетка него рад у школи.{S} Али је опет пот |
је страћара!{S} Овде просвећен свет не би ни говеда затварао, а ви сте ту затворили децу своју |
свој посао, те да мајстори због њих не би чекали.{S} А Радиша подбуни своје велике ђаке а прек |
оздрави, па макар и веровала!..{S} Горе би јој било, да зажали на нас!...{S} Један ђак рече:{S} |
и људи, и нарав би нам се поправила, те би били много мирнији и бољи.“</p> <p>— Е, јес’, и то п |
их лепо не наместили у новом месту, те би се осушила.{S} Јер је он сматрао ово за место учења, |
би се мали стидели од оних великих, те би и једних и других било мање“.{S} Овај разлог Миладин |
ке зато нису за учитељице.{S} Него веће би питање било: да ли су учитељице за жене?...{S} Али ј |
кад би почели више њих да купују, више би се и доносило и градило, па би било још јевтиније.{S |
а трпим и да се помучим још мало!...“ И би му лакше кад изрече ову одлуку и наскоро заспа!</p> |
кад га учитељ похвали, он се застиде и би му жао другове.{S} Али ово учини, да од сад никад ни |
а ћемо после видети шта ћемо.“ И тако и би.{S} Написа се претпис, којим се Радиша сам премешта |
пакао!{S} Ово је дивљина!....{S} И први би му посао био, да седне и напише молбу за премештај.< |
ој, за послужитеља, никаква.{S} И многи би овде завапио:{S} Ајао, леле мени до Бога, где дођох! |
би вермао ни за шта!“ рече трећи. „Људи би се, господине, грдно завадили, јер би сваки хтео да |
ућа једнога сиромаха доброга Томе, који би је и поклонио, да му је потраже за школу, а камо ли |
pb n="105" /> школу и да учи онај, који би се разболео? продужује Радиша и гледа, да ли ће ко д |
у Загорици буде макар један ковач, који би потпуно разумео тај посао и могао да оправља све ала |
а, за које мушка рука не пријања и који би напредовали како ваља само под лаком женском руком.{ |
вака казна изгледала неправедна а сваки би савет био узалудан.{S} За то рече: „Добро, видећемо |
а има свога кмета“, рече четврти. „Каки би ми то био кмет, кад га намештају сами сељани, а не в |
читеља Радишу и кмета Миљка!“ А по неки би још додао: „А наш учитељ иде по селима и уписује људ |
добро би било, господине.{S} Они велики би се стидели од оних малих, а они би се мали стидели о |
ашина.{S} Онда запита „мајстора“, да ли би он могао још нешто да уради? „А шта, господине?“ одг |
ед вратима у ходнику и питали се, да ли би и они умели овако да исплету.{S} Зауставили су се и |
сваку чивију и питали се у себи, да ли би и они умели да их направе.{S} Радиша им је објашњава |
за Грују и дошла до школе, ко зна да ли би моја Вида и сама умела да чита, а камо ли и другога |
му одговори: „Она јесу доста скупа, али би ти се исплатила брзо, јер би сваки дан састругао оно |
Миладин настави: „Пијемо господине, али би боље било и ми мање да пијемо.{S} Много пиће поквари |
ного би му више вредело плетарство, али би се оно ограничило само на сламу и зукву, јер у Загор |
дине, одељали секиром.“ „Би, Грујо, али би вам цела ова даска отишла на иверје; а ја ћу од ње д |
мо се ми окретали по оној чатрљици; али би и њу господин министар до сад затворио, и ви данас н |
у школу, и хвала теби на позиву!{S} Али би грехота било, да остављам оваку палату па да идем у |
ри — добри загоричани би купили.{S} Али би то био узрок после, да они не зидају своје куће и не |
ом случају Радиша би и Грују повео, или би му казао, кад доспе, шта да уради.{S} Тако је ишло и |
ла, ја добио премештај и у некој чатрљи би се сад и ја с децом — <hi>играо речима</hi>!...</p> |
на а тројица су испросили девојке, и ми би се сви други поженили. <pb n="231" /> Па кад можемо |
203" /> то и не мари — добри загоричани би купили.{S} Али би то био узрок после, да они не зида |
мене, или овде, код господина?{S} Мени би мило било да будеш и мој гост, и, хвала Богу, дао је |
, у мраку, у незнању и неумешности, они би нас претекли <pb n="217" /> и заробили.{S} Ми бисмо |
лики би се стидели од оних малих, а они би се мали стидели од оних великих, те би и једних и др |
Њих би попала прашина и паучина, и они би остали празни.{S} А од мене и мога рада зависи напре |
у није имао ни прасета, ни пилета, нити би имао боље сорте од оне обичне у томе селу, то с овим |
е, каквих у селу никад нити је чуо нити би чуо, и од каквих би се његови сељаци згранули и побо |
руги отео, зато нисмо криви ми.{S} Наши би сви волели, да није тако било.{S} Али, сила Бога не |
о исприча све како је било.{S} И Радиши би мило, што се зна за њега, и што га тако хвале, а мај |
и сав мој рад отишао без трага.{S} Овај би овде без мене пропао, а онај тамо не бих ни почео... |
и Даница поче да спрема теј; и кад теј би готов, она узе Милана и стаде му кашичицом давати по |
вајају омладину од оне средине, у којој би се још најбоље развијале све моћи, и умне, и моралне |
ешта, она има кад да се научи...{S} Њој би и требало помоћи.{S} Сирота, слаба женска.{S} Њој је |
она ће му онда прећи у слабост.{S} Ипак би боље било и ово друго него оно прво.</p> <p>Срећом Р |
била као одмор, и зато би задремао, чим би штогод било у школи монотоно.{S} А све је ово почело |
елове па се онда и они поделе.{S} А чим би запели у усменоме, врате се на очигледност и помогну |
прошири и на практичан живот.{S} А чим би у друштву и народу једном сваки почео да чини што хо |
а напред не можемо оном брзином, којом би само желели и којом би требало да идемо.{S} Па шта о |
м брзином, којом би само желели и којом би требало да идемо.{S} Па шта онда да радимо?{S} Да ли |
ка целога дана и целе ноћи.{S} Сутрадан би Радиша ишао и за лекара, али њега тада не беше у обл |
за <hi>инат</hi>...{S} И, доиста, Србин би могао за инат да учини све.{S} А то не ваља.{S} То ј |
Напредак је дакле велики.{S} Истина, он би се учинио и без мене.{S} Али је извесно, да не би ов |
р или да је у вароши.{S} И као лекар он би сада помогао и себи и чеду своме...{S} Ах, што није |
право велиш.{S} Најбоље тако.{S} Могао би неко рећ’, да смо ти много дали, а неки да смо ти ма |
ј му дао по коју пару из руке, заплакао би се кад се растану.{S} Дође и слава Радованова, и, ко |
ој гост, и, хвала Богу, дао је Бог имао би чим да те дочекам.{S} Али сељачка посла, знаш; није |
е кад кажемо: хтео би па не може, писао би па ми се сломило перо; <hi>пе</hi>, то је пе — треба |
ала га на доручак.{S} По доручку отишао би у своју собу за рад, где би провео до подне највише |
се и ово досети!“ А други рече: „Па ово би и ми могли да начинимо пред својим кућама.“ „Би, вал |
вети Петар опет пустити у рај...“ И ово би добро примљено.{S} А друга су питања била лакша.{S} |
тио и као светац жив је“.{S} И деци ово би мило и угодно.{S} Теже је питање било, које је стави |
е.{S} Кад је истругао, Груја рече: „Ово би ми све, господине, одељали секиром.“ „Би, Грујо, али |
ју плафоне, који могу да се крече, него би и даље таванисали даскама, као што је била таванисан |
што нови не би имали где да стану, него би они и сметали Радишином интензивнијем раду с овима. |
о најмање и вреди. <pb n="193" /> Много би му више вредело плетарство, али би се оно ограничило |
ера: <hi>па</hi> то је кад кажемо: хтео би па не може, писао би па ми се сломило перо; <hi>пе</ |
ни данас није био готов; а и да је, био би врућ.{S} Зато Радиша опет остави она два чувара, а о |
а скиче.{S} Па и сам цвркут врабаца био би доста, да и у лето пробуди највећега спавача, а камо |
у, кад се рекне: <hi>жена</hi>?.{S}- Ко би умео да напише сва та слова?..{S} Изиђи и напиши их |
е кад кажем <hi>з — е -ц</hi>?...{S} Ко би то умео да напише?..{S} Изиђи и напиши!{S} Шта се чу |
5" /> чује у речи <hi>Бог</hi>?..{S} Ко би могао да нађе слова у речи <hi>соба</hi>?..{S} А у р |
е чује кад кажем <hi>вуци</hi>?..{S} Ко би умео да напише?..{S} Шта се чује кад се рекне <hi>др |
чује кад се каже <hi>поп</hi>?..{S} Ко би то умео да напише?..{S} Да прочитате сад све ове реч |
тако даље, док не остане ништа?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко још?..</p> <p>За овим је настао од |
ео од вас?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко би још умео?..{S} Хајде сви у глас да говорите овако: о |
од ока о.{S} Ко би умео од вас?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко би још умео?..{S} Хајде сви у глас |
ножа н, код столице с, код ока о.{S} Ко би умео од вас?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко би још уме |
избрежак па их запита, где ко седи и ко би могао одавде да погоди кући.{S} И одмах одобри, да с |
стало?..“ Овако док се не узме све. „Ко би умео да каже све овако: кад се од сто узме десет, ос |
колу, а што да купујемо из чаршије, ако би ти могао да нам израдиш?“ одговори му Радиша.{S} И, |
еске, клена, млечике и мечје леске, ако би је где имало.{S} И то је добро било, јер је свратило |
већава, као друге народности.{S} И, ако би овако потрајало дуже, народа би нашега било све мање |
е да им и не да прилике да греше; а ако би које и погрешило, он га је благо поправљао, без исме |
па блата и сувише, а деце доста; па ако би свако улазило с каљавом обућом у школу, онда зло: не |
ни, учени, просвећени и напредни, и ако би ми овако остали у тами, у мраку, у незнању и неумешн |
пута било их је више него обично, и ако би кметови први пут „заседавали“ у апсани.{S} Но сав та |
се наљутити ако не остану.{S} Па и ако би и Радиша и Даница волели да остану, опет у Радише пр |
кад да изостанете ни због чега, сем ако би се ко, Боже <pb n="306" /> сачувај, разболео.{S} Сут |
једноме, да каже он.{S} Овај рече: „Ако би неки од нас занемогао, он не би могао да долази у шк |
пажњу, да пазе на све до ситница, како би после, вели, и ми умели да градимо.{S} Најпре да гле |
и сами њиме.{S} Онда Радиша рече, како би боље било да се пећ извади из зида, па да се намести |
n="321" /> нама треба већа.{S} И, како би било на два ката, као оно по варошима?“</p> <p>Радиш |
за старијег ђака новајлијама.{S} А како би сад допустио да не зна лекцију а он учи ове млађе!.. |
напише, па још и да му плати.{S} А како би било, да ви имате писмена човека у своме селу, па јо |
збиљно.</p> <pb n="265" /> <p>— Па како би било, Грујо, да се женимо? упита Радиша.</p> <p>— До |
иде, како смо прости и неумешни, и како би и у нас много што шта могло да буде другојаче, само |
м ресултатом, с каквим искуством и како би он сад радио.{S} А Даници је остајало, да то прими и |
а би било кад би се оно пошумило и како би га за то требало само заградити.{S} Рече му, да би и |
вама увек казивати, откуда је то и како би требало радити и лечити коју болест, ако је враџбина |
е ова побожност њихова, па помисли како би лепо било, да и он оде тамо, да види све то и да и о |
али су скупа тестера, и — не знам како би се наместила?“ Радиша му одговори: „Она јесу доста с |
ни добивати за свој новац.{S} Зато како би било, да говоримо људима о томе па да видимо шта ће |
умни и телесни напредак онолико, колико би требало и колико су могли моји добри загоричани.{S} |
вам је самоуправа у земљи.{S} А колико би то било добро за нас, то не бисмо могли унапред да п |
алног стања, те не могу да учине колико би требало за овај напредак и свој, и <pb n="394" /> шк |
да види, куда би стаза водила и колико би камена требало.{S} Па како нађе, да стаза није много |
пора онолико колико би требало и колико би могао да да.{S} То је канда болест свих нас Словена, |
пријатељу да даје отпора онолико колико би требало и колико би могао да да.{S} То је канда боле |
е долазили Радиши сваке Недеље, и ретко би когод изостао.{S} А сад их је нова школа, за коју су |
е одлучно газда Мијаило.</p> <p>— Тешко би мени било, кад би ме село бирало!{S} Мене нико не би |
црепа.{S} И да смо за то плаћали, стало би нас: креч око триста дуката, цигла око четири стотин |
ога часа кад би се оно угасило, нестало би и живота на њој и настала би општа смрт!...{S} Све ј |
им редом.{S} И свако пренагљивање могло би донети штете детету као и пупољку.</p> <p>Као што те |
о даље{S} И да није био радан дан, цело би село дошло, да гледа прве мајсторе у Загорици.{S} По |
устаде да разгледа собе, и како му мило би, кад у свима виде постеље подигнуте од земље!{S} Ист |
ориске списе.</p> <p>После читања дошло би које предавање, које би већином било у вези с оним ш |
дасака колико тестера метнеш.{S} А само би ти се казало, како да их углавиш — овако као и ово, |
И њој су биле пуне очи суза, па час по би прилазила Радиши и набирала му лепу белу кошуљицу.{S |
по летње време, кад је вода мања, добро би било, да почнемо да довлачимо песак и камен.{S} Кад |
оге.{S} А једно рече: „Господине, добро би било, да овако имамо и у кући.“ „Добро би било, рече |
А Миладин сасвим озбиљно рече: „И добро би било, господине.{S} Они велики би се стидели од оних |
било, да овако имамо и у кући.“ „Добро би било, рече Радиша, али ко је јунак да направи?“ На о |
а наручује чак у чаршији код ковача, то би учинило, да његови сељаци не приме ову новину.{S} За |
е и да би лутао; и, што је простији, то би више и лутао и дангубио око ових непрестаних избора. |
Школу, па да се после вратим овамо, то би било добро, али ми немамо земље доста за то, и то са |
ага од партија, од мржње и од грдње; то би сви сматрали за ниско и неваспитано и у говору а кам |
?...{S} Не; јунаштво није у томе.{S} То би била малаксалост и немоћ.{S} А ми ваља да будемо пун |
да бира другога, и тако једнако.{S} То би била општинска самоуправа.{S} Тако сад ови кметови и |
стао од калдрме и тротоара.{S} А кад то би мало, онда он рече, да треба још.{S} Деца ово једва |
петана <pb n="353" /> и начелника, и то би била среска или окружна самоуправа у земљи.{S} Ето т |
е то они створили, они урадили.{S} Зато би чешће рекли, да је то урадило време...{S} Кућа је пу |
речи остају речи и тамо и тамо.{S} Зато би се обоје ово могло назвати учењем речи, или вербализ |
ме <pb n="369" /> коме требају.{S} Зато би тај новац некако ваљало покупити на једно место, па |
, да му је школа била као одмор, и зато би задремао, чим би штогод било у школи монотоно.{S} А |
узбуђени и нису кадри да мисле; и зато би им свака казна изгледала неправедна а сваки би савет |
штај из овога округа; а на његово место би предложен „млађи човек“, који ће „затуцане“ загорича |
онога што је у школи учила.{S} И често би рекла: па ми у школи ништа нисмо ни училе!...{S} Зат |
е тата да ме да, ја хоћу.“ Велики чисто би лакше, и сад му стаде причати, шта је данас било у с |
ашу, две, па се захвали.{S} Миљку чисто би криво, па најпосле рече: „Ти, господине, ништа не пи |
је онда мало шта имало да се чита, што би било написано таквим језиком.{S} Отуда се необично р |
се за дуго није десило ништа важно, што би пореметило Радишин унутарњи мир и његов мирни рад у |
то ако то нема каква виша циља?{S} Што би им требало само читање ако преко њега не би долазили |
о се он изводи, те да отклањају све што би сметало овоме извођењу.{S} Али и ови људи да оставе |
ши оно Краљевића Марка:</p> <p>— По што би се, Марко, потурчио?</p> <p>- Ни по што.{S} Само за |
и она хтела.{S} А и ја као велим, севап би било...</p> <p>— А познајеш ли је ти? упита га Радиш |
ово не бисте учинили, господин министар би вам затворио школу и ви бисте опет остали без школе, |
ли оквасили!..{S} Е добро те нисте, јер би неко може бити покварио буквар.{S} Ово можете да опе |
и би се, господине, грдно завадили, јер би сваки хтео да има свога кмета“, рече четврти. „Каки |
скупа, али би ти се исплатила брзо, јер би сваки дан састругао онолико пута више дасака колико |
ње и ова слога</hi> још потребнија; јер би без овога пропао...</p> </div> <div type="chapter" x |
де, не деси ни једна крађа!...{S} Данас би и мени било тешко, а без кмета Миљка и његовог аутор |
се то учини и на другој страни и за час би крајње камење намештено и на тој страни.{S} Сад је п |
својих.{S} Јер без песме и свирке живот би био хладан и сув.{S} Инструмената за свирање немам, |
удова, рубља и око млека.{S} А неки пут би се и сама Даница запрегнула те куми опрала судове а |
ј години.{S} За надзорника у томе крају би одређен директор једне гимназије, који беше пречанин |
гим, те су им заслађивали горчину, коју би осетили у чему год <pb n="355" /> у раду и животу св |
кано.{S} То је <hi>ђак</hi>.{S} По чему би могли да познате да је ђак?..{S} Јесте, по овој торб |
к, примићу га.“ И уписа га.{S} Радовану би мило не само што директор уписа Радишу него и што се |
ећемо бит’ почкодни“!</p> <p>И Радовану би мило, кад му дете овако хвале, и помисли, да му син |
нцеларији, кад смо примали плату.{S} Њу би узео....{S} Али како ћу?{S} Ко да ми проводаџише?... |
овору у вече докле би год седела.{S} Ту би се загонетали, причали, играли се прстена и других и |
рисно него да се она и не пита.{S} И ту би боље било, задржати управу земљом у рукама просвећен |
је до школе; а кад удари киша и зими ту би било велико блато.{S} С тога Радиша узе конац и опру |
p> <p>Сви дахнуше душом и за ову Радишу би у недра метнули.{S} Јер су сви ово мислили, само нис |
ад нити је чуо нити би чуо, и од каквих би се његови сељаци згранули и побојали, да Бог због то |
ви ништа не би вредели без мене.{S} Њих би попала прашина и паучина, и они би остали празни.{S} |
ише у читању поручених књига.{S} Из њих би вадио све оно, што ће му требати било за предавање б |
могли да начинимо пред својим кућама.“ „Би, вала, и боље би било,“ рече му трећи.{S} А највише |
и ми све, господине, одељали секиром.“ „Би, Грујо, али би вам цела ова даска отишла на иверје; |
и молитве, не буде побожност, а причање библиско од деце далеко је.{S} Имаће ближих, бољих и пр |
пре и зашто.{S} За тим је наставио, шта бива у оним земљама и крајевима, где се шума сасвим зат |
шмрком гаси ватра, и објаснио, како то бива.</p> <p>Овако је Радиша сваки пут износио по нешто |
здизали све више, то је и радост њихова бивала све већа!{S} А и мали зидари, помагачи и наднича |
а.{S} И дете је сисало, али болови нису бивали све мањи него све већи.{S} Зато се опет вратише |
има кућа по два и три сата далеко.{S} А бивало је случајева, кад су деца молила Радишу, да још |
што пре готова.{S} Тако је свакога дана бивало на грађевини колико мајстора толико и двапут виш |
Загорици нико није ни садио.{S} Зато је бивало случајева, да пред многим кућама, ако нема какво |
заповедају и сами да раде; ту ће среће бивати све више а невоље све мање, а то људи зову напре |
како ће се.{S} И била је готова, да се бије и с руском војском, ако ова дође да јој отме Ниш!. |
учитељ њихов и на Петров дан опомиње и бије; четврто, да не умеју лепо да певају, него вичу мн |
; сад ћу тебе!“ викну учитељ ономе који бије.{S} Овај запе још више.{S} Од овог ударца жртва се |
на за истресање меда, те да се чела не „бије“ и да јој се саће не квари.{S} Тако је и загорички |
<l>Да јој да Бог очи соколове </l> <l>И бијела крила лабудова,</l> <l>Да одлети на Косово равно |
шнога косовскога покоља па пошла „двору бијеломе“.{S} А кад је била близу, „далеко је снахе угл |
ја у те непријатељске редове, те да се бијемо <hi>између себе</hi>!{S} Јер се ја само зато пре |
ше готово сви. „А је ли опет лепо да се бијете тако душмански?{S} Шта би свет казао и шта би јо |
тога, што је такав ред.{S} Зато се и не бију као у нас, него у крајњем случајУ иду на суд и там |
S} Јер где је свађа ту се људи и мрзе и бију, а то у школи не сме да буде.{S} Ако ко коме баш у |
, непознат свет.{S} И тамо се свађају и бију, грабећи се ко ће пре да захвати воде.{S} Радиша ј |
шетња Радишина свако јутро, кад устане, била је по градини школској, и сваки пут се налазило по |
аје.{S} А кад је Дана слушала те приче, била је за пет шест година млађа.</p> <p>После оваких ш |
о смрти њихове, и кад су мене помињали, била су им и пуна уста и пуно срце.{S} А и ја сам своју |
натраг школи, где је, у једноме хладу, била постављена совра за часнике, чланове породице и не |
слободи на води, и то му је рекао бих, била мана; али је свуда срећно прошао, те нити је кад р |
између „народа“ и његове „бирокрације“ била бешња, у толико је она Радиши изгледала луђа, ништ |
{S} Особито је у овоме „купљењу војске“ била активна најмлађа, радикална странка.{S} Либерали, |
олику грађевину?...</p> <p>Да би тегоба била већа, земљиште за школу није било равно него стрмо |
S} И у младој души његовој ова је борба била силна.{S} Почео је већ и да се стиди, што не иде и |
своје парче донео Станко, чија је торба била кожна.{S} Тако су прошли мали кречари с првим креч |
олској, у столарству, прва већа направа била ђерзонка.{S} Ученици су после, особито они већи, п |
а морам уз власт и с влашћу па ма каква била.{S} А кад не будем, онда могу како хоћу.</p> <p>— |
е бити с новом зградом.{S} А кад је ова била готова, објава другог рата је прекинула рад и с ов |
ом.{S} Онде, где је пре неколико часова била онака живост и онолико света, сад је све празно и |
и намештенога.{S} Зато су и деца њихова била не само здрава и вредна него и пуна духа и нечега |
авио је своје негодовање што је молитва била на српском а не на словенском.{S} Четврто, и на са |
примао, прво с тога, што је нова зграда била још влажна, а друго с тога, што је време било крат |
о да га узвари.{S} И за час је вареника била готова, те се сви мало „прихвате,“ да не иду од ку |
амо сад и војску своју, а пре је војска била турска, и турски официри и паше.{S} И зар није бољ |
у,“ рече један. „А је ли Немиркова шала била лепа и паметна?“ упита Радиша. „Није,“ одговорише |
шно.{S} Једном речи, загоричка је школа била сада најсрећнија.</p> </div> <div type="chapter" x |
<pb n="38" /> заморавао, да му је школа била као одмор, и зато би задремао, чим би штогод било |
онолико била загрејана, колико је топла била јуче.{S} Зато нити је деци било зима ни врућина.{S |
тако даље{S} За калуп им је добродошла била она цигла, што су је донели из Поречја, и према њо |
са по три седишта.{S} Радишина је жеља била, да клупе направи он сам, али за сад нити је имао |
површину.{S} А у почетку, кад је земља била врела и усијана, и сва вода у ваздуху, а не на њој |
еже било да се нађе овде, јер је и сама била још млада и неумешна и није знала, шта да остави у |
очекивати да они помену, јер је калдрма била довршена свуд око школе.{S} Смислио је, да на мест |
су их слали кудгод.{S} Ако су та писма била упућена коме онде у селу, општина их је разашиљала |
е где су састављени.{S} Сад је потребна била и решетка за заливање.{S} Радиша запита: има ли ко |
ица па <pb n="44" /> ма како она шарена била.{S} Него ваља ићи на ствари, на оно што речи казуј |
то и шта ће му то?{S} За њих је новина била и дунђерско тестере, и ногари, и леса пред вратима |
ешли су сви.{S} И ове је године градина била лепо уређена.{S} Одрасли су још долазили и марљиво |
едне циљеве.{S} И на саборима је милина била видети ове умне, учене и школоване младе загоричан |
о знате, владали Турци, и влада је њина била дуга и тешка нашем народу.{S} Колико је она трајал |
ете волети.{S} Казао сам већ, да је она била међу првим ученицама Даничиним.{S} А кад је свршил |
н зида кућу по варошки.{S} А кад је она била готова, и кад се у мали забелела као манастир у шу |
ију лепе изворске воде, слађа им је она била но ма какво друго пиће по варошима.{S} И ниједан р |
. Школу као добра ученица, и ако је она била 2—3 године и учитељица добра, опет је она знала, д |
ље гледају особито зими.{S} Тако је она била повод, да се у Загорици и о стоци боље мисли. </p> |
има и свака сеоска кућа па ма како она била мала.{S} Око куће нема корова ни ђубрета, него је |
би добро примљено.{S} А друга су питања била лакша.{S} После овога „предавања“ на брду, једно з |
, особито у ово време, кад је сва пажња била скренута на другу страну.{S} Али је доста времена |
оваривање и намештање.{S} Кад је вечера била готова, и собе су већ биле у главном готове.{S} Са |
кући и око куће.{S} И ова му је лектира била слађа но ма каква друга запаљива, романска или пол |
ни видели.</p> <p>Градина је преко лета била зарасла у коров а зимус покривена снегом, те је са |
нерадо прима ново.{S} За мене је срећа била, што сам дошао одмах први и отпочео из почетка, те |
љко и још неки домаћини, којима је кућа била далеко, за њим.{S} Кућа је Мијаилова одмах преко п |
о много већи и видичнији, јер су и деца била јача а имала су добар темељ.</p> <p>Радишин рад мо |
суве дреновине, тако, да су цела колица била направљена без и једнога јексера.{S} Радиша не беш |
преко греда.{S} И само је ова учионица била патосана даском; а обе оне собице поред ње земљом |
а: и <pb n="109" /> ту мајка тврда срца била, да од срца сузе не пустила“.{S} У ученика настаде |
заплакати.{S} Али мајка и ту тврда срца била, те од срца сузе не пустила.{S} И већ су очекивали |
ло девет соколова, па мајка „тврда срца била, да од срца сузе не пустила,“ онда и у њих поче да |
дође Читанка.{S} О, колико је она лакша била за читање!{S} За Радишу, који је већ читао све пес |
еговом Радиша је познао, да је ту некад била шума па је нестало.{S} Оно, што је од људи остало, |
ћу нашу и наше деце, која су нам до сад била слепа код очију!{S} Милостиви Бог да нам помогне, |
а само припрема.{S} Највише је пак овде била на свом месту гимнастика, она у реду (шведска и во |
ну служило не може бити боље; и беба је била здрава и напредна; и посао је у школи текао лако и |
и да полако уђу у школу.{S} Молитва је била и данас: да се прекрсте и рекну:{S} Боже, помози!{ |
оши.</p> <p>О Великој Госпођи зграда је била под кровом и онда су је једни таванисали и малтери |
с мање слика по зидовима.{S} А свуда је била примерна чистота, без трунке прашине.</p> <p>Учени |
} И то је Радишин рукотвор.{S} Табла је била она стара, али марљиво пребојена црно, и опет с је |
ат а и ово је било готово.{S} Милина је била погледати сада двориште.{S} А колико се тек изнена |
који је већ читао све песмарице, она је била права забава.{S} И они други предмети нису му били |
<pb n="315" /> јој да је пољуби, она је била сва блажена.{S} Радиша је дакле постао отац а Дана |
логу, која јој је пала у део.{S} Она је била врло добра мајка и вредна домаћица, а разборита и |
ној градини, и то врло важно.{S} Она је била ограђена Томиним сиротињским плотом, да је сваки м |
мака и коју чутуру вина.{S} И вечера је била проста, али богата и искрена.{S} За време вечере м |
к сам прочита прву реченицу; „Милица је била добро дете,“ па онда стаде питати: „Каква је реч „ |
и трпезарију.</p> <p>А у јесен, кад је била зграда сасвим готова, и кад је требало решавати: д |
па пошла „двору бијеломе“.{S} А кад је била близу, „далеко је снахе угледале; па су пред њу би |
поље.</p> <p>Са свих страна на школи је била велика стреја и деца су имала где да се склоне од |
нским!{S} За неколико дана у судници је била велика сума и људи су стали мислити, ко ће шта да |
огњишта и по један пред праг — то им је била сва употреба камена!{S} А сад оволика гомила камењ |
арају руком</hi>.{S} А цртање за ово је била само припрема.{S} Највише је пак овде била на свом |
Школа је изгледала овако.{S} Наоколо је била висока ограда од проштака толико дугачких, да најв |
коли била теорија, а ово пракса; оно је била наука, а ово кретање и рад; оно је све за ум и срц |
ду.{S} И што је рекао кмет Миљко, то је била светиња за све, а капетан је био место Књаза.{S} И |
чорба, мало колача и воћа и, ето, то је била скоро свакодневна <pb n="304" /> храна ових младих |
а и за играче кад је заветина.{S} То је била једна заравањка, неравна, с рупама, малим избрешци |
прави, кад се уме и има алата.{S} То је била остава књига и писаћег прибора.{S} У другом орману |
дном шареницом за покривање.{S} И то је била сва опрема.{S} У том дође и кмет са својим дететом |
једну од оних млечних крава, као што је била Радишина, и који није почео да сеје детелину.{S} А |
и и даље таванисали даскама, као што је била таванисана и судница.{S} Морам се дакле постарати, |
епане привремено од судница, као што је била и моја, или од црквених и приватних кућа; а врло и |
ква им је школа — мало боља него што је била њина стара; друго, да није ни за овај дан окречена |
Колико је она трајала?..{S} А зашто је била тешка?...{S} Јесте; и Турци су имали све а Срби ни |
ло је и неколико загоричана, а пошто је била Недеља, те су и Радишини велики ђаци били на окупу |
и и по вашарима имала бољу цену, јер је била крупнија и боље урањена и припитомљена.{S} А даске |
ам провести, без своје бабе, која му је била жива, кад је старија три сина женио.{S} Зато Радиш |
етио и од људи; и не зна се, која му је била тежа...{S} Па опет, људи поправише, а Бог?..{S} Ал |
један човек с колима.{S} Најдаља му је била смоница.{S} Миљко је одредио једнога сиромашка, да |
b n="72" /> из поштовања, и једна му је била доста целога ручка.{S} И газда Мијаилу је било гот |
и су излазили из школе.{S} На орману је била права руска рачунаљка с гвозденим рамом и шипкама |
све то видели обележено кољем.{S} Ту је била и гомила камења, и песка а у реци се већ пекла прв |
говарала слободно са свима, као да није била млада.</p> <p>Стари сват кмет Миљко је знао, да Ра |
ица преноси на Марка. „Али му шала није била добра, господине, кад су му лепо говорили, да им н |
а.{S} А ваља да знате, да ни земља није била српска, него турска, спахиска, само су је Срби обр |
орму.</p> <p>Крсманова кућа у селу није била последња.{S} За њом је дошла Миладинова, на Јоксим |
роразредне мушке школе, која за њу није била баш најзгоднија, али је морала да пристане и на њу |
да је патоше барем циглом, јер је доле била земља, која се копала и ситнила, те је увек било и |
никад нису видели.{S} И за кратко време била је довршена и друга страна.{S} Радиша сад намести |
д школе до капије на дворишту школскоме била је крива узана путања и на њој једна узвишица и дв |
{S} Све јој је дакле било узалуд што се била; и то јој је отела не Турска него њена савезница и |
а неки и да их жале „Где је од суднице била школа!...“ „Видела жаба..,“ „Сироти загоричани, то |
ет година“.{S} И за један сат мало јаче била је довршена и ова страна.{S} Милина је деци сада б |
а се види, шта ће се и како ће се.{S} И била је готова, да се бије и с руском војском, ако ова |
рењује.{S} Зато је за сад свој утицај и била ограничила само на посматрање и познавање обичаја |
, мора се почети од места.{S} Зато су и била она два излета, не само да Радиша види своје село |
н рад овако из дана у дан, јер то не би била приповетка него рад у школи.{S} Али је опет потреб |
.{S} Не; јунаштво није у томе.{S} То би била малаксалост и немоћ.{S} А ми ваља да будемо пуни м |
бира другога, и тако једнако.{S} То би била општинска самоуправа.{S} Тако сад ови кметови или |
ана <pb n="353" /> и начелника, и то би била среска или окружна самоуправа у земљи.{S} Ето то в |
ици, и ако је Недеља.{S} Оно је у школи била теорија, а ово пракса; оно је била наука, а ово кр |
и с дрвеном решетком.{S} Пећ је у школи била сандучара, која се ложи споља, у Радишиној соби ма |
задружне и тако даље.{S} Ово је Радиши била драгоцена грађа за познавање села свога, а у исто |
дрављу дечјем, јер су не само деца увек била сва здрава, него је редовно и свршавало школу онол |
пита га све нешто друго.{S} Она је увек била добра, али је сад нешто према Радиши све нежнија.{ |
ат два калдрма је пред вратима школским била готова.{S} Ваљало је само још посути шљунком или п |
тово и калдрма је пред вратима школским била сасвим довршена.</p> <p>Зато што је ова необична г |
</p> <p>А Станојка Грујина је сваки дан била код „старе госпе“, и ова код ње, па је дотерала, д |
могао да дође.{S} Таква је иста готово била и Даничина учионица, само с мање слика по зидовима |
а читање.</p> <p>Радишина је крава дуго била предмет разговора у селу и људи су се питали: зашт |
ешко носити на крштење.{S} Зато је дуго била некрштена.{S} То се већ <pb n="316" /> није више д |
су редом.{S} Учионица је таман онолико била загрејана, колико је топла била јуче.{S} Зато нити |
дошао.{S} И тужна запевка, која се мало била утишала, сад је поново одјекивала по брдима и дубр |
, изненадио се још више, јер је не само била лепо извршена преправка, него је кмет донео из чар |
женском руком.{S} Судница је непрестано била у апсани, а Радиши је жао било да добри загоричани |
и проширена.{S} Иза градине југозападно била је пољана за испуст стоке.{S} Земљиште није било н |
<p>Радиша је помислио у себи, да је то била његова дужност, а Миљку као простом и непросвећено |
и да се омрсе.{S} А највећа им је част била, кад су Недељом и празником позајмили лонац од газ |
олако и тако дање.{S} А да би им радост била већа, да им овога дана да и таблице с крижуљама.</ |
сео с њима.{S} Домаћица Миљкова је већ била помузла краве и овце и метнула млеко да га узвари. |
они прошли по дворишту, постеља је већ била намештена за Радишу и Миладина, на истом месту, гд |
да стану у ред пред школом, где је већ била и леса намештена, да избришу ноге и на леси и на ч |
а и писаћег прибора.{S} У другом орману била је <hi>ђачка књижница</hi>.{S} Ту су биле све књиж |
ристи.</p> <p>Новина је у овоме времену била та, што су Радиша и Даница успели, да и женска дец |
ознајем мајко, бурма са мном на венчању била!“ онда је жалост достигла врхунац.{S} А кад је и м |
а.{S} Сад су сва имала торбице и сва су била умивена и очешљана.{S} Клупе су опет биле на пољу. |
дином ишао је још један младић, чија су била она два коња, и обадва су добро натоварили, а они |
ше, да је некад, пре турског земана, ту била лепа црква и појала, и да је тада у селу Загорици |
аква је реч „Милица“?“ - „Каква је реч „била“? - „А каква је она реч „добро“? — Колико има „сам |
евање.{S} Песма и свирка су дакле вазда биле потреба душевна и она ће остати то за навек, докле |
и и т. д.{S} Зато су им ове вечери овде биле још милије од оних код куће.</p> <p>Ове је године |
где су и саме радиле.{S} Оне су доцније биле прихватиле сав рад у „интернату“ и радиле све као |
те, да буде равно.“ И за час су туцаљке биле ту на послу.{S} И деца су се надметала, које ће ле |
нлуку школскоме.{S} У Загорици су ретке биле липе и по шуми а камо ли око кућа, а багрема није |
, и задњу оставити дужу, те да би дршке биле размакнутије; а обе под једнаким угловима и ужљебљ |
, а не почетак нове, јер су многе школе биле престале још у Мају.{S} Дошао је и Радиша, па је Б |
ори и њима обојма!{S} Радиши су сад оне биле милије по овим дубравама загоричким него све оне п |
шује учење, а не почиње.{S} А да би оне биле јасне, ваља положити добар темељ.{S} Ваља створити |
вим новима или поправио.{S} Те су клупе биле потпуно према дечјем узрасту, и кад дете седи у кл |
амо с неколицином ученика, чије су куће биле ту близу школе или онамо даље од ње.</p> </div> <d |
имао по неколико ископаних рупа, да би биле готове кад донесе коју дивљаку.{S} Радиша је набав |
опет ове нове клупе у загоричкој школи биле најбоље у свој околини.</p> </div> <div type="chap |
ше сви на Косову, свакоме су детету очи биле пуне суза.</p> <p>Подне је било већ превалило.{S} |
у.{S} А знате већ, да су те вечере увек биле скромне и просте.{S} Лепа хлеба, мало сира и кајма |
S} А гусле су и даље у рукама Радишиним биле згодно средство за буђење националне свести и љуба |
ла умивена и очешљана.{S} Клупе су опет биле на пољу.{S} Дан је опет био ведар и топао, као да |
ад је вечера била готова, и собе су већ биле у главном готове.{S} Само је кујна остала за сутра |
и, које су за многе тајна, па су и њему биле до сад непознате.{S} А друга му је износила чудан |
далеко је снахе угледале; па су пред њу биле ишетале“.{S} Тада је „закукало девет удовица, запл |
уги с оне друге стране спољне, и све су биле једнаке.{S} Према овоме требало је само два димњак |
6" /> напред а удубљењем горе; и све су биле по 2 метра дугачке, тако да по четворица седе у св |
е наредио, да поседају у клупе, које су биле изнесене и намештене пред школом.{S} Онда им рече |
мљу а других и нема, а клупе школске су биле и мале и недовољне, те с тога нису ни уношене, то |
затвореније, али не црно.{S} Завесе су биле небојене, пепељаве, од платна изаткана у Загорици, |
е и у оне две мале собе.{S} У једној су биле Радишине ствари нераспаковане и у њој једна плехан |
арија сестра Радишина Миља.{S} И њој су биле пуне очи суза, па час по би прилазила Радиши и наб |
77 није запамтило у Загорици.{S} Ово су биле најцрње и најсузније године од Косова.</p> <p>Али |
то не волиш да теби други чини“ — то су биле идеје водиље Радиши у овоме послу и ученицима њего |
модерне железничке станице, само што су биле окречене.{S} А поред њих се виђа често и по која д |
си направљене.{S} Даске за патос већ су биле ту, а за врата и прозоре он је донео из вароши.</p |
ла је <hi>ђачка књижница</hi>.{S} Ту су биле све књижице за децу и омладину на нашем језику и с |
некадање апсане а садање суднице још су биле „мацке“, на којима су пређашњи кметови делили прав |
но.{S} Оне су изгледале нове и ако нису биле нове.{S} Радиша је одавно конструисао једну нову к |
је до зоре.{S} А чим је зора зарудела, били су будни и Радиша и Радован и устали су, обукли се |
А и мали зидари, помагачи и надничари, били су све радоснији, јер су све више примали занат.{S |
у је изгледала лепша.{S} Кад се вратио, били су устали и газда и газдарица, и обојма би мило ка |
, где су већ многи и сами <pb n="84" /> били сели и гледали буквар и слике у њему.{S} Сад рече |
{S} А <hi>писање</hi> и <hi>цртање</hi> били су му и даље главни предмети и као стожер свој нас |
у досуђивано, а Србин је увек губио.{S} Били смо у турској држави и дељена нам је турска правда |
азили брже него зими, и ако су они сада били најдужи, и приближивала се Велика Госпођа.{S} Зора |
како је Андраши хтео.{S} И то су збиља били големи губици; али их је опозиција увећавала још в |
> <p>Тако су и учинили.{S} Трећега дана били су у чаршији код учитеља.{S} Учитељ једва дочека и |
крију и утврде.{S} И за неколико минута били су при врху и Радиша опет уплете последњи ред с пр |
ванцика“ пореских, а они су сва тројица били благодејанци.{S} Имали су дакле не само за храну и |
грађење црепа.{S} И кмет Миљко и Радиша били су неуморни.{S} Требало је све спремити, да мајсто |
дељана још лане.{S} Ипак су је они сад били изнели на најјаче сунце, те да се још боље осуши.{ |
p>— Господине, рекох ти: људи су до сад били уз власт и све је добро било.{S} А како ће бит’ са |
ма; него им да косу своју, што су му је били одсекли кад су га калуђерили и рекне им: „Понесите |
прашине.</p> <p>Ученици загоричке школе били су увек ошишани, очешљани, умивени и чисто обучени |
о обучен човек.{S} По узвишици до школе били су совралуци појединих домаћина, где су они о заве |
е на страну.{S} У Министарству Просвете били су тада људи, који су могли да појме Радишу и да о |
ог кандидата, па да ви останете где сте били...</p> <p>— Могу вам обећати да ја нећу сметати.{S |
е овако:</p> <p>„Ученици!</p> <p>Ви сте били срећни, да први пођете у школу у овоме селу.{S} Шк |
сте на првом месту позвани ви, који сте били те среће, да први дођете у школу и научите оно што |
ог да.{S} Доста смо се сами и мучили, и били и муж и жена у кући.{S} Сад ће кућа да пређе на же |
д било пута.{S} А кад је нестало пута и били у половини брда, Радиша је казао да се пусте из ре |
те опет остали без школе, као што сте и били.{S} Чули сте, од оних што су били на испиту, да је |
уди, и нарав би нам се поправила, те би били много мирнији и бољи.“</p> <p>— Е, јес’, и то прав |
нова зграда.</p> <p>Припремни су радови били приведени крају још прошле године, и очекивали су |
ало топлије него јуче.{S} Кад су се сви били искупили Радиша нареди, да уђу по реду, који је ве |
врше започето дело.{S} Брзо су опет сви били на послу..{S} Радиша запита: да се не љути ко за к |
рече, да се пусте.{S} За мало па су сви били на брду.{S} Радиша одмах запита: да ли има овде бл |
а је био узео из вароши, а они су други били оданде из села, особито они, који су суделовали и |
на поворка у претеч.{S} О, како су мили били и они отуда овима, и ови одовуда онима!{S} Одјекну |
суза радости.{S} Сви који су се вратили били су мили свима.{S} А њихове мајке и сеје са сузама |
освршивани опет су сви ученици Радишини били дошли и најпре су трчали на „циглану“ и на уравњен |
стид изео!{S} И колико су онда захвални били Радиши, што их је извео из неприлике и одговорио, |
енице, догме и други састави, па ма они били и молитве, не буде побожност, а причање библиско о |
и њих посадио у клупе тако, да су мањи били у предњим клупама а већи у онима по зади.{S} Млади |
оре више расла шума, то су и ови извори били све јачи и бујнији.{S} Сад је све село видело, да |
опет за дуго чинило, да су му први ђаци били бољи...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
ла Недеља, те су и Радишини велики ђаци били на окупу, то и Радиша оде на збор с њима заједно.{ |
само по један разред, 2) што су им ђаци били одраслији, и 3) што их није било много, него само |
смо сви.{S} До скора су нам и владаоци били неписмени па опет, хвала Богу.{S} Они и неписмени |
ела није изишао још ни један.{S} Па смо били мимо свет.{S} А сад, хвала Богу и власти, кад нам |
И ми сад морамо похитати.{S} До сад смо били под Турцима па нисмо могли, а сад можемо; можемо, |
, па смо остали прости ка стока, те смо били мимо свет и почкодни и код власти и пред другим се |
олу.{S} Ми, хвала Богу, ни до сад нисмо били ни у чем почкодни, па ни од сад не треба да будемо |
су Августа дакле сви Радишини ђаци опет били на окупу, да отпочну трећу годину или трећи разред |
е познавао своје ученике, а они су опет били много слободнији и више су волели и питали свога у |
а: старих (консервативаца), који су већ били на влади и проповедали умереност у напредовању и п |
аучио у војсци; и сви, који су у Недељу били код суднице, причали су, да је и учитељ рекао, да |
забава.{S} И они други предмети нису му били тежи него прошле године, јер се и сад учило онако |
е нађе.{S} Али су Радишини савети за њу били драгоцени и готово увек меродавни.{S} Заго је већ |
еоскога ковача Ђурђа.{S} По зидовима су били географски цртежи школе загоричке с околином, слив |
него да су сви заједно.{S} Само кад су били близу <pb n="162" /> врха, Радиша рече: „Дете, ко |
{S} Онда је дошла наша власт.{S} Пре су били Турци на власти, па Србима нису хтели ни да суде; |
водио тачан записник.{S} Око суднице су били павиљони за оставу истругане грађе задружне и за с |
Господине, како ти наредиш.{S} Људи су били до сад уз власт и слушали су власт, што она нареди |
д куће.{S} И <pb n="26" /> они, који су били поспали, дигли су се кад су чули да је тата довео |
дножју његову „оживеше“ извори, који су били пресушили и из њих поче тећи вода и усред лета, ка |
ти, како се био бој на Косову и који су били највећи јунаци.{S} А сад ћемо нешто друго да радим |
мала и друштва и забаве.{S} Родитељи су били здрави и блажени.{S} Посао у школи је мирно текао |
донесено је од Миљкове, и на вечери су били и Миљко и газда Мијаило као најближи комшија.{S} Т |
ње земљом као и предсобље, а прозори су били мали и једноставни с дрвеном решетком.{S} Пећ је у |
немо градити нову школу...</p> <p>То су били планови Радишини.{S} И, једнога дана он их изнесе |
не покладе један од оне тројице, што су били испросили, позове Радишу на свадбу.{S} Радиша му о |
сте и били.{S} Чули сте, од оних што су били на испиту, да је господин надзорник рекао, да ће о |
ци никад нису били уморни, а никад нису били беспослени.{S} Он није чекао „8 сати“, него је поч |
ктерисати овако: његови ђаци никад нису били уморни, а никад нису били беспослени.{S} Он није ч |
} Ни с радом ове неколицине народи нису били задовољни.{S} Јер и они или нису знали све потребе |
рче и да пођу.{S} И пођоше.{S} Али нису били ни за четврт сата одмакли, а киша поче да прокапљу |
остио се и с осталим људима, који су ту били, и отишао с уверењем, да боље школе и бољих људи н |
су и у продужној школи и после у животу били најодлучнији и најпредузимљивији баш они оштрији и |
а, око којих су ишле уже стазе а до њих били остаци земљишта до плота.{S} Кад је ово извео на х |
quo ante</foreign>“.{S} И све што оста, било здраво или начето, врати се својој кући; само они, |
учите и да му помогнете, да и он ојача, било умом, или снагом, или имањем, онда сте учинили још |
за младе загоричане, и старије и млађе, било опет лепше гимнастике но што је обично јурење и пр |
чује о, било у почетку било у средини, било на крају!..{S} Хајде сад да погађамо речи, где се |
аћи и рећи коју реч, у којој се чује о, било у почетку било у средини, било на крају!..{S} Хајд |
да се склоне од кише, само је незгодно, било што их је прскала вода са земље.{S} Једно дете реч |
има својим.{S} Милина је <pb n="360" /> било видети, како су се загорички ђаци грабили, да очув |
на тој речи, али да није <hi>тебе</hi> било, ништа ми сами не би умели.{S} Зато хвала <hi>теби |
који је био у порти код старе школе.{S} Било је ту и породиља, које су донеле своје дете да им |
ја: три за пре и две за после подне.{S} Било је ноћи, када га је дремеж толико савлађивао, да ј |
задовољно, и она је расла све више.{S} Било је ту двојаког елемента: старих (консервативаца), |
и.{S} То није било баш много одавно.{S} Било је пре седам векова или пре седам стотина година.{ |
али још мање посла него и други пут.{S} Било је ту и старијих и млађих и с пажњом су разматрали |
ца и то почупаше и донеше на гомилу.{S} Било је и камења.{S} Деца већ видоше шта вреди камен и |
Зато рече:</p> <p>— Ама, што је било — било.{S} Но деде сад, како ћемо да поправимо?</p> <p>Ми |
о много што шта, чега је у „програмима“ било, а дошло много што шта, чега у „програмима“ нема.{ |
{S} У другој што се зваше „Општа знања“ било је нешто о Богу, човеку, земљи, ватри, ваздуху, во |
p> <p>Кад је опазио, да је „гимнастике“ било доста, Радиша позове ученике, да иду на реку и да |
колико месеца а она су још некрштена, а било је и који су дошли зарад какога покојника, да зову |
и, како људи кажу, пре пет векова.{S} А било је на Косову.{S} Косово је далеко одавде и данас ј |
оно што су имали синоћ, јер је од свега било претекло; само му нема — оца!{S} И у једном тренут |
шћење и наслања на оно, што је пре њега било.{S} Ускоро па му је рад текао као да их је он и пр |
овако потрајало дуже, народа би нашега било све мање.{S} Ето зашто морамо да тежимо, да желимо |
а кречану.{S} Ово је и за Радишу самога било ново и заједно су се домишљали како ће.{S} Рупу су |
кле им друго не донесу.{S} А поред тога било је и по мало зараде.{S} Један је од њих градио леп |
на и ова страна.{S} Милина је деци сада било погледати лепу калдрму свуд око школе, све под кон |
школске потребе па и воће, које је онда било по десет и двадесет пара ока.{S} А одело су носили |
> кад и да читају.{S} Овако село, па ма било и најмање, има и своју цркву, своју школу, пошту и |
то га није на себи донео, већ је и њима било тешко и очекивали су, да ће се барем сада и мајка |
d> <p>Између испита овога и Петров-дана било је још прилично дана.{S} Радиша је за то време угр |
а другу страну.{S} Али је доста времена било и за обнову свега онога, што се пре тога учило и ш |
пође школи.{S} Дотле је већ пола бусена било донесено.{S} Он најпре добро покваси целу ону стрм |
е свуда тежак, а за то је идућих година било лакше.{S} Сви они други радови, из картонаже и пле |
ан у Загорици.{S} Тада дођу кметови, па било кога не било.{S} Али у Загорици мало има других по |
и.</p> <p>Уређење овога малог интерната било је сасвим просто.{S} Сваки је имао да донесе за се |
хвала теби на позиву!{S} Али би грехота било, да остављам оваку палату па да идем у вашу сироти |
учитељ рекао, да могу.{S} И то је доста било, па да се идуће Недеље искупи код школе око двадес |
о, како је и њему после сваког распуста било тешко да почне да пише, и како његова сопствена ру |
брдо и вичући одатле.{S} Али овога пута било их је више него обично, и ако би кметови први пут |
колико даље од цвета.{S} Млазева је сад било још више.{S} Још неколико — и још више млазева и м |
м а одатле почели циглом.{S} Ово је сад било још од већег интереса за све, да виде, како се циг |
је.</p> <p>Треће, у пролеће, кад је год било лепо време, Радиша је и ове велике ђаке изводио у |
..“ </p> <p>У реду су ишли докле је год било пута.{S} А кад је нестало пута и били у половини б |
ет у ред; и ишли су у реду докле је год било пута, а дотле је било и село.{S} Свет је одавно оч |
дмор, и зато би задремао, чим би штогод било у школи монотоно.{S} А све је ово почело да утиче |
занимљивом, ово друго за ученике његове било привлачније.{S} Осећали су, да им ово више треба, |
, упућивао и исправљао.{S} А кад је све било готово и туцаљкама утуцано, Радиша одведе све на р |
а утеше и приволе на вечеру, али је све било залуд.{S} И што су год они више наваљивали, то је |
то јест први разред.{S} А пошто је све било набављено на време, то су одмах могле да се раздад |
у то радили!...“</p> <p>Ипак је ово све било добро дошло.{S} Радиша је видео, да му ваља задово |
И, о како добро беше, што је готово све било спремно!{S} Сад су видели и Радиша и Миљко, да не |
ио у мучнијем положају, нити му је теже било да реши које друго питање.{S} И дође и на вечеру и |
т стругано и кварено.{S} Али је најтеже било за точак или коло.{S} Да га направи с главчином, п |
у</head> <p>Осетљивом Радиши је најтеже било, да подеси понашање према деци, ученицима својим.{ |
гојаче и боље.{S} Али је Даници најтеже било да се нађе овде, јер је и сама била још млада и не |
и столари....{S} Само је Радиши најтеже било, да споји она два принципа, да сложи оно, што је н |
И опет је постигао много.{S} Гласова је било лепих, само их је ваљало артикулисати.{S} И Радиша |
држа да се не заплаче.{S} Срамота га је било од газде и газдарице.{S} Али кад му после дадоше к |
арском разговору.{S} Сем тога у њега је било некога мушкога поноса, са којега му се чинило, да |
ће лепше да пише.{S} И, дабогме, да је било и талената за дивљење као год и немоћи с потпуним |
ст и поновио све ово.{S} Дабогме, да је било деце, која су одмах схватала и памтила, а да су не |
људи виде, како челе раде.{S} А меда је било и за кућу Радишину, и за ђаке његове у „интернату“ |
вде и данас је још у Турској, а онда је било готово у средини српскога царства.{S} Онда је Турц |
гу, једнодушност и љубав.{S} И свима је било мило, и сви су се волели....</p> <p>После ручка је |
мило, што има оваке сељане; сељанима је било мило, што имају оваког учитеља; обојма је било мил |
што има оваке парохијане; а гостима је било мило, што виде оваку слогу, једнодушност и љубав.{ |
ло, што имају оваког учитеља; обојма је било мило, што су добили нову школу; попу је било мило, |
е су вечерали, на доксату.{S} Истина је било мало похладно, али је добра простирка, од читавога |
ији и данашњој бирокрацији!{S} Доста је било туторства; народ је дозрео да собом управља...</p> |
</head> <p>Од Недеље до Недеље доста је било времена, да се у маленом селу Загорици и до послед |
бију оцу Растковом и кажу му све шта је било.{S} Отац и мати се веома обрадују, али им опет бил |
.</p> <p>У саме Данице не зна се шта је било лепше: или она лепа, бела, проста, пола сеоска а п |
помиње Свети Сава, те да видите шта је било. (Чита песму: „<title>Збор зборила господа Хришћан |
научи, више да зна откуда смо и шта је било с нама, шта су наши стари грешили а шта су паметно |
евцу су сви једва чекали да чују шта је било, а највише царица Милица, која је сама остала у дв |
у велико стизале на род.{S} И поврћа је било најодабранијега и најбољега, а није изостало ни цв |
ако је ишло готово свакога дана, кад је било лепо време.{S} Увек по нешто лепо.{S} А Зора их је |
, загоричкога учитеља Радишу.{S} Кад је било време, изишла је млада с девером и без икакве гала |
те старе људе, који су запамтили кад је било турско, па ће вам они напричати ваздан од неправде |
да се прекопа, уреди и засади; и сад је било и калемљења на све лањске и преклањске саднице.{S} |
амо није био прекопао оно место, где је било брдо.{S} Кад је и то учинио и камења већ било дост |
акле земљу да узимају.{S} Више школе је било само толико пролаза, колико је захватила нова калд |
реду докле је год било пута, а дотле је било и село.{S} Свет је одавно очекивао, с које ће се с |
ету очи биле пуне суза.</p> <p>Подне је било већ превалило.{S} А како је многим ученицима кућа |
ије видео ниједан камен, а игралиште је било потпун, правилан круг.{S} Између игралишта и школе |
еститост и чедност свуда.{S} А лакше је било то очувати него га сад повраћати и поправљати.{S} |
о душе било у Загорици прилично, али је било веома примитивно.{S} Зато је Радиша желео и да га |
као и у његовом селу Планиници; али је било примитивно и ваљало га је само модеризирати и усав |
је осећао никаку потребу.{S} О табли је било обешено једно сандуче за сунђер или крпу а друго с |
апита га Радиша.</p> <p>— Е тешко ти је било онако; а сад, хвала Богу, биће ти ласно</p> <p>— А |
.{S} Кад је наместио цео ред, и деци је било мило да погледају, <pb n="122" /> како је лепо кад |
морају копати и вадити.{S} За песак је било опет лако, јер газда Мијаилова снаша даде један ст |
онако радили још од памтивека па им је било добро, а по која баба рекла и по коју ружну за „уч |
ло у Радишиној школи.{S} А цртање им је било потребно и за ручне радове у радионици и за констр |
> <p>И изиђоше.{S} Пред канцеларијом је било толико света, да су се једва прогурали.{S} И сви с |
ње креча продужило се и даље.{S} Ово је било узрок, да се и путови боље оправе.{S} Јер се све т |
њено питање једва дочекивао.{S} Ово је било потребно не толико с тога, што Даница није умела д |
њој, па је испрати министру.{S} Ово је било још о Преображењу, и све до повратка Радишина из и |
ке.{S} Није прошао добар сат а и ово је било готово.{S} Милина је била погледати сада двориште. |
уди спас</hi>!</l> </quote> <p>И ово је било први пут да загоричани слушају ову молитву у своме |
пше од поречкога црепа!</p> <p>И ово је било треће Боже помози.{S} Три главне сметње су отклоње |
ђивати, заливати и тако даље{S} Ново је било то, што је Радиша преко зиме био направио и једну |
у на свадбу.{S} Радиша му оде, и ако је било прилично далеко, и на свадби је пазио на сваку сит |
јао је у једном крају градине, и ако је било доста паше.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
и метални слојд).{S} Оно прво, и ако је било најбоље, најлакше и најзгодније за почетак, ипак м |
ко је отишао у Свету Гору?..{S} Како је било оцу и мајци?..{S} Зашто је Сава отишао у Свету Гор |
одине, што пре, па ће опет бит’ како је било.{S} Људи ће опет бит’ уз власт и бираће, као и до |
агоричана није било краја.{S} А како је било Радиши, Даници и њиној мајци, о томе не треба ни д |
адован, и он поново исприча све како је било.{S} И Радиши би мило, што се зна за њега, и што га |
опет у кући да им остане онако како је било и да живе онако како су и до сад живели.{S} А ја н |
е и очувале ове песме, те знамо како је било на Косову.{S} И ја имам гусле, и сутра ћу ово да в |
че да шикља у онолико млазева колико је било рупа.{S} Радиша пробуши још неколико даље од цвета |
од цео крену се новој школи.{S} Тамо је било све отворено, и она чистота и самоћа доиста је под |
је казао све до ситница.{S} А главно је било: да не почиње одмах с читањем, писањем и рачунањем |
а ми нана, да те питам“.{S} Свеједно је било, да ли пита нана или тата или ово дете: ваљало је |
теље и све виђеније сељане.{S} Јутро је било необично лепо и сви су поранили школи као цркви.{S |
година и освећена нова школа.{S} То је било овако.{S} Кмет Миљко још на неколико дана пре Петр |
а дочека и погодба би свршена.{S} То је било негде у Фебруару, а већ Марта месеца Радиша прави |
ишао, јавио се капетану одмах.{S} То је било у јутру, око 8 сати.{S} Али је Радиша чекао пред в |
у Турци задобили наше царство?{S} То је било одавно, има скоро пет стотина година или, како људ |
а други Марка што га је тукао; и то је било добро.{S} Кад су сутра дан дошли, сви су једва чек |
очети посао и у овој години.{S} И то је било добро.{S} Јер не само што нови не би имали где да |
во“.{S} Зато рече:</p> <p>— Ама, што је било — било.{S} Но деде сад, како ћемо да поправимо?</p |
а практичнији је морао да буде, јер је било мање времена па је морао да одабира оно, што им је |
Петак.{S} После јучерање кише данас је било опет лепо сунце, али хладно, те је Радиша наредио, |
S} Трећи дан у школи</head> <p>Данас је било време још мутније него и јуче.{S} Радиша је зато п |
зговарао лепо, благо и љубазно, опет је било деце, да нека од страха а нека од плача нису ништа |
а.</head> <p>Сутра дан у Суботу опет је било лепо време само мало топлије него јуче.{S} Кад су |
то обучени као да ће на сабор; и већ је било у овом селу прешло у пословицу: „уљуђен као ђак.“ |
ста целога ручка.{S} И газда Мијаилу је било готово криво, што Радиша тако мало пије, али кад м |
и веселило с пуним срцем.{S} Учитељу је било мило, што има оваке сељане; сељанима је било мило, |
рен и онако бунован рече баби, да му је било боље и да је заспао.{S} Али кад га погледа, њега к |
отклања хладним разумом!{S} И то му је било најтеже.{S} Тешко је не бити онакав какав си и бит |
мило, што су добили нову школу; попу је било мило, што има оваке парохијане; а гостима је било |
по толико, па ћете видети, колико их је било само од ових похода за пет, шест и десетак година. |
ни о заветинама ручали.{S} И око њих је било пуно корова а око плота још више. <pb n="126" /> Д |
нске ђаке мале, толико му је још милије било, што и они велики још не могу да се одвоје од њега |
а га с тога тражаху и онде, где га није било.{S} А познато је, да свака влада има својих ревнос |
поносити док је света и века; и да није било вас, не би се она данас овако поносно белела.{S} И |
и школу колико смо се мучили; и да није било опет готовине општинске, ко зна како бисмо прошли! |
ве <pb n="156" /> књиге.“ Јер онда није било школа као сад, него ко је хтео да учи књигу, тај ј |
то било новина, које у других села није било.{S} И та је новина збиља допринела, да се у овом с |
у нашој земљи; али за њих учитеља није било, те су и њих доводили са стране.{S} И докле данас |
шине речи најпажљивије и захвалама није било краја; а добри чича Стеван, отац Радованов, и запл |
дање темеља.{S} И за неколико дана није било у селу живе душе, која није дошла да види, како се |
{S} Запрепашћењу добрих загоричана није било краја.{S} А како је било Радиши, Даници и њиној ма |
столица у Загорици нема а ни купа није било, јер су оне око совралука укопане у земљу а других |
ему није противио, да никоме ништа није било тешко и да се чинило, да се сваки бојао, да не учи |
и калдрма поче.{S} Више деци ништа није било непознато и посао је напредовао врло брзо.{S} А ив |
мо жене и девојке; и њему то ништа није било тешко, само ако је стизао да научи лекцију.</p> </ |
ричанке добијају лепе паре.{S} Сад није било ни потребно говорити о вредности свилених буба, не |
је он чуо, да у вашем селу до сад није било школе и да у Загорици нема ниједнога писменога чов |
је овде био задовољнији, јер овде није било „програма“, а допало му се оно, што је Радиша био |
ут и тако даље.{S} И радости дечје није било веће, него кад су нешто направила да сасвим личи н |
ева наше Отаџбине.{S} У њему дотле није било школе, и људи су прости, али вредни и поштени.{S} |
ло тако на свом месту, да ни стопе није било празнога земљишта, да на њему није било ничега, ма |
ољана за испуст стоке.{S} Земљиште није било најбоље, као и оно у градини, још мало горе; али Р |
ом.{S} За кратко време никога више није било у дворишту школском.{S} Остао је само Радиша с кме |
ко и уз брдо до Миљкове куће.{S} И није било лепа дана, кад после дневних послова у кући нису и |
/> социјализам; па пошто у Србији није било радника и радничког питања, то је он узео сељака; |
ан метар ширине по погодби.{S} Али није било калдрме од капије до школе; а кад удари киша и зим |
еца суделовала.{S} А пошто у школи није било ни собе, ни кујне за Радишу, ни трпезарије за децу |
да готово одмах од почетка и мени није било и Данине плате, мало бих и ја могао да учиним, осо |
крушака, неко чутуру вина и шта ти није било.{S} И деца су скромно прилазила учитељу и казивала |
> <p>Веће опште радости у Загорици није било од постања њена.{S} Она је многима и сузу измамила |
S} Види се, да нису читала, јер им није било до тога.{S} Али је све ово Радиша поправљао тако п |
у сељачко одело; и дивљењу његовом није било краја.{S} А кад је чуо, да су они дошли у школу не |
воље.{S} Само у подруму Радишином није било места за вино и ракију, него је тек по које стакло |
да ступа све што с оваким успехом није било задовољно, и она је расла све више.{S} Било је ту |
ле Даница није устала.{S} А да ово није било лако, Радиша се сада сам уверио најбоље.{S} Па ипа |
ола!“</l> </quote> <p>Па и ако ово није било много песнички, опет се простодушним загоричанима |
дини био писмен.{S} И Радовану ово није било неправо.{S} И он се поносио што му је дете изучило |
веома занимало, јер им сада нимало није било тешко.{S} И ове су године они ишли готово у свему |
е везе с осталим светом и ако село није било „ушорено.“ А Крсман је увео још нешто више.{S} Он |
ћ пекла прва „Фуруна“ цигала; само није било креча.{S} А Станимир, који је био најревноснији пр |
и Сава ишао некада по земљи.{S} То није било баш много одавно.{S} Било је пре седам векова или |
више.{S} Радиши пак не само да то није било досадио и тешко него је још и волео.{S} Јер је неп |
ушили.</p> <p>На Петров дан, пошто није било ревизије, Радиша није правио никакву параду, него |
огли ни ове, док ови не сврше, јер није било места.{S} А сад не само што имају бољу школу ови, |
је морала да пристане и на њу, јер није било другога места.{S} И сви су се радовали, а опет нај |
head> <p>Кад мене и свих нас данас није било, народ је наш постојао; и борио се између себе и с |
егоба била већа, земљиште за школу није било равно него стрмо.{S} Зато је ваљало израчунати рав |
било празнога земљишта, да на њему није било ничега, макар шљунка за стазу, тако, да је цело дв |
м ђаци били одраслији, и 3) што их није било много, него само по 30. А зато су опет одвајали и |
, дотле онда ни чиновника писмених није било.{S} И зато су прве наше школе отворене само за чин |
ом језику</head> <p>Овде је најглавније било, да деца попамте слова и да их изговарају по два — |
о, да је у загоричкој школи најглавније било здравље и физички развитак у деце, па онда уљуднос |
зашто се она пише; а то је најзгодније било показати на ономе, што се чита.{S} Кад су ово добр |
на у старе границе.{S} Све јој је дакле било узалуд што се била; и то јој је отела не Турска не |
у да се умије.{S} И у школи и око школе било је све чисто као злато.{S} Радиша уведе ђаке у шко |
кобној кући.{S} А ја мислим, да би боље било, да озидамо нову кућу па после зграду, а може бити |
настави: „Пијемо господине, али би боље било и ми мање да пијемо.{S} Много пиће поквари човека. |
у онда прећи у слабост.{S} Ипак би боље било и ово друго него оно прво.</p> <p>Срећом Радиша је |
њиме.{S} Онда Радиша рече, како би боље било да се пећ извади из зида, па да се намести тако, д |
го да се она и не пита.{S} И ту би боље било, задржати управу земљом у рукама просвећеније мањи |
браћо, ја бих вам рекао, да би најбоље било, да нову школу подигнемо онде преко пута, где је о |
ош влажна, а друго с тога, што је време било кратко за нове.{S} И опет је најпре понављао и утв |
о и усавршавало све.{S} А да је у овоме било и тегоба, и да је по који старац рекао, како су он |
.{S} Тада дођу кметови, па било кога не било.{S} Али у Загорици мало има других послова у судни |
но, што ће му требати било за предавање било за рад у градини или у кући и око куће.{S} И ова м |
ово би мило и угодно.{S} Теже је питање било, које је ставио Радиши други један <pb n="164" /> |
су за учитељице.{S} Него веће би питање било: да ли су учитељице за жене?...{S} Али је Даничина |
него и као практичар, и ово је последње било још јаче. </p> <p>Тако је прво Радиша насео с јела |
Липовицу за девојку.{S} А у Липовици се било искупило по села, особито женских, да виде учитељи |
ваљда ће Бог и нама помоћи, јер је дете било здраво; а ми чинимо што год можемо...</p> <p>Тешећ |
дају све боље од њих.{S} Њихово је воће било чувено и на даљним пијацама, јер се знало, да је д |
а ове наше оназађене и напаћене земљице било је у тебе и видело напредак твој, твој сјај, твоју |
рече: да устану и да кажу, шта је јуче било и ко је крив.{S} Немирко ћути а Марко отворено изј |
ућу.{S} Тома је већ оно чуо шта је јуче било и сад без промишљања одговори:</p> <p>- Ада, како |
ли је нада све у Радишиној кући највише било лепа здравља и љубави једнога према другоме.{S} Св |
је надјачала радост...{S} Мало је лакше било и Радиши.{S} Али је он био с оцем и ублажавао је т |
патос прави овде, јер му је тако лакше било него да их износи направљене.{S} Даске за патос ве |
се свршио распуст, Радиши је опет лакше било сад да се одвоји од куће и оде у варош него зимус |
зграде за школу; и сад је и њему лакше било, да потегне то питање код сељана.{S} Али му је Рад |
шири и пчеларство.{S} И њега је до душе било у Загорици прилично, али је било веома примитивно. |
о се оца, па мајке, па свих код куће, и било му је жао.{S} Али је сан убрзо прекинуо све мисли |
е био трећи и најмлађи <pb n="155" /> и било му је име Растко.{S} Растко је и дететом био миран |
ише на калуђера него на чиновника.{S} И било је у њему нечега калуђерскога.{S} Прво је допустио |
оца, да му га одобре.{S} То је доиста и било, и Крсман се сад стао озбиљно спремати, да на прол |
ки терет скинули с душе.{S} А тако је и било: мајка је нашла зета и добру прилику за ћерку, и а |
људи неће наћи нигде.{S} А тако му је и било.</p> <p>Тако је свршено и с испитом и ревизором.{S |
ад му је код куће изгледало све лепше и било све милије...{S} А помисао куд иде износила му је |
едују и имовно.{S} Зато је у њих мало и било тако званих танких и инокосних, а убогих сиромаха |
више би се и доносило и градило, па би било још јевтиније.{S} И то ће бити кад тад и код вас, |
спремити и употребити.{S} И грехота би било затворити очи и код оволике потребе у кући и код о |
спремају учитеље народу.{S} Јер, шта би било и од мене, да нисам ишао и видео шта паметан свет |
дова па стаде објашњавати Миљку, шта би било кад би се оно пошумило и како би га за то требало |
Али онда неће кривити нас.{S} А шта би било, да јој га нисмо прескочили па да јој умре?{S} Она |
бит’ калдрмџије! <pb n="211" /> Боље би било, да су више научили из граматике, нег’ што су то р |
чаршилије воле да су писмене, а боље би било, као што знате, да и сељаци умеју да читају и пишу |
ед својим кућама.“ „Би, вала, и боље би било,“ рече му трећи.{S} А највише су се чудили тавану, |
е културне и реформаторске мисије не би било ништа: загоричка стара школа би се затворила, ја д |
ковину.{S} И веће опомене и казне не би било за непажљиве ученике његове, но кад им се каква мл |
нгубно, пошто су деци познате, те не би било ничега вишега и новога; а колико је потребно, поно |
ни лекари нису богови и да смрти не би било, кад би они могли да излече од сваке болести.{S} Н |
опет ниједнога, да их у учионици не би било много и да се рад наставнички не би растрзао; а то |
ца лако и с малим интересом; а то не би било тешко учинити.{S} У људи има пара, само су оне рас |
"321" /> нама треба већа.{S} И, како би било на два ката, као оно по варошима?“</p> <p>Радиша м |
ише, па још и да му плати.{S} А како би било, да ви имате писмена човека у своме селу, па још и |
љно.</p> <pb n="265" /> <p>— Па како би било, Грујо, да се женимо? упита Радиша.</p> <p>— Добро |
добивати за свој новац.{S} Зато како би било, да говоримо људима о томе па да видимо шта ће рећ |
летње време, кад је вода мања, добро би било, да почнемо да довлачимо песак и камен.{S} Кад ко |
.{S} А једно рече: „Господине, добро би било, да овако имамо и у кући.“ „Добро би било, рече Ра |
иладин сасвим озбиљно рече: „И добро би било, господине.{S} Они велики би се стидели од оних ма |
ло, да овако имамо и у кући.“ „Добро би било, рече Радиша, али ко је јунак да направи?“ На ово |
олу, па да се после вратим овамо, то би било добро, али ми немамо земље доста за то, и то сам м |
онда мало шта имало да се чита, што би било написано таквим језиком.{S} Отуда се необично радо |
на хтела.{S} А и ја као велим, севап би било...</p> <p>— А познајеш ли је ти? упита га Радиша.< |
до школе; а кад удари киша и зими ту би било велико блато.{S} С тога Радиша узе конац и опружи |
друге две из кујне, и на свакој је соби било по два прозора: један према вратима а други с оне |
отац Св. Сави?..{S} А како је Св. Сави било име дететом?..{S} А кад је назван Сава?..{S} Како |
рима.{S} А школа и учитеља онда није ни било, него ко је хтео да учи књигу, он је ишао у манаст |
и а камо ли око кућа, а багрема није ни било никако.{S} Зато су и челе брале мед само по ливада |
а не на њој, биљака и животиња није ни било.{S} А Земља се одвојила од Сунца!{S} Дакле и ми см |
ар то није лепо, кад у Загорици није ни било кључа и затвора, и кад се за ових тридесет година, |
и ни једна крађа!...{S} Данас би и мени било тешко, а без кмета Миљка и његовог ауторитета не б |
о газда Мијаило.</p> <p>— Тешко би мени било, кад би ме село бирало!{S} Мене нико не би слушао, |
се Радиша, ако оно не уме да се примени било у владању било у животу иначе.{S} Зато су и Радиша |
њих би вадио све оно, што ће му требати било за предавање било за рад у градини или у кући и ок |
осте и за — лек.{S} Зато му је и у кући било све чило, ведро и весело.</p> <p>Али је нада све у |
е топла била јуче.{S} Зато нити је деци било зима ни врућина.{S} Осећала су и кожом, да је овде |
више Радиша сам.</p> <p>У селу Липовици било је и мале црквице и попа, те одмах дозову свештени |
ко даље.{S} А свега је овога у Загорици било више него врбе.{S} Кад је набавио алат и моделе и |
и камена“...</p> <p>И ако је у Загорици било још доста шуме и забрана, опет је Радиша предвиђао |
и појала, и да је тада у селу Загорици било седам попова са седам парохија; а сад немамо, вели |
рошле године учио.{S} Али је сад Радиши било много лакше, јер је све имао у памети готово, куда |
да плету!</p> <p>Али је најтеже Радиши било, да отпочне баш оно, у што је највише наде полагао |
и пишу све мастилом.{S} То је и Радиши било прво писање и први писмени рад.{S} Учитељ викну и |
ест дуката за годину.{S} А да би Радиши било лакше прво вече и прву ноћ у новом месту, у туђој |
тампане књиге.{S} Али је све ово Радиши било лако и колико толико познато из основне школе или |
, па макар и веровала!..{S} Горе би јој било, да зажали на нас!...{S} Један ђак рече:{S} Господ |
а, која се копала и ситнила, те је увек било или прашине или блата.{S} Направили су и пред врат |
једну направу.{S} И ако је пред школом било и две чистаљке и леса за чишћење обуће од блата, о |
ошло би које предавање, које би већином било у вези с оним што је читано а износило нешто ново |
престано била у апсани, а Радиши је жао било да добри загоричани зебу тамо, него им је допуштао |
то, за шта је које.{S} И Радиши је жао било, да му прва генерација сврши основну школу а да не |
и одлучио се на ово.{S} Сад му није жао било ни с оцем кад се растајао.</p> </div> <div type="c |
а душу испусти,“ свима је необично жао било.</p> <p>Свршио се и овај дан учења и Радиша је пус |
одине; а и ја мислим, да то не би рђаво било.{S} Само су још деца слаба: да ли ће моћи то?</p> |
ога дрвећа, траве и цвећа, а све је ово било тако на свом месту, да ни стопе није било празнога |
раје, па после опет.{S} И за све је ово било добро: за децу, што су имала увек свежега и добро |
лећа засадити што хоће.{S} Обоје је ово било ново за Радишине ђаке и велике и мале.{S} Они су м |
возе.{S} Једно рече: „Еј, да нам је ово било за песак!“ А друго додаде: „И за камење!“ а треће: |
ратиле са сузама у очима.{S} Јер је ово било први пут да се једно од другога растају.{S} Помиса |
S} Од данас <pb n="319" /> је дакле ово било и купалиште и пливалиште за Радишине ученике и вел |
их и поправља им).</p> <p>Кад је и ово било готово, Радиша их је пустио кући и дао им и буквар |
ежи докле је Радиша желео, јер је и ово било испуст и „ничије“, то јест општинско, и ограде га |
чистоту у кући још сад.{S} И није и ово било без утицаја и на здравље њихово и на навике њихове |
ад рекне село, ваља нам учинити па како било.{S} А можемо, само Боже дај здравља.{S} Ни кмет Ст |
изгрди и њега.{S} А слађе му је некако било, да га похвали.{S} Ускоро па га учитељ постави и з |
ола изучио књигу.{S} А и њему је некако било мило.{S} Изгледало им је свима, да се оправдава он |
је југ а које север.{S} И тамо је лако било и мени да вам покажем и вама да видите и запамтите |
хвала Богу, господине; није ни њој лако било!..“ А доброћудни Груја рече: „Добро је она трпела |
ми.{S} Наши би сви волели, да није тако било.{S} Али, сила Бога не моли... </p> <p>— Они људи м |
еколико часова цело је двориште школско било као умивен, очешљан и лепо обучен човек.{S} По узв |
ко је он учио, а боље му је веома тешко било наћи и изабрати.{S} Неразумљиве речи, реченице, до |
без речи, и то на поклон, и ако је село било вољно да му га плати, пошто је то било најзгодније |
о, мрачно и тајанствено.{S} А да би зло било веће, газда Радишин не имађаше деце, те да се Ради |
, шта ће ово да буде.{S} Али им је мило било, кад су видели разваљене мацке, којима је многи от |
без проводаџије, и необично му је мило било, што се Радиша није преварио.{S} Јер је Даница дои |
ли овде, код господина?{S} Мени би мило било да будеш и мој гост, и, хвала Богу, дао је Бог има |
их одраслих.{S} И колико је Радиши мило било, што је видео све <pb n="307" /> своје ланске ђаке |
имала после Милована.{S} Њима је главно било: читање, цртање и писање, женски рад и кућење с об |
почео да испреда.{S} Прво му је главно било, да <hi>обнови</hi> све оно што је у првој години |
ма и ужљебљене у главне.{S} Само је дно било лако пригодити, јер је оно имало да веже све четир |
свилене потке.{S} Зато је и платно њино било на бољој цени.{S} А још доцније Радиша нађе и купа |
рно се примају.{S} Онда је Радиши јасно било, зашто се примају чак и они, који се поруче из Чеш |
страни.{S} Сад је по тим редовима ласно било намештати и оне друге.{S} Али је и Грују и ђаке бу |
божност њихова, па помисли како би лепо било, да и он оде тамо, да види све то и да и он чита т |
више приближи.{S} И, о, како је то лепо било видети оно лепо варошко, бело и интелигентно лице, |
које им је плаћано, те је и њима добро било.</p> <p>У Загорици данас нема ни стопе залудне зем |
су до сад били уз власт и све је добро било.{S} А како ће бит’ сад, то, Бога ми, не знам! рече |
, ако би је где имало.{S} И то је добро било, јер је свратило пажњу деци на разно дрвеће, на вр |
земље.{S} Једно дете рече, да би добро било „и овуде да направимо онако.“ А Радиша му <pb n="1 |
да пређе.{S} Сетио се још, да би добро било, да му се озида пећ за печење хлеба, али то без ци |
ео за воћњак, јер му је у градини за то било мало места.{S} Зато сад и учини такав распоред, ка |
апреднији народи раде.{S} Али је све то било само добра основа за оно, што је он сам сад морао |
а по њином сељачком адету.{S} Али је то било по варошки и ником није падало у очи, нити је ко з |
дну песму, у којој се прича, како је то било. (Чита народну песму, како Мурат позива Лазара на |
сила и човека створити.{S} А како је то било и кад, и то не знамо и никад не можемо ни дознати. |
било вољно да му га плати, пошто је то било најзгодније место за школу.{S} Наш добри и сиромаш |
живу ограду.{S} А главно је, да је и то било новина, које у других села није било.{S} И та је н |
да им учитељ одобри.{S} За час је и то било готово и калдрма је пред вратима школским била сас |
онда му она мало и треба.{S} А да би то било, мој Радоване, ви обоје морате да имате на уму, да |
е самоуправа у земљи.{S} А колико би то било добро за нас, то не бисмо могли унапред да процени |
ријатељи свему што не ваља, па макар то било и „постојеће стање“, одлучно потврди Радиша.</p> < |
ако је од нечега, откуда му је то нешто било?...{S} Ви ћете и сами погодити, да то нико други н |
е, и сад му стаде причати, шта је данас било у судници.{S} Мало после дође и Радован, и он поно |
ц и мати се веома обрадују, али им опет било жао што није дошао.{S} Растко је сад био Сава, и о |
рдо.{S} Кад је и то учинио и камења већ било доста, онда Радиша опет опружи конац, да се увери, |
то парче калдрме и докле, камења је већ било ту и они су могли да почну; и за час се то парче п |
а се крај боље сакрије.{S} И ово је већ било ново за децу.{S} Онда је текло обично плетење: од |
рупе за то; са свега дрвећа што је већ било у дворишту састругана је свака сува грана и прекра |
да каже царици Милици шта је на Косову било.{S} У Крушевцу су сви једва чекали да чују шта је |
реч, у којој се чује о, било у почетку било у средини, било на крају!..{S} Хајде сад да погађа |
Књаза, те је био све уз Књаза и није му било тешко.{S} Зато ти много хвала!{S} Тамо је видео и |
су год они више наваљивали, то је њему било све теже.{S} Само је један одговор дао гласно: „<h |
здрављем“ и ободе коња.{S} Није ни њему било лако, али он иде својој кући.{S} А Радиша остаје у |
је непрестано напредовао, те је у њему било све више ђака и у зиму и у посте лети, те је и то |
оно не уме да се примени било у владању било у животу иначе.{S} Зато су и Радиша и Даница пазил |
ави једнога према другоме.{S} Све је ту било природно, просто и весело; а ничега извештаченога, |
није године од Косова.</p> <p>Али је ту било и суза радости.{S} Сви који су се вратили били су |
ће и њега да научи.{S} Овоме је младићу било име Милован.{S} А чича Миладин додаде: „Богме дете |
д оних великих, те би и једних и других било мање“.{S} Овај разлог Миладинов примише и кмет и Р |
ела и слика, и без упознавања животиња, биљака и минерала у околини.{S} А неке предмете нису ни |
ана, и сва вода у ваздуху, а не на њој, биљака и животиња није ни било.{S} А Земља се одвојила |
робље толиких пређашњих и <pb n="43" /> биљака и животиња, којих данас нема, а некад су покрива |
имо, да можемо све.{S} Не можемо ни код биљака и животиња, где можемо и да укрштамо феле; а как |
обратио је већу пажњу него и познавању биљака.{S} Његови су ученици знали готово сваки минерал |
бама; да у пролеће све измили и оживи а биље озелени; да на изворима неким пресушује вода а на |
Земљу и залива све на њој, те да расте биље и живе животиње па и човек.{S} Али друге животиње |
доста а готово и све шумско и културно биље; само минерала мало познају, јер им је све камен и |
а ваља да никне и да се разграна читава биљка, или ембрион, из којега ће израсти читав и саврше |
у, човеку, земљи, ватри, ваздуху, води, биљкама и животињама — све и ништа, и опет све напамет |
јући се о ономе што су у школи учили, о биљкама које су деца налазила и доносила и о разном кам |
им је о постању Земље, о њеној кори, о биљкама и животињама на њој, о површини њеној, о вулкан |
само пружа светлост, топлоту и влагу, а биљке саме расту.{S} Тако и онај, који гаји животиње.{S |
и моја деца и моји ученици буду тропске биљке, које не могу да издрже ни умерену зону...</p> </ |
, и да су по томе и људи, и животиње, и биљке од једне исте материје — од оне од које је и земљ |
и од животиња, а све су животиње као и биљке постале у дугом развитку, онако како се мењала ку |
он ни данас није био готов; а и да је, био би врућ.{S} Зато Радиша опет остави она два чувара, |
на зидарску технику него и на здравље, био је неисцрпан.{S} Ту је за све и слике показивао, те |
, са свима одељењима, сем своје собице, био уступио столару, који је био изишао, да врата, проз |
и заспао.{S} А кад се ујутру пробудио, био је весео, као да је синоћ решио најтеже питање.{S} |
d> <p>Други је рат, као што је познато, био боље среће.{S} У њему је наша војска допрла до Пиро |
као он.{S} Песталоције је <pb n="76" /> био превртљив и слаб па и — неписмен у ширем смислу.{S} |
.{S} Дођоше кући и Радиша је од то доба био према Даници некако још нежнији.{S} Заклањао је од |
дмах пристаде на ово.{S} Ресултат овога био је тај, да је после краткога времена Миљко сазвао с |
!{S} Сад их прими и учи их!“ А пре тога био се договорио с њом, да им и она каже то исто и да и |
даја или одељења да буде.{S} То је сада био најхитнији и најглавнији посао.{S} Ваљало је тачно |
учи.{S} А ја сам с мојим великим ђацима био у Поречју и све смо видели и примили.{S} Дајте нам |
<pb n="351" /> да сваки буде писмен, па био чиновник какав или не, дотле онда ни чиновника писм |
е воли“.{S} И, сутрадан је Груја доиста био донео велико бреме.{S} Али је сваки, мислио, да то |
ње да скиче.{S} Па и сам цвркут врабаца био би доста, да и у лето пробуди највећега спавача, а |
изјаву? упита га капетан, кад је Радиша био већ до врата.</p> <p>— Не дам! одговори му Радиша с |
ама“, а допало му се оно, што је Радиша био одабрао и како је предавао.{S} Зато је захвалио и њ |
д стајао као у цркви.{S} Само се Радиша био постарао за једно узвишење за попа кмета и себе, од |
редругојачавати.“</p> <p>„Ја сам ономад био у нашем окружном граду коД „инџилира“, и ми смо се |
ло жао што није дошао.{S} Растко је сад био Сава, и остане у манастиру дуго, и дочека, да буде |
чи на светитеља.{S} Па је опет зато ред био бољи него у многим варошима, где га одржавају жанда |
воме селу.{S} Ласкало му је, што је све био с првим људима, и што је он једини био писмен.{S} И |
јте кочиће и бележите!{S} Нагиб је овде био још већи, те Радиша није ни морао да се послужи сво |
школи за одрасле.{S} Надзорник је овде био задовољнији, јер овде није било „програма“, а допал |
је још два старија сина, а Св. Сава је био трећи и најмлађи <pb n="155" /> и било му је име Ра |
Св. Саву!{S} По оделу познајете, да је био свештеник или поп.{S} Али он није био обичан свеште |
чен је много,“ вели трећи. „Кажу, да је био чак тамо у Швапској, на великим наукама“, рече четв |
Капетан га прими лепо, а кад чу, да је био и на вишим наукама на страни, он се мало више уозби |
у нову зграду иза школе, па и Груја је био сам као калуђер.{S} А кад су се наместили, Радиша р |
бе, одакле ће он да говори, и с њима је био још само газда Мијаило и чича Гаја; а више није мог |
ни довршио кућу.{S} Главног мајстора је био узео из вароши, а они су други били оданде из села, |
м вам јуче причао о Св. Сави.{S} Шта је био отац Св. Сави?..{S} А како је Св. Сави било име дет |
е по један или два бусена.{S} Радиша је био измерио површину коју му треба покрити бусеном, те |
<p>Освануо је Петров дан.{S} Радиша је био казао и малим и великим ђацима да дођу, а кмету Миљ |
ила да нема клупа на пољу.{S} Радиша је био и међу њима и свуд.{S} Дође и кмет Миљко тек среће |
дови преко распуста</head> <p>Радиша је био неуморан.{S} Распуст њему није био за провод и нера |
су с њима исто онако.</p> <p>Радиша је био набавио и нове читанке за други разред, али им их н |
кше него кришке сира у чабру.{S} Кад је био готов први ред, Радиша опет залије сваки бусен озго |
и с другима продужио рад оданде где је био стао.{S} О новим ђацима само још ништа није мислио, |
ци и ухвати је и њоме погоди, у томе је био први.{S} Волео је много и да се пење по дрвећу и да |
су умели да кажу.</p> <p>После подне је био испит у школи за одрасле.{S} Надзорник је овде био |
су га одредили да буде код Књаза, те је био све уз Књаза и није му било тешко.{S} Зато ти много |
/head> <p>За време оба рата на влади је био Јован Ристић са својим људима или тако звана либера |
. </p> <p>Од свих послова најважнији је био: читање корисних књига, особито о здрављу и пољопри |
направио главну стазу од улаза, који је био с пута.{S} А добри Груја је свакога одводио да види |
рујо, дај ми гусле...{S} Груја, који је био пред вратима, оде у Радишину собу за гусле, а у дец |
пристаде на то, набави му плуг, који је био други у Загорици и бољи од онога првога, што га је |
у руку.{S} Одатле пођу у народ, који је био у порти код старе школе.{S} Било је ту и породиља, |
е поправке у овоме селу, посао, који је био основа цивилизацији у свету...{S} Отишли су у реку |
није било креча.{S} А Станимир, који је био најревноснији при печењу креча у Клисури, и којега |
је собице, био уступио столару, који је био изишао, да врата, прозоре и патос прави овде, јер м |
муку, она продужи:</p> <p>— И муж ми је био учитељ, и то како вредан и добар, али ми умре рано, |
носио ни од њих одвајао.{S} И у игри је био први.{S} Да скочи, да потрчи и стигне најпре, да ло |
лован.</p> <p>И овогодишњи надзорник је био потпуно задовољан с радом у овој школи и захвалио ј |
!“ — „Е, јесте; <pb n="73" /> то нам је био мајстор!“ потврдише они други, поносећи се и сами њ |
е тешко набавити и за нас.{S} Стеван је био међу пионирима, те је и ту по нешто од тога алата и |
ко Бог да!“</p> <pb n="62" /> <p>Дан је био октобарски, али необично леп.{S} Сунце је још сијал |
ј жупи или покрајини, а велики жупан је био онај, који је под собом имао више жупа.{S} Тако је |
то је била светиња за све, а капетан је био место Књаза.{S} И све је слушало и кмета у општини |
} Свршетком мира у Санстефану свршен је био и рат с Турском; само је војска још остала на окупу |
Онда наслужише Миладину.{S} Миладин је био опширнији у молитви.{S} Он је најстарији, и уме да |
носио и припремао потребну храну; он је био духовни кувар.{S} Јер тако је у природи.{S} Природа |
абије био упућен у свему томе.{S} Он је био производ наше школе, која васпитава само <hi>речима |
дан друге недеље рада у школи.{S} Он је био нешто топлији но што је био јучерањи, и Радиша се п |
и биров Груја на трећем коњу.{S} Он је био потребан да помаже кмету у товарењу и вођењу коња п |
а је први рој за ову кошницу.{S} Ово је био зачетак кованлуку школскоме.{S} У Загорици су ретке |
он је сачекао све ученике.{S} И ово је био прави дан изненађења за Радишу.{S} Од њих тридесето |
оженио и ту кућу направио.{S} И ово је био велики добитак за село.{S} Јер више не само што <pb |
/> се само о њему говорило.{S} И ово је био највећи догађај не само у овоме селу, од како оно п |
ли поп, или калуђер, или прота, него је био најстарији над свештеницима.{S} Он је сад светитељ, |
јој је погинуо у првом рату, а како је био кршан момак и добар домаћин, па ми сад зборе <pb n= |
шта ћеш тражит’ за то?“</p> <p>Јанко је био чуо од деце, да је његова земља с те њиве најбоља з |
тао бесправна сиротиња раја, као што је био и под Турцима.{S} Зато нам ови Турци нимало нису бо |
а; дакле, скоро двапут кише него што је био у својој држави, под својим краљевима и царевима.{S |
и.{S} Он је био нешто топлији но што је био јучерањи, и Радиша се побојао, да се не промени <pb |
иде и учи ко год хоће.{S} И зато што је био <pb n="179" /> праведан и што је народу своме учини |
Газда је волео да њега послуша, јер је био најбржи и најпоузданији, газдарица је волела њу да |
на у совралуку газда Мијаиловом, јер је био највећи, а око ње су друге, оних који су издаље дош |
оде на збор с њима заједно.{S} Збор је био код старе школе или општинске суднице, и сазивач га |
Четири стране света</head> <p>Ноћас је био ветар и мало попрскала киша; али се на томе и разби |
ни изучио цео Буквар.</p> <p>Распуст је био дуг и Радиша је имао кад и да се одмори, и поигра, |
е је чуо, да се стружу даске.{S} Пут је био величанствен.{S} Кад су дошли на сат даљине од стру |
еликим ђацима да дођу, а кмету Миљку је био рекао, да за тај дан позове и њихове родитеље и све |
дрветом или столарство.{S} Идеал му је био: да препороди покућанство у Загорици, да свака кућа |
.{S} Одмах се и то учини и простирач је био готов.{S} Кад су га наместили пред вратима где треб |
и говорили као песму напамет: „Милош је био јуначког срца а притом ватрен, па је гледао да прек |
ај у школи; јер је сам он много слабије био упућен у свему томе.{S} Он је био производ наше шко |
се кући Крсмановој и говорили: „Е, није био узалуд у Београду, код Књаза.“ Али им се само није |
Јанкову ограду и тако даље{S} И да није био радан дан, цело би село дошло, да гледа прве мајсто |
ко реке више суднице.{S} Он истина није био велики, али је тако лепо склопљен од тесаног камена |
та.{S} Никад у животу своме Радиша није био у мучнијем положају, нити му је теже било да реши к |
е укочио од зиме.{S} Ни куће своје није био жељан више него сна.{S} И колико је пута дубоко узд |
ци био математичар, опет он с овим није био задовољан и рекао је: „То није наука; то је сељачко |
е своје.{S} И никоме овај први дан није био ни тежак ни досадан.</p> <p>Даници се допао овај ра |
бити рђаво.{S} Од њих још ниједан није био на робији, нити је ко лежао апс овде код нас из тог |
е био свештеник или поп.{S} Али он није био обичан свештеник или поп, или калуђер, или прота, н |
, јесу ли сви здрави и чисти, и ко није био умивен упутио га је на реку да се умије.{S} И у шко |
да зна много више од њих и — нико није био пророк у своме месту рођења...{S} Морам тражити при |
је одређени му посао свршио; само није био прекопао оно место, где је било брдо.{S} Кад је и т |
Радишина из иностранства министар није био поставио никога, јер није имао кога.{S} Вредни Заго |
су по једно парче, али он ни данас није био готов; а и да је, био би врућ.{S} Зато Радиша опет |
а је био неуморан.{S} Распуст њему није био за провод и нерад него за рад друге врсте.{S} Он ни |
ца нису спавала на земљи, и ако је доле био под од дасака.{S} И све је чинио, да их навикне на |
у?..{S} Докле је остао?{S} Шта је после био?..{S} Шта је радио?..{S} Зашто држимо његову икону |
де оне лањске.{S} Исто је тако на време био набавио и све друге потребе, али и њих није хтео да |
во је било то, што је Радиша преко зиме био направио и једну кошницу особите врсте, која је у с |
је умео.{S} Истина Радиша га је у овоме био упутио како што ваља радити, те је све у „кући“ ишл |
вао како је умео.{S} А Радиша је у томе био особити мајстор. <pb n="32" /> Кад он зареже перо, |
дила бару, а поред пута је с обе стране био коров.{S} Радиша опружи конац од јучерање калдрме п |
спита.</p> <p>За ревизора је ове године био одређен један млад човек, професор средње школе, ко |
ине.</p> <p>Успех је у опште ове године био много већи и видичнији, јер су и деца била јача а и |
света седео човек, који је једне године био Радиши изасланик, те је знао његов рад и — није га |
ва код ње, па је дотерала, да је и у ње био готово исто оваки ред као и у кући учитељевој; и ту |
се исправите! — Слушајте сада, како се био бој на Косову! (И чита песму: „Боже мили чуда велик |
> <p>„Други пут ћу вам причати, како се био бој на Косову и који су били највећи јунаци.{S} А с |
ић.</p> <p>План је дакле Крсманове куће био оригиналан.{S} Споља се улазило у пространо предсоб |
И кроз десетак година код сваке је куће био барем по један багрем, а негде и читав низ, особито |
еху застали.</p> <p>Испит је код Данице био пре подне а код Радише после подне, и господин реви |
истина старији од тебе, али ти си више био с ученим и паметним људима и учио си толике науке, |
и слушао и у свету видео, опет у Радише био поглед здрав и он је могао да се нађе.</p> <p>„Ја х |
захтеве задовољио, најбољи му је доказ био то, да ли га ђаци <hi>радо слушају</hi>, да ли се и |
, који је суделовао при освојењу Ниша и био изишао с војском на оно знаменито српско поље Косов |
раче, па да ти остане опет оно што је и био, оно што си и ти!{S} Него нек иде за срећом својом, |
лим, што нисам отишао на другу страну и био што друго, јер нигде не би био оволико користан дру |
страну и био што друго, јер нигде не би био оволико користан другоме, колико сам могао да будем |
јих.{S} Јер без песме и свирке живот би био хладан и сув.{S} Инструмената за свирање немам, нит |
шина у Отаџбину, то је он све марљивији био у посматрању онога савршенијега живота на страни и |
за зиму; зато је данас с радом у школи био нешто краћи, а дужи с оним на пољу.{S} У осталом и |
био с првим људима, и што је он једини био писмен.{S} И Радовану ово није било неправо.{S} И о |
!{S} Хвала теби Новаче, што си у истини био новак у селу своме и већ саградио кућу зидану, какв |
кад се пробудио, гас у чкиљавој лампици био је догорео и она се угасила, а он се укочио од зиме |
азреду.{S} И ако је надзорник по струци био математичар, опет он с овим није био задовољан и ре |
али у томе, али је сада још ређи случај био, да ко много пије или да се опије.{S} Несумњиво је, |
<p>Срећом Радиша је и по природи својој био благ и добар, само му је ваљало да се чува претеран |
еме и снага дечја.{S} И тај је напредак био непрекидан све до испита.</p> <p>За ревизора је ове |
срећан почетак!“ А да би и нама почетак био срећан, ваља лепо да отпочнемо.{S} А лепо ћемо отпо |
>Пошто сам се вратио са стране, где сам био ради продужења наука и проширења своје спреме, то у |
>, а руке и не дира.{S} Он је дакле сам био некултуран, а сад је желео <pb n="283" /> да буде к |
ече: „Што ниси барем пре дошао, док сам био млађи, да и ја изучим писму!“ Радиша је само слушао |
имам да захвалим, што у оба маха нисам био премештен.{S} А онда би сав мој рад отишао без траг |
код куће.{S} Па синоћ и ноћас је с оцем био а сада је сасвим сам.{S} Сем неколико кокошака, кој |
лико и ледине исекао.{S} А кад је с тим био готов, он пође школи.{S} Дотле је већ пола бусена б |
аљке.{S} Дотле је и тротоар под стрејом био готов и посут песком.{S} Сад дођоше на ред и туцаљк |
у је име Растко.{S} Растко је и дететом био миран и добар и није волео да се свађа с децом; зат |
“, а у другој ништа; а у обема је таван био од расушених дасака, као и у учионици. „Можеш ли и |
м</head> <p>И збиља, дан је и сутра дан био необично леп.{S} Деца су поранила и већ одмах после |
обрим загоричанима те је и сутрашњи дан био сув и необично леп.{S} Зато је и зграда довршена ка |
меном.{S} А по Великој Госпођи сутрадан био је прави сабор око нове школе загоричке.{S} Дошли с |
о је већ смишљао, какав би најбољи план био за једну добру сеоску кућу.{S} Бојао се само, да ли |
а му: „Добро ти Бог дао, и жив и срећан био и срећу у кућу донео!“ и посипала га је пшеницом.{S |
којој је неко из куће погинуо или рањен био.{S} Види се, да нису читала, јер им није било до то |
искати на поклон.{S} А идеал је Радишин био, да доживи: да ништа не иште, да ништа не купује и |
p> <p>Према свему овоме план је Радишин био овакав.{S} Лице школе окренуто улици, а то је југои |
по варошима, а у онога света, где је он био на наукама, и по селима,. свака кућа има овака коли |
ло је лакше било и Радиши.{S} Али је он био с оцем и ублажавао је тугу у другарском разговору.{ |
прича, како у оној земљи, у којој је он био на наукама, и одрасли иду у школу, ако не баш да уч |
ва, деца су се чисто поносила што је он био Србин и што је Србин такав јунак; а кад је Радиша з |
ба за идућу годину.{S} Први му је посао био, да се пресели у нову школу, и узео је одељење с до |
о је дивљина!....{S} И први би му посао био, да седне и напише молбу за премештај.</p> <p>Радиш |
реведу у старији разред.{S} Тако је ово био управо довршетак прошле школске године, а не почета |
ако ћеш сам у овој нашој пустињи, весео био!“ „Здравље, Боже, бако, па нећу дуго бити сам!...{S |
да Немирко није сметао, би л’ га Марко био?“ Сви одговорише, да не би. „Ко је онда крив?“ упит |
то све на словенском.{S} Радиша је мало био у неприлици, али му је објашњавао, да је то тешко з |
д онога првога, што га је газда Мијаило био набавио још пре три године.{S} За овим дође и други |
добро измлатих.{S} Ама, не бих га само био него бих га убио, господине, кад овако навлаш квари |
рита, и воде...{S} Радиша је непрестано био уз Даницу и олакшавао јој болове, а каткад би покуш |
скетским стрпљењем.{S} Он је непрестано био сам: без оца, без мајке, нежењен; а „кућа не стоји |
обри загоричани би купили.{S} Али би то био узрок после, да они не зидају своје куће и не удара |
га кмета“, рече четврти. „Каки би ми то био кмет, кад га намештају сами сељани, а не власт!“ ре |
начин с пуним разумевањем, он је просто био очаран.{S} И на крају испита није имао речи да дово |
рибрао потребну грађу, од које је нешто био поручио и са стране, сад у почетку, онда је приступ |
нећу описивати.{S} А колики је ово удар био за све троје, особито за Радишу и Даницу, то можете |
карце а она женске.{S} Радиши је центар био радионица а Даници школа и кућа.{S} Од хартије Ради |
школу као и првих дана.{S} Дан је данас био мало ветровит, али опет сув и више топао.{S} Учиони |
дници, то јест школи.{S} Дан је и данас био необично леп и Сунце је већ прилично одскочило.</p> |
емену и тако даље</p> <p>Дан је и данас био као наручен.{S} Оправке су брзо ишле и изгледало је |
чељад вечерала у кући.{S} А Миљков брат био је потребан да наслужује вино и ракију и да светли. |
а изгледала неправедна а сваки би савет био узалудан.{S} За то рече: „Добро, видећемо сутра, ка |
е „беду, на врат“.{S} Али је газда опет био паметнији, па јој рече: „Па жали дете за кућом; ост |
кајмака и тако даље{S} И Радиша је опет био без бриге за „насушни хлеб“ у овој „пустињи“.</p> < |
пе су опет биле на пољу.{S} Дан је опет био ведар и топао, као да је и небо хтело да загоричка |
сао у школу двоје деце.{S} Ручак је већ био спремљен, у главноме као и вечера код кмета Миљка, |
слуша све што му затреба.{S} Он је већ био спремио бреме сламе, али се за кревет у селу Загори |
бито од капије до школе.{S} Зато је већ био смислио шта ваља да уради, те да се избави бара и б |
онаку.{S} Онда пођу.</p> <p>Кмет је већ био пратио човека кући и јавио да ће доћи с учитељем.{S |
е године и сам лично уверио, јер сам му био надзорник, одговори секретар.</p> <p>- То ми је мил |
га пољубе у руку.{S} Дабогме, да је ту био и мали ђак, који ће се сутра уписати у школу, и да |
је и у својој школи и у своме предмету био унео очигледност, експерименат и разумевање, усред |
ех окривљивала она.{S} А тај је неуспех био у овоме: што смо првог рата предали главну команду |
вам причам о Св. Сави.{S} Његов је отац био као краљ у нашој земљи и имао је још два старија си |
некад угледати и други.{S} Труд је Ваш био огроман а рад зналачки, те су с тога и донели оволи |
радимо против природе, онда би рад наш био наопак и без успеха.{S} И нашао је: да нашега утица |
је рано кад и остали сељаци, јер је још био уморан и од пута, а у јутру је ваљало и поранити.</ |
рили, како се Крсман сасвим поварошио. „Био, веле у Књаза, па видео, како тамо људи граде куће, |
у кмета не поставља капетан, него да га бира село само.{S} А кад им не ваља, онда село да бира |
само.{S} А кад им не ваља, онда село да бира другога, и тако једнако.{S} То би била општинска с |
вршити.{S} Сад је питање: ко ће њих да бира и поставља?{S} До сад је то чинио владалац.{S} Он |
га права, да сам управља собом и да сам бира своје и посланике, и кметове, и капетане, ако му т |
учим, шта и како они да раде и кога да бирају...{S} Него ти мени овде сад да кажеш: јеси ли ти |
} Тако сад ови кметови или села сама да бирају капетана <pb n="353" /> и начелника, и то би бил |
оуправа.{S} А ови срезови или окрузи да бирају по неколико људи, који ће да управљају целом зем |
с кметовима и председницима, које сами бирају!...{S} Шеста је и чини ми се највећа, што се нек |
ћивао га.{S} А ђаци су доносили камење, бирали веће и додавали га, гледајући посао, који до сад |
<p>— Тешко би мени било, кад би ме село бирало!{S} Мене нико не би слушао, рече Миљко.</p> <p>— |
ту и друга у школи...{S} Не треба ни да бирам више.{S} Први ме је поглед определио на њу.{S} Са |
, што је добро.{S} И професори беху као бирани, а уређење интернатско, те да се на ученике могл |
ајписменији и најученији.{S} Онда ће се бирати и они, који су највреднији и најпоштенији, најбо |
нећу бит’ уз таку власт и Циганина ћемо бирати! рече Миљко сасвим одлучно.</p> <p>Капетан се ду |
и на робију терају.{S} А како ће их то бирати сав народ, како ће их постављати народ и надглед |
и рачун.{S} Онда ће се за чиновнике <hi>бирати</hi> они, који су најписменији и најученији.{S} |
е било.{S} Људи ће опет бит’ уз власт и бираће, као и до сад, онога, кога она одреди.{S} А ако |
S} Нек нам је са срећом!“ И сутрадан је биров објавио по селу, да, ко кад може, дође судници с |
да види и школу за одрасле.{S} Зато се биров даде по селу те стаде довикивати једнога по једно |
га јахати.{S} И пођоше одмах.{S} Пође и биров Груја на трећем коњу.{S} Он је био потребан да по |
азиђоше сви, само оста с Радишом кмет и биров, и договорише се, да у јутру рано иду у варош и п |
ано, „без ничега“.</p> <p>Одавно је већ биров Груја отишао, да иде од мале до мале и да виче, д |
{S} Једног Петка око малога ручка викну биров с брда: „О, Радоване!{S} Заповест ти од кмета, да |
да му не брину код куће, али кмет рече бирову, да оде до куће Миладинове те да викне с брда и |
, који оштро и безобзирно нападаху цео „бирократски систем“, који представљаше влада Ристићева, |
е издвојимо и боримо се против данашњег бирократског система, и порадимо на томе, да народ дође |
„народ“, а све што је у капуту, то је „бирокрација“, „тиранин“, „готован“, „изелица“ и „кожоде |
борба у земљи између „народа“ и његове „бирокрације“ била бешња, у толико је она Радиши изгледа |
своје.{S} А таласи жучне борбе између „бирокрације“ и „народа“ у земљи нису више много запљуск |
вља собом.{S} А рат тиранији и данашњој бирокрацији!{S} Доста је било туторства; народ је дозре |
И отуда је учинио јуриш на „господу“ и „бирокрацију“.{S} И онда му се чинило, да све што је у г |
чи</hi>!“ А Радован је метнуо у торбу и бисаге једну погачу, заструг сира и кајмака, чутуру вин |
роди жита за седам краљевина, само кад бисмо умели да радимо земљу како ваља.{S} На парчету зе |
с каљавом обућом у школу, онда зло: не бисмо могли ни по сата да седимо у школи, иначе бисмо с |
и да примимо више ниједнога ђака, па не бисмо могли ни ове, док ови не сврше, јер није било мес |
о, можемо и да радимо...{S} Зашто ми не бисмо могли сами да градимо цигле, кад смо видели све к |
ао, да пазимо и учимо туђина, а како не бисмо пазили <pb n="242" /> и учили друга свога!..{S} С |
А колико би то било добро за нас, то не бисмо могли унапред да проценимо.{S} А колико се зна по |
гли ни по сата да седимо у школи, иначе бисмо се погушили!“ И ако га није добро разумео, Миљко |
колико се зна по другим народима, могли бисмо да кажемо овако: да народ сам не познаје добро ни |
у добар темељ.</p> <p>Радишин рад могли бисмо окарактерисати овако: његови ђаци никад нису били |
етекли <pb n="217" /> и заробили.{S} Ми бисмо осиротели, у лику се завили и најпосле пропали.{S |
ш утицај бити слаб и ништаван.{S} А ако бисмо хтели да постигнемо <hi>све</hi> и ако радимо про |
ло опет готовине општинске, ко зна како бисмо прошли!{S} И овим људима што граде нове куће треб |
на данас овако поносно белела.{S} И још бисмо се ми окретали по оној чатрљици; али би и њу госп |
гом месту, ово је уман народ, логичан и бистар, само прост, неук, непросвећен и празноверан; и |
подигнете нову зграду.{S} И ако ово не бисте учинили, господин министар би вам затворио школу |
министар до сад затворио, и ви данас не бисте имали где да се учите.{S} А овако, не само што ви |
азбију. „И још нешто, додаје Радиша; ви бисте се онда мрзели, а то не воли ни Бог ни људи, и то |
дин министар би вам затворио школу и ви бисте опет остали без школе, као што сте и били.{S} Чул |
лиш!“ рече један виђен домаћин).{S} Ако бисте ме послушали, браћо, ја бих вам рекао, да би најб |
идео, како су деца свуда чиста, здрава, бистра, уљудна и природна, и како на свако питање одгов |
је век.{S} И најздравије је пиће: лепа, бистра, хладна вода с извора; а вино и ракија да остану |
еца су им безазлена, проста, природна и бистра.{S} Колико сам њих заволео већ из овога првог ви |
о самога корита њихова, а у кориту увек бистра као суза.{S} А и људи и чобани се надмећу ко ће |
онакарађује.{S} Зато је природна памет бистрија и јача.{S} Зато се и ваља вратити природи.{S} |
није могао да се начуди јачини извора и бистрини и хладноћи његове воде.{S} А газда Мијаило дод |
ћерку удају, најпосле рекну: „Што мора бит’, нек буде!{S} Нек иде за својом срећом!{S} Кад цел |
ек није крив, а децу нам учи да не може бит’ боље?!</p> <p>— Власт је чула, да он вас буни, да |
е.{S} То дете може изучит’ књигу и може бит’ на понос и родитељима својим и свему селу.{S} То д |
ете се с нама поносити.</l> <l>А тад ће бит’ мање јаука и бола,</l> <l>Живела, живела загоричка |
власт и све је добро било.{S} А како ће бит’ сад, то, Бога ми, не знам! рече Миљко.</p> <p>— То |
он је зачуђено дрекнуо: „Та ваљда неће бит’ калдрмџије! <pb n="211" /> Боље би било, да су виш |
колико можемо да ти праћамо; а то ће ти бит’ мало.{S} Па после, свет је свет: има свакојаких љу |
чит’.{S} Њега, вала, да дамо, па нећемо бит’ почкодни“!</p> <p>И Радовану би мило, кад му дете |
ви ово, господине, што пре, па ће опет бит’ како је било.{S} Људи ће опет бит’ уз власт и бира |
опет бит’ како је било.{S} Људи ће опет бит’ уз власт и бираће, као и до сад, онога, кога она о |
реди.{S} А ако овако остане, ни ја нећу бит’ уз таку власт и Циганина ћемо бирати! рече Миљко с |
вас као пред крстоноше, па ће му веле, бити боље!“ Збуни се Радиша, па не знаде шта да јој одг |
ео, да измисли каква ће и колика зграда бити, па ће после срачунавати, <pb n="222" /> колико ће |
на прави природни пут, и наша ће наука бити мила деци исто онако као гладноме храна, а они, ко |
и кмету Миљку рече, да ће њихова школа бити најлепша у округу.{S} И за час је цело село знало, |
илир“ и како је рекао, да ће њина школа бити најлепша у „свем“ округу...</p> <p>Грађење се прод |
а се уздам, чича Јанко да ће наша школа бити прва у срезу! рече Радиша, и онда пређоше на разго |
сад настављате даље, и у толико ће вама бити лакше, и ви можете научити још више.{S} Поред учењ |
се утврдо надам, да ће ускоро међу нама бити и тих мајстора, те их нећемо морати доводити са ст |
њега, и сети се, да ће он и у пословима бити тако хитар и у животу добро примљен.{S} Ако видиш |
дна дрва; јер ће доћи време, кад ће она бити скупа; и на томе се гвозденом огњишту свако јело м |
.{S} И нашао је: да нашега утицаја мора бити, и да он треба да буде што већи; али да је заснова |
а као дивљаци.{S} Шесто, на собама мора бити прозора, те да се у њима види и да се често они от |
погоре, као данас.{S} Треће, кућа мора бити окречена, јер је доказано, да је то најбоље за здр |
види као на пољу.{S} Пето, у кући мора бити соба а у њима пећи, да се зими ложе и загревају, а |
оље за здравље.{S} Четврто, у кући мора бити оваки таван, да се и он кречи, и да се у соби бели |
то је у опште смешно; а забавно им мора бити и поучно.</p> <p>Тако су у тога образованога или п |
ваше село.{S} А изгледа, да ће и сутра бити овако лепо време.{S} Зато ви ујутру немојте доноси |
цу и на на чистом ваздуху, јер ће доста бити у затвору. ад су деца ушла и поседала, он рече:</p |
одине деца нису примана, те ће их доста бити за упис, а за то је одељење све спремљено.{S} А Да |
одмажемо.{S} А колика ће му помоћ наша бити, то стоји до наше просвећености и умешности.</p> < |
ве село обрадоват’ и да ће као и до сад бити уз власт и слушат’ и мене и тебе.</p> <p>Капетану |
де“, „власника“ и „тирана“, него ће све бити из „народа“, „народно“ и за „народ“, и „народ“ ће |
ман да ниси ни ти сам.{S} А њој ће овде бити добро: прва ће седети у соби и готовити јела у куј |
учили колико ја.{S} Зато они сви, може бити, гледају на мене, шта ћу ја урадити...{S} Зато, до |
идети за шта ће га потрошити, или, може бити, да ће купити неку пољопривредну машину, којом ће |
ребати увек, а не после десетак, а може бити и пет шест година, да опет петљамо, да дограђујемо |
идамо нову кућу па после зграду, а може бити, да ми зграда онда не би ни требала.{S} Зато дођох |
у деца чула или ће чути у цркви; а може бити да буде која и са жетве, мобе или села, и то ништа |
здржавањем: нећу имати кондиција а може бити ни благодејања, па како ћу онда да се издржавам?{S |
ним селима није мислио, да кошница може бити другојача од оне вршкаре, што је они плету од пави |
ја бих рекао овако.{S} Свакоме не може бити пред кућом.{S} Ово је место прилично на средокраћи |
је!.</p> <p>Посао је напредовао не може бити лепше.{S} Село се искупљало као на чудо: једно што |
и Даницу, и мајку њену служило не може бити боље; и беба је била здрава и напредна; и посао је |
и кад седи и кад спава.{S} А то не може бити докле они сами све то не умедну да граде.{S} А шко |
ршенији живот, а без овога опет не може бити права напретка.{S} Зато оне данас и не потпомажу н |
ојој се страни Сунце рађа?..{S} Ви може бити и не знате добро, јер долазите у школу мало доцниј |
ада.{S} Он је мален и скроман, али може бити велики и плодан.{S} Село је мало, али ево људи су |
ове, онда је тешко.{S} Онда он сам може бити ковач своје несреће.{S} Сем тога, прост свет, који |
од вас има много старога деду, он може бити да памти то турско доба и да може по нешто о њему |
.{S} Е добро те нисте, јер би неко може бити покварио буквар.{S} Ово можете да оперете симо онд |
ом простом већином.{S} Право добро може бити на страни само неколицине.{S} И нису ли све научне |
а на своје другове, сети се, да то може бити најодлучнији човек, који неће ни трпети ни волети |
се очигледно уверили сви, да ковач може бити и Србин, а не само Циганин и Шваба...{S} Ђурђе је |
нам данас изгледа скупо, то ће доцније бити јевтиније, чим буде <pb n="261" /> више радника на |
тоји у реду; а не латана, које су могле бити и криве па се по њима слагала ћерамида као по земљ |
да нам ова млађа сврши, па ће нам после бити лакше, рече госпођа.</p> <p>Радишу још више дирну |
да почну, па ће са сваком годином после бити лакше и напредоваће све више.{S} Зато написа писмо |
волео, али ко зна како ће ми тамо после бити с издржавањем: нећу имати кондиција а може бити ни |
штво, па су све радозналији шта ће даље бити.{S} А песма је причала даље, како је мајка покупил |
ече: „Ја се у Бога уздам, да ће најбоље бити, да одем у ту нову школу за учитеље!“ „Иди, сине, |
И то му је било најтеже.{S} Тешко је не бити онакав какав си и бити другојачи но што си: а прет |
а ако се не веже за живот, нити ће у ње бити много интереса ни од ње велике вајде.{S} У њу се м |
је ово последње најбоље, те ће их мање бити у апсу. „А где ћу ја моје апсенике?“ запита Радиша |
узрадите, завршила је Даница, онда ћете бити добра деца, а добру децу воли и Бог и људи, и онда |
гомила камења, и Радиша још вели, да ће бити мало, да ће требати још 3—4 пута оволико!..</p> <p |
е, да стаза није много дугачка, а да ће бити још краћа кад се управи, а много ужа од јучерање, |
да човека врати на његово место, па ће бити све добро, и људи ће видети, да има правде и да вл |
ништа није мислио, док не види, шта ће бити с новом зградом.{S} А кад је ова била готова, обја |
ћи се по мало.</p> <p>— Тако!{S} Сад ће бити добро, Грујо, ако Бог да.{S} Доста смо се сами и м |
, и почели да уравњују земљиште, где ће бити школа.{S} И Тома је изабрао где ће он да се насели |
е.{S} За овим су изишли на место где ће бити нова школа и све то видели обележено кољем.{S} Ту |
сабор, направи лепо игралиште, које ће бити згадно и за децу кад је влажно време и блато а и з |
оносном имену своме.{S} А дотле, оне ће бити празне брбљаонице, немиле мучионице и продавнице н |
два сата.{S} А кад буде подне, Сунце ће бити на небу онде. (Показа руком место на небу).{S} Ако |
премешта човека на правди Бога, сви ће бити против ње!</p> <p>Капетан се мало замисли, па нађе |
оних мојих првих великих ђака; а сви ће бити у народној војсци.{S} Зато их ја учим и егзерциру. |
учитељских школа, те да се сви, који ће бити учитељи, спреме за тај посао, а да га не врши које |
?{S} Ајао мени, где дођох!{S} Шта ли ће бити са мном?...“ Тако потраја подуже, па онда учитељев |
и ће живети, они ће напредовати, они ће бити срећни и њина је будућност.</p> <p>Зато хвала вама |
не, да се женим, и онда, ко зна како ће бити!..{S} Зато бих ја морао сад да градим зграду за се |
а и гледају, шта ће ово изићи и како ће бити.{S} Јер многа не беху видела калдрму ни у вароши а |
те и ту!..{S} Ако узмете обе, колико ће бити у њима?..{S} Нађите трећу!..{S} Пребројте и у њој! |
шији, као и оне за таван, плафон, то ће бити скупо; а што ће бити скупо за школу, <pb n="203" / |
о, па би било још јевтиније.{S} И то ће бити кад тад и код вас, говорила је Даница с пуно вере. |
и научио, да створим сад нешто, што ће бити најбоље не само за ово село него и за сва околна!{ |
ван, плафон, то ће бити скупо; а што ће бити скупо за школу, <pb n="203" /> то и не мари — добр |
о ће морати да буде кад тад, „па што ће бити јесенас, нека буде вечерас.“ Тако се полако вукло |
смено, као виши ступањ, и оно онда неће бити тешко.{S} А досадање су тегобе и долазиле отуда, ш |
р ако се не продужи, никакве вајде неће бити ни од ове ниже — све ће се заборавити и остати сам |
још једну страну креча, бојећи се неће бити доста оно, што је од пре остало.{S} У чаршији су г |
о, далеко и дубоко.{S} Код села ми неће бити тешко да продрем с предлогом, кад су људи овако до |
у; али људи су добри, и од њих Вам неће бити рђаво.{S} Од њих још ниједан није био на робији, н |
ан.{S} Радиша опет помисли, да ово неће бити дуго, па је сматрао за добро, да се користи овим л |
њих деца по сеоским школама, и ако неће бити земљорадници, као у нас, помажу и раде по градини |
је ово у нашој школи.{S} И ту нас неће бити зима с леђа, нећемо горети толика грдна дрва; јер |
ву „собом“ у своје руке.{S} И неће више бити „господе“, „власника“ и „тирана“, него ће све бити |
такав распоред, како ће воћке што више бити изложене сунцу а заклоњене од хладних ветрова, и о |
упаш у њену партију, онда ти нећеш више бити учитељ у Загорици и у моме срезу, него тамо негде |
.{S} Тешко је не бити онакав какав си и бити другојачи но што си: а претварати се није ни лако |
и и научићете много па ћете и порасти и бити добри и срећни људи.“ Онда их је пустила, да и они |
стина може изучити <pb n="9" /> књигу и бити срећан човек, па рече: „Нек је с Божјом вољом и по |
нда ћу вас и ја волети.{S} Онда ћете ви бити и ђаци добри и научићете много па ћете и порасти и |
наци сад, рече Радиша, но какви ћете ми бити зимус по снегу?“ „И онда ћемо, господине,“ рече је |
ебе.{S} Морам тражити друга, који ће ми бити друг и у оној великој културној мисији, коју имам |
она оба крива.“ И другојаче не може ни бити у наших мајстора, докле и они не сазнају за меру и |
савршенији живот.{S} А друго не може ни бити задатак васпитању народном и васпитању његовога по |
} А пошто су уверавали, да ће до јесени бити готови са зидањем, то Радиша и кмет пристану; <pb |
ан; али опет кад чуше, да ће од сад они бити „велики ђаци“ и опет долазити барем Недељом, сви с |
Јер је непрестано мислио, да ће му они бити главни помагачи у његовом реформном и културном по |
коју годину сви ће ови наши велики ђаци бити војници.{S} Неки ће отићи и у стајаћу војску, као |
им особинама дечјим, онда ће наш утицај бити слаб и ништаван.{S} А ако бисмо хтели да постигнем |
и цигле, који се пере.{S} И онда ће тек бити и живота и здравља у њој...</p> <p>— Е, то право в |
у једва могла да стану.{S} А шта ће тек бити до године, ако дође још један разред: где ће он, г |
и црквиште, а, ако да Бог, овде ће вам бити и црква, онда зашто да ту не буде и школа? („Тако |
ете гледати и у књигу, али лакше ће вам бити, да гледате како ћу ја...“</p> <p>За овим су изишл |
она ће ми се приближивати.{S} Али морам бити и озбиљан и достојанствен, и чувати се велика смеј |
ко је најбоље, благо њему!{S} Он ће сам бити ковач своје среће.{S} Али ако је неписмен и непрос |
код нас из тога села.{S} А каква ће им бити деца и школа, то ћете Ви видети... “</p> <p>Још он |
оју клицу у себи, од свега што ће с њим бити, а ми му у томе можемо само помагати и — одмагати. |
за тебе; и ту ћеш и ти са својим другом бити; а ако ти баш затреба, ласно ћеш после и зграду по |
емо.</l> <l>Онда ћ’ од нас сваки срећан бити.</l> <l>Ви ћете се с нама поносити.</l> <l>А тад ћ |
чобанске игре; и први им је уздах могао бити: „А јао, где дођосмо!“...{S} Звоно опет зазвони.{S |
и не мрзи да останем у њој; мени ће жао бити кад пођем из ње!..</p> <p>Радиша је већ и сам знао |
ио!“ „Здравље, Боже, бако, па нећу дуго бити сам!...{S} А, ево и сад нисам сам: ето људи, па су |
више радника на томе.{S} Тако ће полако бити могућно, да сваки од вас озида и живи у оваквим гр |
јим, то о грађењу школе тада није могло бити ни помена.</p> <p>А по свршетку рата мајстори су с |
годину о правом ручном раду није могло бити ни помена.{S} Ипак је Радиша нешто чинио и за ово. |
Загорици, посао, без којега не би могло бити корените поправке у овоме селу, посао, који је био |
Ах, каква ли ће моја школа и моје село бити после само двадесетину година!...</p> </div> <div |
сти, кад нам додаде школу: све ће добро бити, ако Бог да!“...{S} А младић као у шали рече: „Што |
ном послу у овоме селу.{S} А мали ће то бити тек онда, кад и они прођу кроз ову продужну школу |
инио и други паметан свет.{S} Мора и то бити соба, само с гвозденим огњиштем, као што је ово у |
о.{S} Мислио сам: у добру је лако добар бити, а на муци се познају јунаци.{S} И од тих мука ја |
у брзо ишле и изгледало је, да ће данас бити све готово.{S} Долазе и људи из оближњих кућа и гл |
авде и да власт врши правду, па ће опет бити уз њу, рече Миљко још одлучније.</p> <p>Последње р |
огодите свако слово.{S} Али ће вам опет бити лакше, да вам покажем још једанпут.{S} И ви ћете д |
којој се види као на пољу.{S} А то могу бити само зидане куће које се могу кречити, с таваном к |
прелази много река и потока, како ће му бити зими, може ли долазити кад је велики снег, колико |
одвојити од куће и свих њих; како ће му бити самоме тако далеко, и како ће га издржавати.{S} Ал |
нити сам по природи својој сад нити ћу бити.{S} Мени треба само здравља и сталности.{S} А за о |
адишу и његовог земљака да учи. „Ти ћеш бити крив, кад они не науче лекцију,“ рече учитељ овоме |
/p> <p>Србија је најпосле, после славне битке на Шуматовцу, доживела и — Ђунис, а после овога „ |
је 25.{S} Ако и то поделе на три места, биће по 8 и претиче један.{S} На сваком месту дакле 28 |
{S} Ако и ово 1 поделимо на шест места, биће свуда по једна шестина.{S} Први ћи дакле добити 16 |
{S} Само деци вашој, ако вам их да Бог, биће далеко да иду у школу....</p> <p>— Е, за то ме је |
ећом!{S} Кад цело село вели, и он воли, биће са срећом, ако Бог да!...“ И вечераше, и легоше, < |
ко ти је било онако; а сад, хвала Богу, биће ти ласно</p> <p>— Али сад си ти на реду! рече му Р |
гладноме храна, а они, који им је дају, биће као мајка, која их доји....</p> <p>Ето то је Радиш |
и:{S} Боже помози!{S} Па куд год пођеш, биће добро, ако да Бог здравља!{S} Ми ти ништа не умемо |
ош 40.{S} Ако на сваку метнемо још по 5 биће на свакој по 15 и остаће још 10.{S} Од 10 на сваку |
и ту учитељи муж и жена, онда још боље: биће више просторије за друге потребе.{S} С највећом жу |
.</p> <pb n="268" /> <p>— Инжињер!..{S} Биће то много.{S} Биће и он претерао?...</p> <p>Ово су |
/> <p>— Инжињер!..{S} Биће то много.{S} Биће и он претерао?...</p> <p>Ово су говорили, а једно |
> кад те је до сад чувао и помагао ти — биће и од сад добро, ако Бог да!“..{S} Ово оволико пове |
иви читава породица.{S} Па и твоја жена биће с мојима овде и помагаће се.{S} Само деци вашој, а |
ећа неку дужност, да се мора, и боји се биће нешто криви и он и дете.{S} И мајци жао, и сестри |
беше свршио само Часловац и Псалтир), и биће Вам необично кад одете у ону дивљину; али људи су |
ош можемо да метнемо на сваку по пола и биће 16 и по и претекне 1.{S} Ако и ово 1 поделимо на ш |
а дочека, па рече:</p> <p>— Дакле велиш биће уз њу.{S} А хоћеш ти зато мени гарантовати?</p> <p |
/> и Радиши осташе на памети оне речи: „Биће са срећом, ако Бог да!“</p> <p>И Радован, и Велика |
ко још одлучније.</p> <p>Последње речи „биће уз њу“ капетан једва дочека, па рече:</p> <p>— Дак |
бео као овца, рече: „Е кад бих знао, да бих и ја могао научити, не бих жалио по мога мала!“ А Р |
ла да се подигне? — Ако мене питате, ја бих рекао овако.{S} Свакоме не може бити пред кућом.{S} |
).{S} Ако бисте ме послушали, браћо, ја бих вам рекао, да би најбоље било, да нову школу подигн |
И неколико њих рече: „Хвала Богу, и ја бих овако матор сео с децом, да ме није срамота!“ А јед |
дост и међусобне изјаве: и ја бих, и ја бих, и ја хоћу...{S} А један старац, сав бео као овца, |
сказана радост и међусобне изјаве: и ја бих, и ја бих, и ја хоћу...{S} А један старац, сав бео |
а Миладин додаде: „Богме дете учи; и ја бих овако стар учио, само да могу да долазим и да ме ни |
нидба; и треба да се жениш.{S} Али и ја бих ти рекао, да не градиш зграду, него да градите нову |
чим се више не бих понизио но тиме, кад бих показао, да не умем да владам собом.{S} Зато томе н |
старац, сав бео као овца, рече: „Е кад бих знао, да бих и ја могао научити, не бих жалио по мо |
управљају сами собом.{S} То је као кад бих ја пустио своје ученике, да решавају о школи, шта њ |
А ја га онда добро измлатих.{S} Ама, не бих га само био него бих га убио, господине, кад овако |
бих знао, да бих и ја могао научити, не бих жалио по мога мала!“ А Радиша му с осмејком рече: „ |
а, што ми отребише ливаду од камења: не бих га ја изнео још десет година“.{S} И за један сат ма |
ваља да буде паметнија од њих...{S} Не бих се снебивао, да узмем коју добру девојку и са села, |
„Добро је она трпела и толико.{S} Ја не бих могао...“ Радиша онда рече ученицима: „Децо, сутра |
и.{S} Она слаби и разнежава.{S} А ја не бих волео, да и моја деца и моји ученици буду тропске б |
сле сам, ни ја с оном из наших школа не бих учинио много...{S} Друга је, што на другом месту не |
без кмета Миљка и његовог ауторитета не бих ни могао ништа извести.{S} Ево се данас већ у многи |
ема кмета Миљка; а ја без њега ништа не бих могао учинити.{S} Колико и колико је жалаба по окол |
и власт над њима.{S} И ничим се више не бих понизио но тиме, кад бих показао, да не умем да вла |
ам...{S} А зашто то?{S} Зашто свакој не бих слободно у очи погледао?...{S} Овако беже од мене; |
би овде без мене пропао, а онај тамо не бих ни почео....</p> <p>Сметње су дакле огромне.{S} Али |
за попа па да дођем овамо, али ја то не бих волео.{S} А брале би волео опет, да будем официр, а |
опет, да будем официр, али ја ни то не бих волео да будем.{S} А да идем у Земљоделску Школу, п |
да се слободи на води, и то му је рекао бих, била мана; али је свуда срећно прошао, те нити је |
огу, дошао бих но ми не да мајка, читао бих но не умем“. <hi>Ана</hi>, то је име женско.. <hi>Н |
мер, кад кажемо: хоћу но не могу, дошао бих но ми не да мајка, читао бих но не умем“. <hi>Ана</ |
, он рече Радиши: „Е, господине, слушао бих те ваздан и ја овако матор, а камо ли ова деца!“ А |
млатих.{S} Ама, не бих га само био него бих га убио, господине, кад овако навлаш квари!..“ Ради |
задовољан с оваким напретком и пожелео бих га сваком другом.{S} Само да се он овако и продужи, |
лу и мора се све обрађивати онако, како бих желео да га и они обрађују.{S} Желим, да буде свима |
а и мени није било и Данине плате, мало бих и ја могао да учиним, особито кад су ми стигла деца |
гимназију па да идем на више науке, то бих волео, али ко зна како ће ми тамо после бити с издр |
и онда, ко зна како ће бити!..{S} Зато бих ја морао сад да градим зграду за себе, а опет да ос |
<p>„Ја хоћу, да ово буде градина, какву бих пожелео да има свака кућа у Загорици.{S} У њој мора |
е државно, да не бринемо ништа.{S} И ту бих ја могао да учим до миле воље.{S} А веле, да се у њ |
школама у целој земљи и радници њихови бише одазвани на другу дужност, на дужност у раду око о |
Овако и трећи и четврти ред.{S} За час бише ту и колица и Радиша показа, како да слажу и по ко |
р је он реткост у овоме селу, а тако је благ и добар, да личи на светитеља.{S} Па је опет зато |
оље...</p> <p>Добро је да будем добар и благ, и миран и сталожен, као што сам; тиме ћу тећи љуб |
рећом Радиша је и по природи својој био благ и добар, само му је ваљало да се чува претераности |
од оволике потребе у кући и код оволика блага у шуми, које се гази и пропада неупотребљено...</ |
зарио и у земљу, те и из ње вади разна блага!{S} Прво благо камен, од којега су зидане и мање |
е вина и ракије него и пре, и то само у благе дане, и пију само стари људи.{S} И о славама и о |
ти Аранђеле, свети Никола и сви свеци и благи данци, да сте нам на помоћи!{S} Господе помилуј, |
у Богу, благоме Ристу и свима свецима и благим данцима!“ (и опет се клањају до земље).{S} И пон |
а имамо у кући само кад нам ко дође и о благим данима...“ Тако су у пријатном разговору ручали |
е и ствари постељске и само викале: „Е, благо теби госпо, за оваку лепоту и благоту!..“ А кад и |
а света.{S} Благо и просветницима овде, благо и државницима!{S} Свима је њима овде лакше утицат |
просвећен, те зна све како је најбоље, благо њему!{S} Он ће сам бити ковач своје среће.{S} Али |
адалац домаћин а ми чељад његова.{S} И, благо оној задрузи, где домаћин води више бриге о својо |
лађе, а млађи да слушају старије.{S} И, благо оној кући и ономе селу, где се старији слушају!{S |
ко је Радиша са сваким разговарао лепо, благо и љубазно, опет је било деце, да нека од страха а |
од постања света па до данас.{S} Зато, благо онима, којима се скине тај мрак с очију, којима с |
збрешка, на којем је школа, он помисли: благо мени, барем ћу имати лепе воде и за себе и за дец |
ерао.{S} А многе су говориле: „Е, Боже; благо њој!{S} А што и ми не би тако седеле, него дворим |
вимо онако.“ А Радиша му <pb n="131" /> благо одговори: „Здравље, Боже, па можемо и туда.{S} Је |
наш да иде на чколу, да изучи писму!{S} Благо мајци!...{S} Ама како да одвојимо дете од куће: м |
у овога срећнога и напреднога света.{S} Благо и просветницима овде, благо и државницима!{S} Сви |
првог дана.{S} За њима уђе и Радиша.{S} Благо и озбиљно рече деци, да се прекрсте па да седну.{ |
моје лепо дете!{S} Па, да ми буде ђак — благо мајци!{S} Ама њему се одавно нешто слути.{S} Све |
де највиша тачка а свуд наоколо да пада благо, колико само вода да се слива.{S} Тај пад одмах о |
у разним судовима шиље на ноге.{S} Овде благо и учитељу, и кмету, и попу!{S} Учитељу зато, што |
ше; а ако би које и погрешило, он га је благо поправљао, без исмевања.{S} И настојавао је, да д |
колину па често и за извоз.{S} Треће је благо камени угаљ, који се свуда по машинским радњама у |
и задовољни, а шта ћу им више: то им је благо највеће...{S} А ако сам одужио дуг према породу с |
ађе доста лепога и тврдога!{S} Друго је благо лепа земља за посуђе или за цигле и цреп, и где с |
удрост каже, да је здравље увек највеће благо; али опет свет и неће и не уме да га чува.{S} Сре |
намештене пред школом.{S} Онда им рече благо и мирно:</p> <p>„У име Бога, децо, ви почињете да |
књиге је написано све што људи знају, и благо ономе, ко уме да их чита! („Е, право то велиш, го |
акав се ископа, него се теше и глади; и благо ономе крају, где га се нађе доста лепога и тврдог |
знање што се зове наука и мудрост!{S} И благо онима, који теже томе, који воле да уче себе и по |
да чините једну душу са два тела.{S} И благо вама обојма, ако се тако спојите, да чините једно |
у кући све, а човек је у њој гост.{S} И благо оној кући, у којој је домаћица добра! додаде Груј |
имаш ли ти кога год?“ А он јој одговори благо: „Имам, баба, и оца и мајку и велику родбину, али |
у, те и из ње вади разна блага!{S} Прво благо камен, од којега су зидане и мање куће а камо ли |
итом месту за њиве, јер веле, да је оно благо кад је на правом месту.{S} И воће, и зелен, и цве |
и ономе, ко уме да чита, отворено је то благо, да не зна шта ће пре да узме.{S} И онда ти народ |
сад како знаш!“ Радиша га погледа па му благо рече: „Ниси ти, Грујо, покварио него направио.{S} |
год урадимо, господине“.{S} А Радиша му благо одговори: „Ви шест дана радите, и зато седмога тр |
а дана он их изнесе кмету Миљку а он му благо одговори: „Село ће учинити за школу све што може, |
ј да буде госпођа!“ говораху мушкарци. „Благо њеним ђацима: они неће бежат’ од школе!“ говораху |
ка“ пореских, а они су сва тројица били благодејанци.{S} Имали су дакле не само за храну и стан |
калупили и остављали на ковчежић.{S} Од благодејања су имали за хлеб и кирију, а друго како буд |
ем: нећу имати кондиција а може бити ни благодејања, па како ћу онда да се издржавам?{S} А сад |
лате но што је ђак учитељске школе имао благодејања.{S} Јер многи поред себе имају на врату и с |
четири гроша на месец.{S} Поред овога и благодејање се у старијим разредима повећавало од 4 на |
ољнији његовим одговорима.{S} Имао је и благодејање, па се побојао, да га не изгуби.{S} Зато се |
колске у село, и оно је почело да осећа благодети овакога Радишинога рада не само у лето и у је |
простодушности деце загоричке и својој благој и доброј нарави, Радиша је и у овоме имао велика |
ко, у имену Мијаило, Анђелко, Антоније, Благоје, Витомир, и тако даље; а негде се чује и двапут |
пример Алекса, треба велико <hi>а</hi>; Благоје, треба велико <hi>б</hi>; Василије, треба велик |
Да се молимо и поклонимо Господу Богу, благоме Ристу и свима свецима и благим данцима!“ (и опе |
а би се што пре и што више раширило све благородно или питомо воће у овоме селу, Радиша је увео |
род их је причекивао путем и старији су благосиљали: „Нека је срећно и дуговечно!“ А кад су се |
„Благосови, попо!“ а он је десном руком благосиљао и одговарао: „Бог те благословио!“ а с виђен |
„Е ако то учиниш, господине, село ће те благосиљати!“ одговори Миљко.{S} Онда му Радиша потврди |
Е, Бог ти дао, господине, што пожелео! благосиљаху сељани, пливајући у радости, што им се школ |
у нема кавге, ту је слога и ту је Божји благослов.{S} И ето таква слога и тако прегнуће је и по |
осили и посипали по новој калдрми.{S} И благословене су многе ручице, за час се калдрма доврши, |
p> <p>Онда устаде попа и рече: „Нека је благословено дело ваше од сад и до века, амин!{S} Хвала |
ила, те су сада сви знали, да је она „у благословеном стању“, и зато су је сви и пазили више.</ |
а њих бринули.{S} И нико се није на ову благословену заједницу љутио.{S} А совру су постављали |
о буде да даду сви ревенски.{S} Попа им благослови ову намеру и стави им се на расположење, да |
м руком благосиљао и одговарао: „Бог те благословио!“ а с виђенијима се и здравио.{S} Тако је п |
да обилна на све стране.{S} Бог је прво благословио дом њихов, те су имали читаву огрлицу срећн |
лио је Бога, да све то буде са срећом и благословом његовим.{S} Пожелео је и Радиши све.{S} А к |
ли капе, прилазили му руци и говорили: „Благосови, попо!“ а он је десном руком благосиљао и одг |
роднога, те отуда и просвети народној и благостању нашега народа уопште: онда захвала за то при |
једно женско дете у школи, опет је њен благотворан утицај у њему почео знатно да се опажа.{S} |
путовима.{S} У њега су још веома ретке благотворне установе пошта и телеграф.{S} У њега су и к |
о шта у обичајима сеоским и почела свој благотворни утицај културни на село.{S} И Станојка је з |
„Е, благо теби госпо, за оваку лепоту и благоту!..“ А кад им је Даница говорила, да тако могу и |
И богомоља се свршује с неком мекотом и благошћу у срцу, која оживљава и упитомљава.{S} Сви су |
гледам готову зграду...“</p> <p>Радиша, блажен што му је и овај посао испао овако срећно за рук |
Нек нам буде са срећом! рече Миљко сав блажен.</p> <p>— Али је сад најпотребније, да изиштеш о |
5" /> јој да је пољуби, она је била сва блажена.{S} Радиша је дакле постао отац а Дана мајка.{S |
и забаве.{S} Родитељи су били здрави и блажени.{S} Посао у школи је мирно текао и напредовао.{ |
, која оживљава и упитомљава.{S} Сви су блажени.{S} Настаје љубљење бадњака и вечера, а она је |
оју свемоћ, а разумнима да покаже своје блаженство.{S} Он:{S} А како га је створио?{S} Ђак:{S} |
— о лепој богомољи његовој, која данас блажи душу свакоме загоричанину, који погледа у њу?...< |
сен је, па ће доћи и зима и пролеће, па блата и сувише, а деце доста; па ако би свако улазило с |
лета веома радознало. „Да замесиш доста блата с плевом па да полепиш таван озго тако да блато у |
а и с подом барем од цигала, а нигде од блата и земље.{S} Око кућа је у већини случајева жива о |
атима и чистаљке за обрисивање обуће од блата, и то једну с једне а другу с друге стране пред в |
две чистаљке и леса за чишћење обуће од блата, опет се на ногама уносило по мало песка у ходник |
иша му рече: „Хоћу, кнеже, да спасем од блата и себе и децу, те да га мање уносе у школу; те да |
и пред вратима лесу за чишћење ногу од блата.{S} Учиниле су, да кмет Миљко први подигне постељ |
их нанети шљунка и песка, те да не буде блата, кад је кишно и мокро време.</p> <p>Ето сад нове |
а ваља да уради, те да се избави бара и блата.{S} Зато је казао Груји, да набави једно клупче к |
итнила, те је увек било или прашине или блата.{S} Направили су и пред вратима лесу за чишћење н |
ику.{S} И није га мрзело, да умеси мало блата од те земље, да направи бајаги цреп и да га испеч |
дасака, а оздо нек један држи даском да блато не пропада доле и не виси између дасака и не вири |
плевом па да полепиш таван озго тако да блато уђе у ове рупе између дасака, а оздо нек један др |
ачудила леса пред вратима и чистаљке за блато.{S} Један вели: „Куд му се и ово досети!“ А други |
прљају и не кваре.{S} Казао им је и за блато, како да чисте обућу пред школом те да га не унос |
тикама и неки почели да копају земљу за блато, други да наврћу воду, трећи да праве калупе, чет |
школа да нам се испрља, и кад се после блато осуши и разгази, буде много прашине, а то не ваља |
век да очистите обућу, те да не уносите блато овде у школу, јер ће школа да нам се испрља, и ка |
згадно и за децу кад је влажно време и блато а и за играче кад је заветина.{S} То је била једн |
кад удари киша и зими ту би било велико блато.{S} С тога Радиша узе конац и опружи га од школе |
по више колени и већ загазили да мешају блато, нису могли а да им се не насмеју.{S} А Радиша им |
главних улица, где су се људи давили у блату, калдрмисано, а свака је скоро кућа имала камене |
ава; али јој се не допаде, што је онако бледо као смрт.{S} Зато прислушну, да ли дише; и не чуј |
ту и да их нахрани.{S} И овце почињу да блеје, краве да ричу и свиње да скиче.{S} Па и сам цврк |
Тамо даље су јагањци у другом тору, па блеје и они и једва чекају да их пусте, да дођу својим |
се не чује.{S} По десет — двадесет њих блеје у један глас.{S} Тамо даље су јагањци у другом то |
се радују, па их зову.{S} Отуда оволика блека и тамо и овамо, да ти уши заглухну и да једва чек |
ли му да буде ђак.{S} А кад је престала блека, она га је све запиткивала нешто друго; а никако |
елика дође с ведрицом да их музе.{S} Од блеке оваца ништа се не чује.{S} По десет — двадесет њи |
Тако се сврши цела химна; и народ само блене, само трепље, а сузе му се котрљају низ образе.</ |
..{S} И, дабогме, да су мали загоричани бленули у господина надзорника као и они велики и чудил |
памети што је донео.{S} Он је у све ово бленуо као у неке мађије, и изгледало му је, да нити су |
о небо, а за зидове мало сиве, те да не блешти много; а доле за скоро метар висине обојени су з |
Пруге су прве две раздалеко, а трећа је ближа другој, а четврта опет даље, као и прва од друге. |
се могу одвојити они, којима је одавде ближе.{S} Ипак се мало њих одвојило, јер су сва волела |
сећа се, да им је то учитељ, те прилазе ближе да га виде; а старији и приђу да се поздраве и ви |
нце његово.{S} И нема занимања, које је ближе народу и које више може да утиче на њега и да га |
о је она у Поречју.{S} Радиша је још из ближе испитао састав једне и друге и нашао је врло малу |
је у њој.{S} И ићи природним путем: од ближега даљему, од лакшега тежему, од простога сложеном |
ње библиско од деце далеко је.{S} Имаће ближих, бољих и пречих ствари од еврејске историје.{S} |
знатним местима, која се виде у околини ближој или даљој.{S} А гусле су и даље у рукама Радишин |
н.{S} Од свега највише их је чудила она близина дућана с једном заједничком стрехом од краја ча |
ко нису, да им се она подигне.{S} Баш у близини школе беше једно голо брдо, на којем не беше ни |
Радиша пустио кући.</p> <p>Иза школе а близу некадање апсане а садање суднице још су биле „мац |
ошла „двору бијеломе“.{S} А кад је била близу, „далеко је снахе угледале; па су пред њу биле иш |
{S} Радиша одмах запита: да ли има овде близу воде.{S} Одмах двојица рекоше да има и показаше р |
ло да једе, ако је што донео; а коме је близу, може да оде и до куће па опет брзо да дође.“</p> |
вратили у село, нашли су у једној њиви близу школе у реци готово исто онаку земљу као што је о |
да су сви заједно.{S} Само кад су били близу <pb n="162" /> врха, Радиша рече: „Дете, ко ће пр |
ђу које прсте?..{S} Немојте главу много близу!..{S} Не ваља ни груди да се наслањају на клупу.{ |
“ Деца не знају; свакоме је највеће оно близу његове куће, и на послетку Радиша се одлучи, да и |
го учење онога, што је у нама и око нас близу и далеко.{S} Видео је, да су речи слушкиње да каж |
но бере, чува за зиму и носи на продају близу и далеко; и на томе је и радио.</p> </div> <div t |
диша пружи руку на југ и рече, да је ту близу и Солун. „А зашто питаш?“ запита га Радиша. „Што |
ду газда Мијаилу и на вечеру, јер је ту близу, али он не хтеде ни то.{S} Само одобри, да му од |
колицином ученика, чије су куће биле ту близу школе или онамо даље од ње.</p> </div> <div type= |
кад ће код другога далеко, он може и ту близу, код куће.{S} Зато је он највише и радио с Грујом |
ја и кмет Миљко још данас.</p> <p>- Е, Бог ти дао, господине, што пожелео! благосиљаху сељани, |
а нову да зидамо на другом месту. („Е, Бог ти дао здравље, господине, за ту; исто је тако како |
трана превикаше: „Е, тако је господине, Бог ти дао за ту)“.</p> <p>— Примате ли, браћо, поклон |
донео је рода обилна на све стране.{S} Бог је прво благословио дом њихов, те су имали читаву о |
н:{S} Из чега га је створио?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет <pb n="19" /> створио из ничега.{S} Он |
ко је дана Бог створио свет?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет створио за шест дана, а седмог дана је |
> и све.{S} Па и ово гвоздено огњиште — Бог да прости ко га измислио! — и не дими се, и не гори |
а тежа...{S} Па опет, људи поправише, а Бог?..{S} Али је ипак Радиша радио предано и истрајно, |
дани буре.{S} Људи су поправили своје а Бог своје.{S} А таласи жучне борбе између „бирокрације“ |
да га је ретко наћ’!{S} Само нек нам га Бог поживи!..</p> <p>Овако као Груја мислили су и сви з |
ријатеља — свака добра од мила Бога, да Бог да!“ и спусти гранчицу у огањ, да изгори.{S} А ко з |
е његови сељаци згранули и побојали, да Бог због тога не пусти какву морију, да се све затре.{S |
/p> <p>— Примамо и нек је са срећом, да Бог да! захорише се гласови готово из целе гомиле. </p> |
Лакше се подноси све у двоје...{S} А да Бог сучува, да ми нешто буде, па ко и да ме гледа?!..{S |
јави и прибележише је.</p> <p>- Нека да Бог, господине, да ми видимо школу у нашем селу, па мак |
овако лепој слози и мару за школу и да Бог да, да и ви и деца ваша видите највећу вајду од ње! |
а моли Југовића мајка,</l> <l>Да јој да Бог очи соколове </l> <l>И бијела крила лабудова,</l> < |
је овде и судница и црквиште, а, ако да Бог, овде ће вам бити и црква, онда зашто да ту не буде |
руга моја војска, с којом ћу ја, ако да Бог здравља, још пре ступити у борбу противу нашега нај |
ућа да пређе на жену, а ми ћемо, ако да Бог, у друге послове...{S} О, Дано!{S} Знаш шта је ново |
S} Па куд год пођеш, биће добро, ако да Бог здравља!{S} Ми ти ништа не умемо казати!{S} А, хвал |
туве.{S} Зато ја мислим, да ћу, ако да Бог здравља, имати и великих ђака.“ „Е, знам неколицину |
е болести.{S} Него они лече, па како да Бог.{S} А ваљда ће Бог и нама помоћи, јер је дете било |
е се.{S} Само деци вашој, ако вам их да Бог, биће далеко да иду у школу....</p> <p>— Е, за то м |
а части, и дочеку, и на жељама!{S} Нека Бог услиша твоју молитву!{S} Хвала селу што је марило и |
и до века, амин!{S} Хвала браћо, и нека Бог поживи све вас и децу вашу!“ И онда изиђоше.{S} Људ |
мах постао.{S} Он:{S} За колико је дана Бог створио свет?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет створио з |
рио овај свет?{S} Ђак:{S} Створио га је Бог.{S} Он:{S} Из чега га је створио?{S} Ђак:{S} Бог је |
можемо ни дознати.{S} Неки веле, да је Бог на небу; неки веле, да је он на Земљи, а неки веле, |
.{S} Зато само велимо и верујемо, да је Бог створио и првога човека и прву жену.{S} И кад узмем |
х тројица су старији од мене и свима је Бог дао дечице.{S} И сваки има зграду, у којој ноћева, |
још у Мају.{S} Дошао је и Радиша, па је Бог поштедео и доброга Грују.</p> <p>Кад се све стишало |
гу, а у животиња нема.</p> <p>„А где је Бог и какав је, и како је створио овај свет, то не знам |
а треба још више и умешности.{S} Али је Бог оставио, да се и он врши <hi>сам од себе</hi>, као |
уга свога најближега.{S} Јер кад нам је Бог рекао, да пазимо и учимо туђина, а како не бисмо па |
будеш и мој гост, и, хвала Богу, дао је Бог имао би чим да те дочекам.{S} Али сељачка посла, зн |
аплаче на нас на правди Бога.{S} Јер је Бог рекао, <pb n="371" /> да смо сви ми деца његова и б |
апетан упаде:</p> <p>— Е, ето; то ми те Бог и дао!{S} Ниси за њу, ниси пријатељ њен, и онда си |
обро си нам дошао, господине!{S} Нек те Бог поживи, на срећу нашу и наше деце, која су нам до с |
олике науке, па како год знаш и како те Бог учи!{S} Ти боље знаш!“ А Велика онда додате: „Радо, |
упамтио речи: „Дете, гледај <hi>како те Бог учи</hi>!“ А Радован је метнуо у торбу и бисаге јед |
тих болова, и да мало трене; а ваљда ће Бог дати, да се окрене и на боље!...“ И у тој жељи и на |
они лече, па како да Бог.{S} А ваљда ће Бог и нама помоћи, јер је дете било здраво; а ми чинимо |
„Хвала Богу, кад се мало смири!{S} Даће Бог боље!.“ Мало после она опет уђе, да види дете.{S} П |
само није могао да каже:</p> <p>— Даће Бог, господине, па ћемо се и поженити!{S} И не може се |
застиде па брзо одговори:</p> <p>— Даће Бог и то!</p> <p>— Ама, збиља Грујо, сад и ти треба да |
и умели.{S} Зато хвала <hi>теби</hi>, и Бог сам нек ти за то плати!{S} Нек си нам жив и здрав, |
довала Радишу, да се опет осетила.{S} И Бог је дакле поправио своју погрешку...{S} И од то доба |
његов мирни рад у школи и ван ње.{S} И Бог је давао Радиши и Даници и лепога здравља и радости |
звија само мржња и пакост.{S} Таквима и Бог није добар и праведан, те им се ни религиска осећањ |
лушајте своје старије.{S} Јер тако је и Бог рекао: да старији уче млађе, а млађи да слушају ста |
рече: „Дигох га ја, нека ти га дигне и Бог!{S} Носи га сад кући, па га окупај у врућој води, и |
те бити добра деца, а добру децу воли и Бог и људи, и онда ћу вас и ја волети.{S} Онда ћете ви |
гање дрва дунђерским тестером.</p> <p>И Бог је хтео да помогне добрим загоричанима те је и сутр |
сад била слепа код очију!{S} Милостиви Бог да нам помогне, те да од посла нашега видимо вајду! |
по војнички да салутира, рече: „Помози Бог, господине!“ А кад му капетан прими Бога и запита г |
иш.{S} Пијане ни људи не воле а камо ли Бог и светитељи.{S} Зато не иди слабима на руку да греш |
иђе поучених и утешених.{S} Јер то воли Бог и твој светитељ, којега данас славиш.{S} Пијане ни |
и бисте се онда мрзели, а то не воли ни Бог ни људи, и то не волим ни ја.{S} Зато сам вам ја и |
и!{S} Нек си нам жив и здрав, и нека ти Бог да свако добро, те да нам у овој кући дуго учиш дец |
житом у ситу и одговорила му: „Добро ти Бог дао, и жив и срећан био и срећу у кућу донео!“ и по |
ете, ја ти не умем ништа казати!{S} Сам Бог нек те научи, како ћеш и куда ћеш!{S} Ја сам истина |
реци ти њој, да је детету њеном помогао Бог и оно што је она учинила око њега, ако ме је послуш |
то нико други није могао да уради него Бог, и да он и данас управља том великом грађевином сво |
већујемо једно дело своје, које ће, ако Бог да, донети нову срећу свима вама и целоме селу, и д |
данас гради и какве ћете и ви сви, ако Бог да, ускоро градити!{S} Хвала вам што сте толико паж |
село и нашој судници и сада школи, ако Бог да!“</p> <pb n="62" /> <p>Дан је био октобарски, ал |
ам додаде школу: све ће добро бити, ако Бог да!“...{S} А младић као у шали рече: „Што ниси баре |
ницу у великом послу просветничком, ако Бог да.{S} Па како да не буду весели!...</p> <p>У том у |
ло вели, и он воли, биће са срећом, ако Бог да!...“ И вечераше, и легоше, <pb n="12" /> и Радиш |
а памети оне речи: „Биће са срећом, ако Бог да!“</p> <p>И Радован, и Велика, и Радиша преспавал |
Тако!{S} Сад ће бити добро, Грујо, ако Бог да.{S} Доста смо се сами и мучили, и били и муж и ж |
и помагао ти — биће и од сад добро, ако Бог да!“..{S} Ово оволико поверење родитељско пробудило |
у и градимо ћерамиду за нову школу, ако Бог да?...{S} Па шта велиш ти, како ћемо?{S} Хоћеш ли н |
је дете без мајке.{S} А нама мушкима то Бог није рекао.{S} Нама је рекао, да оремо и копамо и д |
д стајао гологлав, и кад се год поменуо Бог, Исус Христос, Дух свети или који светитељ, он се к |
цело село напредовати.{S} Само нек вас Бог милостиви поживи, на добро и срећу и вашу и кућа ва |
се само продужи овако!{S} Зато нек Вас Бог поживи, на срећу Ваше породице, Ваших ученика и цел |
ељена нам је турска правда, а ње да нас Бог сачува више!{S} Питајте старе људе, који су запамти |
дна, он нек је не гледа.{S} Њу је такву Бог створио; она није крива.{S} Погледајте у слова код |
у, те смо се лепо и заимали, само да их Бог поживи!{S} Још Крсмана да видим ожењена, па после н |
} Шта се <pb n="175" /> чује у речи <hi>Бог</hi>?..{S} Ко би могао да нађе слова у речи <hi>соб |
То је и наш народ увидео кад је рекао: „Бог да прости учитеља па родитеља“, и кад је назвао сле |
е десном руком благосиљао и одговарао: „Бог те благословио!“ а с виђенијима се и здравио.{S} Та |
авршетку рекао им је, да стојећи кажу: „Бог да прости оне из нашег села, који су погинули на бо |
ким чуђењем али и уважењем па рече: „А, Бога ми, господине, ми смо научили па можемо и по коју |
онда може да дође, да га научим.“ „Ама, Бога <pb n="104" /> ти, да л’ могу велики да науче?“ уп |
на жени, рече Радиша.</p> <p>— Тако је, Бога ми, господине и није другојаче.{S} Жена је у кући |
пи: „Ајао, леле!{S} Научићу, господине, Бога ми!“ „Ожежи!“ викну учитељ, и онај измахну опет, и |
о вредна и паметна...</p> <p>— Онда се, Бога ми, Грујо, нимало немој двоумити!{S} Иди одмах и п |
добро било.{S} А како ће бит’ сад, то, Бога ми, не знам! рече Миљко.</p> <p>— То значи, да сад |
та мајстор и по!“ рече један. „Мајстор, Бога ми, ја како!{S} Ни они из чаршије га лепше не би у |
простодушно и забринуто рече:</p> <p>— Бога ми, не знам, господине!..{S} Ко је то покварио и н |
а, Мијаилова мајка, запита и Радишу: „А Бога ти, господине, имаш ли ти кога год?“ А он јој одго |
да их не познате!{S} Па, Недеља је, за Бога, и данас се не ради у пољу па ни на циглани...{S} |
умова и пријатеља — свака добра од мила Бога, да Бог да!“ и спусти гранчицу у огањ, да изгори.{ |
волели, да није тако било.{S} Али, сила Бога не моли... </p> <p>— Они људи мисле, да су за све |
руге животиње не могу да помисле да има Бога и да је он све ово створио; само човек може.{S} Чо |
етена, с преврнутим оделом, и хулила на Бога!{S} Али се опет у тренутку повраћала и говорила, д |
а и одела и свега што треба за јело, па Бога ми није ни без мало „белих пара за црне дане“; и о |
о у паузама.{S} А кад је мајка Југовића Бога умолила и отишла на Косово и нашла све мртво, на л |
три месеца Радиша је осетио неправду од Бога, а сад је осетио и од људи; и не зна се, која му ј |
S} И уђе готово збуњен, да ли да назове Бога и да се поздрави, кад су се већ видели у ходнику, |
ве што је желео и он и село, и молио је Бога, да све то буде са срећом и благословом његовим.{S |
еците:{S} Боже, помози!..{S} Сад, у име Бога, пођите полако!..“ </p> <p>У реду су ишли докле је |
го може на почек.</p> <p>— Хајде, у име Бога, господине!{S} Нек нам буде са срећом! рече Миљко |
ти, и премишљао је овако: „Дакле, у име Бога, почео сам.{S} Почео сам онај велики и узвишени по |
правише себи привремене кућице и, у име Бога, отпочеше копање и зидање темеља.{S} И за неколико |
лико их год буде.{S} Сви нам ови, у име Бога, прелазе у четврти разред, а у први ћемо примити н |
је нема у далеко.{S} Вама је ово, у име Бога, четврта а у исто време и последња година у школи. |
дине!“ — „Е, онда хајдете да вас, у име Бога, уведем у школу!{S} Ходите вас двојица најмањих ов |
се, да у идући Понедеоник почну, у име Бога.</p> <p>И за неколико дана знало је цело село, да |
сле.“</p> <p>И Миљко рече: „Хајде у име Бога!{S} Нек нам је са срећом!“ И сутрадан је биров обј |
љно спремати, да на пролеће почне у име Бога нову кућу.{S} Од то доба је још чешће долазио Ради |
> <p>„Ево, сад ћу да вам раздам и у име Бога да почнемо... (Изазива једнога по једнога и даје и |
вам будем учитељ.{S} И ми сви ево у име Бога отпочињемо свој посао.{S} А како људи почну онако |
вашу децу.{S} И ја сам то и почео у име Бога и учићу их помоћу Божјом што год могнем боље.{S} А |
ише од две хиљаде година, и данас у име Бога броји десетак милиона.{S} Истина, према другим нар |
а с њима још тројица, да отпочну у име Бога нов посао у Загорици, посао, без којега не би могл |
да им рече благо и мирно:</p> <p>„У име Бога, децо, ви почињете данас један велики посао.{S} По |
власт ради, и премешта човека на правди Бога, сви ће бити против ње!</p> <p>Капетан се мало зам |
ра не треба да заплаче на нас на правди Бога.{S} Јер је Бог рекао, <pb n="371" /> да смо сви ми |
ијатељству; да слуша власт и да се боји Бога.{S} А кад се народ истински просвети, и културно, |
о човек може.{S} Човек се питао: има ли Бога, где је он, какав је и како је створио овај свет и |
ти Томо) „<hi>наше крсно име</hi>, моли Бога за нас грешне!“ О, па како је проста ова молитва: |
Бог, господине!“ А кад му капетан прими Бога и запита га одакле је, он рече: „А да ја господине |
се сретоше, поп сјаха с коња, назва им Бога и љубазно се поздрави са свима, а ови сви <pb n="2 |
он и децу учи по плану: слушају га као Бога!{S} А он око њих, као да их је све породио сам!.. |
научићу, господине; немој молим те као Бога!“ „Удри јаче; сад ћу тебе!“ викну учитељ ономе кој |
тога су одатле и носили земљу, „Еј, до Бога!{S} Мој народ не зна ни за колица!“ уздахну Радиша |
и те чекају!</p> <p>„Куку несрећној, до Бога и до века!...“</p> <pb n="246" /> <p>А сестре браћ |
би овде завапио:{S} Ајао, леле мени до Бога, где дођох!{S} Зар је ово <pb n="70" /> школа!{S} |
ваки дан.{S} Зато ћемо и ми да помињемо Бога сваки дан ујутру и да му се помолимо.{S} Зато уста |
окопа, залије и тако даље а по неки пут Бога ми и по више.{S} У овом случају Радиша би и Грују |
ва деца!“ А Радиша му рече: „Па ја се у Бога уздам, да ћу имати и великих ђака?“ А Миљко га зач |
и.{S} Дајте нам само људи!{S} И ја се у Бога уздам, да ћемо <hi>ми сами</hi> саградити не само |
и самопоуздање, али опет рече: „Ја се у Бога уздам, да ће најбоље бити, да одем у ту нову школу |
са стране и плаћати њима.{S} Уздам се у Бога, да ће ови моји старији ђаци ускоро постати неки м |
, додаде Јанко.</p> <p>— Ја мислим, и у Бога се уздам, чича Јанко да ће наша школа бити прва у |
> <l>И десети стари Југ-Богдане.</l> <l>Бога моли Југовића мајка,</l> <l>Да јој да Бог очи соко |
сле подужег размишљања један одговори: „Бога ми, то тешко, господине; мањ ако пође у школу, па |
во, и да без њега нема ни онога другога богаства и напретка...{S} А Вама, господине, нека је на |
авније, јер знате да је здравље највеће богаство, и да без њега нема ни онога другога богаства |
ла Радишина и Даничина рука.{S} Ту је и богата књижница Радишина, пуна педагошких, пољопривредн |
у вина.{S} И вечера је била проста, али богата и искрена.{S} За време вечере млада је седела с |
у школи, него она често много маснија и богатија код куће.{S} И с тога многи више нису ни волел |
у нас: телом развијени и здрави; знањем богатији, а, писменошћу оспособљени, кадри су да сазнај |
о. <hi>Радом</hi> ћемо живети, ако и не богато а оно часно.{S} Народ наш <pb n="55" /> није нер |
т Југовића,</l> <l>И десетог старог Југ-Богдана.</l> <p>-------</p> <p>-------</p> </quote> <p> |
евет Југовића</l> <l>И десети стари Југ-Богдане.</l> <l>Бога моли Југовића мајка,</l> <l>Да јој |
н и добар, али ми умре рано, од великих богиња, те ја остах сирота, сама с ово двоје деце и с т |
ану, па ето ти и соба, и кујне, па онда богме и овога „шпорета“ у кујни.{S} А ово није скупо... |
бранио себе и своју кућу.{S} А некад је богме, и он кидисавао и на туђе, онако исто као што су |
несрећан; а како у селу нема лекара, то богме често такви и умру.{S} Ви сте се до сад, хвала Бо |
име Милован.{S} А чича Миладин додаде: „Богме дете учи; и ја бих овако стар учио, само да могу |
адован не прекиде ћутање и поче овако: „Богме дете, ја ти не умем ништа казати!{S} Сам Бог нек |
се на послетку сети, да ни лекари нису богови и да смрти не би било, кад би они могли да излеч |
јке, па ће се после ићи даље.{S} А онај богодани инструменат, који је у свакога, може се вежбат |
на обрадовање!{S} Свети Стеване, свето Богојављење, свети Јоване Крститељу, свети Саво учитељу |
арати Ви, ако не пред људима а оно пред Богом, ако га има.{S} Јер ме крећете из мога најактивни |
и наскоро заспа!</p> <p>Сан је највеће Богом нам дано добро.{S} У њему нас оставе све бриге на |
а сад сви с неба гледају у њих....{S} И богомоља се свршује с неком мекотом и благошћу у срцу, |
ци нису дали да се учимо; имамо и своје богомоље и подижемо их где год хоћемо и молимо се Богу |
га овога напретка мојега села — о лепој богомољи његовој, која данас блажи душу свакоме загорич |
ети Пантелеја, свето Преображење, света Богородице, свети Јоване, свети Димитрије, свети Аранђе |
у кућу.{S} И Милена се удала за једнога богослова и сад је млада попадија.{S} И Данина мајка, о |
сад да радим?{S} Ја сад могу да идем у Богословију, па <pb n="40" /> да будем поп; могу да иде |
S} А одрасли су само одговарали: „’вала Богу, чуда!...“</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
тклоњене; а грађе у Загорици има, хвала Богу, доста, само да се одсече на време.</p> </div> <di |
о хоћеш!{S} Тога у нас има доста, хвала Богу, и сваки ће нам дати, јер њу стока не воли“.{S} И, |
шко и ти идеш више у људе, а сад, хвала Богу, и у школу, и знаћеш више, па учи и њу, друга свог |
сиротно и неписмено село, а сад, хвала Богу, рачунају га међу најнапреднија, и нема куће у кој |
Е тешко ти је било онако; а сад, хвала Богу, биће ти ласно</p> <p>— Али сад си ти на реду! реч |
могао ни мислити на то.{S} А сад, хвала Богу, има где и може.</p> <p>Зато је и уредио, да се за |
Па смо били мимо свет.{S} А сад, хвала Богу и власти, кад нам додаде школу: све ће добро бити, |
сврши и не доби службу.{S} А сад, хвала Богу!..</p> <p>У добро срце Радишино дирну још више и о |
акви и умру.{S} Ви сте се до сад, хвала Богу, лепо одржали сви, па се надам, да ћете од сад пор |
ољуби Св. Саву у ноге и рече: „Е, хвала Богу и Св. Сави, кад и ми дочекасмо да видимо у свом се |
чули уздаси.{S} А Миљко рече: „Е, хвала Богу, господине; није ни њој лако било!..“ А доброћудни |
мило било да будеш и мој гост, и, хвала Богу, дао је Бог имао би чим да те дочекам.{S} Али сеља |
има најбоље дете за чколу.{S} Ми, хвала Богу, ни до сад нисмо били ни у чем почкодни, па ни од |
ћу их оставити.{S} А деца су ми, хвала Богу, вредна и ваљатна и лепо живују, те смо се лепо и |
лико сам боље могао, и сви су ми, хвала Богу, здрави и задовољни, а шта ћу им више: то им је бл |
они велики.{S} А грађе је за ово, хвала Богу, изобиља, само је ваља умети спремити и употребити |
Састајати се и договарати можемо, хвала Богу, и данас до миле воље, и оно што мислимо можемо ка |
исмен у ширем смислу.{S} А ја то, хвала Богу, нити сам по природи својој сад нити ћу бити.{S} М |
ко направити, јер сламе је у вас, хвала Богу, доста, па, ако хоћете, и душеке и јастуке, <pb n= |
е докле носе и доје децу. „У нас, хвала Богу, господине, жене и деца слабо и пију, но ми људи к |
владаоци били неписмени па опет, хвала Богу.{S} Они и неписмени ослободише ово парче земље.{S} |
ништа не брини.{S} У нашем селу, хвала Богу, сигурно ти је и на пољу да их оставиш.{S} Још се |
добре, одговори Радиша.</p> <p>— Хвала Богу, господине; откако им је отац умро, остала сам сам |
д радости, а старији говораху: „Е хвала Богу и Књазу!“...</p> </div> </div> <pb n="113" /> <div |
а покри и леже и сам поред њега. „Хвала Богу, мишљаше, само кад се умири, те да се <pb n="328" |
, она се обрадова и у себи рече: „Хвала Богу, кад се мало смири!{S} Даће Бог боље!.“ Мало после |
чи децу.{S} И неколико њих рече: „Хвала Богу, и ја бих овако матор сео с децом, да ме није срам |
чуда удари по колену и узвикну: „Хвала Богу, господине, залудна света!“ Миљко запита: „Зар нем |
рили: „ово <hi>наше</hi> дете“ и „хвала Богу, те и <pb n="34" /> од нас неко изучи књигу!{S} А |
ходник о јексер.{S} Пошто су се „молила Богу“ као и јуче и села, Радиша је рекао, да изваде бук |
треба „црквено пјеније“ и захваљивао је Богу што је некад слушао старије, те га је учио и ако г |
икада.{S} Зато у људи и има, да се моле Богу, а у животиња нема.</p> <p>„А где је Бог и какав ј |
ад је тек Бадње Вече.{S} Још да се моле Богу па да вечерају.{S} И ова је молитва проста али срд |
као ми, и на све хришћане, који се моле Богу као ми, него и на све људе.{S} Ни Циганин, ни Турч |
S} Кажите ми, кад се ваши родитељи моле Богу?...{S} Е, онда и ви сад отпочињете један важан пос |
ико стотина калуђера, који се само моле Богу и читају и пишу књиге.{S} Њему се много допадне ов |
сеје са сузама су захваљивале великоме Богу, што их је у животу одржао, те су им се вратили жи |
ера и како проводе време само молећи се Богу и читајући књиге.{S} Растку се то допадне па се ис |
подижемо их где год хоћемо и молимо се Богу слободно, а пре су нам кварили и разваљивали и оне |
коли, кад су се у почетку испита молили Богу, он је некако много размахнуо руком и направио вел |
сле су сви заћутали и само су се молили Богу да се на добро прође...{S} И око девет сати у вече |
зато захваљују свемогућем и милостивом Богу, што им је дао здравља да изврше један део посла, |
а и о небу, Сунцу, Месецу и звездама, о Богу, о свецима, о разним верама и народима, о свима ца |
се зваше „Општа знања“ било је нешто о Богу, човеку, земљи, ватри, ваздуху, води, биљкама и жи |
адите? упита Радиша даље. „Да се молимо Богу, да нам да здравље“, рече прозвани ђак.{S} Добро, |
уј!{S} Да се молимо и поклонимо Господу Богу, благоме Ристу и свима свецима и благим данцима!“ |
вако: „Да се молимо и поклонимо Господу Богу (и клањају се до земље и дохватају са по три прста |
случајева жива ограда од гледичије или бодљикавога багрена, као око школе њихове.{S} Дворишта |
сли у себи: хвала, што си ме примио, а, Боже дај здравље: мислим, да се нећу постидети ни овде! |
ко замерао.{S} А многе су говориле: „Е, Боже; благо њој!{S} А што и ми не би тако седеле, него |
рски посао, платили смо.{S} А, здравље, Боже: ја се утврдо надам, да ће ускоро међу нама бити и |
арале су оне обично. </p> <p>- Здравље, Боже!{S} А зашто не? питала их је Даница.{S} Само први |
и! рекле би оне.</p> <p>— Само здравље, Боже, па ако не доживите све, могу доживети неке, па ће |
pb n="131" /> благо одговори: „Здравље, Боже, па можемо и туда.{S} Је ли добро онако?“ „Добро, |
ој нашој пустињи, весео био!“ „Здравље, Боже, бако, па нећу дуго бити сам!...{S} А, ево и сад н |
љају) и свима свецима!{S} Молимо ти се, Боже и сутрашње Рождество Христово, да нам осванеш на з |
школу, о којој се већ причало да личи, Боже ме прости, на Жичу ил’ на Студеницу.{S} И Радиша с |
што је марило и отворило школу, и дај, Боже, да од ње види ону вајду, коју од школе имају и др |
најпотребнијом па да идем даље...{S} О, Боже ми помози и дај само здравља!{S} Све ћу постићи.{S |
станете ни због чега, сем ако би се ко, Боже <pb n="306" /> сачувај, разболео.{S} Сутра, ако до |
} И колико је пута дубоко уздахнуо: ох, Боже, да ми се само слатко наспавати!...</p> </div> <di |
достојанствено овако: „Боже, помози!{S} Боже, дај добро, добри час и добру срећу!{S} Срећна нам |
ните сви!{S} Прекрстите се и реците:{S} Боже, помози!“ (Деца слушају: устају и свако се прекрст |
.{S} Прекрстите се сад сви и реците:{S} Боже, помози!..{S} Сад, у име Бога, пођите полако!..“ < |
Радо, дете, само се прекрсти и реци:{S} Боже помози!{S} Па куд год пођеш, биће добро, ако да Бо |
рекрстите се!..{S} Реците сад овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и сутра |
, прекрстите се и опет реците овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и да оп |
прекрстите се.{S} Реците опет овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и опет |
у торбу па устаните.{S} Реците опет:{S} Боже и Свети Саво, дај да здрави будемо и опет дођемо д |
устану и да се прекрсте и да рекну:{S} Боже, помози!“ По том отпоче „настава“.{S} Која се слов |
ила и данас: да се прекрсте и рекну:{S} Боже, помози!{S} Онда им рече, да изваде буквар и да му |
ши ступањ.{S} А може ли то ићи брзо?{S} Боже сачувај.{S} Све што расте, расте споро и има свој |
ништа није спремно.{S} А сутра, здравље Боже, спремићемо све што треба.{S} Зато хајде да пођемо |
ок не сагради нову кућу; а сад, здравље Боже!...“ Овде деда Радивоју засузише очи, као да се се |
во посла доста; само полако, и, здравље Боже, па ће се све урадити и све поправити!{S} За ове ј |
Преправили смо од суднице, али, здравље Боже, па ћемо саградити и нову.{S} Село је добро; људи |
чкога црепа!</p> <p>И ово је било треће Боже помози.{S} Три главне сметње су отклоњене; а грађе |
е и кад иду у школу.{S} Кад је мрсак, и Боже помози: свако донесе по мало сира, кајмака, сланин |
ди зову на славу и свадбу и он оде, али Боже сачувај да ће ти од једне или две попит’ више!{S} |
ратњу.{S} А оно брзо и монотоно „Свјати Боже“, што су га старији ђаци певали, изгледело му је к |
како се то ради...</p> <p>Ово је друго Боже помози.{S} Сад остаје још брига за цреп и циглу.{S |
учинити па како било.{S} А можемо, само Боже дај здравља.{S} Ни кмет Станко није бољи газда од |
i>ново доба</hi></l> <l> <hi>Нову срећу Боже дај</hi>!“ —</l> </quote> <p>све се стаде крстити |
ву народну молитву.</p> <quote> <l>„<hi>Боже</hi>, правде, ти што спасе</l> <l>Од пропасти до с |
а поче уз гусле да пева:</p> <quote> <l>Боже мили, чуда великога,</l> <l>Кад се слеже на Косово |
/hi> светац.{S} Зато наш народ и каже: „Боже и Свети Саво, учитељу, помози!“.{S} Толико вам је |
у: устају и свако се прекрсти и рекне: „Боже, помози!...“).</p> <pb n="89" /> <p>„Сад узмите бу |
а чекала, да се отац прекрсти и рекне: „Боже, помози“ и да заквоче: кво, кво, кво... и почне об |
се онда окрену икони Св. Саве и рече: „Боже и Свети Саво помози нам, да срећно довршимо науку |
{S} Радиша узе, па се прекрсти и рече: „Боже, помози! <pb n="324" /> Узех, Крсмане, ову чашу, д |
зе реда ради, прекрсти се и он и рече: „Боже, помози!{S} Хвала ти, домаћине, и на части, и доче |
.{S} Људи су из околних села говорили: „Боже нам дај среће и напретка загоричкога!“....</p> <p> |
се стаде крстити и кроз сузе шапутати: „Боже милостиви, дај!..“ Тако се сврши цела химна; и нар |
и поче лагано и достојанствено овако: „Боже, помози!{S} Боже, дај добро, добри час и добру сре |
вршују.{S} Зато увек и кажу у почетку: „Боже, помози, и срећан почетак!“ А да би и нама почетак |
о се био бој на Косову! (И чита песму: „Боже мили чуда великога, кад се двије сукобише војске н |
ушном „Боже, помози“ у почетку учења и „Боже и Свети Саво, дај нам да опет здраво дођемо и у <p |
о је целе године при оном простодушном „Боже, помози“ у почетку учења и „Боже и Свети Саво, дај |
ад затреба и колико ће требати.</p> <p>„Боже помози!“ узвикнуо је Радиша радосно у повратку. „О |
тамо родио Исус Христос и што је тамо „Божи гроб“, куда иду хаџије на хаџилук.{S} Окрените се |
а и видео је све.{S} Мајка је месила за Божић, брат је заклао прасе и уредио печеницу, а отац ј |
ли а није хтео да се куди.</p> <p>Прође Божић, прођоше и дани после Божића, прође и читава неде |
Запуцају пушке и по мали: значи, да је Божић и тамо дошао.{S} Освиће најсвечанији дан у години |
ер Радиша није ишао кући.{S} Али дође и Божић, и на Туцин дан дође Радован у чаршију, да нешто |
:id="SRP19102_C1.1.4"> <head>4.{S} Први Божић</head> <p>Дани су пролазили за данима, и Радиша ј |
p> <p>Прође Божић, прођоше и дани после Божића, прође и читава недеља дана, и дође Свети Васили |
и њему ко год доћи.{S} Тако је први дан Божића чисто домаћи празник.{S} Сутра и прекосутра се м |
изостану.</p> <p>У току ове године пред божићне покладе један од оне тројице, што су били испро |
рада долази и још једна нова.{S} Усред божићних поста Даница је обрадовала Радишу, да се опет |
ћи.{S} Радиша се и путем радовао кући и Божићу, или га је права радост чекала тек код куће.{S} |
овог завета причао је ове године само о Божићу, о животу и науци Христовој укратко и о страдању |
воји од куће и оде у варош него зимус о Божићу.{S} Њему је некако ласкало, кад је слушао да гов |
н син није погинуо, јер правда и милост Божја то не може учинити!...</p> <p>У овакоме јаду и оп |
је из старог завета узео само заповести божје, и то на српскоме, објаснивши их увек по којом пр |
пуно вере.</p> <p>- Е из твојих уста у Божје уши, госпо; али то ми нећемо доживети! рекле би о |
је оно.{S} А он му одговори класично; „Божје и наше, господине; селско, па ко га пре загради.“ |
аво, ту нема кавге, ту је слога и ту је Божји благослов.{S} И ето таква слога и тако прегнуће ј |
ста ова молитва: помену се сви угодници Божји, без великога ласкања и поезије, а све иде од срц |
дерна светиња, што се освећује, на храм Божји, на какву стару светињу из славнога доба наших ца |
е игуман и архимандрит.{S} Онда оде на „Божји гроб“ и постане владика па после митрополит или а |
и бити срећан човек, па рече: „Нек је с Божјом вољом и помоћу, браћо!{S} Па, кад сви велите да |
ет, који је научио да ради све с помоћу Божјом, са страхом од греха и под ауторитетом старешине |
то и почео у име Бога и учићу их помоћу Божјом што год могнем боље.{S} Али је он чуо, да у ваше |
ки одљуд и човекомрзац, не мрзи га и не бој <pb n="399" /> се, јер оно може постати најчеститиј |
оље и у башту и ноћу и дању.{S} Само се бој: вука и хајдука!....{S} О, колики је преокрет ово у |
угледу на варошке куће, подигли и горњи бој, те им куће личе на пограничне карауле или на модер |
исправите! — Слушајте сада, како се био бој на Косову! (И чита песму: „Боже мили чуда великога, |
>„Други пут ћу вам причати, како се био бој на Косову и који су били највећи јунаци.{S} А сад ћ |
ашнога човека што се зове учитељ, онога боја и запомагања, онога безбоштва на чесми, ове пустољ |
е захваљива и брани пословима у јутру и бојажњу, да му не брину код куће, али кмет рече бирову, |
волела да изиђу на прави пут, јер су се бојала да не залутају.{S} У заход сунчани стигао је и Р |
план био за једну добру сеоску кућу.{S} Бојао се само, да ли ће они хтети и моћи да издаду толи |
ах поче да слаби.{S} И за рачун се није бојао, јер је он чувао по сто и двеста оваца, па је сва |
олу а да не научи сваку лекцију, јер се бојао, да сад учитељ не изгрди и њега.{S} А слађе му је |
било тешко и да се чинило, да се сваки бојао, да не учини мање него други, и да се сваки стара |
аклоностима својим.{S} А ја сам се увек бојао, да ме говор не одвуче с права посла...{S} На пос |
колевка заљуља, то мотика закопа.{S} И бојати се, да ми у васпитању, у овој основи, мало шта и |
не, него је за таван умешано мало плаве боје, да је као небо, а за зидове мало сиве, те да не б |
а, направљена <pb n="85" /> од ове црне боје, од које су и слова.{S} А око њих видите колико им |
49" /> да им прича из рата, о појединим бојевима и јунацима, и о топовима, које мали загоричани |
кмет је купио и још једну страну креча, бојећи се неће бити доста оно, што је од пре остало.{S} |
ра да је добро, па нико неће да изиђе — боји се, неће га после Свети Петар опет пустити у рај.. |
лети преко учионице; јер се само она не боји, и тамо на прозору једна чела, која је залутала у |
и кад Крсман рече, да се за то ништа не боји, јер они имају пара, а и година је родила добро, о |
ећамо његову личну слободу, те да се не боји једнога од највећих елемената; а друго, да свакога |
човек здрав и јак, он се и по мраку не боји.</p> <p>„Сад ћете опет да пишете <hi>сва слова</hi |
же за страшљивог човека или дете, да се боји своје сени.{S} Ево да напишем сен.{S} Кажите сви т |
у пријатељству; да слуша власт и да се боји Бога.{S} А кад се народ истински просвети, и култу |
елазе преко брда загоричких и Радиша се боји, да се оно не поквари пре но што је он урадио све |
ли он осећа неку дужност, да се мора, и боји се биће нешто криви и он и дете.{S} И мајци жао, и |
Балканскога Полуострва <pb n="377" /> у боји и на столу Радишином стајао је глобус као слика це |
ро од глади код својих руку, а ја се не бојим, да ме ко наведе на зло.{S} Само да учим још!“... |
талих народа, који нису робовали, па се бојим, да он неће моћи толико да убрза свој напредак и |
че: „И ја волим да их не казним, али се бојим, да то не учине и други пут!..“ „Неће, неће, госп |
а. „То ја могу сад да променим; само се бојим да нешто не изгледа ружно“, рече мајстор. „Немој |
елу да продаш?</p> <p>- И то не знам; и бојим се, да се селу не учини много.{S} Но најбоље, да |
жене и деца често мало и дохвате, па се бојимо, да то не дође и до нас браће, те да се због тог |
ше па заборавио.{S} Немојте дакле да се бојите, да нећете моћи да научите.{S} Напротив, ви ћете |
си крив, не мораш ни наших судова да се бојиш.</p> <p>— Е, друга је ствар, какви су ти наши људ |
иком, а не мораш да знаш турски и да се бојиш Турака.{S} А кад ниси крив, не мораш ни наших суд |
само они, који оставише кости своје на бојишту, не дођоше.{S} Они осташе, да сведоче о српском |
e>“ и рекла оно: „Љуба смо се наљубили, бојна поља зажелели,“ надзорник намрштено погледа у Рад |
оне из нашег села, који су погинули на бојном пољу, бранећи све нас!..“</p> </div> <div type=" |
а ожали свога покојника, који је пао на бојном пољу.{S} Све је село огрезло у сузама.{S} И одак |
ичању необичнога гласоноше о несрећноме боју косовскоме...{S} А село се радовало, да види свога |
ај, а тешко рањени ти и ти, у том и том боју.{S} Жене и деца почеше да долазе кмету, да га пита |
Сави, тако исто о цару Душану Силном, о боју на Косову само најглавније и о догађајима у оним з |
ове утехе Даници нимало нису олакшавале бол, под којим се савијала.{S} Најпосле су сви заћутали |
сити.</l> <l>А тад ће бит’ мање јаука и бола,</l> <l>Живела, живела загоричка школа!“</l> </quo |
адише и гусала.{S} А кад Дојчин и онако болан устаде и почини онолика јунаштва, деца су се чист |
ича ова песма!..“ Па узе гусле и отпева Боланог Дојчина.{S} Деца нису скидала очију с Радише и |
подижете са земље — доста су вас кости болеле — и сламњачу је лако направити, јер сламе је у в |
овати и онда, кад тело пати, кад је оно болесно!{S} Не; човек је целина, и кад му тело пати пат |
е мислити и ум се донекле развијати и у болесном телу, осећања се извесно неће развијати како в |
и колико би могао да да.{S} То је канда болест свих нас Словена, те нас отуда туђин потискује н |
и како би требало радити и лечити коју болест, ако је враџбина ради тога.{S} Враџбина има и за |
а пазите на здравље, јер знате, да нико болестан не може ићи у школу.{S} А ко много и дуго болу |
ло, кад би они могли да излече од сваке болести.{S} Него они лече, па како да Бог.{S} А ваљда ћ |
су слушали и о томе како постају разне болести.{S} И кад су год одлазили од школе, осећали су, |
вна, убија душу.{S} И деведесет и девет болести од сто и телесних и душевних или моралних у дец |
Ах, што није барем читао више о лечењу болести!...{S} Премишљајући тако он се на послетку сети |
првом месту, у књигама се учи о разним болестима и на људима и на стоци: откуд долазе, како се |
медом за оне ученике, који озебу и које боли трбух.{S} И ово се после почело полако одомаћивати |
а јој је дете здраво, те да га ништа не боли, и да је суво, те да се не оједе, и чисто, те да г |
леда у обојицу: онај љутит, а овога још боли, па помисли: они су обојица узбуђени и нису кадри |
селима има шеталишта, у којима не само болни траже окрепљења и здрави освежења, него и матере |
ти како ваља.{S} Место лепоте и радости болник у свету види само муку и тугу, а место љубави пр |
шао, нашао је Даницу, где се претура од болова у доњем трбуху.{S} Сви се сетише шта је и забрин |
тога, и дете се лепо прецеди од плача и болова, те већ више не може ни да плаче, а у колевку га |
n="328" /> мало одмори од плача и љутих болова, и да мало трене; а ваљда ће Бог дати, да се окр |
ње тако света и умире.{S} А чим је мање боловања и умирања, свет више живи па више и уради, и с |
о срећне породиље, која сад заборави на болове па с неким чудним ститком помешаним с осмејком п |
ешто низ брдо, а могу да сносе и велике болове и невоље.{S} Прочитајте сви: с — н — о — с — и, |
епрестано био уз Даницу и олакшавао јој болове, а каткад би покушао да направи и по какву шалу, |
даје да сиса.{S} И дете је сисало, али болови нису бивали све мањи него све већи.{S} Зато се о |
може ићи у школу.{S} А ко много и дуго болује, он и не расте и не јача, него <pb n="280" /> кр |
и знају и сви се боље чувају, те мање и болују; ако се ко и разболи, он се пре излечи, те мање |
ладинова, на Јоксимова и тако даље, све боља од боље и с неким додацима.{S} И после неколико го |
е, кад је има све више и кад је она све боља.{S} Тако је и код жита, и код воћа, и код свега.{S |
боље да обрађују земљу, те да им више и боља рода доноси, како да калеме воће хране и подижу бо |
кад су видели каква им је школа — мало боља него што је била њина стара; друго, да није ни за |
ј кући око бољег намештаја, бољих јела, боље чистоте и реда и бољега подизања деце.{S} Све се т |
да гради и боље кућевне угодбе да има, боље да се одева, <pb n="143" /> боље да се храни, више |
нимало него ради млитаво.{S} И ко ради, боље расте и јача, него онај који не ради.{S} Зато и ви |
бољега покућанства, бољега реда у кући, боље врсте воћа, поврћа и стоке.{S} Морам дакле поред з |
.{S} Та је страна и више окренута југу, боље је земљиште и заклоњеније од ветрова, и то је боље |
књижевнога језика, он им је само рекао: боље је да кажете овако и овако.</p> </div> <div type=" |
Требају ми дакле и они још, и нека их; боље да сами долазе, него да их зовем.{S} Зато нећу да |
да неће бит’ калдрмџије! <pb n="211" /> Боље би било, да су више научили из граматике, нег’ што |
а има, боље да се одева, <pb n="143" /> боље да се храни, више да учи и научи, више да зна отку |
икавају на рад</hi> и да <hi>умеју</hi> боље да раде.{S} А то наша школа данас не чини.{S} Она |
r" xml:id="SRP19102_C11.9"> <head>9.{S} Боље му је...</head> <p>Тако је пролазио дан за даном у |
ај непознати?!..{S} Па, и нека каже.{S} Боље и да каже, него преко другога...</p> </div> <div t |
је крив, а децу нам учи да не може бит’ боље?!</p> <p>— Власт је чула, да он вас буни, да не гл |
и боље је тако: неће падати прашина, а боље ће се и грејати.{S} И то могу за дан да поправим“. |
данас и чаршилије воле да су писмене, а боље би било, као што знате, да и сељаци умеју да читај |
S} Онако није ваљало како је он учио, а боље му је веома тешко било наћи и изабрати.{S} Неразум |
’ да се кваре, особито о свадбама.{S} А боље је кад год човек мање попије.{S} Али по две три мо |
није најбољи; да има ђака који од њега боље пишу, други боље певају, трећи боље знају „свештен |
ога добро, особито за децу.{S} Од овога боље расту и јачају.{S} Зато ћемо ми чешће овако да рад |
ите?..{S} Нек вам стоји то на табли, да боље запамтите.{S} Извадите оне десетке за рачуњање!..{ |
оји су ту били, и отишао с уверењем, да боље школе и бољих људи неће наћи нигде.{S} А тако му ј |
да знају које је која страна него и да боље расту.{S} Зато ћете и ви чешће радити овако и још |
на тавану нема ништа.{S} Радиша погледа боље и виде, да се између дасака провиди и да озго пада |
ени људи и кућом и школом израђују онда боље и све друго, све што ум људски и рука људска израђ |
и марљиво слушали све, што им треба за боље познавање природе и свога народа а највише оно, шт |
У књигама има записано и како се стока боље пати, храни, чува и гледа, те да волови вуку пет п |
.</p> <p>„У књигама има и како се земља боље ради, те да више рода донесе и тај род да буде бољ |
Радишина је чврста воља, тврда нада на боље и гвоздена сталност у извођењу једнога плана сноси |
а ваљда ће Бог дати, да се окрене и на боље!...“ И у тој жељи и нади заспа и он.</p> <p>Кад се |
ако зло почнем, тешко ће се окренути на боље...</p> <p>Добро је да будем добар и благ, и миран |
имљишта кад је уравњивано, те да се она боље слегне...{S} Одавно су млади „циглари“ у реци дело |
и Даница дочекаше и другу ноћ, а ништа боље.{S} У очајању Даница је већ допуштала и по нешто б |
и по нешто бапско...{S} Али опет ништа боље ни од тога, и дете се лепо прецеди од плача и боло |
ле и на таблицама и хартији, те да деца боље упамте.</p> <p>Из Историје је могло доћи само оно, |
ла Богу, кад се мало смири!{S} Даће Бог боље!.“ Мало после она опет уђе, да види дете.{S} Полак |
, на Јоксимова и тако даље, све боља од боље и с неким додацима.{S} И после неколико година од |
јевтиније и боље него у нас, и сви живе боље и угодније од нас.{S} А како га је изненадило, кад |
ђаци грабили, да очувају семе од какве боље воћке и да га посеју на какво боље место и да нађу |
љи, то је боље, јер ће они и те послове боље вршити.{S} Сад је питање: ко ће њих да бира и пост |
равље како у људи тако и у стоке њихове боље но и у једном другом селу.{S} Јер без довољно лепе |
ре у долажењу до школе и да у школи све боље разумете и боље тувите.</p> <p>„Сад ћу вам дати пр |
аправе план од свачега и да озидају све боље од њих.{S} Њихово је воће било чувено и на даљним |
по зими и снегу.{S} А у школи имају све боље него код куће: и собу и храну, и постељу, па и заб |
све то млади загоричани почињу да граде боље, тачније и лепше од оних простих, често неписмених |
а постељу...{S} А код господина је овде боље...{S} Али...</p> <p>Саслушавши са задовољством ову |
воје најугодније живинарнике.{S} И овде боље живи стока него у нас неки људи.{S} И друмови су и |
ли ово добро урадио?{S} Ако детету буде боље, она ће мислити да је зато, што смо га прескочили, |
ућнији.{S} А кад је имућнији, онда може боље и куће да гради и боље кућевне угодбе да има, боље |
го и забрањено.{S} Сад неки веле, да је боље не дати људима да греше, него их пустити да греше |
без бриге за навек?{S} Ја мислим, да је боље да сад о једном трошку подигнемо мало већу зграду, |
чних да удари по једну пречагу па да је боље утврди за главне даске, на којима су дршке, те да |
ле све мање, и свет ће сам видети да је боље.“</p> <p>Онда Радиша устаде да разгледа собе, и ка |
дне мало, али он не хте, говорећи да је боље да пођу одмах, кад су спремни.{S} И Радован приста |
ажете и пољубите их у руку.{S} Путем је боље да идете по двојица тројица заједно, него сваки за |
и: „Ти, господине, најбоље знаш како је боље; а ми ћемо те слушати.{S} Што год ти рекнеш, ми ти |
што су ти људи писменији и бољи, то је боље, јер ће они и те послове боље вршити.{S} Сад је пи |
љиште и заклоњеније од ветрова, и то је боље за школу.{S} Ту да дижемо ми нову школу..{S} Али в |
ама просвећеније мањине.</p> <p>Зато је боље, не трчати толико за „временом“, него и ту ићи пос |
воме селу <hi>започети</hi> оно, што је боље и напредније; а сви ће се други полако угледати на |
</hi> и <hi>расадник</hi> за све што је боље и чега нема у Загорици“ — говорио је Радиша у себи |
ари загоричани имати да виде све што је боље и напредније у тој грани и што им се допадне да од |
оље, и људи желе и траже све оно што је боље, рече Радиша... </p> <p>Једнога дана преко Грује Р |
рви дођете у школу и научите оно што је боље.{S} Најпре поправите ви, на себи и око себе, у кућ |
ци и у живини; а учитељи о свему што је боље и што знају.{S} Тако се сваки учи једнако, без пре |
и турски официри и паше.{S} И зар није боље што су сад наши људи свуда: и у суду, и у војсци, |
них буба, него само о томе, како се оне боље негују.{S} А Радиша се и овде постарао, те набавио |
а окречиш и таван, те да се бели, да се боље види,“ Мајстор Милета је самоук мајстор и нигде он |
иша опет залије сваки бусен озго, да се боље састави са земљом, па поче други ред.{S} Овако је |
hi> и радећи учити.</p> <p>Друго, да се боље награде, особито почетници.{S} Јер је све мање они |
ву снагу за нове напоре.{S} И Радиша се боље одморио сад него и прошле ноћи, и устао је сасвим |
е.{S} То сви читају, сви знају и сви се боље чувају, те мање и болују; ако се ко и разболи, он |
е знају „свештену историју“, четврти се боље владају и тако даље.{S} Али су га баш зато другови |
е села свога, а у исто време упознао се боље и с појединим ученицима.{S} А ови су се „ученици“ |
и, таман мало јачи од оне мале деце, те боље и да поднесете оне напоре у долажењу до школе и да |
она рече, да је то „од урока“ и да дете боље спава, она јој све то побаца и каза јој, само да п |
„<hi>шешир</hi>“, а ово доле познајете боље: то су <hi>гусле</hi>.{S} Јесу ли ово истинске гус |
, да ће они пре, јер су разумнији па ће боље примати.</p> <p>Освиће и дан после Недеље и мали з |
дође време да они буду старији, они ће боље умети и да заповедају и сами да раде; ту ће среће |
ме деца су почела да се такмиче и ко ће боље што да нацрта, као и у томе, ко ће лепше да пише.{ |
н за себе и да живе како могу — опет ће боље учити и напредовати у школи него овако, па ма шта |
у овој градини за углед ради, разумеће боље све пољопривредне послове но сви загоричани пре шк |
околним <pb n="370" /> све њихово беше боље.{S} А сад Загорица одвајаше и тиме, што у њој не б |
инимо пред својим кућама.“ „Би, вала, и боље би било,“ рече му трећи.{S} А највише су се чудили |
, господине; то се нисмо сетили.{S} А и боље је тако: неће падати прашина, а боље ће се и греја |
имала бољу цену, јер је била крупнија и боље урањена и припитомљена.{S} А даске и остала грађа |
примити још лакше него она мала деца и боље ћете утувити.</p> <p>„Најглавније је, да научите д |
обро је, чича Јанко; али може да буде и боље, и људи желе и траже све оно што је боље, рече Рад |
> <p>А да би се ово изводило што брже и боље, потребно је:</p> <p>Прво, да се учитељи спремају |
нама.{S} Зато је у њих све јевтиније и боље него у нас, и сви живе боље и угодније од нас.{S} |
више натраг, него се трудио само боље и боље.{S} И тако он сврши Часловац као најбољи ђак.</p> |
школе и да у школи све боље разумете и боље тувите.</p> <p>„Сад ћу вам дати прву књигу, из кој |
свега онога, што је у свету другојаче и боље.{S} Али је Даници најтеже било да се нађе овде, је |
е и да радимо; да радимо што год више и боље можемо. <hi>Радом</hi> ћемо живети, ако и не богат |
иле воље.{S} А веле, да се у њој више и боље научи но и у оној великој и највећој школи у Беогр |
телесни ваља да се развијају што више и боље сви мишићи, да би и све тело добило што већу снагу |
Прво, да се учитељи спремају што више и боље за <hi>оно што треба народу нашем</hi>.{S} Најпре |
ћнији, онда може боље и куће да гради и боље кућевне угодбе да има, боље да се одева, <pb n="14 |
могао да буде, јер су они развијенији и боље схватају, а практичнији је морао да буде, јер је б |
вају а лако заборављају.{S} А одрасли и боље разумеју и боље туве.{S} Зато ја мислим, да ћу, ак |
жена, која је примала све што је ново и боље.{S} Особито је слушала Даницу.{S} Даница јој је по |
рављају.{S} А одрасли и боље разумеју и боље туве.{S} Зато ја мислим, да ћу, ако да Бог здравља |
и тескобној кући.{S} А ја мислим, да би боље било, да озидамо нову кућу па после зграду, а може |
само с букваром и таблицом.{S} А да би боље нашли где је чије, вешали су редом.{S} Учионица је |
адин настави: „Пијемо господине, али би боље било и ми мање да пијемо.{S} Много пиће поквари чо |
ће му онда прећи у слабост.{S} Ипак би боље било и ово друго него оно прво.</p> <p>Срећом Ради |
сами њиме.{S} Онда Радиша рече, како би боље било да се пећ извади из зида, па да се намести та |
но него да се она и не пита.{S} И ту би боље било, задржати управу земљом у рукама просвећеније |
е.{S} Ово је било узрок, да се и путови боље оправе.{S} Јер се све то почело вући <pb n="365" / |
има ђака који од њега боље пишу, други боље певају, трећи боље знају „свештену историју“, четв |
ту ићи поступно; а учити народ, да ради боље него што је радио; да живи у кући боље него што је |
S} Ви можете да гледате и у буквар, али боље да гледате у ово моје, како ја пишем на табли“. (И |
ad> <p>Одмах после овога разговора, или боље рећи ове свађе капетанове с Радишом, капетан седе |
ту и по калупу.{S} А трећи огледају или боље рећи вежбају своју снагу, и своје очи и руке, на д |
е детелину.{S} А готово су сви набавили боље плугове, који дубље ору, те отуда сви и више жита |
ми су изводили, да је све у њиној школи боље.</p> <p>После ове свечаности Радиша је купио своји |
година; јер је Радиша рекао, да ће они боље да науче, а они мањи нек расту.{S} Свој уписаној д |
како год знаш и како те Бог учи!{S} Ти боље знаш!“ А Велика онда додате: „Радо, дете, само се |
као пред крстоноше, па ће му веле, бити боље!“ Збуни се Радиша, па не знаде шта да јој одговори |
ницу, и мајку њену служило не може бити боље; и беба је била здрава и напредна; и посао је у шк |
деном огњишту свако јело може зготовити боље него поред огња, и свако тесто умесити и испећи.{S |
ега боље пишу, други боље певају, трећи боље знају „свештену историју“, четврти се боље владају |
боље него што је радио; да живи у кући боље него што је живео; да се слаже и живи у пријатељст |
била повод, да се у Загорици и о стоци боље мисли. </p> <p>Грађење цигле и црепа и печење креч |
ово друго сигурније и јаче и да се крај боље сакрије.{S} И ово је већ било ново за децу.{S} Онд |
у лепо очувао и на пут извео колико сам боље могао, и сви су ми, хвала Богу, здрави и задовољни |
и учићу их помоћу Божјом што год могнем боље.{S} Али је он чуо, да у вашем селу до сад није бил |
та осипа.“ И усвоји се ово последње као боље.{S} Одмах се и то учини и простирач је био готов.{ |
мао ни прасета, ни пилета, нити би имао боље сорте од оне обичне у томе селу, то с овим није ни |
газди и газдарици.{S} Данас је и ручао боље.{S} А после подне отишао је и у школу с једним нов |
акве боље воћке и да га посеју на какво боље место и да нађу лепшу младицу дивљаку у шуми и пре |
него и из оне прве; јер је Радиша много боље познавао своје ученике, а они су опет били много с |
а, ни слана, ни љута, а готове се много боље и посна и мрсна.{S} Нарочито више пазе, барем учен |
е разумеју него мали, а друго они много боље памте, јер <pb n="142" /> мала деца лако заборавља |
p>Други је рат, као што је познато, био боље среће.{S} У њему је наша војска допрла до Пирота и |
у у души својој признавали, да је овако боље.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C |
омажу један другоме; учени економи како боље да обрађују земљу, те да им више и боља рода донос |
онако бунован рече баби, да му је било боље и да је заспао.{S} Али кад га погледа, њега као да |
и смео више натраг, него се трудио само боље и боље.{S} И тако он сврши Часловац као најбољи ђа |
, само да гледају како се ради и да што боље приме тај занат, а и школа да буде што пре готова. |
/hi> разговарају, и договарају како што боље да поправљају и усавршавају и што више да разграна |
мине, они су и сами почели да набављају боље врсте и да их боље гледају особито зими.{S} Тако ј |
који данас ево и напредују у овом селу боље но и у једном другом; увео сам и заједничко храњен |
ко прегледа, намести му хаљинице, да му боље стоје и пољуби га.</p> <p>Да вам испричам како је |
вели: нек она расту, а ми ову примљену боље да учимо.{S} Зато идуће године он води свој II раз |
ут да вам покажем <hi>слова</hi>, да их боље утувите.{S} Отворите код ока и нађите о!..{S} Кажи |
да пишете <hi>сва слова</hi>, те да их боље запамтите.{S} Изнесите и буквар и таблу!..{S} Писа |
S} Сад пишите опет само слова, те да их боље запамтите! (Ученици пишу, а Радиша им прегледа и у |
да пишете а штампана да цртате те да их боље запамтите..“ И писали су их и цртали више пута док |
почели да набављају боље врсте и да их боље гледају особито зими.{S} Тако је она била повод, д |
што рачунаљке још није имао, он се, још боље, послужио овим десетицама на картону, с којима су |
морају да се покрију ћерамидом или, још боље, црепом, те да више трају и да не прети опасност, |
иша му одговори: „Могу, брат Миљко, још боље и брже од ових малих.{S} Јер мали и не знају колик |
ксат, а око доксата се искупише, да још боље виде учитеља. „Млад као капља!“ рече један. „Као р |
ће опет да оде, да надничи, само да још боље све разгледа и сазна...</p> <p>— Е, добро, децо.{S |
а радим бајаги под надницу, само да још боље видим све и увежбам како се дене и пече, па ћемо м |
Буду ли ту учитељи муж и жена, онда још боље: биће више просторије за друге потребе.{S} С најве |
} А ако сам учинио и што више, онда још боље.{S} А учинио сам, да се на моју школу и моје село |
ито време, те се тако зграда сушила још боље.</p> <p>Радиша је још умолио кмета Миљка, да се др |
и изнели на најјаче сунце, те да се још боље осуши.{S} Све је чињено, да зграда буде најсолидни |
диша не попусти, него да се потруди још боље.{S} Купи још бељу хартију, ишпарта је још лепше, к |
ива, у кованлуку, па и у самој кући око бољег намештаја, бољих јела, боље чистоте и реда и боље |
дин Радиша остане.{S} Оно га не да, јер бољег учитеља не можемо наћ’.</p> <p>— Ама па то и ја к |
бољих алата, бољих кућа, бољих станова, бољега покућанства, бољега реда у кући, боље врсте воћа |
ућа, бољих станова, бољега покућанства, бољега реда у кући, боље врсте воћа, поврћа и стоке.{S} |
и слике од разних пољопривредних алата, бољега соја говеди и коња, живине и већих грађевина у с |
цртање и износио је деци разне слике од бољега намештаја кућевнога, бољих алата и разних пољопр |
бну дружбу и познанство, и за познавање бољега реда, чистоте и живота у кући. <pb n="389" /> По |
таја, бољих јела, боље чистоте и реда и бољега подизања деце.{S} Све се то може и мора поправља |
ита, други опет круњач, трећи краву још бољега соја од Радишине, четврти некаку енглеску свињу |
“ Зато да га просвећујемо и учимо раду, бољем и савршенијем.{S} А онај народ, који има толико ф |
адиши се и ова пажња учини пријатељска, бољи доручак није ни тражио.{S} И кад је после купио вр |
е ваздух и да се с малим бројем одржава бољи ред и води већа брига о сваком детету појединце.{S |
ка.{S} И све је чинио, да их навикне на бољи и разумнији живот.{S} Зато их је обилазио, а често |
е да више рода донесе и тај род да буде бољи.{S} Земља, веле, мора да има то и то па да добро р |
оже дај здравља.{S} Ни кмет Станко није бољи газда од нас, па како он, тако ћемо и ми.“ Велика |
за друге ствари: за школу, за здравље и бољи живот у њиној кући, а не за кога ће да гласају.{S} |
они раде; и што су ти људи писменији и бољи, то је боље, јер ће они и те послове боље вршити.{ |
е поправила, те би били много мирнији и бољи.“</p> <p>— Е, јес’, и то право велиш, рече деда Ра |
му плуг, који је био други у Загорици и бољи од онога првога, што га је газда Мијаило био набав |
енарска индустрија.{S} Кречари су сваки бољи камен тесали и чували за прагове пред кућама.{S} А |
за дуго чинило, да су му први ђаци били бољи...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
е старији слушају!{S} Ту ће млађи расти бољи и паметнији; а кад дође време да они буду старији, |
лакше и угодније, а из земље вади много бољи и много више берићета.{S} Отуда је и здравији и <p |
а светитеља.{S} Па је опет зато ред био бољи него у многим варошима, где га одржавају жандарми. |
оси, како да калеме воће хране и подижу бољи сој у стоци и у живини; а учитељи о свему што је б |
цима.{S} Зато нам ови Турци нимало нису бољи од оних, него још гори, зато што су наши.{S} И ми |
а се врше савршеније, разним машинама и бољим алатима.{S} Једном речи, осетио је потребу, да бу |
има и колара и качара — све с новијим и бољим алатом, а један је почео заједно с ковачем Ђурђем |
да се оне замењују новима, питомијим и бољим.{S} И све што је могло родити у Загорици преносил |
не изгуби.{S} Зато се договори с неким бољим друговима, да оставе послуживање, па да узму стан |
> овако ћемо и школу направити лепшу, с бољим распоредом и свим оним што треба школи тако, да ћ |
је у животу његовом, у раду и одмору, у бољим алатима и бољој постељи, у бољој тековини и штедњ |
и врши напредак.{S} И што више новина и бољитака, то више напретка.{S} Какав вам је напредак, к |
не слике од бољега намештаја кућевнога, бољих алата и разних пољопривредних ствари.{S} А да би |
па и у самој кући око бољег намештаја, бољих јела, боље чистоте и реда и бољега подизања деце. |
вршити без разумевања, без бољих алата, бољих кућа, бољих станова, бољега покућанства, бољега р |
азумевања, без бољих алата, бољих кућа, бољих станова, бољега покућанства, бољега реда у кући, |
ско од деце далеко је.{S} Имаће ближих, бољих и пречих ствари од еврејске историје.{S} Зато је |
ово не може вршити без разумевања, без бољих алата, бољих кућа, бољих станова, бољега покућанс |
и, и отишао с уверењем, да боље школе и бољих људи неће наћи нигде.{S} А тако му је и било.</p> |
тога и на стварању нових људи, нових и бољих генерација, а преко тога и на општем напретку, ул |
потке.{S} Зато је и платно њино било на бољој цени.{S} А још доцније Радиша нађе и купаца, те с |
вом, у раду и одмору, у бољим алатима и бољој постељи, у бољој тековини и штедњи, у ономе што с |
ору, у бољим алатима и бољој постељи, у бољој тековини и штедњи, у ономе што се тиче здравља, ч |
стока је на пијаци и по вашарима имала бољу цену, јер је била крупнија и боље урањена и припит |
могуће начине, и сваки се грабио ко ће бољу калемгранчицу из школске градине да узме или калем |
било места.{S} А сад не само што имају бољу школу ови, и што вам министар никад више не може у |
ан да гради.{S} Он треба да направи још бољу.{S} У њега је и задруга већа.{S} Па ми требају и к |
градите нову кућу, ви ћете начинити још бољу и већу.{S} Само ваља цигала, црепа и креча, и да н |
Радиша га прескочи.{S} Онда она рече: „Боно ми, пребоно — хоће да ми умре!{S} Па ми бабе рекош |
ше мокром маховином те понеше собом.{S} Бор су засадили насред градине а бориће и јеле наоколо |
ово!..“</p> <p>Ту ископаше један повећи бор и неколико мањих борова и јела, па им корен и жиле |
седнем ја“.{S} То није права политичка борба и у таку политику ја нећу, господине.{S} Барем уч |
осле оне спољне борбе отвори страховита борба унутарња.{S} И поче све да се дели у таборе.{S} С |
колу.{S} И у младој души његовој ова је борба била силна.{S} Почео је већ и да се стиди, што не |
ога културног задатка.{S} И у колико је борба у земљи између „народа“ и његове „бирокрације“ би |
а прва пушка (у Невесињу) и отпочела се борба за ослобођење, и што смо пристали на железничку к |
е саме.</p> <p>Тако се после оне спољне борбе отвори страховита борба унутарња.{S} И поче све д |
ли своје а Бог своје.{S} А таласи жучне борбе између „бирокрације“ и „народа“ у земљи нису више |
, ако да Бог здравља, још пре ступити у борбу противу нашега највећег непријатеља: незнања и не |
а права и слободе, те да се издвојимо и боримо се против данашњег бирократског система, и порад |
нас није било, народ је наш постојао; и борио се између себе и с другим <pb n="403" /> народима |
ри, зато што су наши.{S} И ми се морамо борити и против њих.{S} Народ мора доћи до свога права, |
ом.{S} Бор су засадили насред градине а бориће и јеле наоколо и два код школе.</p> <p>Путујући |
опаше један повећи бор и неколико мањих борова и јела, па им корен и жиле умоташе мокром махови |
е нагло напредовала, а све су се јеле и борови посушили.</p> <p>На Петров дан, пошто није било |
<p>Тако је прво Радиша насео с јелама и боровима.{S} Кад му се ниједан није примио, он се пожал |
ни чуо ни видео.{S} А многи су „народни борци“ сматрали Радишу за „назадна“ и „ограничена“, а „ |
где су Грци!..{S} Покажите руком где је Босна!..{S} А где су Бугари!..{S} Београд!..{S} Крушева |
залази Сунце; тамо је Дрина а преко ње Босна и Херцеговина, а онамо даље су Талијани, Французи |
ослобођење дичне Херцеговине и поносне Босне од Турака, и све су српске новине писале, да се и |
Окрените се Бугарима!..{S} Окрените се Босни?..{S} Је ли когод јунак, да покаже све четири стр |
и нам даде четири округа, али нам узе — Босну и Херцеговину!{S} О, тешко нама слабима, кад друг |
што нисмо ослободили све, и што нам је Босну други отео, зато нисмо криви ми.{S} Наши би сви в |
пахијама да исплатимо, што смо изгубили Босну и Херцеговину, где је и пукла прва пушка (у Невес |
ал значи калогажу, онога у опанцима или босога...{S} И све поче „уз народ“.{S} Само „изроди“ ос |
е и двапут у једној речи, на пример:{S} Бошко, Гојко, Стојко, Милојко, Радојко и тако даље{S} И |
емо сивуља, и нема мирнијег и питомијег брава од ње; а отелила једно лудо теле, да хоће све да |
могла покварити.{S} И свет је говорио: „Браво, Милуне!“ и дело његово прозва по имену његовом „ |
да столарска, да се лепо затварају, и с бравом, а не с кључаницом.{S} Четврто, горе свуда окреч |
ном црном дугачком капуту с дугом црном брадом, личио је загоричанима више на калуђера него на |
а по вису и странама разривао попречне бразде и у њих сејао жир и свакојако семење од шумскога |
ца,“ и да је добар пород само у срећном браку.{S} Не љути се на избраницу своју за сваку ситниц |
усрећити и човека и жену но леп живот у браку.{S} Срећу ван куће, у свету, човек не може наћи б |
ђем овамо, али ја то не бих волео.{S} А брале би волео опет, да будем официр, али ја ни то не б |
није ни било никако.{S} Зато су и челе брале мед само по ливадама и воћњацима кад цветају.{S} |
во да се чини?{S} Једно дете рече: „Мој брале, кад плете крошње ногараче, он после горе поруби |
<p>„Јао брале, куд одлете!</p> <p>„Јао брале, ко ти крила сломи!</p> <p>„Јао миле, ким ће сест |
„Јао брале, сив соколе мој!</p> <p>„Јао брале, куд одлете!</p> <p>„Јао брале, ко ти крила сломи |
/> <p>А сестре браћу своју:</p> <p>„Јао брале, сив соколе мој!</p> <p>„Јао брале, куд одлете!</ |
су ти људи дошли по оваком послу, да се бране од напасти власти и да обећавају, да ће гласати з |
села, који су погинули на бојном пољу, бранећи све нас!..“</p> </div> <div type="chapter" xml: |
чи, не чини зло и тако даље, кад се год брани неком да нешто учини.{S} Трећа је реч <hi>ни</hi> |
а изиђе и узме прут.{S} Онај поче да се брани кроз плач: „Нисам имао књиге, господине, молим Ва |
поређено свакојако дрвеће тако, да веће брани од ветрова, а не заклања од сунца.{S} Свака кућа |
и господин“.{S} Миладин се захваљива и брани пословима у јутру и бојажњу, да му не брину код к |
метале у „менгеле“, те да се њима не би бранили.{S} Прошавши поред њих, Радиша радосно узвикну: |
штета да остане на селу.{S} Радован се бранио: „танкога смо стања, па не можемо издржат!“.{S} |
е и с другим <pb n="403" /> народима, и бранио себе и своју кућу.{S} А некад је богме, и он кид |
ре је из Загорице почело да долази воће брано руком и лепо паковано у котарице, које се лако мо |
е знало, да је добре врсте, да је руком брано и добро <pb n="386" /> упаковано.{S} Њихове су ка |
лежи докле да заграде и како да озидају брану и зауставе воду.{S} И кад се отпоче посао, показа |
да почнем.{S} Антоније, Алекса, артија, брат, отац, тата, бата, мајка, мама...{S} Кажите сад ви |
ају и други срећни народи!{S} Здрав си, брат Миладине!“ И попи колико могаде.{S} Онда наслужише |
м, па увек поквари себе.“ „Греше много, брат Миладине, и они који пију силом и они који пију за |
та и за име па рече овако: „Е па добро, брат Миладине, да си поштен: ја мишљах да пратим пандур |
ео је све.{S} Мајка је месила за Божић, брат је заклао прасе и уредио печеницу, а отац је увече |
Миљко.{S} А Радиша му одговори: „Могу, брат Миљко, још боље и брже од ових малих.{S} Јер мали |
та!“ Миљко запита: „Зар немају шуме?“ А брат му као у шали рече: „Нек дођу к нама, да им ми дам |
браћо, и ја велим нека је велика хвала брат Мијаилу!{S} Али ја мислим, ако ово од њега примимо |
и волео да кметује у томе селу, а његов брат додаде: <pb n="67" /> „Ала би се котрљале низ ове |
толице чича Миладин, кмет Миљко и његов брат, а Радиша на два јастука.{S} Сва је друга чељад ве |
е по кући те спремају вечеру.{S} Миљков брат донесе чутуру с ракијом и чашу, да попију по коју |
руга чељад вечерала у кући.{S} А Миљков брат био је потребан да наслужује вино и ракију и да св |
о, да су сви писмени, па и жене, кметов брат је запитао: па ко им онда ради земљу; а Миладин ис |
љену совру за вечеру.{S} Пред њих изиђе брат Миљков а за њим домаћица Миљкова и његова, а за њо |
радимо нову школу наш уважени комшија и брат Мијаило уступио је свој шљивак без речи, и то на п |
лопи руке и стаде преклињати: „Да си ми брат, прескочи га и ти!“ И не мислећи ништа, Радиша га |
есто за школу.{S} Наш добри и сиромашни брат Тома пристао је и кућу своју да да, само да му сел |
поносит сви.{S} А ето тако дете има наш брат и коншија Радован.{S} Сви то дете воле и много’ ва |
аћо, што ћу вам рећи.{S} Право каже наш брат и пријатељ Јоксим.{S} Не треба да гледамо ко има н |
иштем и да буде четири собе: за свакога брата по једна, особито за зиму: (а зграде ће им остати |
сестру му, како једна жали сина а друга брата свога, Радиши грунуше сузе на очи, и у овом трену |
д кажемо: дете нема ни оца ни мајке, ни брата ни сестре, ни хлеба ни с хлебом, ни пара ни прија |
рече: „Господине, нас је у кући четири брата, а и отац нам је још жив.{S} Њих тројица су стари |
народ, може потписати код тога и тога „брата“ у вароши; а то беше један дуванџија.{S} И тиме с |
ца Милица молила Лазара, да јој остави „брата бар једнога“).</p> <p>„Други пут ћу вам причати, |
S} Деда Радивоје говораше: „Господине и брате, син можеш да ми будеш, а учитељ си нам и од мене |
ао поносе мој, куд се деде!</p> <p>„Јао брате мили, зар сестра више да те не види!</p> <p>„Куку |
ћан ти пут, сине!“ И сестра се пољуби с братом, па се онда растадоше: „Збогом“! - „ У здрављу, |
чека распуст, да оде кући и да ово каже брату своме.{S} Јер су имали једну њиву с црном земљом |
, његови јагањци, његова мајка, сестре, браћа, другови и тако даље.{S} И док је он ово посматра |
; а онај трећи нешто није к свету.{S} А браћа ми имају више женске но мушке деце.{S} Но нек да |
n="371" /> да смо сви ми деца његова и браћа међу собом, и сви имају право и воле да живе.{S} |
и Крсман изјави, да ће он успети и код браће и код оца, да му га одобре.{S} То је доиста и бил |
оје мајке и оца свога, својих сестара и браће и све родбине своје.{S} Ама све ново: ничега нема |
е, па се бојимо, да то не дође и до нас браће, те да се због тога и не поделимо.{S} А сад навал |
све су српске новине писале, да се иде браћи у помоћ.{S} У Србији су падали сви кабинети, који |
а.{S} Он се мало прибра па рече: „Вала, браћо, кад је за чколу не само да ћу вам <pb n="219" /> |
10" /> мало јачим гласом рече: „А вама, браћо, шта вами да кажем!{S} Ви сте волели школу, и то |
а је будућност.</p> <p>Зато хвала вама, браћо, и овом приликом, прво што сте марили за школу и |
аше и сељани из гомиле.</p> <p>„Е, сад, браћо, вама да се окренем.{S} Вама хвала што сте марили |
е школа неће затварати.</p> <p>- А сад, браћо, хвала вам на овако лепој слози и мару за школу и |
господине,“ чују се гласови).{S} Е сад, браћо, ја мислим да, подижући нову зграду, ми не треба |
арили и тражили школу!</p> <p>„Али сад, браћо, долази нешто друго.{S} Вама је школа одобрена пр |
ови готово из целе гомиле. </p> <p>— Е, браћо, прихвати Радиша, онда треба да известимо господи |
и као најпаметнијега у селу: „Чујте ме, браћо, што ћу вам рећи.{S} Право каже наш брат и пријат |
да оно нађе како је право.{S} А где се, браћо, тако не погађа, него се селу оставља, да оно нађ |
ласови).</p> <p>Радиша настави: „Јесте, браћо, и ја велим нека је велика хвала брат Мијаилу!{S} |
р видела и среће наше!..</p> <p>„Јесте, браћо.{S} Данас сви народи и људи, који не иду у школу, |
.</p> <p>„А да се ово велико дело ваше, браћо, и започне и овако срећно доврши, од почетка па д |
ог ти дао за ту)“.</p> <p>— Примате ли, браћо, поклон газда Мијаилов? упита кмет Миљко.</p> <p> |
мало, колико можемо.{S} Пристајете ли, браћо, на то?“</p> <p>— Пристајемо, пристајемо; хоћемо, |
ен домаћин).{S} Ако бисте ме послушали, браћо, ја бих вам рекао, да би најбоље било, да нову шк |
и старо и младо.{S} И немојте мислити, браћо, да за одрасле нема науке по оним светим местима |
о испит овим речима:</p> <p>„Хвала вам, браћо млада, што сте волели науку и научили толико!{S} |
ги гласови из гомиле.</p> <p>„Е, добро, браћо, продужује Радиша.{S} Онда сад треба да се догово |
и грехота, и срамота!...</p> <p>„Зато, браћо, ако нећете то да буде, ми данас треба да решимо, |
дозрео да собом управља...</p> <p>„Ето, браћо, зато смо се ми овде данас састали, да видимо, ко |
а“ из куће.{S} А Јоксим одговори: „Што, браћо, гледате у мене!{S} Нисам ја сам у селу задружан. |
рече: „Нек је с Божјом вољом и помоћу, браћо!{S} Па, кад сви велите да дам, да дам!“</p> <p>И |
о ваше од сад и до века, амин!{S} Хвала браћо, и нека Бог поживи све вас и децу вашу!“ И онда и |
би прекинуо ову мучну ситуацију, рече: „Браћо, ево ја ћу да дам једно, а ви сад, ето вас свих, |
е четврти.{S} Онда Радиша рече:</p> <p>„Браћо!{S} Господин министар, који је над свима школама |
вач га је отворио овим говором:</p> <p>„Браћо,</p> <p>Вама је познато, да су у овој нашој лепој |
им просто и искрено поче овако:</p> <p>„Браћо и сестре, и децо, ученици моји!</p> <p>„За наше с |
оред себе имају на врату и стару мајку, браћу и сестре.{S} А ништа човека не може толико да уби |
ека!...“</p> <pb n="246" /> <p>А сестре браћу своју:</p> <p>„Јао брале, сив соколе мој!</p> <p> |
откуд толико раздора, неслоге и свађе у брачном животу, што после прелази и на децу.{S} Запамти |
ем; а рада нема. „Чујем клепет млина, а брашна нема“ — Зато ја нећу тако.{S} Ја ћу моје да учим |
идемо у чаршију, да купимо једну.{S} А брашна ћеш имати доста, даће људи...“</p> <p>И збиља, е |
ак и ложицу и помало пасуља, кромпира и брашна, и то се забележи, па се у школи готове јела и м |
баш мислио да кажем Груји, да нађе мало брашна и умеси“. „Нема црепуље, господине!“ рече кмет. |
а, ево већ једно дете носи читаву торбу брашна, друго торбицу пасуља, треће читав дењчић сува м |
<hi>сито</hi>, то је оно на шта се сеје брашно; <hi>нити</hi>, то је оно на разбоју, кроза шта |
у и Грују, што нису морали да купују ни брашно ни варива, само је Радиша давао со и друге зачин |
уку кола, машине вуку лађе, машине мељу брашно, машине ткају сукно и платно, машине плету чарап |
ло „смесна“ хлеба, помешана са шеничним брашном, а сва су друга деца јела проју. „Ето мени и ту |
им интелектуализмом или филозофирањем и брбљањем; а рада нема. „Чујем клепет млина, а брашна не |
у своме.{S} А дотле, оне ће бити празне брбљаонице, немиле мучионице и продавнице несолидне роб |
“ Шта је газда мислио, не знамо; али је брбљива газдарица одмах и исказала.{S} Она је гласно и |
амо што су те куће трајније од данашњих брвнара, чатмара и кровињара, него су оне и здравије.{S |
седети у овим талпарама, кровинарама и брвнарама које прокишњавају, у којима не видите бела да |
кивао за које шта: за поједина села, за брда и реке како се зову и шта народ прича о њима, а пу |
ад на тебе помислим, ја волим ова своја брда.{S} Јеси напредна, али си срцу моме туђа.{S} Пет в |
олини школе, па ће одатле видети остала брда и одлучити се, на које ће отићи одатле.</p> <p>„Е |
сад!..{S} Па су ми опет милија ова гола брда и чукаре него твоја ишпартана поља, ушорена села и |
одужи.{S} Сунце већ прилично одскочи од брда и они још у разговору.{S} Настаје најмучнији трену |
је напредовао врло брзо.{S} А ивицу од брда Радиша је заравнио као да га је ножем одсекао, под |
рекопа, а он с ђацима сиђе у реку испод брда, одакле свако дете понесе по један или два <pb n=" |
ступну дужину и висину свакога дрвета и брда, и за ово су сами направили потребне справе.{S} Цр |
ају.{S} Зато нарочито висови или врхови брда и јаче стрмени ваља да остану под шумом; а ако нис |
А кад је нестало пута и били у половини брда, Радиша је казао да се пусте из реда па да потрче |
гром, глас се стаде одбијати од брдо до брда, док се једва не ућута.{S} А од школе се крену шар |
>Време се мути.{S} Облаци прелазе преко брда загоричких и Радиша се боји, да се оно не поквари |
е ономадашњи посао: одношена је земља с брда више школе у рупу испод школе и деца су се грабила |
ог Петка око малога ручка викну биров с брда: „О, Радоване!{S} Заповест ти од кмета, да прекосу |
да оде до куће Миладинове те да викне с брда и јави, да је он довео учитеља и остао с њим код к |
етана, њу Груја објави по селу, идући с брда на брдо и вичући одатле.{S} Али овога пута било их |
ни тамо немају оваква ваздуха и оваквих брда и извора.{S} А ми пијемо с извора где год дођемо.. |
већи простор и покаже што више великих брда, равница, река, вароши и села.{S} Показивао је опе |
већ у велико стало помаљати иза високих брда загоричких и сунце, појави се озго низ реку и попа |
светљавало само врхове највиших околних брда и даљних планина.{S} Али убрзо не само што дође км |
тоци</hi> и све <hi>реке</hi> и сва <hi>брда</hi> и све <hi>планине</hi> пишу великим словом и |
леп.{S} Сунце је још сијало нада свима брдима, само се по долинама почела хватати сенка.{S} А |
Отаџбину, у свој народ, својим рекама и брдима, својим милим и драгима: и родитељима, и родбини |
и школској, атару загоричком и оближњим брдима Радиша је навлаш пазио, где има највише и најбољ |
ла утишала, сад је поново одјекивала по брдима и дубравама загоричким; а луда Јана је умрла...< |
ошло ни још других три четири године, а брдо је изгледало као кита цвећа и, гле чуда, по поднож |
гу ићи напоредо.{S} Онда рече Груји, да брдо откопа и том земљом затрпа оне баре и да још нанес |
а је хтео и овај пролаз да прошири и да брдо помакне даље од школе.{S} С тога су одатле и носил |
ле су их очима, докле год нису зашли за брдо, па се онда и оне вратиле са сузама у очима.{S} Је |
у Груја објави по селу, идући с брда на брдо и вичући одатле.{S} Али овога пута било их је више |
уче као гром, глас се стаде одбијати од брдо до брда, док се једва не ућута.{S} А од школе се к |
у околину и побележи, како се зове које брдо, који поток, које поље, која мала и које место и о |
Одмах је стао питати како се зове које брдо, који поток, која мала и ко је од ђака из које мал |
азговору изишли су још на једно оближње брдо, одакле се виде околна села и приличан простор на |
екао овако: „Најпре ћемо ићи на највеће брдо у вашем селу, одакле можемо видети све мале у Заго |
идећемо куда ћемо.{S} А које је највеће брдо у вас?“ Деца не знају; свакоме је највеће оно близ |
нило да ће прегледати цело село.{S} Низ брдо им није дао да трче, да не би који пао и убио се, |
изине, а и људи могу да сносе нешто низ брдо, а могу да сносе и велике болове и невоље.{S} Проч |
некад низ реку, а неки пут полако и уз брдо до Миљкове куће.{S} И није било лепа дана, кад пос |
кад су оставили пут и почели се пети уз брдо, Радиша је рекао, да се пусте из реда, само да не |
изиђоше из села и почеше да се пењу уз брдо готово највеће у Загорици.{S} Радиша опет рече, да |
еро и тицу, разно домаће посуђе, реку и брдо, пут и тако даље.{S} И радости дечје није било већ |
ру.{S} После ручка Радиша прецрта и ово брдо и његову околину па онда сиђоше извору.{S} Пало му |
е мало и прихватили), пошли су на друго брдо, с којега се Радиши чинило да ће прегледати цело с |
ије био прекопао оно место, где је било брдо.{S} Кад је и то учинио и камења већ било доста, он |
{S} Баш у близини школе беше једно голо брдо, на којем не беше ни њива, ни ливада, ни забрана, |
едном приликом запита Миљка, чије је то брдо.{S} Миљко му као обично одговори: „Свачије и ничиј |
коло, а у пролеће се попети на које још брдо, и даље од свога села, те да се види што већи прос |
ла лакша.{S} После овога „предавања“ на брду, једно запита: „А где је, господине, Света Гора?{S |
а га запита: „Где ти је кућа?“ „Овде на брду“, одговори овај. „Е, теби је ласно; но како ће ови |
о, да вода у изворима зависи од шуме на брду; а није што их је неко „запоганио“.{S} Радиша је с |
имало, како је последње бусење, горе на брду, укопао и саставио и са земљом и с овима доле, те |
се пусте.{S} За мало па су сви били на брду.{S} Радиша одмах запита: да ли има овде близу воде |
ас Радиша почео овако: „Јуче сам вам на брду показао, које је исток а које запад, које је југ а |
домишљали како ће.{S} Рупу су копали у брду идући право, хоризонтално, а не наниже у земљу.{S} |
о полако иде даље оде“, и да „тиха вода брег рони“...</p> <p>Даница се и оделом није много издв |
ових се првих почетака готово на сваком брегу, на свакој страни и у свакој дубрави видела по је |
то му затреба.{S} Он је већ био спремио бреме сламе, али се за кревет у селу Загорици није знал |
традан је Груја доиста био донео велико бреме.{S} Али је сваки, мислио, да то учитељу треба за |
ато запита Грују, где могу добити једно бреме ржане сламе?{S} А Груја сасвим добродушно одговор |
но, али је добра простирка, од читавога бремена сламе с једном вуненом шареницом, и добар покри |
ња па отишао за сламу.{S} Кад је ушао с бременом сламе у кућу и назвао: „Добро вече и честито в |
љу дана.{S} Кад су попамтили сва слова, брже су прешли на читање и све што су читали одмах су и |
, него изнурава и троши снагу узалуд; а брже се не може но што је природа одредила.{S} Зато и у |
ве неписмено, те да би се могло на њега брже и више утицати књигом, овом насушном потребом свак |
ајбољи успех.</p> <p>С одраслима је све брже прелазио, без околишења, ударајући одмах на оно шт |
сувише него мало а добро сварено, и не брже од онога како је у природи самој.</p> <p>На трећем |
меши се <pb n="108" /> лице и срце поче брже да куца; и сви погледаше на врата.{S} Улази Груја |
одговори: „Могу, брат Миљко, још боље и брже од ових малих.{S} Јер мали и не знају колико им и |
ураде.{S} Зато и напредују много више и брже.{S} И ми сад морамо похитати.{S} До сад смо били п |
четак школе</head> <p>Дани су пролазили брже него зими, и ако су они сада били најдужи, и прибл |
ето, то је <hi>хрт</hi> Они трче много брже од керова и зеца одмах стигну и ухвате.{S} А зашто |
више да се уради <pb n="144" /> и много брже, те се све на време уради, а не стоји њива непоора |
них слова).{S} Пазите још једанпут мало брже!..{S} Ко може сам?..{S} Ко још?..{S} Још?..{S} Сад |
осно...{S} Сад пазите још једанпут мало брже! (И чита развучено, да се свака реч познаје).{S} П |
вање народно овако преко школе врши што брже и правилније.{S} И ко на овоме уради више, више ће |
гао!</p> <p>А да би се ово изводило што брже и боље, потребно је:</p> <p>Прво, да се учитељи сп |
/> вас?..{S} Ко! још?..{S} Ко може још брже?..{S} Да покушамо сви заједно...{S} Е, добро.{S} С |
да се свака реч познаје).{S} Пазите још брже! (Чита готово целе речи).{S} Ко уме од <pb n="167" |
о и поуздано, сад нису имали потребе да брзају и терете децу да би „свршили програм“.{S} Тихо и |
{S} Тако је Загорица опет имала добре и брзе везе с осталим светом и ако село није било „ушорен |
Организми се не развијају тако брзо.{S} Брзина развитка њихова није у нашој вољи него дубоко у |
мо га убрзати, кад неможемо ићи ни овом брзином, којом овај свет живи и иде?{S} Куда ћемо онда, |
и — пропашћемо; а напред не можемо оном брзином, којом би само желели и којом би требало да иде |
<head>3.{S} Венчање</head> <p>Муњевитом брзином разнео се глас по селу Липовици, да се њихова у |
тпочну посао и доврше започето дело.{S} Брзо су опет сви били на послу..{S} Радиша запита: да с |
првом месту с малим бројем ђака, те да брзо не кваре ваздух и да се с малим бројем одржава бољ |
есу доста скупа, али би ти се исплатила брзо, јер би сваки дан састругао онолико пута више даса |
а.{S} Груја се као опет мало застиде па брзо одговори:</p> <p>— Даће Бог и то!</p> <p>— Ама, зб |
с оцем.{S} Уморан и телом и душом он је брзо заспао и спавао је до зоре.{S} А чим је зора заруд |
>Миљко се мало и застиде и збуни, па се брзо прибра и озбиљно и достојанствено као увек рече: „ |
— Који су други? — Спустите.{S} Пазите брзо: први! (Дигните руку!{S} Спустите!) Други! (Дигнит |
је и семе од багрема, јер то дрво расте брзо, расте на свакој земљи, а добро је и за грађу, и з |
посла па зато нису много ни тражили, и брзо се погоде, с тим, да почну мало доцније, док заврш |
да дођу до пара за клупе и таблу.{S} И брзо доконају: да судница буде за неко време у апсани; |
з нове школе он не може много урадити и брзо постићи оно што жели.{S} Зато је стао мислити, как |
а наше здравље.{S} По школи не треба ни брзо да идете а камо ли да трчите, него полако као по ц |
уто на виши ступањ.{S} А може ли то ићи брзо?{S} Боже сачувај.{S} Све што расте, расте споро и |
у му готово; и тако се све свршава увек брзо и на време.{S} А људи су поштеђени и раде друге по |
здух у њима обнавља, јер знате да се он брзо потроши <pb n="310" /> дисањем и исквари...{S} А, |
о</hi> напред.{S} Никако много и никако брзо.{S} Многим се деца преоптерећују и много се не сва |
ухвате.{S} А зашто он може да трчи тако брзо?..{S} Сад погледајте у слова код хрта!..{S} Сад пр |
ред?!{S} Организми се не развијају тако брзо.{S} Брзина развитка њихова није у нашој вољи него |
м на Радишу.{S} Јесте.{S} У нас се врло брзо живи, и срећан је ко дочека педесету; а ко је још |
ло непознато и посао је напредовао врло брзо.{S} А ивицу од брда Радиша је заравнио као да га ј |
је да није ни дошао на пратњу.{S} А оно брзо и монотоно „Свјати Боже“, што су га старији ђаци п |
је близу, може да оде и до куће па опет брзо да дође.“</p> <p>За то време Радиша је надгледао к |
и данас био као наручен.{S} Оправке су брзо ишле и изгледало је, да ће данас бити све готово.{ |
ово.{S} И попа се чисто изненадио овако брзој преправци и спреми па им поручи, да ће прве Недељ |
уке на универзитету.{S} И свуда озбиљна брига о здрављу ученичком, о владању њихову и о ономе з |
а се стара о томе друштву.{S} Јер је та брига о друштву или народу његовом у исто време и брига |
добро народа свога?</p> <p>Некад се та брига наша састојала у томе, да се предамо <hi>једноме< |
ули за ово.{S} А сад ево где им се и та брига скиде с врата.{S} Ови ће младићи то да учине.{S} |
лим бројем одржава бољи ред и води већа брига о сваком детету појединце.{S} За тим долази учење |
а се ти не брини, господине; то је наша брига; имамо ми и трећега коња.{S} Само кад си нам доша |
уштву или народу његовом у исто време и брига о њему самоме и о потомству његовоме.{S} И ко се |
ош више.{S} Али им ту радост одмах мути брига, како ће се ово извести.{S} Како ће они једно без |
окућим.{S} Жена ће ме спасти барем ових брига у кући...{S} Лакше се подноси све у двоје...{S} А |
је друго Боже помози.{S} Сад остаје још брига за цреп и циглу.{S} Зато се Радиша једне Недеље д |
ам дано добро.{S} У њему нас оставе све бриге наше.{S} Он нас највише утеши.{S} Он нас одмори и |
омпромитована реч!{S} Од крупне и важне бриге о народу своме она се у нас срозала на поделу нар |
аго оној задрузи, где домаћин води више бриге о својој задрузи и где чељад више <hi>слуша</hi> |
и тако даље{S} И Радиша је опет био без бриге за „насушни хлеб“ у овој „пустињи“.</p> <p>Кад су |
ад градимо већу школу, па да будемо без бриге за навек?{S} Ја мислим, да је боље да сад о једно |
то причао о домаћину, који мора да води бригу о свој чељади, те да свакоме добро буде, о кмету, |
{S} Мајка онда поче да му разбија и ову бригу, да он ништа не брине за њих, само ако воли да ид |
нула рад и с овим старима а камо ли ову бригу о новима.{S} Сад ће обе зграде да остану саме...< |
да чува?“ Мајка му стаде разбијати ову бригу и рече: „За овцама ће поћ’ Вуксан од јагањца а за |
бице да воде и наставничку и родитељску бригу и да чине све, да нико не изостане а да сваки иде |
ослободе и да се ујединимо.{S} А на ту бригу имају право сви народи.</p> <p>Али ми се не допад |
питање: <hi>како</hi> ће он да врши ту бригу, и како ће да ради за добро народа свога?</p> <p> |
е снегови топе.{S} И све ти казује већу бригу, већу промишљеност, већу умешност, већу вредноћу |
што су га јела; а сад <pb n="206" /> су брижљиво почела скупљати сваку коштицу и доносити је уч |
.{S} Дође и он на ред, а мајка, тужна и брижна, метнула дете на пут да га сва деца прескоче.{S} |
е наставе.{S} Зато је и цртање и писање бриљирало у Радишиној школи.{S} А цртање им је било пот |
ога века и ми и ти....{S} Ето зато тата брине, како ће да те одвоји и прати у туђину, тако дале |
му разбија и ову бригу, да он ништа не брине за њих, само ако воли да иде у школу.{S} Радиша о |
ине о тој целини у којој живи, он се не брине ни о себи и подмлатку своме.{S} Јер кад кажемо: н |
е и о потомству његовоме.{S} И ко се не брине о тој целини у којој живи, он се не брине ни о се |
{S} Али су му сви говорили, да за то не брине, јер је дете ваљатно, па ће се и само издржавати. |
а буде друштвена животиња, и мора да се брине о друштву, о народу своме; и — ето то је <hi>поли |
еба свима у селу, и о владаоцу, који се брине за све, који брине о целој земљи и преко својих ч |
о владаоцу, који се брине за све, који брине о целој земљи и преко својих чиновника управља це |
учитеље, и у њој је све државно, да не бринемо ништа.{S} И ту бих ја могао да учим до миле вољ |
/> Још нисте ни родили, а већ ми се ту бринете и договарате, како да га учите!{S} Скочите, па |
еби, да дете воли да учи, и да се ти не бринеш ништа, него да послушаш људе.“ И тако одлуче, да |
вам казивао; а сад видим, да се ти лепо бринеш и о кући својој.{S} И ја се радујем, што је ваша |
и он и додаде: „Ништа ти, господине, не брини за то, само ми кажи кад да дођем, и да грабимо, д |
ајде да пођемо, а за ствари се ништа не брини.{S} У нашем селу, хвала Богу, сигурно ти је и на |
оцу сасвим одлучно: „Тата, ништа ти не брини за то.{S} У свету нико није умро од глади код сво |
А Миладин му одговори; „Ништа се ти не брини, господине; то је наша брига; имамо ми и трећега |
ију?“ Онда ће им рећи Радиша: „3а то не брините много.{S} Ако и доведемо кога, довешћемо само ј |
и пословима у јутру и бојажњу, да му не брину код куће, али кмет рече бирову, да оде до куће Ми |
пећи, а који га пеку неће га вући, који брину о овоме неће о цигли и тако даље.{S} Остала је са |
/> <p>И кмет Миљко и Радиша највише су бринули за ово.{S} А сад ево где им се и та брига скиде |
ро хранила и <pb n="295" /> нису за њих бринули.{S} И нико се није на ову благословену заједниц |
вредни кмет Миљко, који је више запео и бринуо о вашој школи но о својој кући и своме имању.{S} |
Милица, која је сама остала у двору.{S} Бринући она је изишла у поље крушевачко, да се мало про |
ко се то брише и шта треба да спреме за брисање.{S} А Радиша је сад поновио главне појмове из п |
дим, јесте ли сви донели оне крпчиће за брисање таблице!..{S} Добро.{S} Да видим јесте ли оквас |
...{S} Камо вам <pb n="114" /> крпче за брисање!...{S} Добро.{S} Оставите таблу и писаљку у клу |
м по овој великој табли, ја имам ово за брисање.{S} А ви за вашу таблицу немате.{S} Зато ви тре |
се испрља; а сад није прљаво, а може да брише и овако.{S} Избришите таблице.{S} Хајде сад опет |
моје момачке, што ми је Груја намешта и брише!{S} Ово је култура; ово је питомина; ово је рај; |
{S} Најпосле им је показала, како се то брише и шта треба да спреме за брисање.{S} А Радиша је |
!..{S} А задње ноге?..{S} А реп?..{S} А бркови?..{S} Пазите да вас не уједе!..{S} Зашто не може |
бран, ни телеграф, ни телефон, ни парне бродове и железнице, ни стеарин и глицерин, ни разне др |
Према овоме се мења и кубатура зидова и број цигала.{S} Онда му каза, како се рачуна цена врати |
50, чини свега 95.{S} Ако су имали неки број на пример 85 да поделе на три једнака дела или три |
ина, а неки су имали и више.{S} Оволики број је просто запрепастио Радишу.{S} У доба, кад на др |
је и почело.{S} Зато је готово цео тај број долазио и до продужне школе.{S} Друго, добре су се |
и имадне барем по један сто и потребан број столица високих, четвороногих, варошких, те да се |
агорици, да свака кућа направи потребан број кревета и имадне барем по један сто и потребан бро |
да виде, може ли им он израдити довољан број дасака и летава.{S} А кад видеше да може, и да ниј |
Друго, добре су се стране овога малога броја ученика и негомилања разреда огледале јасно и у в |
Сад ћу ја свакоме да дам по једну оваку бројаницу. (И даје им, само на мањем картону).{S} Нађит |
да туви сваку песму, сваку причу, сваку бројаницу и сваку свирку, чим је једанпут чује, и напра |
таве таблице а да изваде оне десетке за бројање и да их туре на клупу једну до друге.{S} Онда р |
реду, па рече: „Ово сам вам направио за бројање.{S} У овом једном реду има <hi>десет</hi> ових |
истина у сваком по десет ових тачака! (Броје).{S} Да ли није код некога више или мање?..{S} Ко |
округле и неокругле и дељиве и недељиве бројеве.{S} На пример, све су бројеве до сто делили за |
недељиве бројеве.{S} На пример, све су бројеве до сто делили за двојицу, па за тројицу, четвор |
да брзо не кваре ваздух и да се с малим бројем одржава бољи ред и води већа брига о сваком дете |
рном чистотом, а на првом месту с малим бројем ђака, те да брзо не кваре ваздух и да се с малим |
бује своје чланове и да се поноси већим бројем изјава по новинама.{S} И почеше да исповедају ов |
д две хиљаде година, и данас у име Бога броји десетак милиона.{S} Истина, према другим народима |
ло с лица земље а њега није, и он данас броји десет пута по хиљаду хиљада.</p> <p>Под Немањићим |
огу да казујем другојаче.{S} Ја могу да бројим један — два, а ви да љуљате руке, на један напре |
о и други пут, а можете и сами овако да бројите.{S} Сад ћу да вас пустим да се одморите, али на |
деле на „именителна“,и „прилагателна“, „бројителна“, „местоименија“.... „Једноброј: именителни |
откуд опасности од тога пребројавања и бројне већине у простих непросвећених народа.{S} Јер је |
, а то је до Велике Госпође.{S} Зато ви бројте недеље, па кад набројите шест и дође тај празник |
ца, па је сваки дан знао јесу ли све на броју, колико је враних а колико белих, колико музара а |
јесен одлазе; да зими нема ни мува, ни буба, ни лептира; да се многе животиње завуку дубоко у |
белога дуда и места за храњење свелених буба у пролеће.</p> <pb n="382" /> <p>Путеви су у целом |
чава све о челама; због гајења свилених буба све о свиленој буби; због гајења живине и угледног |
лики, он поручи мало семена од свилених буба и у једној соби поче да их храни.{S} Деца су се чу |
и, кад буде време, за храњење свилених буба, а кујну за оставу дечијих ствари а по потреби и з |
потребно говорити о вредности свилених буба, него само о томе, како се оне боље негују.{S} А Р |
воћњацима кад цветају.{S} А о свиленим бубама није могло да буде ни помена, јер у Загорици не |
рименат и разумевање, усред механизма и бубања напамет по осталим предметима, па је нешто чуо и |
еприродношћу и онакарађеношћу, напоље с бубањем речи напамет или механизмом, напоље с дресуром |
како се то чини и кад ће моћи да хране бубе.{S} Но Радиша је већ имао читаву леју младица прои |
што жабе не чине никакву штету, а једу бубе које чине штету.{S} А коме је гадна, он нек је не |
бог гајења свилених буба све о свиленој буби; због гајења живине и угледног живинарника све о д |
ећ почели да иду и у друга села, место „Бугара“, и лепше су зидали од ових.{S} Доцније је неки |
е су Црногорци?..{S} На којој су страни Бугари?..{S} С које су стране Швабе?..{S} Сад ћу да вас |
ажите руком где је Босна!..{S} А где су Бугари!..{S} Београд!..{S} Крушевац!..{S} Косово!..{S} |
у се примали по околини него неписмени „Бугари“, јер су умели да направе план од свачега и да о |
на савезница и сестра — Русија, па дала Бугарима!...{S} Ах, тада је закукала не само војска срп |
рените се Црногорцима!..{S} Окрените се Бугарима!..{S} Окрените се Босни?..{S} Је ли когод јуна |
рчка.{S} А знате ли, на којој је страни Бугарска?..{S} А Црна Гора?..{S} А Швапска или Немачка? |
о Море код Свете Горе и Црно Море преко Бугарске.{S} У оваком разговору изишли су још на једно |
ачу, точак, јаје, мотику, ашов, сикиру, будак, лопату, грабуље, даску, греду, сврдао, тестере, |
једва дочекаше час поласка.{S} Понеше и будак, мотику и ашов.{S} Кад су дошли у клисуру, изберу |
мо гледали.{S} И за час па је донесен и будак за копање земље, чекић за дотеривање и намештање |
јка би им често у шали додала: „О, моје будалице. <pb n="303" /> Још нисте ни родили, а већ ми |
, и кад се после блато осуши и разгази, буде много прашине, а то не ваља за наше здравље.{S} По |
је Радиша и гледао, да му <hi>рад</hi> буде <hi>центар</hi> све тако зване наставе, свега обра |
} Ово је чинило, да не само сва настава буде занимљивија и трајнија, него да се и око и рука де |
е чинио две користи: прво, да и спорова буде мање, а друго, да се и деца вежбају у пресуђивању |
којом ће се ово село поносити докле га буде.{S} Ти си му и у војсци као писмен осветлао образ, |
лело, да уз тога једнога или место њега буде више њих.{S} Али се ни на томе није остало.{S} Ни |
Зато и морам гледати да у почетку овога буде мање а онога више, а доцније овога више а онога ма |
и остане у манастиру дуго, и дочека, да буде и старешина над калуђерима, што се зове игуман и а |
. „Можете, рече Радиша, само пазите, да буде равно.“ И за час су туцаљке биле ту на послу.{S} И |
елео да га и они обрађују.{S} Желим, да буде свима <hi>углед у свему</hi> и <hi>расадник</hi> з |
.{S} Једном речи, осетио је потребу, да буде прави савремени пољопривредник, и то не само теори |
мало ово није решило судбу Радишину: да буде писар општински и остане у своме селу.{S} Ласкало |
туран, а сад је желео <pb n="283" /> да буде културан и да томе учи и другога.{S} И желео је, д |
Треба да буде једна зграда.{S} Треба да буде довољно пространо двориште.{S} Треба да буде зград |
да буде зграда једнокатна.{S} Треба да буде два стана са по три собе, кујном и подрумом, и оба |
довољно пространо двориште.{S} Треба да буде зграда једнокатна.{S} Треба да буде два стана са п |
је скицирао своје замисли.{S} Треба да буде једна зграда.{S} Треба да буде довољно пространо д |
послужитеља и соба за децу.{S} Треба да буде леп распоред...{S} А кад је све то направио, њему |
одавде.{S} То сад не сме и не треба да буде.{S} Код оволико кречњака за креч и песка за малтер |
ега утицаја мора бити, и да он треба да буде што већи; али да је заснован на природи, да иде ње |
избележио и испричао како што треба да буде, те су опет ове нове клупе у загоричкој школи биле |
во ради и чудила се, шта ће од овога да буде.{S} Овако друго и треће па и четврто клубе би гото |
ако су знали не само каква ће зграда да буде но и где ће кречана и где песак треба да се истова |
што боље приме тај занат, а и школа да буде што пре готова.{S} Тако је свакога дана бивало на |
ваља почети поступно.{S} Школа ваља да буде више градине, а градина испод школе.{S} А мени сад |
чинити...{S} Али зато моја жена ваља да буде паметнија од њих...{S} Не бих се снебивао, да узме |
.{S} На послетку помисли: и ово ваља да буде тако, како сваки може <pb n="171" /> направити и у |
са којим и колико одаја или одељења да буде.{S} То је сада био најхитнији и најглавнији посао. |
буде пет, и треба још <hi>та</hi> па да буде пета; <hi>пи</hi>, то је кад неком кажемо да пије; |
, то је пе — треба још <hi>т</hi> па да буде пет, и треба још <hi>та</hi> па да буде пета; <hi> |
мо <hi>чел</hi>.{S} Шта још треба па да буде чело?..{S} Ево и о.{S} Прочитајте га сад!..{S} Нап |
да буде свуда једнака и колика мора да буде на главнима, који држе кров, а колика на споредним |
је тако шкодљива.{S} Зато и она мора да буде <pb n="182" /> одмерена и сварљива.{S} Тај раст ом |
.{S} А на првом месту кућа ваша мора да буде другојача.{S} Ово данас нису куће, грађене и угађа |
му показа, да дебљина зидова не мора да буде свуда једнака и колика мора да буде на главнима, к |
свака кућа у Загорици.{S} У њој мора да буде свачега што може да роди у овоме селу и мора се св |
нука!...</p> <p>Јесте.{S} Човек мора да буде друштвена животиња, и мора да се брине о друштву, |
ја ће му требати.{S} Она и тако мора да буде сува.{S} Зато је поручивао из Јелака свакојаке дас |
ди, те да више рода донесе и тај род да буде бољи.{S} Земља, веле, мора да има то и то па да до |
велике рупе за осовину.{S} Само све да буде од јачег дрвета и дебље даске.{S} И тако и учини.{ |
стадоше чудити, да и њина ћерка може да буде учитељица; али што су више о томе мислили и слушал |
<p>— Добро је, чича Јанко; али може да буде и боље, и људи желе и траже све оно што је боље, р |
но мало скромних сеоских ствари може да буде лепо, само кад се оне држе чисто и наместе лепо.</ |
са свом збиљом потврди, да тако може да буде, они почеше дубље улазити у ствар и поведоше разго |
о свет, без школе, а Радиша престаје да буде дете и настаје човек.{S} И сви су се поносили.</p> |
и и мрзе и бију, а то у школи не сме да буде.{S} Ако ко коме баш учини штогод на жао, он нека к |
сваку можемо да метнемо још по 1, те да буде по 16 и остане само 4.{S} Сад још можемо да метнем |
очели да отварају школе у Србији, те да буде писмених људи и у нашој земљи; али за њих учитеља |
.{S} Ваљало је тачно знати: каква ће да буде зграда, с колико просторија, колико ће врата да тр |
сељаци мећу, па онда запита: шта ће да буде кад удари киша, па онда коњ или во назгази на овај |
ите лепо, да не падну)!...{S} Шта ће да буде, ако падну?..{S} Сад се наслоните леђима на ту клу |
нога су се деца већ присећала шта ће да буде, јер су <pb n="172" /> гледала како се плете леса. |
направио један круг и рекао: овде ће да буде цвеће.{S} Од тога круга повукао је стазе на све че |
и стојте право! — Сад пазите, ко ће да буде први а ко други.{S} Ти си (најмањи) први, а ти (до |
, него кажем оно, што јесте и што ће да буде.{S} И жалосна је то власт кад она мене премешта шт |
у, и да кажу, није могао да научи, и да буде срамота и мене, и тату, и маму, и све!...{S} Нећу |
ену попу, а он им каже, да то може и да буде и како. „Избите вели, у судници онај зид, што дели |
буде велика и с гвозденим огњиштем и да буде четири собе: за свакога брата по једна, особито за |
ваљају,“ одговори други. „А може ли да буде и обрнуто?“ упита Радиша пробе ради.{S} После поду |
и да је писмен, одмах су га одредили да буде код Књаза, те је био све уз Књаза и није му било т |
иљима и барутом.{S} Јер то ће морати да буде кад тад, „па што ће бити јесенас, нека буде вечера |
ула или ће чути у цркви; а може бити да буде која и са жетве, мобе или села, и то ништа не мари |
азлене загоричанке. „Е, и припше јој да буде госпођа!“ говораху мушкарци. „Благо њеним ђацима: |
актичнији.{S} Краћи је у свему могао да буде, јер су они развијенији и боље схватају, а практич |
створио?{S} Ђак:{S} Он је само рекао да буде свет, и свет је одмах постао.{S} Он:{S} За колико |
оље схватају, а практичнији је морао да буде, јер је било мање времена па је морао да одабира о |
у и нису могли да погоде, шта ће ово да буде.{S} Али им је мило било, кад су видели разваљене м |
међу дасака и не вири мимо њих, него да буде равно с њима, па онда да окречиш и таван, те да се |
p> <p>Никад Радиша није више пожелео да буде инжињер, или да се више бавио инжињерском науком н |
пођиној соби, па се трудила, да тако да буде и у њеној.</p> <p>Радиша је поднео предлог министа |
соли и лука, а друго није ни морало да буде.{S} А кад јавише својим кућама, да су напустили по |
како би и у нас много што шта могло да буде другојаче, само да умемо; и није пропуштао, да их |
на новој школи дабогме да није могло да буде ни помена.{S} И за све време рата све је лежало и |
хлеба, али то без цигала није могло да буде.{S} За ову зиму остало је, да и Груја Радиши меси |
у.{S} А о свиленим бубама није могло да буде ни помена, јер у Загорици не беше ни црнога а камо |
у и не кваре ствари, опет није могло да буде, да се то не осећа и не смета чистоти и раду сутра |
Шта би свет казао и шта би још могло да буде, кад неко у љутини туче другога?“ запита Радиша да |
може.{S} Ено и са мном шта је хтело да буде, што им се нисам „мешао“ у политику.{S} И пукој сл |
ли села, и то ништа не мари.{S} Само да буде мелодије и да је буде што више.{S} И тако је и рад |
ћена, само да прима.{S} А да може то да буде, ево ми примера на моме селу.{S} Ја сам задовољан |
.</p> <p>„Зато, браћо, ако нећете то да буде, ми данас треба да решимо, <hi>да се зида нова шко |
реч: с — н — о — с — и.{S} Шта ће то да буде?..{S} Ко сноси?..{S} Шта сноси?..{S} Јесте; и вода |
м је објашњавао, где ће и шта ће што да буде.{S} За овим су изишли на место где ће бити нова шк |
адзирава“.{S} Он често воли и пандур да буде, него добар радник, домаћин и старешина.{S} Отуда |
ога милога сина и мерила, личи ли му да буде ђак.{S} А кад је престала блека, она га је све зап |
леда у Радишу, да види, како ће њему да буде.{S} Радиша опет запита: „А би ли могли ви без мене |
боље осуши.{S} Све је чињено, да зграда буде најсолиднија.</p> <p>У то време долазио је у оближ |
кад тад, „па што ће бити јесенас, нека буде вечерас.“ Тако се полако вукло и једно и друго, и |
школи, онда се ваља постарати, да школа буде више, те да захвате што већу масу народа, да оне с |
а требати.{S} Прво је смислио, да школа буде са два одељења.{S} А кад су два одељења, онда ваља |
га мање уносе у школу; те да нам школа буде чистија.{S} Видим, јесен је, па ће доћи и зима и п |
ио најбоље, а деца су волела, да с њима буде, јер су га волела.{S} И Радиша је хтео свима да уг |
није.{S} Уговорише, да „кућа“ или кујна буде велика и с гвозденим огњиштем и да буде четири соб |
и у учионицу; а Радиша је желео, да она буде што чистија.{S} Зато му је требао неки застирач у |
Радиша је опет пазио, да дебљина ужета буде свуд једнака.{S} А деца су се сва окупила око њих |
што не може?..{S} А која може?..{S} Шта буде човеку кад га змија уједе?..{S} Кад има највише зм |
и таблу.{S} И брзо доконају: да судница буде за неко време у апсани; да преправку изврши најбољ |
треби као радионице за Ручни Рад и, кад буде време, за храњење свилених буба, а кујну за оставу |
да до подне има још два сата.{S} А кад буде подне, Сунце ће бити на небу онде. (Показа руком м |
; а ужину и вечеру он састави и што кад буде, и опет мало, да се чудим, како води душу!..</p> < |
целоме селу, и доносити је докле га год буде.{S} И векови ће говорити: слава и хвала нашим стар |
ти од неба до земље, и знај, докле год буде ове величанствене палате у Загорици, дотле ће се с |
жемо примити и нове ђаке, колико их год буде.{S} Сви нам ови, у име Бога, прелазе у четврти раз |
дом.{S} Радиша је пак надгледао, да све буде у свом реду, те да се деца навикавају на ред и чис |
ве хаљине, какве год хоћеш!{S} И то све буде готово за непуних осам сати!...</p> <p>У науци дак |
учи и другога.{S} И желео је, да му све буде <hi>за углед</hi>.{S} Тако је сада због кованлука |
е, да око њега донесу земље, те да овде буде највиша тачка а свуд наоколо да пада благо, колико |
мари.{S} Само да буде мелодије и да је буде што више.{S} И тако је и радио.{S} Уз ово није зан |
евна и она ће остати то за навек, докле буде човека.{S} Зато и ја морам подмиривати и ту потреб |
ати „докле тече сунца и месеца“ и докле буде Загорице; јер „од камена ником ни камена“...</p> < |
палату, с којом ћете се поносити докле буде Загорице.{S} И само за оно, што за сада нисмо могл |
ао, како да их чувају, ако идуће Недеље буде киша.{S} Веселији него икад дотле Радишини ови вел |
и састави, па ма они били и молитве, не буде побожност, а причање библиско од деце далеко је.{S |
на њих нанети шљунка и песка, те да не буде блата, кад је кишно и мокро време.</p> <p>Ето сад |
инити за школу све што може, само да не буде много скупо.“ Радиша му онда објасни, да ће се он |
„А зашто овако?“ запита Радиша. „Да не буде равно,“ одговори један. „Да не стоји вода“, рече д |
и, онда се и побију и обично обојици не буде добро.{S} А најгоре је, што се после мрзе, и место |
е вам бити и црква, онда зашто да ту не буде и школа? („Тако је, тако је, господине,“ чују се г |
о-или трогодишњу бербу — колико грађење буде трајало, а после опет земља остаје мени.{S} Или да |
рошку; да га ослободи од кулука, кад се буде вукла грађа, и од свих трошкова за школу и још му |
расађивању, Радиша је утврдио, да цвеће буде поред главних стаза и у кругу, а поврће и све друг |
па после митрополит или архијепископ и буде најстарији над свима српским калуђерима и поповима |
а Радиша се пријави у Учитељску Школу и буде примљен међу првима.{S} Ова је школа преобразила Р |
ле данас тежимо <pb n="351" /> да сваки буде писмен, па био чиновник какав или не, дотле онда н |
уздах: „О, моје лепо дете!{S} Па, да ми буде ђак — благо мајци!{S} Ама њему се одавно нешто слу |
изостави, и ако је желео, да у Загорици буде макар један ковач, који би потпуно разумео тај пос |
b n="87" /> и ученицима његовим почетак буде мио.{S} Чобани протерују стоку поред школе и заста |
а их пере и мења често, те да дете увек буде у сувоти.{S} А Радиша је са својом тестерицом саст |
ју, најпосле рекну: „Што мора бит’, нек буде!{S} Нек иде за својом срећом!{S} Кад цело село вел |
како људи рекну да је право, тако и нек буде.{S} Платићете ми дво-или трогодишњу бербу — колико |
о ти је свеједно: што дете воли, то нек буде!...“</p> <p>И тако се сврши овај домаћи савет о то |
ајде, у име Бога, господине!{S} Нек нам буде са срећом! рече Миљко сав блажен.</p> <p>— Али је |
а он воли да иде у школу, и да ће да им буде „ђак“.{S} И жалост је надјачала радост...{S} Мало |
купо, то ће доцније бити јевтиније, чим буде <pb n="261" /> више радника на томе.{S} Тако ће по |
им лепим временом, те да више и с децом буде на пољу, на сунцу и на на чистом ваздуху, јер ће д |
ија за живот.{S} Нека <pb n="192" /> он буде само умерен, одмерен, одабран, промишљен и правила |
гао да се нађе.</p> <p>„Ја хоћу, да ово буде градина, какву бих пожелео да има свака кућа у Заг |
убије и спута као немање.{S} А кад ово буде још у самом почетку живота и рада, онда то не ваља |
грао речима</hi>!...</p> <p>Кад све ово буде, кад се поправи настава или рад у школи, онда се в |
ње према деци, ученицима својим.{S} Ако буде строг и суров, он неће упитомљавати, и неће привла |
цу себи и школи па отуда и науци; а ако буде сувише „добар“, деца ће злоупотребити ту сувишну д |
су имали за хлеб и кирију, а друго како буде.{S} Могло се још купити по мало соли и лука, а дру |
и они угодније живели.{S} А народу како буде; он само нек даје и нек слуша.{S} Народ је остао б |
илета Илиџић, а за клупе и таблу колико буде да даду сви ревенски.{S} Попа им благослови ову на |
многи данас.{S} За тим, да уређење њино буде такво, да питомци њини из њих износе што више оног |
ригу о свој чељади, те да свакоме добро буде, о кмету, који суди свима и ради оно што треба сви |
ознаница и ученица много учинила, да то буде више занимање сеоскога женскиња, и објашњивала им |
једне земље у другу, и још траже, да то буде и без жице; и кад вам још поменем, да људи данас н |
и он и село, и молио је Бога, да све то буде са срећом и благословом његовим.{S} Пожелео је и Р |
други народ не притисне...{S} А ако то буде, онда му је ово <hi>просвећивање и ова слога</hi> |
воје...{S} А да Бог сучува, да ми нешто буде, па ко и да ме гледа?!..{S} Не смем женскима слобо |
есам ли ово добро урадио?{S} Ако детету буде боље, она ће мислити да је зато, што смо га преско |
А чим јој дамо оно чега нема, она одмах буде родна и на њој роди све.{S} Отуда је ђубрење или г |
ченицима.{S} Само се старао, да код њих буде краћи и практичнији.{S} Краћи је у свему могао да |
ку има много.{S} А ја сам се старао, да будем <hi>јунак на послу</hi>; и зато се не кајем....</ |
бих волео.{S} А брале би волео опет, да будем официр, али ја ни то не бих волео да будем.{S} А |
идем у Богословију, па <pb n="40" /> да будем поп; могу да идем у Академију, па да будем официр |
ем поп; могу да идем у Академију, па да будем официр; могу да идем у неку Земљоделску Школу, па |
на Русовљевог Емила.{S} А ја ћу сад да будем не Русо него Песталоције.{S} Само нећу да грешим |
окренути на боље...</p> <p>Добро је да будем добар и благ, и миран и сталожен, као што сам; ти |
о користан другоме, колико сам могао да будем овде, у овоме позиву своме, само ако сам га вршио |
ем официр, али ја ни то не бих волео да будем.{S} А да идем у Земљоделску Школу, па да се после |
дошао до највиших наука и добио част да будем <hi>учитељ</hi>.{S} Ах, учитељ, ала си пуно име, |
кратко.{S} А у себи је мислио: ако жив будем, и ви ћете ускоро овако радити!...</p> <p>После ј |
народа.</p> <p>— Сад не могу, а кад не будем кмет, ја ћу онда гледати, одговори му Миљко и у т |
с влашћу па ма каква била.{S} А кад не будем, онда могу како хоћу.</p> <p>— А уз кога ћеш кад |
господин министар пратио овамо, да вам будем учитељ.{S} И ми сви ево у име Бога отпочињемо сво |
у и несрећу у животу, <pb n="241" /> да будемо једно и да и ми изродимо и одгајимо пород свој, |
чем почкодни, па ни од сад не треба да будемо мимо свет.{S} Но да дамо дете, које ће изучит’ к |
редујемо; али нити можемо нити треба да будемо Швабе. <hi>Чувајмо своје</hi> и само <hi>поправљ |
ла малаксалост и немоћ.{S} А ми ваља да будемо пуни младачке снаге и да радимо; да радимо што г |
оже навест’ дете на како рђавсто, па да будемо почкодни целога века!“ — „Оно није ласно, рече В |
да одмах сад градимо већу школу, па да будемо без бриге за навек?{S} Ја мислим, да је боље да |
вари и не наведе на какво рђавсто па да будемо почкодни целога века и ми и ти....{S} Ето зато т |
оже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и да опет дођемо и продужимо своју науку!..{S} С |
оже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и опет дођемо да продужимо своју науку!.. “</p> |
оже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и сутра опет да дођемо и продужимо науку!..“</p> |
ет:{S} Боже и Свети Саво, дај да здрави будемо и опет дођемо да продужимо науку!...“</p> </div> |
д заборавити, да сте ђаци и да треба да будете паметнији од друге деце.{S} Она друга деца, што |
коју ви данас градите.{S} Ако хоћете да будете срећни, ви се морате волети; а ако хоћете да се |
настирима и задужбинама причаћу вам кад будете већи...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
отпочнемо.{S} А лепо ћемо отпочети ако будете здрави и долазите сваки дан у школу и ако ме слу |
а Радишу: „Истина, Радо, би л’ волео да будеш ђак?“ Радиша је погледа својим паметним очима па, |
код господина?{S} Мени би мило било да будеш и мој гост, и, хвала Богу, дао је Бог имао би чим |
ако хоћу.</p> <p>— А уз кога ћеш кад не будеш кмет?</p> <p>— То не знам, господине.</p> <p>— Не |
ше: „Господине и брате, син можеш да ми будеш, а учитељ си нам и од мене си много више прошао с |
ест ти од кмета, да прекосутра у Недељу будеш наредан, да водите децу у школу.{S} Он ће ударит’ |
S} Она га пипну по обрашчићу; оно се не буди, а хладно као земља.{S} Она га ухвати за ручицу и |
зе не пустила,“ онда и у њих поче да се буди неки понос, неко јунаштво, па су све радозналији ш |
сад наше гласе</l> <l>И од сад нам <hi>буди спас</hi>!</l> </quote> <p>И ово је било први пут |
у људи после.{S} А и село ће пристат’. „Буди су вољни да учине за школу све што могу,“ одговори |
не спољна, лицемерна и сујеверна, он је будио и код малих и код великих.</p> <p>Али му се чинил |
и Милан је немирно спавао, сваки час се будио и сваки час је мајка устајала, те му давала сисе |
али напоље немојте ићи без гуњчета.{S} Будите највише на доксату и под стрејом...{S} За тим је |
у дневног учења.{S} И чиме се год могла будити права побожност, она унутарња, у срцу а не спољн |
ба терати на кретање, и у њима поступно будити интерес.{S} Има и ограничених, и њих треба жалит |
телу и душа не само здрава него и жива, будна, примљива, досетљива, весела и мила...</p> <p>Рад |
оре.{S} А чим је зора зарудела, били су будни и Радиша и Радован и устали су, обукли се, умили |
ваља да буду и два стана за учитеља.{S} Буду ли ту учитељи муж и жена, онда још боље: биће више |
па су омотане овом шареном хартијом, да буду јаче.{S} Али се опет ласно пребију, ако се испусте |
S} Твоји пријатељи.{S} То ти тражиш, да буду пријатељи теби, а непријатељи данашњем <pb n="335" |
је л’?{S} За опозицију?...</p> <p>— Да буду пријатељи свему што је добро, а непријатељи свему |
.{S} А кад су два одељења, онда ваља да буду и два стана за учитеља.{S} Буду ли ту учитељи муж |
ни, а они су једва писмени; они ваља да буду учени, а они су недоучени.{S} Карађорђе и Кнез Мил |
ви су ти наши људи.{S} Они прво ваља да буду писмени, а они су једва писмени; они ваља да буду |
ће им остати за оставу); и по собама да буду ливене пећи, што се ложе изнутра, и под од дасака |
оје одрасле ђаке, па по пола времена да буду у школи а пола у радионици, и ако је Недеља.{S} Он |
и раздаље, према томе, хоће ли даске да буду тање или дебље.{S} Сопственик се мало замисли па р |
је да учиш децу!</p> <p>— И деца ће да буду људи.</p> <p>— А што идеш њиховим кућама!</p> <p>— |
да треба, колико прозора и какви ће да буду, колико ће да треба: цигала, црепа, дасака, греда, |
азвитак човеков.{S} Зато и деца прво да буду здрава.{S} И народна мудрост каже, да је здравље у |
а их углавиш — овако као и ово, само да буду свуд подједнако раздалеко...{S} Онда би могао да о |
јгоре је, што се после мрзе, и место да буду добри пријатељи један другоме, они буду крвници, и |
без књига.{S} Зато без књиге не могу да буду ни они, који хоће да уче и да знају више од обични |
авању свратио пажњу, да цигле морају да буду потпуно једнаке, те да се лепо слажу при зидању, и |
у куће другојаче.{S} Оне прво морају да буду озидане, као ова наша школа; а зидају се најбоље и |
мосталан рад.{S} Загоричани престају да буду мимо свет, без школе, а Радиша престаје да буде де |
то учиш оне велике?</p> <p>— Учим их да буду људи.</p> <p>— Твоје је да учиш децу!</p> <p>— И д |
олица!{S} И прва колица у Загорици нека буду од — мацака!“..{S} И онога часа посла Грују кмету |
барем ученице Даничине, да сваког дана буду друга јела и да она буду увек свежа.{S} Оне сад ум |
да сваког дана буду друга јела и да она буду увек свежа.{S} Оне сад умеју и да месе сем гибаниц |
ваљало престругати укосо, те да колица буду горе шира а доле ужа, и задњу оставити дужу, те да |
пише молбу министарству за учитеља, кад буду готови.{S} Постидни иза других села а жељни науке |
ветничком, ако Бог да.{S} Па како да не буду весели!...</p> <p>У том уђе Зора и донесе послужењ |
а колико у руци?...“ Овако докле све не буду на клупи а у руци ништа.{S} Онда рече: „Ево, ја ћу |
ико на клупи?...“ Овако докле у руци не буду све а на клупи ништа.{S} Сад обрнуто. „Метните јед |
клупи а колико у руци?..“ Овако док не буду све на клупи.{S} Онда даље: „На клупи је сад сто.{ |
д и они прођу кроз ову продужну школу и буду ових година као они.{S} Зато не само да није жалио |
лепше и облагорођеније.{S} А они, који буду пролазили кроз загоричку школу и гледали како се у |
буду добри пријатељи један другоме, они буду крвници, и место да се помажу и чине <pb n="106" / |
љи и паметнији; а кад дође време да они буду старији, они ће боље умети и да заповедају и сами |
су пазили, кад је лепо време да одмори буду већи и да ученици више времена проведу у градини ш |
их волео, да и моја деца и моји ученици буду тропске биљке, које не могу да издрже ни умерену з |
гама.{S} Зато их је и позивала, да увек буду свакоме миле а у кући десна рука и душа целе задру |
е ваља ништа; јер то да правац и целоме будућем животу.</p> <p>Треће, да се учитељима законом з |
онда народ мој нема најлепши изглед на будућност, све док се не привикне раду.</p> <p>Плаши ме |
м половином.{S} Али је пред њим незнана будућност а иза њега читава прошлост, о којој може прем |
предовати, они ће бити срећни и њина је будућност.</p> <p>Зато хвала вама, браћо, и овом прилик |
н је већ више у њој него у садашњости и будућности.{S} Али је време једно, неиздељено; оно је ц |
ситницу у овој величанственој припреми будућности.{S} Та све је ово он већ огледао и радио као |
жи и као жива ограда, и које зову „дрво будућности“, јер расте на свакој земљи и потискује све |
укама Радишиним биле згодно средство за буђење националне свести и љубави према јунацима нашим |
ума, то су и ови извори били све јачи и бујнији.{S} Сад је све село видело, да вода у изворима |
р се руке зноје, па се таблица испрља а буквар и испрља и поквари; а може и да се испусти па се |
спусти па се таблица и крижуља изломе а буквар поцепа.{S} А кад је киша, може да вам покисне и |
погубите.{S} Сад их оставите у буквар а буквар и таблицу у торбу па устаните.{S} Реците опет:{S |
.{S} Оставите таблу и писаљку у клупу а буквар отворите код ока.{S} Нађите слова код ока!.{S} К |
показала својима, како се држи и отвара буквар и како му се преврће лишће, те да се не поцепа и |
сте ли добро запамтили, како се намешта буквар.{S} Коју страну ваља да окренете горе? — На коју |
ана и печатана, па онда рече, да оставе буквар а изнесу оно, што им је јуче дао за рачунање.{S} |
сви заједно, па им онда рече, да оставе буквар у клупу а да изваде таблицу.{S} Онда је Радиша п |
је ово свршено, Радиша рече, да оставе буквар и таблицу па да седну право.{S} Онда рече. „Погл |
опет у школу.{S} Радиша рече, да изваде буквар и да отворе код ока. „Које је то слово код ока?. |
p>После „одмора“ Радиша рече, да изваде буквар, те поново прочиташе све оне редове, што су чита |
оже, помози!{S} Онда им рече, да изваде буквар и да му поређају сва слова.{S} Огледали су и нат |
е, поседала су и он је казао, да изваде буквар и да нађу уво, дрво, цркву и ћупу.{S} Онда им је |
јуче и села, Радиша је рекао, да изваде буквар и да отворе код ока. „Сад добро пазите, рекао је |
у књигу, из које се учи читање, а то је буквар.{S} Ево свакоме по један...{S} Сад ћу да вам дам |
ици и показа им како.{S} Онда им изнесе буквар и рече: „Ево, ово је прва књига, коју ћете ви да |
љашке!..{S} Доста.</p> <p>„Сад оставите буквар у клупу, а извадите таблице!..{S} Да видим, јест |
ћу вам казати још више.{S} Сад извадите буквар!..{S} Нађите око и слова код ока!...{S} Нађите с |
Добро сте то запамтили.{S} Сад извадите буквар!..{S} Да читамо.{S} Нађите око!..{S} Које је то |
оме ваља да зна. </p> <p>„“Сад извадите буквар, да читамо!{S} Ко уме да прочита оно испод столи |
писано мало другојаче.{S} Зато извадите буквар и нађите после џамије и феса велика слова па паз |
тите свако слово.{S} Зато опет извадите буквар!..{S} Да ми кажете сва слова редом!..{S} Хајде с |
кнемо <hi>школа</hi>?.</p> <p>„Извадите буквар!..{S} Отворите код пера!..{S} Да прочитамо још ј |
едали, Радиша настави:</p> <p>„Извадите буквар!..{S} Отворите га код ока!..{S} Мало пре сам вам |
аше да излази свађа..“</p> <p>„Извадите буквар!..{S} Претурите све листове до рибе!..{S} Поглед |
...“).</p> <pb n="89" /> <p>„Сад узмите буквар!...{S} Хоћу да видим, јесте ли окренули лепо!... |
дајте у слова код змије!..{S} Затворите буквар и оставите га!..{S}Узмите таблице <pb n="92" /> |
а код ћупе!..{S} Е, доста.{S} Затворите буквар, па нека га на клупи; извадите таблице!..{S} Изб |
слова поред њих! — Доста.{S} Затворите буквар! — Сад узмите крижуље! — У коју руку ваља да узм |
код игле!..{S} Е доста је.{S} Затворите буквар и оставите и таблу и буквар у клупу!..{S} Сад ћу |
Које је штампано?....{S} Сад затворите буквар!..</p> <p>„Видео сам, да ће буквар у торби да ва |
трану, где нема ових пруга!{S} Отворите буквар код ока!..{S} Хајде сад да пишете она два слова |
мало <pb n="107" /> пре!..{S} Отворите буквар код ока!..{S} Хајде опет да пишете она два слова |
и данас да их учите.{S} Најпре изнесите буквар!..{S} Отворите га код ока!..{S} Које је то слово |
{S} А кад је овако лепо време, понесите буквар и таблу, само их добро чувајте!...“</p> </div> < |
S} Зато вам онда нећу ни дати да носите буквар кући, него ћете га остављати овде у школи.{S} А |
рите буквар!..</p> <p>„Видео сам, да ће буквар у торби да вам се искоси и испрља.{S} Зато ћу да |
су и ово свршили, Радиша им рече, да и буквар и таблицу оставе у торбу и у клупу па да седну п |
гу половину вашега села.{S} Зато ћете и буквар и таблу оставити у школи, а у торби понесите, са |
Гусле у школи</head> <p>„Сад оставите и буквар и таблицу у клупу!...{S} Седните право!..{S} Гру |
блу и у буквар).</p> <p>„Сад оставите и буквар и таблицу, а извадите оне десетке за рачунање!.. |
те да их боље запамтите.{S} Изнесите и буквар и таблу!..{S} Писаћете и рукописна и ова штампан |
} Затворите буквар и оставите и таблу и буквар у клупу!..{S} Сад ћу да вас пустим напоље, да се |
аки нек уради овако па турите и таблу и буквар у торбу!..{S} Сад устаните, гледајте у Св. Саву |
Радиша рече деци, да оставе и таблицу и буквар у клупу па да седну право.{S} Онда извади један |
а ко разбије таблу или поцепа и изгуби буквар, он мора да иде чак у чаршију <pb n="79" /> да к |
} Сад пазите, да вам кажем како се држи буквар.{S} На једној страни, ево, има слова, а на друго |
сами <pb n="84" /> били сели и гледали буквар и слике у њему.{S} Сад рече Радиша:{S} Хоћу најп |
Зато ћу ја свакоме од вас дати по један буквар и по једну ову таблицу и крижуљу.{S} Само не мог |
неки мислили, да он није ни изучио цео Буквар.</p> <p>Распуст је био дуг и Радиша је имао кад |
е нисте, јер би неко може бити покварио буквар.{S} Ово можете да оперете симо онда, кад се испр |
дине.{S} Радиши су казали, да је изучио Буквар и да набави Часловац.{S} И он је то учинио и одн |
па отпоче овако:</p> <p>„Извадите опет буквар!..{S} Хоћу још једанпут да вам покажем <hi>слова |
ли мали (јер већи није могао да стане у буквар), те изгледа као ждребе.{S} Али ви запамтите, да |
.{S} То ћу да вам оставим, да метнете у буквар па ћемо и други пут, а можете и сами овако да бр |
да их не погубите.{S} Сад их оставите у буквар а буквар и таблицу у торбу па устаните.{S} Рецит |
те таблицу!{S} Ви можете да гледате и у буквар, али боље да гледате у ово моје, како ја пишем н |
це, да пишете ове речи.{S} Гледајте и у буквар и у таблу!“ (Ђаци пишу, а Радиша им прегледа и п |
табли, а ученици гледају и на таблу и у буквар).</p> <p>„Сад оставите и буквар и таблицу, а изв |
ете учити из ове књиге, што се зове <hi>буквар</hi>, а писање најпре на овој <hi>таблици</hi>, |
у речи <hi>табла</hi>?..{S} Ау речи <hi>буквар</hi>?..{S} А шта се чује кад рекнемо <hi>школа</ |
то и на корицама.{S} Пише, да је то <hi>буквар</hi>.{S} Сад подигните и тај лист!{S} Ето га дру |
n="183" /> лакших ствари из другог дела буквара па одмах прешла на „Читанчицу“, и то прво на на |
тили, окрените ову неповезану страну од буквара! (Обилази и надгледа, јесу ли сви лепо окренули |
речи на слогове и гласове, и читање из буквара и писање онога што се прочита; и све је ово тро |
да приђете и у руку да га пољубите.{S} Букваре ћу вам давати да носите кући само кад је лепо в |
каже то исто и да им у знак уписа разда букваре и каже, како ће да их чувају и носе, како да до |
повећега одмора Радиша каже, да изваде букваре, и да отворе код ока.{S} Онда налазе све слике |
ђоше у школу.{S} Сад и њима учитељ даде Букваре.{S} Никад се Радиша није толико ни изненадио, н |
ако нове и за до године.{S} Да чувате и букваре и таблице, да вам и они остану као нови.{S} По |
да запамтите?...</p> <p>„Сад оставите и букваре и табле у клупу па седните право!..{S} Ја знам |
во, Радиша их је пустио кући и дао им и букваре и таблице, да понесу собом.{S} Само им је казао |
Хоћу најпре да видим, да нисте испрљали букваре.{S} Извадите их!...{S} Е добро.{S} Сад ћу да ва |
ако донесете торбе сви, ја ћу вам дати букваре.{S} А сад ћу само да вам кажем, како ваља да се |
еме.{S} Зато ви ујутру немојте доносити букваре и таблице, него их оставите код куће (само сакр |
ко да их на леђима носе; како да чувају букваре и таблице и како да их држе на клупи; како да д |
оке свакојаких јексера, две тестије, 30 букварова, 30 камених таблица, кутију крижуља, кутију п |
рбу и гуњче обесе о јексер и уђу само с букваром и таблицом.{S} А да би боље нашли где је чије, |
тако урадили).{S} Сад пазите даље.{S} У буквару је лишће с једне стране повезано а с друго није |
и у води?..{S} А може ли да плива ова у буквару?..{S} Зашто не може?..{S} Е сад гледајте у слов |
д чега је?..{S} Је ли од дрвета и ова у буквару?..{S} На колико ногара стоји?..{S} Погледајте у |
су од дрвета; а ово перо и ова табла у буквару то је само слика њихова, направљена <pb n="85" |
а с.{S} А које је то слово?.. (Где је у буквару?).{S} Ево и с!{S} Које слово ваља сад да напише |
Ово је око, моје, истинско, а оно је у буквару слика.{S} А кад се <hi>каже</hi> око, онда је т |
{S} Ево ово је истинско уво; а оно је у буквару насликано; а ово што се рекне, уво, то је реч.{ |
?..{S} Може ли да се гуди у ове гусле у буквару?..{S} А зашто не?..{S} Погледајте сад у ова сло |
{S} Може ли <pb n="90" /> из ове чаше у буквару да се пије вино?..{S} А зашто не може?..{S} А ј |
?..{S} Може ли да се копа овим ашовом у буквару?...{S} Зашто не може?...{S}Погледајте у слова п |
.{S} А који може?..{S} А какав је ово у буквару?.{S} Погледајте у слова код јарца!..{S} Шта је |
.{S} Што ће нам уво?..{S} Чује ли ово у буквару?..{S} Нађите му слова!..{S} А шта је ово испод |
— Можете ли да се убодете на ту иглу у буквару? — Зашто не можете? — А шта је оно око игле и и |
.{S} Е лепо, ево <hi>ч</hi>; Где је ч у буквару, код које слике? (Код чаше).{S} Шта се чује пос |
: именителни јелени...“ и тако даље.{S} Букварци су све ово слушали.{S} Слушао је и Радиша, али |
при одговарању на вечерњи и јутрењи.{S} Букварци су дотле писали „по плајвазу.“ Целу страну про |
и и часловци „слишавају“ из Историје, а букварци да пишу слова.{S} Најстарији ђак над псалтирци |
рци читају Псалтир, часловци Часловац а букварци викнули сви у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба, |
ше по нека књига.{S} Ово су око Радише „букварци“, а оно су тамо „часловци“ и <pb n="17" /> „пс |
варци викнули сви у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба, баба; веди он во, добро аз да, вода; глагол |
диша им је готово свима знао имена: аз, буки, вједи, глагољ, добро, јесте, живете, земља, иже, |
асловац а букварци викнули сви у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба, баба; веди он во, добро аз да, |
искоче од дима и које сваки час могу да букну у пламен и претворе се у прах и пепео, заједно с |
диреци.{S} Има и друге грађе растове и букове, што је село доносило, те је и то лепо сложено н |
веж по некога пса у селу и хукање какве буљине у оближњем бучју.{S} И сви пристадоше, да се спа |
ојурише ко у школу, ко у нужник а ко на бунар.{S} Радиша и друг му пођоше у школу.{S} Сад и њим |
из земље.{S} А овим је дошао на артеске бунаре и шмркове и одмах им је показао један мали шмрк, |
оље?!</p> <p>— Власт је чула, да он вас буни, да не гласате за владиног кандидата него за опози |
и и оне друге.{S} Али је и Грују и ђаке бунило највише: што камење да се не меће полошке, с рав |
дио па продужи овако:</p> <p>— А што ви буните народ?{S} Какву то нову науку ви ширите?{S} Ви м |
опада!“ Скочи Радиша као опарен и онако бунован рече баби, да му је било боље и да је заспао.{S |
адиша и изађе на врата.</p> <p>- Видиш, бунтовник је ово! говорио је капетан у себи: - право са |
политику, нити је безбожник, нити какав бунтовник и јеретик, него најпреданији културни радник, |
Радиша чу кад му он рече: „Нек уђе тај бунтовник!“ Пандур изиђе, разрогачи очи на Радишу и мах |
ли се сад капетану и овај одговор учини бунтовнички, па окрену опет на ти и још јачим гласом:</ |
син и отрча да га донесе.{S} Радиша узе бургију па га на неколико места око цвета проврте а дрш |
— коњ, <hi>в</hi> — венац, <hi>б</hi> — буре, <hi>ђ</hi> — ђак, <hi>џ</hi> — џамија, <hi>ф</hi> |
ц.{S} Ово код бурета је <hi>б</hi>; б — буре.{S} Ово код ђака је <hi>ђ</hi>; ђ — ђак.{S} Ово ко |
о чему сте познали?..{S} А за шта треба буре!..{S} Је ли ово истинско, од дрвета?..{S} Нађите м |
ово је венац и слово <hi>в</hi>; ово је буре и слово <hi>б</hi>; ово је ђачић и слово <hi>ђ</hi |
е својим редом</head> <p>Прошли су дани буре.{S} Људи су поправили своје а Бог своје.{S} А тала |
ач млека, а један је пуцао из пиштоља у буре с вином, те је куршум пробио на обе стране и вино |
тране, више детета?{S} Јесте, то је <hi>буре</hi>.{S} По чему сте познали?..{S} А за шта треба |
д феса ф, код џамије џ, код ђака ђ, код бурета б, код венца в, код коња к, код ћупе ћ, код цркв |
од гусала г, код коња к, код ува у, код бурета б, и тако даље.{S} Кад изговорите оно што је нас |
ца је <hi>в</hi>; в — венац.{S} Ово код бурета је <hi>б</hi>; б — буре.{S} Ово код ђака је <hi> |
апишите га и ви!..{S} Које је слово код бурета?..{S} Ево, како се пише б!..{S} Напишете га и ви |
рвета?..{S} Нађите му слова!..{S} Испод бурета видите једно дете насликано.{S} То је <hi>ђак</h |
Дамњана, јера бурму ја познајем мајко, бурма са мном на венчању била!“ онда је жалост достигла |
ша узе руку Данину, да јој узме меру за бурму, и она му се учини још лепша но што беше.{S} И ка |
анова, ово ј’ рука нашега Дамњана, јера бурму ја познајем мајко, бурма са мном на венчању била! |
лепо спојило, да се не познаје, где се бусен с бусеном додирује.{S} А највише су их занимала — |
положи је на крај тога платна па одсече бусен исте величине колико и даска.{S} Онда је помакну |
е господин.{S} Онда Радиша поче да вади бусен по бусен, који су личили на цигле, једнаке дужине |
отов први ред, Радиша опет залије сваки бусен озго, да се боље састави са земљом, па поче други |
н.{S} Онда Радиша поче да вади бусен по бусен, који су личили на цигле, једнаке дужине и ширине |
мен па на њега метнуше по један или два бусена.{S} Радиша је био измерио површину коју му треба |
ов, он пође школи.{S} Дотле је већ пола бусена било донесено.{S} Он најпре добро покваси целу о |
измерио површину коју му треба покрити бусеном, те је толико и ледине исекао.{S} А кад је с ти |
ојило, да се не познаје, где се бусен с бусеном додирује.{S} А највише су их занимала — колица. |
каза се потреба и за мотику, да се копа бусење.{S} Набавише и то и ускоро беше толики вир, да б |
више је децу занимало, како је последње бусење, горе на брду, укопао и саставио и са земљом и с |
ј страни више школе и чудили се како се бусење овако лепо спојило, да се не познаје, где се бус |
помоћу дашчице исече и тај други ред и бусење повади.{S} Овако и трећи и четврти ред.{S} За ча |
у селу и хукање какве буљине у оближњем бучју.{S} И сви пристадоше, да се спава.{S} Док су они |
и радионице, и да се за њих одређује у буџету школском сваке године извесна сума на име помоћи |
).{S} И, ето, тако се пише <hi>во</hi>. в — о.{S} Кажите и ви: в — о, во!..{S} Шта се чује, кад |
ише <hi>во</hi>. в — о.{S} Кажите и ви: в — о, во!..{S} Шта се чује, кад се каже <hi>со</hi> (о |
— коњ.{S} Ово код венца је <hi>в</hi>; в — венац.{S} Ово код бурета је <hi>б</hi>; б — буре.{S |
реч.{S} Која се слова чују ту, <hi>у — в — о</hi>?..{S} Ко уме да напише уво?..{S} Изиђи и нап |
гради</head> <p>И ако је Даница свршила В. Ж. Школу као добра ученица, и ако је она била 2—3 го |
џ, код ђака ђ, код бурета б, код венца в, код коња к, код ћупе ћ, код цркве ц, код дрвета д, к |
слово код венца?..{S} Ево, како се пише в!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које је слово код бурета |
Радиша им помаже; и кад нађу први глас в, Радиша га напише, а кад нађу други о, он и њега напи |
у само горе.{S} Њих има само три: <hi>ћ в б</hi>.{S} А и у горњу и у доњу иду само <hi>ђ</hi> и |
одабрана издања њена, и поштованом Dr-у В. Бакићу, који је као референат дао добро мишљење о њо |
hi>ћ</hi> — ћупа, <hi>к</hi> — коњ, <hi>в</hi> — венац, <hi>б</hi> — буре, <hi>ђ</hi> — ђак, <h |
</hi>; к — коњ.{S} Ово код венца је <hi>в</hi>; в — венац.{S} Ово код бурета је <hi>б</hi>; б — |
и напиши!{S} Шта се чује кад кажем <hi>в — у — к</hi>?{S} Ко уме то да напише?..{S} Изиђи и на |
во <hi>к</hi>; ово је венац и слово <hi>в</hi>; ово је буре и слово <hi>б</hi>; ово је ђачић и |
<hi>б</hi>; Василије, треба велико <hi>в</hi>..!{S} Како је теби име?..{S} Које слово треба ве |
л</hi>, за твоје Васић треба велико <hi>в</hi>; за твоје Живановићу треба велико <hi>ж</hi> и т |
у страну, и онда им се не кидају кад се ваде и сигурно се примају.{S} Онда је Радиши јасно било |
ства, из којих је Радиша видео, како се ваде витке и како се култивише врба за плетарство, јер |
имао посла и ковач Ђурђе као и они што ваде и тешу камен.{S} Сваки је домаћин сад имао кола и |
шта ће господин.{S} Онда Радиша поче да вади бусен по бусен, који су личили на цигле, једнаке д |
живи много лакше и угодније, а из земље вади много бољи и много више берићета.{S} Отуда је и зд |
се тај свет зарио и у земљу, те и из ње вади разна блага!{S} Прво благо камен, од којега су зид |
ма има и чега у земљи има, и како се то вади, и шта се од њега гради; и шта расте на земљи и за |
у читању поручених књига.{S} Из њих би вадио све оно, што ће му требати било за предавање било |
та на површини, него га морају копати и вадити.{S} За песак је било опет лако, јер газда Мијаил |
..{S} Е, онда и ви сад отпочињете један важан посао, и отпочињаћете га сваки дан.{S} Зато ћемо |
лико компромитована реч!{S} Од крупне и важне бриге о народу своме она се у нас срозала на поде |
тију рада од 1/½—2 сата, о ономе што је важније и теже, па је онда пуштао децу на већи одмор и |
ома и важно и занимљиво, да свако своје важније особине детињскога доба у главноме задржава и п |
спремила и добре плетаре, али је много важније, што се из ње и преко ње развио прави столарски |
х ја учим и егзерциру.{S} Али има нешто важније од тога.{S} То је руковање пушком и гађање у ни |
мо и што се увек сетимо њега, кад нешто важније отпочињемо.{S} Кажите ми, кад се ваши родитељи |
> <p>Тело и његов развитак у почетку су важнији а после осваја душа и њен развитак, докле најпо |
“.{S} Ипак се за дуго није десило ништа важно, што би пореметило Радишин унутарњи мир и његов м |
е чуо за ово учење Радишино, и додао је важно и ауторитативно: — Владалац ваља да слуша народ, |
Свако на своју руку.{S} Али је веома и важно и занимљиво, да свако своје важније особине детињ |
подин учитељ!“ И он то каже тако мило и важно, као да га је он поставио или нашао па довео.{S} |
едостајало Радишиној градини, и то врло важно.{S} Она је била ограђена Томиним сиротињским плот |
занат, који није тако тежак, али му по важности и величини утицаја на културу и живот људски м |
него певање.{S} Песма и свирка су дакле вазда биле потреба душевна и она ће остати то за навек, |
че Радиши: „Е, господине, слушао бих те ваздан и ја овако матор, а камо ли ова деца!“ А Радиша |
на мајка завири у колевку кумину и види ваздан неких урочкова и враџбина, па је запита, што ће |
је било турско, па ће вам они напричати ваздан од неправде и силе њине.{S} А од кад је дошла на |
допало, што нема совре, за којом се по ваздан седи и пије и једе...{S} Па ипак су у души својо |
са шупљином изнутра а да не падне.{S} И ваздуги дан су радили и једва су стигли да куп покрију |
а гимнастика и у пољу и у школи, кад је ваздух добар, то јест чист и топао.{S} А мали „интернат |
малим бројем ђака, те да брзо не кваре ваздух и да се с малим бројем одржава бољи ред и води в |
види и да се често они отварају, да се ваздух у њима обнавља, јер знате да се он брзо потроши |
је — од оне од које је и земља и вода и ваздух!{S} И колико је његову сељачку душицу занимало, |
лепо и топло време, стално одржава чист ваздух у учионицама као и у свима просторијама велике з |
истрке.{S} Али је највише пазио на чист ваздух и здравље у школи.</p> </div> <div type="chapter |
лепо избаци, да они тамо немају оваква ваздуха и оваквих брда и извора.{S} А ми пијемо с извор |
стране учионице, видне и суве, са доста ваздуха и примерном чистотом, а на првом месту с малим |
је нешто о Богу, човеку, земљи, ватри, ваздуху, води, биљкама и животињама — све и ништа, и оп |
м буде на пољу, на сунцу и на на чистом ваздуху, јер ће доста бити у затвору. ад су деца ушла и |
све то увек морало да се врши на чистом ваздуху и кад он није хладан и влажан, а увек с вољом и |
ни на једну страну!{S} И Земља плива у ваздуху и окреће се око себе и око мајке своје, око Сун |
емља била врела и усијана, и сва вода у ваздуху, а не на њој, биљака и животиња није ни било.{S |
о, а друга за душу.{S} Хладноћа спољна, ваздушна, убија тело; хладноћа унутарња, душевна, убија |
о доле зову подрум а оно горе ижина или вајат.{S} Да седе, рачају и вечерају и зими се греју у |
колу ваља дати онога, ко ће од ње имат’ вајде и ко неће почкодит’ ни себе ни село.{S} А то дете |
да су људи у овоме селу видели, да има вајде од школе и науке, те су зато и прегли и повукли т |
радите одмах; а од такве се науке и има вајде.{S} Поред онога, што сте ви урадили другојаче и п |
ивот.{S} Јер ако се не продужи, никакве вајде неће бити ни од ове ниже — све ће се заборавити и |
о и храна, коју тело не свари — никакве вајде од ње, само је трошила снагу нашу узалуд.{S} А от |
ње бити много интереса ни од ње велике вајде.{S} У њу се мора унети здравље, живот у кући, при |
су толики већ у овоме селу више видели вајде од радионице него од књиге.</p> <p>И градина је ш |
турене и леже им бесплодне, не доносећи вајде никоме, ни ономе чије су, ни ономе <pb n="369" /> |
м помогне, те да од посла нашега видимо вајду!{S} Здрав си, господине!...“ И молитва му је поти |
о школу, и дај, Боже, да од ње види ону вајду, коју од школе имају и други срећни народи!{S} Зд |
да, да и ви и деца ваша видите највећу вајду од ње!{S} Хвала и вама, децо, ученици моји и вели |
Оно ће ласно и књигу изучит’.{S} Њега, вала, да дамо, па нећемо бит’ почкодни“!</p> <p>И Радов |
то много бегенишу...{S} Имамо учитеља, вала, да га је ретко наћ’!{S} Само нек нам га Бог пожив |
е бежат’ од школе!“ говораху други. „Е, вала и заслужио је оваквога друга господин Радиша!“ рек |
д деце, особито од оних одраслијих. „Е, вала, ’вала и теби, господине, ка’ и оцу“ повикаше и се |
кад Радиша ово доврши, он настави: „Е, вала ти, господине, за ту!{S} И јес’ да људи пију више |
и да начинимо пред својим кућама.“ „Би, вала, и боље би било,“ рече му трећи.{S} А највише су с |
ко је градину уредио по плану!</p> <p>— Вала, он и децу учи по плану: слушају га као Бога!{S} А |
зумео што су говорили!“ А други: „Ни ја вала; али сам познао, да оно није много паметно!..“ „Да |
и граде куће, па хоће и он; и озидао је вала као у самом Београду!{S} Алал му вера!...“ Још је |
особито од оних одраслијих. „Е, вала, ’вала и теби, господине, ка’ и оцу“ повикаше и сељани из |
поклонити</hi>, ако хоћете! („Е ’вала, ’вала, газда Мијаило!“ чуше се многи гласови).</p> <p>Ра |
љко је примио овај разлог и додао: „Е, ’вала ти, господине, на томе!{S} Тако је где је множина“ |
Радишним јунаци.</p> <p>— Добро, децо; ’вала ви за то; но хоћете ли умети? упита кмет.</p> <p>— |
и <hi>поклонити</hi>, ако хоћете! („Е ’вала, ’вала, газда Мијаило!“ чуше се многи гласови).</p |
ама.{S} А одрасли су само одговарали: „’вала Богу, чуда!...“</p> </div> <div type="chapter" xml |
на њега.{S} Он се мало прибра па рече: „Вала, браћо, кад је за чколу не само да ћу вам <pb n="2 |
а је скинуо капу и само понизио рекао: „Вала суду и добрим људима!..“</p> </div> <div type="cha |
лепо слушали и добро се учили!“</p> <p>„Вала и Вама, господине!“ чуше се многи гласови од деце, |
а Радован.{S} Сви то дете воле и много’ вале.{S} Што чује то утуви, и што види то направи; а св |
ни село.{S} А то дете Радованово много вале.{S} Веле, да туви сваку песму, сваку причу, сваку |
и прашина, запита се: „А шта би и нама валило, да су нам куће овако таванисане?!“ А највише су |
да се одржи и она снага што кладе ваља, ваља разума и умешности, ваља науке, а до науке се дола |
и напредак.{S} Ако ваљамо ја и мој рад, ваља и моја школа; а ако не ваљамо ја и мој рад, онда м |
а не почиње.{S} А да би оне биле јасне, ваља положити добар темељ.{S} Ваља створити јасне предс |
е не узимате сами; него све што хоћете, ваља да поиштете од својих старијих...</p> <p>Ето то за |
то кладе ваља, ваља разума и умешности, ваља науке, а до науке се долази само учењем.{S} Зато х |
ак!“ А да би и нама почетак био срећан, ваља лепо да отпочнемо.{S} А лепо ћемо отпочети ако буд |
и ми нашега Раду.{S} А кад рекне село, ваља нам учинити па како било.{S} А можемо, само Боже д |
о знања, с којим су деца дошла у школу, ваља да се развије у ум, који ће да схвати цео свет и м |
же мени.{S} Кад пођете од куће у школу, ваља да пољубите у руку све старије код куће и да кажет |
{S} Она друга деца, што не иду у школу, ваља да се угледају на вас, како ви радите, а не ви на |
а сад треба: у — с — т — а?..{S} Јесте; ваља с.{S} А које је то слово?.. (Где је у буквару?).{S |
го <hi>умењем</hi> и <hi>радом</hi>.{S} Ваља да се <hi>навикавају на рад</hi> и да <hi>умеју</h |
оно што види својим очима, примиће.{S} Ваља само да <hi>види</hi>...{S} Радити на томе да види |
а мисли, па ће се лако оне записати.{S} Ваља најпре <pb n="186" /> имати у глави, па је онда ла |
човека, а чишћењем и знојењем лечи.{S} Ваља је само помагати и у овоме.{S} Свуд за природом, а |
ек, какав почетак онакав и свршетак.{S} Ваља добро да почнем, па ће се то добро и продужавати и |
ле јасне, ваља положити добар темељ.{S} Ваља створити јасне представе о количинама и њиховим од |
речари с кречом а зидари са зидањем.{S} Ваља још неко да оде у Јелак и да подигне стружницу.{S} |
викавају; а за то никад није доцкан.{S} Ваља само хтети и почети, рече Радиша, а у том му понуд |
аки дукат на месец, а то је страшно.{S} Ваља учинити некако, да људи у невољи, или кад им треба |
<hi>сам од себе</hi>, као и у телу.{S} Ваља му само помагати.{S} А помагаће му се најпре, као |
оде у Јелак и да подигне стружницу.{S} Ваља ми кога, који ће купити и какву нову пољопривредну |
има нешто скривено, што се не износи, а ваља све да се износи на видело, те да се поправља.{S} |
и Турци су имали све а Срби ништа.{S} А ваља да знате, да ни земља није била српска, него турск |
аднике и наклоношћу и неумешношћу.{S} А ваља да дођу на ствари, на живот, на рад и на развијање |
и дванаест.{S} Кад ће онда да учи?{S} А ваља научити најмање пет лекција: три за пре и две за п |
треба дизати зграду, за семе, из којега ваља да никне и да се разграна читава биљка, или ембрио |
„господу.“ А Даница им је говорила, да ваља само да почну да зидају оваке куће, с кујном и соб |
одељења.{S} А кад су два одељења, онда ваља да буду и два стана за учитеља.{S} Буду ли ту учит |
.{S} Али ваља почети поступно.{S} Школа ваља да буде више градине, а градина испод школе.{S} А |
нешто учинити...{S} Али зато моја жена ваља да буде паметнија од њих...{S} Не бих се снебивао, |
ни народ.{S} У нижој основној школи она ваља да се поправи, а у вишој неминовно и да се продужи |
алат за ручне радове им је непознат; па ваља основати и читаоницу и стрељачку дружину....{S} За |
дите кад дођете из школе кући?..{S} Шта ваља да радите путем кад сретнете неког човека?..{S} А |
ете да пођете од куће у школу?..{S} Шта ваља да урадите кад дођете из школе кући?..{S} Шта ваља |
о школе.{S} Зато је већ био смислио шта ваља да уради, те да се избави бара и блата.{S} Зато је |
Можемо ми, што смо здрави“.{S} Зато шта ваља да Радите? упита Радиша даље. „Да се молимо Богу, |
ога часа могу планути у пламен.{S} Кућа ваља да је као чаша, која се пере и споља и изнутра и у |
упоредо расте и душа.{S} Сем тога деца ваља да се навикавају на пажњу, обзирност и послушност, |
иду.{S} Али и старији не изостају, кад ваља да се поведе разговор о нечему; јер више људи више |
о сад развијала само кућа и вера, а сад ваља да им помогне школа и наука.{S} Даље, ово је народ |
ичан и поштен, и те му црте душе његове ваља и одржати и развијати их још више.{S} Њих је до са |
ове, и капетане, ако му требају.{S} Све ваља дати народу, па нек <pb n="348" /> он слободно упр |
као: „<hi>Ум</hi> царује, а снага кладе ваља...“ Зато да га просвећујемо и учимо раду, бољем и |
те да се каже: ум царује, а снага кладе ваља.{S} А до великога ума долази се учењем.{S} Али да |
} Али да се одржи и она снага што кладе ваља, ваља разума и умешности, ваља науке, а до науке с |
је за ово, хвала Богу, изобиља, само је ваља умети спремити и употребити.{S} И грехота би било |
, и поче да намешта крајње камење, које ваља најдубље да се укопа и утврди.{S} Кад је наместио |
ојаве у њима или на њима.{S} Тамо дакле ваља ићи, у спољни свет, у природу, и познати све што ж |
е и сваки човек у нашем народу српскоме ваља да зна. </p> <p>„“Сад извадите буквар, да читамо!{ |
.{S} Немојте главу много близу!..{S} Не ваља ни груди да се наслањају на клупу.{S} Некоме шкрип |
леда, да је експлоатише до краја.{S} Не ваља, што он у нашој средини може наћи доста и издајник |
је у маси, она је народна; и ако она не ваља, онда не напредује ни народ.{S} У нижој основној ш |
кад се прост свет завади, онда ништа не ваља, јер се после један другом свети и од добрих комши |
азују.{S} Зато и данашње учење ништа не ваља.{S} У глави је нашој пуно речи, а мало правога зна |
ако не ваљамо ја и мој рад, онда ми не ваља ни школа.{S} Све дакле зависи од мене, од учитеља. |
го да га бира село само.{S} А кад им не ваља, онда село да бира другога, и тако једнако.{S} То |
варио и направио овако?{S} Ништа ово не ваља: <pb n="342" /> растурат’ човеку кућу ни криву ни |
а? запита Радиша.</p> <p>— Ништа ово не ваља, господине; само слушам шта људи зборе! рече одлуч |
шкрипи крижуља.{S} Коме то?..{S} То не ваља: ти притискујеш много.{S} Теби ће да се поквари та |
и разгази, буде много прашине, а то не ваља за наше здравље.{S} По школи не треба ни брзо да и |
могао за инат да учини све.{S} А то не ваља.{S} То је необично ружна црта у карактеру и човека |
самом почетку живота и рада, онда то не ваља ништа; јер то да правац и целоме будућем животу.</ |
то је добро, а непријатељи свему што не ваља, па макар то било и „постојеће стање“, одлучно пот |
рство, јер пруће од ове обичне у нас не ваља.{S} У том је упуству још нашао, како се у плетарст |
задругу па ни чељад њену....</p> <p>Не ваља што смо се ми у Шумадији овако завадили и закрвили |
оправи настава или рад у школи, онда се ваља постарати, да школа буде више, те да захвате што в |
задрузи свако чељаде...</p> <p>Највише ваља чувати децу од зиме или хладноће.{S} Има две хладн |
<p>На првом месту ово је здрав народ, и ваља се само постарати, да се то здравље његово и одржи |
ост, неук, непросвећен и празноверан; и ваља му само тај ум употребити и развити.{S} За тим се |
дна памет бистрија и јача.{S} Зато се и ваља вратити природи.{S} Учити природу, из природе и на |
редак без лутања...{S} А тај напредак и ваља почети од жена.{S} Јер, кад жене напредују, и кућа |
лики, што долазе Недељом.{S} Зато баш и ваља да се постарате, да научите што више.{S} Сад имамо |
а два крива“, и да данас учитељи његови ваља да се угледају на просветитеља његовога Св. Саву и |
розвани.{S} Јесте, одговори Радиша, али ваља и да га чувамо.{S} Ви ћете овде у школи учити и о |
{S} Ту да дижемо ми нову школу..{S} Али ваља почети поступно.{S} Школа ваља да буде више градин |
на масу народну него нама тамо.{S} А ми ваља још свој напредак да убрзамо!{S} А како ћемо га уб |
То би била малаксалост и немоћ.{S} А ми ваља да будемо пуни младачке снаге и да радимо; да ради |
он да, шта ми ваља да радимо? „Онда ми ваља да долазимо у школу,“ рече прозвани.{S} Јесте, одг |
рече Радиша, а кад нам га он да, шта ми ваља да радимо? „Онда ми ваља да долазимо у школу,“ реч |
о висови или врхови брда и јаче стрмени ваља да остану под шумом; а ако нису, да им се она поди |
ду писмени, а они су једва писмени; они ваља да буду учени, а они су недоучени.{S} Карађорђе и |
литаве.{S} А за потпун развитак телесни ваља да се развијају што више и боље сви мишићи, да би |
не помаже додавати ђубрета, него да њој ваља дати оно, што она нема.{S} И он једва дочека распу |
а купује.{S} На послетку помисли: и ово ваља да буде тако, како сваки може <pb n="171" /> напра |
у буквару?).{S} Ево и с!{S} Које слово ваља сад да напишемо у — с — т — а?..{S} Које је то?..{ |
Шта се ту чује најпре?..{S} Које слово ваља најпре да напишемо?..{S} А где је у?..{S} Ево у.{S |
вар, какви су ти наши људи.{S} Они прво ваља да буду писмени, а они су једва писмени; они ваља |
— оне су празне љуске без језгре; него ваља ићи у језгру, у оно, што речи хоће да кашу, и то п |
44" /> ма како она шарена била.{S} Него ваља ићи на ствари, на оно што речи казују.{S} Зато и д |
донела у школу, не сме да закржља него ваља да расте и да се развија, да достигне своје саврше |
ре.{S} А сад ћу само да вам кажем, како ваља да се владате“...{S} И онда им је као и онима лане |
кад сретнете неког човека?..{S} А како ваља да живујете између себе?..{S} Треба ли да љутите ј |
леп.{S} Зато је и зграда довршена како ваља и просушила се, и нужник ископан, ограђен и покрив |
ла да се исправи и да му се покаже како ваља.</p> <p>Опет да споменемо, да је у загоричкој школ |
коју руку ваља да узмете? — Узмите како ваља кад хоћете да пишете! (Надгледа, јесу ли сви узели |
е ни кућу и општину своју да уреди како ваља, а камо ли државу и све државне и опште народне ус |
та.{S} Кад је ово извео на хартији како ваља, он је онда отишао с Грујом и с ученицима, да то и |
а не пријања и који би напредовали како ваља само под лаком женском руком.{S} Судница је непрес |
осећања се извесно неће развијати како ваља.{S} Место лепоте и радости болник у свету види сам |
о најузвишенија, не могу развијати како ваља.</p> <p>Здравље дакле пре свега и за душевни и за |
озиву своме, само ако сам га вршио како ваља?...{S} Учио сам најновије науке, видео сам шта пам |
емо црепом.{S} Од школе да почнемо како ваља зидати домове, па ће онда на то гледати и други... |
одине, кад чинимо нешто, да чинимо како ваља, да нам се не смеју људи после.{S} А и село ће при |
да двориште школско није уравњено како ваља и да ће му прва киша направити неприлике, особито |
је опазио, да не учи сваку лекцију како ваља, и да већ и наставници нису најзадовољнији његовим |
мо кад бисмо умели да радимо земљу како ваља.{S} На парчету земље, где ми добијемо један товар, |
у и са села, па да је обучим свему како ваља.{S} Али се тако не може отићи далеко и учинити мно |
е сваки најпре омрси сиром, јер се тако ваља, па се после једе оно друго.{S} А после толика пос |
о и естетична.{S} Све је природно, само ваља проучавати природу, познати је и употребити силе њ |
ојица заједно, него сваки за себе; само ваља лепо да идете и кад кога сретнете да скинете капу |
све оно, што види да је добро.{S} Само ваља да види.{S} Он не верује речима; он не прима све.{ |
ћете начинити још бољу и већу.{S} Само ваља цигала, црепа и креча, и да наши зидари не заборав |
ћања онога што је пријатно и непријатно ваља да се развију осећања за све оно што је лепо, исти |
рећи колико ова обадвојица.{S} Онда сто ваља да поделимо на шест делова па првом да <hi>дамо</h |
адиша га је у овоме био упутио како што ваља радити, те је све у „кући“ ишло оправно и уредно.{ |
на то гледати и други...{S} Али за цреп ваља летава правих под конац, за које ће се вешати цреп |
збогом, а кад дођете из школе кући опет ваља да им се окажете и пољубите их у руку.{S} Путем је |
сваки дан као и до сад.{S} А зато опет ваља добро да пазите на здравље, јер знате, да нико бол |
.{S} Напишите га и ви!..{S} У коју руку ваља да узмете писаљку?..{S} Да видим, како је држите!. |
, је ли сваки узео лепо.{S} У коју руку ваља да узмете?..{S} Међу које прсте?..{S} Немојте глав |
ар! — Сад узмите крижуље! — У коју руку ваља да узмете? — Узмите како ваља кад хоћете да пишете |
цо, право вели пријатељ Милун: на чколу ваља дати онога, ко ће од ње имат’ вајде и ко неће почк |
то ње употребљава цреп.{S} Зато и школу ваља да покријемо црепом.{S} Од школе да почнемо како в |
добро дошло.{S} Радиша је видео, да му ваља задовољавати и законске прописе, докле се они не и |
тијег рада и ово мало наклоности к њему ваља да се развије <pb n="181" /> стална навика на рад |
како се намешта буквар.{S} Коју страну ваља да окренете горе? — На коју страну да окренете ова |
слетку, мислио је Радиша, духовну храну ваља да подесим тако, да је душа дечја <hi>тражи</hi>, |
ао је важно и ауторитативно: — Владалац ваља да слуша народ, а домаћин чељад своју!...{S} И, ма |
ле их нису запамтили.{S} Онда им рече: „Ваља сад да запамтите, што ће нам ова велика слова, кад |
то!“ рече Радован. „Па од учитеља може, ваљада, и поп да излегне, ако баш волиш“, рече Велика г |
мало.</p> <p>— А како ласно, Грујо?{S} Ваљада си бегенисао неку?{S} Груја се насмеши па онако |
> <pb n="391" /> <p>Наше школе ништа не ваљају.{S} Оне не ваљају ни собом, као зграде, ни по ра |
о паметних родитеља, а деца им ништа не ваљају,“ одговори други. „А може ли да буде и обрнуто?“ |
p>Наше школе ништа не ваљају.{S} Оне не ваљају ни собом, као зграде, ни по раду своме.{S} Као з |
једно клубе довршило а друго почињало, ваљало помучити, да се крајеви сакрију и утврде.{S} И з |
да ли пита нана или тата или ово дете: ваљало је дати добар одговор.{S} А како да одговори?!{S |
ци увек пунија уста кад каже: син...{S} Ваљало је сада причекати док надође млеко, али је нови |
ака, греда, дирека, рогова и летава.{S} Ваљало је приближно знати и колико ће отићи камена, пес |
е пред вратима школским била готова.{S} Ваљало је само још посути шљунком или песком И тога има |
ознају, јер им је све камен и земља.{S} Ваљало је дакле показивати им згодном приликом врсте ка |
о обе оне даске са стране с дршкама.{S} Ваљало је сада пригодити оне две попречне дашчице, што |
знали су које је која страна света.{S} Ваљало је после ићи даље од свога села, наоколо, а у пр |
у копање и мешање земље и тако даље.{S} Ваљало је само да донесу алат и да ударе мотиком у земљ |
и, и Латински, па после и Француски.{S} Ваљало је сад добро запети, а Радиша није имао времена. |
правилности, лепоте и разноврсности.{S} Ваљало је дакле и за ово набавити алат и упуства, из ко |
био најхитнији и најглавнији посао.{S} Ваљало је тачно знати: каква ће да буде зграда, с колик |
едан не рече да му је тешко и много.{S} Ваљало је још: преко четири стотине кола креча, преко с |
на ред тек у пролеће.{S} Тада је понова ваљало прекопати целу градину, направити распоред где ћ |
.{S} Простирач је већ готов, само га је ваљало порубити да се не осипа и дуже крајеве од прућа |
земље, кад се на коју наиђе.{S} Онда је ваљало свратити пажњу деци на то, како вода на топлоти |
затварају колица, и дно.{S} Попречне је ваљало престругати укосо, те да колица буду горе шира а |
ње и почели да га дену.{S} У средини је ваљало оставити рупу за ватру а наоколо денути.{S} И ов |
није било равно него стрмо.{S} Зато је ваљало израчунати равну, хоризонталну површину његову з |
неколико фуруна креча наложили и већ је ваљало и „мајсторе“ тражити.{S} Тога ради Радиша и Миљк |
оди својој био благ и добар, само му је ваљало да се чува претераности, да држи меру у томе и д |
још био уморан и од пута, а у јутру је ваљало и поранити.</p> <p>Кад је све наместио и легао, |
о.{S} Гласова је било лепих, само их је ваљало артикулисати.{S} И Радиша се и старао, да то учи |
иша је имао највише муке.{S} Онако није ваљало како је он учио, а боље му је веома тешко било н |
елу Планиници; али је било примитивно и ваљало га је само модеризирати и усавршити, унесавши у |
ме требају.{S} Зато би тај новац некако ваљало покупити на једно место, па коме треба, да зна г |
граду!{S} Алал му вера!...“ Још је само ваљало да купи гвоздено огњиште, па је све готово, и по |
ко спушта капији.{S} Онда је овако исто ваљало сад урадити и с друге стране.{S} Сад већ и Груја |
и мој рад, ваља и моја школа; а ако не ваљамо ја и мој рад, онда ми не ваља ни школа.{S} Све д |
ене и мога рада зависи напредак.{S} Ако ваљамо ја и мој рад, ваља и моја школа; а ако не ваљамо |
А тако се ништа озбиљно, ништа много и ваљано урадити не може.{S} Ено и са мном шта је хтело д |
.{S} А деца су ми, хвала Богу, вредна и ваљатна и лепо живују, те смо се лепо и заимали, само д |
мушке деце.{S} Но нек да онај, који има ваљатно дете, које може изучит’ књигу“.</p> <pb n="8" / |
ал навалише људи: те добро је дете, те ваљатно је; а тако нам и треба, те да не осрамоти ни се |
оворили, да за то не брине, јер је дете ваљатно, па ће се и само издржавати.</p> <p>Дође Радова |
лача и љутих болова, и да мало трене; а ваљда ће Бог дати, да се окрене и на боље!...“ И у тој |
{S} Него они лече, па како да Бог.{S} А ваљда ће Бог и нама помоћи, јер је дете било здраво; а |
ми градили, он је зачуђено дрекнуо: „Та ваљда неће бит’ калдрмџије! <pb n="211" /> Боље би било |
о ово овако: „Прошли сам <pb n="184" /> вам пут казао, да се свако име људско, човечије или жен |
оје ће отићи одатле.</p> <p>„Е сада, да вам кажем, да ми кроза село нећемо ићи онако без реда, |
И знајте, чим одем, поднећу предлог, да вам се школа затвори!“</p> <p>Људи стадоше као запањени |
ицима; иначе ћете их остављати овде, да вам не покисну и не покваре се.{S} Ја ћу питати ваше, к |
то сте марили за школу и тражили је, да вам се одобри још онда, кад нисте имали где ни да је см |
о једнога и даје им).{S} Сад пазите, да вам кажем како се држи буквар.{S} На једној страни, ево |
о <hi>г</hi>?..</p> <p>Е сад пазите, да вам покажем даље.{S} Ово код чаше је <hi>ч</hi>; ч — ча |
ћупу.{S} Онда им је рекао: „Пазите, да вам покажем даље.{S} Ово је насликан <hi>коњ</hi>, али |
е.{S} Да чувате и букваре и таблице, да вам и они остану као нови.{S} По мојој табли нико да не |
лово.{S} Али ће вам опет бити лакше, да вам покажем још једанпут.{S} И ви ћете да казујете.{S} |
и, а местимице и подзидани и насути, да вам је милина проћи њима и у пролеће а камо ли у лето и |
едва прибра да одговори: „Дошао сам, да Вам видим школу.“</p> <p>— О, молим, извол’те!..{S} Али |
поправља их).{S} Сад поседите тако, да вам нешто причам.</p> <p>„Ово се ваше село зове Загориц |
мене господин министар пратио овамо, да вам будем учитељ.{S} И ми сви ево у име Бога отпочињемо |
ево данас ви подигли за децу своју, да вам се у њој уче свему ономе што је добро.</p> <p>„У он |
рати, предложити господину министру, да вам се школа затвори.{S} А ево и долази јесен; ови ђаци |
асите и исцедите.{S} А крижуља треба да вам је увек зашиљена, овако као што је сад; и чим се ви |
истрајност у послу.</p> <p>Не треба да вам причам с каквим је успехом свршио Радиша ову школу, |
/p> <pb n="177" /> <p>„Ја ћу то сада да вам исечем...{S} Ево вам сад свака десетка за себе.{S} |
у Фабрику или радионицу машинску, па да вам памет стане.{S} Ја сам својим очима видео једну маш |
hi> оно што ја кажем.{S} А ја ћу сад да вам кажем најпре ово.{S} Да ове клупе чувате, те да ост |
кону у школи.{S} Сад ћу из ове књиге да вам прочитам једну песму, у којој се прича, које је црк |
уквар поцепа.{S} А кад је киша, може да вам покисне и у торби.{S} Зато вам онда нећу ни дати да |
отегли и труда и трошка.{S} Ова може да вам остане опет за судницу, а нову да зидамо на другом |
{S} А пре но што то решимо, чујте ме да вам кажем нешто.</p> <p>„Село је више сиромашно и ви ст |
ите министарству да имате зграду, те да вам постави учитеља.“ У почетку свима се ово учини као |
одело, угодбе у стану и у свему, те да вам се чини, да је тај свет рођен да живи, а не да се м |
џамије и феса велика слова па пазите да вам покажем сва редом...{S} Хајде сад писана да пишете |
<pb n="127" /> продужио: „Сад пазите да вам кажем још неке речи.{S} Можете ли да погодите, која |
о их оставите код куће (само сакрите да вам не узму деца и не поцепају), а ви у торбу турите шт |
ђице, од данас моја Дана и допустите да Вам кажем ти!{S} А пошто немам прстена, ево ти мој прст |
Два! — Кад пружите напред, гледајте да вам стоје равно, а кад их љуљате назад подигните их кол |
е Св. Сава учио људе?...{S} Слушајте да вам причам о Св. Сави.{S} Његов је отац био као краљ у |
сам уз њу <hi>нити против ње</hi>, и да вам се у партиске послове не мешам, него гледам свој по |
м малу задужбину, мали прилог свој и да вам помогнем:“ И одмах најмарљивије прегледа сав Радиши |
људи, да сте саградили нову школу и да вам је најлепша у Србији, рече Даница.</p> <p>— Охо; ча |
ско доба и да може по нешто о њему и да вам прича).{S} А знате ли, кад су Турци задобили наше ц |
<p>„Видео сам, да ће буквар у торби да вам се искоси и испрља.{S} Зато ћу да вам дам по једно |
ашта питала Радишу.{S} А не треба ни да вам казујем, како јој је он врло радо давао упута и как |
ци и њиној мајци, о томе не треба ни да вам говорим.{S} Само још нису веровали томе гласу...</p |
север.{S} И тамо је лако било и мени да вам покажем и вама да видите и запамтите.{S} Него да ви |
не видите бела дана, у којима ће очи да вам искоче од дима и које сваки час могу да букну у пла |
а с друге нема ништа.{S} Ја ћу увек да вам кажем кад коју треба да окренете.{S} Али таблу увек |
„Јесте; један добар ручак, кад дођем да вам прегледам готову зграду...“</p> <p>Радиша, блажен ш |
.{S} И ја имам гусле, и сутра ћу ово да вам певам уз гусле.{S} А сад слушајте, што ћу да вам ка |
у вам дати букваре.{S} А сад ћу само да вам кажем, како ваља да се владате“...{S} И онда им је |
рад у школи.{S} Али је опет потребно да вам изнесем барем укратко, како је Радиша гледао на оно |
ено.</p> <p>Онда рече: „Сад ћу нешто да вам причам.{S} Ми смо у Загорици.{S} Око Загорице су др |
опет буквар!..{S} Хоћу још једанпут да вам покажем <hi>слова</hi>, да их боље утувите.{S} Отво |
се то зове? (Не знају).{S} Е, ја ћу да вам кажем: то се зове „крижуља“.{S} Реците и ви: крижуљ |
печатана ћемо други пут.{S} А ја ћу да вам прегледам...“</p> <p>Кад је ово свршено, Радиша их |
ра да се зашиљи.</p> <p>„Ево, сад ћу да вам раздам и у име Бога да почнемо... (Изазива једнога |
S} Ево свакоме по један...{S} Сад ћу да вам дам по једну оваку хартију, те да га завијете, да г |
ле сам вам показао ономад.{S} Сад ћу да вам покажем још.{S} Преврните и тај лист!..{S} Би ли ко |
е могао и изађе на мегдан.{S} Сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну песму, у којој се прича |
звадите их!...{S} Е добро.{S} Сад ћу да вам видим таблице!...{S} А камо писаљке?...{S} Камо вам |
књигама па ћете читати.{S} А сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну песму, у којој се помињ |
раја, а онда Радиша продужи: „Сад ћу да вам раздам ове таблице за писање.{S} Оне су од камена, |
ам показати то друго.</p> <p>„Сад ћу да вам кажем за таблу.{S} Она има две стране.{S} С једне с |
есет редова?..{S} Е, добро.{S} То ћу да вам оставим, да метнете у буквар па ћемо и други пут, а |
а вам се искоси и испрља.{S} Зато ћу да вам дам по једно овако парче хартије (од новина), да га |
уз гусле.{S} А сад слушајте, што ћу да вам кажем.{S} Ја волим да видим ваше село.{S} А изгледа |
апиши!..{S} Е сад добро пазите, хоћу да вам покажем даље.{S} Која се слова чују, кад се каже <h |
Тако ћете да седите увек кад ја хоћу да вам причам.{S} Сад слушајте!{S} Кад је на Косову изгину |
да му боље стоје и пољуби га.</p> <p>Да вам испричам како је школована Вида — знам, да ћете вол |
"339" /> <p>— Господине капетане!{S} Ја вам се ни до сад нисам мешао у изборе, па ево шта ме сн |
или Дешчанском Кладенцу....</p> <p>— Ја Вам опет кажем, да нити сам уз њу <hi>нити против ње</h |
лике, <hi>ко год хоће</hi>.{S} И ево ја вам сад објављујем свима: да хоћу да учим свакога, ко г |
госпођа.</p> <pb n="269" /> <p>— А која вам је то Зора? упита Радиша.</p> <p>— Моја млађа ћер.{ |
ону страну где нема ових пруга!{S} Нека вам тако стоји табла, а ви узмите ово што се њиме пише! |
затварати.</p> <p>- А сад, браћо, хвала вам на овако лепој слози и мару за школу и да Бог да, д |
и, ако Бог да, ускоро градити!{S} Хвала вам што сте толико пажње обратили сточарству, воћарству |
а, па и унуци и праунуци ваши!{S} Хвала вам што сте доказали, да од човека ништа није отето, са |
волели науку и научили толико!{S} Хвала вам што сте помогли, да се у вашем сиротном селу дигне |
ему овоме што сам у вас видео.{S} Хвала вам и збогом!...</p> </div> </div> </div> <pb n="56" /> |
те сутрадан доћи у школу.</p> <p>„Хвала вам, што сте ме ове године лепо слушали и добро се учил |
авршио испит овим речима:</p> <p>„Хвала вам, браћо млада, што сте волели науку и научили толико |
десну страну и на леву страну.{S} Десна вам је страна ова с десне руке.{S} Окрените се на десно |
и нову школу и изабрало место за њу, па вам министар онда неће затворити школу.{S} А то ћемо да |
писмено, него удара на хартију печат па вам га шиље. („Е, истина је то, господине,“ опет се чуш |
и бољитака, то више напретка.{S} Какав вам је напредак, кад је, на пример, стоке све мање и ка |
им треба за живот.{S} И, вероваћете кад вам кажем, да је, при свој методичкој умешности Радишин |
је место прилично на средокраћи, и кад вам је овде и судница и црквиште, а, ако да Бог, овде ћ |
још траже, да то буде и без жице; и кад вам још поменем, да људи данас најтачније могу да измер |
уда, а сва је наука у књигама.{S} И кад вам кажем још, да су пре људи телеграфирали жицом а сад |
ста, те да мајстори не чекају.{S} И кад вам кажем, да мајстори доиста нису чекали никад ни једн |
друго ђубре.{S} Ви ћете се зачудити кад вам кажем, да тој истој њиви, којој не помаже обично ђу |
ите што год више можете.{S} Јер здравље вам је најглавније, а и снага треба човеку за сваки пос |
тати.{S} Њу нећете онда тражити: она ће вам доћи сама...{S} Нека ти је дело данашње срећно и ду |
су запамтили кад је било турско, па ће вам они напричати ваздан од неправде и силе њине.{S} А |
„<title>Стрижено кошено</title>,“ па ће вам она најбоље показати откуд толико раздора, неслоге |
ница и црквиште, а, ако да Бог, овде ће вам бити и црква, онда зашто да ту не буде и школа? („Т |
Можете гледати и у књигу, али лакше ће вам бити, да гледате како ћу ја...“</p> <p>За овим су и |
ађате и погодите свако слово.{S} Али ће вам опет бити лакше, да вам покажем још једанпут.{S} И |
други полако угледати на вас, и тако ће вам цело село напредовати.{S} Само нек вас Бог милостив |
свршио само Часловац и Псалтир), и биће Вам необично кад одете у ону дивљину; али људи су добри |
вашој према породу своме.{S} А највише вам хвала, што сте је подигли на један јединствен начин |
е, одељали секиром.“ „Би, Грујо, али би вам цела ова даска отишла на иверје; а ја ћу од ње да н |
не бисте учинили, господин министар би вам затворио школу и ви бисте опет остали без школе, ка |
за послове своје потпуно спремни, сваки вам представља не само потпуно развијену личност него у |
за рачунање!..{S} Пребројте их, јесу ли вам све!..{S}Узмите десет!..{S}Колико је остало?.{S} Уз |
вам обећати да ја нећу сметати.{S} Али вам не могу обећавати да ће село гласати ма за кога, је |
{S} Можете ли то да запамтите?..{S} Нек вам стоји то на табли, да боље запамтите.{S} Извадите о |
само наоколо зраке).{S} Е добро.{S} Нек вам то сада стоји на таблицама, а таблице на клупи а ви |
S} И тако даље до краја.</p> <p>Сад нек вам то стоји на таблици, а ви изиђите да се одморите!.. |
лавније, да изучите та слова.{S} Ја сам вам их прошле Недеље показао сва, и писали сте их, али |
змију и слова код змије!..{S} Дотле сам вам показао ономад.{S} Сад ћу да вам покажем још.{S} Пр |
а слова код гусала!..</p> <p>„Дотле сам вам показао јуче.{S} Сад пазите даље.{S} Преврните и ов |
мо ово испод ашова...</p> <p>„Дотле сам вам показао прошли пут, а сад пазите даље.{S} Које је с |
Отворите га код ока!..{S} Мало пре сам вам казао, да има свега тридесет слова, и кад њих запам |
је данас Радиша почео овако: „Јуче сам вам на брду показао, које је исток а које запад, које ј |
у школу и да изучите књигу, и рекао сам вам, да наша књига ништа није тешка и да ћете је веома |
све по десет у реду, па рече: „Ово сам вам направио за бројање.{S} У овом једном реду има <hi> |
људи, и то не волим ни ја.{S} Зато сам вам ја и рекао, да се шалите лепо.{S} А која је шала па |
.{S} Шта се прича у оној песми, што сам вам је из оне књиге прочитао?..{S} Ко још што зна о Св. |
и пре пазио и озбиљно учио све што сам вам казивао; а сад видим, да се ти лепо бринеш и о кући |
добро разумели и запамтили оно што сам вам мало пре казао.{S} Зашто су вам родитељи начинили о |
м, јесте ли добро запамтили оно што сам вам јуче причао о Св. Сави.{S} Шта је био отац Св. Сави |
нда поче овако: </p> <p>„Прошли пут сам вам казао, да сте учинили добро, што сте се одлучили да |
па поче овако:</p> <p>„Децо!{S} Већ сам вам казао, да сте ви дошли у школу да научите да читате |
е три низ образ. „Да пробам.{S} Праштам вам!“ рече Радиша и свима се скиде неки голем терет с д |
(а ви се мучили без суднице).{S} Затим вам хвала, што сте одржали реч и подигли ову нову школу |
>„Ја ћу то сада да вам исечем...{S} Ево вам сад свака десетка за себе.{S} Узмите једну!..{S} Ко |
ете чувати и за други пут.{S} А сад ево вам свакоме по један лист хартије, да те десетке завије |
е ли, које је десна рука?{S} Јесте, ово вам је десна рука, с ове стране.{S} Дигните је!{S} Запа |
устите и да не седнете на торбу.{S} Ово вам сад поклањамо; а ко разбије таблу или поцепа и изгу |
и помагаће се.{S} Само деци вашој, ако вам их да Бог, биће далеко да иду у школу....</p> <p>— |
село и општина имућнија и јача.{S} Тако вам је и с народом и државом.{S} Она је држава јача, у |
ако док се не поузимају све).{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите на клупу две!..{S} Кол |
.{S} Оставите на клупу две!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите још две!..{S} Колико в |
уци?..{S} Оставите још две!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Оставите |
ели?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у рукама?..{S} А колико нисте узели!..{S} Уз |
упи?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико на клупи?...“ Овако докле у |
ало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Узмите јо |
сет?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} А колико је на клупи?..{S} Узми |
S} Оставите једну на клупу!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите још једну!..{S} Колико |
и известили се, да можете добити колико вам год затреба за мајсторе, за столарски рад и друге п |
вети Саво, учитељу, помози!“.{S} Толико вам је за сад доста; а кад порастете причаћу вам много |
блице!...{S} А камо писаљке?...{S} Камо вам <pb n="114" /> крпче за брисање!...{S} Добро.{S} Ос |
своју, подмладак свој, наду своју, и то вам је школа!{S} Срамота!{S} И знајте, чим одем, поднећ |
е и да штампају што год хоће.{S} Ето то вам је „слобода штампе и говора.“ А је ли то добро, пог |
и окружна самоуправа у земљи.{S} Ето то вам је самоуправа.{S} А ови срезови или окрузи да бирај |
ће да управљају целом земљом.{S} Ето то вам је самоуправа у земљи.{S} А колико би то било добро |
и зато, што волите да се учите.{S} Зато вам опет хвала!{S} А кад се ви научите, кад ви примите |
може да вам покисне и у торби.{S} Зато вам онда нећу ни дати да носите буквар кући, него ћете |
ад све то лакше продужити.</p> <p>„Зато вам опет свима хвала, што сте дошли, а уверавам вас, да |
у кућу и назвао: „Добро вече и честито вам Бадње Вече!“ мајка га је дочекала са житом у ситу и |
!{S} Јер се ја само зато премештам, што Вам нисам дао изјаву, да ступам у партију!{S} А ја нећу |
е.{S} И ви ћете сад више учити оно, што вам треба за живот, прво вама и кући вашој, па после и |
е, барем ћу вам објаснити по нешто, што вам је сад тамно и нејасно. — Доиста су некад у овој на |
лушате.{S} Добро морате слушати све што вам кажем.{S} Зато нико у школи не треба да седи па да |
и не поцепају), а ви у торбу турите што вам треба за јело до мрака па дођите овде; а одавде ћем |
не само што имају бољу школу ови, и што вам министар никад више не може узети школу, него и иду |
то је лепо од вас; и господин министар вам је одобрио.{S} Али зар је ово школа!{S} Ово је стра |
и дан доцније дошао, то је с тога, опет Вам кажем, што сам желео да не дангубим у школи; а све |
останете где сте били...</p> <p>— Могу вам обећати да ја нећу сметати.{S} Али вам не могу обећ |
ницом.{S} Дошли су пре подне, и не могу вам описати како су дочекани.{S} Радишу је грлио стари |
>1.{S} Основна начела</head> <p>Не могу вам причати више како је текао и напредовао овај Радиши |
S} Он је заспао за навек...</p> <p>Даљу вам жалост нећу описивати.{S} А колики је ово удар био |
ам живе, госпођо, па доста.{S} А обе су Вам здраве и добре, одговори Радиша.</p> <p>— Хвала Бог |
а, одговори госпођа.</p> <p>— Па нек су Вам живе, госпођо, па доста.{S} А обе су Вам здраве и д |
е код њега слово <hi>ф</hi>.{S} И то су вам сва слова.{S} Више их нема.{S} Свега их има тридесе |
што сам вам мало пре казао.{S} Зашто су вам родитељи начинили ову школу? (Више њих одговарају: |
а, браћо, кад је за чколу не само да ћу вам <pb n="219" /> га продати него ћу га и <hi>поклонит |
ме мислите.{S} Али кад ме питате, ја ћу вам казати шта ја мислим о томе, па после ви како хоћет |
S} Сутра, ако донесете торбе сви, ја ћу вам дати букваре.{S} А сад ћу само да вам кажем, како в |
вати своје здравље још више.{S} А ја ћу вам највише о томе и причати, како се чува здравље и ка |
га остављати овде у школи.{S} А сад ћу вам дати, да га понесете.{S} И ова таблица и ова писаљк |
разумете и боље тувите.</p> <p>„Сад ћу вам дати прву књигу, из које се учи читање, а то је бук |
и у руку да га пољубите.{S} Букваре ћу вам давати да носите кући само кад је лепо време и о пр |
ако хоћете; и, ако ништа више, барем ћу вам објаснити по нешто, што вам је сад тамно и нејасно. |
нијега у селу: „Чујте ме, браћо, што ћу вам рећи.{S} Право каже наш брат и пријатељ Јоксим.{S} |
ле писано.{S} Е, доста.{S} Други пут ћу вам показати то друго.</p> <p>„Сад ћу да вам кажем за т |
то за сад утувите добро, а други пут ћу вам казати још више.{S} Сад извадите буквар!..{S} Нађит |
ата бар једнога“).</p> <p>„Други пут ћу вам причати, како се био бој на Косову и који су били н |
овим манастирима и задужбинама причаћу вам кад будете већи...</p> </div> <div type="chapter" x |
е за сад доста; а кад порастете причаћу вам много више, а има и по књигама па ћете читати.{S} А |
} Ако бисте ме послушали, браћо, ја бих вам рекао, да би најбоље било, да нову школу подигнемо |
ну дивљину; али људи су добри, и од њих Вам неће бити рђаво.{S} Од њих још ниједан није био на |
ељани из гомиле.</p> <p>„Е, сад, браћо, вама да се окренем.{S} Вама хвала што сте марили за шко |
>„Е, сад, браћо, вама да се окренем.{S} Вама хвала што сте марили за школу и отворили је.{S} Та |
„Али сад, браћо, долази нешто друго.{S} Вама је школа одобрена привремено, док не подигнете нов |
ако лепу школу, да је нема у далеко.{S} Вама је ово, у име Бога, четврта а у исто време и после |
ога другога богаства и напретка...{S} А Вама, господине, нека је најсрдачнија хвала од неба до |
b n="210" /> мало јачим гласом рече: „А вама, браћо, шта вами да кажем!{S} Ви сте волели школу, |
— Не знам мени, него како се ово допада вама? запита Радиша.</p> <p>— Ништа ово не ваља, господ |
е и сам сасвим отворено:</p> <p>— Хвала вама, кмете, што сте ви направили овако лепу школу, и х |
о више могу.</p> <p>„Али још више хвала вама, мојим одраслим ђацима!{S} Ви сте пошли у школу од |
ке се долази само учењем.{S} Зато хвала вама опет, што сте марили и тражили школу!</p> <p>„Али |
и њина је будућност.</p> <p>Зато хвала вама, браћо, и овом приликом, прво што сте марили за шк |
.{S} Зато Радиша узе реч и рече: „Хвала вама, деда, што сте ме овако лепо примили и што имате о |
руги и рекао ово:</p> <quote> <l>„Хвала вама, родитељи мили,</l> <l>Што сте нама <hi>школу</hi> |
....{S} Зато им је рекао:</p> <p>„Хвала вама, моји мали ученици, што сте дошли и што волите да |
ће, ако Бог да, донети нову срећу свима вама и целоме селу, и доносити је докле га год буде.{S} |
крените се западу!..{S} Шта је сад пред вама?.. <pb n="163" /> Окрените се северу!..{S} Шта је |
рените се опет истоку!..{S} Шта је пред вама?..{S} Окрените се западу!..{S} Шта је сад пред вам |
да и сад настављате даље, и у толико ће вама бити лакше, и ви можете научити још више.{S} Поред |
ушали и добро се учили!“</p> <p>„Вала и Вама, господине!“ чуше се многи гласови од деце, особит |
видите највећу вајду од ње!{S} Хвала и вама, децо, ученици моји и велики и мали, што сте ме сл |
мо је лако било и мени да вам покажем и вама да видите и запамтите.{S} Него да видим, можете ли |
уђоше у школу и Радиша рече:</p> <p>„И вама ћу да дам по једну оваку хартију. (И даје им).{S} |
за кога ви мислите да гласате, и је ли вама г. Радиша о томе што говорио? упита капетан.</p> < |
пит и код вас, није могао да се нахвали вама.{S} Али сте ви нада све учинили нешто, што ће спом |
учити оно, што вам треба за живот, прво вама и кући вашој, па после и другима.{S} Ви сте још ср |
ните једну душу са два тела.{S} И благо вама обојма, ако се тако спојите, да чините једно, да ј |
у.{S} Школа је ваша истина мала, али то вама ништа није сметало, да долазите сваки дан и да нау |
и претворе се у прах и пепео, заједно с вама и децом вашом; него да ћете поћи у напредак и зида |
па да ми после причате у школи; а ја ћу вама увек казивати, откуда је то и како би требало ради |
рио овим говором:</p> <p>„Браћо,</p> <p>Вама је познато, да су у овој нашој лепој земљици до ск |
јачим гласом рече: „А вама, браћо, шта вами да кажем!{S} Ви сте волели школу, и то је лепо од |
анојка су још живи и здрави, као стари „вамилијаз“ и „вамилијаскиња“.{S} И њина је најстарија В |
живи и здрави, као стари „вамилијаз“ и „вамилијаскиња“.{S} И њина је најстарија Вида, пасторка |
аконима; а нема аветиња, вила, вештица, вампира, вукодлака, караконџула и злих духова.{S} И у г |
r" xml:id="SRP19102_C13.3"> <head>3.{S} Ван школе</head> <p>И ван школе напредовало је све.{S} |
19102_C10.10"> <head>10.{S} Даничин рад ван школе</head> <p>И ако је Даници тек прва година у о |
и довршити, ни у школи самој а још мање ван школе.</p> <p>Четврто, да се учитељи одвоје од поли |
нутарњи мир и његов мирни рад у школи и ван ње.{S} И Бог је давао Радиши и Даници и лепога здра |
те је то потпомагало и успехе у школи и ван школе.{S} И они су се ређали један за другим, те су |
читељу пуну слободу кретања и у школи и ван ње.</p> <p>Да учитељи, особито млађи, иду један дру |
још веселијим срцем, и у школи самој и ван ње.{S} Време лечи све па и најљуће ране.{S} Гроб је |
кући тако и у школи, као у школи тако и ван ње.{S} Све полако, од зачетака.{S} Сејати добро сем |
3.3"> <head>3.{S} Ван школе</head> <p>И ван школе напредовало је све.{S} Нарочито је развијано |
ло, да су се почели поправљати и путови ван Загорице.</p> <p>Одело је у Загорици још непрестано |
а и жену но леп живот у браку.{S} Срећу ван куће, у свету, човек не може наћи без ове у кући.{S |
јесте, него говоре онако како није, те варају све, особито прост свет.{S} Зато их после кажњав |
.{S} И ја мислим, да се ми овде највише варамо, што мислимо, да можемо све.{S} Не можемо ни код |
вет неук и прост, да је прост свет лако варати и да он верује у све што се тури у књиге, јер см |
нула млеко да га узвари.{S} И за час је вареника била готова, те се сви мало „прихвате,“ да не |
покусају и по коју каленицу или чинију варенике.{S} Пред ручак долази и полаженик и он доноси |
и онако добро, јер је не само лакше за варење од млека, него то добро утиче и на чишћење црева |
направило више места за цвеће, поврће, варива, малине и тако даље</p> <p>А је ли потребно да с |
оци, у житу и воћу, у градини за зеље и варива, у кованлуку, па и у самој кући око бољег намешт |
што нису морали да купују ни брашно ни варива, само је Радиша давао со и друге зачине; а за ро |
да џара ватру, и кад се стане стотинама варница дизати у вис, говори: „Оволико оваца и новаца, |
требе у кући својој, које би му пружила варош или већа култура, и радио их је алатом, које је о |
друг сад први <pb n="14" /> пут видеше варош и дућане.{S} Радиши је сад изгледала већа ова оби |
е било сад да се одвоји од куће и оде у варош него зимус о Божићу.{S} Њему је некако ласкало, к |
="SRP19102_C3.7"> <head>7.{S} Одлазак у варош с кметом</head> <p>Радиша се пробудио у јутру, ка |
не носи сваку алатљику па оправку чак у варош; свога обућара, а не опуте се опанци у свакој кућ |
куд оде.</p> <p>Радиша је прво отишао у варош те приновио нешто од одела и покуповао неке најпо |
што <pb n="380" /> нису морали да иду у варош да оштре, клепљу и наде секире и друге алате, нег |
агоричани ни за то нису морали да иду у варош, нити да трпе некалајисане судове и да се њима тр |
ани не морају за сваку ситницу да иду у варош или да због тога трпе.</p> </div> <div type="chap |
и договорише се, да у јутру рано иду у варош и покупују што треба.{S} Радиша је одмах тачно из |
<hi>Загорица</hi> и однели га у оближњу варош на пошту и умолили, да се сва писма, књиге и нови |
ко једанпут понесу план и оду у оближњу варош, да потраже мајсторе, и тамо се распитају за све. |
х сунце не затече у постељи, дотле је у варошана правило, да их сунце затече у постељи.{S} И су |
и малих села; а има и великих градова, вароши или чаршија.{S} Највећи је наш град сада <hi>Бео |
е што више великих брда, равница, река, вароши и села.{S} Показивао је опет на којој је страни |
улци и они, који су седели по крајевима вароши, нису ни куповали пера, него су их чупали од сво |
куд иде и на шта иде одбијала га је од вароши и школе, а помисао да остане у селу, да не иде в |
је већ отпутовала с мајком до најближе вароши а одатле с једном својом другарицом и њеним оцем |
, да се разговарају преко жице из једне вароши у другу и из једне земље у другу, и још траже, д |
инама, и у одређени дан дође из оближње вароши и околних села читава поворка гостију.{S} Дошло |
ађе једнога најревноснијега помагача из вароши, који познаје и село Загорицу и многе загоричане |
оницу с леве стране од уласка а нове из вароши у десну, Даничину.</p> <p>Прозори су на целој зг |
ућу.{S} Главног мајстора је био узео из вароши, а они су други били оданде из села, особито они |
ту, а за врата и прозоре он је донео из вароши.</p> <p>О Великој Госпођи зграда је била под кро |
живе калуђери.{S} А цркве граде села и вароши свако за себе и у њима служе свештеници или попо |
раз.</p> <p>Што су се више приближивали вароши, то је Радиша све више мислио на њу, на школу, н |
ега села учити као у најбољем граду или вароши.</p> <p>„Али ја се још нечем вишем надам од вас. |
мо се распитају за све.{S} Зидари у тој вароши тада нису имали много посла па зато нису много н |
оже потписати код тога и тога „брата“ у вароши; а то беше један дуванџија.{S} И тиме се заврши |
Радиша пожелео да је лекар или да је у вароши.{S} И као лекар он би сада помогао и себи и чеду |
бежала, него све једна до друге као и у вароши, да и по томе видите, да овај свет воли заједниц |
у и продавали околним селима и носили у вароши.{S} А „мајстори“ су већ почели да иду и у друга |
} Јер многа не беху видела калдрму ни у вароши а камо ли у њином селу.{S} Гледајући тако неколи |
ма куће у реду једна поред друге, као у вароши, и улице попођене каменом као по варошима, кмет |
села.{S} Онда им је казао, да се и <hi>вароши</hi> или градови пишу великим словом и писали су |
S} И у свима тим селима и градовима или варошима живи наш народ српски, живе Срби.{S} Тако иде |
је опет зато ред био бољи него у многим варошима, где га одржавају жандарми.</p> <p>Попа је нај |
а нису као у тестије него широка.{S} По варошима је таква тестија и зову је <hi>ћупа</hi>.{S} З |
е знате шта је, јер нема у вас.{S} А по варошима се тако зове једно јело.{S} Кажите сад сви: с |
Радиша им је објашњавао и рекао, да по варошима, а у онога света, где је он био на наукама, и |
је добро знала, шта је мода учинила по варошима, и шта и данас чини све више, па је добро пази |
х простих, често неписмених мајстора по варошима.{S} А Даничине су ученице уносиле новине и поп |
вала наше примитивне занате те врсте по варошима.{S} А кад су свршили и продужну, они су се ода |
м је она била но ма какво друго пиће по варошима.{S} И ниједан распуст школски Радиша није пров |
аку ситницу.{S} Радиша је знао, да и по варошима има враџбина и лудих обичаја свадбених, а из с |
лу нема картона.{S} Али њега нема ни по варошима, па зато опет људи њиме и књиге повезују и упо |
вароши, и улице попођене каменом као по варошима, кмет рече: „Е, не би ти, господине, у свој За |
И, како би било на два ката, као оно по варошима?“</p> <p>Радиша му рече, да не диже двокатницу |
ељачка посла, знаш; није као код вас по варошима... <pb n="298" /> А најгоре нам је за постељу. |
.{S} Пето, у свакој има кревета као и у варошима, и у њима је све чисто и опрано, углачано и на |
онео собом и који не би онда нашао ни у варошима нашим.{S} А деца су то гледала и желела да и с |
то и опрано, углачано и намештено као у варошима.{S} И сав намештај и све угодбе варошкога живо |
а је срамота да плаче....</p> <p>Дође и варошица у којој је школа, то јест, они дођоше у њу.{S} |
о црквенско, и чуло се не само по целој варошици него и по околини.{S} То је школско звоно, и о |
он једном нађе и кмета Миљка у оближњој варошици и запита га овако:</p> <p>— Кнеже, како је код |
два ђака у школу, која беше у оближњој варошици.{S} Сви сељани почеше да се згледују, ко ће да |
екара, али њега тада не беше у оближњој варошици, чак до окружног града.{S} А ко ће да иде чак |
чком оделу сеоском, које је само понека варошка ситница допуњавала и полепшавала; па и њу је Да |
лепа, бела, проста, пола сеоска а пола варошка одећа, или оно лепо бело лице, које су красиле |
као цркве.{S} Неки су чак, по угледу на варошке куће, подигли и горњи бој, те им куће личе на п |
дела окречену школу а нека и лепе, беле варошке куће и цркву, не би ни знала шта је креч.{S} А |
дети у соби и готовити јела у кујни, по варошки; а деца ће јој сва ићи у школу...</p> <p>Изглед |
ћин, који гради кућу, нек је сагради по варошки, овако зидану, па ето ти и соба, и кујне, па он |
ла већа доле и два мања горе; сасвим по варошки.{S} А подрум само испод кујне с вратима из двор |
ом сељачком адету.{S} Али је то било по варошки и ником није падало у очи, нити је ко замерао.{ |
раћао да види, како Крсман зида кућу по варошки.{S} А кад је она била готова, и кад се у мали з |
бан број столица високих, четвороногих, варошких, те да се свет подиже са земље и кад руча и ве |
о, како је то лепо било видети оно лепо варошко, бело и интелигентно лице, лепо очешљано, у леп |
арошима.{S} И сав намештај и све угодбе варошкога живота има и свака сеоска кућа па ма како она |
израђивала!{S} Ништа или барем што мање варошкога и куповнога, а што више онога, што је сама ру |
ала, а чувала их од свега „куповнога“ и варошкога.{S} И ово је необично много учинило, не само |
није хтео да га замени новим плотом или варошком тарабом, него оним што је желео да пренесе у с |
деља дана, и дође Свети Василије или по варошкоме Нова Година, и Радиша треба да иде у школу.{S |
А <pb n="15" /> газда и газдарица су по варошкоме још спавали.{S} Јер, докле је код сељака прав |
целе речи).{S} Ко уме од <pb n="167" /> вас?..{S} Ко! још?..{S} Ко може још брже?..{S} Да покуш |
ако хоћемо...{S} А, ево, ви хоћете.{S} Вас нико није ни терао у школу: ви сте сами хтели, и ви |
то је <hi>змија</hi>.{S} Чувајте се, да вас не печи!..{S} А зашто не може?..{S} А која може?..{ |
натраг!{S} Ко уме сам?..{S} Хајдете, да вас кушам преко реда!..{S} Сад изиђите на одмор!..“</p> |
ди?..{S} А предње ноге?..{S} Пазите, да вас не огребе!..{S} А задње ноге?..{S} А реп?..{S} А бр |
а редом!..{S} Хајде сад натраг!..{S} Да вас кушам преко реда.{S} Нађите ж!..{S} Нађите ђ!..{S} |
} Милане, покажи ти сва четири!..{S} Да вас кушам преко реда: који је ово?..{S} А ово?..{S} А о |
ч да нећете иметати при изборима, па да вас оставимо?</p> <pb n="339" /> <p>— Господине капетан |
ле наставити учење.{S} Сад ћу најпре да вас кушам, да видим јесте ли добро разумели и запамтили |
акога слова стоји по једна слика, те да вас подсећа на то слово.{S} Ето слика око подсећа вас н |
ћемо, господине!“ — „Е, онда хајдете да вас, у име Бога, уведем у школу!{S} Ходите вас двојица |
S} А реп?..{S} А бркови?..{S} Пазите да вас не уједе!..{S} Зашто не може?..{S} Каква је то мачк |
, госпођо, и моја мајка, и допустите да Вас пољубим у руку!“ И пољуби је.{S} Онда се окрену Дан |
то жив <hi>јарац</hi>?..{S} Може ли да вас убоде?..{S} А који може?..{S} А какав је ово у букв |
и?..{S} Очи?..{S} Уста?..{S} Може ли да вас уједе?..{S} Зашто не може?..{S} Нађите слова код ко |
ира и <hi>г</hi> код гусала.{S} Него да вас пробам овако напамет, јесте ли попамтили ова слова. |
лупу па се одморите, а после ћу опет да вас зовнем“....</p> <pb n="91" /> <p>После повећега одм |
ој северној?.. <pb n="166" /> Сад ћу да вас кушам овако.{S} Пружите руку где су Руси!..{S} Пруж |
таблу и буквар у клупу!..{S} Сад ћу да вас пустим напоље, да се мало одморите, па ћемо после д |
С које су стране Швабе?..{S} Сад ћу да вас кушам овако.{S} Окрените се Русима!..{S} Окрените с |
е и сами овако да бројите.{S} Сад ћу да вас пустим да се одморите, али напоље немојте ићи без г |
земљоделским пословима, јер су они и за вас и за сав народ наш најпотребнији; јер он од тога жи |
ио, шта је на западној страни, тамо иза вас?..{S} А шта је на овој страни од нас?..{S} А на ово |
Сад се наслоните леђима на ту клупу иза вас!..{S} Тако ћете да седите увек кад ја хоћу да вам п |
е; а сви ће се други полако угледати на вас, и тако ће вам цело село напредовати.{S} Само нек в |
не иду у школу, ваља да се угледају на вас, како ви радите, а не ви на њих.{S} А где што сами |
а на то слово.{S} Ето слика око подсећа вас на слово о, о — око; слика столица на слово с, с — |
декламацију „<title>Дижите школе, деца вас моле</title>“, коју су сви лепо разумели и радовали |
двојица најмањих овамо напред!..{S} Сад вас двојица!.. (И тако дање, док двојица највећих нису |
} Па ми бабе рекоше, да га изнесем пред вас као пред крстоноше, па ће му веле, бити боље!“ Збун |
ми се ко стане жалити за што на кога од вас.{S} Највише пазите, да ништа не кријете, него увек |
авом писаљком.{S} Зато ћу ја свакоме од вас дати по један буквар и по једну ову таблицу и крижу |
{S} Пазите још једанпут!..{S} Ко уме од вас?..{S} Ко још?..{S} Хајде сви заједно!..{S} Сад ћемо |
а за десет петнаест година нико више од вас неће <pb n="230" /> седети у овим талпарама, кровин |
то, да светли свима.{S} И онај, који од вас научи нечему онога који не зна, учинио је највеће д |
ако ће полако бити могућно, да сваки од вас озида и живи у оваквим грађевинама, какве су најбољ |
што је добро, онда ће и други видети од вас и примити.{S} Ето тако се и поправља село и врши на |
оно што можете, па ће и други видети од вас и примити.{S} И не крите што год знате.{S} Јер је и |
олу сваки дан, ја се опет више надам од вас великих ђака.{S} Велики прво много лакше разумеју н |
<p>„Али ја се још нечем вишем надам од вас.{S} Наш је свет за пет стотина година у ропству под |
столице с, код ока о.{S} Ко би умео од вас?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко би још умео?..{S} Хај |
<hi>и</hi> — игла.{S} Би ли ко умео од вас?..{S} Хајдете сви: о — око с — столица, н — нож, и |
едно слово него по два и три).{S} Ко од вас може овако?..{S} Ко још?..{S} Још?..{S} Сад извадит |
та, он уме и да пише.{S} Кад хоће ко од вас да пише писмо војнику, или што друго, он мора да ид |
/hi>, то је једно цвеће.{S} Да ли ко од вас познаје то цвеће?..{S} Е, пазите још једанпут. (Чит |
ао по земљи и учио људе.{S} Је ли ко од вас чуо штогод о томе, како је Св. Сава учио људе?...{S |
очели смо да подижемо школе. (Ако ко од вас има много старога деду, он може бити да памти то ту |
S} Ви сте волели школу, и то је лепо од вас; и господин министар вам је одобрио.{S} Али зар је |
евтиније.{S} И то ће бити кад тад и код вас, говорила је Даница с пуно вере.</p> <p>- Е из твој |
к, који је ове године држао испит и код вас, није могао да се нахвали вама.{S} Али сте ви нада |
тељ (и показа руком на Радишу) ради код вас, да и ви гласате за опозиционаре, те га је господин |
} Али сељачка посла, знаш; није као код вас по варошима... <pb n="298" /> А најгоре нам је за п |
!{S} Хвала браћо, и нека Бог поживи све вас и децу вашу!“ И онда изиђоше.{S} Људи су разгледали |
, у име Бога, уведем у школу!{S} Ходите вас двојица најмањих овамо напред!..{S} Сад вас двојица |
е?“ (а у души је мислио: како ћу ја без вас).{S} Мајка онда поче да му разбија и ову бригу, да |
и су добри људи и слушају свога кмета и вас...</p> <p>— Па, да зовнемо кмета, да видимо, шта ће |
и ми ћемо све то учити...{S} А сад ћу и вас да пустим, да идете са својима па да дођете сутра.. |
ни себе, ни мене, ни родитеље своје, ни вас другове своје.{S} То је учинило, да су људи у овоме |
вам цело село напредовати.{S} Само нек вас Бог милостиви поживи, на добро и срећу и вашу и кућ |
нек се само продужи овако!{S} Зато нек Вас Бог поживи, на срећу Ваше породице, Ваших ученика и |
свима хвала, што сте дошли, а уверавам вас, да ја нећу нимало пожалити труда па ни трошка, да |
творено рекао овако:</p> <p>— Одвео сам вас, да чујете, шта људи говоре.{S} Јер што човек више |
ач: „Нисам имао књиге, господине, молим Вас, научићу други пут... немојте!“ Али учитељ подвикну |
ети, оте му се само ова:</p> <p>— Молим Вас, господине, зашто сте ме звали?</p> <p>Капетан опет |
т’ боље?!</p> <p>— Власт је чула, да он вас буни, да не гласате за владиног кандидата него за о |
ити док је света и века; и да није било вас, не би се она данас овако поносно белела.{S} И још |
т данашње владе и владајуће странке, то Вас учтиво молим господине министре, да га одмах изволи |
, ево ја ћу да дам једно, а ви сад, ето вас свих, па ко хоће нек да још једно!“</p> <p>Сељани п |
, него за свашта праћа пандура, да кмет вас не може да позива написмено, него удара на хартију |
пије и облигације и воде рачуне.{S} А у вас је сад отворена, и ви први долазите у школу.{S} Зат |
>.{S} То ви не знате шта је, јер нема у вас.{S} А по варошима се тако зове једно јело.{S} Кажит |
Шта је то доле? — Је ли таква столица у вас? — А где има оваке столице? — А шта је оно поред ст |
мњачу је лако направити, јер сламе је у вас, хвала Богу, доста, па, ако хоћете, и душеке и јаст |
.{S} Узмите још једну!..{S} Колико је у вас?..{S} Сад узмите још једну!..{S} Колико сте узели?. |
.{S} Узмите још једну?..{S} Колико је у вас?..{S} А на клупи?.{S}- Узмите опет десет!..{S} Коли |
м срећни и напредни народе!{S} Ја сам у вас много научио!{S} Идем сад у свој непросвећени завич |
Саве и да га учим свему овоме што сам у вас видео.{S} Хвала вам и збогом!...</p> </div> </div> |
i>љуљашка</hi>, али није о дрвету као у вас него о два дирека.{S} Где нема великога дрвета да с |
куда ћемо.{S} А које је највеће брдо у вас?“ Деца не знају; свакоме је највеће оно близу његов |
пет се чуше гласови).{S} Онда нема ко у вас ни књиге да чита, а у књиге је написано све што људ |
е.{S} А шта је оно испод евењке? — То у вас нема, а то је гвоздена лопата, па се овде удене дрш |
сала.{S} Зато рече: „То је добро, што у вас <pb n="93" /> има гусала.{S} Уз гусле су нам се и о |
реба да се подижете са земље — доста су вас кости болеле — и сламњачу је лако направити, јер сл |
добру децу воли и Бог и људи, и онда ћу вас и ја волети.{S} Онда ћете ви бити и ђаци добри и на |
ђите напоље, да се мало одморите, па ћу вас после опет зовнути“...</p> <p>За време одмора Радиш |
одине госпођа учитељица, а до године ћу вас, вели, учити ја.{S} Онда зовну Даницу и рече јој: „ |
едаше, Радиша настави:</p> <p>„Овако ћу вас ја сваки дан пуштати по мало да се одморите, па ћем |
лазе <pb n="112" /> у школу, него и <hi>вас</hi> велике, <hi>ко год хоће</hi>.{S} И ево ја вам |
и чу, да ђаци имају распуст чак до Св. Василија.{S} Зато он поведе и Радишу кући, и стигоше по |
до кад ви оно имате распуст?“ До Светог Василија,“ одговори он. „Па сутра је Св. Василије,“ реч |
асилија,“ одговори он. „Па сутра је Св. Василије,“ рече она. „Е, па још сутра,“ рече он.{S} И н |
/hi>; Благоје, треба велико <hi>б</hi>; Василије, треба велико <hi>в</hi>..!{S} Како је теби им |
рође и читава недеља дана, и дође Свети Василије или по варошкоме Нова Година, и Радиша треба д |
зовић треба велико <hi>л</hi>, за твоје Васић треба велико <hi>в</hi>; за твоје Живановићу треб |
дакле сам себе да мења, да дотерује, да васпитава.{S} А на послетку, помишљао је, тако и јесте: |
{S} Он је био производ наше школе, која васпитава само <hi>речима</hi>, а руке и не дира.{S} Он |
не суровости у васпитању, које данас не васпитава и не упитомљава него подивљава...{S} Избацимо |
вој атмосфери, развијајући се телесно и васпитајући се душевно, да воле ред, да воле <hi>другов |
урођености с принципом прилагођивања и васпитања.{S} Јер ако све оставимо природи и урођеним о |
тако зване наставе, свега образовања и васпитања.</p> <p>На другом месту Радиша се старао, да |
овна је настава просто проширено домаће васпитање.{S} Даље се оно грана у безброј разних школа |
ваком предузећу.</p> <p>Али, има ли <hi>васпитање</hi> какве моћи?{S} Зар ми њиме не можемо баш |
омладине</hi>.</p> <p>И ако тако добрим васпитањем или правилним просвећивањем народним успемо, |
допринесе штогод и поправци у настави и васпитању подмлатка народнога, те отуда и просвети наро |
же ни бити задатак васпитању народном и васпитању његовога подмлатка.</p> <p>Зато је, као што в |
вот.{S} А друго не може ни бити задатак васпитању народном и васпитању његовога подмлатка.</p> |
и паметнога у њих видео само у домаћем васпитању!{S} Више љубави, више чистоте, више пажње и ч |
мотика закопа.{S} И бојати се, да ми у васпитању, у овој основи, мало шта и можемо да изменимо |
Отуда и терора, силе и оне суровости у васпитању, које данас не васпитава и не упитомљава него |
ци могао да изводи и остварује поједине васпитне принципе, које је до сад познавао више теориск |
метну који већи пањ и да затворе, да се ватра не гаси, а ујутру да поране да је опет наложе.{S} |
, што се данас зове „кућа“, где се ложи ватра, готове јела и меси хлеб.{S} Не смемо више трошит |
изнео слику пожара, где ее шмрком гаси ватра, и објаснио, како то бива.</p> <p>Овако је Радиша |
ко, читаве главње), једне машице, један ватраљ, један ашов, једну мотику, један чекић, по оке с |
>Што се тиче металних радова и оних без ватре и с ватром, њих је Радиша за сад морао да изостав |
т: „Милош је био јуначког срца а притом ватрен, па је гледао да преким путем покаже, да он није |
а“ било је нешто о Богу, човеку, земљи, ватри, ваздуху, води, биљкама и животињама — све и ништ |
а направи бајаги цреп и да га испече на ватри да се скоро усија и — звечао је лепше од поречког |
че металних радова и оних без ватре и с ватром, њих је Радиша за сад морао да изостави, и ако ј |
S} У средини је ваљало оставити рупу за ватру а наоколо денути.{S} И овде су видели двоје: како |
унутра, да процеди млеко и метне га на ватру, а Радиша оста пред бачијом, да узме и унесе које |
ове. „Христос се роди!“ па онда да џара ватру, и кад се стане стотинама варница дизати у вис, г |
и испећи.{S} Нигде више у свету не ложе ватру насред куће, као ово у нас....{S} Ено, Новак је в |
ених кандидата, па је чула да господин, ваш учитељ (и показа руком на Радишу) ради код вас, да |
старао, да учини више него други.{S} А ваш учитељ <pb n="259" /> и ваш уважени и вредни кмет М |
му је Груја.</p> <p>— Је ли истина, да ваш учитељ не спава? упитао је даље походилац.</p> <p>— |
е се некад угледати и други.{S} Труд је Ваш био огроман а рад зналачки, те су с тога и донели о |
други.{S} А ваш учитељ <pb n="259" /> и ваш уважени и вредни кмет Миљко најбољи су сведоци томе |
скупоће и великих трошкова.{S} Али ја и ваш кмет Миљко мислили смо много о томе, па смо нашли н |
а развио овакав разговор:</p> <p>— Овај ваш господин као да је учио за „бачванџију“ — тако је г |
е марили за школу и отворили је.{S} Тај ваш мар баш највише и казује, колико школа вреди и да с |
рији човек или какав рођак или пријатељ ваш, онда треба да приђете и у руку да га пољубите.{S} |
и нада све учинили нешто, што ће спомен ваш сачувати за вечита времена у селу вашем.{S} Многи у |
раја, највише од свих је чинио и учинио ваш вредни кмет Миљко, који је више запео и бринуо о ва |
требало допустити...{S} А, на послетку, Ваша воља, господине министре; али знајте, да ћете погр |
?..{S} Добро.{S} Сад ћемо да пишемо сва ваша презимена...“ И пишу.{S} Други пут су писали своја |
есно затворити школу.{S} А куда ће онда ваша штета, и грехота, и срамота!...</p> <p>„Зато, браћ |
д извадите таблицу, да пишемо сва имена ваша.{S} Да почнемо од прве клупе па редом.{S} А да би |
без другога не можете.{S} Онда је срећа ваша у животу вашем осигурана.{S} И ништа више у животу |
, и код свега.{S} А на првом месту кућа ваша мора да буде другојача.{S} Ово данас нису куће, гр |
ру за школу и да Бог да, да и ви и деца ваша видите највећу вајду од ње!{S} Хвала и вама, децо, |
да се с њим можете поносити и ви и деца ваша, па и унуци и праунуци ваши!{S} Хвала вам што сте |
ођете у школу у овоме селу.{S} Школа је ваша истина мала, али то вама ништа није сметало, да до |
димо, шта ће он да каже?</p> <p>- То је Ваша воља.{S} Кмет је добар, вредан и поштен домаћин, и |
кући својој.{S} И ја се радујем, што је ваша задруга толика и тако напредна; и, дабогме, да тре |
“</p> <p>— О, молим, извол’те!..{S} Али ваша је школа лепша од наше! рече Даница и пружи руку „ |
а те остави овде.</p> <p>- То је сасвим Ваша и његова ствар, а ја то не могу тражити ни од њега |
чист.{S} И њина стока је на пијаци и по вашарима имала бољу цену, јер је била крупнија и боље у |
ица</hi>, али није са три ноге, као ове ваше, него са четири, а има иза леђа да се човек наслон |
која још не могу да појме вредност ове ваше опште тековине, али ће се поносити и њоме и селом |
е добро на шалу и немојте никад из шале ваше да излази свађа..“</p> <p>„Извадите буквар!..{S} П |
S} Зато ми допустите, да му и од стране ваше и од стране своје, школине и ђака својих, изјавим |
ко, да вам нешто причам.</p> <p>„Ово се ваше село зове Загорица, и ово је загоричка школа и ви |
нећете мени сметати у изборима, и да ће Ваше село гласати за владиног кандидата, па да ви остан |
окисну и не покваре се.{S} Ја ћу питати ваше, како се ви владате и код куће, и дабогме да нећу |
о ћу да вам кажем.{S} Ја волим да видим ваше село.{S} А изгледа, да ће и сутра бити овако лепо |
доведе.</p> <p>„А да се ово велико дело ваше, браћо, и започне и овако срећно доврши, од почетк |
попа и рече: „Нека је благословено дело ваше од сад и до века, амин!{S} Хвала браћо, и нека Бог |
и храм науке и видела, којим ће се село ваше поносити док је света и века; и да није било вас, |
аки учитељ и надзорник волети да дође у ваше село...</p> <p>Кмет Миљко саслуша ово пажљиво па о |
о!{S} Зато нек Вас Бог поживи, на срећу Ваше породице, Ваших ученика и целога села!“...</p> <p> |
срећу и вашу и кућа ваших и целога села вашега!{S} А ви сте учили, ево, и како се здравље чува, |
те, него ће се сваке године сва деца из вашега села учити као у најбољем граду или вароши.</p> |
те га је господин министар преместио из вашега села.{S} Али, ако ти даш реч, да ћете ви гласати |
поље, те да видим и ону другу половину вашега села.{S} Зато ћете и буквар и таблу оставити у ш |
ише зна, сви знате, да више и вреди.{S} Вашем селу и треба мајстора за много што шта, а најпре |
о насликано с ове стране?..{S} Јесте; у вашем селу нема ни цркве ни манастира.{S} Манастире су |
инџилира“, и ми смо се договорили, да у вашем селу саградимо оваку школу....{S} И ту му показа |
год могнем боље.{S} Али је он чуо, да у вашем селу до сад није било школе и да у Загорици нема |
је воље онда, кад је и отворена школа у вашем селу и ја дошао овде за учитеља.{S} Истина, долаз |
ле да роде и у нашој земљи, па и овде у вашем селу, само да умемо да их садимо и калемимо, па с |
!{S} Хвала вам што сте помогли, да се у вашем сиротном селу дигне овакав храм просветни, да се |
ако: „Најпре ћемо ићи на највеће брдо у вашем селу, одакле можемо видети све мале у Загорици, п |
ва слога и тако прегнуће је и подигло у вашем <pb n="260" /> сиротном селу ову величанствену па |
{S} Зато ћете ви први и изучити књигу у вашем селу.</p> <p>„Али и у онима другим селима око Заг |
н ваш сачувати за вечита времена у селу вашем.{S} Многи уче много и знају много, али раде мало. |
можете.{S} Онда је срећа ваша у животу вашем осигурана.{S} И ништа више у животу човековом не |
ажније отпочињемо.{S} Кажите ми, кад се ваши родитељи моле Богу?...{S} Е, онда и ви сад отпочињ |
на <hi>осам стотина дуката</hi>.{S} Али ваши су се вредни младићи а моји добри старији ђаци зау |
и ви и деца ваша, па и унуци и праунуци ваши!{S} Хвала вам што сте доказали, да од човека ништа |
ато, што не умеју да читају.{S} Зато су ваши родитељи и покварили судницу а начинили школу, те |
Вас Бог поживи, на срећу Ваше породице, Ваших ученика и целога села!“...</p> <p>Онда приђе Ради |
поживи, на добро и срећу и вашу и кућа ваших и целога села вашега!{S} А ви сте учили, ево, и к |
који једини и води напретку, а све због ваших <pb n="338" /> несрећних избора и ћораве политике |
децу вашу и причати о вредноћи и љубави вашој према породу своме.{S} А највише вам хвала, што с |
ем у вашу сиротињу.{S} А кад је у школи вашој све овако добро, мене и не мрзи да останем у њој; |
то вам треба за живот, прво вама и кући вашој, па после и другима.{S} Ви сте још срећнији, што |
мојима овде и помагаће се.{S} Само деци вашој, ако вам их да Бог, биће далеко да иду у школу... |
ет Миљко, који је више запео и бринуо о вашој школи но о својој кући и своме имању.{S} Зато ми |
у прах и пепео, заједно с вама и децом вашом; него да ћете поћи у напредак и зидати и ви куће |
бли, ја имам ово за брисање.{S} А ви за вашу таблицу немате.{S} Зато ви треба да узмете овако м |
ог милостиви поживи, на добро и срећу и вашу и кућа ваших и целога села вашега!{S} А ви сте учи |
начинили школу, па ме је пратио да учим вашу децу.{S} И ја сам то и почео у име Бога и учићу их |
, да остављам оваку палату па да идем у вашу сиротињу.{S} А кад је у школи вашој све овако добр |
, добро, децо.{S} А како ћемо за трудбу вашу?{S} Колико ћете тражити од села? упита их Миљко.</ |
вековима просипати видело науке на децу вашу и причати о вредноћи и љубави вашој према породу с |
браћо, и нека Бог поживи све вас и децу вашу!“ И онда изиђоше.{S} Људи су разгледали <pb n="263 |
у опет биле на пољу.{S} Дан је опет био ведар и топао, као да је и небо хтело да загоричка школ |
у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба, баба; веди он во, добро аз да, вода; глагол он го, рци аз ра, |
еси нешто, што их уби обоје као гром из ведра неба.</p> <p>Једне ноћи Милан је немирно спавао, |
скочио.{S} Звезде су трептале као усред ведре зимње ноћи.{S} Све се утишало и предало сну, само |
м освежен.{S} Ово јутро изгледало му је ведрије него јучерање.{S} Устао је пре зоре и газдарице |
<head>8.{S} Поправке и прва настава под ведрим небом</head> <p>Сутра дан су дошли и ђаци и „мај |
о у судници.{S} Кад је изишла из тора с ведрицом пуном млека и затворила га, она преко обичаја |
а овце и угна их у тор, а Велика дође с ведрицом да их музе.{S} Од блеке оваца ништа се не чује |
део краве, које дају сваке муже по пуну ведрицу млека; а видео сам кокошке, које носе крупна ја |
.{S} Зато му је и у кући било све чило, ведро и весело.</p> <p>Али је нада све у Радишиној кући |
т дечји, да се оплемењава срце њихово и вежба рука, па ма у који предмет што долазило.{S} Зато |
трајнија, него да се и око и рука дечја вежбају и припремају за ручне радове.{S} И певање је во |
порова буде мање, а друго, да се и деца вежбају у пресуђивању и изналажењу онога што је право.< |
лупу.{S} А трећи огледају или боље рећи вежбају своју снагу, и своје очи и руке, на дрвету, на |
ампана и прочитала све оно испод слика, вежбала су се у писању и најдужих речи и у читању <pb n |
од топли дани, ученици су се и купали и вежбали у пливању.{S} Није заборављена ни шведска гимна |
шете.{S} Зато ћемо ми често овако да се вежбамо.{S} Сад извадите таблице, да све ове речи пишет |
> ту изводили најразличнија гимнастичка вежбања: и у реду, војничка, и у кретању удова у месту |
еду војена <pb n="238" /> и гимнастичка вежбања, играли се разних игара и надметали у трчању, с |
су већ момци и војници, као ова витешка вежбања.</p> </div> <pb n="320" /> <div type="chapter" |
тима по команди.{S} А за то су слободна вежбања у реду од велике вредности.{S} Не дакле на спра |
игре, и народне, и гимнастичке, и војна вежбања у реду, и с пушкама, и гађање у нишан.{S} Поред |
личинама и њиним одношајима, после тога вежбање у тим радњама усмено, напамет, те да се са задо |
иши је Цртање одвише требало не само за вежбање руке и ока и за развијање осећања за оно што је |
права.</p> <p>Код читања се продужило и вежбање у растварању речи на слогове и гласове, и читањ |
жи деци за разумевање.{S} Кад су оваким вежбањем добро запамтила и рукописна и штампана и прочи |
огод?“..</p> <p>Овако их је Радиша дуго вежбао и стојећи и седећи, а кад је дошло подне, он је |
инструменат, који је у свакога, може се вежбати <pb n="195" /> сваки дан.{S} И говор је песма, |
ило лако пригодити, јер је оно имало да веже све четири даске.{S} Све је ишло по нацрту, по мер |
ити и остати само успомена; а ако се не веже за живот, нити ће у ње бити много интереса ни од њ |
река.{S} Где нема великога дрвета да се веже за грану, оно се гради овако, између два дирека.{S |
, а у вишој неминовно и да се продужи и веже за живот.{S} Јер ако се не продужи, никакве вајде |
/hi>; али кад се овако одсече с лозом и веже уједно, онда то зову „<hi>евењка</hi>“.{S} Ето и к |
уче отвесну на <pb n="117" /> основицу, веза нешто тешко за конац па га обеси за врх троугла и |
.{S} Дође и Радиша и донесе конац па га веза за онај колац на средини, опружи до периферије и с |
уђој кући.{S} Притиснут је, погажен је, везан је, и не сме слободно ни да се прекрсти, ни да го |
ти на поправци њиховој: мора се настава везати са животом а учење с радом.</p> <p>Особито се ос |
ако је Загорица опет имала добре и брзе везе с осталим светом и ако село није било „ушорено.“ А |
же перо, оно не шкрипи и не прска него „везе“.{S} Зато су му и другови давали, да им зареже.{S} |
иша одви и нађе најлепше вунене чарапе, везене вуницом, па не знајући управо шта да ради и шта |
ести (главније) и оченаш на српскоме, у вези с понеком причом, из које су изводила ону молбу ил |
е преко зиме, а највише у посте.{S} А у вези с овим у Загорици се развијало и једно друго добро |
које предавање, које би већином било у вези с оним што је читано а износило нешто ново и најпо |
>ново</hi> мора се наслањати на старо и везивати се с њим.{S} Цигла на циглу и малтером да се с |
4 године после, него је стално одржавао везу с њима и по свршетку школе, особито због набавке с |
А што је најглавније, ми овде ступамо у везу с другим једним створењем, да живимо заједно, да д |
ву пољопривредну машину, барем круњач и вејалицу....{S} А то ће најбоље они....{S} Па ко ће да |
рљање, сејање, окопавање, жетву, вршај, вејање и тако даље, и за све ово људе, који њима рукују |
и ђерзонке, машине за цеђење меда и за вејање жита и ормане, столове и столице, а један је нек |
ко даље.{S} Тако један набави машину за вејање жита, други опет круњач, трећи краву још бољега |
ливаде коси, и сено купи, и жито врше и веје — све машине, а човек само управља.{S} Лако ћете р |
сагоревају наше тело, те му се скраћује век.{S} И најздравије је пиће: лепа, бистра, хладна вод |
лико траје.{S} Може ли он сада за један век урадити онолико и оно, што су други народи урадили |
ревима.{S} А почетком и половином овога века ослободи се ево само један део његов, ни петина ње |
о рђавсто, па да будемо почкодни целога века!“ — „Оно није ласно, рече Велика, али кад ти толик |
во рђавсто па да будемо почкодни целога века и ми и ти....{S} Ето зато тата брине, како ће да т |
есењега дана шездесетих година прошлога века дође од капетана кмет лепога села Планинице и обја |
рилика наших у другој половини прошлога века; ако она допринесе штогод и поправци у настави и в |
све до краја.{S} И после и непуна пола века ја се надам, да и ви нећете више живети по овим да |
ића „<title><hi>Емила</hi> деветнаестог века</title>“ од Алф.{S} Ескироса, који тада беше изиша |
ће се село ваше поносити док је света и века; и да није било вас, не би се она данас овако поно |
у!</p> <p>„Куку несрећној, до Бога и до века!...“</p> <pb n="246" /> <p>А сестре браћу своју:</ |
а је благословено дело ваше од сад и до века, амин!{S} Хвала браћо, и нека Бог поживи све вас и |
да те не види!</p> <p>„Куку црној и до века!...“</p> <p>И као да су се надметале која ће гласн |
и народ ће наш напредовати и живети до века...</p> </div> </div> </body> </text> </TEI> |
сад светитељ, међу свецима; а пре седам векова или пре седам стотина година он је ишао по земљи |
баш много одавно.{S} Било је пре седам векова или пре седам стотина година.{S} Онда је у Србиј |
напредна, али си срцу моме туђа.{S} Пет векова смо те ми чували, да не прекидаш свој развитак; |
оно, што су други народи урадили за пет векова?...</p> <p>Све су ово крупне тешкоће, о којима с |
ина година или, како људи кажу, пре пет векова.{S} А било је на Косову.{S} Косово је далеко ода |
} А он поста „робље“ и робова скоро пет векова; дакле, скоро двапут кише него што је био у свој |
опи измакли од нас у свему за пуних пет векова, и да у њих има још и много више науке.{S} Зато |
уги веле, за шест година, трећи за шест векова, а четврти веле, да му је требало много више вре |
, и доносити је докле га год буде.{S} И векови ће говорити: слава и хвала нашим старима, који п |
и реч и подигли ову нову школу, која ће вековима просипати видело науке на децу вашу и причати |
али редом.{S} Само Раду штеде; нека га, веле, нек се дете одмори.{S} Но и Радиша устаје и чим с |
онесе и тај род да буде бољи.{S} Земља, веле, мора да има то и то па да добро роди, а ако нечег |
" /> пију или пију мање.{S} Особито је, веле, шкодљиво, да га пију деца, и жене докле носе и до |
само за лек.{S} Онда би и живели више, веле учени људи, и нарав би нам се поправила, те би бил |
како се Крсман сасвим поварошио. „Био, веле у Књаза, па видео, како тамо људи граде куће, па х |
е, и направи што год види.{S} Упамтило, веле, и неке црквенске песме што је чуло од попа у цркв |
едовно скупљали свакога месеца „за оно, веле, <hi>наше дете</hi>“, и скупљали често по толико, |
очи погледао?...{S} Овако беже од мене; веле, момак сам, па срамота.{S} А онако ће долазити жен |
{S} А то дете Радованово много вале.{S} Веле, да туви сваку песму, сваку причу, сваку бројаницу |
p> <p>— Ти можеш да порадиш код њих.{S} Веле, да они тебе слушају.</p> <p>— Они мене слушају за |
да се чудим, како води душу!..</p> <p>— Веле, да је заветан и да не пије.</p> <p>— Није заветан |
бих ја могао да учим до миле воље.{S} А веле, да се у њој више и боље научи но и у оној великој |
или две попит’ више!{S} Људи га нуде и веле: де господине, како ми, а он никако; но вели: до ј |
н свет овај створио за шест дана, други веле, за шест година, трећи за шест векова, а четврти в |
" /> најстарији и најпаметнији, а други веле, да је он као душа човекова, и да се не види; неки |
Велика, али кад ти толики паметни људи веле, да га даш, дај га.{S} А Рада је паметан и неће се |
емљи, а неки веле, да је он свуда; неки веле, да је он као човек, најјачи, највећи, <pb n="88" |
ао душа човекова, и да се не види; неки веле, да је он свет овај створио за шест дана, други ве |
.{S} Неки веле, да је Бог на небу; неки веле, да је он на Земљи, а неки веле, да је он свуда; н |
то никад не можемо ни дознати.{S} Неки веле, да је Бог на небу; неки веле, да је он на Земљи, |
зоља, а неки кажу <hi>оса</hi>, а неки веле <hi>ос</hi>.{S} И, ето, то је о — с, ос.{S} Кажите |
у; неки веле, да је он на Земљи, а неки веле, да је он свуда; неки веле, да је он као човек, на |
неуљудно него и забрањено.{S} Сад неки веле, да је боље не дати људима да греше, него их пусти |
сторе и да не зовемо ни једнога.{S} Они веле да могу сами!</p> <p>— Можемо, можемо! потврдише о |
видиш шта кажу ови моји јунаци?{S} Они веле, да не доводимо мајсторе и да не зовемо ни једнога |
Но ти слободно узми дете и води куд ти веле људи“...{S} Најпосле се договоре, да упитају и Рад |
година, трећи за шест векова, а четврти веле, да му је требало много више времена те да створи |
!..{S} Домаћима и није право, али гости веле, „свадба је“.{S} Није му се допала ни она велика г |
зао, онда је Милован додао: „За то наши веле, да је подивљала.“ А други рече: „Ми имамо једну к |
се чува на особитом месту за њиве, јер веле, да је оно благо кад је на правом месту.{S} И воће |
м пред вас као пред крстоноше, па ће му веле, бити боље!“ Збуни се Радиша, па не знаде шта да ј |
} Шта је оно испод цркве?.. („Тестија“, вели дете).{S} Јесте као тестија, али јој уста нису као |
родом и његовом државом.{S} По томе је, вели, држава наша заједничка кућа, наша велика задруга, |
мало узео.{S} То су апстракције, које, вели, нису за децу.{S} Објаснио им је у овом разреду са |
пазе на све до ситница, како би после, вели, и ми умели да градимо.{S} Најпре да гледају каква |
селу, где је земљиште јевтино, јер се, вели, зими не могу згрејати а лети сачувати од врелине. |
леди:{S} Радиша гледа у мајку, да види, вели ли она то истина, а мајка погледа у Радишу, да вид |
подине, свињска глава.“ Добро си рекао, вели Радиша.{S} А како се у свињске главе зове ово сасв |
попова са седам парохија; а сад немамо, вели, ниједнога, него нам долази чак из чаршије.{S} Так |
и ово да је што лепше, и ето тако ћемо, вели, ићи у напредак, у прави напредак без лутања...{S} |
госпођа учитељица, а до године ћу вас, вели, учити ја.{S} Онда зовну Даницу и рече јој: „Дано, |
Радиша остане у Загорици, „пошто су му, вели, он и кмет тога села дали уверења, да неће сметати |
ead> <p>И школа је лепо, звучно име.{S} Вели се: школа просвећује, школа отвара очи, школом су |
вода“, рече други. „Да се вода слива,“ вели трећи.{S} И продужише све редове овако испупчено. |
је оно испод њушке? („Кер, господине,“ вели једно).{S} Лепо.{S} То и јесте кер, јер лови зечев |
а!“ рече онај други. „И учен је много,“ вели трећи. „Кажу, да је био чак тамо у Швапској, на ве |
ва у цркви? („У цркви чати и поје поп,“ вели прозвани ученик).{S} Погледајте у слова код цркве! |
ке и судови из којих једемо.{S} А наука вели: где је чистота, ту је и здравље.{S} А све што нам |
би дошла на ред она мања.{S} Али Радиша вели: нек она расту, а ми ову примљену боље да учимо.{S |
да до гроба.{S} И оне расту.{S} И народ вели: што колевка заљуља, то мотика закопа.{S} И бојати |
е <hi>оса</hi>!..{S} Шта се чује кад се вели <hi>нос</hi>?..{S} Шта се чује кад се изговори <hi |
е, да то може и да буде и како. „Избите вели, у судници онај зид, што дели собу за преноћиште о |
е једноме да одговори.{S} Овај устаје и вели: „Можемо ми, што смо здрави“.{S} Зато шта ваља да |
ла и гледа кућу и децу.</p> <p>— Зато и вели пословица, да кућа не стоји на земљи него на жени, |
оме да одговори.{S} Де, кажи ти!{S} Ђак вели седећи: „Наши су саградили ову школу да ми учимо“. |
д вратима и чистаљке за блато.{S} Један вели: „Куд му се и ово досети!“ А други рече: „Па ово б |
ао Владета Војвода.“ Свима жао; а један вели; „Господине, мој деда пева уз гусле!“ То Радиши да |
“ Радиша га запита, зашто то пита, а он вели „Рекла ми нана, да те питам“.{S} Свеједно је било, |
поглед на немирка, питајући га, шта он вели. „И ја тако мислим,“ одговори он. „А ко је више кр |
и милозвучним гласом рече: „Децо, право вели пријатељ Милун: на чколу ваља дати онога, ко ће од |
} Ама, па, како ћемо, кад капетан овако вели и тражи?!</p> <p>— Капетан гледа овде партиски, а |
иде за својом срећом!{S} Кад цело село вели, и он воли, биће са срећом, ако Бог да!...“ И вече |
де господине, како ми, а он никако; но вели: до једне, две <pb n="208" /> или три пијемо ми ње |
ко се окрену Радиши и запита га: шта то вели капетан, јер ову реч „гарантовати“ чује сад први п |
ј природи њиховој.{S} А ово је још, што вели највећи социолог данашњи Херберт Спенсер, организа |
па ако не може, ја ћу зажмурети, па што вели пословица: „Куд сви Турци, туд’ и голи Асан“ — оже |
о увек једно мора да попусти, а мудрост вели, да паметнији попушта.{S} Не надмећите се дакле у |
д неко неком пружа нешто да узме, па му вели на.{S} Пазите ону другу реч! н -е, <hi>не</hi>: то |
сад оволика гомила камења, и Радиша још вели, да ће бити мало, да ће требати још 3—4 пута оволи |
еде на зло.{S} Само да учим још!“...{S} Велика опет упаде: „Вељу ја теби, да дете воли да учи, |
дно кметово дете и Радиша Радованов.{S} Велика скроји и саши Радиши још једну преобуку, заплете |
премни.{S} И Радован пристаде на то.{S} Велика одреши коња и предаде га Радовану, па и сама пођ |
да од нас, па како он, тако ћемо и ми.“ Велика се мало замисли па јој се оте уздах: „О, моје ле |
н с кметом а Радиша са сином његовим, а Велика и Миља пратиле су их очима, докле год нису зашли |
и Радиша дотера овце и угна их у тор, а Велика дође с ведрицом да их музе.{S} Од блеке оваца ни |
опривреде, ручних радова и кућења.{S} А велика се пажња мора поклонити и практичној геометрији |
убрзо отишао сваки на свој посао.{S} А Велика као да је овога јутра спремила своме Радиши мало |
и како те Бог учи!{S} Ти боље знаш!“ А Велика онда додате: „Радо, дете, само се прекрсти и рец |
перо</hi> којим се пише, а оно доле ова велика <hi>табла</hi>!{S} Може ли овим пером да се пише |
„Ваља сад да запамтите, што ће нам ова велика слова, кад се пишу и штампају или печатају.{S} О |
ајбоље и најпитомије.{S} Жива је ограда велика и одавно је заменила мртву и она, лепо однегован |
и што волите да учите још, јер је наука велика; а оно што сте ви мали до сад научили, само је п |
</p> <p>Са свих страна на школи је била велика стреја и деца су имала где да се склоне од кише, |
!{S} За неколико дана у судници је била велика сума и људи су стали мислити, ко ће шта да гради |
тарешина над војском; па ту суд, па она велика школа, у коју Радиша иде и која се зове гимназиј |
свадба је“.{S} Није му се допала ни она велика галантерија у изразима према женскима и пред дец |
ите буквар и нађите после џамије и феса велика слова па пазите да вам покажем сва редом...{S} Х |
вели, држава наша заједничка кућа, наша велика задруга, у којој је владалац домаћин а ми чељад |
{S} Уговорише, да „кућа“ или кујна буде велика и с гвозденим огњиштем и да буде четири собе: за |
новој згради</head> <p>Одавно се издиже велика гомила песка у дну дворишта нове школе а до ње ј |
тави: „Јесте, браћо, и ја велим нека је велика хвала брат Мијаилу!{S} Али ја мислим, ако ово од |
ете.{S} Још је остало да им каже, да се велика слова пишу и у почетку свакога говора или приче |
ни сада били најдужи, и приближивала се Велика Госпођа.{S} Зора је већ отпутовала с мајком до н |
и озбиљан и достојанствен, и чувати се велика смеја и раздраганости исто онако као и велике љу |
и поп да излегне, ако баш волиш“, рече Велика гледајући у Радована. „Е, сад учитељ, поп, то ти |
и целога века!“ — „Оно није ласно, рече Велика, али кад ти толики паметни људи веле, да га даш, |
чнијега узраста и одела.{S} Учитељ беше велика људина, да је скоро главом дохватао до тавана.{S |
м јој се заплака мала беба у колевци, и Велика оде, да је узме и подоји; а Радован оде до гувна |
рећом, ако Бог да!“</p> <p>И Радован, и Велика, и Радиша преспавали су ову ноћ као ретко коју.{ |
цртала поједина слова печатана, мала и велика па чак и писана, докле нису ухватила њихов прави |
дмерена и сварљива.{S} Тај раст омеће и велика хладноћа: телу шкоди зима а души страх, зато их |
о о томе, па смо нашли начина, да нас и велика зграда не стане много и да је за десет година ис |
е мир, као да све посни.{S} У тој вреви Велика ништа није могла да каже Радиши, само је мило по |
дили, прешли су на „Читанчицу“, тражили велика слова и казивали зашто је где написано.</p> <p>К |
а кад набројите шест и дође тај празник Велика Госпођа, а ви ћете сутрадан доћи у школу.</p> <p |
доброј нарави, Радиша је и у овоме имао велика успеха.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
обри загоричани.{S} Седма је, тако исто велика, што учитељи нису стални, те да што отпочну и из |
дни</hi> развитак, једнак за све, и јер велика већина завршује своје образовање у њима и иде у |
је поручивао из Јелака свакојаке даске, велике и мале, танке и дебеле, узане и широке, особито |
људски и рука људска израђује.{S} Куће, велике грађевине: школе, цркве, позоришта, музеји и раз |
n="112" /> у школу, него и <hi>вас</hi> велике, <hi>ко год хоће</hi>.{S} И ево ја вам сад објав |
у учионицама као и у свима просторијама велике загоричке школе.{S} Затим су пазили, кад је лепо |
х је једва дочекала, да после и она има велике ученице и да преко њих све више утиче на поправк |
} А за то су слободна вежбања у реду од велике вредности.{S} Не дакле на справама него у реду, |
је год било лепо време, Радиша је и ове велике ђаке изводио у поље и <pb n="318" /> ту изводили |
да не само своје ученике, нарочито ове велике, обучи како се што калеми, него и да преко њих и |
не би чекали.{S} А Радиша подбуни своје велике ђаке а преко њих и друге, да иде што више њих на |
о за нову школу, где су се већ издизале велике гомиле камена и песка, а за тим у градину, да ви |
то, и на самим колицима проврте округле велике рупе за осовину.{S} Само све да буде од јачег др |
тим пре, што му је ово требало и за оне велике ђаке, који ће му долазити још само две године.</ |
радио још ово.</p> <p>Прво, увео је оне велике ђаке своје у радионицу и набавио и алат за стола |
S} Онда им је рекао, да ће он учити оне велике ђаке у четвртом разреду, а њих ће мале учити ове |
и, и научићу и ученике своје, барем оне велике да их граде!..“</p> <p>Кад је опазио, да је „гим |
ите што хоћете.</p> <p>— А што учиш оне велике?</p> <p>— Учим их да буду људи.</p> <p>— Твоје ј |
ти ће у ње бити много интереса ни од ње велике вајде.{S} У њу се мора унети здравље, живот у ку |
рослави, али опет просто и срдачно, без велике параде, како им и доликује.</p> <p>Освануо је Пе |
онолико, колико је могло без нота и без велике муке и дангубе.{S} И опет је постигао много.{S} |
тре глас, да ће учитељ да учи „писми“ и велике, који хоће.{S} И све се само питало с чуђењем: д |
си много више прошао света и видео, а и велике си науке учио.{S} Хвала ти од неба до земље, што |
адиша је ове године учио трећи разред и велике ђаке, а Даница само други, јер у први нису прими |
оје је ово било ново за Радишине ђаке и велике и мале.{S} Они су мислили, да се само у пролеће |
иште и пливалиште за Радишине ученике и велике и мале.</p> <p>Једног дана рече Радиша кмету Миљ |
сносе нешто низ брдо, а могу да сносе и велике болове и невоље.{S} Прочитајте сви: с — н — о — |
изградили постеље (кревете) и подигли и велике и мале са земље, изградили лепе кашике, <pb n="3 |
иша поред свакидањих малих ђака учити и велике ђаке Недељом и празницима, и велики су се почели |
смеја и раздраганости исто онако као и велике љутине и онога што из ње може да изиђе: тиме ћу |
којега су зидане и мање куће а камо ли велике грађевине; и њега нигде не употребљавају одмах о |
да им ово треба и да ће од овога имати велике користи.</p> <p>Новина је у овоме времену била т |
после је помагао мајсторима, не тражећи велике наднице но колико му се да.{S} За школу је треба |
<p>„Распуст траје 6 недеља, а то је до Велике Госпође.{S} Зато ви бројте недеље, па кад наброј |
ша не само редовно од малих ђака градио велике, и учио их још по 3 — 4 године после, него је ст |
то једва дочекаше долазак свештеников у велике посте, те је крстише, и кум јој даде мило име Ми |
уредио око доксата мале ђаке а иза њих велике, а иза ових стали су људи.{S} Онда је он изишао |
че, а то су или какви видљиви предмети, велики и мали око нас, или какве појаве у њима или на њ |
опет више надам од вас великих ђака.{S} Велики прво много лакше разумеју него мали, а друго они |
ори: „Ако хоће тата да ме да, ја хоћу.“ Велики чисто би лакше, и сад му стаде причати, шта је д |
ајстарији у некој жупи или покрајини, а велики жупан је био онај, који је под собом имао више ж |
дође и на вечеру и на конак у механу, а велики проблем још није решио...</p> <p>Сутрадан рано д |
ре почели и сваки ће дан ићи у школу; а велики су говорили, да ће они пре, јер су разумнији па |
одговорио, толико су и сада осећали, да велики, ако не и највећи, део захвале за нову школу при |
<p>И каменарска је „индустрија“ учинила велики напредак.{S} Не само да су људи свуда копали и р |
ће у присојној страни сваки домаћин има велики воћњак, у којем има свакојака и најлепша воћа; и |
их дудова.{S} А кад они израстоше доста велики, он поручи мало семена од свилених буба и у једн |
тра или прекосутра, јер је и онако снег велики, па нема пртине....{S} И сутрадан Радиша више во |
е породице.{S} А испод, доњега стана је велики подрум за дрва.</p> <p>Кад је овако утврдио глав |
е му бити зими, може ли долазити кад је велики снег, колико њих има у кући, воле ли и они да он |
те?“ И нађоше, да је сад доцкан, јер је велики снег; него сутра, па да пођу раније.{S} Сутра оп |
и међусобно убијање!...{S} Јер, још је велики Аристотело рекао, да је човек „<foreign xml:lang |
оме или и још да купи.{S} И зар то није велики добитак?..{S} Онда је дошла наша власт.{S} Пре с |
гледа у њу?...</p> <p>Напредак је дакле велики.{S} Истина, он би се учинио и без мене.{S} Али ј |
у Србији владао Стеван Немања и звао се велики жупан, место кнез или краљ.{S} Жупан је најстари |
и и велике ђаке Недељом и празницима, и велики су се почели зачикавати с малима, који ће пре да |
те одношаје и размишљајући о њима.{S} И велики је Гете рекао: „Таленат се развија у тихој самоћ |
а хоћу да идем, ако хоћеш да ме даш.“ И Велики сад би лакше, па рече: „Је л’ ти ја велим, да он |
го твоја ишпартана поља, ушорена села и велики градови!{S} А доћи ће време, да и ми покажемо, ш |
овима, које мали загоричани, па многи и велики, још нису ни видели.</p> <p>Градина је преко лет |
!{S} Хвала и вама, децо, ученици моји и велики и мали, што сте ме слушали и што сте се учили и |
И све се само питало с чуђењем: да ли и велики могу да је изуче, јер су многи веровали, да не м |
д ограде и гледали су, како се играју и велики и мали ђаци.{S} Али је све ово њима изгледало не |
купалиште, где су се често купали и ови велики и они мали ђаци.</p> <p>Али је поред купања, кој |
} Веселији него икад дотле Радишини ови велики ђаци остављају школу, да идуће Недеље опет дођу |
и само на поправку, ако хоћете, као ови велики, што долазе Недељом.{S} Зато баш и ваља да се по |
мали напредовали у школи, толико су ови велики чинили за напредак свој и за напредак села.{S} И |
им пословима руководићемо ја и они моји велики ђаци, јер они знају како се то ради.{S} И тако ћ |
су ми сваки дан мали ђаци, а ви сте ми велики ђаци.{S} Па и ако мали ђаци долазе у школу сваки |
пошто је била Недеља, те су и Радишини велики ђаци били на окупу, то и Радиша оде на збор с њи |
друга Недеља, и дошли су опет Радишини велики ђаци.{S} И дошли су сви, сем једнога, који је от |
че: „И добро би било, господине.{S} Они велики би се стидели од оних малих, а они би се мали ст |
огу они мали, могу и треба да науче они велики.{S} А грађе је за ово, хвала Богу, изобиља, само |
ленули у господина надзорника као и они велики и чудили се, шта их пита.{S} Залуд је Радиша нап |
толико му је још милије било, што и они велики још не могу да се одвоје од њега и од школе.{S} |
долазе Недељом, као што су долазили они велики ђаци његови.{S} Њима би прилично жао, кад чуше д |
што овако умеју они мали а не умеју они велики.{S} А Радиша им све показа: како се обележава ко |
S} Он је мален и скроман, али може бити велики и плодан.{S} Село је мало, али ево људи су добри |
из суднице кући и каза својој домаћици Велики, да ће Радишу да узму „на чколу,“ она се и обрад |
ко!{S} Кроз коју годину сви ће ови наши велики ђаци бити војници.{S} Неки ће отићи и у стајаћу |
име Бога, почео сам.{S} Почео сам онај велики и узвишени посао, за који сам се толико спремао. |
о хоћемо.{S} И зар то опет није добитак велики?...{S} Сем тога, ми сад имамо и своје школе, а п |
остало ништа друго; него да купе један велики чекић за разбијање камена, а доцније, ако затреб |
{S} Зато Радиша намисли, да учини један велики оглед.{S} Једном приликом запита Миљка, чије је |
име Бога, децо, ви почињете данас један велики посао.{S} Почињете да учите књигу.{S} Сва мудрос |
мао под собом више жупа; зато се и звао велики жупан.{S} Немања је имао три сина:{S} Стевана, В |
све ћете ви то да научите да читате као велики ђаци, само да долазите у школу сваки дан.{S} И н |
ти.</p> <p>Дође Радован кући и каза ово Велики.{S} Она саслуша пажљиво па му сасвим одлучно одг |
нио и ту кућу направио.{S} И ово је био велики добитак за село.{S} Јер више не само што <pb n=" |
еке више суднице.{S} Он истина није био велики, али је тако лепо склопљен од тесаног камена, да |
некако много размахнуо руком и направио велики крст па се и дубоко поклонио.{S} Треће, изјавио |
{S} Али кад „гусенице“ порастоше колико велики прст, па се замоташе у чаурице, она се зачудише. |
о да мало одмори ноге.</p> <p>Долазак у велики град изненадио је не само Радишу него и оца њего |
Ама, Бога <pb n="104" /> ти, да л’ могу велики да науче?“ упита Миљко.{S} А Радиша му одговори: |
.{S} Радишини мали ученици постајали су велики, а од ових људи и домаћини, а Даничине ученице ж |
школи</head> <p>Идуће Недеље упитали су велики ученици Радишу: зашто их је одвео на онај збор и |
и опет кад чуше, да ће од сад они бити „велики ђаци“ и опет долазити барем Недељом, сви се обра |
лу децу нећу учити Недељом и празницима великим, и онда сам беспослен; и ко год хоће да учи да |
Кажу, да је био чак тамо у Швапској, на великим наукама“, рече четврти.{S} Онда Радиша рече:</p |
и нема собе.{S} Да су дворишта ограђена великим прошћем или дугачким и дебелим врљикама и да је |
о име људско, човечије или женино, пише великим словом из почетка.{S} Сад запамтите, да се и <h |
е казао, да се свако <hi>село</hi> пише великим словом и почели су од Загорице па писали сва по |
в дан.{S} Радиша је био казао и малим и великим ђацима да дођу, а кмету Миљку је био рекао, да |
Радиша једне Недеље договори са својим великим ђацима, да на Ивањ дан оду у Поречје, где раде |
нога, да нас поучи.{S} А ја сам с мојим великим ђацима био у Поречју и све смо видели и примили |
школски је посао одмицао и с малим и с великим ђацима и приближивао се крај школској години.{S |
све оно, што је прошле године радио и с великим и малим ученицима.{S} Рука сад још више није сл |
ја загоричкој школи и Радиша је почео с великим ученицима својим Недељом егзерцир с пушком и га |
ави место феса носио је неку шеширину с великим ободом.{S} Тада први пут Радиша чу речи: „панта |
ога нашао за потребно, да упозна децу с великим словима и рукописним и штампаним.{S} Рекао им ј |
памтите, да се <hi>наша имена</hi> пишу великим словом, на пример Алекса, треба велико <hi>а</h |
амтите, да се и <hi>презимена</hi> пишу великим словом.{S} На пример, за твоје презиме Лазовић |
>народи</hi> и њине <hi>земље</hi> пишу великим словом, на пример Срби и Србија треба велико <h |
i>брда</hi> и све <hi>планине</hi> пишу великим словом и писали су све у околини.{S} И на после |
а се и <hi>вароши</hi> или градови пишу великим словом и писали су све познате.{S} Другом прили |
ао је дакле Радиша с истим ученицима, и великима, да продужи започети посао и у овој години.{S} |
знали.{S} А мали загоричани су причали великима о тужној царици Милици и о причању необичнога |
израдио.</p> <p>Друго, Радиша је с овим великима почео више да гаји песму.{S} Певали су све виш |
ко вредан и добар, али ми умре рано, од великих богиња, те ја остах сирота, сама с ово двоје де |
ујеверна, он је будио и код малих и код великих.</p> <p>Али му се чинило, да ова наука највише |
код малих је ударена основа, а тек код великих ђака (у продужној школи) ова се основа разграна |
види што већи простор и покаже што више великих брда, равница, река, вароши и села.{S} Показива |
ту и великих села и малих села; а има и великих градова, вароши или чаршија.{S} Највећи је наш |
стања, па се можете побојати скупоће и великих трошкова.{S} Али ја и ваш кмет Миљко мислили см |
лим, да ћу, ако да Бог здравља, имати и великих ђака.“ „Е, знам неколицину у нашем селу да би ј |
: „Па ја се у Бога уздам, да ћу имати и великих ђака?“ А Миљко га зачуђено запита: „А како то, |
њих опет друга и тако даље.{S} Има ту и великих села и малих села; а има и великих градова, вар |
сваки дан, ја се опет више надам од вас великих ђака.{S} Велики прво много лакше разумеју него |
свој и за напредак села.{S} И без ових великих Радиша извесно не би развио ни саму писменост у |
Крсман, један од најразборитијих првих великих ђака његових, који баш тада беше изишао из војс |
о су отишли многи и од оних мојих првих великих ђака; а сви ће бити у народној војсци.{S} Зато |
околним селима.{S} Један од оних првих великих ученика Радишиних отворио је и стружницу у најб |
малих, а они би се мали стидели од оних великих, те би и једних и других било мање“.{S} Овај ра |
i>, и она су најглавнија; али има и <hi>великих</hi>.{S} Од њих су нека исто овака, као мала, с |
hi> је писано овако а печатано овако; а велико писано овако а печатао овако; дакле печатано ист |
великим словом, на пример Алекса, треба велико <hi>а</hi>; Благоје, треба велико <hi>б</hi>; Ва |
реба велико <hi>б</hi>; Василије, треба велико <hi>в</hi>..!{S} Како је теби име?..{S} Које сло |
треба велико <hi>а</hi>; Благоје, треба велико <hi>б</hi>; Василије, треба велико <hi>в</hi>..! |
м словом, на пример Срби и Србија треба велико <hi>с</hi>, Турци и Турска треба велико <hi>т</h |
велико <hi>с</hi>, Турци и Турска треба велико <hi>т</hi>, Грци и Грчка треба велико <hi>г</hi> |
а велико <hi>т</hi>, Грци и Грчка треба велико <hi>г</hi> и тако даље и писали су све народе и |
S} А теби?..{S} Које Здравко теби треба велико слово?..{S} Е лепо.{S} Сад извадите таблицу, да |
Како је теби име?..{S} Које слово треба велико?..{S} Како је теби?..{S} Које ти слово треба вел |
Како је теби?..{S} Које ти слово треба велико?..{S} А како је теби?..{S} Које слово ту треба в |
пример, за твоје презиме Лазовић треба велико <hi>л</hi>, за твоје Васић треба велико <hi>в</h |
велико <hi>л</hi>, за твоје Васић треба велико <hi>в</hi>; за твоје Живановићу треба велико <hi |
како је теби?..{S} Које слово ту треба велико?..{S} А теби?..{S} Које Здравко теби треба велик |
о <hi>в</hi>; за твоје Живановићу треба велико <hi>ж</hi> и тако даље{S} Које треба за твоје Ла |
авно девет месеца.{S} Време таман доста велико да се заборави много што шта, особито у ово врем |
исано а овако печатано мало; а овако је велико; дакле готово исто онако.{S} Ево <hi>с</hi> писа |
<hi>оџа</hi> па виче одавде.{S} Ово се велико зове џамија а ово дугачко зове се мунаре.{S} Мож |
до и на грабац, него чекају док порасте велико и онда се сече редом.{S} Зато им и шума изгледа |
етврте стране.{S} Изгледало је сада као велико гувно с малим испупчењем код стожера.{S} Онда ре |
исано и <hi>с</hi> штампано мало, а ево велико; дакле сасвим исто онако.{S} А <hi>н</hi> је пис |
спођину дне доведе.</p> <p>„А да се ово велико дело ваше, браћо, и започне и овако срећно доврш |
} И, сутрадан је Груја доиста био донео велико бреме.{S} Али је сваки, мислио, да то учитељу тр |
оле; а кад удари киша и зими ту би било велико блато.{S} С тога Радиша узе конац и опружи га од |
прсне. „Е, ето зато, рече Радиша, само велико камење може тако да се намешта.“ Почеше и деца д |
Сад ми је пало у део, да изведем једно велико дело!{S} Од свега онога што сам видео у свету и |
тај понос као да је још повећавао њено велико чело и лепоту лица њена.{S} Радиша се трудио да |
<p>Даница подиже очи, уозбиљи оно лепо велико чело па оним смеђим очима погледа и у мајку и у |
ук.{S} Вече беше дивно.{S} Звезде већ у велико изишле и Радиши за чудо изгледају много сјајније |
, као на прави сабор.{S} А кад се већ у велико стало помаљати иза високих брда загоричких и сун |
сађивале и калемиле, а старије су већ у велико стизале на род.{S} И поврћа је било најодабраниј |
је тешко разбијати камење, без барута и великог гвозденог маља, и како је тешко угађати камење |
Радиша је опет причао по нешто из тога великога света, што га је видео за време бављења свога |
да пева:</p> <quote> <l>Боже мили, чуда великога,</l> <l>Кад се слеже на Косово војска,</l> <l> |
Косову! (И чита песму: „Боже мили чуда великога, кад се двије сукобише војске на Косову пољу ш |
ао у вас него о два дирека.{S} Где нема великога дрвета да се веже за грану, оно се гради овако |
ично импоновао и са дубине научне, и са великога родољубља, и са големе преданости тој школи и |
итва: помену се сви угодници Божји, без великога ласкања и поезије, а све иде од срца.{S} А дец |
ум царује, а снага кладе ваља.{S} А до великога ума долази се учењем.{S} Али да се одржи и она |
79" /> да купи.{S} Кад ја пишем по овој великој табли, ја имам ово за брисање.{S} А ви за вашу |
ти друга, који ће ми бити друг и у оној великој културној мисији, коју имам да извршим у овоме |
се у њој више и боље научи но и у оној великој и највећој школи у Београду.{S} Сад шта ми ти в |
прозоре он је донео из вароши.</p> <p>О Великој Госпођи зграда је била под кровом и онда су је |
да се видимо сутрадан <pb n="220" /> по Великој Госпођи и да продужимо науку коју сте почели!“. |
ога одељења с новим презименом.{S} А по Великој Госпођи сутрадан био је прави сабор око нове шк |
и и последњу годину.{S} Освиће и дан по Великој Госпођи.{S} Двориште нове школе загоричке почел |
ио их је кућама, да се виде сутрадан по Великој Госпођи.</p> </div> </div> <pb n="302" /> <div |
го а троши мало.</p> <p>И намештај је у великој већини кућа сасвим други.{S} Прво што пада у оч |
и негомилања разреда огледале јасно и у великој мери и у самом успеху.{S} Наставници су могли о |
и него Бог, и да он и данас управља том великом грађевином својом што се зове „небо“ и Земља.{S |
а Србима цар Лазар.{S} Мурат допадне с великом војском на Косово и <pb n="82" /> позове цара Л |
ола беше обична кућа на једном спрату с великом стрејом са све четири стране и с узаним дворишт |
девојку и добру домаћицу и помоћницу у великом послу просветничком, ако Бог да.{S} Па како да |
е мајке и сеје са сузама су захваљивале великоме Богу, што их је у животу одржао, те су им се в |
х ученика.{S} Зато је и полагао на њега велику пажњу.{S} Видели смо, да су деца првог дана, и п |
народи раде и граде.</p> <p>Полагао је велику пажњу и на практичну геометрију.{S} Ови су његов |
ори благо: „Имам, баба, и оца и мајку и велику родбину, али нису са мном, него су код куће; а ј |
е.{S} Зато је овде и на вештине обратио велику пажњу, те да што више <hi>стварају руком</hi>.{S |
И они који пролазе радовали су се, како велику и лепу школу гради овако „сиротно“ село.{S} А сп |
њаше се, да ће ова школа претећи и саму Велику Школу.{S} Радиша и многи његови другови одлуче с |
стране пред вратима, а у средини једну велику лесу, преко које свако дете мора да пређе.{S} Се |
а писму учитељеву, Радиша ступи у једну велику кућу као ђак који послужује.{S} И од то доба Рад |
<p>Радиша настави: „Јесте, браћо, и ја велим нека је велика хвала брат Мијаилу!{S} Али ја мисл |
ики сад би лакше, па рече: „Је л’ ти ја велим, да он хоће; само се ти премишљаш.“ А Радован одг |
ми се да би и она хтела.{S} А и ја као велим, севап би било...</p> <p>— А познајеш ли је ти? у |
<hi>пао</hi>; то је кад неко падне, па велимо пао; <hi>спопао</hi>, то је кад неко неком каже: |
hi>Нас</hi>, то је кад нас има више, па велимо од нас, за нас, због нас, испред нас, поред нас, |
; <hi>те</hi>, то је кад их има више па велимо: те жене, те њиве, те ливаде; <hi>ти</hi>, то је |
те; то је кад показујемо нешто руком па велимо <hi>ено</hi>.{S} А шта је ово с — и — н - е?..{S |
икад не можемо ни дознати.{S} Зато само велимо и верујемо, да је Бог створио и првога човека и |
м вољом и помоћу, браћо!{S} Па, кад сви велите да дам, да дам!“</p> <p>И сви дахнуше душом, као |
чуо, да се стружу даске.{S} Пут је био величанствен.{S} Кад су дошли на сат даљине од стружниц |
ба до земље, и знај, докле год буде ове величанствене палате у Загорици, дотле ће се с њом поми |
највише припомогли, да се подигне овај величанствени храм науке и видела, којим ће се село ваш |
олазио и посматрао сваку ситницу у овој величанственој припреми будућности.{S} Та све је ово он |
чути, онда на миг Радишин ђаци запеваше величанствену и дирљиву народну молитву.</p> <quote> <l |
вашем <pb n="260" /> сиротном селу ову величанствену палату, с којом ћете се поносити докле бу |
а крај тога платна па одсече бусен исте величине колико и даска.{S} Онда је помакну по ономе пл |
е, како је год ко желео, и узимао према величини њиној по два, три и <pb n="39" /> четири гроша |
и није тако тежак, али му по важности и величини утицаја на културу и живот људски мало има рав |
је овако утврдио главни нацрт зграде и величину појединих одељења, онда је видео, колико му тр |
видело напредак твој, твој сјај, твоју величину и срећу твоју, али, да ли су примили оно, што |
ована, гледајући шта ће он рећи; а чича Величко прекиде ћутање и танким али милозвучним гласом |
нију и најлепшу школу у целом срезу.{S} Велиш ли и ти, да градимо оваку школу?“ рече Радиша.</p |
ајка прекиде ћутање:</p> <p>— Дано, шта велиш, душо?{S} Даница ћути, гледа у земљу и само слеже |
за нову школу, ако Бог да?...{S} Па шта велиш ти, како ћемо?{S} Хоћеш ли нам ти одобрит’ и шта |
н једва дочека, па рече:</p> <p>— Дакле велиш биће уз њу.{S} А хоћеш ти зато мени гарантовати?< |
ећој школи у Београду.{S} Сад шта ми ти велиш, куда да идем?“ Сви за совром саслушаше ово с паж |
ази топлина и не улази зима.“ „Е, право велиш, господине!“ рече му овај.{S} А кад уђу у школу, |
истати, одговори Тома.</p> <p>— Е право велиш.{S} Најбоље тако.{S} Могао би неко рећ’, да смо т |
и здравља у њој...</p> <p>— Е, то право велиш, господине; али је наш свет навикао, па му је доб |
и и бољи.“</p> <p>— Е, јес’, и то право велиш, рече деда Радивоје.{S} Човека пиће некако угреје |
еник се мало замисли па рече: „То право велиш, али су скупа тестера, и — не знам како би се нам |
е се, да простиш, иде напоље!“ — „Право велиш, господине, то смо заборавили.{S} Али и то можемо |
ље, господине, за ту; исто је тако како велиш!“ рече један виђен домаћин).{S} Ако бисте ме посл |
ономе, ко уме да их чита! („Е, право то велиш, господине; ето је исто све тако!“ опет рекоше не |
.“ Младић га загледа па радосно упита: „Велиш ли истина?!“ А кад му Радиша ово потврди и још ре |
оне, који немају „солдата“ из куће; јер вељаху: много је обоје, и „солдата“ у војску и ђака у ш |
о; нек иде; то је наше дете!{S} Покојни Вељко је погинуо као јунак за све нас.{S} И право је и |
љицу и добила место негде тамо у Хајдук-Вељковој Крајини, и Станојка чисто не може да верује, д |
да учим још!“...{S} Велика опет упаде: „Вељу ја теби, да дете воли да учи, и да се ти не бринеш |
— ћупа, <hi>к</hi> — коњ, <hi>в</hi> — венац, <hi>б</hi> — буре, <hi>ђ</hi> — ђак, <hi>џ</hi> |
оњ.{S} Ово код венца је <hi>в</hi>; в — венац.{S} Ово код бурета је <hi>б</hi>; б — буре.{S} Ов |
; ово је коњ и слово <hi>к</hi>; ово је венац и слово <hi>в</hi>; ово је буре и слово <hi>б</hi |
>венац</hi> од цвећа.{S} Није од лука и венац од паприке него од цвећа и лишћа, и то је лишће о |
то испод коња!..{S} То је насликан <hi>венац</hi> од цвећа.{S} Није од лука и венац од паприке |
е да му ученици виде како ради, како се вентил отвара и затвара и извлачи воду.{S} За овим им ј |
а пазили, да се, поред примерне чистоте вентилацијом и отвореним прозорима, кад је год лепо и т |
конструјисао у једној стакленој цеви с вентилом на запушачу, те да му ученици виде како ради, |
џамије џ, код ђака ђ, код бурета б, код венца в, код коња к, код ћупе ћ, код цркве ц, код дрвет |
дрвета које мирише.{S} Нађите слова код венца: писано и печатано!..{S} Преврните и тај лист!..{ |
коња је <hi>к</hi>; к — коњ.{S} Ово код венца је <hi>в</hi>; в — венац.{S} Ово код бурета је <h |
апишите га и ви!..{S} Које је слово код венца?..{S} Ево, како се пише в!..{S} Напишите га и ви! |
И доиста после неколико недеља Груја се венча са Станојком и она остави девера и свекрву а дође |
r" xml:id="SRP19102_C10.3"> <head>3.{S} Венчање</head> <p>Муњевитом брзином разнео се глас по с |
p> <p>Настало је спремање за свадбу.{S} Венчање је имало да се изврши у малој цркви липовичкој, |
ирно и тихо отишли у оближњу црквицу на венчање а одатле се вратили натраг школи, где је, у јед |
рму ја познајем мајко, бурма са мном на венчању била!“ онда је жалост достигла врхунац.{S} А ка |
} Јесте; ти си се с младом твојом данас венчао, да живите заједно, да чините једну душу са два |
се сеоска деца, и она из најбољих кућа, веома рђаво хране, особито у посте и кад иду у школу.{S |
легу нове из јаја; да су та јаја њихова веома ситна, сакривена и да им зима не шкоди; да су гус |
та, господине?“ одговори мајстор Милета веома радознало. „Да замесиш доста блата с плевом па да |
мо само дању у кући.{S} Али нам је кућа веома мала и стара и много се мучимо особито зими, да с |
е не беху никад видели, а нађоше, да је веома згодна за пренос ђубрета, земље, песка и камења п |
аша књига ништа није тешка и да ћете је веома лако изучити.{S} У нашем говору има само тридесет |
наке.{S} Свако на своју руку.{S} Али је веома и важно и занимљиво, да свако своје важније особи |
главчином, паоцима и наплатцима, то је веома тешко и заметно; а Радиша нема ни гвоздену осовин |
је ваљало како је он учио, а боље му је веома тешко било наћи и изабрати.{S} Неразумљиве речи, |
и постеља и другога намештаја; и ту је веома мало куповнога, него је све урадила Радишина и Да |
сви су му ишли на пратњу.{S} Радишу је веома занимала и чаршијска пратња, јер код њих у селу н |
у му све шта је било.{S} Отац и мати се веома обрадују, али им опет било жао што није дошао.{S} |
пажњу, обзирност и послушност, а то се веома успешно постиже у заједничким покретима по команд |
танову уђе један висок, личан, просед и веома симпатичан човек и, подижући десну руку десном об |
е било у Загорици прилично, али је било веома примитивно.{S} Зато је Радиша желео и да га умнож |
Читала су прилично, али писање је ишло веома тешко.{S} Рука се дечја одвикла, и он не познаје |
чело и писмено рачунање, те их је и оно веома занимало, јер им сада нимало није било тешко.{S} |
p> <p>Сељани примише ову изјаву кметову веома радо и сад почеше да погледују у Јоксима, најзадр |
а не само у своју личну.{S} Зато у њих веома и напредују опште ствари и општа корист.</p> </di |
и гвозденим путовима.{S} У њега су још веома ретке благотворне установе пошта и телеграф.{S} У |
Ни Циганин, ни Турчин, нити икоја друга вера не треба да заплаче на нас на правди Бога.{S} Јер |
осле дођу села и градови где живи друга вера и други народи, и ми се с њима не разумемо.{S} Они |
ебе.{S} Друго су Турци, а друго је наша вера.{S} А има и чиновника и господе много добрих људи; |
{S} Њих је до сад развијала само кућа и вера, а сад ваља да им помогне школа и наука.{S} Даље, |
?!{S} Рећи нема га, оде с предрасудом и вера, веровање и страх од последица рђавих дела а радов |
е вала као у самом Београду!{S} Алал му вера!...“ Још је само ваљало да купи гвоздено огњиште, |
и звездама, о Богу, о свецима, о разним верама и народима, о свима царевима, краљевима и јунаци |
боје ово могло назвати учењем речи, или вербализам.{S} А оно што оне значе, остаје деци непозна |
ад и код вас, говорила је Даница с пуно вере.</p> <p>- Е из твојих уста у Божје уши, госпо; али |
децу грди, а у школи их учи некој новој вери и неће да зна за ово црквено, наше православно - п |
да га је село закметило, нико га не би вермао ни за шта!“ рече трећи. „Људи би се, господине, |
ове, онда мораш да дођеш.{S} Али ти не „вермаш“ власт.{S} То и јесте оно, за шта сам те звао.{S |
рло.{S} Нек јој оно оздрави, па макар и веровала!..{S} Горе би јој било, да зажали на нас!...{S |
тако могу и оне да имају, оне јој нису веровале; оне су мислиле, да је то само за „господу.“ А |
у и превртању земље; али су већ унапред веровали, да је све добро што Радиша ради, па су само п |
и велики могу да је изуче, јер су многи веровали, да не могу; али су други опет наводили, како |
да Радиша рече кмету:</p> <p>„Да би нам веровали, да збиља хоћемо да градимо школу и да би ухва |
да су то градила деца, они никако нису веровали.{S} Загледавали су и туцаљке, и кочиће, и кона |
еба ни да вам говорим.{S} Само још нису веровали томе гласу...</p> <p>Најпосле и капетан позва |
Рећи нема га, оде с предрасудом и вера, веровање и страх од последица рђавих дела а радовање и |
ледало им је свима, да се оправдава оно веровање, да ће он лако књигу изучити.{S} А ово је у то |
{S} Колико је лудо, на пример, само оно веровање, да душа може напредовати и онда, кад тело пат |
па и зидати чесме по селу, и, нећете ми веровати, да је Милун помоћу Миљковом конструисао и кам |
во је оно, што им треба за живот.{S} И, вероваћете кад вам кажем, да је, при свој методичкој ум |
тако ћете одмах по говору познати туђу веру и други народ.{S} Онда морамо или ми да учимо по њ |
ој Крајини, и Станојка чисто не може да верује, да је њена ћерка учитељица.{S} А кад се тога се |
е добро.{S} Само ваља да види.{S} Он не верује речима; он не прима све.{S} Али оно што види сво |
т, да је прост свет лако варати и да он верује у све што се тури у књиге, јер сматра књигу као |
ожемо ни дознати.{S} Зато само велимо и верујемо, да је Бог створио и првога човека и прву жену |
двоје погледају ову пуноћу, не могу да верују, да су све то они створили, они урадили.{S} Зато |
о испод џамије?..{S} Немојте да кажете „вес“ него <hi>фес</hi>..{S} Камо му кићанка?...{S} Нађи |
его и жива, будна, примљива, досетљива, весела и мила...</p> <p>Радионица је попуњена сасвим.{S |
ица, и обојма би мило кад видеше Радишу весела и овако вредна.{S} А газдарица и рече: „О, Радо! |
чком, ако Бог да.{S} Па како да не буду весели!...</p> <p>У том уђе Зора и донесе послужење.{S} |
чувају, ако идуће Недеље буде киша.{S} Веселији него икад дотле Радишини ови велики ђаци остав |
о да помисли.</p> <p>Дође и после подне веселији из школе и слушао је све што му је газдарица р |
се у загоричкој школи продужавао са још веселијим срцем, и у школи самој и ван ње.{S} Време леч |
који су издаље дошли.{S} И ручало се и веселило с пуним срцем.{S} Учитељу је било мило, што им |
едину омладине загоричке и не уживају у веселим играма њеним и не сећају се младости своје и то |
се на угловима цигле укрштају.{S} Хај, веселих загоричана!{S} И што се зидови издизали све виш |
ина је одјекивала од песме и од пиштоља веселих свадбара.{S} А кад су стигли у Загорицу, народ |
е и небо хтело да загоричка школа почне весело и да и Радиши самоме <pb n="87" /> и ученицима њ |
оже знати и умети; а све као у забави и весело радујући се и своме и туђем успеху.{S} И ево док |
о му је и у кући било све чило, ведро и весело.</p> <p>Али је нада све у Радишиној кући највише |
е.{S} Све је ту било природно, просто и весело; а ничега извештаченога, усиљенога и намештенога |
нову снагу, с којом се сваки посао врши весело.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
ово истакао је као девизу:{S} Здравље и веселост је песма, с којом све напредује...</p> </div> |
у души слушалаца пријатно расположење и веселост.{S} А један такав инструменат носи собом сваки |
није хладан и влажан, а увек с вољом и веселошћу.{S} Уз ово их је упућивао да се надмећу у том |
ша и Даница ретко кад да не изиђу у ову веселу средину омладине загоричке и не уживају у весели |
н.{S} Ако видиш којега доброга певача и весељака, па ти се учини на послу неозбиљан и сувише ла |
авите своју славу у најлепшем здрављу и весељу, у љубави и слози.{S} Ти си сам од своје воље ме |
S} А како ћеш сам у овој нашој пустињи, весео био!“ „Здравље, Боже, бако, па нећу дуго бити сам |
ао.{S} А кад се ујутру пробудио, био је весео, као да је синоћ решио најтеже питање.{S} А помис |
а; под стрејом их прска вода а свуда је ветар.{S} Деца покисла, и зима показује своје зубе.{S} |
е кваре облик и лако их може изломити и ветар и снег; саграђена је у једном крају до школе мала |
зведу до краја, него их сваки политички ветар може одувати чак на супротни крај отаџбине наше, |
кишу.{S} Мало за тим па духну и хладан ветар.{S} Зато Радиша рече, да узму по једно парче и да |
ири стране света</head> <p>Ноћас је био ветар и мало попрскала киша; али се на томе и разбило, |
а облаци иду у разним правцима, како их ветар тера; да <pb n="190" /> ветрови нису подједнако х |
ку?{S} За време одмора, док се учионица ветрила, деца су чечала око школе под стрејом, по оним |
североисточне стране, те да заклања од ветрова, а мање и слабије с јужне стране.{S} Поручио је |
југу, боље је земљиште и заклоњеније од ветрова, и то је боље за школу.{S} Ту да дижемо ми нову |
свакојако дрвеће тако, да веће брани од ветрова, а не заклања од сунца.{S} Свака кућа има пуно |
лепоти, о мирису и о каквом заклону од ветрова и да не помишљамо.{S} Сад су <pb n="243" /> и Р |
и изложене сунцу а заклоњене од хладних ветрова, и опочео је расађивање младица и пресађивање о |
, како их ветар тера; да <pb n="190" /> ветрови нису подједнако хладни и топли, да зими Сунце с |
и првих дана.{S} Дан је данас био мало ветровит, али опет сув и више топао.{S} Учионица је ода |
тварани су само у вече и кад је кишно и ветровито време, те се тако зграда сушила још боље.</p> |
а господара, што га није на себи донео, већ је и њима било тешко и очекивали су, да ће се барем |
е и он, па поче овако:</p> <p>„Децо!{S} Већ сам вам казао, да сте ви дошли у школу да научите д |
у уређивао „<title>Јавност</title>“.{S} Већ и само име овога листа казивало је, да има нешто ск |
. <pb n="303" /> Још нисте ни родили, а већ ми се ту бринете и договарате, како да га учите!{S} |
шена.{S} То је било негде у Фебруару, а већ Марта месеца Радиша прави план, где ће што да засад |
иђу да се поздраве и виде учитеља.{S} А већ чича Миладин једва чека да каже: „Ово нам је господ |
“, „изелица“ и „кожодера“ народни.{S} А већ уз то Радиша није могао да пристане.{S} Он је видео |
обито у кроју, у шивењу и плетењу.{S} А већ домаћа економија је обухватала и готовљење јела, шт |
илан се и од тога не пробуди!{S} Готова већ да врисне, она се усправи, приђе Радиши и пробуди г |
ред, Радиша се вратио у село, где су га већ поштовали као сасвим писмена младића.{S} Сад су му |
ао, да сви виде.{S} А кад је опазио, да већ почињу да се заморавају, он им је рекао да оставе и |
да не учи сваку лекцију како ваља, и да већ и наставници нису најзадовољнији његовим одговорима |
други стан, и пространа загоричка школа већ постаје тескобна и недовољна.{S} А ученици њени све |
.{S} Стругар из Јелака јавио је, да има већ доста иструганих и дасака и летава и да могу да дођ |
својом вредном, али послом и порођајима већ изнуреном половином.{S} Али је пред њим незнана буд |
дете да им га попа крсти, јер је некима већ по неколико месеца а она су још некрштена, а било ј |
го још негде мало да се наспе, а камена већ има доста; па узе конац, опружи га и рече: дајте ко |
оној старој школи, ево је трећа година већ, како нисмо могли да примимо више ниједнога ђака, п |
ло брдо.{S} Кад је и то учинио и камења већ било доста, онда Радиша опет опружи конац, да се ув |
на гомилу.{S} Било је и камења.{S} Деца већ видоше шта вреди камен и нису га бацала.{S} А једно |
агибом на северну страну.{S} Дотле деца већ почеше да доносе камење и Радиша поче да удара оно |
ине обичнога штапа.{S} Многа су се деца већ присећала шта ће да буде, јер су <pb n="172" /> гле |
упирале у нову наду, за коју је Радиша већ довршио другу колевку.{S} А Радиша и Даница су се у |
ло сад урадити и с друге стране.{S} Сад већ и Груја потражи, да с те стране он намести, а Радиш |
и јастук.{S} Вече беше дивно.{S} Звезде већ у велико изишле и Радиши за чудо изгледају много сј |
напредовао, и Радиша <pb n="359" /> је већ имао доста и јаја и пилића, и то најбоље врсте.{S} |
ио и сео с њима.{S} Домаћица Миљкова је већ била помузла краве и овце и метнула млеко да га узв |
им ђацима и изиђе у двориште, где га је већ чекао оседлан коњ за полазак.{S} Опростио се и с ос |
одужна школа и градина школска, која је већ постала мали расадник за ово село.{S} И тек је наст |
</p> <p>Освиће и Бадњи дан.{S} Мајка је већ устала пре зоре.{S} Устају и остали редом.{S} Само |
к су они прошли по дворишту, постеља је већ била намештена за Радишу и Миладина, на истом месту |
пита, хоће ли он дати кућу.{S} Тома је већ оно чуо шта је јуче било и сад без промишљања одгов |
ође то парче калдрме и докле, камења је већ било ту и они су могли да почну; и за час се то пар |
ближивала се Велика Госпођа.{S} Зора је већ отпутовала с мајком до најближе вароши а одатле с ј |
ћ, а ништа боље.{S} У очајању Даница је већ допуштала и по нешто бапско...{S} Али опет ништа бо |
ће моћи да хране бубе.{S} Но Радиша је већ имао читаву леју младица произведених из семена, те |
ити кад пођем из ње!..</p> <p>Радиша је већ и сам знао, да г. ревизор неће ићи кмету, те је нар |
ече, да стану у ред пред школом, где је већ била и леса намештена, да избришу ноге и на леси и |
м био готов, он пође школи.{S} Дотле је већ пола бусена било донесено.{S} Он најпре добро поква |
е деца разболевају!...“</p> <p>Подне је већ давно превалило, а јесењи дан је кратак.{S} Зато се |
је и данас био необично леп и Сунце је већ прилично одскочило.</p> </div> <div type="chapter" |
Радиша нареди, да уђу по реду, који је већ усвојен.{S} Онда најпре рече деци, да изваде таблиц |
а била за читање!{S} За Радишу, који је већ читао све песмарице, она је била права забава.{S} И |
уће, као ово у нас....{S} Ено, Новак је већ озидао кућу овако, само још није купио то огњиште.{ |
а они ће мени требати.{S} Ено, Новак је већ озидао кућу од цигле и покрио је црепом и окречио, |
уписао у школу двоје деце.{S} Ручак је већ био спремљен, у главноме као и вечера код кмета Миљ |
нак, да су и тамо устали.{S} Радован је већ опремио и напојио коња и готов је да пође.{S} Али с |
бу и девојака за удају.{S} А Милован је већ свршио Учитељску Школу и одавно има своју кућу.{S} |
ћи па да дођу сутра.</p> <p>Сутрадан је већ текао рад редовно.{S} Радиша је примио своје ђаке, |
а га слуша све што му затреба.{S} Он је већ био спремио бреме сламе, али се за кревет у селу За |
им, да пођу с њим доле у реку.{S} Он је већ раније изабрао место за купалиште па сад рече своји |
су, да ће он потражити Дану!{S} А он је већ и испроси!..{S} Тако се чудила и питала Зора.{S} А |
ј може премишљати до миле воље; и он је већ више у њој него у садашњости и будућности.{S} Али ј |
и да се крај боље сакрије.{S} И ово је већ било ново за децу.{S} Онда је текло обично плетење: |
ени и готово увек меродавни.{S} Заго је већ и данас <pb n="281" /> после подне питала, шта да р |
ој ова је борба била силна.{S} Почео је већ и да се стиди, што не иде и што већ није отишао, а |
како ће он лако изучити књигу и како је већ прешао на Часловац.</p> <p>Отпочиње и нова школска |
зговарали и у школи и на пољу, дошло је већ и време, да деца опет уђу у школу.{S} Радиша им реч |
диши је сад све лакше ишло; а одавно је већ смишљао, какав би најбољи план био за једну добру с |
е онано, „без ничега“.</p> <p>Одавно је већ биров Груја отишао, да иде од мале до мале и да вич |
диша предвиђао од плетарства.{S} Оно је већ постојало у Загорици као и у његовом селу Планиници |
особито од капије до школе.{S} Зато је већ био смислио шта ваља да уради, те да се избави бара |
едао, да <hi>почне</hi> од онога што је већ у деце.{S} Он је то сматрао за темељ, на којем треб |
пане рупе за то; са свега дрвећа што је већ било у дворишту састругана је свака сува грана и пр |
на конаку.{S} Онда пођу.</p> <p>Кмет је већ био пратио човека кући и јавио да ће доћи с учитеље |
кад је село зидало цркву.{S} У селу је већ неколико мостова зиданих неколико главних улица, гд |
ливање.</p> <pb n="381" /> <p>У селу је већ већа половина зиданих кућа покривених црепом, и све |
угачкога коша општинскога сложено их је већ неколико стотина једна на другу, да се не би кривил |
м а крај утврди концем.{S} Простирач је већ готов, само га је ваљало порубити да се не осипа и |
ићу се!“ рече јој Радиша.</p> <p>У томе већ и поседаше.{S} Жене се повукоше у кућу, да сипају и |
е може узети школу, него и идуће године већ можемо примити и нове ђаке, колико их год буде.{S} |
да послушаш људе.“ И тако одлуче, да се већ сутра дан спреме а прекосутра да пођу.</p> </div> < |
ога дана почетком Јула месеца Радиша се већ спреми и оде лепој плавуши.{S} Путем је мислио само |
младо, као на прави сабор.{S} А кад се већ у велико стало помаљати иза високих брда загоричких |
себи и своме раду</head> <p>Сетићете се већ, да ја мислим на Радишу.{S} Јесте.{S} У нас се врло |
авио или нашао па довео.{S} Спустише се већ и некадањој судници а садањој школи.{S} Код школе н |
<pb n="197" /> се не свађају, а они се већ и потукли!“ помисли он у себи и учини му се, да ово |
ла и гомила камења, и песка а у реци се већ пекла прва „Фуруна“ цигала; само није било креча.{S |
а виде нову загоричку школу, о којој се већ причало да личи, Боже ме прости, на Жичу ил’ на Сту |
} Зато је дуго била некрштена.{S} То се већ <pb n="316" /> није више допадало ни родитељима а к |
иге, напамет, као и лане, а у писању се већ прочуо као најбољи „краснописац“.{S} И сви су Радиш |
назове Бога и да се поздрави, кад су се већ видели у ходнику, или не; па се зато само поклони и |
уравњено место за нову школу, где су се већ издизале велике гомиле камена и песка, а за тим у г |
ју још прошле године, и очекивали су се већ и мајстори баш онда, кад су сви позивани у своје ко |
а је све готово, и по Светом Томи су се већ могли уселити у нову кућу.</p> <p>Нова је кућа доне |
е се лепо прецеди од плача и болова, те већ више не може ни да плаче, а у колевку га и не спушт |
д спреми, слатко повечерају.{S} А знате већ, да су те вечере увек биле скромне и просте.{S} Леп |
иша би волео да се он продужи.{S} Сунце већ прилично одскочи од брда и они још у разговору.{S} |
јој је загоричка школа захлади.{S} Поче већ и стока из ливада да се враћа кући.{S} Кмет опет зв |
у постељи.{S} И сунце се роди, и усташе већ и газда и газдарица, и почеше димови да се дижу из |
рлицу срећнога порода свога.{S} Ту беше већ момака за женидбу и девојака за удају.{S} А Милован |
раду школску и све што је у њој, почеше већ и људи да доводе децу.{S} Радиша узе један табак ха |
имао кога.{S} Вредни Загоричани почеше већ и да губе наду, а околна села и да им се подсмевају |
по десетак кошница а нека и по 30—40, и већ су ретке старе вршкаре олепљене балегом, него су св |
ли целу књигу и чинили разне замерке, и већ премишљали, шта ће и како ће они да раде...{S} А ма |
лтуру и живот људски мало има равних, и већ неколико „фуруна“ печене цигле лежало је покривених |
и и чисто обучени као да ће на сабор; и већ је било у овом селу прешло у пословицу: „уљуђен као |
била, те од срца сузе не пустила.{S} И већ су очекивали, да мајка није марила за децу своју, з |
га дрвећа а по највише од багрема.{S} И већ прве године земљиште се покрило зеленилом.{S} Друге |
а он их је обилазио и помагао им.{S} И већ су се данас познавали и краснописци и они, који има |
био необично леп.{S} Деца су поранила и већ одмах после сунца почела да стижу школи.{S} Радиша |
то си у истини био новак у селу своме и већ саградио кућу зидану, какве сав паметан свет данас |
е су и неколико фуруна креча наложили и већ је ваљало и „мајсторе“ тражити.{S} Тога ради Радиша |
гаће па их подигли до по више колени и већ загазили да мешају блато, нису могли а да им се не |
метно, ако се баш ко и разболи.{S} А ви већ знате, како је у нашега простога света много и прем |
е селу, и Новака Лазовића, који је први већ озидао кућу од цигле, покрио је црепом и окречио, < |
да га пољубе у руку.</p> <p>Кад се сви већ искупили, онда Радиша рече, да поседају у клупе.{S} |
и од саме писмености.{S} Јер су толики већ у овоме селу више видели вајде од радионице него од |
{S} А овако, и мајстори погођени, и они већ дошли; па што да не зидају?{S} А новца, колико им з |
цима, да ово прекопају.{S} Сви се стари већ сетише, за шта је ово и почеше неки да прекопавају, |
да их обује кад пође.{S} А, мајка саши већ своме ђаку и торбу од једне поле, што је себи ткала |
о рече: „Ти ћеш лако да научиш!“ Радиши већ почеше да расту крила.{S} А кад после два дана и уч |
је изишло пуно једно клубе.{S} Кад ђак већ више није могао да држи, онда су крај завезали конц |
ро утицало на Радишу.{S} Старији се ђак већ дао на посао, да му покаже, шта су они други прешли |
да — знам, да ћете волети.{S} Казао сам већ, да је она била међу првим ученицама Даничиним.{S} |
него да му дају теј.{S} У том се Милан већ пробудио и Даница поче да спрема теј; и кад теј би |
књигу у Радише, учинило им се, да је он већ пола изучио књигу.{S} А и њему је некако било мило. |
рипреми будућности.{S} Та све је ово он већ огледао и радио као чобанче код оваца и зими код ку |
међу оба крила школина и Радиша је имао већ леп доходак за мед и восак.{S} Поред „ђерзонке“ прв |
лити, како ово да изведе.{S} Он је знао већ, где какве земље има, и сад му је само требао један |
оста, даће људи...“</p> <p>И збиља, ево већ једно дете носи читаву торбу брашна, друго торбицу |
е и ко најбоље гађа.{S} А ја сам за ово већ нашао згодно место, горе у реци...</p> <p>Миљко сле |
дна и бистра.{S} Колико сам њих заволео већ из овога првог виђења!{S} Свако ми личи на Русовљев |
ву? упита га капетан, кад је Радиша био већ до врата.</p> <p>— Не дам! одговори му Радиша са пр |
стоји и како ће што да уреде.{S} Јанко већ беше пожео јечам и однео га, а стрњиште попашено.{S |
је и набавља.{S} И те је зиме цело село већ знало, какву ће кућу да гради Крсман Лазовић.</p> < |
чи биле пуне суза.</p> <p>Подне је било већ превалило.{S} А како је многим ученицима кућа далек |
а говоримо па да се разумемо.{S} И тамо већ није српско.{S} А докле се год српски говори, дотле |
У „пансионату“</head> <p>Радиша је зато већ и у школи почео да дрема, особито зими.{S} Дању не |
је већ и да се стиди, што не иде и што већ није отишао, а кад је опазио, да би и отац и мајка |
кад после два дана и учитељ рече: „Зар већ научио сва слова?“ а старији му ђак потврди да јест |
ова школска година.{S} Пошто је ревизор већ казао деци, да су сви прешли у старији разред, то и |
ни могао ништа извести.{S} Ево се данас већ у многим селима исмевају с кметовима и председницим |
их износи направљене.{S} Даске за патос већ су биле ту, а за врата и прозоре он је донео из вар |
а и носили у вароши.{S} А „мајстори“ су већ почели да иду и у друга села, место „Бугара“, и леп |
час се саставише на средини, а друга су већ доносила камење.{S} И отпоче се грађење и ове потре |
ло ове дечаке загоричке, да мисле да су већ момци и војници, као ова витешка вежбања.</p> </div |
пољио своје добро и меко срце и деца су већ почела по мало да му га злоупотребљавају.{S} То је |
S} Кад је вечера била готова, и собе су већ биле у главном готове.{S} Само је кујна остала за с |
деци, да опет поседају у клупе, где су већ многи и сами <pb n="84" /> били сели и гледали букв |
е, пресађивале и калемиле, а старије су већ у велико стизале на род.{S} И поврћа је било најода |
ead> <p>Младе „ћерамиџије“ загоричке су већ сваки дан ту.{S} Али да их видите како су се данас |
{S} А сниске совре и троноге столице су већ реткост.{S} Тако исто и свака соба има сто и ове но |
мента: старих (консервативаца), који су већ били на влади и проповедали умереност у напредовању |
м прекопавању и превртању земље; али су већ унапред веровали, да је све добро што Радиша ради, |
а они не треба ни да се уписују; они су већ ђаци и ове ће их године учити он, а госпођа ове нов |
рво, које расте у нашој земљи.{S} Ту су већ и тице почеле да праве гнезда а Радиша марљиво наст |
ам.{S} Сем неколико кокошака, које беху већ одавно полегале, Радишин газда немађаше више никакв |
поступио по томе упуту и у Јуну месецу већ се свуд наоколо од леја поред Томинога плота, зелен |
та.{S} Је ли по вољи да спавате?“ Месец већ беше високо одскочио.{S} Звезде су трептале као уср |
жи, на овој основи: на ономе што је <hi>већ у народа</hi>, па да се то <hi>поправља и усавршава |
в намештај, ново грејање, већа чистота, већа привреда и паметна штедња у свему.{S} Успео сам да |
и ред нови: нов намештај, ново грејање, већа чистота, већа привреда и паметна штедња у свему.{S |
то је мала; а <pb n="321" /> нама треба већа.{S} И, како би било на два ката, као оно по вароши |
радионици школској, у столарству, прва већа направа била ђерзонка.{S} Ученици су после, особит |
аправи још бољу.{S} У њега је и задруга већа.{S} Па ми требају и као мајстори. „Ћерамиџије“ не |
остом и непросвећеном човеку да припада већа заслуга; али ово није могао да каже, него је онда |
ош и да је добију, али је за то требала већа количина.{S} Но по времену дошао је ред и на то, и |
ош и дућане.{S} Радиши је сад изгледала већа ова обична паланка него доцније престоница Београд |
грађевину?...</p> <p>Да би тегоба била већа, земљиште за школу није било равно него стрмо.{S} |
и тако дање.{S} А да би им радост била већа, да им овога дана да и таблице с крижуљама.</p> <p |
на а прозори средњи, дупли, с два крила већа доле и два мања горе; сасвим по варошки.{S} А подр |
да се не изливају и не чине штету, кад већа киша падне и кад се снегови топе.{S} И све ти казу |
више, то је и радост њихова бивала све већа!{S} А и мали зидари, помагачи и надничари, били су |
е да се одсече, те се шума подизала све већа.</p> <p>Једанпут рече Радиша Миљку: „Миљко, Данас |
с малим бројем одржава бољи ред и води већа брига о сваком детету појединце.{S} За тим долази |
ћи својој, које би му пружила варош или већа култура, и радио их је алатом, које је он донео со |
лу.{S} Али је данашња радост наша много већа.{S} Ми не завршујемо само школску годину, него и о |
су нека исто овака, као мала, само мало већа, а нека су другојача, и њих треба добро да запамти |
ње.</p> <pb n="381" /> <p>У селу је већ већа половина зиданих кућа покривених црепом, и све се |
а у дну дворишта нове школе а до ње још већа и дужа гомила камена.{S} Оне су притиснуле земљу б |
и око школе ископао је рупе за њега.{S} Веће и јаче дрвеће одредио је са северне и североисточн |
више посла него Ручни Рад, а ни од чега веће користи није очекивао него од њега.{S} Он је ову н |
е распоређено свакојако дрвеће тако, да веће брани од ветрова, а не заклања од сунца.{S} Свака |
а кажњавају и истерују, а по некога, за веће кривице, и на робију терају.{S} А како ће их то би |
е и неправо је, да учитељ почетник нема веће плате но што је ђак учитељске школе имао благодеја |
м; и сви навале на њега да Радишу да на веће науке.{S} Сви су му говорили, да му је дете добро, |
ршији под скуп интерес.{S} И нико ништа веће не може подићи с готовим парама, него се мора заду |
е вредности, а умешност и вештине су од веће.{S} Оне примењују науку у животу људском, зато су |
Колико је у четири реда?...{S} Које је веће: или четири десетке или четрдесет?..{S} Колико је |
S} Колико је у пет редова?..{S} Које је веће: педесет или пет десетака?..{S} Колико је у шест р |
.{S} Колико је у три реда?..{S} Које је веће: или три десетке или тридесет?..{S} Колико је у че |
ким не пресушује; да су и потоци и реке веће у јесен и у пролеће него лети и зими; да све воде |
е из првих редова посади у предње а оне веће у задње клупе: у пет клупа по шест ђака, свега три |
унутра.{S} Радиша пође.{S} Прођоше кроз веће предсобље, које беше употребљено за кујну, али ту |
за место учења, а не за тековину.{S} И веће опомене и казне не би било за непажљиве ученике ње |
своје мало, којим је могао да струже и веће кривине.{S} Кад је истругао, Груја рече: „Ово би м |
Јер и сама набавка књига и алата тражи веће жртве.{S} И да готово одмах од почетка и мени није |
{S} Колико је у осам редова?..{S} Је ли веће осамдесет од осам десетака?..{S} Колико је у девет |
а.{S} А ђаци су доносили камење, бирали веће и додавали га, гледајући посао, који до сад никад |
та и тако даље, и Радиша је постао оцем веће породице.{S} И сад је на својој рођеној деци могао |
женске зато нису за учитељице.{S} Него веће би питање било: да ли су учитељице за жене?...{S} |
ге државне и приватне зграде су и много веће и много лепше него у нас.{S} У тога света прво кућ |
тако даље.{S} И радости дечје није било веће, него кад су нешто направила да сасвим личи на оно |
ачно и тајанствено.{S} А да би зло било веће, газда Радишин не имађаше деце, те да се Радиша с |
вари него да иде по сигурном путу.{S} У веће се столарске радове није могао упуштати и с тога, |
онај, који избави удављеника, учини му веће доброчинство од родитеља, који су га родили“..{S} |
ужим гимназију, па после да идем на још веће школе у Београд.{S} Ја знам да би ти највише волео |
е не пустила“.{S} У ученика настаде још веће чуђење и још већи понос, да <hi>мајка</hi> може то |
дужимо науку коју сте почели!“..</p> <p>Веће опште радости у Загорици није било од постања њена |
очели циглом.{S} Ово је сад било још од већег интереса за све, да виде, како се цигла слаже и к |
рођења и смрти у животу човековом нема већега и значајнијега дана но што је женидба а код дево |
живи; а има ли већега добра од живота и већега доброчинства од овога!{S} Нема зацело.{S} И живо |
у живот и помагати му да живи; а има ли већега добра од живота и већега доброчинства од овога!{ |
ко, да су мањи били у предњим клупама а већи у онима по зади.{S} Младићи су загледивали и школу |
.{S} Начините мали котурић, па око њега већи, па око овога још већи!...{S} Е доста.{S} Сад спус |
жније и теже, па је онда пуштао децу на већи одмор и мали ручак.{S} За тим их је опет дозивао у |
ли болови нису бивали све мањи него све већи.{S} Зато се опет вратише на теј и трбушчић почеше |
ма и задужбинама причаћу вам кад будете већи...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
да ложе до мрака па онда да метну који већи пањ и да затворе, да се ватра не гаси, а ујутру да |
зонка.{S} Ученици су после, особито они већи, правили за себе, а неки су изишли и прави мајстор |
р, организам од организама; и што је он већи у простору, то више времена треба да се изврше изв |
p>Успех је у опште ове године био много већи и видичнији, јер су и деца била јача а имала су до |
ањи) и стани овде! — Сад изиђи ти (мало већи) и стани до њега! — Сад изиђи ти (још већи) и стан |
ја мора бити, и да он треба да буде што већи; али да је заснован на природи, да иде њеним редом |
и даље од свога села, те да се види што већи простор и покаже што више великих брда, равница, р |
је насликан <hi>коњ</hi>, али мали (јер већи није могао да стане у буквар), те изгледа као ждре |
азили, кад је лепо време да одмори буду већи и да ученици више времена проведу у градини школск |
ме, у јесен и у пролеће, особито кад су већи.{S} Зато се пресађују кад су мањи, или се нарочито |
рић, па око њега већи, па око овога још већи!...{S} Е доста.{S} Сад спустите крижуље више табле |
У ученика настаде још веће чуђење и још већи понос, да <hi>мајка</hi> може толико да трпи.{S} А |
ће и бележите!{S} Нагиб је овде био још већи, те Радиша није ни морао да се послужи својом „либ |
и) и стани до њега! — Сад изиђи ти (још већи) и стани до овога! — Сад ти! — Па ти! — И тако дањ |
да врбује своје чланове и да се поноси већим бројем изјава по новинама.{S} И почеше да исповед |
довно деца узимала на читање, особито о већим празницима, а после и они, који су излазили из шк |
ну.{S} Спољне углове Радиша је обележио већим кољем а унутарње мањима.{S} Тако су знали не само |
и више, више ће му захвале припасти и с већим ће успехом поћи с овога света, да је учинио што ј |
> развитак, једнак за све, и јер велика већина завршује своје образовање у њима и иде у живот.{ |
а се место једнога или неколицине слуша већина.{S} И ова „већина“ у почетку је значила више њих |
..“</p> <p>За овим су изишли на одмор и већина деце оде на ново игралиште.{S} Дође и Радиша и д |
или неколицине слуша већина.{S} И ова „већина“ у почетку је значила више њих, а после је проме |
опасности од тога пребројавања и бројне већине у простих непросвећених народа.{S} Јер је у њих |
оле и у њега је повећа задруга, као и у већине загоричана, те је данас уписао у школу двоје дец |
ши мало.</p> <p>И намештај је у великој већини кућа сасвим други.{S} Прво што пада у очи то је |
игде од блата и земље.{S} Око кућа је у већини случајева жива ограда од гледичије или бодљикаво |
.{S} Али су и у влади и у чиновништву у већини људи из оне старије групе, која страхује од ових |
читања дошло би које предавање, које би већином било у вези с оним што је читано а износило неш |
јо данас погрешно трчати за том простом већином.{S} Право добро може бити на страни само неколи |
е ово сам, него изнесе пред одбор, и он већином гласова реши, да се Чука огради и забрани.{S} Т |
и јабуке дивљаке те их је он пресађивао већином крајем градине по оним неправилним остацима до |
зими.{S} Дању не стане од послова, и то већином по пољу и по зими; а у вече по кући и највише у |
{S} Сваки је домаћин сад имао кола и то већином окована, а неколицина су и кочије набавили и по |
а, као око школе њихове.{S} Дворишта су већином очишћена и корова у њима нема, а ђубре је на је |
раде и да све решавају <pb n="402" /> „већином гласова“.{S} А наравно, да је у кући увек више |
/head> <p>„Народ“ је победио.{S} Он има већину и само чека изборе, те да добије већину и у скуп |
е шириле на неколицину, на више њих, на већину и на све?..</p> <p>У таким народима, неписменим |
већину и само чека изборе, те да добије већину и у скупштини.{S} Онда ће он саставити и владу „ |
у, која јој је требала за нове изборе и већину.{S} И стаде се сав народ „узимати на тевтер“, те |
та, бољега соја говеди и коња, живине и већих грађевина у свету.{S} А на трећем зиду стајале су |
школе је стан за послужитеља, с једном већом собом за оставу јела и трпезарију ђачку, а испод |
збиљно дао на посао, изгледа сада још с већом вољом него и пре.{S} Али је ово опет имало једну |
и казује већу бригу, већу промишљеност, већу умешност, већу вредноћу и већу мудрост од наше; св |
ригу, већу промишљеност, већу умешност, већу вредноћу и већу мудрост од наше; све ти казује, да |
ви топе.{S} И све ти казује већу бригу, већу промишљеност, већу умешност, већу вредноћу и већу |
, те су породице и општине неподобне за већу дружбу и заједничке послове.{S} У њега је скоро св |
кутија па и коричењу књига.{S} Много је већу употребу Радиша предвиђао од плетарства.{S} Оно је |
<p>Познавању земље и камења обратио је већу пажњу него и познавању биљака.{S} Његови су учениц |
кад се снегови топе.{S} И све ти казује већу бригу, већу промишљеност, већу умешност, већу вред |
људи треба да се уздржавају.</p> <p>Уз већу производњу воћа Радиша се старао да што више разви |
нову кућу, ви ћете начинити још бољу и већу.{S} Само ваља цигала, црепа и креча, и да наши зид |
шљеност, већу умешност, већу вредноћу и већу мудрост од наше; све ти казује, да је у њих целоку |
е да сад о једном трошку подигнемо мало већу зграду, каква ће нам после требати увек, а не посл |
јемо и крпимо; или да одмах сад градимо већу школу, па да будемо без бриге за навек?{S} Ја мисл |
, да школа буде више, те да захвате што већу масу народа, да оне све подижу и све спремају за ж |
сви мишићи, да би и све тело добило што већу снагу, округлину и гипкост.{S} Јер с овим упоредо |
уди у невољи, или кад им треба за какву већу грађевину или куповину, могу наћи новаца лако и с |
у његову младачку душу нову снагу и још већу истрајност у послу.</p> <p>Не треба да вам причам |
још <pb n="64" /> метнуше и јастук.{S} Вече беше дивно.{S} Звезде већ у велико изишле и Радиши |
олски и Даница се сваки дан шетала пред вече с Радишом, некад уз реку, некад низ реку, а неки п |
е тек изненадио кмет Миљко, кад је пред вече дошао да види, да ли су одређени људи довукли дана |
а се Радиша с њима позабави.{S} Цело је вече само слушао разговор и сећао се шта је данас видео |
же оцу на леђима.{S} И сад је тек Бадње Вече.{S} Још да се моле Богу па да вечерају.{S} И ова ј |
назвао: „Добро вече и честито вам Бадње Вече!“ мајка га је дочекала са житом у ситу и одговорил |
оћа још нема, и Радиша је свако јутро и вече одлазио у њу с Даницом и показивао јој, где је и ш |
се први дан Радишин у школи.{S} Долази вече.{S} Радиша данас нити је имао другова нити се игра |
дину.{S} А да би Радиши било лакше прво вече и прву ноћ у новом месту, у туђој и необичној кући |
бременом сламе у кућу и назвао: „Добро вече и честито вам Бадње Вече!“ мајка га је дочекала са |
је све што му је газдарица рекла.{S} У вече је сео и за вечеру и вечерао је доста слатко.{S} С |
м, остаде с њим и Радован да ноћи.{S} У вече Радован извади све што је понео за јело и пиће, те |
се договоре, да упитају и Радишу.{S} У вече за вечером отац му исприча све, шта се с ким разго |
ва, и то већином по пољу и по зими; а у вече по кући и највише у кујни и с децом, докле сви не |
е милостињу за свој неки манастир, па у вече стану причати Растку, како је лепо у Светој Гори: |
пута и зиданога моста.</p> <p>Кад је у вече легао, Радиша је премишљао овако.{S} Овде је све п |
а лице умивају не само у јутру него и у вече, кад хоће да легају, и кад се год озноје; да уста |
на добро прође...{S} И око девет сати у вече чу се први гласак новога грађанина, који јавља да |
ад је лепо време, и затварани су само у вече и кад је кишно и ветровито време, те се тако зград |
а често и остајао код њих у разговору у вече докле би год седела.{S} Ту би се загонетали, прича |
а лети и у четири часа, а послови су у вече трајали до десет, једанаест па и дванаест.{S} Кад |
еми за сутра, да вршу пшеницу.</p> <p>У вече и Радиша дотера овце и угна их у тор, а Велика дођ |
повечераше сви; само Радиши никако ова вечера није пријала најбоље.{S} Он је научио да вечера |
ије пријала најбоље.{S} Он је научио да вечера у кући или бачији поред огња, а сад први пут веч |
их шетња необично им је пријала мајкина вечера.{S} Што им год спреми, слатко повечерају.{S} А з |
у растоваривање и намештање.{S} Кад је вечера била готова, и собе су већ биле у главном готове |
млада кајмака и коју чутуру вина.{S} И вечера је била проста, али богата и искрена.{S} За врем |
у блажени.{S} Настаје љубљење бадњака и вечера, а она је на Бадњи дан много слађа него други пу |
да се свет подиже са земље и кад руча и вечера, и кад седи и кад спава.{S} А то не може бити до |
к је већ био спремљен, у главноме као и вечера код кмета Миљка, и поседали су за готову совру.{ |
и или бачији поред огња, а сад први пут вечера у соби поред лојанице у „чираку“- с „мумаказама“ |
авни оброк у школи, а још више да у њој вечеравају и ноћевају.{S} Али због тога не само да је с |
адње Вече.{S} Још да се моле Богу па да вечерају.{S} И ова је молитва проста али срдачна.{S} От |
е му ни ласно; умириће се.“ И почеше да вечерају, и вечераше, а Радиша оста стојећи и плачући, |
е ижина или вајат.{S} Да седе, рачају и вечерају и зими се греју у кући око огња, наложенога на |
а на два јастука.{S} Сва је друга чељад вечерала у кући.{S} А Миљков брат био је потребан да на |
дишу и Миладина, на истом месту, где су вечерали, на доксату.{S} Истина је било мало похладно, |
дговор дао гласно: „<hi>Не могу</hi> да вечерам.“ Шта је газда мислио, не знамо; али је брбљива |
а рекла.{S} У вече је сео и за вечеру и вечерао је доста слатко.{S} Само кад је хтео да легне, |
тад, „па што ће бити јесенас, нека буде вечерас.“ Тако се полако вукло и једно и друго, и Радиш |
напија и у славу и у здравље: али му се вечерас нешто отворило срце још више.{S} Изређао је све |
кмет Миљко ће рећи: „Господине, ти ћеш вечерас код мене на конак: овде ти ништа није спремно.{ |
о; умириће се.“ И почеше да вечерају, и вечераше, а Радиша оста стојећи и плачући, без вечере.{ |
воли, биће са срећом, ако Бог да!...“ И вечераше, и легоше, <pb n="12" /> и Радиши осташе на па |
ти су му се још врзле поједине мисли из вечерашњега разговора, слике са данашњега пута, од села |
е му је остало у Планиници....{S} После вечере прострше по асури једну поњавицу и метнуше један |
оста, али богата и искрена.{S} За време вечере млада је седела с њима заједно, а није дворела п |
одужавао пријатан разговор за све време вечере.{S} Радиша је опет причао по нешто из тога велик |
ко повечерају.{S} А знате већ, да су те вечере увек биле скромне и просте.{S} Лепа хлеба, мало |
е, а Радиша оста стојећи и плачући, без вечере.{S} Изазивало му се у памети све што је год воле |
а се слава може честитати и без ручка и вечере; <pb n="326" /> и они одоше.{S} А једна од снаха |
кајмаку и с младим сиром.{S} У половини вечере донеше и вино, и наста и сад онако наздрављање к |
шине куће, донесено је од Миљкове, и на вечери су били и Миљко и газда Мијаило као најближи ком |
обних, певали и т. д.{S} Зато су им ове вечери овде биле још милије од оних код куће.</p> <p>Ов |
аке корисне књиге, и то се у дуге зимње вечери чита пред свом чељади, те и мала деца слушају ка |
и по једну малу совру, само о ручку и о вечери, а одмах их после дизали.</p> </div> <pb n="323" |
дан много слађа него други пут...{S} По вечери гледа се, ко први да види кад бадњак прегори.{S} |
о питање: „Како ћу ја овде?!“</p> <p>По вечери газдарица простре скромну постељицу и Радиши, и |
евање црквених песама при одговарању на вечерњи и јутрењи.{S} Букварци су дотле писали „по плај |
шта ради у пићу, рече кмет Миљко.{S} За вечером испричаше, како су од суднице начинили школу, о |
воре, да упитају и Радишу.{S} У вече за вечером отац му исприча све, шта се с ким разговарао у |
ут ракијом, па је и они оставише.{S} За вечеру најпре принеше као обично сира с младим кајмаком |
куће спремило и донело све што треба за вечеру.{S} Донели су и од газда Мијаилове куће а многи |
за оне, који не иду кући на конак, и за вечеру.{S} Све су ово вршиле „стара госпођа“ и Грујина |
газдарица рекла.{S} У вече је сео и за вечеру и вечерао је доста слатко.{S} Само кад је хтео д |
ом дође и газда, и газдарица постави за вечеру.{S} Зовнуше и Радишу и он уђе у собу.{S} Совра п |
те је наредио шта треба да се спреми за вечеру, заједно с Миљком.{S} Оно, што није имало код Ра |
ворене и на доксату постављену совру за вечеру.{S} Пред њих изиђе брат Миљков а за њим домаћица |
и све чинили, да га утеше и приволе на вечеру, али је све било залуд.{S} И што су год они више |
редом, те се умише.{S} Онда позваше на вечеру.{S} Око округле совре, високе једва једну стопу, |
реши које друго питање.{S} И дође и на вечеру и на конак у механу, а велики проблем још није р |
а.{S} Нуди га да иду газда Мијаилу и на вечеру, јер је ту близу, али он не хтеде ни то.{S} Само |
опет зва Радишу, да иде његовој кући на вечеру и на конак, али му се Радиша захвали, наводећи, |
уству госпођином престављала за ручак и вечеру и пазила да не загори, и сви су се хранили одатл |
вим, па и то више ја поједем; а ужину и вечеру он састави и што кад буде, и опет мало, да се чу |
кћи провредниле се по кући те спремају вечеру.{S} Миљков брат донесе чутуру с ракијом и чашу, |
е, како је она од оне лепша и трајнија, вечита, и како се њоме може уштедети много дрвета.{S} В |
ли нешто, што ће спомен ваш сачувати за вечита времена у селу вашем.{S} Многи уче много и знају |
</p> <p>Сметње су дакле огромне.{S} Али вечно остаје оно народно: на муци се познају јунаци.{S} |
време једно, неиздељено; оно је целина, вечност, те му се и догађаји јављају у своме развоју, у |
зећи у ходник деца су скидала гуњчиће и вешала их о јексере код торбе па улазила у школу и седа |
цом.{S} А да би боље нашли где је чије, вешали су редом.{S} Учионица је таман онолико била загр |
зно окретање „на лево“, „на десно“, или вешање и преметање на справама, којих у загоричкој школ |
летава правих под конац, за које ће се вешати цреп, те да стоји у реду; а не латана, које су м |
г имао право, кад је рекао; „Настава је вештина дружења с децом“.{S} И доиста, Радиши није треб |
ј се свет много више користио наукама и вештинама, те су му за сваки рад алати савршенији, и у |
ривреду и здравље.{S} Зато је овде и на вештине обратио велику пажњу, те да што више <hi>ствара |
тој школи и напретку њеном, и са ретке вештине и способности, да у другога развије плам за нау |
} А особито су у овој школи напредовале вештине, јер је сваки ученик у школи седео угодно и сва |
аука је од мање вредности, а умешност и вештине су од веће.{S} Оне примењују науку у животу људ |
е гледао, да свакога ученика обучи овој вештини и да свакоме даје из градине гранчице за калемљ |
акренула.{S} Сви се почудише овој малој вештини и досетљивости и запамтише је.{S} Онда се то уч |
Радиша се старао да што више развије и вештину о томе, како се оно бере, чува за зиму и продај |
дравље, Радиша желео да развије и једну вештину, а то је пливање.{S} Необично му се допало, што |
иродним законима; а нема аветиња, вила, вештица, вампира, вукодлака, караконџула и злих духова. |
зима, зато их чувају од зиме.{S} А како вешто после ово кретање у игри претворе у кретање у рад |
ине“, него просто „учо“ или „учитељу“), Ви сте много учили и видели у туђем свету (јер капетан |
м један, ви подигните, а кад кажем два, ви спустите.{S} Један! — Два! — Један! — Два! — Један! |
другојаче и паметније код својих кућа, ви сте највише припомогли, да се подигне овај величанст |
да нећете моћи да научите.{S} Напротив, ви ћете све примити још лакше него она мала деца и боље |
, по правди, која држи земљу и градове, ви сте се упрегли у јарам партиски и служите не отаџбин |
реба.{S} А да би то било, мој Радоване, ви обоје морате да имате на уму, да сте још деца и да ј |
акве раскрснице, па не знате куда ћете, ви станите.{S} Прекрстите се сад сви и реците:{S} Боже, |
то хоће они људи; и сад, ако то хоћете, ви пођите за њима...“</p> <p>Докле је ово Радиша говори |
ва ова слова и научите свако да пишете, ви ћете онда умети и да читате и да пишете.{S} Ево да в |
рате волети; а ако хоћете да се волите, ви се морате слагати.{S} Зато не сме једно хтети једно |
S} И кад ових тридесет слова запамтите, ви ћете умети да пишете и да читате сваку књигу.{S} А д |
га тридесет слова, и кад њих запамтите, ви можете читати сваку књигу и писати што год хоћете.{S |
и оштро, отворено и јетко:</p> <p>— Ви, ви сви политичари и партизани, што сте се изделили у не |
радите.{S} Ако хоћете да будете срећни, ви се морате волети; а ако хоћете да се волите, ви се м |
овако, положено, и кад ја кажем један, ви подигните, а кад кажем два, ви спустите.{S} Један! — |
; можемо, само ако хоћемо...{S} А, ево, ви хоћете.{S} Вас нико није ни терао у школу: ви сте са |
рта, њушка; али да је нацртано само то, ви не би погодили шта је; зато су нацртане и очи и уши. |
лаго и мирно:</p> <p>„У име Бога, децо, ви почињете данас један велики посао.{S} Почињете да уч |
дође време, да и ви градите нову кућу, ви ћете начинити још бољу и већу.{S} Само ваља цигала, |
тијама, и служите им и часно и нечасно: ви ћете упропастити ову земљу и ово парче извојеване сл |
ете.{S} Вас нико није ни терао у школу: ви сте сами хтели, и ви сте и данас дошли зато, што вол |
а разбију. „И још нешто, додаје Радиша; ви бисте се онда мрзели, а то не воли ни Бог ни људи, и |
видети, колика је наука о машинама!{S} Ви сте чули да данас машине вуку кола, машине вуку лађе |
е хвала вама, мојим одраслим ђацима!{S} Ви сте пошли у школу од своје воље онда, кад је и отвор |
: „А вама, браћо, шта вами да кажем!{S} Ви сте волели школу, и то је лепо од вас; и господин ми |
устадоше и гости, и он рече: „Децо!{S} Ви много што шта нисте научили, што је требало да научи |
о то да пишемо.{S} Извадите таблицу!{S} Ви можете да гледате и у буквар, али боље да гледате у |
чега, откуда му је то нешто било?...{S} Ви ћете и сами погодити, да то нико други није могао да |
ом, на којој се страни Сунце рађа?..{S} Ви може бити и не знате добро, јер долазите у школу мал |
трмка, али јесте нека <hi>риба</hi>.{S} Ви запамтите риба.{S} Је ли истинска?..{S} А где је ист |
ових црвених пруга а на другој нема.{S} Ви окрените ову, где има.{S} Пруге су прве две раздалек |
ма и кући вашој, па после и другима.{S} Ви сте још срећнији, што сте почели из почетка, од прво |
го није, те може овако да се отвара.{S} Ви увек ову повезану страну окрените левој руци а ову ш |
луд.{S} Тој земљи треба друго ђубре.{S} Ви ћете се зачудити кад вам кажем, да тој истој њиви, к |
ога му зависи и сав остали напредак.{S} Ви ћете у своме селу <hi>започети</hi> оно, што је боље |
ишете.{S} А за то никад није доцкан.{S} Ви сте чули, да људи кажу, да се човек учи док је жив.{ |
о, има слова, а на другој нема, ево.{S} Ви ову страну где нема слова окрените даље, а ову са сл |
ори Радиша, али ваља и да га чувамо.{S} Ви ћете овде у школи учити и о томе како се чува здрављ |
лекара, то богме често такви и умру.{S} Ви сте се до сад, хвала Богу, лепо одржали сви, па се н |
ћете и ви учити <pb n="216" /> још.{S} Ви сте сви ове године учили први разред, а сад ћете пре |
д?{S} Какву то нову науку ви ширите?{S} Ви мислите да власт не зна, шта ви радите?{S} Знам ја с |
а ово.{S} Али да ли ћете ви то моћи?{S} Ви сте још слаби и нејаки... рече Радиша.{S} На то ће р |
овори оштро, отворено и јетко:</p> <p>— Ви, ви сви политичари и партизани, што сте се изделили |
е да вам не узму деца и не поцепају), а ви у торбу турите што вам треба за јело до мрака па дођ |
че.{S} Ја могу да бројим један — два, а ви да љуљате руке, на један напред, а на два назад!{S} |
ст и дође тај празник Велика Госпођа, а ви ћете сутрадан доћи у школу.</p> <p>„Хвала вам, што с |
пруга!{S} Нека вам тако стоји табла, а ви узмите ово што се њиме пише!{S} Како се то зове? (Не |
ево и ја ћу да пишем на мојој табли, а ви да прегледате.“ (Пишу).{S} Други пут је наставио ово |
ешам, него гледам свој посао у школи, а Ви чините што хоћете.</p> <p>— А што учиш оне велике?</ |
ци.{S} Оно су ми сваки дан мали ђаци, а ви сте ми велики ђаци.{S} Па и ако мали ђаци долазе у ш |
> <p>Сад нек вам то стоји на таблици, а ви изиђите да се одморите!..“</p> <p>Од школе до капије |
их лепше писали, и ја ћу да их пишем, а ви ћете да гледате на мене...“ Настаје писање између ли |
ме.{S} Они су само руководили послом, а ви сте радили.</p> <p>„На прву реч да треба да градимо |
свећен свет не би ни говеда затварао, а ви сте ту затворили децу своју, подмладак свој, наду св |
рече: „Браћо, ево ја ћу да дам једно, а ви сад, ето вас свих, па ко хоће нек да још једно!“</p> |
да или цреп гради овде, у нашем селу; а ви ћете навући песка и камена колико затреба и насећи ј |
и кућа ваших и целога села вашега!{S} А ви сте учили, ево, и како се здравље чува, те ћете умет |
кој табли, ја имам ово за брисање.{S} А ви за вашу таблицу немате.{S} Зато ви треба да узмете о |
к учи док је жив.{S} Тако и јесте.{S} А ви још нисте зашли у године, у којима би теже памтили, |
паметно, ако се баш ко и разболи.{S} А ви већ знате, како је у нашега простога света много и п |
ного и знају много, али раде мало.{S} А ви сте научили, да што научите паметно, то и да урадите |
} Онда даље: „На клупи је сад сто.{S} А ви узмите десет!..{S} Узмите двадесет!..{S} Узмите трид |
ве општине, чине народ или државу.{S} А ви ћете знати, да што је чељад вреднија, то је и задруг |
јер онда остану и сви они иза њих.{S} А ви напред да идете полако и да пазите кад ћу ја да каже |
тоји на таблицама, а таблице на клупи а ви се исправите! — Слушајте сада, како се био бој на Ко |
местите, него сте дали судницу за њу (а ви се мучили без суднице).{S} Затим вам хвала, што сте |
онда окрену онима поред зида и рече: „А ви, што нисте научили лекцију, ходите овамо!“ И дођоше |
м“; па онда приђе часловцима и рече: „А ви ћете имати нову лекцију“ до „Потопа“!{S} Па се онда |
} Онда се окрену Даници па јој рече: „А Ви сте, госпођице, од данас моја Дана и допустите да Ва |
олико има слова!{S} И сва ћете та слова ви да учите, да их читате и пишете.{S} Пређите сад на о |
ко „евењке“ и испод ње? — Та ћете слова ви после да учите.{S} А шта је оно испод евењке? — То у |
.{S} На које слово личи?..{S} Пишите га ви!..{S} Начините ово печатано!..{S} На шта личи оно?.. |
врати.{S} Но, де ти мени кажи: за кога ви мислите да гласате, и је ли вама г. Радиша о томе шт |
нимало пожалити труда па ни трошка, да ви што више научите.“</p> <p>Онда их је пустио на одмор |
и вреди.{S} И ја сам највише волео, да ви сами о томе мислите.{S} Али кад ме питате, ја ћу вам |
ош и да му плати.{S} А како би било, да ви имате писмена човека у своме селу, па још и да сте с |
ло гласати за владиног кандидата, па да ви останете где сте били...</p> <p>— Могу вам обећати д |
кварили судницу а начинили школу, те да ви идете у њу и научите и знаднете више <pb n="101" /> |
ним јунаци.</p> <p>— Добро, децо; ’вала ви за то; но хоћете ли умети? упита кмет.</p> <p>— Умем |
што донесе послужење.</p> <p>— Охо; па Ви имате пуно девојака! рече Радиша госпођи.</p> <p>— С |
ите?{S} Ви мислите да власт не зна, шта ви радите?{S} Знам ја све...</p> <p>Радиша да се претур |
опет хвала!{S} А кад се ви научите, кад ви примите и унесете у кућу своју све оно што је добро, |
ет ће она запитати: „Радо, душо, до кад ви оно имате распуст?“ До Светог Василија,“ одговори он |
Надгледа и по потреби исправља).{S} Сад ви спустите.{S} А нека дигну десну руку они, којима сам |
е клупе!..{S} Сад ви из друге!..{S} Сад ви из треће!..{S} Из четврте!..{S} Сад ви из пете!..</p |
иђите најпре ви из прве клупе!..{S} Сад ви из друге!..{S} Сад ви из треће!..{S} Из четврте!..{S |
ви из треће!..{S} Из четврте!..{S} Сад ви из пете!..</p> <p>Кад сви изиђоше, Радиша оста да от |
ата, бата, мајка, мама...{S} Кажите сад ви!..{S} Хајдете сад да тражимо где се чује <hi>е</hi>, |
ругу, додаде секретар.</p> <p>- А откуд ви знате? упита министар.</p> <p>- Отуда што сам читао |
те их он још осећа...</p> <p>— А откуд Ви знате за моју школу? упита је Радиша.</p> <p>— Па пр |
д стоке.{S} Међутим има земаља, на које ви можете трпати тога ђубрета колико хоћете па све залу |
м казати шта ја мислим о томе, па после ви како хоћете; и, ако ништа више, барем ћу вам објасни |
ско и младићско.{S} И кроз кратко време ви ћете осетити, како много више знате од оних, који ни |
е угледају на вас, како ви радите, а не ви на њих.{S} А где што сами не знате, питајте и слушај |
ћемо после доћи опет.{S} Изиђите најпре ви из прве клупе!..{S} Сад ви из друге!..{S} Сад ви из |
те.{S} Зато вам опет хвала!{S} А кад се ви научите, кад ви примите и унесете у кућу своју све о |
кваре се.{S} Ја ћу питати ваше, како се ви владате и код куће, и дабогме да нећу волети, ако ми |
шта му је то с друге стране? — Не знате ви то.{S} Оно је прво <hi>перо</hi> којим се пише, а он |
код ножа!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете ви!..{S} Правите сад она код игле!..{S} Е доста је.{S} |
г, стог, свиња, слама, слава...{S} Дете ви!..</p> <p>„Пазите сад овако.{S} Лакше је да кажемо н |
а, висина, равнина, стрмнина...{S} Дете ви!..{S} Сад да тражимо речи: где се чује глас <hi>у</h |
е</hi>, нпр: ено, сено, семе...{S} Дете ви!..{S} Да погађате где се чује <hi>и</hi>; игла, ивер |
е, уста, устукнути, умукнути...{S} Дете ви!..{S} Тако можемо да тражимо и слово <hi>с</hi>: сен |
ато је он премештен...{S} Но ако можете ви мени дати реч, да село неће гласати за опозиционаре |
оправимо.{S} Реци ти мени, за кога ћете ви да гласате? упита капетан.</p> <p>— Поправите ви ово |
а села.{S} Али, ако ти даш реч, да ћете ви гласати за владиног кандидата, онда да молимо минист |
па седните право!..{S} Ја знам да ћете ви ласно запамтити, да је <hi>о</hi> код ока, <hi>с</hi |
и онда ћу вас и ја волети.{S} Онда ћете ви бити и ђаци добри и научићете много па ћете и пораст |
м да дам по један лист хартије, па ћете ви ове десетке да завијете овако (показује), те да их н |
дно.{S} О ручку мајка запита: „Кад ћете ви путници на пут?{S} Да не омркнете?“ И нађоше, да је |
S} Видите, шта има слика!{S} И све ћете ви то да научите да читате као велики ђаци, само да дол |
шта, а најпре за ово.{S} Али да ли ћете ви то моћи?{S} Ви сте још слаби и нејаки... рече Радиша |
каква ће им бити деца и школа, то ћете Ви видети... “</p> <p>Још они не беху ни свршили разгов |
стране, а доле пуно, пуно.{S} И то ћете ви да учите.{S} Сад преврните и тај лист! — Би ли ко зн |
ви први долазите у школу.{S} Зато ћете ви први и изучити књигу у вашем селу.</p> <p>„Али и у о |
ече: „Ево, ово је прва књига, коју ћете ви да учите.{S} Видите, шта има слика!{S} И све ћете ви |
ајпосле упита Радишу:</p> <p>— А хоћете ви мени да дате реч да нећете иметати при изборима, па |
сате? упита капетан.</p> <p>— Поправите ви ово, господине, што пре, па ће опет бит’ како је бил |
те оно што је боље.{S} Најпре поправите ви, на себи и око себе, у кући својој, оно што можете, |
а, тек да рекне штогод:</p> <p>— Пазите Ви како говорите пред влашћу.{S} Немојте да вређате вла |
право?! рече Радиша.</p> <p>- Обећајте Ви, да нећете мени сметати у изборима, и да ће Ваше сел |
о, пепео, отац и тако даље{S} Покушајте ви, можете ли наћи и рећи коју реч, у којој се чује о, |
а школама у нашој земљи, чуо је, да сте ви начинили школу, па ме је пратио да учим вашу децу.{S |
<p>„Децо!{S} Већ сам вам казао, да сте ви дошли у школу да научите да читате књиге, да пишете, |
де, окрену се мајци и рече: „Од сад сте ви, госпођо, и моја мајка, и допустите да Вас пољубим у |
је могао да се нахвали вама.{S} Али сте ви нада све учинили нешто, што ће спомен ваш сачувати з |
р-Милета, а знаш шта?{S} Заборавили сте ви нешто, што свака школа мора да има, и свака касарна, |
љ.</p> <pb n="146" /> <p>„Ето, зато сте ви пуно права имали што сте дошли да учите, да научите |
ке и има вајде.{S} Поред онога, што сте ви урадили другојаче и паметније код својих кућа, ви ст |
но:</p> <p>— Хвала вама, кмете, што сте ви направили овако лепу школу, и хвала теби на позиву!{ |
со</hi>, оно чим се соле јела и што сте ви јуче писали.{S} Реците сви: с — о, со!..{S} Нађите о |
још, јер је наука велика; а оно што сте ви мали до сад научили, само је почетак од ње.{S} А зна |
, која је родила ову нову и за коју сте ви толико потегли и труда и трошка.{S} Ова може да вам |
љно рекао Радиши: „Та, господине, нисте Ви овде постављени за баштована, нег’ за учитеља!“ И ни |
ола песка и преко хиљаду кола камена, и ви сте све то довукли, и ниједан не рече да му је тешко |
е рачуне.{S} А у вас је сад отворена, и ви први долазите у школу.{S} Зато ћете ви први и изучит |
даље, и у толико ће вама бити лакше, и ви можете научити још више.{S} Поред учења сваки дан ви |
ни терао у школу: ви сте сами хтели, и ви сте и данас дошли зато, што волите да се учите.{S} З |
S} А у себи је мислио: ако жив будем, и ви ћете ускоро овако радити!...</p> <p>После једнога са |
њу господин министар до сад затворио, и ви данас не бисте имали где да се учите.{S} А овако, не |
па се мрзите горе него с Турцима.{S} И ви жалосни представници власти, што треба да мирите нар |
ађи ученици, мешате у ове старије.{S} И ви ћете сад више учити оно, што вам треба за живот, прв |
акше, да вам покажем још једанпут.{S} И ви ћете да казујете.{S} Нађите око!..{S} Нађите слово о |
о, он им рече:) Кад изучите сва слова и ви ћете умети овако да читате“...</p> </div> </div> <pb |
Ево, како се пише б!..{S} Напишете га и ви!..{S} А које је слово код ђака?..{S} Е, овде пазите. |
ево како је печатано!{S} Направите га и ви!..{S} Ево сад <hi>м</hi>!{S} Као л само још једно ов |
! (Пише га и објашњава).{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ово слово, код јарца?..{S} Ево, како с |
оре и доле, ево овако!..{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ово слово код џамије?..{S} Ево како се |
и пређе преко ове пруге.{S} Пишите га и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} А које је ово сл |
е и доле, ево овако?.{S}- Напишите га и ви!..{S} Које је то слово?..</p> <p>„Ето, исписали сте |
!..{S} Ево <hi>ж</hi>!{S} Напишите га и ви!.{S} Направите печатано ж!..{S} Ево <hi>з</hi>!..{S} |
(Пише га и показује).{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код коња! |
Ево, како се пише в!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које је слово код бурета?..{S} Ево, како се пи |
о сад е, код евењке!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?.. (Овако су писали до рибе.{ |
пазите како се пише!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код цркве |
Ево, да га напишем!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} Које је слово ко |
Ево, да га напишем!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код дрвет |
ало горе; ево овако!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које је слово код венца?..{S} Ево, како се пиш |
Ево како се пише џ!..{S} Напишите га и ви!..{S} А које је ово код феса?..{S} И ово слово иде и |
} Које је ово слово?..{S} Напишите га и ви!.. (Напише <hi>с</hi>.) Које је ово слово?.{S} Напиш |
} Које је ово слово?..{S} Напишите га и ви!..“ Овако све до краја.{S} Кад су исписали сва слова |
S} А које ово слово?..{S} Напишите га и ви!.. (Напише <hi>и</hi>).{S} Које је ово слово?..{S} Н |
.) Које је ово слово?.{S} Напишите га и ви!.. (Сад напише <hi>н</hi>).{S} А које ово слово?..{S |
л само још једно ово.{S} Напишите га и ви!..{S} Сад направите ово печатано!..{S} Ево <hi>љ</hi |
ше само у узаном реду.{S} Напишите га и ви!..{S} У коју руку ваља да узмете писаљку?..{S} Да ви |
амо савијено на крају.{S} Напишите га и ви!..{S} Начините печатано!..{S} Ево <hi>њ</hi>!{S} Као |
слози и мару за школу и да Бог да, да и ви и деца ваша видите највећу вајду од ње!{S} Хвала и в |
има његовима.{S} А кад дође време, да и ви градите нову кућу, ви ћете начинити још бољу и већу. |
ле и непуна пола века ја се надам, да и ви нећете више живети по овим данашњим тесним, мрачним |
аза руком на Радишу) ради код вас, да и ви гласате за опозиционаре, те га је господин министар |
аши родитељи моле Богу?...{S} Е, онда и ви сад отпочињете један важан посао, и отпочињаћете га |
ве Загорица, и ово је загоричка школа и ви сте загорички ђаци.{S} И иза Загорице има и других с |
пазите сад с! (Пише га).{S} Дете сад и ви!..{S} Које сте слово написали!..{S} Сад ћемо оно код |
едајте, како се пише н!..{S} Дете сад и ви!..{S} Које је ово слово?..{S} Пазите сад и, код игле |
дете, ђак носи књиге...{S} Кажите сад и ви: н — о — с — и, носи!..{S} Пазите трећу реч: с — н — |
је највеће добро“....</p> <p>„Сад се и ви, моји млађи ученици, мешате у ове старије.{S} И ви ћ |
те, како ћу ја да га напишем!{S} Дете и ви!..{S} Начините печатано г!..{S} На шта личи!..{S} Е, |
е сад и, код игле! (Пише га).{S} Дете и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} Ево сад е, код е |
евењке!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете и ви тако!..{S} Хајдете још по једно!..{S} Дете пун ред!. |
е, па онда озго као заклопац.{S} Дете и ви!..{S} Дете ово печатано!..{S} Сад пазите како се пиш |
.{S} Погледајте, како ћу ја!..{S}Дете и ви овако!..{S} Хајде и овога да напишете пун ред!“</p> |
паметан свет данас гради и какве ћете и ви сви, ако Бог да, ускоро градити!{S} Хвала вам што ст |
него најмање 3—4 године.{S} Зато ћете и ви учити <pb n="216" /> још.{S} Ви сте сви ове године у |
и ђаци најпре уче књигу.{S} Зато ћете и ви одмах почети да учите да <hi>читате</hi> и <hi>пишет |
на него и да боље расту.{S} Зато ћете и ви чешће радити овако и још више.{S} Сад се мало одмори |
нос</hi>.{S} То сте писали.{S} Кажите и ви: н — о — с, нос!..{S} Хајде опет прву!..{S} Дете дру |
се пише <hi>во</hi>. в — о.{S} Кажите и ви: в — о, во!..{S} Шта се чује, кад се каже <hi>со</hi |
S} То је <hi>п</hi> — перо.{S} Кажите и ви: <hi>п</hi> — перо!..{S} Нађите оно код табле!..{S} |
S} И, ето, то је о — с, ос.{S} Кажите и ви: о - с, ос!..{S} Можете ли да утувите?..{S} Сад нађи |
азите, како ћу ја да узмем!{S} Узмите и ви овако!{S} Хајде сад, пишите! (Деца не умеју и чуде с |
дгледа и мирно исправља).{S} Спустите и ви! — Да видим још једанпут: који су први (нек дигну ру |
ажем: то се зове „крижуља“.{S} Реците и ви: крижуља!...{S} И ово је од овога истога камена од к |
ја да напишем <hi>л</hi>!{S} Напишите и ви!{S} А ево како је печатано!{S} Направите га и ви!..{ |
ано!..{S} Ево <hi>х</hi>!{S} Напишите и ви!..{S} Направите ово печатано!..{S} Ево <hi>ж</hi>!{S |
.{S} Прочитајте га сад!..{S} Напишите и ви чело!..{S} Ево ја ћу да кажем: <hi>уста</hi>.{S} Шта |
Ево да их напишем: нога.{S} Напишите и ви!..{S} Е, доста.{S} Оставите таблице!..{S} Може ли да |
реч: у — с — т — а, уста.{S} Напишите и ви!..{S} Хајдете сад да напишемо <hi>нога</hi>.{S} Које |
<p>„Кад сте дошли да учите, онда сте и ви моји ђаци.{S} Оно су ми сваки дан мали ђаци, а ви ст |
него да ћете поћи у напредак и зидати и ви куће овако од камена и земље, од цигле, песка и креч |
о, ову лепоту, којом ћете се поносити и ви сви и оно цело.{S} И хвала ти зато!{S} Семе науке ко |
росветни, да се с њим можете поносити и ви и деца ваша, па и унуци и праунуци ваши!{S} Хвала ва |
о ћу да их напишем ја!..{S} Дете тако и ви!..{S} Пробајте, да ли можете још лепше!..{S} Хајдете |
зреда је <hi>распуст</hi>, да се мало и ви одморите и да што и код куће помогнете преко лета.{S |
нешто.</p> <p>„Село је више сиромашно и ви сте људи танкога стања, па се можете побојати скупоћ |
е трује и зато много пропада.{S} Зато и ви пазите на те враџбине па да ми после причате у школи |
Отуда је ђубрење или гнојење.{S} Зато и ви знате; али ви знате само за оно ђубре из кошара, од |
јача, него онај који не ради.{S} Зато и ви радите што год више можете.{S} Јер здравље вам је на |
у Недељу ђаци не иду у школу.{S} Зато и ви сутра немојте доћи, него дођите прекосутра.{S} А кад |
ј, који зна сва слова?...{S} Ето зато и ви морате добро да запамтите свако слово.{S} Зато опет |
сподин министар би вам затворио школу и ви бисте опет остали без школе, као што сте и били.{S} |
ано?{S} То је <hi>нож</hi>.{S} Умете ли ви тако да направите?..{S} Ето и код ножа два слова, а |
рдише ови.</p> <p>— Ама, децо, јесте ли ви добро размислили: колико ту земље треба преврнути?! |
ему је насликано <hi>око</hi>.{S} Би ли ви умели тако да начините око?..{S} А поред ока има два |
ње или гнојење.{S} Зато и ви знате; али ви знате само за оно ђубре из кошара, од стоке.{S} Међу |
буквар), те изгледа као ждребе.{S} Али ви запамтите, да је коњ.{S} Нађите му главу?..{S} Које |
.{S} Радиша опет запита: „А би ли могли ви без мене?“ (а у души је мислио: како ћу ја без вас). |
.{S} А за то сте на првом месту позвани ви, који сте били те среће, да први дођете у школу и на |
а ћете за овај премештај мој одговарати Ви, ако не пред људима а оно пред Богом, ако га има.{S} |
умем, и ја, и ја и ја. „ Ако сте јунаци ви и направите!“ рече Радиша и с овим се заврши и овај |
чити још више.{S} Поред учења сваки дан ви сте радили са мном и у нашој градини, градили сте ка |
школу, ваља да се угледају на вас, како ви радите, а не ви на њих.{S} А где што сами не знате, |
, ето и тебе и господин Радише, па како ви рекнете.</p> <p>- Е добро, Томо; хвала ти! рече кмет |
е у школу и излазите напоље редом; само ви да слушате...{S} Не треба да се задиркујете и шалите |
а у њој; с — о — с, <hi>сос</hi>.{S} То ви не знате шта је, јер нема у вас.{S} А по варошима се |
еља, а то је до Велике Госпође.{S} Зато ви бројте недеље, па кад набројите шест и дође тај праз |
и сутра бити овако лепо време.{S} Зато ви ујутру немојте доносити букваре и таблице, него их о |
S} А ви за вашу таблицу немате.{S} Зато ви треба да узмете овако мало парче платна па да га уве |
обедио па продужи овако:</p> <p>— А што ви буните народ?{S} Какву то нову науку ви ширите?{S} В |
мали део од онога, што људи знају и што ви још имате у школи да научите.{S} Зато деца и не иду |
де да се учите.{S} А овако, не само што ви имате где да се учите, него ће се сваке године сва д |
отово завидећи им, упитао их је: „А зар ви претекли свога учитеља?.."</p> <p>Радиша је и с овим |
нас и за здравље, и какву сте ево данас ви подигли за децу своју, да вам се у њој уче свему оно |
свету и како се живи у заједници, коју ви данас градите.{S} Ако хоћете да будете срећни, ви се |
ви буните народ?{S} Какву то нову науку ви ширите?{S} Ви мислите да власт не зна, шта ви радите |
нда ћ’ од нас сваки срећан бити.</l> <l>Ви ћете се с нама поносити.</l> <l>А тад ће бит’ мање ј |
почео је овако:</p> <p>„Ученици!</p> <p>Ви сте били срећни, да први пођете у школу у овоме селу |
и да оружје носимо; а женино је да гот’ви јела и гледа кућу и децу.</p> <p>— Зато и вели посло |
сви, учитељ приђе псалтирцима па рече: „Ви ћете узети сад дотле и дотле са „старом лекцијом“; п |
одине“.{S} А Радиша му благо одговори: „Ви шест дана радите, и зато седмога треба да се одморит |
вамилијаскиња“.{S} И њина је најстарија Вида, пасторка Грујина, по свршетку <pb n="373" /> осно |
и дошла до школе, ко зна да ли би моја Вида и сама умела да чита, а камо ли и другога да учи!. |
p> <p>Да вам испричам како је школована Вида — знам, да ћете волети.{S} Казао сам већ, да је он |
Груја мало имао и да додаје.{S} Тако је Вида постала „питомица“ села Загорице и тако је и сврши |
скупити још.{S} И тако с Миленом оде и Вида.{S} И од сад су редовно скупљали свакога месеца „з |
руја помаже а Радиша надгледа.</p> <p>— Виде л’ ти, Грујо, шта ја урадих? рече Радиша.</p> <p>— |
им је то учитељ, те прилазе ближе да га виде; а старији и приђу да се поздраве и виде учитеља.{ |
а је то и радио.{S} И долазили су да га виде, и одлазио <pb n="29" /> је он да се види са свима |
о да изиђе.{S} Миљко се обрадова кад га виде, али опази да је нешто невесео.{S} Пођоше заједно |
д било још од већег интереса за све, да виде, како се цигла слаже и како зидање с њом много лак |
одмах изиђоше на чича Јанкову њиву, да виде како стоји и како ће што да уреде.{S} Јанко већ бе |
им селима и многи су желели да дођу, да виде нову загоричку школу, о којој се већ причало да ли |
камена и песка, а за тим у градину, да виде колико је што израсло.{S} Радиша је прво прегледао |
па пошље неке људе чак у Свету Гору, да виде, да није тамо.{S} Ови дођу у Свету Гору, нађу Раст |
о искупило по села, особито женских, да виде учитељицу своју као младу и да виде зета свога, за |
ану, опет у Радише преоблада разлог: да виде сви, да се слава може честитати и без ручка и вече |
па оду Томиној кући, <pb n="221" /> да виде колики је плац и да „прошацују“ колико вреди.{S} О |
културном напретку других народа, те да виде, како смо прости и неумешни, и како би и у нас мно |
у у Поречје, где раде ћерамиџије, те да виде, како се то ради.{S} Успут им је свратио пажњу, да |
а одељења и два стана за учитеље, те да виде, да смо приступили послу, и онда нам неће затворит |
што су ученице све практички имале и да виде у кујни њеној и школској, где су и саме радиле.{S} |
да виде учитељицу своју као младу и да виде зета свога, загоричкога учитеља Радишу.{S} Кад је |
сутра дан дошли, сви су једва чекали да виде, како ће господин пресудити овај спор, а она двоји |
неколико.{S} Тако су очигледно могли да виде и „метаморфозу“ инсеката и откуда се добива свила. |
или грађењу нове школе и да су дошли да виде, може ли им он израдити довољан број дасака и лета |
ће и млади и стари загоричани имати да виде све што је боље и напредније у тој грани и што им |
да собе, и како му мило би, кад у свима виде постеље подигнуте од земље!{S} Истина то још не бе |
Радиша је погледа и, кад саслуша ово па виде ону румен, што беше облила лице њено, он је загрли |
еда из саћа, и истресао је мед, да деца виде, а саће је враћао у кошницу.{S} Измислио је и једн |
то расте у околини, те да и људи и деца виде какво је које; и што је тражио, то је и добио.{S} |
их сасвим поузданих, а међу њима Радиша виде и Милована; ови рекоше, да ће их доћи још само кад |
воје га је опет молио да узме.{S} А кад виде, да баш неће, он му рече срдачно: „Е хвала ти и на |
овири на врата, да види шта раде; и кад виде, да су сви поспали, она се обрадова и у себи рече: |
кад се Радиши досади ово колебање и кад виде да га не може зауставити, он викну у себи: „Напред |
ша за под није ништа ни помињао.{S} Сад виде, да школа ни нужника нема, па рече: „О, мајстор-Ми |
аду или си против ње?</p> <p>Радиша сад виде у чему је ствар, па се збуни још више.{S} А кад се |
ео их је и у школу тога места, те да је виде и присуствују свечаности својих другова.{S} Али ка |
, а она иде да легне.{S} Радиша, чим је виде онако необичну, и сам се узнемири и једва је чекао |
ло никакво ђубре.{S} А из Антропологије виде, да су и у човека исти органи и оне исте радње као |
а око доксата се искупише, да још боље виде учитеља. „Млад као капља!“ рече један. „Као роса!“ |
многе сјај твој није засенуо, те да не виде оно што је добро?{S} Да нису с тим спољним сјајем |
је село и распустио их је кућама, да се виде сутрадан по Великој Госпођи.</p> </div> </div> <pb |
ађајима у оним знатним местима, која се виде у околини ближој или даљој.{S} А гусле су и даље у |
су још на једно оближње брдо, одакле се виде околна села и приличан простор на тој страни, па с |
талоне“, „пруслук“, „капут“ и „шешир“ и виде ово.{S} А капетан и његови писари носили су одело |
иде; а старији и приђу да се поздраве и виде учитеља.{S} А већ чича Миладин једва чека да каже: |
ну нема ништа.{S} Радиша погледа боље и виде, да се између дасака провиди и да озго пада прашин |
азао да се пусте из реда па да потрче и виде, ко ће први да стигне...{S} Стиже и Радиша.{S} Њег |
рано?!“ А кад Радиша чу њен мио глас и виде ону румен на лицу њеном, а одело бело, чисто као з |
а и Миљко, <pb n="233" /> да их обиђу и виде шта су порадили.{S} А кад су видели двојицу, где с |
олако приђе колевци и подиже покривач и виде, да дете спава; али јој се не допаде, што је онако |
иди своје село него и да ученици његови виде што више и даље од своје куће и школе.{S} Видели с |
иша и на својој табли показивао, да сви виде.{S} А кад је опазио, да већ почињу да се заморавај |
страном од стакла, те да и деца и људи виде, како челе раде.{S} А меда је било и за кућу Радиш |
вентилом на запушачу, те да му ученици виде како ради, како се вентил отвара и затвара и извла |
несе је сам најпре капетану, те је овај виде и нешто написа на њој, па је испрати министру.{S} |
е л’ истина и да га водим!“ Кад капетан виде и ову збиљу и радост на лицу овога човека, он га з |
диша ништа не казује.{S} Кад их капетан виде кроз прозор, одмах нареди пандуру, да их пусти у к |
своју кућу.{S} А његови добри сељани то виде, па га зато воле и слушају.</p> <p>- Онда да га зо |
} Запамти добро, да „оно чине деца, што виде од оца,“ и да је добар пород само у срећном браку. |
парохијане; а гостима је било мило, што виде оваку слогу, једнодушност и љубав.{S} И свима је б |
своје школе почињу да уводе све оно што виде у њој; а она им је и зајмила све што има у градини |
своје и приближну цену.{S} Кад инжињер виде колико се учитељ заузима око своје школе, и да је |
на становницима његовим.{S} Наједанпут виде једну жену на путу и своје ђаке да нешто прескачу. |
о даље само их не беше видео.{S} Сад их виде и најлакше запамти <hi>а</hi> и <hi>б</hi>, па за |
е хтела да извезе све оне шаре, које је видела у овоме селу.</p> </div> <div type="chapter" xml |
подигне овај величанствени храм науке и видела, којим ће се село ваше поносити док је света и в |
гу, на свакој страни и у свакој дубрави видела по једна од ових новина, где се бели усред воћња |
о дубоко ни сувише плитко.{S} Исто тако видела су, да је пре никло оно, што су пре сејања држал |
оше и најлепши дом науке, највећи извор видела и среће наше!..</p> <p>„Јесте, браћо.{S} Данас с |
<p>Кад је настало време ницања, деца су видела, да оно семе, што је посејано сувише плитко, као |
и школи.</p> <p>Тек трећег дана деца су видела дело руку својих.{S} Али докле су се они бавили |
.{S} О, како су се стала чудити, кад су видела шта је изишло!{S} Како је које долазило, ишло је |
клисуру, да печемо креч.“ Да деца нису видела окречену школу а нека и лепе, беле варошке куће |
ћи и како ће бити.{S} Јер многа не беху видела калдрму ни у вароши а камо ли у њином селу.{S} Г |
але „Где је од суднице била школа!...“ „Видела жаба..,“ „Сироти загоричани, толико потрошили па |
рио.{S} Кад су завршили ово записивање, видели су, да их има много више.{S} Радиша је онда подв |
о више и даље од своје куће и школе.{S} Видели су и стране света.{S} То су <pb n="188" /> после |
о је и полагао на њега велику пажњу.{S} Видели смо, да су деца првог дана, и пре писања, почела |
намо сви како се граде и цигле и цреп — видели смо у Поречју од мајстора и утувили смо добро.{S |
о беше новина, коју дотле не беху никад видели, а нађоше, да је веома згодна за пренос ђубрета, |
нам, господине, ниједан.{S} Ми смо све видели како они раде.{S} А ја ћу да отиднем те једну не |
{S} Јер су толики већ у овоме селу више видели вајде од радионице него од књиге.</p> <p>И гради |
ли и село и оне, који су прошли овуда и видели их на послу.{S} Они су радили истрајно и неуморн |
{S} Њини учитељи нису толико путовали и видели па ни учили колико ја.{S} Зато они сви, може бит |
о“ или „учитељу“), Ви сте много учили и видели у туђем свету (јер капетан беше свршио само Часл |
диша сам направио, да би ученици његови видели, шта може и у њином селу да се направи, кад се у |
у.{S} А са собом носе оно што до сад ни видели нису а камо ли имали.{S} Код куће је сваки на св |
оричани, па многи и велики, још нису ни видели.</p> <p>Градина је преко лета била зарасла у кор |
<pb n="31" /> сељаци и укућани Радишини видели црквенску књигу у Радише, учинило им се, да је о |
ка морала да оде с њом.{S} И сад су тек видели обоје, шта им је вредела једна стара душа у кући |
ао, те су млади загоричани очима својим видели, шта све може да се учини кад се зна, и шта све |
и реду у њој, а много су што шта и ново видели.{S} Попа је онда извршио оно неколико крштења.{S |
.{S} Па кад је узет у војску и они тамо видели да је писмен, одмах су га одредили да буде код К |
мо могли сами да градимо цигле, кад смо видели све како мајстори раде?!...</p> <p>И одмах изиђо |
великим ђацима био у Поречју и све смо видели и примили.{S} Дајте нам само људи!{S} И ја се у |
а место где ће бити нова школа и све то видели обележено кољем.{S} Ту је била и гомила камења, |
ве Бога и да се поздрави, кад су се већ видели у ходнику, или не; па се зато само поклони и хла |
То је учинило, да су људи у овоме селу видели, да има вајде од школе и науке, те су зато и пре |
b n="287" /> и много обрадовало, кад су видели, како лепе и другојаче котаричице они умеју да п |
да буде.{S} Али им је мило било, кад су видели разваљене мацке, којима је многи отац претио сво |
разочарали, прво <pb n="301" /> кад су видели каква им је школа — мало боља него што је била њ |
краве не дају толико млека.{S} А кад су видели, да је то до соја или пасмине, они су и сами поч |
иђу и виде шта су порадили.{S} А кад су видели двојицу, где су обукли старе гаће па их подигли |
о је готово све било спремно!{S} Сад су видели и Радиша и Миљко, да не би смели ни помишљати о |
за ватру а наоколо денути.{S} И овде су видели двоје: како је тешко разбијати камење, без барут |
докле се они не измене; а загоричани су видели, како им је школа у опасности, да је изгубе.{S} |
ушним загоричанима много допало, јер су видели, да је срочено нарочито за њих.</p> <p>Онда уста |
родали солидне робе своје?{S} Од њих су видели и како куће да граде и како у њима да живе.{S} О |
едивали, као да га неколико година нису видели, и чинио им се некако другојачи; и Радиши је све |
ат даљине од стружнице, више сунца нису видели над главом.{S} А кад су се најпосле одвојили од |
гледајући посао, који до сад никад нису видели.{S} И за кратко време била је довршена и друга с |
ца његовога.{S} Никад у животу они нису видели толико кућа и толико људи на једном месту као ов |
е не износи, а ваља све да се износи на видело, те да се поправља.{S} Сем тога Светозар је личи |
ао и у кући учитељевој; и ту се најбоље видело, како и оно мало скромних сеоских ствари може да |
ојску, кад нас он позове.{S} Доцније се видело, да се дешава, да тај један или не уме или не мо |
<head>3. У Рачуну</head> <p>Као што се видело, Радиша је одмах почео с десетицама и очигледно. |
истос рекао ученицима својим: „Не крите видело под сто, него га изнесите <pb n="311" /> на сто, |
ене и напаћене земљице било је у тебе и видело напредак твој, твој сјај, твоју величину и срећу |
нову школу, која ће вековима просипати видело науке на децу вашу и причати о вредноћи и љубави |
све јачи и бујнији.{S} Сад је све село видело, да вода у изворима зависи од шуме на брду; а ни |
чи, те могу видети и тај други свет, то видело што је у књигама, то знање што се зове наука и м |
о ваља?...{S} Учио сам најновије науке, видео сам шта паметан свет ради, па сам се старао да то |
ојка: здрава, лепа, отворена и паметна: видео сам је неколико пута у среској канцеларији, кад с |
Он је тек овде видео, шта је наука.{S} Видео је, да то није учење самих речи, него учење онога |
је у нама и око нас близу и далеко.{S} Видео је, да су речи слушкиње да кажу оно што знамо, а |
ају сваке муже по пуну ведрицу млека; а видео сам кокошке, које носе крупна јаја као ћурећа и с |
вам памет стане.{S} Ја сам својим очима видео једну машину (у Кристалној Палати у Лондону), у к |
асвим поварошио. „Био, веле у Књаза, па видео, како тамо људи граде куће, па хоће и он; и озида |
а <pb n="54" /> сам у овоме свету доста видео и доста научио.{S} Сад долази време, да се вратим |
9102_C3.11"> <head>11.{S} Шта је Радиша видео у овој шетњи</head> <p>Ево шта је Радиша видео у |
9102_C1.4.1"> <head>1.{S} Шта је Радиша видео тамо</head> <p>Бављење Радишино на страни учинило |
овој шетњи</head> <p>Ево шта је Радиша видео у своме селу.{S} Село је више врлетно него равно, |
их за први разред.{S} Па како је Радиша видео, да их има много, а нити они имају крштенице ни о |
калемарство и воћарство, јер је Радиша видео, да је Загорица душу дала за воће, само што загор |
вити алат и упуства, из којих је Радиша видео, како се ваде витке и како се култивише врба за п |
ц многих заната.{S} И сад је тек Радиша видео, колико је добро: што је рођен на селу, те добро |
а преобразила Радишу.{S} Он је тек овде видео, шта је наука.{S} Видео је, да то није учење сами |
нешто из тога великога света, што га је видео за време бављења свога на страни, и много што шта |
е и величину појединих одељења, онда је видео, колико му треба врата и прозора и могао израчуна |
ово све било добро дошло.{S} Радиша је видео, да му ваља задовољавати и законске прописе, докл |
{S} О, како се само запрепастио, кад је видео, да се вода растворила на два гаса који горе, и д |
нас.{S} А како га је изненадило, кад је видео, да у њих и по селима има шеталишта, у којима не |
два гаса опет направи вода!{S} И кад је видео, да је све што је на Земљи и на небу састављено и |
...{S} У једној радионици у Немачкој је видео, како се од сламе плету ужета.{S} О, колико му је |
тао прву Економију и Социологију, он је видео, да је Светозар донео у Србију Чернишевсков <pb n |
Радиша није могао да пристане.{S} Он је видео, шта је „подела рада“ у друштву и држави и да нар |
други преокрет у души његовој.{S} Он је видео, да су у тога напреднијега света отишле далеко, д |
цузи су градили нашу железницу, и он је видео, како Талијани дељу камен за мостове као да је од |
шко.{S} Зато ти много хвала!{S} Тамо је видео и како људи граде куће, те он, ево, и нама подиже |
ивање.{S} Необично му се допало, што је видео у једној најпросвећенијој земљи: да је пливање у |
S} И колико је Радиши мило било, што је видео све <pb n="307" /> своје ланске ђаке мале, толико |
диша се тога и држао.</p> <p>У свету је видео четири врсте ових радова: од круте хартије (карто |
е креч, то је само слушао, а нигде није видео.{S} А зар је могао и помислити кадгод, да ће му и |
ико песка, да се на игралишту више није видео ниједан камен, а игралиште је било потпун, правил |
све.{S} Главно је, да све то нико није видео, нити се ми можемо вратити у ту давнину и видети |
а се одмарају?!.</p> <p>Радиша је дакле видео, да без нове школе он не може много урадити и брз |
и, и што је толико путовао по свету, те видео како други напреднији народи раде.{S} Али је све |
и, мислете“ и тако даље само их не беше видео.{S} Сад их виде и најлакше запамти <hi>а</hi> и < |
радове, и оне где је мали „интернат“, и видео свуда онај ред и чистоту, па кад је најпосле чуо |
ржан испит и код Данице и код Радише, и видео, како су деца свуда чиста, здрава, бистра, уљудна |
гледале у њега као у неког туђина.{S} И видео се са свима и видео је све.{S} Мајка је месила за |
А књига имам доста и то одабраних.{S} И видео сам доста и много; само сад да гледам шта се од т |
неког туђина.{S} И видео се са свима и видео је све.{S} Мајка је месила за Божић, брат је закл |
и од мене си много више прошао света и видео, а и велике си науке учио.{S} Хвала ти од неба до |
шта би било и од мене, да нисам ишао и видео шта паметан свет ради и да нисам после сам учио?! |
опет је она знала, да је Радиша учио и видео много више од ње; и зато ништа није хтела да ради |
а прочитао претпис о своме премештају и видео уверење, којим је постављен за Прњавор, смркло му |
јецање, како Радиша никад нигде није ни видео ни чуо.{S} И после оваког призора учитељ наређује |
тај рад његов нико више није ни чуо ни видео.{S} А многи су „народни борци“ сматрали Радишу за |
„Миљко, Данас ништа без новца.{S} Ти си видео и кад смо градили школу колико смо се мучили; и д |
тељ, он се крстио.{S} Сад је Радиша тек видео, колико му треба „црквено пјеније“ и захваљивао ј |
као наручено.{S} Кмет Миљко је сад тек видео, колико је Радиша имао право, кад му је говорио о |
пута више јаја сваке године.{S} Ја сам видео краве, које дају сваке муже по пуну ведрицу млека |
тишао сам једанпут на скупштину, па сам видео, да се ту у говору истичу махом они, који мање ра |
куда сам у животу своме прошао, шта сам видео и претрпео и — шта сам урадио?...{S} Па је сам на |
селу, да сад не жалим да умрем, кад сам видео, где ћу их оставити.{S} А деца су ми, хвала Богу, |
велико дело!{S} Од свега онога што сам видео у свету и научио, да створим сад нешто, што ће би |
и с погрешном спремом.{S} И да ја нисам видео како се ради у другога света и своју неспрему над |
свега код куће.{S} Само кад би Суботом видео по којега сељака и пољубио га у руку, а овај му д |
S} А кад су изнели мртваца из куће и он видео и мајку и сестру му, како једна жали сина а друга |
го сам слушао о теби, а нисам те никако видео.{S} Слушао сам да људи говоре много добро о теби. |
њега.{S} Он је ову наставну новину само видео на страни и необично му се допала; али је сам ниј |
и да га учим свему овоме што сам у вас видео.{S} Хвала вам и збогом!...</p> </div> </div> </di |
слушао разговор и сећао се шта је данас видео; али срце му је остало у Планиници....{S} После в |
е радио.{S} Сем тога онда, кад је он њу видео, владали су разни правци у њој...{S} Докле су нек |
а онога што је у школи слушао и у свету видео, опет у Радише био поглед здрав и он је могао да |
.{S} О, шта је лепога и паметнога у њих видео само у домаћем васпитању!{S} Више љубави, више чи |
ражио.{S} А кад је господин ревизор још видео и градину школску и уређење њено, кад је походио |
....{S} Сад затворите буквар!..</p> <p>„Видео сам, да ће буквар у торби да вам се искоси и испр |
вога подмлатка.</p> <p>Зато је, као што видесмо, још првих дана од ученика направио мале калдрм |
циљеве.{S} И на саборима је милина била видети ове умне, учене и школоване младе загоричанке у |
сто; а остатак да се чува, па ће после видети за шта ће га потрошити, или, може бити, да ће ку |
м младићима бележе наднице, па ће после видети, како ће им труд рачунати и наградити.{S} А за с |
општинских пара, да плати, па ће после видети како ће: да ли ће платити само они домаћини, кој |
, да задовољимо капетана, па ћемо после видети шта ћемо.“ И тако и би.{S} Написа се претпис, ко |
е највеће у околини школе, па ће одатле видети остала брда и одлучити се, на које ће отићи одат |
ва чекао, да одатле прегледа све што се видети могло.{S} Одмах је стао питати како се зове које |
памтио и измислио.{S} О, само да можете видети, колика је наука о машинама!{S} Ви сте чули да д |
.{S} А додајте сваке по толико, па ћете видети, колико их је било само од ових похода за пет, ш |
а.{S} Господин ревизор је мислио, да ће видети дечаке после основне школе, од 12 до 15 година.{ |
место, па ће бити све добро, и људи ће видети, да има правде и да власт врши правду, па ће опе |
апред, а одушевљење Радишино читаоци ће видети најбоље из самога рада његовога даље.</p> <p>По |
и у <pb n="42" /> тајне човекова тела и видети, како је оно склопљено и како живи, и у тајне ду |
лопљено и како живи, и у тајне душине и видети, како она живи и ради...{S} А највише га је зани |
тава млада шума, у којој се може наћи и видети готово свако дрво, које расте у нашој земљи.{S} |
Радиша дошао, и јуче га је неко могао и видети; али данас нити он може куд отићи, нити њему ко |
ити се ми можемо вратити у ту давнину и видети како је.{S} Али да то човек није начинио, и да т |
ква ће им бити деца и школа, то ћете Ви видети... “</p> <p>Још они не беху ни свршили разговор, |
у све оно што је добро, онда ће и други видети од вас и примити.{S} Ето тако се и поправља село |
и својој, оно што можете, па ће и други видети од вас и примити.{S} И не крите што год знате.{S |
ђаци и походиоци градине школске могли видети, да се и о томе може водити рачуна.</p> <p>После |
никад ни једнога часа, онда ћете и сами видети колико су истрајности и усталаштва показали ти м |
је, па ће после све мање, и свет ће сам видети да је боље.“</p> <p>Онда Радиша устаде да разгле |
њиште и — готов посао.{S} Онда ће и сам видети, како му је живот много угоднији, и њему и свима |
е се сви служити.{S} И сад се тек могло видети колико новца има у Загорици по пајантама, тавани |
војим.{S} Милина је <pb n="360" /> било видети, како су се загорички ђаци грабили, да очувају с |
приближи.{S} И, о, како је то лепо било видети оно лепо варошко, бело и интелигентно лице, лепо |
ајвеће брдо у вашем селу, одакле можемо видети све мале у Загорици, па ћемо после сићи одатле и |
с очију, којима се отворе очи, те могу видети и тај други свет, то видело што је у књигама, то |
нда ће и школа наша оживети и народ наш видети од ње ону хасну, коју може имати и коју и очекуј |
ујо, покварио него направио.{S} Сад ћеш видети!“ И онда узе чекић па њиме закопа и углави први |
ет био узалудан.{S} За то рече: „Добро, видећемо сутра, кад се одљутите; а сад идите!“ Сад је н |
у Загорици, па ћемо после сићи одатле и видећемо куда ћемо.{S} А које је највеће брдо у вас?“ Д |
Е, за то ме је највише! одговори Груја, видећи и сам да је то шала.{S} Па онда продужи: „Ама ја |
ује камење и зашто се посипа песком.{S} Видеше и туцаљке и погодише за шта су.{S} Гледали <pb n |
ељу дана.{S} И загоричани први пут сада видеше у своме селу дунђерско тестере и да се стружу др |
да слаже први ред оздо.{S} Сад тек деца видеше и за шта је ово и зашто је Радиша секао све једн |
довољан број дасака и летава.{S} А кад видеше да може, и да није скупо, они поручише и рогове |
ља и коме сви служе“...{S} Најпосле кад видеше, да се нико не јавља за упис, онда главни говорн |
газда и газдарица, и обојма би мило кад видеше Радишу весела и овако вредна.{S} А газдарица и р |
и његов друг сад први <pb n="14" /> пут видеше варош и дућане.{S} Радиши је сад изгледала већа |
неко из куће погинуо или рањен био.{S} Види се, да нису читала, јер им није било до тога.{S} А |
ад су понудили господина надзорника, да види школску градину, он је сасвим озбиљно рекао Радиши |
рило Даничина мајка повири на врата, да види шта раде; и кад виде, да су сви поспали, она се об |
а уведе ђаке у школу па их преслиша, да види, да нису заборавили читање, па су после писали.{S} |
Бог боље!.“ Мало после она опет уђе, да види дете.{S} Полако приђе колевци и подиже покривач и |
авио; и једва је чекао, да се сване, да види своје овце и јагањце, козе и јариће, и све....</p> |
S} Дође и кмет Миљко тек среће ради, да види да штогод не затреба и да га ко није тражио.{S} За |
помешаним с осмејком поче да тражи, да види принову и да пита што плаче.{S} А кад принови заве |
ајпосле је господин ревизор пожелео, да види и школу за одрасле.{S} Зато се биров даде по селу |
Рано у јутру дошао је и кмет Миљко, да види, да ли штогод још треба школи; а кад му је Радиша |
косовскоме...{S} А село се радовало, да види свога учитеља.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
ручи, да ће прве Недеље доћи у село, да види и да им напише молбу за учитеља.{S} И што је рекао |
како би лепо било, да и он оде тамо, да види све то и да и он чита те многе књиге.{S} Калуђери |
ше погледи:{S} Радиша гледа у мајку, да види, вели ли она то истина, а мајка погледа у Радишу, |
од камена.{S} Онда је испитао земљу, да види, чега у њој нема, па је нашао, да је готово сама < |
} Радиша је прво прегледао сву децу, да види, јесу ли сви здрави и чисти, и ко није био умивен |
то истина, а мајка погледа у Радишу, да види, како ће њему да буде.{S} Радиша опет запита: „А б |
ло у селу живе душе, која није дошла да види, како се зида и како се прави малтер.{S} Али што с |
, што види да је добро.{S} Само ваља да види.{S} Он не верује речима; он не прима све.{S} Али о |
ао на страну.{S} Он је тамо имао шта да види и да научи.{S} А слушање наука на вишим школама и |
само да није много посла?{S} И зађе да види, куда би стаза водила и колико би камена требало.{ |
а <hi>види</hi>...{S} Радити на томе да види...</p> <p>У том је Радиша и заспао.{S} А кад се уј |
да се користи овим лепим данима, те да види и другу половину свога села.{S} Зато рече деци: „Д |
Да одлети на Косово равно,</l> <l>Те да види ону силну војску,</l> <l>И у војсци девет Југовића |
зажели не само више да научи, него и да види како живе ти народи, који су измакли од нас тако м |
ут...{S} По вечери гледа се, ко први да види кад бадњак прегори.{S} А ујутру, у зору, отац прип |
је и ту по нешто од тога алата имао да види, и све што је најпотребније он је побележио и посл |
} И откуда је ко ишао, он је свраћао да види, како Крсман зида кућу по варошки.{S} А кад је она |
па се сети да је рекао, да је дошао да види госпођичину школу, а не собу; и таман хтеде нешто |
о кмет Миљко, кад је пред вече дошао да види, да ли су одређени људи довукли данас још дрва шко |
свет не беше дошао да се суди, него да види школу и учитеља.{S} Зато су кметови имали још мање |
{S} А добри Груја је свакога одводио да види, ко је год хтео.{S} Једанпут се између њега и једн |
је излазило и старо и младо, колико да види ђаке толико и учитеља.{S} А Радиша је ишао поносно |
е и с друге стране.{S} Све се гурало да види попа, јер је он реткост у овоме селу, а тако је бл |
бама мора бити прозора, те да се у њима види и да се често они отварају, да се ваздух у њима об |
умела да ради, колико с тога, да Радиша види, како она ради и да јој по потреби да и какав кори |
била она два излета, не само да Радиша види своје село него и да ученици његови виде што више |
није имао овако савршен алат.{S} А сад види, како је у тога напреднијега света и то усавршено. |
чим је једанпут чује, и направи што год види.{S} Упамтило, веле, и неке црквенске песме што је |
да је све тражило млада-невесту, да је види и поздрави, и по себи се разуме.{S} А Даница је у |
ечиш и таван, те да се бели, да се боље види,“ Мајстор Милета је самоук мајстор и нигде он то н |
ино</head> <p>Успех се Радишина рада не види толико у школи колико у селу његовом; јер школа и |
да је он као душа човекова, и да се не види; неки веле, да је он свет овај створио за шест дан |
учио да живи у чатрљама, у којима се не види бела дана, и да ради земљу онако мучно и невешто, |
<p>„Куку сине, зар мајка више да те не види?</p> <p>„Леле црној, куд ће твоја сиротиња!</p> <p |
ао брате мили, зар сестра више да те не види!</p> <p>„Куку црној и до века!...“</p> <p>И као да |
полако.{S} Њен се развитак још више не види.{S} Њему треба још више пажње и времена.{S} За њег |
а, он не може док не узме те књига и не види шта пише у њима.{S} У књигама има и чега у земљи и |
цима само још ништа није мислио, док не види, шта ће бити с новом зградом.{S} А кад је ова била |
писмен и јесте слеп код очију.{S} Он не види оно што је у књигама, а тамо је читав нови свет, с |
и отворило школу, и дај, Боже, да од ње види ону вајду, коју од школе имају и други срећни наро |
мо је војска још остала на окупу, да се види, шта ће се и како ће се.{S} И била је готова, да с |
сав народ „узимати на тевтер“, те да се види ко је уз кога.{S} Особито је у овоме „купљењу војс |
ош брдо, и даље од свога села, те да се види што већи простор и покаже што више великих брда, р |
де, и одлазио <pb n="29" /> је он да се види са свима, које је највише волео; и сви су га питал |
но, кад му нестане свега овога и кад се види сам, остављен својој савести, која му још није дов |
се пере и споља и изнутра и у којој се види као на пољу.{S} А то могу бити само зидане куће ко |
ј ум употребити и развити.{S} За тим се види, да је свет <pb n="99" /> наиван, безазлен, просто |
оде Радован послом у чаршију и тамо се види с газдом Радишиним попом, капетаном и учитељем; и |
одевати и дужи разговори о ономе што се види.{S} Само ништа невиђено, ништа само речима и ништа |
ћи камена, песка и креча.{S} Као што се види, цео предрачун.</p> <p>Радиша је прво узео, да изм |
е разговор о нечему; јер више људи више види, а старији су још и паметнији.{S} А на то ће чича |
н кречи, и да се у соби бели као снег и види као на пољу.{S} Пето, у кући мора бити соба а у њи |
Радиша оде њему и позове га, да дође и види њину школу.{S} Инжињер учини и ову љубав, те дође |
аре школе да се мало одмори, поздрави и види са свима, па је онда рекао, да донесу у кадионици |
аничина мајка завири у колевку кумину и види ваздан неких урочкова и враџбина, па је запита, шт |
азе на све четири стране тако, да се он види са сваке стране, а четири парцеле међу њима ограни |
ерамидом.{S} Кроза село и старо и младо види необична путника и необичан товар и сећа се, да им |
ња и више умешности.{S} Та, он и сам то види, кад је рекао: „<hi>Ум</hi> царује, а снага кладе |
лако разумевати и примати све оно, што види да је добро.{S} Само ваља да види.{S} Он не верује |
ного’ вале.{S} Што чује то утуви, и што види то направи; а свира у свирајку — оро да игра.{S} А |
речима; он не прима све.{S} Али оно што види својим очима, примиће.{S} Ваља само да <hi>види</h |
} Место лепоте и радости болник у свету види само муку и тугу, а место љубави према људима у ње |
јим очима, примиће.{S} Ваља само да <hi>види</hi>...{S} Радити на томе да види...</p> <p>У том |
Али слушајте господина, као што сте га, видим, и до сад слушали, па ћете научити.“ Онда погледа |
школу; те да нам школа буде чистија.{S} Видим, јесен је, па ће доћи и зима и пролеће, па блата |
онда рече: „Дај сад мени, господине, да видим умем ли?“ Радиша му даде па остаде да гледа, хоће |
руку да узмете крижуљу? — Е, узмите, да видим како ћете! — Ево пазите, како ћу ја да узмем!{S} |
чење.{S} Сад ћу најпре да вас кушам, да видим јесте ли добро разумели и запамтили оно што сам в |
ћа (тачака).{S} Узмите крижуље!..{S} Да видим, је ли сваки узео лепо.{S} У коју руку ваља да уз |
ар у клупу, а извадите таблице!..{S} Да видим, јесте ли сви донели оне крпчиће за брисање табли |
ју руку ваља да узмете писаљку?..{S} Да видим, како је држите!..{S} Дете овако!..{S} Избришите |
— други.... и тако даље до краја.{S} Да видим, јесте ли сви запамтили.{S} Којима сам рекао да с |
а?..{S} То је <hi>г</hi> — гусле.{S} Да видим јесте ли запамтили: које је ово код пера?..{S} Ко |
е за брисање таблице!..{S} Добро.{S} Да видим јесте ли оквасили!..{S} Е добро те нисте, јер би |
мирно исправља).{S} Спустите и ви! — Да видим још једанпут: који су први (нек дигну руку)!— Спу |
амо да их Бог поживи!{S} Још Крсмана да видим ожењена, па после не жалим да умрем.{S} И колико |
.{S} А Швапска или Немачка?..{S} Сад да видим, јесте ли упамтили.{S} Окрените се опет истоку!.. |
.{S} Сад рече Радиша:{S} Хоћу најпре да видим, јесте ли добро запамтили, како се намешта буквар |
н.{S} Онда рече:</p> <p>„Хоћу најпре да видим, да нисте испрљали букваре.{S} Извадите их!...{S} |
седала, он рече:</p> <p>„Хоћу најпре да видим, јесте ли добро запамтили оно што сам вам јуче пр |
, него ћемо опет да идемо у поље, те да видим и ону другу половину вашега села.{S} Зато ћете и |
те, што ћу да вам кажем.{S} Ја волим да видим ваше село.{S} А изгледа, да ће и сутра бити овако |
вама да видите и запамтите.{S} Него да видим, можете ли да погодите овде у школи.{S} Која се с |
/> <p>„Сад узмите буквар!...{S} Хоћу да видим, јесте ли окренули лепо!...{S} Добро је.{S} Онда |
е дошао учитељ за нашу школу и дођох да видим је л’ истина и да га водим!“ Кад капетан виде и о |
љно учио све што сам вам казивао; а сад видим, да се ти лепо бринеш и о кући својој.{S} И ја се |
им бајаги под надницу, само да још боље видим све и увежбам како се дене и пече, па ћемо ми све |
аџија?{S} Зар не могу ја сам: да одем и видим....{S}Ама шта ће рећи она?{S} Што ће ми овај непо |
прибра да одговори: „Дошао сам, да Вам видим школу.“</p> <p>— О, молим, извол’те!..{S} Али ваш |
ите их!...{S} Е добро.{S} Сад ћу да вам видим таблице!...{S} А камо писаљке?...{S} Камо вам <pb |
г да нам помогне, те да од посла нашега видимо вајду!{S} Здрав си, господине!...“ И молитва му |
ас...</p> <p>— Па, да зовнемо кмета, да видимо, шта ће он да каже?</p> <p>- То је Ваша воља.{S} |
, зато смо се ми овде данас састали, да видимо, ко је за народна права и слободе, те да се издв |
и било, да говоримо људима о томе па да видимо шта ће рећи...“ И Миљко одмах пристаде на ово.{S |
загоричана.</p> <p>- Да га зовнемо и да видимо, шта ће рећи он! рече капетан и зовну једнога пи |
Богу и Св. Сави, кад и ми дочекасмо да видимо у свом селу школу и учитеља!“ „Е хвала и нашем К |
д неба до земље, што си ми дошао, да се видимо.{S} Много сам слушао о теби, а нисам те никако в |
и владали лепо!{S} У здрављу опет да се видимо сутрадан <pb n="220" /> по Великој Госпођи и да |
</p> <p>- Нека да Бог, господине, да ми видимо школу у нашем селу, па макар ја и њиву дао!{S} С |
, она се сети и свога првога друга, оца Видина, и пожали што и он није жив, да се заједно радуј |
начин.{S} И кад завирите у кућу њихову, видите грдну разлику.{S} Сама кућа није као наша.{S} Пр |
пет редова?..{S} Нађите шести ред!..{S} Видите има ли десет?..{S} Колико је у свих шест редова? |
з чаршије?..{S} По чему познајете?..{S} Видите слова поред љуљашке!..{S} Доста.</p> <p>„Сад ост |
{S} Колико је тачака у осмом реду?..{S} Видите, да ли је добро!..{S} А колико је у свих осам ре |
i>о</hi>; <hi>о</hi> — <hi>око</hi>.{S} Видите, како је и оно округло као око.{S} Ово је прво с |
е прва књига, коју ћете ви да учите.{S} Видите, шта има слика!{S} И све ћете ви то да научите д |
е мило, али га капетан не трпи тамо.{S} Видите какав је извештај послао о њему...</p> <p>- Проч |
ко било и мени да вам покажем и вама да видите и запамтите.{S} Него да видим, можете ли да пого |
му, у којој се помиње Свети Сава, те да видите шта је било. (Чита песму: „<title>Збор зборила г |
мети и да читате и да пишете.{S} Ево да видите како.{S} Ово је око, моје, истинско, а оно је у |
ише не расипа онако као пре, него свуда видите разуман распоред и штедњу.{S} Мајке много чистиј |
.{S} Нађите му слова!..{S} Испод бурета видите једно дете насликано.{S} То је <hi>ђак</hi>.{S} |
школу и да Бог да, да и ви и деца ваша видите највећу вајду од ње!{S} Хвала и вама, децо, учен |
иси</hi>...</p> <p>„Је ли тешко?..{S} Е видите, овако полако можемо да читамо све ово испод сви |
слова, онда Радиша рече:</p> <p>„Одавде видите, да се нека слова пишу само у овом узаном реду, |
а до друге као и у вароши, да и по томе видите, да овај свет воли заједницу и дружбу, а не воли |
чним и чађавим кровињарама, у којима не видите бела дана, у којима ће очи да вам искоче од дима |
рвнарама које прокишњавају, у којима не видите бела дана особито зими и ноћу, и које свакога ча |
да пишете она два слова код ока!{S} Ево видите, како ћу да их напишем ја!..{S} Дете тако и ви!. |
ричке су већ сваки дан ту.{S} Али да их видите како су се данас намодили, да их не познате!{S} |
боје, од које су и слова.{S} А око њих видите колико има слова!{S} И сва ћете та слова ви да у |
је у опште ове године био много већи и видичнији, јер су и деца била јача а имала су добар тем |
код својих кућа немају ни овако.{S} А, видиш, како су школу једва дочекали.{S} Они ће и даље ч |
тврди Радиша и изађе на врата.</p> <p>- Видиш, бунтовник је ово! говорио је капетан у себи: - п |
Село је мало, али ево људи су добри.{S} Видиш, колико су марили за школу.{S} Ако је Русо имао п |
и и пробуди га па рече: „Радо, сине, да видиш Милана; мени се ништа не допада!“ Скочи Радиша ка |
сиротиња!</p> <p>„Ајаој куку тужној, да видиш децу твоју!</p> <p>„Јао хранитељу наш, волови те |
еге и стрпљења.{S} Ах, моја Немачко, да видиш, где сам ти ја сад!..{S} Па су ми опет милија ова |
а му рече:</p> <p>— О, кмете!{S} Али да видиш шта кажу ови моји јунаци?{S} Они веле, да не дово |
ли о њему, све најлепше, а сад га ето и видиш, па кажи!...{S} Кажи слободно!</p> <p>Даница поди |
би ујдурисали!“ одговори му други. „Али видиш ти, како му најпре сваку рупицу замазао па после |
већености и умешности.</p> <p>Зато, ако видиш каквога несташка, који ником не да мира, немој се |
може постати најчеститији човек.{S} Ако видиш и какву малу прзницу и убојицу, да за малу ствар |
хитар и у животу добро примљен.{S} Ако видиш којега доброга певача и весељака, па ти се учини |
ће добра нарав требати друштву.{S} Ако видиш неко повучено, озбиљно и замишљено, па ти се учин |
онога што оне значе, а то су или какви видљиви предмети, велики и мали око нас, или какве поја |
бре зграде школске, простране учионице, видне и суве, са доста ваздуха и примерном чистотом, а |
ј канцеларији</head> <p>Једнога дана по Видову дне донесе пандур капетански кмету Миљку једно п |
шта ја урадих? рече Радиша.</p> <p>— Е, видох, господине.{S} Реко’ ја, да је теби ласно, одгово |
омилу.{S} Било је и камења.{S} Деца већ видоше шта вреди камен и нису га бацала.{S} А једно реч |
лости, која долази косо и највише шкоди виду, а да оставе ону горе, која је најбоља за осветљењ |
што су биле окречене.{S} А поред њих се виђа често и по која друга зграда зидана и покривена цр |
сећао оне финоће и углађености, коју је виђао у чиновника просвећених земаља европских, звонце |
а си нам жив и и здрав, и да си поштен, виђен и чувен!“ Радиши ове последње две речи падоше нек |
у; исто је тако како велиш!“ рече један виђен домаћин).{S} Ако бисте ме послушали, браћо, ја би |
тај дан позове и њихове родитеље и све виђеније сељане.{S} Јутро је било необично лепо и сви с |
после краткога времена Миљко сазвао све виђеније људе свога села на договор; и договорили се, д |
и одговарао: „Бог те благословио!“ а с виђенијима се и здравио.{S} Тако је попа ушао у порту и |
реко Грује Радиша позва неколико својих виђенијих ђака из оне школе за одрасле, па их упита, шт |
ту страну, а Радиша, кмет Миљко и више виђених људи изиђоше му у пресрет.{S} И чим се сретоше, |
прегледао прописе и на сваком написао „виђено“, а на Радишином написао „превасходно“.{S} Кад и |
лико сам њих заволео већ из овога првог виђења!{S} Свако ми личи на Русовљевог Емила.{S} А ја ћ |
дође „госпа учитељки“ и њеној мајци на виђење и на разговор, а том су приликом разгледале и ку |
едале постеље и ствари постељске и само викале: „Е, благо теби госпо, за оваку лепоту и благоту |
удесио да је певана полако, без хитње и викања, тихо, да је збиља личила на праву побожну молит |
стрчава пред нас па нам смета.{S} Ја му виках: немој и немој, а он баш ни абер, но нам за инат |
бирову, да оде до куће Миладинове те да викне с брда и јави, да је он довео учитеља и остао с њ |
те као Бога!“ „Удри јаче; сад ћу тебе!“ викну учитељ ономе који бије.{S} Овај запе још више.{S} |
а гледају како ври на земљи. „Бацајте!“ викну Радиша, и сви, који су још држали у рукама побаца |
Научићу, господине, Бога ми!“ „Ожежи!“ викну учитељ, и онај измахну опет, и одјекну пљусак као |
и!“ и овај се опружи потрбушке. „Удри!“ викну учитељ.{S} Школом овлада страх и трепет, и само с |
ушност, у анархију. „Зовните га овамо!“ викну Радиша тако љутито да су и деца опазила да се наљ |
школу.{S} Једног Петка око малога ручка викну биров с брда: „О, Радоване!{S} Заповест ти од кме |
во писање и први писмени рад.{S} Учитељ викну и њима: „Доста!{S} Шедатор да покупи!{S} Пјеније! |
вони нека клепетуша на вратима и учитељ викну: „Доста!{S} На одмор!“ И у тренутку умуче ова не |
га села и свога детињства, чича Миладин викну: „Ено, господине, наше школе!“ Радиша погледа низ |
и кад виде да га не може зауставити, он викну у себи: „Напред!{S} Нек лупа — Зато и јесте, да л |
каже: „ Таблицу множења!“ и сви у глас викну:{S} Једанпут један јес’ један; двапут два јесу че |
у Псалтир, часловци Часловац а букварци викнули сви у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба, баба; вед |
ужи: „Хоћете ли да учите?“ А сви у глас викнуше: „Хоћемо, господине!“ — „Е, онда хајдете да вас |
по природним законима; а нема аветиња, вила, вештица, вампира, вукодлака, караконџула и злих д |
азвао га Хилендар, а у песмама се зове „Вилиндар“.{S} Сава је после постао игуман па архимандри |
стара својих, па му се само стегне доња вилица а сузе саме потеку на очи...{S} У том дође и газ |
дало као неки модерни парк с пространом вилом у средини, а градина као најуређенији европски ра |
ан, али ракију готово не пије никако; а вина има, доносе му људи, али ретко кад да попије коју |
дан прекрстимо и по мало поткрепимо; а вина имамо у кући само кад нам ко дође и о благим даним |
S} Зато се у Загорици сад још мање пије вина и ракије него и пре, и то само у благе дане, и пиј |
погачу, заструг сира и кајмака, чутуру вина <pb n="13" /> и пљоску ракије, мало пастрме и слан |
котарицу јабука и крушака, неко чутуру вина и шта ти није било.{S} И деца су скромно прилазила |
мека сира и млада кајмака и коју чутуру вина.{S} И вечера је била проста, али богата и искрена. |
елен, родителни јелена, дателни јелену, винителни јелена, звателни јелене и творителни јеленом; |
, сланину и пастрму, мед и восак, жито, вино и ракију платно и сукно, дрвену грађу и тако даље. |
: лепа, бистра, хладна вода с извора; а вино и ракија да остану само за лек.{S} Онда би и живел |
тврде, да је вода најздравије пиће, да вино и ракија не морају ни да се пију, и да дуже живе о |
у подруму Радишином није било места за вино и ракију, него је тек по које стакло чувао за гост |
90" /> из ове чаше у буквару да се пије вино?..{S} А зашто не може?..{S} А је ли ово истински < |
иљков брат био је потребан да наслужује вино и ракију и да светли.{S} Али ускоро изгреја месец |
јела редом, а од половине ручка почиње вино.{S} Сви су они пили из чутуре, само су Радиши насу |
ом, те је куршум пробио на обе стране и вино се просуло!..{S} Домаћима и није право, али гости |
им сиром.{S} У половини вечере донеше и вино, и наста и сад онако наздрављање као и с ракијом.{ |
с доказују, да човек не мора да пије ни вино ни <pb n="325" /> ракију, и да ова пића пале и саг |
з жене, то ти је градина без градинара, виноград без виноградара — одмах зарасте у траву.{S} То |
је градина без градинара, виноград без виноградара — одмах зарасте у траву.{S} То ти је дете б |
о земља: њиве, ливаде, куће и окућиште, виногради и воћњаци, — <pb n="350" /> све то остане наш |
снагу своју, те још дуже може „делати у винограду Господњем“ и радовати се делу руку својих, за |
а, а један је пуцао из пиштоља у буре с вином, те је куршум пробио на обе стране и вино се прос |
.{S} Набавише и то и ускоро беше толики вир, да би сви могли да стану у њега а дубок скоро до г |
опада доле и не виси између дасака и не вири мимо њих, него да буде равно с њима, па онда да ок |
за појаса свој сребрњак запе га, диже у вис и опали.{S} Сребрњак пуче као гром, глас се стаде о |
кад се стане стотинама варница дизати у вис, говори: „Оволико оваца и новаца, коња и волова, кр |
жите их у страну, овако! — Пружите их у вис, овако! — <pb n="83" /> Спустите их, овако! — Кад с |
жи даском да блато не пропада доле и не виси између дасака и не вири мимо њих, него да буде рав |
{S} То је <hi>игла</hi>.{S} Ено где јој виси конац!{S} Пређите и тај лист.{S} Познајете ли то с |
опет ђачки радови.{S} А само је о зиду висила купљена карта Балканскога Полуострва <pb n="377" |
њих кутија гвоздених и челичних „пера“, висили су снопићи истинских гушчијих пера по дванаест у |
тина, нити, није, ниско, нишка, низина, висина, равнина, стрмнина...{S} Дете ви!..{S} Сад да тр |
ухвати чекићем и повуче навише до праве висине а доле му подметну земље.{S} Сад Радиша прегледа |
не блешти много; а доле за скоро метар висине обојени су зидови још затвореније, али не црно.{ |
} Радиша прегледа, је ли све добро и по висини.{S} Један камен беше изишао мало више, и он га у |
четврти — све под конац и по реду и по висини.{S} А Груја гледа и чуди се.{S} Чуде се и деца и |
дној пречаги, а даска за писање стоји у висини средине груди а далеко само 20—25 сантиметара од |
капије и поби кочиће на целој дужини у висини конца.{S} Онда тако исто уради и с друге стране, |
ште и измере сваку неприступну дужину и висину свакога дрвета и брда, и за ово су сами направил |
о вода на топлоти испарава а пара иде у висину; како од паре постане опет вода и како се расхла |
о мере, да зид иде право и у дужину и у висину, и како се на угловима цигле укрштају.{S} Хај, в |
томе, ко ће више да скочи у даљину и у висину, ко ће даље да баци камена с рамена, омаушке, из |
порадим, да се и мој народ попне на ову висину.{S} Али да ли ће моћи он да коракне пет стотина |
а равнице затрпавају.{S} Зато нарочито висови или врхови брда и јаче стрмени ваља да остану по |
е <pb n="181" /> стална навика на рад и висок ступањ умешности у њему; јер се без рада у животу |
р, а у канцеларију капетанову уђе један висок, личан, просед и веома симпатичан човек и, подижу |
је изгледала овако.{S} Наоколо је била висока ограда од проштака толико дугачких, да највиши ч |
свакога посебице, него једна општа, али висока од земље на даскама, са сламом и лепом чистом ша |
озваше на вечеру.{S} Око округле совре, високе једва једну стопу, поседаше опет на троножне сто |
ли су столове и место троножних столица високе четвороножне с наслоном и усправили чељад, изгра |
ице, које су красиле крупне смеђе очи с високим обрвама, или густа плава коса, или она чиста ду |
кад се већ у велико стало помаљати иза високих брда загоричких и сунце, појави се озго низ рек |
ем по један сто и потребан број столица високих, четвороногих, варошких, те да се свет подиже с |
а из ниских облака пада ситна киша а из високих крупна; да су гром и муња у облаку; да облаци и |
хоће и како ће.{S} И сад, ако је народ високо образован и просвећен, те зна све како је најбољ |
ли по вољи да спавате?“ Месец већ беше високо одскочио.{S} Звезде су трептале као усред ведре |
а зими Сунце стоји ниско на небу а лети високо; да снег прво окопни и гора почне да листа на пр |
здизао учитељев сто на јаком постаменту високом читаву стопу а широком по два метра унакрст.{S} |
поправљао је и појачавао багремом, а по вису и странама разривао попречне бразде и у њих сејао |
од круте хартије (картонажа), од прућа, витака и сламе (плетарство), од дрвета (столарство или |
исле да су већ момци и војници, као ова витешка вежбања.</p> </div> <pb n="320" /> <div type="c |
из којих је Радиша видео, како се ваде витке и како се култивише врба за плетарство, јер пруће |
и по нацрту.{S} Други уплећу прутиће и витке на најразличније начине па после плету разне кота |
е крошње ногараче, он после горе поруби витком овако“ (и показа).{S} А друго рече: „А мој тата |
ну Мијаило, Анђелко, Антоније, Благоје, Витомир, и тако даље; а негде се чује и двапут у једној |
а једна на другу, да се не би кривиле и витопериле.{S} И летве су готове и довучена је готово ц |
уја отишао, да иде од мале до мале и да виче, да је дошао учитељ, и да сваки домаћин, који има |
њак или поп што га зову <hi>оџа</hi> па виче одавде.{S} Ово се велико зове џамија а ово дугачко |
други пут!..“ „Неће, неће, господине!“ вичу многи, а сад уз Немирка и Марку се ражалило <pb n= |
с леве стране? („Пастрмка, господине,“ вичу деца, јер у загоричкој реци има само те рибе).{S} |
тврто, да не умеју лепо да певају, него вичу много; и пето, да многи нису прешли у старији разр |
објави по селу, идући с брда на брдо и вичући одатле.{S} Али овога пута било их је више него о |
?{S} А што ће им и то ако то нема каква виша циља?{S} Што би им требало само читање ако преко њ |
да начини, него да је то створила нека виша сила, то је извесно.{S} А каква је то виша сила, к |
умеле и могле.{S} Морала је дакле нека виша сила и човека створити.{S} А како је то било и кад |
а сила, то је извесно.{S} А каква је то виша сила, како је она створила свет, кад, за које врем |
лука и каткад по мало пасуља меџганика, више никад ништа.{S} Зато је и избегавао, да деца остај |
{S} Јер што човек више чује и више зна, више и вреди.{S} И ја сам највише волео, да ви сами о т |
ње.{S} А знате, да што човек више зна, више и вреди.{S} А сад је време, да се учите.{S} Истина |
оге му се уштапиле од толикога стајања, више него икад у оба рата.{S} И уђе готово збуњен, да л |
много мање умире; а што људи дуже живе, више се уче и науче и много више ураде.{S} Зато и напре |
!..{S} Да ли познајете то с ове стране, више детета?{S} Јесте, то је <hi>буре</hi>.{S} По чему |
аспитању!{S} Више љубави, више чистоте, више пажње и чувања не само при купању, повијању, држањ |
ад су дошли на сат даљине од стружнице, више сунца нису видели над главом.{S} А кад су се најпо |
равилније.{S} И ко на овоме уради више, више ће му захвале припасти и с већим ће успехом поћи с |
мо у домаћем васпитању!{S} Више љубави, више чистоте, више пажње и чувања не само при купању, п |
одева, <pb n="143" /> боље да се храни, више да учи и научи, више да зна откуда смо и шта је би |
боље да се храни, више да учи и научи, више да зна откуда смо и шта је било с нама, шта су наш |
{S} А кад би почели више њих да купују, више би се и доносило и градило, па би било још јевтини |
бити јевтиније, чим буде <pb n="261" /> више радника на томе.{S} Тако ће полако бити могућно, д |
рилично жао, кад чуше да <pb n="305" /> више неће да иду у школу сваки дан; али опет кад чуше, |
што год човек више зна, <pb n="308" /> више и вреди и лакше живи.{S} Зато се данас и људи и на |
њих видео само у домаћем васпитању!{S} Више љубави, више чистоте, више пажње и чувања не само |
hi>ф</hi>.{S} И то су вам сва слова.{S} Више их нема.{S} Свега их има тридесет.{S} И кад ових т |
ада, или родна њива, или густа шума.{S} Више нема шумарица, грштака, чечвара и трњака, него је |
се то парче прекопа и калдрма поче.{S} Више деци ништа није било непознато и посао је напредов |
а за школу, све је набавио и учинио.{S} Више ради за село него за своју кућу.{S} А његови добри |
} Каза им и одакле земљу да узимају.{S} Више школе је било само толико пролаза, колико је захва |
ачувај да ће ти од једне или две попит’ више!{S} Људи га нуде и веле: де господине, како ми, а |
ним ученицима.{S} А ови су се „ученици“ више приближили њему.</p> <p>После читавог сата одмора |
о још само газда Мијаило и чича Гаја; а више није могло да стане.{S} Кад је Радиша увео и намес |
е троше у лудо, јер њима ништа не треба више <pb n="273" /> само они једно другом.{S} И доиста, |
И овим људима што граде нове куће треба више новаца но што они имају, па се муче и често зајме |
то уради несавршено.{S} Њему само треба више разумевања и више умешности.{S} Та, он и сам то ви |
е турска правда, а ње да нас Бог сачува више!{S} Питајте старе људе, који су запамтили кад је б |
су изишли, он је узео конац и пружио га више школе, где се вода највише задржавала.{S} Ту је мо |
деризирати и усавршити, унесавши у њега више правилности, лепоте и разноврсности.{S} Ваљало је |
буде мање а онога више, а доцније овога више а онога мање.</p> <p>У дисциплини је Радиша гледао |
чака! (Броје).{S} Да ли није код некога више или мање?..{S} Колико је у једном реду?..{S} Колик |
кажу збогом.{S} За кратко време никога више није било у дворишту школском.{S} Остао је само Ра |
ђаке, а ми не можемо примити ни једнога више!{S} А кад то чује господин министар, он ће нам за |
ти да у почетку овога буде мање а онога више, а доцније овога више а онога мање.</p> <p>У дисци |
ранђео, слава Крсманова, показао је, да више не може да се постави једна општа совра, па да се |
куће изиђе више пијаних, него тиме, да више њих изиђе поучених и утешених.{S} Јер то воли Бог |
то, а што човек више зна, сви знате, да више и вреди.{S} Вашем селу и треба мајстора за много ш |
ма има и како се земља боље ради, те да више рода донесе и тај род да буде бољи.{S} Земља, веле |
а се користи овим лепим временом, те да више и с децом буде на пољу, на сунцу и на на чистом ва |
ћерамидом или, још боље, црепом, те да више трају и да не прети опасност, да плану у пламен те |
мадашњи посао: одношена је земља с брда више школе у рупу испод школе и деца су се грабила које |
покривен даскама, и дрва настругано за више од недељу дана.{S} И загоричани први пут сада виде |
ти остави!</p> <p>„Куку сине, зар мајка више да те не види?</p> <p>„Леле црној, куд ће твоја си |
{S} И ова „већина“ у почетку је значила више њих, а после је променила значење, и <hi>сав је на |
епшу воду за пиће.{S} И зато нигде нема више и лепше воде за пиће но што је има у Загорици.{S} |
зарађује и штеди него наш, и зато и има више за све па и за провод, а није овака сиротиња као у |
енско.. <hi>Нас</hi>, то је кад нас има више, па велимо од нас, за нас, због нас, испред нас, п |
а ливада; <hi>те</hi>, то је кад их има више па велимо: те жене, те њиве, те ливаде; <hi>ти</hi |
гом црном брадом, личио је загоричанима више на калуђера него на чиновника.{S} И било је у њему |
а, па се после шириле на неколицину, на више њих, на већину и на све?..</p> <p>У таким народима |
арао у чаршији па и о томе, да га да на више науке.{S} Радиша се наједанпут сети свих оних приј |
{S} Да продужим гимназију па да идем на више науке, то бих волео, али ко зна како ће ми тамо по |
излегло пуно људи писмених и отишло на више науке и постало ма какви чиновник, а из нашега сел |
гранчицу у огањ, да изгори.{S} А ко зна више, он више и ређа.{S} Мајка је спремила, да се сваки |
е најсвечанији дан у години.{S} Спавања више нема.{S} Сви устају и хитају у кућу.{S} Али данас |
е боловања и умирања, свет више живи па више и уради, и с тога је и имућнији.{S} А кад је имућн |
еде!</p> <p>„Јао брате мили, зар сестра више да те не види!</p> <p>„Куку црној и до века!...“</ |
јер би сваки дан састругао онолико пута више дасака колико тестера метнеш.{S} А само би ти се к |
ише млека, и кокошке да носе десет пута више јаја сваке године.{S} Ја сам видео краве, које дај |
а тежи товар а краве да дају десет пута више млека, и кокошке да носе десет пута више јаја свак |
како треба и да за сад не треба ни шта више, он је задовољан отишао на свој посао.</p> <p>Поче |
ша у животу вашем осигурана.{S} И ништа више у животу човековом не може усрећити и човека и жен |
оји је највише кругова имао.{S} И ништа више није подизало ове дечаке загоричке, да мисле да су |
, па после ви како хоћете; и, ако ништа више, барем ћу вам објаснити по нешто, што вам је сад т |
ла дужност женину и материну, те Даница више није дангубила у школи.</p> <p>Даница је дакле уст |
па нема пртине....{S} И сутрадан Радиша више воли да остану него да иду.{S} То до душе и отац в |
школу остављати без учитеља.{S} И никад више нећемо ми добит’ оваког учитеља!..{S} Зашто је ова |
план, где ће што да засади.{S} Н никад више није зажалио, што се још више није бавио пољопривр |
ољу школу ови, и што вам министар никад више не може узети школу, него и идуће године већ можем |
више бриге о својој задрузи и где чељад више <hi>слуша</hi> домаћина!</p> <p>— Реакционар, наза |
мешате у ове старије.{S} И ви ћете сад више учити оно, што вам треба за живот, прво вама и кућ |
колико ко чега довуче; и оне, који сад више пораде, мање ћемо звати после.“</p> <p>И Миљко реч |
стоје извори у Загорици: има ли их сад више или мање него пре и зашто.{S} За тим је наставио, |
ваки дан и да научите у њој што сте год више могли.{S} Али то је одвише мали део од онога, што |
ји не ради.{S} Зато и ви радите што год више можете.{S} Јер здравље вам је најглавније, а и сна |
ке снаге и да радимо; да радимо што год више и боље можемо. <hi>Радом</hi> ћемо живети, ако и н |
акше изучити од наше.{S} Сваки се народ више мучи да изучи своју књигу а његова деца још више.{ |
боко продирала у срце и освајала га све више.{S} Он се истина отимао, и трудио да ово сакрије, |
тнице у њему.{S} Интересовале су га све више и тако зване мале школе или <hi>забавишта</hi> и р |
није било задовољно, и она је расла све више.{S} Било је ту двојаког елемента: старих (консерва |
кржљави?{S} Напредак је, кад је има све више и кад је она све боља.{S} Тако је и код жита, и ко |
И мајци жао, и сестри жао, и свима све више жао, што се више приближује дан растанка.{S} Сад б |
и партиске, као у нас, него у њима све више достављају поједине новости и доносе оно, што је к |
е приближивали вароши, то је Радиша све више мислио на њу, на школу, на газду и газдарицу, на д |
се неким несрећним узроком задруге све више растурају, те услед тога наш свет сиромаши и не мо |
мајка овакога зета.{S} А све га је све више утврђивало у уверењу, да се он налази у неком необ |
су пролазили за данима, и Радиша је све више улазио у нов посао и све се више навикавао на нов |
у све више одмењују човека; а он се све више измиче и остаје да заповеда и управља машинама.{S} |
и за себе и за друге.{S} Уз ово се све више одомаћивала и машина за истресање меда, те да се ч |
ином после бити лакше и напредоваће све више.{S} Зато написа писмо министру војном, и овај не с |
у радионици.{S} Они су сами опажали све више, да им ово треба и да ће од овога имати велике кор |
ричана!{S} И што се зидови издизали све више, то је и радост њихова бивала све већа!{S} А и мал |
ила по варошима, и шта и данас чини све више, па је добро пазила, да у ученица својих развија у |
и сами да раде; ту ће среће бивати све више а невоље све мање, а то људи зову напредак.</p> <p |
њих учено и сваки се учи сваки дан све више.{S} Учи се сам, читајући књиге, јер су му оне посл |
стано напредовао, те је у њему било све више ђака и у зиму и у посте лети, те је и то много доп |
ћу оспособљени, кадри су да сазнају све више; по срцу оплемењени и понашања углађена и привлачн |
радили.{S} И машине у сваком послу све више одмењују човека; а он се све више измиче и остаје |
лска напредовала из године у годину све више.{S} Жива ограда је израсла толико, да је потпуно з |
ео више да гаји песму.{S} Певали су све више и лепше па је покушао, да их одели и у више гласов |
чари, били су све радоснији, јер су све више примали занат.{S} Само млади циглари нису имали ка |
а има велике ученице и да преко њих све више утиче на поправку у кући сеоској, особито у одржањ |
је и пре негде читао, да што народ где више воћа једе, то мање пића пије.{S} А сада се и сам у |
свако тесто умесити и испећи.{S} Нигде више у свету не ложе ватру насред куће, као ово у нас.. |
, а помисао да остане у селу, да не иде више у школу, па да <pb n="30" /> му се смеју и да кажу |
да уз тога једнога или место њега буде више њих.{S} Али се ни на томе није остало.{S} Ни с рад |
почети поступно.{S} Школа ваља да буде више градине, а градина испод школе.{S} А мени сад треб |
, онда се ваља постарати, да школа буде више, те да захвате што већу масу народа, да оне све по |
ица и ученица много учинила, да то буде више занимање сеоскога женскиња, и објашњивала им је св |
е поносити тиме, да из твоје куће изиђе више пијаних, него тиме, да више њих изиђе поучених и у |
и учинио ваш вредни кмет Миљко, који је више запео и бринуо о вашој школи но о својој кући и св |
не радове.{S} И певање је волео, али је више узимао песме народне и јуначке, а не оне прописане |
а па је морао да одабира оно, што им је више потребно за живот.{S} И овде се најбоље Радиша уве |
испред нас, поред нас, иза нас, небо је више нас и тако даље. <hi>Сан</hi>, то је кад снимо неш |
ја тако мислим,“ одговори он. „А ко је више крив?“ упита Радиша, ударајући гласом <pb n="198" |
а, ништавнија и штетнија; и у толико је више он гледао, да покаже у чему је спас и у чему лежи |
е Радиша видео у своме селу.{S} Село је више врлетно него равно, и право је имао кмет Миљко кад |
ме да вам кажем нешто.</p> <p>„Село је више сиромашно и ви сте људи танкога стања, па се может |
иван плот.</p> <pb n="207" /> <p>Што је више напредовала Радишина градина, то се више загоричан |
ћи одатле.{S} Али овога пута било их је више него обично, и ако би кметови први пут „заседавали |
има, и познаницима, и друговима, још је више повећавала ову радост његову.</p> <p>Па, при свем |
.{S} Одмах се договорише, да му не даје више да сиса, него да му дају теј.{S} У том се Милан ве |
дају као у нас.{S} Осмо, у њих се одаје више поштовања и ономе што је опште, државно, и зато се |
невоље, да им поправи храну и да добије више времена за рад.{S} Али у старој школи није могао н |
штена.{S} То се већ <pb n="316" /> није више допадало ни родитељима а камо ли селу.{S} Зато јед |
хову; и ни за једнога загоричанина није више срамота, да љуљне дете своје у колевци и да га пон |
/> Подигао сам кућу сеоску, те она није више чатрља, у којој се крију Ескими српски, него прист |
, за углед!...</p> <p>Никад Радиша није више пожелео да буде инжињер, или да се више бавио инжи |
лужише и другу и трећу, али Радиша није више узимао.</p> <pb n="65" /> <p>У том дође снаха Миљк |
о скора владали Турци, и кад народ није више могао да их трпи, он је устао, треснуо ланце њихов |
име <hi>Сава</hi>.{S} И од сад се није више звао Растко него Сава..{S} После је и Немања дошао |
а занимања, које је ближе народу и које више може да утиче на њега и да га просвећује.{S} Додуш |
свод на најглавнијем прелазу преко реке више суднице.{S} Он истина није био велики, али је тако |
— Доста.{S} Дигните <pb n="132" /> руке више главе, овако! (Показује).{S} Сад се тако устурајте |
...{S} Е доста.{S} Сад спустите крижуље више табле, па се усправите! (Прегледа их како седе и п |
, кад је највећа суша!{S} И што је горе више расла шума, то су и ови извори били све јачи и буј |
више пожелео да буде инжињер, или да се више бавио инжињерском науком него данас.{S} И замишљао |
ицама, које се често перу.{S} И јела се више не кувају нити онако масна, ни слана, ни љута, а г |
ри људи.{S} И о славама и о свадбама се више не расипа онако као пре, него свуда видите разуман |
треба да умеју да читају и пишу, па се више и труде, а јачи су те више и могу да ураде.{S} Има |
више мајстори измицали с послом, све се више увиђало, да је довучена гомила камена и песка недо |
је све више улазио у нов посао и све се више навикавао на нов живот, ново место и ново друштво; |
ља одавно уздахнули и рекли: не може се више, Радишина је чврста воља, тврда нада на боље и гво |
па ћемо се и поженити!{S} И не може се више овако.{S} Кућа без жене, то ти је градина без град |
ладо лице Зорино, и не зна се, да ли се више изненадила или обрадовала.{S} Одкуд баш <hi>он</hi |
им корен не расте у дубину, него им се више жиле развијају у страну, и онда им се не кидају ка |
ашиљена, овако као што је сад; и чим се више затупи, мора да се зашиљи.</p> <p>„Ево, сад ћу да |
од деце и власт над њима.{S} И ничим се више не бих понизио но тиме, кад бих показао, да не уме |
е обишла сва одељења, и не зна се ко се више радовао: или она или мајка њена и Зора, што су се |
ише напредовала Радишина градина, то се више загоричани скупљали као на чудо.{S} Загледивали су |
естри жао, и свима све више жао, што се више приближује дан растанка.{S} Сад би Радиша волео да |
S} Путем је мислио само о њој, и што се више приближивао кући њеној, срце му је све јаче куцало |
ради.{S} У тим друштвима не само што се више уради, него се сваки навикава на попуштање, спораз |
му изостали много, много.</p> <p>Што се више приближивало време повратка Радишина у Отаџбину, т |
и слушали од Радише и Данице, све су се више склањали на то, да је даду и да јој шиљу сву заслу |
љима њиховим, да се не зна, да ли су се више радовали, они што су примљени или су више жалили о |
а скотрљала низ образ.</p> <p>Што су се више приближивали вароши, то је Радиша све више мислио |
пишу, па се више и труде, а јачи су те више и могу да ураде.{S} Има много људи, који су у дети |
е да ви идете у њу и научите и знаднете више <pb n="101" /> од њих.{S} Зато је и мене господин |
а пола века ја се надам, да и ви нећете више живети по овим данашњим тесним, мрачним и чађавим |
} Деца су трчала и надметала се које ће више да донесе.{S} А Груја је слушао и копао, али није |
је упућивао да се надмећу у томе, ко ће више да скочи у даљину и у висину, ко ће даље да баци к |
ећу ко ће више школа да подигне и ко ће више деце своје да пошље у њих.{S} То је и наш народ ув |
<p>„Зато се народи данас надмећу ко ће више школа да подигне и ко ће више деце своје да пошље |
управу „собом“ у своје руке.{S} И неће више бити „господе“, „власника“ и „тирана“, него ће све |
учитељи муж и жена, онда још боље: биће више просторије за друге потребе.{S} С највећом журбом |
одавно полегале, Радишин газда немађаше више никакве стоке.{S} Не беше дакле ни те дружбе ни за |
и прозори и столарска врата (сложена из више дасака и дашчица) и тако даље{S} То је занимало и |
.“ У „интернат“ су прешли готово сви, и више не носе у торбама својим поред књига и хлеб, лук, |
ији могао је да иде и даље и да узима и више него код оних малих.{S} Из природе је и њима објаш |
лу, а камо ли продао.{S} Та је страна и више окренута југу, боље је земљиште и заклоњеније од в |
о.{S} Њему само треба више разумевања и више умешности.{S} Та, он и сам то види, кад је рекао: |
данас био мало ветровит, али опет сув и више топао.{S} Учионица је одавна скроз отворена и проз |
смено, те да би се могло на њега брже и више утицати књигом, овом насушном потребом сваке живе |
ди говоре.{S} Јер што човек више чује и више зна, више и вреди.{S} И ја сам највише волео, да в |
/p> <p>Овим је ученицима Радиша чешће и више причао о културном напретку других народа, те да в |
И деца су се надметала, које ће лепше и више да туца, а Радиша је само надгледао и управљао.</p |
плугове, који дубље ору, те отуда сви и више жита добивају.{S} Поред куће у присојној страни св |
, а они су опет били много слободнији и више су волели и питали свога учитеља. </p> <pb n="165" |
д 15 па до 20 година, а неки су имали и више.{S} Оволики број је просто запрепастио Радишу.{S} |
не само што дође кмет, него се искупи и више домаћина из околних кућа те примише учитеља и ства |
ну на ту страну, а Радиша, кмет Миљко и више виђених људи изиђоше му у пресрет.{S} И чим се сре |
S} А ја ћу да отиднем те једну недељу и више да радим бајаги под надницу, само да још боље види |
лим ђацима, само краће, а по нешто су и више могли да схвате.{S} На пример, о проналаску цигле |
да би лутао; и, што је простији, то би више и лутао и дангубио око ових непрестаних избора.{S} |
и богатија код куће.{S} И с тога многи више нису ни волели да иду на конак кући.</p> <p>Уређењ |
же и правилније.{S} И ко на овоме уради више, више ће му захвале припасти и с већим ће успехом |
И, благо оној задрузи, где домаћин води више бриге о својој задрузи и где чељад више <hi>слуша< |
народ много питомији од нас, те се људи више воле, слажу, споразумевају и раде заједнички и на |
поведе разговор о нечему; јер више људи више види, а старији су још и паметнији.{S} А на то ће |
екида, док је жив.{S} Дабогме, да млађи више иду.{S} Али и старији не изостају, кад ваља да се |
моћи може само онај, који је јачи, који више има и снаге, и имања, и памети.{S} Зато нам је дуж |
адину испод куће, која му и онако стоји више празна него засађена; а кућу његову и воћњак Мијаи |
ољега, јер то никако није волео.{S} Али више никад није смео да оде у школу а да не научи лекци |
ло више утицати, и да су они сами имали више времена за учење.{S} И чињаше се, да ће ова школа |
ље запамтите..“ И писали су их и цртали више пута докле их нису запамтили.{S} Онда им рече: „Ва |
остану само за лек.{S} Онда би и живели више, веле учени људи, и нарав би нам се поправила, те |
у пријатном разговору ручали и поседели више од два сата па онда устали, да се мало прођу.{S} Ј |
је још јевтиније...{S} А кад би почели више њих да купују, више би се и доносило и градило, па |
веном стању“, и зато су је сви и пазили више.</p> <p>Прошао је испит и настао распуст школски и |
и увек више деце него одраслих, у школи више ђака него учитеља, а у општини и народу више нераз |
у и оно што науче.{S} Уз то још одрасли више осећају да им треба да умеју да читају и пишу, па |
ола; и камо среће наше, да таквих имами више!..</p> <pb n="337" /> <p>— Тако!{S} Ама, па, како |
Зауставили су се и на побусаној страни више школе и чудили се како се бусење овако лепо спојил |
енога света прво <hi>људи</hi> израђени више него у нас: телом развијени и здрави; знањем богат |
о други, и да се сваки старао, да учини више него други.{S} А ваш учитељ <pb n="259" /> и ваш у |
је све било залуд.{S} И што су год они више наваљивали, то је њему било све теже.{S} Само је ј |
а сам истина старији од тебе, али ти си више био с ученим и паметним људима и учио си толике на |
е ласно: идеш у туђ свет, па ће требати више и за издржавање, а ми смо једва издржали и ово овд |
на начела</head> <p>Не могу вам причати више како је текао и напредовао овај Радишин миран и по |
се „перо“, и ако оно никакве сличности више нема с пером од какве му драго тице.{S} А онда се |
лепшу, и све угодбе друге, те ћемо моћи више и да урадимо.{S} Само опет да не изостајете од шко |
време да одмори буду већи и да ученици више времена проведу у градини школској или у слободној |
им до миле воље.{S} А веле, да се у њој више и боље научи но и у оној великој и највећој школи |
лу.{S} А знате и сами, да што год човек више зна, <pb n="308" /> више и вреди и лакше живи.{S} |
та примити и научити нешто, а што човек више зна, сви знате, да више и вреди.{S} Вашем селу и т |
почетак од ње.{S} А знате, да што човек више зна, више и вреди.{S} А сад је време, да се учите. |
јете, шта људи говоре.{S} Јер што човек више чује и више зна, више и вреди.{S} И ја сам највише |
асова“.{S} А наравно, да је у кући увек више деце него одраслих, у школи више ђака него учитеља |
/p> <p>— Само њих две, господине; немам више никога, одговори госпођа.</p> <p>— Па нек су Вам ж |
руга у школи...{S} Не треба ни да бирам више.{S} Први ме је поглед определио на њу.{S} Само ако |
и како боље да обрађују земљу, те да им више и боља рода доноси, како да калеме воће хране и по |
а Богу, здрави и задовољни, а шта ћу им више: то им је благо највеће...{S} А ако сам одужио дуг |
ку њихову.{S} И учинило му се, да ничим више није побудио тежњу за новинама у њих него овим.</p |
Тако је и Стеван Немања имао под собом више жупа; зато се и звао велики жупан.{S} Немања је им |
уди па макар и плакало.{S} Али се Милан више не пробуди!{S} Он је заспао за навек...</p> <p>Даљ |
д зиме.{S} Ни куће своје није био жељан више него сна.{S} И колико је пута дубоко уздахнуо: ох, |
у огањ, да изгори.{S} А ко зна више, он више и ређа.{S} Мајка је спремила, да се сваки најпре о |
питне принципе, које је до сад познавао више теориски.{S} Особито га је интересовало, како ће д |
ја, и препоручи Радишу што је год могао више.{S} Дадоше му и други, који су имали тамо кога поз |
доцније.{S} Ни Радиша дакле није могао више да спава, и да је хтео, него је устао и он, обукао |
руги на његово.{S} И тако се ево одржао више од две хиљаде година, и данас у име Бога броји дес |
пан је био онај, који је под собом имао више жупа.{S} Тако је и Стеван Немања имао под собом ви |
S} Само му нађе, да је цигала израчунао више, јер није одбијао рупе, т. ј. прозоре и врата, а ц |
ду своме...{S} Ах, што није барем читао више о лечењу болести!...{S} Премишљајући тако он се на |
о привлачније.{S} Осећали су, да им ово више треба, и да они овде могу да развију свој таленат. |
ада, те нема ни свога посла много, него више ради код другога.{S} А кад ће код другога далеко, |
А отуда је мало воље за науком, а много више мржње и одвратности према њој.{S} Отуда и терора, |
е сад и она осећала, да јој треба много више од онога што је у школи учила.{S} И често би рекла |
записивање, видели су, да их има много више.{S} Радиша је онда подвукао опет само тридесет нај |
не даду.{S} А она треба и да зна много више од њих и — нико није био пророк у своме месту рође |
рад алати савршенији, и у раду је много више употребио природне силе, којима је заменио своју и |
ање и лепо писање и лепо понашање много више пази него на тако зване „науке“ или научне предмет |
датле као из казана.{S} И деци се много више допадала ова проста храна у школи, него она често |
што је опште, државно, и зато се много више вољно врше и слушају и сви закони и уредбе државне |
за чиновнике.{S} Треће, у њих се много више пази на здравље појединаца: на храну, одело, угодб |
дуже живе, више се уче и науче и много више ураде.{S} Зато и напредују много више и брже.{S} И |
ије, а из земље вади много бољи и много више берићета.{S} Отуда је и здравији и <pb n="309" /> |
S} Лако ћете разумети, да ће ту и много више да се уради <pb n="144" /> и много брже, те се све |
пет векова, и да у њих има још и много више науке.{S} Зато зажели не само више да научи, него |
о чистије држе своју децу и оцеви много више помажу у одгајивању њихову; и ни за једнога загори |
деш, а учитељ си нам и од мене си много више прошао света и видео, а и велике си науке учио.{S} |
настаје „пјеније“, које је Радиши много више личило на ону малопређашњу кукњаву.{S} И у истини |
оста; а кад порастете причаћу вам много више, а има и по књигама па ћете читати.{S} А сад ћу да |
ти, да је њему овај посао задавао много више трудбе него онај у школи; јер је сам он много слаб |
знала, да је Радиша учио и видео много више од ње; и зато ништа није хтела да ради сама на сво |
ратко време ви ћете осетити, како много више знате од оних, који нису ишли у школу.{S} А знате |
а четврти веле, да му је требало много више времена те да створи све.{S} Главно је, да све то |
е Светог Саве.{S} А данас је свет много више измакао и другојаче живи, живи много лакше и угодн |
а као у нас.{S} Пето, тај се свет много више користио наукама и вештинама, те су му за сваки ра |
о више ураде.{S} Зато и напредују много више и брже.{S} И ми сад морамо похитати.{S} До сад смо |
читање ако преко њега не би долазили до више знања о свему и ако им оно не би давало по коју сп |
о.“ И ово учини, да Радиша није ни смео више натраг, него се трудио само боље и боље.{S} И тако |
>Друго, Радиша је с овим великима почео више да гаји песму.{S} Певали су све више и лепше па је |
оре).{S} Пребројте, да ко није направио више!..{S} Сад у другом реду направите опет десет!..{S} |
опове и калуђере.{S} И нико није учинио више добра народу нашем, нико народ наш није учио и „пр |
{S} Зато се Радиша преко зиме ограничио више на цртање и износио је деци разне слике од бољега |
су прешли у старији разред.{S} Па како више ученика не може стати у учионицу и како радови на |
ако књигу изучити.{S} А ово је у толико више падало у очи, што кметов син није донео Часловац, |
ку.{S} А Радиша и Даница су се у толико више сада пазили, што су остали сами, јер им је мајка о |
ислим, да за десет петнаест година нико више од вас неће <pb n="230" /> седети у овим талпарама |
Али, сем загоричана, тај рад његов нико више није ни чуо ни видео.{S} А многи су „народни борци |
свакојака и најлепша воћа; и воће нико више не тресе и не млати него бере рукама и с кесицом и |
уму из пушке или ђулету из топа требало више од девет година па да са Земље стигне на Сунце: он |
Рад</head> <p>Ништа Радиши није задало више посла него Ручни Рад, а ни од чега веће користи ни |
на вишим наукама на страни, он се мало више уозбиљи и рече: „Господине учитељу (а до сад је ре |
овога јутра спремила своме Радиши мало више и лепше у торбицу за тај дан него обично других да |
висини.{S} Један камен беше изишао мало више, и он га утуца; други беше остао мало ниже, а он г |
вршће држи, особито оно, које је остало више но што треба.{S} Деца једва дочекаше ову нову спра |
интернатско, те да се на ученике могло више утицати, и да су они сами имали више времена за уч |
ље.{S} А свега је овога у Загорици било више него врбе.{S} Кад је набавио алат и моделе и прибр |
S} Тако се и у старој градини направило више места за цвеће, поврће, варива, малине и тако даље |
ного више науке.{S} Зато зажели не само више да научи, него и да види како живе ти народи, који |
а, готове јела и меси хлеб.{S} Не смемо више трошити толика дрва па се опет не згрејати, него м |
, само кад знамо слова.{S} А сад нећемо више.{S} Него изнесите таблице, да пишете сад све ове р |
година већ, како нисмо могли да примимо више ниједнога ђака, па не бисмо могли ни ове, док ови |
ударајући гласом <pb n="198" /> на оно више.{S} Обојица се згледаше и не умедоше ништа да одго |
и тако даље а по неки пут Бога ми и по више.{S} У овом случају Радиша би и Грују повео, или би |
у обукли старе гаће па их подигли до по више колени и већ загазили да мешају блато, нису могли |
ак.{S} И што више новина и бољитака, то више напретка.{S} Какав вам је напредак, кад је, на при |
низама; и што је он већи у простору, то више времена треба да се изврше извесне појаве и мене у |
чку једно јело што му зготовим, па и то више ја поједем; а ужину и вечеру он састави и што кад |
много боље и посна и мрсна.{S} Нарочито више пазе, барем ученице Даничине, да сваког дана буду |
ма о томе није ни помињао.{S} Тако исто више је њима говорио о грађењу кућа, о пољопривредним а |
и какву морију, да се све затре.{S} Што више ноћ хвата, то је и у души Радишиној све мрачније.{ |
м што мање варошкога и куповнога, а што више онога, што је сама руком својом могла израдити, и |
ди рада него да се у њему усавршава што више може: онда ће се даровитост његова прометнути у пр |
ерађује и продаје, те да се за њега што више добије.{S} О, да знате само, колико врста јабука и |
вештине обратио велику пажњу, те да што више <hi>стварају руком</hi>.{S} А цртање за ово је бил |
о седмога треба да се одморите и да што више научите“.{S} Сви разумеше ово и предложише, да раз |
производњу воћа Радиша се старао да што више развије и вештину о томе, како се оно бере, чува з |
ке ђаке а преко њих и друге, да иде што више њих на грађевину, ма по коју цену, само да гледају |
село него и да ученици његови виде што више и даље од своје куће и школе.{S} Видели су и стран |
Само да буде мелодије и да је буде што више.{S} И тако је и радио.{S} Уз ово није занемарио ни |
а се види што већи простор и покаже што више великих брда, равница, река, вароши и села.{S} Пок |
учини такав распоред, како ће воћке што више бити изложене сунцу а заклоњене од хладних ветрова |
народу нашем</hi>.{S} Најпре дакле што више учитељских школа, те да се сви, који ће бити учите |
скога живота, и тежила је, да му се што више приближи.{S} И, о, како је то лепо било видети оно |
акво, да питомци њини из њих износе што више онога знања, које ће им требати као учитељима.{S} |
и ваља да се постарате, да научите што више.{S} Сад имамо и школу лепшу, и све угодбе друге, т |
} Зато се данас и људи и народи уче што више могу.</p> <p>„Али још више хвала вама, мојим одрас |
поправља село и врши напредак.{S} И што више новина и бољитака, то више напретка.{S} Какав вам |
Још нешто више; да би се што пре и што више раширило све благородно или питомо воће у овоме се |
спреми својој, надокнади што пре и што више.</p> <pb n="362" /> <p>„Културу чини рад.{S} Цивил |
боље одужује.{S} А ако сам учинио и што више, онда још боље.{S} А учинио сам, да се на моју шко |
боље да поправљају и усавршавају и што више да разгранавају свој рад.{S} Јер, човек се учи док |
пожалити труда па ни трошка, да ви што више научите.“</p> <p>Онда их је пустио на одмор, а пос |
му писменост у свеме селу а камо ли што више.{S} Зато је Радиша не само редовно од малих ђака г |
зофија и математика и историја, али што више и највише знања из природе, и никако без хигијене, |
едовољна; и кмет Миљко је наређивао што више људи, да вуку и једно и друго.{S} И кречари и цигл |
звитак телесни ваља да се развијају што више и боље сви мишићи, да би и све тело добило што већ |
/p> <p>Прво, да се учитељи спремају што више и боље за <hi>оно што треба народу нашем</hi>.{S} |
што су у њој научили и да науче још што више.{S} Лекари им предају како да чувају здравље и да |
и, што су ишли сваки дан, па и по нешто више, и господин надзорник, који је ове године држао ис |
ине гранчице за калемљење.{S} Још нешто више; да би се што пре и што више раширило све благород |
о „ушорено.“ А Крсман је увео још нешто више.{S} Он је направио друго сандуче, које је стајало |
аља да се поведе разговор о нечему; јер више људи више види, а старији су још и паметнији.{S} А |
о је био велики добитак за село.{S} Јер више не само што <pb n="380" /> нису морали да иду у ва |
е и делипале, са мање и ума и срца, а с више физичке снаге...{S} Друштву је све потребно, као и |
А чим је мање боловања и умирања, свет више живи па више и уради, и с тога је и имућнији.{S} А |
да се мучи као ми.{S} Четврто, тај свет више и зарађује и штеди него наш, и зато и има више за |
ци долазе у школу сваки дан, ја се опет више надам од вас великих ђака.{S} Велики прво много ла |
, која им, чинило им се, треба за живот више и од саме писмености.{S} Јер су толики већ у овоме |
е би давало по коју способност за живот више и подобност за усавршавање у самоме раду.{S} Што г |
оми од општинске утрине где хоће двапут више земље но што износи његово окућиште с њивом, коју |
ађевини колико мајстора толико и двапут више оних других, немајстора.{S} И зато је посао напред |
же премишљати до миле воље; и он је већ више у њој него у садашњости и будућности.{S} Али је вр |
лепо прецеди од плача и болова, те већ више не може ни да плаче, а у колевку га и не спуштају, |
изишло пуно једно клубе.{S} Кад ђак већ више није могао да држи, онда су крај завезали концем и |
и лепше па је покушао, да их одели и у више гласова.{S} Али је све ишло само онолико, колико ј |
} А за обоје ово стараћу се колико могу више.{S} Гледаћу, да не застанем ни са својом спремом.{ |
ђака него учитеља, а у општини и народу више неразумних и непросвећених него разумних и просвећ |
нешто није к свету.{S} А браћа ми имају више женске но мушке деце.{S} Но нек да онај, који има |
уду ни они, који хоће да уче и да знају више од обичних људи.{S} Зато и ђаци најпре уче књигу.{ |
младићи данас од двадесет година знају више но некад старци од шездесет година, исто тако може |
да их не трујеш, да их не тераш да пију више но што могу понети: да их не тераш ни толико да пи |
осподине, за ту!{S} И јес’ да људи пију више но што могу да понесу, и јес’ да се кваре, особито |
ине, ми смо научили па можемо и по коју више да попијемо. “ А Миладин настави: „Пијемо господин |
ости.{S} Јер су толики већ у овоме селу више видели вајде од радионице него од књиге.</p> <p>И |
ање и вреди. <pb n="193" /> Много би му више вредело плетарство, али би се оно ограничило само |
мо добија снагу за рад.{S} Они и не ору више воловима и коњима, и не копају и не жњу својом сна |
S} А ученици њени све <pb n="378" /> су више осећали, да у радионици њеној имају не само пријат |
ије! <pb n="211" /> Боље би било, да су више научили из граматике, нег’ што су то радили!...“</ |
препирка о томе, ко је крив.{S} Неки су више кривили немирка, што је сметао, а други Марка што |
ше радовали, они што су примљени или су више жалили ови, што нису примљени.</p> <p>Онда је нова |
ерка може да буде учитељица; али што су више о томе мислили и слушали од Радише и Данице, све с |
а и како се прави малтер.{S} Али што су више мајстори измицали с послом, све се више увиђало, д |
о је ова моја нова, па и оне многе нису више за школу.{S} А у таквим се чатрљама не може много |
инулих тридесет година, а учионице нису више обично окречене, него је за таван умешано мало пла |
у „бирокрације“ и „народа“ у земљи нису више много запљускивали мирно село Загорицу.{S} И у шко |
з реке толико песка, да се на игралишту више није видео ниједан камен, а игралиште је било потп |
но да штеде и да — не пију.{S} А што ћу више?...</p> <p>— У зборове и политику нисам ишао.{S} О |
опружио конац и ашовом засекао по концу више од шаке у дубину.{S} Онда је помакао конац за чита |
чува она тебе.{S} Ти си мушко и ти идеш више у људе, а сад, хвала Богу, и у школу, и знаћеш виш |
а сад, хвала Богу, и у школу, и знаћеш више, па учи и њу, друга свога најближега.{S} Јер кад н |
да ступаш у њену партију, онда ти нећеш више бити учитељ у Загорици и у моме срезу, него тамо н |
ји су то твоји учитељи.{S} Али ти нећеш више баратати по мом срезу; такве учењаке ја не трпим!{ |
и да имају главни оброк у школи, а још више да у њој вечеравају и ноћевају.{S} Али због тога н |
те.{S} И мајци жао да се растану, а још више да му помене, те да му се не учини да га тера.{S} |
е пажње и времена.{S} За њега треба још више и умешности.{S} Али је Бог оставио, да се и он врш |
так још више не види.{S} Њему треба још више пажње и времена.{S} За њега треба још више и умешн |
тисак.{S} Уђоше и у собу.{S} Она га још више освоји.{S} Три кревета, с толиким стварима у тој ј |
собом свађа а туђину пркоси, те га још више изазива против себе.{S} Он се под туђином свађа ис |
агор: моје се пуши — моје се угреја још више — ја моје не могу да држим — јао изгоре ме — и мно |
бици; али их је опозиција увећавала још више.{S} У њу поче да ступа све што с оваким успехом ни |
коју су они толико учинили, мамила још више.{S} Радиши пак не само да то није било досадио и т |
у, они су се одавали овим пословима још више.{S} А ти су послови не само плели котарице за воће |
њих је било пуно корова а око плота још више. <pb n="126" /> Деца и то почупаше и донеше на гом |
да изучи своју књигу а његова деца још више.{S} Па опет има народа, где нема ни једнога једино |
ом и празником, кад не раде.{S} Сад још више почеше да се радују, кад чуше ово, и одмах почеше |
иким и малим ученицима.{S} Рука сад још више није слушала ни у писању ни у цртању, а и само је |
послови пошли својим током и сад је још више умело да цени једно друго: и село њега и он <pb n= |
ризван данас да опорекне ово, он је још више утврдио све ово и тако се дрско понашао према потп |
и одржи и да се хигијенске прилике још више поправљају и уклања оно, што данас уди здрављу њих |
сад порадити и чувати своје здравље још више.{S} А ја ћу вам највише о томе и причати, како се |
илика да на ову врлину децу навикне још више.{S} Зато је прво пазио, да обућу и одело не прљају |
читељ ономе који бије.{S} Овај запе још више.{S} Од овог ударца жртва се изви и седе, и седећи |
авили и чекали да <pb n="214" /> се још више излади, са запада су почели да се дижу облаци, кој |
и даље да га задева и љути, онај се још више наљути и може и да га удари.{S} Ако сад и онај оно |
инио.{S} Кад је дошао, изненадио се још више, јер је не само била лепо извршена преправка, него |
} Н никад више није зажалио, што се још више није бавио пољопривредом и градинарством, него сад |
и му се вечерас нешто отворило срце још више.{S} Изређао је све што је желео и он и село, и мол |
било још више.{S} Још неколико — и још више млазева и мало хартије или крпе око дршке у грлићу |
Зато ћете и ви чешће радити овако и још више.{S} Сад се мало одморите и ко је огладнео, може и |
а се израда и употреба камена разви још више.{S} У то доба Французи су градили нашу железницу, |
роди уче што више могу.</p> <p>„Али још више хвала вама, мојим одраслим ђацима!{S} Ви сте пошли |
нагом, или имањем, онда сте учинили још више.{S} А прави људи пазе и животиње, не само зато, шт |
је зато похитао с „учењем“ у школи још више него јуче, па је онда пустио децу на „одмор“, да д |
же још и другом да помогне, он чини још више.{S} А помоћи може само онај, који је јачи, који ви |
д виде у чему је ствар, па се збуни још више.{S} А кад се мало прибра, он одговори: „Част и пош |
те добро, а други пут ћу вам казати још више.{S} Сад извадите буквар!..{S} Нађите око и слова к |
ама бити лакше, и ви можете научити још више.{S} Поред учења сваки дан ви сте радили са мном и |
...</p> <p>Радиша се сад запрепасти још више.{S} Из каламбура мисли, које му се у тај мах изазв |
њега, и што га тако хвале, а мајци још више.{S} Али им ту радост одмах мути брига, како ће се |
ша расте полако.{S} Њен се развитак још више не види.{S} Њему треба још више пажње и времена.{S |
о по земљи, те учио народ и подизао још више цркава и манастира и по њима отварао школе, да се |
рада не само у лето и у јесен него још више преко зиме, а највише у посте.{S} А у вези с овим |
ље од цвета.{S} Млазева је сад било још више.{S} Још неколико — и још више млазева и мало харти |
, који другога учи, ово је потребно још више.</p> <p>Ето тако ће учитељ постати оно што јесте у |
ма шири поглед на народ свој и свет још више.{S} Задругу, говорио им је он, чини чељад у кући, |
е одржавале и јачале.{S} То је опет још више чинило, да загоричани напредују и имовно.{S} Зато |
</p> <p>У добро срце Радишино дирну још више и ова беда сироте удовице.{S} А за све то време Да |
лакше, рече госпођа.</p> <p>Радишу још више дирну и ова сирота а добра, разборита и озбиљна ма |
егове ваља и одржати и развијати их још више.{S} Њих је до сад развијала само кућа и вера, а са |
то су вам родитељи начинили ову школу? (Више њих одговарају: „да учимо ми.“ Онда Радиша каже:) |
, звателни јелене и творителни јеленом; вишеброј: именителни јелени...“ и тако даље.{S} Букварц |
о су деци познате, те не би било ничега вишега и новога; а колико је потребно, поновиће се с де |
гово.{S} И што је који народ и човек на вишем ступњу развитка, то му је и овај инструменат савр |
или вароши.</p> <p>„Али ја се још нечем вишем надам од вас.{S} Наш је свет за пет стотина годин |
ије; али они ми и не требају: они су за виши ступањ.{S} А ове простије, несавршеније, могу имат |
ку и око човека обрађено и подигнуто на виши ступањ.{S} А може ли то ићи брзо?{S} Боже сачувај. |
ругима, па тек онда долази писмено, као виши ступањ, и оно онда неће бити тешко.{S} А досадање |
="SRP19102_C1.3.2"> <head>2.{S} Жеља за вишим образовањем</head> <p>Ето тема за младу душу Ради |
види и да научи.{S} А слушање наука на вишим школама и читање разних одабраних књига само га ј |
га прими лепо, а кад чу, да је био и на вишим наукама на страни, он се мало више уозбиљи и рече |
писменоме, па помисли: а како је тек на вишим наукама, колико се ту научи и колико <pb n="35" / |
на Христа, јер је проповедао рат онима вишима, који газе оне ниже.{S} А сваку је идеју своју м |
овној школи она ваља да се поправи, а у вишој неминовно и да се продужи и веже за живот.{S} Јер |
ша.</p> <p>— Моја млађа ћер.{S} Она учи Вишу Женску Школу у Београду, па сад је дошла и она, те |
не школе у Загорици послана у Београд у Вишу Женску Школу, те је свршила за учитељицу и добила |
м је готово свима знао имена: аз, буки, вједи, глагољ, добро, јесте, живете, земља, иже, и, как |
звире, те поји свет и околину и одржава влагу и онда, кад је највећа суша, те тако оне чувају и |
Природа само пружа светлост, топлоту и влагу, а биљке саме расту.{S} Тако и онај, који гаји жи |
и знаш, да су избори сад на прагу.{S} А влада је сазнала, да се агитује против њених кандидата, |
га није било.{S} А познато је, да свака влада има својих ревноснијих чланова од себе саме.</p> |
ајна, која је јача од њега, којом он не влада, и једна мисаона, логична, којом још влада; и тру |
„бирократски систем“, који представљаше влада Ристићева, и не налажаху нимало разлике између <p |
земљи, као што знате, владали Турци, и влада је њина била дуга и тешка нашем народу.{S} Колико |
да, и једна мисаона, логична, којом још влада; и труди се да је логичан, али и ту малу збуњенос |
лика између садашње и пређашње (турске) владавине је у томе, што је место турског кабадахија за |
у <pb n="330" /> њега и скорашње турске владавине.{S} Зато говораху, да све ово треба срушити и |
ју „свештену историју“, четврти се боље владају и тако даље.{S} Али су га баш зато другови и во |
, казала, како да иду путем, како да се владају код куће, како да полазе од куће, да пролазе по |
н не дође; свештеници их уче како да се владају, да се воле и помажу један другоме; учени еконо |
за исход њихов у корист данашње владе и владајуће странке, то Вас учтиво молим господине минист |
ци и да га понесе.</p> <p>У свакој кући владала је слога и љубав и послушност према старијему, |
но, и додао је важно и ауторитативно: — Владалац ваља да слуша народ, а домаћин чељад своју!... |
а кућа, наша велика задруга, у којој је владалац домаћин а ми чељад његова.{S} И, благо оној за |
бира и поставља?{S} До сад је то чинио владалац.{S} Он знате да има неколико људи око себе, ко |
рад сада <hi>Београд</hi>, где седи наш владалац, који се зове „Књаз“ или Кнез Милан.{S} И у св |
екад у овој нашој земљи, као што знате, владали Турци, и влада је њина била дуга и тешка нашем |
.{S} Сем тога онда, кад је он њу видео, владали су разни правци у њој...{S} Докле су неки хтели |
су у овој нашој лепој земљици до скора владали Турци, и кад народ није више могао да их трпи, |
што сте ме слушали и што сте се учили и владали лепо!{S} У здрављу опет да се видимо сутрадан < |
но тиме, кад бих показао, да не умем да владам собом.{S} Зато томе највише и имам да се учим.{S |
еце, па онда уљудност и пристојност или владање, па тек онда умна страна или знање и умење.{S} |
да озбиљна брига о здрављу ученичком, о владању њихову и о ономе за шта је која школа.{S} И сву |
нају ни слова, ни најобичнија правила о владању у друштву, а камо ли о задатку школе и средстви |
це.{S} За тим долази учење, и то прво о владању дечјем, и све онако, како ће деца најлакше прим |
иши у овоме послу и ученицима његовим у владању и животу.{S} И, захваљујући неизмерној безазлен |
ша, ако оно не уме да се примени било у владању било у животу иначе.{S} Зато су и Радиша и Дани |
ни српскога царства.{S} Онда је Турцима владао цар Мурат, а Србима цар Лазар.{S} Мурат допадне |
дам стотина година.{S} Онда је у Србији владао Стеван Немања и звао се велики жупан, место кнез |
го одавно, јер је пре овом земљом нашом владао Турчин, па нам Турци нису дали да подижемо школе |
клеветају и грде људе па често и самог владаоца.{S} А то је не само неуљудно него и забрањено. |
о — такви смо сви.{S} До скора су нам и владаоци били неписмени па опет, хвала Богу.{S} Они и н |
и ради оно што треба свима у селу, и о владаоцу, који се брине за све, који брине о целој земљ |
и од чиновника учио и свршио и предлажу владаоцу, да га постави за оно за шта је, и надгледају |
ећи за војску и тако даље, и они помажу владаоцу у томе.{S} Они прегледају шта је који од чинов |
вне власти, убијање ауторитета власти и владаочева и вођење земље у анархију.{S} Зато нерадо гл |
д ћу само да вам кажем, како ваља да се владате“...{S} И онда им је као и онима лане, казала, к |
ре се.{S} Ја ћу питати ваше, како се ви владате и код куће, и дабогме да нећу волети, ако ми се |
м стањем и отрован је противник данашње владе.{S} А, призван данас да опорекне ово, он је још в |
ај учитељ непомирљиви противник данашње владе и опасан по постојеће стање.{S} А како се сад при |
опасан за исход њихов у корист данашње владе и владајуће странке, то Вас учтиво молим господин |
(Узима књигу и чита:{S} Царица Милица и Владета Војвода: „Пошетала Царица Милица.“ Он чита пола |
д сврши, он рече): „Ето, тако је причао Владета Војвода.“ Свима жао; а један вели; „Господине, |
у земљи</head> <p>За време оба рата на влади је био Јован Ристић са својим људима или тако зва |
заменили Турке.{S} Напредњаци су сад на влади, и они иду трагом својих претходника, и они су „г |
х (консервативаца), који су већ били на влади и проповедали умереност у напредовању и поступнос |
он одговори: „Част и поштовање данашњој влади.{S} Али ја нисам ни за ни против ње; ја гледам са |
и „општинску самоуправу“.{S} Али су и у влади и у чиновништву у већини људи из оне старије груп |
.{S} Онда оде на „Божји гроб“ и постане владика па после митрополит или архијепископ и буде нај |
о игуман па архимандрит, па епископ или владика и најпосле архиепископ или најстарији нада свим |
ће и они и сељани тога села гласати за владине кандидате.“ И доиста, после кратког времена дођ |
власти и да обећавају, да ће гласати за владине кандидате.</p> <p>Идући путем разговарали су се |
ло неће гласати за опозиционаре него за владине људе, онда ћу ја предложити господину министру, |
чула, да он вас буни, да не гласате за владиног кандидата него за опозицију.{S} Ето, зато је о |
, ако ти даш реч, да ћете ви гласати за владиног кандидата, онда да молимо министра да га остав |
изборима, и да ће Ваше село гласати за владиног кандидата, па да ви останете где сте били...</ |
ми <hi>он</hi> обећа, да ће порадити за владиног кандидата, онда ћу ја предложити господину мин |
И ако ти мени сад не изјавиш, да си уз владу, да ћеш гласати за њу и да ступаш у њену партију, |
у скупштини.{S} Онда ће он саставити и владу „своју“ и предузеће управу „собом“ у своје руке.{ |
вде сад да кажеш: јеси ли ти уз данашњу владу или си против ње?</p> <p>Радиша сад виде у чему ј |
а чистом ваздуху и кад он није хладан и влажан, а увек с вољом и веселошћу.{S} Уз ово их је упу |
рво с тога, што је нова зграда била још влажна, а друго с тога, што је време било кратко за нов |
е, које ће бити згадно и за децу кад је влажно време и блато а и за играче кад је заветина.{S} |
примају и нови ђаци и уводе у нову, још влажну и неисушену школу или не, долази објава другога |
е руке.{S} И неће више бити „господе“, „власника“ и „тирана“, него ће све бити из „народа“, „на |
ста, да га „експлоатишу“, то је он узео власнике, који га „газе“.{S} И отуда је учинио јуриш на |
ранка.{S} Либерали, то су они опробани „власници“, „кабадахије“, „курџони“, који су заменили Ту |
т, што она нареди.{S} А сад, како, ето, власт ради, могу за инат у хајдуке отић’!{S} Зашто нам |
нам учи да не може бит’ боље?!</p> <p>— Власт је чула, да он вас буни, да не гласате за владино |
а мораш да дођеш.{S} Али ти не „вермаш“ власт.{S} То и јесте оно, за шта сам те звао.{S} И ти о |
нову науку ви ширите?{S} Ви мислите да власт не зна, шта ви радите?{S} Знам ја све...</p> <p>Р |
о, и људи ће видети, да има правде и да власт врши правду, па ће опет бити уз њу, рече Миљко јо |
су, господине; али кад чују за ово, шта власт ради, и премешта човека на правди Бога, сви ће би |
велики добитак?..{S} Онда је дошла наша власт.{S} Пре су били Турци на власти, па Србима нису х |
и силе њине.{S} А од кад је дошла наша власт, наши нам људи суде и по нашим законима, које ми |
и, и свуда?{S} И свуда наш закон и наша власт, и свуда говориш својим језиком, а не мораш да зн |
е слаже и живи у пријатељству; да слуша власт и да се боји Бога.{S} А кад се народ истински про |
ме мислиш, је ли хитио или није; но кад власт зове, онда мораш да дођеш.{S} Али ти не „вермаш“ |
мет, кад га намештају сами сељани, а не власт!“ рече пети.{S} И тако се осу једна критика, да ј |
рите пред влашћу.{S} Немојте да вређате власт!</p> <p>- Не вређам ја никога, него кажем оно, шт |
’ како је било.{S} Људи ће опет бит’ уз власт и бираће, као и до сад, онога, кога она одреди.{S |
и ти? запита га он даље.</p> <p>— Ја уз власт.</p> <p>— Ама, знам: али на власти су напредњаци. |
о ти наредиш.{S} Људи су били до сад уз власт и слушали су власт, што она нареди.{S} А сад, как |
одине, рекох ти: људи су до сад били уз власт и све је добро било.{S} А како ће бит’ сад, то, Б |
обрадоват’ и да ће као и до сад бити уз власт и слушат’ и мене и тебе.</p> <p>Капетану се свали |
одом?</p> <p>— Док сам кмет ја морам уз власт и с влашћу па ма каква била.{S} А кад не будем, о |
иљко.</p> <p>— То значи, да сад нису уз власт? додаде капетан.</p> <p>— Јесу, господине; али ка |
зиђе: тиме ћу тећи поштовање код деце и власт над њима.{S} И ничим се више не бих понизио но ти |
у за инат у хајдуке отић’!{S} Зашто нам власт премешта господина Радишу, кад човек није крив, а |
ит’ оваког учитеља!..{S} Зашто је овако власт урадила с нама?!..</p> <p>— Ја ти, кмете, рекох з |
те и што ће да буде.{S} И жалосна је то власт кад она мене премешта што нећу и ја у те непријат |
е ово треба срушити и дати „народу“ сву власт и управу у његове руке.{S} И проповедаху: „слобод |
царство“, отеше му земље и преузеше сву власт у своје руке.{S} А он поста „робље“ и робова скор |
То су господа и чиновници, који су сву власт приграбили у своје руке, и они данас пале и жаре |
о овако остане, ни ја нећу бит’ уз таку власт и Циганина ћемо бирати! рече Миљко сасвим одлучно |
ди су били до сад уз власт и слушали су власт, што она нареди.{S} А сад, како, ето, власт ради, |
Радишу за „назадна“ и „ограничена“, а „власт“ је мислила, да је он „потуљени“ опозиционар и „д |
Ја уз власт.</p> <p>— Ама, знам: али на власти су напредњаци.{S} Јеси ли ти уз њих или с народо |
шла наша власт.{S} Пре су били Турци на власти, па Србима нису хтели ни да суде; а ако се судио |
љење државне власти, убијање ауторитета власти и владаочева и вођење земље у анархију.{S} Зато |
еча ти плата од мога позива!{S} А позив власти за тебе не вреди ништа, је л? продра се капетан |
те смо били мимо свет и почкодни и код власти и пред другим селима.{S} Па рекосмо, да барем де |
изгледаше растројство, слабљење државне власти, убијање ауторитета власти и владаочева и вођење |
били мимо свет.{S} А сад, хвала Богу и власти, кад нам додаде школу: све ће добро бити, ако Бо |
по оваком послу, да се бране од напасти власти и да обећавају, да ће гласати за владине кандида |
с Турцима.{S} И ви жалосни представници власти, што треба да мирите народ и да судите свакоме п |
:</p> <p>— Пазите Ви како говорите пред влашћу.{S} Немојте да вређате власт!</p> <p>- Не вређам |
<p>— Док сам кмет ја морам уз власт и с влашћу па ма каква била.{S} А кад не будем, онда могу к |
>во</hi>. в — о.{S} Кажите и ви: в — о, во!..{S} Шта се чује, кад се каже <hi>со</hi> (оно чиме |
да буде кад удари киша, па онда коњ или во назгази на овај крај, или точак од кола не погоди по |
„буки“ аз ба, буки аз ба, баба; веди он во, добро аз да, вода; глагол он го, рци аз ра, гора“, |
{S} Која се слова чују, кад се каже <hi>во</hi>? (Деца траже и погађају, а Радиша им помаже; и |
.{S} Која се слова чују кад се каже <hi>во</hi>?..{S} Која се слова чују у речи <hi>со</hi>?..{ |
га напише).{S} И, ето, тако се пише <hi>во</hi>. в — о.{S} Кажите и ви: в — о, во!..{S} Шта се |
растадоше: „Збогом“! - „ У здрављу, да Вог да!{S} Срећан пут!“ И пођоше:{S} Радован с кметом а |
: „Ама ја не морам ни да чекам да ми их Вог даје и да ми расту, него имам готову!....{S} Има је |
и аз ба, баба; веди он во, добро аз да, вода; глагол он го, рци аз ра, гора“, и тако даље: дигл |
тестији пуној воде у грлић и нагну.{S} Вода поче да шикља у онолико млазева колико је било руп |
ад је земља била врела и усијана, и сва вода у ваздуху, а не на њој, биљака и животиња није ни |
бујнији.{S} Сад је све село видело, да вода у изворима зависи од шуме на брду; а није што их ј |
кошем је прашина; под стрејом их прска вода а свуда је ветар.{S} Деца покисла, и зима показује |
узвишица и две рупе, у које се сливала вода од кише и градила бару, а поред пута је с обе стра |
го нагла низбрдица, низ коју се сливала вода из половине дворишта и отицала напоље.{S} Радиша р |
амо је незгодно, било што их је прскала вода са земље.{S} Једно дете рече, да би добро било „и |
јздравије је пиће: лепа, бистра, хладна вода с извора; а вино и ракија да остану само за лек.{S |
амен, а кад се камен врати и падне, она вода прсне. „Е, ето зато, рече Радиша, само велико каме |
а, да је као саливен и да га ни највећа вода није могла покварити.{S} И свет је говорио: „Браво |
а, „ко полако иде даље оде“, и да „тиха вода брег рони“...</p> <p>Даница се и оделом није много |
д конац и равно, а нагнуто, да се нигде вода не може <pb n="141" /> задржавати.{S} Све су то он |
те да се двориште изравна и да се нигде вода не задржава и гради бару, него да одмах отиче.{S} |
у да се умере.{S} А лекари тврде, да је вода најздравије пиће, да вино и ракија не морају ни да |
и ухватили ово депо летње време, кад је вода мања, добро би било, да почнемо да довлачимо песак |
озелени; да на изворима неким пресушује вода а на неким не пресушује; да су и потоци и реке већ |
нег, а у пролеће и у јесен, кад дотекне вода, да се удаве у каквој реци.{S} Зато је давно желео |
разбије?..{S} Може ли у њу да се наспе вода?..{S} Нађите слова код ћупе!..{S} Е, доста.{S} Зат |
е само запрепастио, кад је видео, да се вода растворила на два гаса који горе, и да се од та дв |
„Да не стоји вода“, рече други. „Да се вода слива,“ вели трећи.{S} И продужише све редове овак |
ео конац и пружио га више школе, где се вода највише задржавала.{S} Ту је морало нешто земље и |
диша прегледа, је ли добар пад, како ће вода да се слива.{S} И ако је то могао и оком да измери |
Ко сноси?..{S} Шта сноси?..{S} Јесте; и вода сноси земљу и ђубре у низине, а и људи могу да сно |
материје — од оне од које је и земља и вода и ваздух!{S} И колико је његову сељачку душицу зан |
, да ће она друга страна да се одигне и вода да уђе под камен, а кад се камен врати и падне, он |
ре, и да се од та два гаса опет направи вода!{S} И кад је видео, да је све што је на Земљи и на |
де равно,“ одговори један. „Да не стоји вода“, рече други. „Да се вода слива,“ вели трећи.{S} И |
ји су били пресушили и из њих поче тећи вода и усред лета, кад је највећа суша!{S} И што је гор |
о ни на једну страну, него положено као вода у бари или тепсији, онда конац иде по оној линији; |
ваљало свратити пажњу деци на то, како вода на топлоти испарава а пара иде у висину; како од п |
свуд наоколо да пада благо, колико само вода да се слива.{S} Тај пад одмах обележи и концем и с |
ју, завирујући у сваку ситницу: како то вода подиже и спушта тестере и примиче трупац.{S} И Рад |
иде у висину; како од паре постане опет вода и како се расхлади; како киша и снег не могу да па |
ере судове, чисти ципеле и спрема дрва, воде и све што треба за ујутру па онда учи.{S} Радећи т |
и су могли о сваком ученику посебице да воде и наставничку и родитељску бригу и да чине све, да |
, што не умеју да читају и да пишу и да воде рачуне.{S} У другим селима, где има школе, има пун |
особито женска, и наложила огањ, донела воде, умила се и вршила своје послове по кући и око кућ |
ини извора и бистрини и хладноћи његове воде.{S} А газда Мијаило додаде: „И здрава је, господин |
ен и у пролеће него лети и зими; да све воде нису једнаке, и тако даље.{S} И то је довољно.{S} |
кога оброка кад се напију лепе изворске воде, слађа им је она била но ма какво друго пиће по ва |
сурутку су киселили и пили место киселе воде.{S} Због краве је набавио и детелине и посејао је |
много загрејани не пијете много хладне воде.{S} Ко је ово утувио?...{S} Шта треба да урадите к |
ду, опет с потребним нагибом за сливање воде.{S} Деца рекоше да је добро да има конца и поред з |
омисли: благо мени, барем ћу имати лепе воде и за себе и за децу!</p> </div> <div type="chapter |
за ручком донеше Радиши чашу тако лепе воде, да он запита, одакле им је.{S} А кад му они рекош |
ом другом селу.{S} Јер без довољно лепе воде, и за пиће, и за прање, и умивање, нема здравља.</ |
ницу и што год хоћеш, и овде горе вруће воде увек да имаш...</p> <p>— Е, јесте жива згода, госп |
пиће.{S} И зато нигде нема више и лепше воде за пиће но што је има у Загорици.{S} А то чини, да |
те Загорица увек има довољно и најлепше воде; и усред најсувљег лета она не зна за сушу.{S} Али |
и како се онда људи и животиње муче без воде, и како се домишљају, да је нађу и изваде из земље |
дарила у спремање и пелена, и корита, и воде...{S} Радиша је непрестано био уз Даницу и олакшав |
иге и пишу писма, тапије и облигације и воде рачуне.{S} А у вас је сад отворена, и ви први дола |
тио је Миладина и овога младића, да они воде прву реч.{S} Миладин у главноме рече ово: „Добро с |
и бију, грабећи се ко ће пре да захвати воде.{S} Радиша је чекао, да сви захвате.{S} Чекајући о |
колу</head> <p>Дође и време, да се ђаци воде у школу.{S} Једног Петка око малога ручка викну би |
еме истресе па га намести тестији пуној воде у грлић и нагну.{S} Вода поче да шикља у онолико м |
<p>У том дође снаха Миљкова с тестијом воде у руци и убрусом преко руке и посу све редом, те с |
диша одмах запита: да ли има овде близу воде.{S} Одмах двојица рекоше да има и показаше руком г |
{S} Газдарица му даде да донесе тестију воде, и он донесе; али и тамо нов, непознат свет.{S} И |
отишао на воду, да опет донесе тестију воде.{S} Сад на чесми не беше готово никога.{S} Чесма м |
сиром или једним јајетом и попит’ чашу воде; о ручку једно јело што му зготовим, па и то више |
о Богу, човеку, земљи, ватри, ваздуху, води, биљкама и животињама — све и ништа, и опет све на |
е често причао о домаћину, који мора да води бригу о свој чељади, те да свакоме добро буде, о к |
супротној страни, тако, да путања, која води њој, дели целу порту на два скоро равна дела.{S} С |
а дана, кад ће им се с оне стране, која води од Београда, појавити необичан путник.</p> </div> |
да се пење по дрвећу и да се слободи на води, и то му је рекао бих, била мана; али је свуда сре |
ло лице!{S} А колико њих просвећених не води о томе рачуна!...{S} После кратка разговора послуж |
да се с малим бројем одржава бољи ред и води већа брига о сваком детету појединце.{S} За тим до |
е на зло.{S} Но ти слободно узми дете и води куд ти веле људи“...{S} Најпосле се договоре, да у |
мога најактивнијега рада, који једини и води напретку, а све због ваших <pb n="338" /> несрећни |
Носи га сад кући, па га окупај у врућој води, избриши га добро и преви у чисте и суве пелене!{S |
.{S} И, благо оној задрузи, где домаћин води више бриге о својој задрузи и где чељад више <hi>с |
боље да учимо.{S} Зато идуће године он води свој II разред у III а Даница свој I у II.{S} Ни и |
ме</hi> човеку (мон—арху), па да нас он води и он да управља; а ми да га слушамо, и дајемо дана |
ад буде, и опет мало, да се чудим, како води душу!..</p> <p>— Веле, да је заветан и да не пије. |
.{S} А где је истинска?..{S} Шта ради у води?..{S} А може ли да плива ова у буквару?..{S} Зашто |
но, што су пре сејања држали који дан у води.</p> <p>Кад је дошло време расађивању, Радиша је у |
имао у памети готово, куда треба да их води и како.{S} Само се чувао хитње.{S} Али му се опет |
посла?{S} И зађе да види, куда би стаза водила и колико би камена требало.{S} Па како нађе, да |
а гледају на улицу.{S} Из овога ходника водила су опет два али затворена: један у једно крило а |
двојили од пута и пошли путањом која је водила стружници, њима се чинило да је сунце зашло, да |
аво у „кућу“ или кујну, из које су опет водила двоја врата: десно и лево у собе.{S} Тако се у д |
ило у пространо предсобље, из којега су водила троја врата: десно у <pb n="322" /> собу и лево |
ло је похитати с послом; а њих двоје су водили сав рачун о свему.{S} И они који пролазе радовал |
да теби други чини“ — то су биле идеје водиље Радиши у овоме послу и ученицима његовим у влада |
у и дођох да видим је л’ истина и да га водим!“ Кад капетан виде и ову збиљу и радост на лицу о |
ултурнога стања ја имам да га подижем и водим у цивилизовано, културо стање, где је све у човек |
емом као и пре четири године, кад га је водио у основну школу.{S} Пут је трајао два дана, и кад |
лако! додаде Даница. „</p> <p>И тако се водио разговор и даље.{S} Гледале су и женске радове Да |
ставу није ценио строго по предметима и водио рачуна о томе у који наставни предмет што долази, |
вему раду своме и у судници и у задрузи водио тачан записник.{S} Око суднице су били павиљони з |
отребније за село.{S} Пут га је и онако водио поред среске канцеларије, под којом је село Загор |
а прекосутра у Недељу будеш наредан, да водите децу у школу.{S} Он ће ударит’ на тебе, па одатл |
су ово крупне тешкоће, о којима се мора водити рачуна.{S} Јер ће оне истрчавати пред нас у свак |
олске могли видети, да се и о томе може водити рачуна.</p> <p>После „бербе“ у јесен радови су у |
глав као у цркви.{S} Попа најпре освети водицу у главној учионици па пошто покропи присутан нар |
о да попари семе врућом (али не врелом) водом и држи га у џаку 10 — 15 дана, да одмекне, па онд |
ичао, како они доводе воду и како граде водоскоке.{S} И тако је ишло готово свакога дана, кад ј |
дарице, обуо се и умио, па је отишао на воду, да опет донесе тестију воде.{S} Сад на чесми не б |
раде и како да озидају брану и зауставе воду.{S} И кад се отпоче посао, показа се потреба и за |
диша им је онда причао, како они доводе воду и како граде водоскоке.{S} И тако је ишло готово с |
тори“ загорички одмах нађоше: одакле ће воду да наврну, где ће кућицу да направе, где да отпочн |
уњу, и гром, и кишу, и снег, и Земљу, и воду, и огањ... створио је неко.{S} Ону школу су саград |
ко се вентил отвара и затвара и извлачи воду.{S} За овим им је дао, да га добро разгледају и да |
им, да шуме задржавају и кишну и снежну воду и спуштају је у подземне подруме, одакле она после |
ву киселу, сумпорну и у опште минералну воду, онда се одмах од ње учини не само огромна употреб |
копају земљу за блато, други да наврћу воду, трећи да праве калупе, четврти да уравњују земљу, |
лепши извор да озида и ухвати најлепшу воду за пиће.{S} И зато нигде нема више и лепше воде за |
го интелигенција његова.{S} Она је умни вођ његов. <pb n="406" /> Она треба да му светли и да ј |
осватио.{S} И на дан свадбе је ова мала вођевина с неколицином још пошла у Липовицу за девојку. |
бијање ауторитета власти и владаочева и вођење земље у анархију.{S} Зато нерадо гледаху сваки п |
о потребан да помаже кмету у товарењу и вођењу коња под товаром.{S} И отишли су, и покуповали с |
ека почеше да седају у њих, да их други возе.{S} Једно рече: „Еј, да нам је ово било за песак!“ |
њигу и чита:{S} Царица Милица и Владета Војвода: „Пошетала Царица Милица.“ Он чита полако, а де |
он рече): „Ето, тако је причао Владета Војвода.“ Свима жао; а један вели; „Господине, мој деда |
изгинула скоро сва војска српска, и све војводе и јунаци, и сам цар Лазар, онда се један од они |
ни, а у згодно време радили су и у реду војена <pb n="238" /> и гимнастичка вежбања, играли се |
разне игре, и народне, и гимнастичке, и војна вежбања у реду, и с пушкама, и гађање у нишан.{S} |
(И тако даље до сто).{S} Кад има толико војника, онда се то зове чета; а како се зове кад има < |
ше.{S} Кад хоће ко од вас да пише писмо војнику, или што друго, он мора да иде чак у чаршију па |
.{S} Сад идите на место! — Овако се уче војници.{S} Али је ово за свакога добро, особито за дец |
о! — К мени! — Ето тако се уче и ђаци и војници, не само да знају које је која страна него и да |
е загоричке, да мисле да су већ момци и војници, као ова витешка вежбања.</p> </div> <pb n="320 |
годину сви ће ови наши велики ђаци бити војници.{S} Неки ће отићи и у стајаћу војску, као што с |
с упртачима те да је носи на леђима као војници и показа им како.{S} Онда им изнесе буквар и ре |
зличнија гимнастичка вежбања: и у реду, војничка, и у кретању удова у месту (шведска гимнастика |
месту гимнастика, она у реду (шведска и војничка), а после и рад с пушкама и гађање у нишан.</p |
у руку десном образу, као да би хтео по војнички да салутира, рече: „Помози Бог, господине!“ А |
то сам ја наумио, да тражим од министра војнога неколико стотина метака, а пушака државних има |
све више.{S} Зато написа писмо министру војном, и овај не само да одобри тражену количину муниц |
{S} Кад је на Косову изгинула скоро сва војска српска, и све војводе и јунаци, и сам цар Лазар, |
заслуживали школу... „Ово је друга моја војска, с којом ћу ја, ако да Бог здравља, још пре ступ |
на Косово, а за тим ону, како је пошла војска из Крушевца и царица Милица молила Лазара, да јо |
ећемо ићи онако без реда, као разбијена војска, <pb n="94" /> него лепо у реду, да свак позна д |
нато, био боље среће.{S} У њему је наша војска допрла до Пирота и Косова, али је злогласним и н |
.{S} Имамо сад и војску своју, а пре је војска била турска, и турски официри и паше.{S} И зар н |
свршен је био и рат с Турском; само је војска још остала на окупу, да се види, шта ће се и как |
великога,</l> <l>Кад се слеже на Косово војска,</l> <l>Кад се слеже и српска и турска.</l> <l>У |
има!...{S} Ах, тада је закукала не само војска српска и њен заповедник, него је закукао и сав н |
првог рата предали главну команду своје војске у руке Русима и дотерали до Ђуниса, а у другом, |
ли чуда великога, кад се двије сукобише војске на Косову пољу широкоме.)“ Радиша је читао полак |
агове пред кућама.{S} А кад се врати из војске Милун Стеванов, онда се израда и употреба камена |
а његових, који баш тада беше изишао из војске, па рече: „Господине, нас је у кући четири брата |
е цара Лазара на мегдан.{S} Лазар скупи војске колико је могао и изађе на мегдан.{S} Сад ћу да |
уз кога.{S} Особито је у овоме „купљењу војске“ била активна најмлађа, радикална странка.{S} Ли |
елим округом; па „мајор“, старешина над војском; па ту суд, па она велика школа, у коју Радиша |
а цар Лазар.{S} Мурат допадне с великом војском на Косово и <pb n="82" /> позове цара Лазара на |
И била је готова, да се бије и с руском војском, ако ова дође да јој отме Ниш!...</p> </div> <d |
еловао при освојењу Ниша и био изишао с војском на оно знаменито српско поље Косово, враћа се с |
удове, други за цркве и школе, трећи за војску и тако даље, и они помажу владаоцу у томе.{S} Он |
а га слушамо, и дајемо данак и идемо на војску, кад нас он позове.{S} Доцније се видело, да се |
у нас истеривали из њих.{S} Имамо сад и војску своју, а пре је војска била турска, и турски офи |
р вељаху: много је обоје, и „солдата“ у војску и ђака у школу.{S} А кмет, да би прекинуо ову му |
ad> <p>Сем неколицине, који су отишли у војску, сви су остали још и ове године долазили Радиши |
да из Загорице нико није дошао писмен у војску, да капетан не може да прати кмету писмо у ово с |
рсман научио писму.{S} Па кад је узет у војску и они тамо видели да је писмен, одмах су га одре |
аже.{S} Он даје и најбољу снагу своју у војску и имање своје за порез.{S} А шта за све то добиј |
под своју заставу и пребројавала своју војску, која јој је требала за нове изборе и већину.{S} |
сово равно,</l> <l>Те да види ону силну војску,</l> <l>И у војсци девет Југовића,</l> <l>И десе |
и војници.{S} Неки ће отићи и у стајаћу војску, као што су отишли многи и од оних мојих првих в |
великих ђака; а сви ће бити у народној војсци.{S} Зато их ја учим и егзерциру.{S} Али има нешт |
е слеже и српска и турска.</l> <l>У тој војсци девет Југовића</l> <l>И десети стари Југ-Богдане |
о су сад наши људи свуда: и у суду, и у војсци, и свуда?{S} И свуда наш закон и наша власт, и с |
код очију, те им се смеју и на суду и у војсци, они пожеле, да се школа отвори и у њином селу.{ |
поносити докле га буде.{S} Ти си му и у војсци као писмен осветлао образ, јер си дошао до Књаза |
Те да види ону силну војску,</l> <l>И у војсци девет Југовића,</l> <l>И десетог старог Југ-Богд |
је тај и тај из тог и тог села научио у војсци; и сви, који су у Недељу били код суднице, прича |
одскочио је у свој околини.{S} Чак су у војсци волели њихове регруте, јер су знали да су писмен |
ражио од газда Наума пет дуката да купи вола, а овај му тражио „цванцик“ на сваки дукат на месе |
аш сиромах Павле, коме је курјак удавио вола, а у кући имао два гроба за годину, отишао у чарши |
је велики снег, колико њих има у кући, воле ли и они да он долази у школу, ко највише воли и з |
васпитајући се душевно, да воле ред, да воле <hi>другове</hi> своје и да воле <hi>рад</hi>.{S} |
се телесно и васпитајући се душевно, да воле ред, да воле <hi>другове</hi> своје и да воле <hi> |
ед, да воле <hi>другове</hi> своје и да воле <hi>рад</hi>.{S} За тим је пазио, да његова настав |
.{S} Пушке непрестано пуцају, а то деца воле; то је и Радиша много волео.{S} Полаженик је донео |
и данас.{S} Само што данас и чаршилије воле да су писмене, а боље би било, као што знате, да и |
ји беже од послова, јер и не умеју и не воле да раде ни умом ни рукама.{S} Отуда у нас тако мал |
јега данас славиш.{S} Пијане ни људи не воле а камо ли Бог и светитељи.{S} Зато не иди слабима |
теници их уче како да се владају, да се воле и помажу један другоме; учени економи како боље да |
брат и коншија Радован.{S} Сви то дете воле и много’ вале.{S} Што чује то утуви, и што види то |
много питомији од нас, те се људи више воле, слажу, споразумевају и раде заједнички и на своји |
, па да их учим и томе.{S} То младићи и воле, и сад је најбоље време, да се у томе обуче.{S} На |
и браћа међу собом, и сви имају право и воле да живе.{S} Само има много непросвећених, пакосних |
ње?{S} Један рече: „Јок, господине; сви воле што им требимо ливаду“.{S} А један додаде, да је Н |
{S} И благо онима, који теже томе, који воле да уче себе и пород свој!{S} Они ће живети, они ће |
његови добри сељани то виде, па га зато воле и слушају.</p> <p>- Онда да га зовнемо.{S} И ако м |
, кад је гладно.{S} Јер деца хоће и <hi>воле</hi> да знају, само ако је та храна духовна за душ |
} Ипак се мало њих одвојило, јер су сва волела да изиђу на прави пут, јер су се бојала да не за |
ца су волела, да с њима буде, јер су га волела.{S} И Радиша је хтео свима да угоди, али онда не |
ком и ова реч „ђак.“ Мајка га је истина волела и миловала и срцем и речима, али га није мазила. |
очетку, толико мерила своје речи, да је волела нешто и да не каже, него да каже оно што је неуп |
о најбржи и најпоузданији, газдарица је волела њу да слуша, јер је радио најбоље, а деца су вол |
слуша, јер је радио најбоље, а деца су волела, да с њима буде, јер су га волела.{S} И Радиша ј |
, а кад је опазио, да би и отац и мајка волели да он иде, само не могу да му кажу, онда се тврд |
стану.{S} Па и ако би и Радиша и Даница волели да остану, опет у Радише преоблада разлог: да ви |
в.{S} И свима је било мило, и сви су се волели....</p> <p>После ручка је омладина почела да сви |
ма, браћо, шта вами да кажем!{S} Ви сте волели школу, и то је лепо од вас; и господин министар |
/p> <p>„Хвала вам, браћо млада, што сте волели науку и научили толико!{S} Хвала вам што сте пом |
о даље.{S} Али су га баш зато другови и волели, што се није поносио ни од њих одвајао.{S} И у и |
лео да се свађа с децом; зато су га сви волели.{S} Једанпут дођу његовом оцу неки калуђери из С |
ео, зато нисмо криви ми.{S} Наши би сви волели, да није тако било.{S} Али, сила Бога не моли... |
од куће.{S} И с тога многи више нису ни волели да иду на конак кући.</p> <p>Уређење овога малог |
о је у свој околини.{S} Чак су у војсци волели њихове регруте, јер су знали да су писмени, разб |
су опет били много слободнији и више су волели и питали свога учитеља. </p> <pb n="165" /> <p>О |
оста читао, доста радио и волео новине, волео науку и раднике.{S} Он је и у својој школи и у св |
е и њоме погоди, у томе је био први.{S} Волео је много и да се пење по дрвећу и да се слободи н |
ено запита Радишу: „Истина, Радо, би л’ волео да будеш ђак?“ Радиша је погледа својим паметним |
иближује дан растанка.{S} Сад би Радиша волео да није ни долазио.{S} Помисао куд иде и на шта и |
Изазивало му се у памети све што је год волео у селу; сећао се и онога метежа данашњега у школи |
а Радиша није имао времена.{S} Газда је волео да њега послуша, јер је био најбржи и најпоуздани |
премају за ручне радове.{S} И певање је волео, али је више узимао песме народне и јуначке, а не |
о је то могао и оком да измери, опет је волео да се и овде послужи мером.{S} Зато за час направ |
ао старије, те га је учио и ако га није волео.{S} Јер су и они и његови другови у школи мислили |
о је и дететом био миран и добар и није волео да се свађа с децом; зато су га сви волели.{S} Је |
о време за здравице, Радиша, и ако није волео да пије, и ако је пио само по мало, узео је чашу, |
држао за најбољега, јер то никако није волео.{S} Али више никад није смео да оде у школу а да |
и и земљи својој?{S} Родитеље сам своје волео, пазио и потпомагао до смрти њихове, и кад су мен |
он да се види са свима, које је највише волео; и сви су га питали, како у школи?{S} А он је оби |
у Београд.{S} Ја знам да би ти највише волео, да изучим за попа па да дођем овамо, али ја то н |
зна, више и вреди.{S} И ја сам највише волео, да ви сами о томе мислите.{S} Али кад ме питате, |
о познаје живот сеоски, што је слушао и волео пољопривреду у школи, и што је толико путовао по |
оји је и сам доста читао, доста радио и волео новине, волео науку и раднике.{S} Он је и у својо |
није било досадио и тешко него је још и волео.{S} Јер је непрестано мислио, да ће му они бити г |
је поново синоћни разговор, и Радиша би волео да се он продужи.{S} Сунце већ прилично одскочи о |
, али ја то не бих волео.{S} А брале би волео опет, да будем официр, али ја ни то не бих волео |
о не може набавити а старо Радиша не би волео да употреби.{S} А да купи у чаршији, то још мање: |
нски и машинама, кмет рече, да он не би волео да кметује у томе селу, а његов брат додаде: <pb |
; а Миладин искрено изјави, да он не би волео да његова Мирјана зна писму, и Миљко се сложи с њ |
у, а то деца воле; то је и Радиша много волео.{S} Полаженик је донео и свој „сребрњак“ сјајан к |
м.{S} Зато ни ту књигу после није много волео, нити се хвалио њоме; и давао је на читање ко му |
грунуше сузе на очи, и у овом тренутку волео је да није ни дошао на пратњу.{S} А оно брзо и мо |
} Она слаби и разнежава.{S} А ја не бих волео, да и моја деца и моји ученици буду тропске биљке |
опа па да дођем овамо, али ја то не бих волео.{S} А брале би волео опет, да будем официр, али ј |
т, да будем официр, али ја ни то не бих волео да будем.{S} А да идем у Земљоделску Школу, па да |
назију па да идем на више науке, то бих волео, али ко зна како ће ми тамо после бити с издржава |
у воли и Бог и људи, и онда ћу вас и ја волети.{S} Онда ћете ви бити и ђаци добри и научићете м |
о хоћете да будете срећни, ви се морате волети; а ако хоћете да се волите, ви се морате слагати |
како је школована Вида — знам, да ћете волети.{S} Казао сам већ, да је она била међу првим уче |
одлучнији човек, који неће ни трпети ни волети неправду.{S} Мени су и у продужној школи и после |
школом и да ће сваки учитељ и надзорник волети да дође у ваше село...</p> <p>Кмет Миљко саслуша |
и владате и код куће, и дабогме да нећу волети, ако ми се ко стане жалити за што на кога од вас |
треба им, господине, ништа; они ће још волети да га однесемо.“ Онда Радиша одобри да донесу и |
а сваким по мало разговарао и питао га, воли ли да изучи књигу, је ли му далеко кућа и може ли |
ко је којем име и је ли му далеко кућа, воли ли да учи, да ли ће моћи да долази зими и по рђаво |
екоше: штета, да дете остане овако, кад воли да учи!{S} Онда Радиша и Даница стану говорити Гру |
овај свет воли заједницу и дружбу, а не воли осаму.{S} Свако село има свога хлебара, а не меси |
у, и сваки ће нам дати, јер њу стока не воли“.{S} И, сутрадан је Груја доиста био донео велико |
у школу, ко највише воли и зашто, ко не воли, колико кућа има у њиној мали и јесу ли све задруж |
адиша; ви бисте се онда мрзели, а то не воли ни Бог ни људи, и то не волим ни ја.{S} Зато сам в |
лика опет упаде: „Вељу ја теби, да дете воли да учи, и да се ти не бринеш ништа, него да послуш |
читељ, поп, то ти је свеједно: што дете воли, то нек буде!...“</p> <p>И тако се сврши овај дома |
ма пртине....{S} И сутрадан Радиша више воли да остану него да иду.{S} То до душе и отац воли, |
и они да он долази у школу, ко највише воли и зашто, ко не воли, колико кућа има у њиној мали |
кућу где му је, кога још има код куће и воли ли да учи, па им је онда казала, како да се ошишај |
помисле: да га је село изабрало, да он воли да иде у школу, и да ће да им буде „ђак“.{S} И жал |
јом срећом!{S} Кад цело село вели, и он воли, биће са срећом, ако Бог да!...“ И вечераше, и лег |
, да он ништа не брине за њих, само ако воли да иде у школу.{S} Радиша онда одлучно одговори: „ |
их изиђе поучених и утешених.{S} Јер то воли Бог и твој светитељ, којега данас славиш.{S} Пијан |
мотике и да — „надзирава“.{S} Он често воли и пандур да буде, него добар радник, домаћин и ста |
и домаћицом поздрави.{S} А Радиша чисто воли, да они још не устану...{S} Но ето најпосле и њих. |
роши, да и по томе видите, да овај свет воли заједницу и дружбу, а не воли осаму.{S} Свако село |
онда ћете бити добра деца, а добру децу воли и Бог и људи, и онда ћу вас и ја волети.{S} Онда ћ |
стану него да иду.{S} То до душе и отац воли, али он осећа неку дужност, да се мора, и боји се |
ијају правилни и пријатељски одношаји. „Воли другога као и себе самога“ и „Не чини никоме оно, |
те један другога?..{S} Хоћу ли ја то да волим?..{S} Запамтите, да се око тога највише свађају и |
х, Немачко!{S} Кад на тебе помислим, ја волим ова своја брда.{S} Јеси напредна, али си срцу мом |
ад слушајте, што ћу да вам кажем.{S} Ја волим да видим ваше село.{S} А изгледа, да ће и сутра б |
еки победилац сасвим хладно рече: „И ја волим да их не казним, али се бојим, да то не учине и д |
и, а то не воли ни Бог ни људи, и то не волим ни ја.{S} Зато сам вам ја и рекао, да се шалите л |
у кући...{S} Она је добра.{S} Ја њу <hi>волим</hi>, а оно друго ћемо делити заједно...{S} Имаћу |
а у другог их народа нема.{S} Зато ми и волимо гусле.{S} Оне су сачувале многе песме наше, а у |
уга свога!..{S} Слушајте старије своје, волите се између себе и слажите се лепо, па срећа неће |
ви се морате волети; а ако хоћете да се волите, ви се морате слагати.{S} Зато не сме једно хтет |
хтели, и ви сте и данас дошли зато, што волите да се учите.{S} Зато вам опет хвала!{S} А кад се |
моји мали ученици, што сте дошли и што волите да учите још, јер је наука велика; а оно што сте |
е самога“ и „Не чини никоме оно, што не волиш да теби други чини“ — то су биле идеје водиље Рад |
може, ваљада, и поп да излегне, ако баш волиш“, рече Велика гледајући у Радована. „Е, сад учите |
говори: „Оволико оваца и новаца, коња и волова, крава и телади, коза и јарића, крмака и трмака, |
одужи порез, па му је дао своја кола и волове, те је овај неколико дана вукао и довукао: десет |
орици нема колица.{S} А да траже кола и волове, то је дуго.{S} Зато Радиша запита: како ћемо за |
децу твоју!</p> <p>„Јао хранитељу наш, волови те чекају!</p> <p>„Куку несрећној, до Бога и до |
а боље пати, храни, чува и гледа, те да волови вуку пет пута тежи товар а краве да дају десет п |
бија снагу за рад.{S} Они и не ору више воловима и коњима, и не копају и не жњу својом снагом и |
а, ко кад може, дође судници с колима и воловима, да вуче камен и песак.</p> <pb n="228" /> <p> |
p>Онде где би старост, мекуштво и слаба воља одавно уздахнули и рекли: не може се више, Радишин |
ли: не може се више, Радишина је чврста воља, тврда нада на боље и гвоздена сталност у извођењу |
ло допустити...{S} А, на послетку, Ваша воља, господине министре; али знајте, да ћете погрешити |
шта ће он да каже?</p> <p>- То је Ваша воља.{S} Кмет је добар, вредан и поштен домаћин, и што |
а дајемо сваке године по десет врећа, и воља ти жито воља ти паре; а ти то да даш нашем господи |
е године по десет врећа, и воља ти жито воља ти паре; а ти то да даш нашем господину за школу.“ |
у љубави и слози.{S} Ти си сам од своје воље међу првима дошао к мени, да научиш књигу, и ти си |
ацима!{S} Ви сте пошли у школу од своје воље онда, кад је и отворена школа у вашем селу и ја до |
ва и сирова, најблагороднијега, до миле воље.{S} Само у подруму Радишином није било места за ви |
ака га је кућа у Загорици имала до миле воље.{S} У овом је и Даница узела удела, те је преко св |
ошлост, о којој може премишљати до миле воље; и он је већ више у њој него у садашњости и будућн |
а.{S} И ту бих ја могао да учим до миле воље.{S} А веле, да се у њој више и боље научи но и у о |
ати можемо, хвала Богу, и данас до миле воље, и оно што мислимо можемо казати где год хоћемо, п |
ше осам сати.{S} Капетан сад беше добре воље и лепо се поздрави и с Радишом и кметом Миљком па, |
а снагу нашу узалуд.{S} А отуда је мало воље за науком, а много више мржње и одвратности према |
{S} Брзина развитка њихова није у нашој вољи него дубоко у самој природи њиховој.{S} А ово је ј |
господине, уморан од пута.{S} Је ли по вољи да спавате?“ Месец већ беше високо одскочио.{S} Зв |
подине, како ћемо за конак?{S} Је ли по вољи код мене, или овде, код господина?{S} Мени би мило |
с предлогом, кад су људи овако добри и вољни да се уче и децу своју да школују.{S} Али како то |
осле.{S} А и село ће пристат’. „Буди су вољни да учине за школу све што могу,“ одговори Миљко.< |
е стрпети: трпен — спасен.{S} А људи су вољни да учине што год могу.</p> <p>Сви дахнуше душом и |
је опште, државно, и зато се много више вољно врше и слушају и сви закони и уредбе државне и оп |
ечи, и то на поклон, и ако је село било вољно да му га плати, пошто је то било најзгодније мест |
сам није могао замислити, с коликом ће вољом то ученици да врше и колико ће гледалаца привући! |
срећан човек, па рече: „Нек је с Божјом вољом и помоћу, браћо!{S} Па, кад сви велите да дам, да |
дао на посао, изгледа сада још с већом вољом него и пре.{S} Али је ово опет имало једну послед |
и кад он није хладан и влажан, а увек с вољом и веселошћу.{S} Уз ово их је упућивао да се надме |
Тако је стално одржавао њихову пажњу и вољу за учењем.{S} А да се увек на ово гомилало и други |
сир и кајмак, сланину и пастрму, мед и восак, жито, вино и ракију платно и сукно, дрвену грађу |
Радиша је имао већ леп доходак за мед и восак.{S} Поред „ђерзонке“ први је набавио и машину за |
теније, свети Арсеније и Максиме, свето Воскресеније, свети Ђурђе, света Тројице жива помоћнице |
Загорицу све, што је најбоље од разнога воћа, и да их упути, како се оно бере, чува за зиму и н |
штедионици.{S} Ту је и меда и свакојака воћа, и сува и сирова, најблагороднијега, до миле воље. |
кућа има читаве чаброве пекмеза и разна воћа за зиму.{S} Зато се у Загорици сад још мање пије в |
оћњак, у којем има свакојака и најлепша воћа; и воће нико више не тресе и не млати него бере ру |
агорици до сад нису остављала семење од воћа што су га јела; а сад <pb n="206" /> су брижљиво п |
све боља.{S} Тако је и код жита, и код воћа, и код свега.{S} А на првом месту кућа ваша мора д |
ћанства, бољега реда у кући, боље врсте воћа, поврћа и стоке.{S} Морам дакле поред знања и писм |
пре негде читао, да што народ где више воћа једе, то мање пића пије.{S} А сада се и сам уверио |
а каткад и по која чорба, мало колача и воћа и, ето, то је била скоро свакодневна <pb n="304" / |
ини је школској све стигло на род, само воћа још нема, и Радиша је свако јутро и вече одлазио у |
меда, добро спремљену зимницу и оставу воћа; што нема крађе и што се људи мало свађају.{S} Али |
е уздржавају.</p> <p>Уз већу производњу воћа Радиша се старао да што више развије и вештину о т |
е накалемљено или засађено 30x 30 = 900 воћака.{S} А додајте сваке по толико, па ћете видети, к |
ме и свуда неуређено и прљаво.{S} Да је воћака мало, да су оне старе и обломљене, да је мало ка |
циглом.{S} А кречем су почели и дебла у воћака да крече, те се беле као мраморни стубови.{S} Пр |
бука има, колико крушака, колико других воћака, које би могле да роде и у нашој земљи, па и овд |
о подмлађене и покалемио му пуно младих воћака.{S} На Миљкову кућу после почеле су да се угледа |
ољопривреда и сточарство, да се развије |