тлост и осветљавала средину, „тершене“, а около по сводовима, по „курнама“, где је био потпун м |
е почне гласније да говори:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац још није отишао.</p> <p>— Дај жилу! — |
њиног силног трчања да се диже, колеба, а још ништа не почиње.{S} Јер, још свирачи не долазе, а |
а.</p> <p>Ишла је тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре остане сама са собом, и да онда, |
висока чела, црних, мало дугих бркова, а сав <pb n="50" /> обучен у свилу и чоју.{S} Миришу му |
ећ олињалом оделу, потамнела, као сува, а у ствари зборана лица, али још једнако свежег, обрија |
</p> <p>— Чујем, снашке! — Истрча Мага, а већ јој биле умрљане руке и засукани рукави од судова |
т са псовком по другоме послао за њега, а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је на |
S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Шта ти, мори, кријеш он |
пре оде, као да побегне од свега тога, а опет, опет никако још не могући у све то да верује.{S |
пет да излуди.{S} Једнако брани, не да, а кад примети да је ко умакао, он слуге да побије.</p> |
ите и јела, што се није могло да разда, а још више <pb n="68" /> од других пита и јела, што су |
седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, чекали |
о да потроши и имање сељацима да прода, а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како са млађим |
знаде све.{S} Тетка јој се врати отуда, а Софка је знала да ће сада, као што је ред и обичај, о |
ао не могући да се одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега сва родбина била потучена и |
гара, јер неће имати када да их савија, а мораће да пуши много, брзо.{S} И прво то за њега што |
} Прво што је она од њега била старија, а и што је то била Маркова, „батина“ сестра, која им је |
штала, као нека два црвена страшна ока, а између њих се лелујао венац од шимшира и великих бели |
згред каже да је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је т |
е она, Софка, и то она, некадања Софка, а не ова, сада, као свака женска и ствар, за паре купље |
да играју.</p> <p>— Тато! — поче Софка, а то „тато“ једва је <pb n="112" /> изговарала, од толи |
ло.{S} Али опет, чим би га она позвала, а морала би тада подешавати глас да јој буде нежнији, и |
плашена.{S} Уста су јој једнако мрдала, а по округлом и пуном јој лицу, нарочито око јагодица, |
од увек све знала, све унапред осећала, а сад, баш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, |
ао, она, да би све те одговоре избегла, а једнако седећи онако, као утучена, и кријући од Софке |
S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га |
о као одвајање од њих, од њихових села, а <pb n="237" /> још више да се не почне причати, како |
досељеника, или сељака из околних села, а понајвише бегунаца из Турске.</p> <p>Коњ алат, дуга р |
n="51" /> Мати јој никако не долазила, а она као увек, ограђена комшилуком и кућом, једнако би |
га у сновима и мислима љубила и грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, онда— на што је |
, иза поља, са кулом у дубини зеленила, а окружен свуда зидовима и редовима високих топола, кој |
/> у дворишту, него, отварајући крила, а од страха не знајући шта да говори, он поче коњу:</p> |
ију.{S} На капију је само њега пустила, а његовог коњића кришом, да нико не види, иза куће увел |
ла, и од које се је она једнако лечила, а највише љутом, препеченом ракијом.{S} Деда је звао св |
су вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у ср |
зноврсним калемљеним скупоценим ружама, а особито ниским јабукама до земље са нежним плодовима, |
парање нанула по калдрмисаним авлијама, а из чаршије, где је велика капија и кафана, на махове |
и чак до пета дугачким новим кошуљама, а опет свака са око паса обешеним ножићима, ланцима; па |
н, чистећи око себе по својим хаљинама, а нарочито ципеле, и намештајући јаку око врата, — Тодо |
се окрену њима тамо, за трпезом, свима, а највише најстаријем у челу софре, старом и готово сле |
је развити, на изненађење и чудо свима, а највише на уштрб дотадање своје гордости и господства |
како се уморила, већ, на завист свима, а у највећу почаст њему, своме свекру, тати, поче само |
{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима, тако ће бити луде.{S} Триста ћ |
и, са лепим женама и раскошним оделима, а још раскошнијим јелима и слаткишима.{S} Једна фурунџи |
овај напустио, служила је по харемима, а кад остарела, вратила се овамо.{S} И од тада једнако |
и и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није тек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да б |
им примио поздрав, руковао се са њима, а сада: да их проводим по чаршији, по пазару, да терџум |
старац и умро.{S} Чак, као у инат њима, а највише својој жени, када се разболео, није хтео да к |
им колима, и то лакованим, са федерима, а без оца, већ само са матером и којим братом.{S} Па и |
рука са запаљеном цигаром међу прстима, а сва разголићена услед заврнутих рукава, и испод ње на |
одужи тобож своја путовања по варошима, а у ствари свој стари распуснички живот са чочецима, Ци |
{S} А била је сва изломљена, изуједана, а опет сва срећна и обамрла од силне насладе.{S} И јавн |
сова све јачи, све бешњи.{S} Док једна, а то баш она која се тужила како је стрина Паса уједа, |
е.{S} И нешто због тога рђавог времена, а највише због жалости у којој су били, остадоше потпун |
ода, брзо се исправи и поче, устрашена, а никако не верујући све то, као у грозници, очима да т |
ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а од стоке само кућне краве, кућне коње, са којима су с |
као отац.{S} Нема још дванаест година, а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, |
бригу о кући, да замене оца, домаћина, а они почели трошити и расипати — особито су оне те сво |
две Софке.{S} Једна Софка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње.{S} И онда она др |
, што је тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе јој, што није у |
ди-Митина“ кћи што може бити тако лепа, а ниједна друга.</p> <p>И не превари се.</p> <p>А као ш |
ди-Митини, позвали је да им Софку купа, а камо ли неће други, нижи, сиротнији од њих.{S} Са сва |
ка виша, јер ето хоће сама она да игра, а не као остале удаваче, које се тек морају тражити, из |
метао јој <pb n="171" /> руку на бедра, а особито на једар јој кук.{S} Оне се нису трзале, плаш |
собито оне њихне погаче, заструге сира, а не ово, што су за њу брижљиво кували и Миленија јој д |
јка, стојећи тромо, предишући од умора, а и од јела и плача на гробљу.</p> <p>— Дођосте ли? —уп |
босе по плочама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћале вриштећи, прскане хладном водом од д |
ећ збрчканог, по мало избријаног врата, а као увек обвијеног белом чистом марамицом, јаче му се |
b n="183" /> она врева и свирка преста, а она, одведена пред двери, оста сасвим сама.{S} Тада п |
идући преко капије и њиховог дворишта, а у ствари да би што више сакрио своју љутњу и бес и им |
} Али је за њега то била највећа срећа, а особито када би видео како нека, услед његова све јач |
вим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са великим земљаним буклијам |
јаче жуборење реке, клапарање воденица, а више њихних глава једнолико, као из далека, шуштање т |
-Митина кућа“.{S} Ово је моја домаћица, а ово је моја кћи, моја Софка, татина Софка!</p> <p>И п |
га до колена, поређала пет шест чашица, а мати такође, чим попуши једну, она већ другом готовом |
а а у облаку од свиле и злата светлуца, а опет не може да се наслуша свирача, који, као последњ |
сплатише свирача, грнетара, и кочијаша, а привезаног остраг за кола, лепог оседланог алата увед |
у има, од имања само кућицу и виноград, а муж јој готово надничи — поче Магду грдити:</p> <p>— |
два се назире бунар, штала, околни зид, а остало се још губи у мраку.{S} Из оне велике собе, кр |
била и трајала само до венчања, свадбе, а после одмах усахла, спарушила се.{S} И отуда после, д |
Ама баш све?</p> <p>— Све, кућу, тебе, а највише тебе.</p> <p>Али тада клону.{S} Осети како из |
да им се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу навлаш кратко, чисто ошишане, и то не |
хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају, да су заиста у крајњ |
ни“ с једне стране, поређани у столове, а „његови“, свекрови, с друге стране, збијени, и тамо ч |
але задржавајући у устима неке гласове, а не знајући шта ће рукама, штипао је своје ноге, бутин |
, није хтела да пристане, рекла му све, а он, ваљда наљућен, одмах отишао.{S} И она, тада први |
за целу годину кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео под |
p> <pb n="231" /> <p>Тако исто и слуге, а особито Арса.{S} Он, само да би његова „снашка“ рекла |
псије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...</p> <p>— Па нисам могла, снашке, п |
како ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко не примети; па онда добро да руча, в |
оро почишћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије.{S} Софку, чим то ч |
он испред ње, чисто се потурујући, иде, а испод темена бели се његов кратак, широк врат.{S} Али |
и оно његово запрепашћење, кад је виде, а после онда оно нескидање ока са њега при том вечити т |
ни међу саме женске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не види како је обучена.{S} М |
ој смрти — њој мора да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о че |
почиње.{S} Јер, још свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што |
едва се држећи на ногама, бришући сузе, а једнако осврћући се и кријући се, да је толики свет, |
њом да се пошали, насмеје, помилује је, а камо ли да се испред ње поносно, раздрагано креће, и |
И то је изда.{S} Софка, приметивши је, а погађајући све, почне благо, весело тобож да је кори: |
ој се представе, рукују се и дарују је, а после у групама једнако један за другим, да ускоро вр |
ткама пребачене бисаге, узде, узенгије, а доле онај велики огањ, око кога су се окретала и цврч |
ести, него испи и неколико чаша ракије, а једнако са оним задржаним осмехом на устима, с очима |
Тодоре и Софке, него више услед ракије, а и што се није пео него силазио, кретао се брже и лакш |
зећи.</p> <p>Мати га отпрати до капије, а Софка оста у кујни перући шоље.{S} Али она виде, како |
лико дућана, одакле ће се имати кирије, а овде само кућа да се мало оправи и иза ње подигне и у |
еђује, заповеда и грди слуге и чивчије, а она се сва окренула сину и једнако њега само пази.{S} |
вија, сагиба, како јој рукама показује, а већ му руке дугачке, мишице му се јасно из закопчаних |
ијама, чије су им уздигнуте круте јаке, а опшивене модрим ширитима, допирале чак до врха ушију |
е шуштање и већ поново преживање стоке, а из саме куће ништа.{S} Све је било мртво. <pb n="219" |
како не могући да се нагледа ње, Софке, а једнако је храбрећи: — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бо |
задижући шалваре, да јој не би сметале, а и косу склањајући иза врата, потрчала би одозго к њем |
има осети њене усне, хладне, уздрхтале, а посуте већ белим маљама.{S} Чак напротив би јој мило, |
урла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта <pb n="201" /> ће од беса, ножеви |
ћопеци“ односило на све њих овамо доле, а особито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био тако су |
ијене свеће, босиљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћале, било колача и других понуда.</ |
ош и не видевши је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећније.</p> <p>Те |
да кујну, богато обдари ашчику, Цигане, а највише баба-Симку, повуче се горе.{S} Жене одахнуше. |
Софку код теткиних.{S} Она нека остане, а ти се врати.</p> <p>То је било доле у кујни, где је ј |
ко њива и винограда, и то њиве удаљене, а виногради запарложени.{S} Од винове лозе ни трага до |
твара капију.{S} Тешко оном ко спомене, а камо ли да се усуди поћи.{S} Али није се могло више.{ |
све биле слободне, више овлаш обучене, а чисто су уживале у тој својој отвореној, комотној нак |
.{S} Видело би се како из целе родбине, а обично сиротније тетке и стрине, долазе, да ту и спав |
.{S} Доцније чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати д |
апа, из којих су изнете спаваће хаљине, а они остали случајно незатворени, бије нека студен; из |
е да то за њом иду њени: тетке, стрине, а иза ових њихни мужеви, сви у дугим чоханим колијама а |
све у зноју.{S} Није смела да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докл |
ко падао тај млечни дечји задах око ње, а још теже она хука и врева из њихне куће.{S} Чисто јој |
ио само као страх, дивљење и поштовање, а никад друго, као о осталим женскима.{S} Зато је она м |
оже — свршено је!{S} А то њено цвиљење, а баш стога што није силно, не призива у помоћ, већ тих |
{S} Свака би после, изишавши од матере, а као убијена, највише њу, Софку, гледала, као да их је |
тепсије.{S} Софку, чим то чу од матере, а добро је знала шта то значи, почеше те тепсије као не |
де, како све то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово много неугодно, а камо ли што м |
ароши целу ноћ преседе договарајући се, а на послетку увек њему остављају да то изврши, како он |
капији, никада у страни, не кријући се, а особито ништа не кријући од себе, још мање од својих |
Маркови, дању пландујући и кријући се, а ноћу склањајући се од месечине и ведрине, <pb n="196" |
пи?</p> <p>Она, посрамљена, бришући се, а највише сузе <pb n="240" /> од радости, почне да се и |
досетивши се за шта долази, смрачи се, а уста му већ почеше да играју.</p> <p>— Тато! — поче С |
топљено, узе дизгине и, прекрстивши се, а не руковавши се са Софком, пође.</p> <p>— Збогом!</p> |
име ће се све ово свршити?!{S} Да неће, а сигурно ће, сигурно — смрћу?!{S} И онда: чему и на шт |
од једнога оца, матере, од једне куће, а не из читавога краја.{S} И онда оне језовите приче, з |
И журно, као бежећи од те теткине куће, а у ствари од Софке, изгуби се широким корацима.</p> <p |
та не слутећи, још мање о продаји куће, а сва срећна што је он, газда јој, дошао и чак са њом г |
а сасвим помирена са том продајом куће, а и зарадована, што се једном и овако свршило, да, мака |
долази тај, синоћњи тобожњи купац куће, а сада у ствари просилац.{S} Као осећа већ себе у његов |
>— Па зашта, нано?{S} Зашта?... — Поче, а већ јој од беса сузе ударише.</p> <p>— Не знам, чедо! |
но онако лепа, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих платити главо |
би истрчала.{S} Њих, децу, одјурила би, а њега силом увукла натраг у његову собу.{S} Ноћу било |
разговара или са осталим женама здрави, а не, као до тада, да и не застајкујући и не гледајући |
али, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета са кућом не униште.</p> |
не би она ни покушавала да се противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чисто испитујући гл |
ако била сама.{S} Немајући шта да ради, а не смејући да се креће, седела је горе у соби и као о |
а, не себе ради, колико њих, куће ради, а особито да свекрву умири и ослободи, поче се придизат |
евет, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој јако и слободно бије...{S} Понова н |
ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће морати сутра пошто ће јој мати бити неи |
к са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући капију, замандаљену, гурајући |
ато тог дечка и послали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Боја |
о, цело!{S} Зато поче одозго да силази, а, највише услед доста попијене ракије, да одлази у куј |
како Софка тобож послом код ње долази, а знала је да то у ствари није, већ да Софка долази ова |
го и ћерчива, гажењем судова по трпези, а све то праћено његовим готово лудим гласовима, речима |
предремала, тобож да јој је на услузи, а у ствари чувајући је.{S} Јер Софка, поред свега што с |
к она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Магда, која је као увек била ушла одозго кроз ком |
ући више, нема онај углед као пре; или, а то је највише једило старца, сигурно је било кога, ко |
собу.</p> <p>Сви би се тада ослободили, а нарочито мати јој, која једва дочекујући ту прилику д |
своје жене.{S} И онда, добро нахрањени, а већ исушени од силних толико уздржаваних, радом убија |
би он путовао по Турској, по трговини, а обично би се целог лета тамо бавио — он би се овамо п |
здраве, него поче по неки пут у истини, а не као пре што су се оне само пред светом хвалиле, да |
, стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа како све више у ознојеној јој руци прсти његове |
пред распећем у цркви једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да је, и ни |
е.{S} И Марко, не могући више издржати, а не знајући шта ће од радости и среће, скочи и, са рук |
седећи поред ње, не би могла уздржати, а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама на |
Једино што је код ње у соби била мати, а сви остали њени били су испред врата и собом затварал |
и решио да се к њима кући понова врати, а оно, место благодарности, гле шта!...</p> <p>Софка ип |
<pb n="98" /> и донела, ускоро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да |
да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога слугу или у крађи или у каквој неисправ |
и се ко од њихових мушких могао видети, а иначе нигде, јер и њихов се сав живот састојао само у |
сасвим све њих, кућу, свекрву заволети, а особито њега, мужа, Томчу.{S} И то можда ће га тако и |
е да ће то Софка, онако мала, разумети, а камо ли упамтити; или, што је и сама, кад је одрасла, |
каква ће запиткивања, задиркивања бити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она |
, спаса.{S} Крв ће лећи, све ће побити, а она ће морати бити његова...{S} Али је брзо освести и |
а већ почну младожењини гости долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће |
д, <pb n="161" /> триста чуда начинити, а овамо од тог, његовог вина, на које се навикао, ништа |
згледа, када јој почне о томе говорити, а зато и тражи да сада свирачи свирају, да од њихне хук |
отом све остале женске иза себе бацити, а све мушке по кући — не гледајући ни род, ни доба — ос |
ир, да би могао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код Марка и његових, као куд и камо пит |
н сатљик вина.{S} Само га по том памти, а више ништа.{S} А после су јој причали: како — кад Соф |
питала: кад ће већ по кући да размести, а опет би остављала и одуговлачила.{S} Све се као нечем |
ао је сву убити, све јој тело изгристи, а не само прса, не би се она ни покренула, ни гласа од |
било још и оно свекрово, оно оне ноћи, а, после тога, ово његово никако невраћање кући нити ја |
пржења кафе: по кујни не може се проћи, а да се не нагази на које зрно шећера или кафе.{S} Од п |
јој се сите.{S} И због тога не смејући, а не знајући шта би друго, од страха, изваљена до свекр |
} Покаткад у вече, кад би долазио кући, а доле, испред кујне, међу матером и међ осталим женама |
то тобож због посла, трчкарања по кући, а највише и због тога, што су знале да за сада, овога в |
рили ону удолицу испод ушију ка вилици, а и цео јој образ од те сенке дошао тамнији, овалнији.{ |
је ти изненадни, чести његови гласници, а особито ти његови поздрави, та његова необична нежнос |
ао застидивши се, задржаше чаше у руци, а жене поустајаше уплашене.{S} Али она виде како се Мар |
оца.{S} Њему се увек допадну ти колачи, а не могући све да их поједе, наређује да се остали ост |
оћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово треба једном свршит |
им, шиштавим гласом говори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивно, чисто узбезекнуто, одгов |
по чаршији, па му случајно пало у очи, а особито какве минђуше, и ето купио за њу.{S} И после |
оја је као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, морала целе ноћи |
сухе степенице, које воде на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рачвастим кожастим ста |
омађијало и он се вратио натраг к њој, а највише из страха да не би и алат то видео, од тога с |
ло се, нарочито одевен и украшен сељак, а тамо кроз <pb n="180" /> капију грунуше измешани и мл |
<head>XXIV</head> <p>Трећи дан, уторак, а Марко никако не пушта.{S} Сам одлази и затвара капију |
и чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, сву је не обузме оно „њено“: с |
е све свукле, готово све отишле у амам, а до њених ногу једина остала баба Симка, па и она већ |
<p>Када Томча сасвим порасте, и он сам, а највише свекрва, почеше наваљивати на Софку, да прода |
се више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима. </p> <pb n="81" /> <p>И |
на толика лепота учини ако не гордијом, а оно срећнијом.{S} И то не зато што је њоме мушкарце з |
је.{S} Само је један пут лупнуо алком, а она, мати, одмах из куће истрчала, сигурно није никак |
по леђима кратком колијом, шкортељком, а у ствари највише се била огрнула, да јој не би прашин |
е, не би могла уздржати, а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама намешта и дотеруј |
агињао се и, за чудо, сам својом руком, а не ногом, намештао је и дотеривао асуре, покровце, го |
и шамдуд са рачвастим кожастим стаблом, а до саме капије бињекташ који је био истина пропао у з |
ити код ње у собу, тобож каквим послом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењ |
т појури гризући узду и измахујући њом, а пазећи да своје задње ноге много не избацује у страну |
када она чак ни изразом лица, покретом, а камо ли речју, да штогод показа.</p> <p>Тек доцније, |
што новаца, да нам се нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме.{S} Не може још да дође.{S} |
не мараме.</p> <p>Тако би било цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је човек могао, онак |
м да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; с тога само одозго ви |
неваљало.{S} А старац, више љубоморан, а и видећи како син, због тих њихних улагивања око њега |
као да нису смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихо |
јавним женскињем.{S} Ту би продужавао, а она би сама морала да их двори, служи.{S} И тада би с |
еле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама је она све више окружавана и потискивана од сват |
чаршије што је газда за кућу накуповао, а обично на машине навлачене и испеглане фесове, или го |
а колики био, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљен или готово сав уништен. |
очи ушле, нос јој се извукао и утанчао, а слепоочњаче јој се изоштриле и као пришле, стисле се |
шта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови од планина, и сама |
в ће изгледати: ако не сасвим осиротео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, ка |
е би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови |
што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнако овамо сасвим усамљена била, са ужасом поч |
њој њихов Марко, можда, на жао учинио, а без њихове кривице и воље.{S} Можда је и сасвим унеср |
о, јер се на њу овамо, у соби, односио, а тобож је матери говорио. —</p> <p>— Па мајко, нано, м |
.{S} Митом, чиме се највише и успевало, а ако ни то не, онда чак и куршумом, и то од човека туђ |
још мирисало на проливано пиће и јело, а особито по праговима и степеницама.{S} У башти од оно |
бујна.{S} Са гробља једнако је звонило, а некако чудно, тешко, одмерено, да од тога Софки би та |
ао, што се растајемо </l> <l>Растајемо, а...</l> </quote> <p>И немогући више од севдаха, баци т |
а за њега је било и ово много неугодно, а камо ли што мора сада, — и то према њима још! — толик |
а, што им је као једино тада допуштено, а нешто и због самих себе — саме се том удајом и женидб |
ње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пресно масло и сир, што им је доне |
оже“.{S} А он може!{S} Он, може све то, а она не може! — И дрхтећи од беса, осећајући како му н |
> <p>Софка чу како отац, видећи све то, а сада још и Софкино овако укопано стајање, у иронији о |
} И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, као да није на земљи, све |
и чувене.{S} У цркви имали су свој сто, а на гробљу своје гробље.{S} Гробови све од мрамора а ј |
та питам оне моје за њега и за све вас, а они или ми не одговоре, или можда ми нешто и кажу, ал |
ста бела, женска сређеност, засићеност, а која се код ње највише показивала у њеним мирним очим |
аха од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још одавна, |
с коња испред куће и уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по челу.{S} |
да она са младожењом оде у своју собу, а не што је он сам хтео нешто.{S} Али што се, откада је |
сам себи да говори:</p> <p>— И ја могу, а сви други не могу.{S} Ја све то могу, ја све морам.{S |
S} И држећи једном руком алата за узду, а другом узенгију, погнут оста чекајући.</p> <p>За мало |
на друму.{S} Дакле, био је тако близу, а не, као што су оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком |
о у кујни још неке обичаје посвршавају, а он, одахнувши од силног терета брига, поче да брекће, |
ко баш они, његови сељаци, то не знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је у вароши, ба |
пеницама са руком на челу, преко очију, а уста јој и цело лице било готово унакажено, толико ис |
ви зулувчићи извучени око чела и ушију, а претрпана минтанима и накитима.{S} Спроћу њих седела |
о она да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, ве |
капије виде свекрву и пољуби је у руку, а на својим образима осети њене усне, хладне, уздрхтале |
дедо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха, продужи да га он |
лена, седео је на пресавијеном јастуку, а, с десне стране, ефенди-Мита са испред њих постављено |
це! — прекидала је и заустављала Софку, а ипак видело се како јој мило, што јој одело тако лепо |
на једну страну одлазио доле, у шталу, а он горе, иза куће, под <pb n="195" /> вењаке, међ ост |
ат, зачуђен том његовом немиру у седлу, а због јако затегнуте узде и његових грчевито стегнутих |
вечана.{S} Отац јој у пола новом оделу, а није хтео сасвим ново да начини, да се не би казало д |
она овамо по кући и кујни била у послу, а он тамо по амбаровима, шталама са слугама и чивчијама |
ним великим селима и хановима на друму, а чувене са својих кртих, топлих тела и разблудних очиј |
другом руком држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и обучена као већ велика дев |
вину.{S} Софки послао ђизије за хаљину, а и новаца, да нам се нађе за овај празник.</p> <p>Тоне |
ли.{S} И чим уђу, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачом или којим другим поклоном.{S} П |
ребало давала <pb n="133" /> манастиру, а нарочито своје људе из браства, села, да заједно са к |
астајкујући и не гледајући ни ко је ту, а камо ли здравећи се, одмах се пење, иде право горе, у |
рач, држећи у једној руци тромо грнету, а другом притискујући распасан минтан, пресави се пред |
ртвија јој дође црква, кад уђе у порту, а испред ње потрчаше попови црнећи се и шуштећи у своји |
слом, поче једнако шврљати по дворишту, а највише око капије, до које је ипак допирао жагор, ко |
/> куће, иди у варош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показуј |
ед свога готовог новца, има своју кућу, а од њих, својих газда, од четир и више година неподигн |
просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, за сада тата нема такв |
ојећи пунила и сваки час испијала кафу, а око ње, као увек, био је прострт изнад асура, да би б |
синови узели да раде тобож на исполицу, а у ствари више давали, него што од ње добивали, као зн |
тепсију у крилу требећи по њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи јело из лона |
јим газдама:{S} Софки, матери јој, оцу, а највише о њихном деди, код кога је она служила.{S} И |
ље гласнике, као опраштајући се од њих, а не могући се од <pb n="85" /> самих гласника уверити |
е није могла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чарапа, које су јој ноге и суви |
ада први и последњи пут долазе у варош, а које се биле начетиле око ње и увукле са њом, да се, |
о, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је знао да хоће то да учини! — ту се он освестио, |
о због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену матер узео, не би збо |
а повезане чајкама са разним накитима; а скоро обојених, масних и црних коса, навучених обрва, |
} Из комшилука чуло се такође спремање; а сутрашњи дан: тресење ћилимова, поњава, лупа и рибање |
ред поређани свирачи, зурлаши, бубњари; а спроћу њих, овамо до кућнег зида, клечале су жене, ве |
рзу руку, покупити, наслагати и понети; а друго, кад тај странац, купац дође, да има шта видети |
ишла сломљена и убијена, <pb n="30" /> а то све зато, што је једино она све знала.{S} Знала је |
авање...</p> <p>— А?{S} Ми керпичи?!{S} А они, што се за паре продају, купују, они су све, ми н |
ну собу, кући, не може — свршено је!{S} А то њено цвиљење, а баш стога што није силно, не призи |
авати, чак и најлуђе, оне девојачке!{S} А ко зна тек доцније како ће бити, када он сасвим порас |
на све њих, на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале |
га онако како је сањала, сневала...{S} А највише је утврђивало у том предосећању да ће га заис |
.{S} Ено им свадба, двориште, ора...{S} А за ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} |
ом оцу, одмах овамо код ње, Софке...{S} А да је тога било, <pb n="215" /> тога наваљивања, муче |
ступи оно... дугови, продаја куће...{S} А сада, ето, хвала Богу, испуни се!{S} Али још како се |
н би сада, сасвим лако, са својом...{S} А овако, оставили га самог, и то овде, у вароши, где то |
, ето још и она — „неће“, „не може“.{S} А он може!{S} Он, може све то, а она не може! — И дрхте |
м додацима, као „џан’м“ или „датим“.{S} А по ношњи, облачењу највише су се познавали.{S} Нико о |
амо грицкањем испод ковчега, наћава.{S} А изнад свега чуло се једнако, из дна кујне, око огњишт |
тако и они са женама својих синова.{S} А сада, само њему се не да, само он то не сме!...</p> < |
ељаци.{S} И сви се тискају око њега.{S} А он у среди, са заогрнутом колијом, заваљеном шубаром, |
, колико због тих поклона и прилога.{S} А и бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад слу |
куће поче сваки час да излази Магда.{S} А Софка је знала да она то трчи по родбини и све позива |
ео штогод по кући да види, надгледа.{S} А доцније, кад му жена родила Софку, морала је сасвим д |
јој и сад око влажно а уста топлија.{S} А Софка је знала да је то, поред овога, и због данашњег |
мириса, поче као да се креће и нија.{S} А оро никако није престајало.{S} Све се јаче шири, разв |
и и да њега спрема себи за заменика.{S} А да га је највише волео, видело се по томе, што га код |
било, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, држању, видело <pb n="212" /> се да се |
њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S} А највише га порази, кад спази ашчикину голу руку, подб |
је лепша, да ли мати или она, Софка.{S} А сада, кад иде као удавача, била је уверена да ће се ш |
ао да га она родила, она однеговала.{S} А у ствари то је и било.{S} Јер она га је готово и науч |
а је пушила, већ и оружјем руковала.{S} А и сам ход, стас, нарочито обле јој и високе обрве и о |
влачила.{S} Све се као нечем надала.{S} А изгледало је да се највише надала, да ће се опет врат |
жала отворене.{S} Била је сва врела.{S} А од страха, језе, чисто је као неко лудило подузимало. |
екала га, сневала и у сну га љубила.{S} А сутра, после венчања, све престаје.{S} Више нема коме |
увек би се она узнемирила, плашила.{S} А то јој је мати примећавала, и зато је тек после некол |
док се удаја не буде сасвим свршила.{S} А сада, када им је то саопштио, могу да иду кућама, да |
офка се још није била сасвим обукла.{S} А и није налазила за потребно, пошто је знала да ће они |
једно са паром гута речи тих песама.{S} А они ударци токмака на вратима од Циганки, које су, по |
.{S} Ено газдарице по кујни, спрема.{S} А Томча (син) тек што се није обукао.</p> <p>Марко није |
о јој досудила да такву свекрву има.{S} А сад, не само да то не би, него ево Софка сада њу и дв |
рне са светлим очима и белим зубима.{S} А из правог амама ће допирати топлота, пара и она загуш |
у, али он неће, па неће да ме узима.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не може се више.{S} Већ и не вид |
свекрових, од оних сељака на коњима.{S} А иза свију иде он, свекар јој.{S} Радосно се он на ала |
ма, и готово само додиривала устима.{S} А највише је узимала од те теткине пите.</p> <p>Мати је |
па одведена у кулу и тамо скривена.{S} А ови Маркови, дању пландујући и кријући се, а ноћу скл |
едала је тако хладна, као скамењена.{S} А још мртвија јој дође црква, кад уђе у порту, а испред |
емена плакала; како је била обучена.{S} А нарочито све то за матере оних Софкиних другарица, за |
злева овамо око Софке и око тершена.{S} А песма све јача, страснија.{S} И то као навлаш све око |
, у осуству његовом, била старешина.{S} А друго што се знало да сама она врло добро зна какав б |
код неких још свежа, једра, страсна.{S} А код свију њих голи, ознојени вратови и подваљци били |
а је <pb n="74" /> од чистог брашна.{S} А ти од оне наше ракије један пангур да наточиш, и да м |
ретању њихних крутих и јаких сукања.{S} А изнад свега тога оно њихно натпевање између мушких и |
си ми, чедо?</p> <p>И уђоше унутра.{S} А свима је било мучно и тешко.{S} Мати, као укочена, иш |
пет поче кроз ноћ да трепери грнета.{S} А ту свирку, хуку, он, Марко, као да је једва чекао.{S} |
посао у штали или око оног ђубрета.{S} А то све зато, да би била што даље од њих, да би их так |
а су налазили сву драж свога живота.{S} А да би у томе што више успели, гледали су да се у свим |
ва путовања, али ипак су била честа.{S} А највише су падала у она доба годишња, када је некада, |
Само га по том памти, а више ништа.{S} А после су јој причали: како — кад Софкин отац одрастао |
од њиховог имања неће остати ништа.{S} А што је најгоре било за Софкина оца, још ће поред свег |
откривености и од голицања ваздуха.{S} А колико би пута, чисто као какав мушкарац, са толиком |
неки поклон и дар, него ли наполица.{S} А већ аренде и закупи од воденице толико су у напред и |
ена, чак и кровови од камених плоча.{S} А њихова кућа највећа, у средини села, готово као нека |
не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, |
че: како је време да га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора знале да нарочито рак |
ја је тако нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више |
в сат губи се, ништа не зна за себе.{S} А затим тешко, дуго, једва се повраћа.{S} Али што је да |
пље и на оне високе планинске траве.{S} А опет, баш испод те њене круте кошуље, испод њене опеч |
сама не може, по леђима или ма где.{S} А услед тог међусобног трљања, опет је настало задиркив |
ао што одвојенији и мирнији да буде.{S} А опет увек, чим би му се указала прва прилика, гледао |
и!</p> <p>Софка зарадовавши се пође.{S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер |
, јер, нико пре ње није смео да уђе.{S} А изнад Софке на прагу било је намештено корито са водо |
зина баба-Симкина дође јој још теже.{S} А знала је да сада настаје и теже и горе.{S} Јер сада ћ |
одозго, овамо кући почели да долазе.{S} А све је то била Магда спремила.{S} Одавна знајући за с |
чела да се крије око Софке и трпезе.{S} А била је сва изломљена, изуједана, а опет сва срећна и |
на буде увек све лепше и раскошније.{S} А на његову ту вечиту одвојеност, усамљеност од свих па |
он са њима за софром да једе и пије.{S} А свима је био неугодан, сви су га нерадо гледали, не ш |
јаче, истакнутије, лепше јој стоје.{S} А на Софкин оволики плач, грцање, није обраћала пажње.{ |
луцима, зидовима веша и распоређује.{S} А то је било добро. <pb n="92" /> Прво, кад се пође, да |
луша шта јој овај говори и показује.{S} А по Софки се види како она зна да и њега то не интерес |
у чивлуци и у њима сељанке, чивчике.{S} А што у Туркиње, у неверу?{S} Јер код њих, була, пошто |
ама!{S} Зато је од свега дигао руке.{S} А могао је, само да је хтео, не признати ни једном свом |
би спотакла, стави је испред Софке.{S} А на првом месту се истицало једно велико парче пите, к |
ти у помрчини сасвим свукле и легле.{S} А она тамо у кујни, као обично, пре но што леже, поче д |
јој глава заносила и очи јој гореле.{S} А то, мислила је, све је због страха.{S} Бојала се, кад |
ка, низ ону дубодолину, пада, капље.{S} А ништа није сада са собом смела радити, особито око св |
„маму њену“ оставља увек тако саме.{S} А сви ти људи, слуге, који су тобож доносили те његове |
кшана, те су је гребле око половине.{S} А целе шалваре изгледале су јој као да нису њене, јер, |
дизао и лелујао облачак од прашине.{S} А доле, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се н |
м сопчету, није могло ни да помакне.{S} А од целе своје родбине, од толиких жена, изабра једну, |
части свираче, ослободише се и оне.{S} А и он као да је знао за то.{S} Стога је намерно тако и |
ање.</p> <p>— Па колико можеш, Тоне.{S} А за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, сна |
јој, Марка, мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се ето продужава њеном де |
да се знало да женске иду на купање.{S} А све морају ту да наиђу.{S} Знала је да ће их сада сиг |
свим осиротео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, какав је и био, још је он, |
а је узјахивао на своје чувене коње.{S} А он увек, како се памтило, и лети и зими, огрнут био ћ |
штаја, да се међу собом љубе и мире.{S} А опет тај њен муж, некадашњи слуга, „тетин њихов“, как |
, са плетивом о врату, загледала се.{S} А све надвисује и води она иста девојка.{S} Стоји на ср |
рпезу, сва је цвокотала и грчила се.{S} А најгоре јој би, када осети како у гласу Маркову, — а |
гате и добре, памти их и сећа их се.{S} А поред тога зато су се још око ње отимали у љубави, шт |
Иди, иди, спасавај се.{S} Убиће те.{S} А ја не могу да те браним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо |
игару и припаљену утурила међ прсте.{S} А још када Софка, знајући да он то воли, не као обичне |
ти кући и са Софком радити шта хоће.{S} А и за саму њу било је лакше, што она, после сваког њег |
код њих, осећала као код своје куће.{S} А поред тога ваљда су хтели да се тиме пред њом као отк |
е њима даје као неке накнаде, утехе.{S} А оно ево преваре се!{S} Видео њу, Софку, и матер, која |
око куће, наслоњени уза зид, клече.{S} А највише их је било иза куће, до самих прозора велике |
је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав изгледа, како је обучен, где седи, с ким |
сигурана, предавала би се сама себи.{S} А да би сасвим избегла страх од самоће и мрака, све виш |
но таквом би се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била измирена да никада такв |
павању, <pb n="139" /> да га ижљуби.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нема још дванаест го |
мшилука <pb n="64" /> наиђе, здрави.{S} А све оне или иза ње или око ње ступају у друштву.{S} Е |
изненада, одједном заиграју кукови.{S} А није смела да седне, одмори се.{S} Осећала је како јо |
намешта и дотерује и чисто је глади.{S} А особито би јој око колена склањала шалваре, да јој се |
себе, што ето мора чак и то да ради.{S} А највише је била љута на њега, свекра, самог Марка.{S} |
фке, што год зажелиш, само њој кажи.{S} А ове друге немој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да |
ћ ради њих, да би они били веселији.{S} А на послетку и треба, пошто ће ово бити његово прво и |
ему другачији, уздржљивији, мирнији.{S} А сада, његовом смрћу и нестанком, постају као неки сир |
ого развијени, већином мали, кратки.{S} А ко је опет од њих био развијен, тај је био и сувише, |
е, јер откада нису ништа пазаривали.{S} А да је то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зн |
ашке!{S} И свакоме нека да што жели.{S} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли што за њ?</p> <p>— Ју |
нарочито жена му и син, као сродили.{S} А сам он, као не могући да се одвоји сасвим отуда, а и |
ју кривицу, нису никако ни долазили.{S} А ону њену болест, грозницу после венчања.. они, као и |
би им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старости, просутости не смеју кћери и снахе ни |
чели да живе; погле како се удесили.{S} А ја овамо могу без ичега.{S} Ја и њена мати ништа, заб |
с једном да се истински спријатељи.{S} А од целог одела, по <pb n="138" /> коме би се могло да |
лица онако у крви изгубила у земљи.{S} А ноћ је била једнако мрачна, и двориште, калдрма скаме |
никако није хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна зашто? — мислио је старац.{S} Да ли што већ, о |
ену љубав вратио, да је добро удоми.{S} А то што је даје за младожењу, који је још дете, то ниј |
афови и прозори доње собе претрпани.{S} А то све због њега, оца.{S} Њему се увек допадну ти кол |
ошћу осећали као склоњени и сигурни.{S} А сада, без њега, дошли као обезглављени, јер над собом |
е само она, Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и трпела.{S} Могао је сву убити, све јој тело |
е сан разбио, те није могла спавати.{S} А међутим по њеној угужваној антерији, по њеној шамији, |
хуком, те јој поче све теже бивати.{S} А поред ове гужве и тишме испред ње, досађивала јој још |
роз ту тишину овамо до ње продирати.{S} А та ће се тишина све више, све јаче ширити.{S} Све, ка |
им ће свирачи <pb n="167" /> седети.{S} А за њега да се донесе троножна столица, са малим, од с |
ине и његове зараде то не може бити.{S} А опет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се |
езана како треба, и почне је грдити.{S} А тада, видећи како се он расположио, части свираче, ос |
им животом, са светом ићи, излазити.{S} А међутим она ништа са њима није имала заједничког.{S} |
ствар, почеше сваког дана долазити.{S} А ко зна, можда их је, кријући од Софке, и сама мати зв |
ке и шапраначке, непрестано звонити.{S} А све ће друго постојати тише, мирније и тамније.{S} И |
и оставе, па ће их он сутра појести.{S} А то опет никада није чинио.{S} Пошто му се сутра неки |
о, одморио се и тек онда дошао кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов барјам, весеље, радост ње |
а се имање, ханови, продаје и троши.{S} А опет бојала се да то одбијање не би Томча погрешно ту |
, ни покрет, ни очи, ни поглед свој.{S} А све то било је она, Софка, и то она, некадања Софка, |
о ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се сигурно односило на матер, њену сестру |
више пунила влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, изгледа, још више дражило, опијало и знојил |
ек при крајевима влажним и страсним.{S} А од целе лепоте њена тела, која јој је била стала, као |
ашчике и њен тихи шапат са свекрвом.{S} А баш тај шапат њега, Марка, толико пренерази.</p> <p>— |
без поставе са поиспадалим памуком.{S} А сам он, његова снага, прса, која су му сада била откр |
вом шамијом и са закопчаном кошуљом.{S} А та закопчана јој кошуља око врата за њу је најгоре би |
} Ти већ знаш то.{S} Радиш са вином.{S} А за затвор на подруму знаш већ какав је сигуран!</p> < |
реким путем отишла у тај Шарени Хан.{S} А Софка је у напред знала како ће она одмах тога Арнаут |
собе, уседне на њ и отпутују у хан.{S} А из те собе још се ништа не чује до само шуштање хаљин |
преполовљен или готово сав уништен.{S} А већ кајмакам или спахија за какав данак, десетак, ниј |
ам минтан био је од свиле, скупоцен.{S} А он сам много се променио.{S} Чело му дошло испупчениј |
оне друге собе пиркало и ко назебао.{S} А по томе се већ сигурно знало, да ће он ту седети и да |
ја сам...</p> <p>И даље није могао.{S} А она је знала шта он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да ј |
је, по којој их је Арса био наређао.{S} А међутим, ма да је знала да то треба, и баш је то најв |
раг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из оне велике собе, где је свекрва са окрвавље |
силним поклонима што је тобож донео.{S} А то јој је некад тако требало, јер <pb n="91" /> се ти |
лепоту, он, отац, све ређе долазио.{S} А она је знала да је то све због ње.{S} Као да се ње бо |
могао да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друге бије, није могао, јер га је и о |
хору, <pb n="18" /> умоболан свршио.{S} А он опет отишао на та своја путовања и лутања.{S} Кћер |
ио, да је то нешто ружно и неваљало.{S} А старац, више љубоморан, а и видећи како син, због тих |
ена удаја, њен бол, јад, све отишло.{S} А да је он, он сада ту, његова несрећа и црна судбина.< |
аједно са преобукама, било однесено.{S} А Софка кад пође, онда се само понеше дарови: пешкири, |
да довече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада тамо по кући, спремајте и удешавајте!< |
ала милостивом Богу, дочекасмо и то.{S} А сада, Магдо, капију широм отварај, на њој два фењера |
а свеж и ружичаст, као наливен врат.{S} А тај њен врат њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије |
ој сваки део тела, сваки њен покрет.{S} А све то стога, што се сутра удаје, иде мужу.{S} За све |
илно у сноповима продирала светлост.{S} А изгледало је да је то навлаш тако удешено, да би поја |
кође допире граја, сигурно од слугу.{S} А поред тога, ма да су га остале слуге уплашено задржав |
вима, чизмама и стојећи, пију, једу.{S} А то јој се још више причини, кад после, од пића као ма |
една другој у крило, да се пљускају.{S} А из крајњих тамних кутова, где се од паре нису могле д |
.{S} Чак и свирачи дођу и одсвирају.{S} А на питања о њему, ефенди-Мити, мати би одговарала: ка |
упају по глави и у мозгу јој остају.{S} А песма, звук тасова све јачи, све бешњи.{S} Док једна, |
их ногу, и то у крају, позади свију.{S} А њега увек собом воде, не да им помаже у свирци, него |
.{S} Морали једни друге да одмењују.{S} А „слатка“ велика вечера никако да почне.{S} Једнако су |
а чује њену вику, као грдњу, псовку.{S} А то све сигурно на њега, оца јој.</p> <p>— Ћути!</p> < |
омшилуку избрбљати о очевом доласку.{S} А међутим, пре, кад је отац овако долазио и одлазио, он |
е су исто тако несрећне, туже, вену.{S} А Софка је знала да то код ње није.{S} И зато јој теже |
ово је девера она водила а не он њу.{S} А што се више приближавала крају улице, прилазила самој |
ет почеше да се погуркују и обазиру.{S} А већ када као намирисаше Софкину улицу, све појурише.{ |
а и родбине, место њега водиле кућу.{S} А и он сам морао више пута у години да долази, да не би |
и расцветана гасила се ширећи задах.{S} А он, младожења, до њених ногу, готово на голом поду сп |
то понизно, да сврати и уђе код њих.{S} А Софка је код сваке одлазила, и сваку опет, из сажаљењ |
а чини оно што мора, као сваки отац.{S} А како му све то тешко пада!{S} Како би он све то остав |
и да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, само њој кажи.{S} А ове д |
а, не би реметио кућни мир и раскош.{S} А око куће се опет башта једнако проширивала, пунила на |
Које доба беше јутрос, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које доба — ишчуђавала би се она упорно |
рози и тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она није знала.{S} Није на то ни мислила.{S} Само је |
фкице, ти не спаваш и не одмараш се?{S} А ја мислила...</p> <p>— Не...</p> <p>— Ао!{S} Па ти ни |
оликим поштовањем и љубави опходили?{S} А сада: као да она није ништа, и никада ништа ни била.{ |
страха седе на земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! |
поче:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{S} А ја не могу, мори, да те познам. </p> <pb n="80" /> <p |
потрча к њему.{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чула да је ускоро после Маркове смрти опет оти |
аш шта је.{S} То је.{S} Судбина зар?{S} А знала сам ја, да од њега шта друго, добро какво, и не |
дине у годину, увек с пролећа и лета, — а то никоме, ни себи није признавала, — све са већим ст |
носима, несвестицама, све више осећа, — а од тога одмах би јој зуби зацвокотали — како јој све |
јављивао, слике се као живе издизале, — а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном |
} Миленија видећи како Софки то годи, — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза тр |
се свекрва, обучена у ново, варошки, — а опажало се да је силом, јер је све на њој било тако ш |
ом кућом одјекну Томчин страшан глас, — а још страшнији је био, јер се на њу овамо, у соби, одн |
би, када осети како у гласу Маркову, — а он је тамо око куће викао, псовао, претио, што су сви |
седео код куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој соби.{S} Цео би да |
нашке, и ако ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам в |
ући са ње кров, димњак, настављао је. — А ето и твоја глава! — И од беса, пића, ударајући се по |
т и љубећи га страсно продужавала би. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слатки и м |
јана, пуна лица, и већ не у чакширама — а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао мла |
догод му не јавише да су је на коњима — а све кришом ноћу — у неки женски манастир одвели, и не |
му донесе новац и да то нико не дозна — а све остало било је споредно.</p> <p>Али после ослобођ |
а би Софка клечећи радила око огњишта — а тад би се њена нагнута плећа, испала јој прса и коса |
њу хтео прећи, више моста, усред воде — а вода је била тамна, свежа, опкољена зеленилом, махови |
8" /> му кафе и дувана — звала сам те — а није Бог зна шта.{S} Знаш ти оне наше бачве?</p> <p>— |
он никако не пошље нити јој ко други — а то је највише плашило —донесе какву вест о њима, она, |
м, колико што су га песмом задовољили — а знало се како је њему тешко угодити — још јаче и слоб |
, црвенећи се, као да су од меса, као — а то није могла да појми откуд јој дође и зашто — као д |
ако овако и даље потраје, напослетку — а при том како би се загрцавала, како би јој почеле суз |
да ћу ја, газдо!{S} Ту сам ја!</p> <p>— А како твоји на селу, јесу здрави, живи?</p> <p>— Живи, |
уму знаш већ какав је сигуран!</p> <p>— А већ за то.</p> <p>И Софка по гласу његову осети како |
уплашено материно утишавање...</p> <p>— А?{S} Ми керпичи?!{S} А они, што се за паре продају, ку |
Нећу!{S} Не! — врати је Софка.</p> <p>— А да пијеш нешто?{S} Узми, мезети макар штогод?{S} Узми |
S} Почеше већ и да је пецкају.</p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, много ти око новога пријатеља!</ |
чу он од страха седе на земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, б |
ајући Бога, оде право у кујну.</p> <p>— А дође ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни.</p |
и и чека пред амамом на мосту.</p> <p>— А теби Јована! — одазва јој се увређен и срдит Васкин г |
али, све више се дизала граја:</p> <p>— А, бабо, бабо!...</p> <p>То се односило на матер, која |
Али она би се једнако вајкала:</p> <p>— А не, не, чедо.{S} Лећи ћу ја, лећи.{S} Него сам синоћ |
атничко халакање, надвикивање:</p> <p>— А, дедо!{S} Наздрави, дедо!{S} Здрав си ми! — Жив си ми |
х, весеље, окрете се амамџики:</p> <p>— А мори, што гледаш, шта стојиш ту?{S} Што отуда (с поља |
које почне гласније да говори:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац још није отишао.</p> <p>— Дај жилу! |
лаго, весело тобож да је кори:</p> <p>— А јело, нано?{S} Ако оно тамо искипи?</p> <p>Она, посра |
о надничи — поче Магду грдити:</p> <p>— А што си јој узимала?{S} Што толико парче, готово пола |
укали га, викну заустављајући:</p> <p>— А бре, не тамо! </p> <pb n="198" /> <p>На то сви овамо |
умска, као самом себи говорио:</p> <p>— А а... још је то ту!</p> <p>Када приспе до Софке, она, |
аздрагано, дирале су Миленију:</p> <p>— А Миленијо!{S} Ах ти, мори, мазнушо!{S} Ти бајаги нећеш |
о чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показујући рукама на кућу, као от |
што код Хаџи-Трифунових беше на слави!“ а друго, међу мушкима по чаршији, како, као увек, после |
ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Арсо, код <pb n="226" /> куће, иди у ва |
ћи се, да брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се она ње плаши |
ска, као самом себи говорио:</p> <p>— А а... још је то ту!</p> <p>Када приспе до Софке, она, уз |
ди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго ш |
ан, сунце све свежије и топлије загрева а са цркве јаче и узнемиреније звона звоне, из улица св |
његовог одласка, готово луда од болова а највише од раздражености, <pb n="251" /> сасвим је та |
им људима, могао, услед тога познанства а највише због свога богаства, не само заптије, кајмака |
ти не виде да се пред њом икада заплака а камо оволико, као што сад плаче, да чисто осећа како |
, није смела ни Софкин поглед да сачека а камо ли с њом да разговара.{S} На крају постеље, испо |
дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљена.</p> <p>Онда би почела да иде |
и кестенови.{S} Једина њива, што остала а вредела, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Ба |
има мало смежураних, мирис његова одела а нарочито рукава, из којега се та његова рука помаљала |
а иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} А што се више приближавала крају улице, |
још за горег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сад |
ни мужеви, сви у дугим чоханим колијама а плитким ципелама, кратких ногавица од чакшира, да би |
су биле у дугачким свиленим антеријама а повезане чајкама са разним накитима; а скоро обојених |
Он је био округао, са старим каменовима а при дну, около, сав мемљив и влажан.{S} Горе, испод с |
S} Около по соби миндерлук са јастуцима а покривен уским чупавцима, меким и црвеним који су под |
полуотворена прса, код неке спарушкана а код неких још свежа, једра, страсна.{S} А код свију њ |
о да је се нагледа, како она зајапурена а предано, од срца, свакога од њих двори и слободно се |
с и пољуби је у руку.{S} Мати, усхићена а и потресена — ко зна какве јој мисли тада дођоше, кад |
себе ради, него да сачува јединца сина а и браству будућег вођу и старешину, — жену и сина пре |
а још сада.</p> <p>Миленија, сва срећна а и уплашена да „снашка“ њоме неће бити задовољна, јер |
S} Белио му се учкур од широких чакшира а око њега јелеци и минтани, раскопчани и ослобођени од |
своје гробље.{S} Гробови све од мрамора а једнако, и дању и ноћу, са запаљеним кандилима.</p> < |
но што се око тога њиховог, као градића а не села, била у наоколо удаљена неколика арнаутска се |
она као свака, обична девојка, шипарица а не она Софка, која је свима била за углед.{S} И што б |
очеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а у облаку од свиле и злата светлуца, а опет не може да |
ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао страх, самога наводаџију посла к њему с п |
а је тек после многог наваљивања, молбе а можда чак и плача од стране свекрве, пристала да овам |
о себе, и то овако на само, у углу собе а још опкољену оним поређаним и наслаганим даровима, ос |
о прикљештен, држи у једној руци бисаге а у другој велику и тешку постављену гуњу.{S} Нетремице |
а како би онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> <p>Међутим с |
суревњива на ту лудост те Софкине тетке а своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, |
врелим јагодицама, тако би јој се сјале а уста срећно играла.</p> <p>Кола би силазила на ниже.{ |
да је хтео што више <pb n="99" /> њихне а сада и већ своје куће да се нагледа, да је добро запа |
вим отпао са њега онај углед, поштовање а с тим и страх, удари и у мало масније изразе и задирк |
им још одавна, и пре ослобођења, имање а нарочито чивлуци и воденице нису као што треба.{S} Ис |
p>Марко се зарадова услед те њене пажње а и уплаши, да се због тога други горе не пробуде.</p> |
ва, него ће све већа бивати и дизати се а не можда, као што је свет мислио и надао се па сигурн |
" /> ње; достојан и њене оволике лепоте а и саме ње као, Софке „ефенди-Митине“.</p> <p>И пошто |
ош више је збуњивала свирка испред куће а највише навала света: комшилука, деце, и старих жена, |
већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина, наследника, — он је дакле био последње |
ад осети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урнебесне клике, кикотање, звечање тасова, з |
ало уске, без гајтана, јер су оне лакше а скупље стају због тежег шивења.{S} Сува, дугуљаста, м |
због те њене толике лепоте, почеше себи а нарочито њему, свекру, своме бати, као да честитају:< |
о још једном запрети Арси, да све уреди а особито да се она, газдарица његова, одмах обуче као |
има и питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара са сељацима пролазницима |
, што није у реду да он са женом излази а код куће остављају саму и толико већ велику девојку. |
јући момку Тонету магазу горе у чаршији а кућу Магди, слушкињи, коју су још дететом узели и леп |
амске чесме, из које се амам водом пуни а која се после овамо у чаршији и око амама разлевала.{ |
ве, само је ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја рука не стиза толико, јер се зна наш |
дете, сина, који се први почео да носи а-ла-франга.{S} Сама она и сва њена раскошна лепота изг |
а њој на мах у очи јурне млаз светлости а на уснама јој избије дах и страст, и онда се брзо, го |
о је то, што га због те његове учености а и отмености почели први бегови и паше да позивају.{S} |
ћу, премештају с ноге на ногу, чекајући а не смејући ни да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с |
и главом и теменом да се одржи уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче сте |
затишје, светло, топло са јаким сунцем а кратким сенкама, са већ изнад земље и калдрме ужарени |
, јер чу како он, заборавивши се сасвим а сигурно тамо над Томчом нагињући се, да га удари, вик |
седења и бдења у својој собичици, дугим а још јаким гласом поче:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{ |
, јер се, у дубоким јесенима и дугачким а јаким зимама, бива сасвим сам.{S} Само што покаткад м |
атерине постеље и са загрљеним јастуком а сва ознојена.{S} Дању, кријући се и од матере и од св |
држећи широку синију и нагнута над њом а ногама једнако гурајући испред себе на што је наилази |
S} Изненађен, запрепашћен њеном лепотом а особито таквим њеним дрским, слободним држањем, пита |
Али најгоре јој је досађивао онај тесан а сувише отворен јелек.{S} Јер, када би клекла око огњи |
азио, свет се са околних зидова склањао а они све више остајали сами, све јаче, све бешње почињ |
="24" /> још ређе се са њима разговарао а камо ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа.{ |
ни, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зове к себи, јер то није имао обича |
погледа, он, као да је неки стран дошао а не она, његова Софка, подиже се и само рече:</p> <p>— |
е половине од тог ланца почеше голицаво а хладно да додирују по врату и леже јој по раменима.{S |
к.{S} Стрепила је, да их, како је почео а знајући га какав је, на послетку сасвим не остави, и |
силне среће, што је њој ово у део пало а <pb n="193" /> не могући да се нагледа Софке, њене ле |
чаршава, којим су опшивени, није могло а да се не осећа онај воњ старих, толико пута крпљених, |
ће их он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не |
бље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топлија.{S} А Софка је знала да је то, поред ово |
ођу, видело, како је цело јагње заклато а не да је са касапнице на черек куповано.{S} И кад би |
до њих долазила, увек доносећи по нешто а највише брашна, масла и сира, од чега би после Софки |
олог трбуха клатио му се распасан појас а иза појаса вирио дуг, црн револвер.</p> <p>Како сјаха |
а после толиких година, на срећу њихову а највише на изненађење, почеше да стижу и други гласни |
ног, влажних уста, још водњикавих очију а увек са бројаницама, у лакованим ципелама и белим чар |
овечијих, тако округлих, паметних очију а сувише дугачких и густих грива и репова.{S} Софка је |
обучена.{S} Макар била у највећем послу а Софка хтела да оде у комшилук међ другарице, она би, |
ибаним вратима од соба на горњем спрату а особито са оним од многог рибања већ жутим као восак |
S} После у једном џезвету пристави кафу а у другом поче да греје ракију.{S} Деца, знајући да им |
, да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се окреће оцу и моли:</p> <p>— Ама, Мито, д |
и сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турску води.</p> <p>И не друге ноћи, |
тарих, толико пута крпљених, прешиваних а никада нерастресиваних спаваћих хаљина.{S} И ваљда ус |
г тога изгуби она оштрина углова собних а негде и напуклост и отвори од врата и прозора.{S} Све |
ли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза ње криле, склањале, з |
у.{S} Само њему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуд |
н.{S} Па њено је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, када сасвим постане чов |
био и писмен.{S} Отац га као ожењеног (а оженио га, по обичају, рано, дечком) дао у манастир, |
!{S} Нећеш, срамота те, срамота вас је (а то „вас“ односило се на све њих, на њу, матер, цео св |
а је она какав стар човек. <pb n="35" />А Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност р |
тају се у оро... </p> <pb n="164" /> <p>А све то одоздо једнако је гледало овамо горе, на њу.{S |
га подносила... </p> <pb n="119" /> <p>А овако?</p> <p>Али ипак још није доцкан.{S} Још има вр |
id="SRP19101_C22"> <head>XXII</head> <p>А сама је била крива.{S} Знала је да не треба.{S} Али с |
етко, врући! три за дваест пара!</p> <p>А сељанке беже, склањају се од њих, уверене да ће им по |
Здрав си ми! — Жив си ми! — Аха!</p> <p>А са тим халакањем, усклицима настаје све већи шум, кре |
шке, већ сав свет оде на гробље!</p> <p>А заиста, више њихове улице, кроз капиџике, из споредни |
виче:</p> <p>— Магдо, доносите!</p> <p>А Софка зна да се то и на њу односи, да што пре буде го |
Хвала, чедо!{S} Хвала, Софкице!</p> <p>А то Софку највише потресе, до срца је расплака, јер у |
га гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и после толиких грдња и псовки, чуо како је |
Брзо спремај!{S} Ево нам гости!</p> <p>А Магда тамо сва смушена.{S} Не зна куда ће.</p> <p>Кад |
до, покри ме.{S} Хоћу да спавам!</p> <p>А сутра, дању, Софка већ није жалила себе, јер би гледа |
су прелазили иза крајева уста. .</p> <p>А опет, да их не би свет сасвим заборавио, редовно су с |
клет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p>А Софка је знала да то значи:{S} Зар вама све <pb n="21 |
м да се мисли, друго што жели...</p> <p>А што је најгоре, знала је да је, после ове његове испо |
мо сва деца носити да спавају...</p> <p>А овамо по кући све жене, особито млађе, биле су тако л |
огли да гледамо нашу снашкицу...</p> <p>А Миленија, у инат, испред носа им свом снагом затвара |
баба-Станиних, тетка Магдиних...</p> <p>А међутим све се више и кујна, са оном силном ватром, в |
ви око њега, Марка, свог „бате“.</p> <p>А Софкини опет, ради њих, да би пред њима показали коли |
шта је, и све остало што треба.</p> <p>А тако заиста и би.{S} Пошто откључаше кујну, упалише с |
обудиш онога тамо горе, старога.</p> <p>А међутим он, стари, зна да није због тога, што њега жа |
је, давати мађије, чари за мужа.</p> <p>А међутим, Софкиним одласком, жене и девојке као да се |
ила, разговарала и застајкивала.</p> <p>А и ове саме су је заустављале, као да је то њена радос |
удаљена неколика арнаутска села.</p> <p>А то богаство њиховог села и њихове куће умножио је нај |
ила страсним жељама и осећајима.</p> <p>А оно — шта је било?{S} Сасвим друго.{S} Сада никако ни |
сталим, влажним, срећним устима.</p> <p>А кад би је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Т |
ста била још увек свежа, влажна.</p> <p>А од толикога грљења, љубљења, узвика, чему се Софка на |
ом, чуло би се како он одговара.</p> <p>А већ када би коју нарочито по имену позвао горе к себи |
и онда почео са њоме да се игра.</p> <p>А највише би, мећући је на миндерлук, клечећи испред ње |
не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што највише матер умири, то је, што се и сам тај сеља |
, али некако сладак, раздражљив.</p> <p>А опет целог дана не може Софка да се одбрани од дарова |
ао ни харема ни ичега скривеног.</p> <p>А обојица су били лични, наочити и силни.{S} Када би ос |
да се одупире матери, пристаде.</p> <p>А никада није волела та јела што се доносила отуда са г |
нико неће знати ко је и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати |
по лицу и очима што не познаје.</p> <p>А међутим толико је имало да се чује, види и прича!{S} |
прса и изгужване футе и јелеке.</p> <p>А на то нико да се постидео, поцрвенео, већ су јој се с |
, разбацане пресавијене јастуке.</p> <p>А тамо до врата, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва д |
е и драге, као да су јој рођене.</p> <p>А Марко, као да је знао каква је она сада, поново изиђе |
а друга.</p> <p>И не превари се.</p> <p>А као што је унапред предвиђала, та је њена толика лепо |
н син, и само му она добро жели.</p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S} Само је јед |
ац би остајао да пијући лешкари.</p> <p>А често, испрва тихо, за себе, доцније јаче и гласно, п |
гово ћутање поче ашчика да жури.</p> <p>А Софка је знала куда је позива, шта значи то њено „хај |
ће, те их она није могла видети.</p> <p>А све је то материно упињање било узалудно.{S} Исто так |
чини што му буде хтела наредити.</p> <p>А да ће заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећа |
агове, повади и понесе са собом.</p> <p>А и сама родбина као да беше о томе начула. </p> <pb n= |
ракијама и добрим пићем и кафом.</p> <p>А када дође слава, Ускрс, Божић, исто је онако било нам |
ије, дигне руку — то није могао.</p> <p>А још када је син почео једнако само са Турцима и бегов |
, јер је код њих био и одрастао.</p> <p>А Стана, како први пут дошла овамо, у кућу, таква и ост |
ом“ и готово је на рукама носио.</p> <p>А деду памти само по једном.{S} Чим Софка поодрасла, ум |
нди-Митина! — чуо би се одговор.</p> <p>А у свима тим говорима о њој, увек је био само као стра |
диже се онај влажан и јак мирис.</p> <p>А знала је како ће се то све више одвајати, снажити и о |
као кап воде на длану не чувају.</p> <p>А да је заиста сва та њихова љубав била више ради оца ј |
намештајем, са њиме да отпутују.</p> <p>А да је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем ма |
мо доле, а особито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био тако сув, стран; у њему ни топлине, тр |
ве је било мртво. <pb n="219" /></p> <p>А Софка, да би сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла |
ко велика и толико чувена Софка?</p> <p>А Софка, гледајући сву ту муку и страх материн, више је |
о!{S} Ти бајаги нећеш!{S} Ти ли?</p> <p>А то је почело Софку да ужасава, пуни језом и страхом, |
телом, уноси се у њу и само је пита: — „А, Софке?“, унапред срећан, што ће моћи одмах да јој уч |
рмова, клопарање нанула по калдрмисаним авлијама, а из чаршије, где је велика капија и кафана, |
то свршава и расправља.{S} И Тоне је са адвокатима, којима се тада, <pb n="32" /> после ослобођ |
ња мртваца, могла штогод видети.{S} Јер адет је да млада од свега тога ништа не види, још мање |
ли чибуком бацио би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И од једа заваљивао би |
.</p> <p>— Ја, шта ћеш ти мори овде?{S} Ајде тамо...</p> <p>— Немој, Марко! —Сва срећна, видећи |
и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Доста, не врачајте много!{S} Јер, косе ћ |
азда, од четир и више година неподигнут ајлук.{S} Али он је и био све и сва, особито код Софкин |
када је није видела.{S} И кроз дан два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“... |
м ногом и наслањајући се сав на њу, да, ако Софка посрне, он, тако подупрт, може одмах да је за |
знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстра |
оме слепцу (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита.</p> <p>— Хоћу, хоћу! |
ашно би то било; али она не била Софка, ако то не би учинила!</p> <p>И онда, престрашена тиме, |
када, већ само кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је она могла да ради што |
не знам, слатка!{S} Ено Софке, па она, ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би ј |
.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, имам <pb n="124" /> пр |
ити и отићи у комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде затребало.{S} И сем тих материних из |
ћи, оправити; или, још горе и опасније, ако би требало каквога крвника, насилника сменити, знал |
S} Брзо из собе излете.</p> <p>— Софке, ако није он!</p> <p>Софка застаде.{S} Није могла да вер |
Софки по овоме би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад ви |
има.{S} И видело се како је, бојећи се, ако заспи, да случајно своју главу не наслони на јорган |
, тек по који бат улицом!{S} Журећи се, ако прође тек по који слуга, чирак, носећи из чаршије ш |
и, ишчекујући да виде каква је она, те, ако је и она весела, срећна, да се и они још више весел |
јама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, <pb n=" |
он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да и |
и како се на све то навикава и како ће, ако овако и даље потраје, напослетку — а при том како б |
Знало се да више неће силазити, већ ће, ако му што треба, одозго наређивати.{S} Он се изгуби го |
, да се спремите, и да останем овде, и, ако што треба, да послушам и нађем се.</p> <p>У том, ка |
иди, још мање самога мртваца, да не би, ако је можда затруднела, родила дете са каквом белегом |
еде.{S} Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од њега хоће, онда нека иде |
е јој је било: како она да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није к |
ирисан.{S} И онда њена ће заслуга бити, ако он устраје овако, како је почео, сасвим се развије, |
није била на чисто: шта ће она чинити, ако заиста свекар, Марко, на њу...{S} Само да није она |
и, кад се овако врати, могао приметити, ако би их ко дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да |
оголити; да ће их он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи |
још у почетку брака, прве брачне ноћи, ако јој је тако мило и потресено излетело то: „ох, бре, |
чисто у чело удара, или Софки, својој, ако да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи |
ошка, шта ти, варошка!...</p> <p>— Ако, ако, Марко.{S} Све ако, само ти легни, испавај се.</p> |
оручио ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро нам дошао! — предусрете га мати.{S} И кад до |
{S} Прости су, пијани су.</p> <p>— Ако, ако, тато!</p> <p>— Не, не... шта ћеш ти?{S} Немој ти о |
гушио, што му одговорила:</p> <p>— Ако, ако, Тоне!</p> <p>— Па, снашке, и ако ја више нисам код |
ти сама решиш; Богом да ти није просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} |
а те молим.{S} Богом да ти није просто, ако пристанеш, пре но што се ти сама решиш; Богом да ти |
му се и знајући као какав ће изгледати: ако не сасвим осиротео, а оно више за жалење.{S} А оно |
да легне, заспи, да младенци могу...{S} Ако не, ја не могу ништа више.</p> <p>— Идем! — Тако гр |
а љута на њега, свекра, самог Марка.{S} Ако баш они, његови сељаци, то не знају, а оно бар он, |
д лица.{S} Она то никад није радила.{S} Ако би стајала, стајала би на среди капије, са иза себе |
ата ни да јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ако се у изувању збуни, застане, он је гурне ногама и м |
амо кући, у варош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, четири пута.{S} Чак и преобу |
е готова.</p> <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако не можеш данас, сутра, када ти хоћеш.{S} Један, два |
ивали и поздрављали усрдно, радосно.{S} Ако би пролазила улицом, жене су је на капијама стојећи |
ж да је кори:</p> <p>— А јело, нано?{S} Ако оно тамо искипи?</p> <p>Она, посрамљена, бришући се |
се брзо трже и поправи — газда Марко, — ако смо и Цигани, и ми душе имамо.{S} Не може се више.{ |
о варошка, шта ти, варошка!...</p> <p>— Ако, ако, Марко.{S} Све ако, само ти легни, испавај се. |
а и поручио ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро нам дошао! — предусрете га мати.{S} И к |
вамо.{S} Прости су, пијани су.</p> <p>— Ако, ако, тато!</p> <p>— Не, не... шта ћеш ти?{S} Немој |
глас гушио, што му одговорила:</p> <p>— Ако, ако, Тоне!</p> <p>— Па, снашке, и ако ја више ниса |
старац се почео обезумљивати:</p> <p>— Ако му је до тога, — беснео је, — зна и за то хаџи-Триф |
S} Митом, чиме се највише и успевало, а ако ни то не, онда чак и куршумом, и то од човека туђе |
бама и зачинима и тек једва у неко доба ако се пређе на само јело, праву вечеру.{S} И као што ј |
ећи неке меке, нежне потезе.{S} Из тога ако би је тек која комшика тргла.{S} Замрсило јој се пл |
риковане остајале и када је осећала, да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамр |
ави брзо Тоне. — Само, снашке, знаш, ја ако могу једну или две бачве да захватим.{S} Остале, св |
S} Него за тебе, да своје паре имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, да купиш себи.</p> <p>Да |
ка!...</p> <p>— Ако, ако, Марко.{S} Све ако, само ти легни, испавај се.</p> <p>Али на то, као о |
свим остати сирота, готово без хлеба, и ако се у велико почела да бори са сиротињом.{S} Већ је |
а, почиње да осећа како је та његова, и ако стара, спарушкана рука, ипак <hi>мушка</hi>, и због |
правдајући се, почеше да причају: да, и ако је младожења још мали, тек му је дванаест година, и |
до самих врата велике собе.{S} Софка, и ако је одавна слутила да, поред свега овога што је било |
то је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји неговала, све сутра иде |
за неколико дана, издахну.{S} Томча, и ако му јавише, не дође на сарану.{S} Одмах после свекрв |
Ако, ако, Тоне!</p> <p>— Па, снашке, и ако ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до с |
а ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипак се није дао преварити као други мужеви, |
ати од тога штогод не примети и зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, |
Особито беснела је због увреде: што, и ако је то хтео са њом, да је уда, што онда овако са њом |
већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекала |
е волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру пред калуђеро |
него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако то мислиш, онда — погледај тату!...</p> <p>И разгрн |
"195" /> вењаке, међ остале госте.{S} И ако је врелина, сунце тек што не пржи, сви они, тако ст |
слатка!{S} Ено Софке, па она, ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би јој Софка о |
р вашу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више нисам, опет, увек, кад год ти што затребам, са |
тада почела по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то његово изненадно расположење, та бујност, не |
обом, горе, у ону његову собу.</p> <p>И ако би тада почео да пада мрак, доле код матере нико од |
двиђала, та је њена толика лепота учини ако не гордијом, а оно срећнијом.{S} И то не зато што ј |
— Снашке, ја више к њему не смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младенци |
и.{S} Истина, никако сасвим здрава, тек ако би се око ручка појавила и изишла из своје собе.{S} |
тако тешке, да друга на њеном месту тек ако би месецима могла да уђе у њ — она би се све више и |
ер знају да ће их из пушке гађати, само ако кога примети у кући <pb n="248" /> од њих.{S} Он он |
све: и поштовање, и дивљење.{S} Једино ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него |
а, што већ ти свирачи не долазе?{S} Јер ако се овако још чека, неће се моћи издржати, можда ће |
еби:</p> <p>— Слатка децо моја! — И још ако тада примети како је Софкин трбух мало већи, како ћ |
лазио поред ње јављајући јој се.</p> <p>Ако би са њим било још кога у друштву, који је не би зн |
он поче коњу:</p> <p>— О, алат!{S} Ја, алат!</p> <p>— Живи ли сте? — Чу како газда само ослови |
та да говори, он поче коњу:</p> <p>— О, алат!{S} Ја, алат!</p> <p>— Живи ли сте? — Чу како газд |
остраг по сапима шину.{S} Шикну крв.{S} Алат, бљештећи се у мраку, пропињући се и разривајући к |
еће, није на коњу могао да се смири.{S} Алат, зачуђен том његовом немиру у седлу, а због јако з |
ти, алате!</p> <p>И пусти му дизгин.{S} Алат појури гризући узду и измахујући њом, а пазећи да |
одлете у шталу и, не чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата |
г к њој, а највише из страха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, цурукнуо и силом га |
рави у седлу, одупре о узенгије.{S} Али алат, готово трком изишавши из улице и ставши испред ка |
ико жив не показује нити миче.{S} Па ни алат, већ оседлан и са црном, зараслом пругом од ножа н |
онајвише бегунаца из Турске.</p> <p>Коњ алат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четврт |
{S} Штала је била испражњена.{S} Једино алат остао у штали.{S} Али из штале већ није више слама |
ас гладио чело, очи и цело лице.</p> <p>Алат, навикнут, сам сави у последњу улицу, криву, тесну |
пасао.{S} После једва промуца:</p> <p>— Алата!</p> <p>Арса му поче силав опасивати.{S} Он то ни |
нуо.</p> <p>Марко, као увек, сишавши са алата, уђе право у оно његово скоро дозидано сопче.{S} |
а, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата уседе и усред дана, на запрепашћење чаршије и ули |
везаног остраг за кола, лепог оседланог алата уведоше унутра и привезаше за шамдуд, (Сигурно је |
ста светлећи, док се он, одударајући од алата, и нијајући се на њему сигурно, јако, не изгуби н |
коњу, да није штогод заборавио, приведе алата, гурну ону узенгију на Томчину ногу, коју овај бе |
куће, кућњег прага, стигне газду, узме алата за узду и за узенгије придржи, како би се газда ш |
крви викну:</p> <p>— Оде газда и посече алата!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101_ |
Арса, који му се приближаваше доводећи алата.{S} И да се не би овај досетио, Марко том подигну |
м одједном скочи, уседе у седло и ножем алата остраг по сапима шину.{S} Шикну крв.{S} Алат, бље |
ако да узјаше.{S} И држећи једном руком алата за узду, а другом узенгију, погнут оста чекајући. |
од гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао, да је овај појурио и скоку прешао ту поља |
е у кујну и обратно.</p> <p>Арса, пошто алата распремио у штали, из које се јасно одвајао, допи |
по пољима и њивама.</p> <p>Марко обрну алата тако, да својим раменима и лактовима поче додирив |
умиравајући га, промуца:</p> <p>— Ћути, алате!</p> <p>И пусти му дизгин.{S} Алат појури гризући |
газди.{S} Али Марко само положи руку на алатово чело, на гриву, између ушију, и чисто стидљиво, |
Алил.{S} Он, овако у чалми, сув, иде с алатом ногу уз ногу свирајући у грнету.{S} Марко, од ра |
сеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети на алату, кад изиђе из капије, дрхћући из све снаге, пође |
је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату, наишао код једне реке и њу хтео прећи, више мост |
иде он, свекар јој.{S} Радосно се он на алату, у новом седлу, испрсује и хоће све испред себе д |
} Томчин крупан глас.</p> <p>Слуга брзо алату пребаци преко седла гуњу и бисаге.{S} Проведе га |
о и силом га кући донео, — он је сав по алату полегао.{S} Рукама запушио му и очи и уши.{S} И г |
ув.{S} По башти лишће шушти; из траве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис.</p> <p>А з |
о, оћутала би, начинила би се да спава, али није могла, већ јој се јави:</p> <p>— Шта је, Магдо |
/p> <p>— Целивај!</p> <p>Она га целива, али се трже уплашено и поче да блене.</p> <p>— Кажи, др |
мало замагљених очију и набраних обрва, али јасно гледајући, ипак се уплашено диже испред ње, у |
офка у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као |
укотине од истина тешких, јаких дасака, али доста једно од друго растављених, он једва дочека д |
и, топли, јер су били од чистог памука, али и танки, проређени.</p> <p>Магда, пошто разастре, н |
тељице, које истина није још познавала, али које су јој сад толико миле и драге, као да су јој |
да је она узалуд себе мучила и гонила, али сада, пред свршетак, када ће да се закључи брачна в |
зарђалим кључићима.{S} Она се облачила, али никако није могла још себи да дође и никако није ве |
ице из Турске.{S} И она би ишла к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с једном да се истински |
засађеним врбама и ископаним јендецима, али за то пун свежине.{S} Онда би излазила и ишла ка он |
ично ноћу.{S} Остане по два и три дана, али никуда из куће не излази.{S} Чак и најближу родбину |
тлошћу и сјајношћу, те, онако приземна, али окречена и стегнута новим кровом, дође лепша и доби |
новцу, трајала дуго та његова путовања, али ипак су била честа.{S} А највише су падала у она до |
ује?{S} И понова почиње руком око џепа, али она то не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак |
те напред, да и њу као и свакога отера, али се сети да она није нека његова, сељанка, па да мож |
и грумен соли, каце пуне зејтина, гаса, али увек највише барута и олова и оружја.</p> <p>Овде ј |
њена била је истина некад мало богата, али тада доста оронула.{S} Живели су од кирије од некол |
Истина има мало бора око очију и уста, али се оне и не познају, већ се неосетно губе у свежини |
S} Било је у њему неко саучешће, утеха, али и храброст и решеност: писано је, нема се куда, и о |
ела, као сува, а у ствари зборана лица, али још једнако свежег, обријаног, влажних уста, још во |
, изиђе из собе.</p> <p>Прекорачи праг, али сунце, сјај и граја је запљусну.{S} Вео јој се зака |
ем да пијеш нешто?</p> <p>И оде натраг, али сетно, замишљено, јер по том Софкином одбијању јела |
му да живи.{S} Од њеног одела, простог, али новог, јаке футе и дебеле јој кошуље на прсима, зап |
а бежати, продати и кућу и све...{S} Е, али шта ће онда гробови на гробљу, па родбина, па особи |
ти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арса луд, Арса пуст! |
у трбуху.{S} Истина није знао за себе, али је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбе |
истина као уморен, као повучен у себе, али зато мати пресрећна.{S} Не би могла Софке да се наг |
а нема такву кућу, каква треба за тебе, али ће то тата теби....</p> <p>Глас му је био такав, да |
много.{S} Ох!</p> <p>И опет се предаде, али једнако тихо, из страха, да онај горе не чује.</p> |
и пари.{S} Шиљаста носа, шиљасте браде, али за чудо висока чела и крупних, тако дубоких и тајан |
просто и укусно намештену, — грлећи је, али полако, да јој не поремети ни косу, ни одело, пољуб |
је и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који су луксузношћу и нарочитим реткостима морали п |
Истина, од скора се доселио из Турске, али још тамо по граници држи ханове и продаје стоку тур |
оје су им остраг у борама тешко падале, али ногавице никад нису биле дугачке, још мање широке и |
се, некада, не зна када, у које време, али исто, исто је овако било, постајало и овако се крет |
љубав, готово задоцнелу за њене године, али не и за њену лепоту <pb n="17" /> и свежину, исто ј |
су били скупоцени, тешки, од саме вуне, али стари, и поред најновијег, најопранијег чаршава, ко |
Седи, седи, чедо!</p> <p>И седе до ње, али подаље.{S} То Софку још више уплаши, јер виде како |
Оно њихово просто једноставно нарицање, али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плач |
јника. <pb n="230" /> И, на изненађење, али у истини, — јер се све чинило што треба њему тамо н |
Жене су око ње још лежале и париле се, али девојке већ почеше.{S} Не могу више да издрже лежањ |
у, сигурно би подлегла, изгубила би се, али она, гнушајући се, само га одбаци од себе и изађе, |
е свирка.{S} Истина уморна, упињући се, али опет са хуком и топло.{S} Опет поче кроз ноћ да тре |
а Томча под тим као поклекну, сруши се, али се зато чу његов страшан, пробуђен јаук и претња:</ |
..{S} И Арса седи код куће, уз огњиште, али зато твоја глава и отиде!{S} И сад тако, ето!{S} Ја |
масан задах, пун загушљивости, тешкоће, али некако сладак, раздражљив.</p> <p>А опет целог дана |
з кола силази он.{S} Лице му не видеше, али по оделу га познаше.{S} За њим је силазио други, кр |
слом поред њега да прође, пролазила би, али избегавајући <pb n="169" /> га, да можда не опази н |
и поједе.{S} Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од њега хоће, онда нека |
, старац није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и чивчије, |
ти су били и јастуци, чупавци, дугачки, али са грудвама.{S} Такође и јоргани са првобитном свил |
кога су се они толико одвајали, бежали, али којега су се толико исто и бојали, јер је, услед за |
том.{S} И ма да су били већ почађавели, али, услед свога нихања, покрета при сваком улазу, отва |
ко границе залази, почесмо за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — у м |
ка, истина не по крви, по оцу и матери, али ипак по неком стрицу.{S} Грдан је новац морао да да |
ими, везови, изнесе и поче да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него да се горе по |
> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасивати, али с муком, јер цео његов доњи део тела, кукови, клати |
је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, ипак, ко зна, можда...</p> <p>У кући само су |
е су појили испред бунара.{S} Здепасти, али танких ногу и, за чудо, чисто као човечијих, тако о |
неопраних судова од јела и устајалости, али ипак за то промешан са свежим ноћним ваздухом, који |
спрам свеће сјали су се од углачености, али ипак сам минтан био је од свиле, скупоцен.{S} А он |
дела да опет у постељу није хтела лећи, али она једнако се изговарала: да зато није легла у пос |
он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико га не |
гле.{S} Отац и мати били су још сељаци, али, пошто се обогатише, њихна деца, особито те кћери, |
дигоше.{S} Почеше да јој прилазе руци, али она не даде.{S} И са истим осмехом, са очима мало з |
речи у песми не разуме, стране су јој, али се види колико их осећа, како од среће, <pb n="29" |
дом отишла на гробље.{S} Падао је мрак, али некакав топал, загушљив мрак. <pb n="51" /> Мати јо |
собе чу се како Софка одговара слабим, али постојаним гласом.</p> <p>Слузи задрхта рука којом |
г њихова доласка, гласом мало дрхтавим, али ипак да се не примети, јер срамота је, викала:</p> |
S} Истина, једнако су се звали њиховим, али берићет се није, као некада, довлачио сав; већ једв |
лити:</p> <p>— Знам, видим...{S} Видим, али хоћу, хоћу, хоћу! — И осећајући неку насладу у том |
сниска, без патоса, са набијеним подом, али јој се није више чинила хладна, онако разграђена.{S |
има и развијеним вилицама и подбратком, али раменима и ручним костима још детињим.{S} Особито м |
pb n="72" /> таким скупоценим јорганом, али исто тако танким, проређеним, и који јој се због то |
јде...</p> <p>Није знала куда ће с њом, али ипак пође.{S} Виде како он испред ње, чисто се поту |
ји је од предака баш саму кућу подигао, али се знало да су од вајкада били тако богати.{S} И те |
м, које је за свакога било неразумљиво, али за Софку овамо, у собици, која беше од страха пала |
противи, не изврши што би јој наредио, али, осећао је он, како је ипак она некако друкчија.{S} |
ене собе, него се намерно овамо упутио, али осећајући шта чини, сигурно од ужаса сам није могао |
е, за које се у вароши знало, веровало, али се о њима не водило рачуна: како сви они, сељаци, д |
ави се пред Марком и сањиво, малаксало, али одлучно поче:</p> <p>— Марко, — али се брзо трже и |
опуштеном руком, обучен у чохано одело, али не као остали, већ у неком нарочитом за њега кроју. |
то му је, истина било тако драго, мило, али које је њему ипак некако страно, туђе, увек се, пор |
онда из подрума сам довлачи пиће, вино, али највише ракије.{S} И закрвављених очију, бесан, гле |
а као неки старешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла субота или какав празник, одмах би ов |
о да Софка, истина тешко, мучно, споро, али мало по мало поче осећати како се на све то навикав |
се, и сам као осећајући да није у реду, али ипак сваког би дана долазио.{S} Одоздо са капије чу |
ко на онај свет.{S} И молим се Господу, али он неће, па неће да ме узима.{S} А тешко је, Тодоро |
не одговоре, или можда ми нешто и кажу, али ја не чујем, па мислим да ми ништа и не кажу.</p> < |
андилима и по црвеном застору на улазу, али је баба Симка задржа и шану јој:</p> <p>— Софке, пр |
беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, али не као свакада за прсте, већ одозго и више руке за |
{S} Узео истина мало старију, заосталу, али чувену са своје раскошне лепоте.{S} И она опет била |
кташ који је био истина пропао у земљу, али му се још блештало његово мраморно теме.{S} Све то |
осила антерију и то скупоцену, свилену, али опет је испод ње вирио крај њене дугачке, дебеле се |
који је не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек за собом, кад б |
старе куће или да пробира и узме лепу, али готову сироту.</p> <p>И он је ово друго изабрао.{S} |
песмом свирача спроћу њих, на доксату, али не свиркама и песмама кратким, бурним, које човека |
Прву би ногу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо д |
и покаткад и здравио се с којим од њих, али више обичаја ради него што је хтео.{S} Чак ни са оц |
стресе се од ракије, која ју је пекла; али, решена, са поуздањем, поче пити и осећати како је |
ом бити онај стари, велики ефенди-Мита; али пред њом, својом Софком, својим чедом, после ове ње |
за Јусуфчића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови |
буде равна.{S} Да, страшно би то било; али она не била Софка, ако то не би учинила!</p> <p>И о |
као свака новина, привући општу пажњу; али да ће њу својом лепотом моћи да надкрили, то је бил |
а, весеље, певање и тобож радовање?!{S} Али се морало.{S} Није се имало куда.{S} И зато сада он |
противи му се.{S} Само да је знала!{S} Али и то није било истина.{S} На што <pb n="118" /> сад |
А сада, ето, хвала Богу, испуни се!{S} Али још како се тек обрадова, кад Марко, занесавши крај |
главе, њеног живота, ту се превари!{S} Али откуд је могла и знати?{S} Знала је само, да је кућ |
е, чини то још са свирком и весељем!{S} Али одмах га разумеде.{S} Ваљда да се то што боље сакри |
— Аферим, синко!{S} Аферим, Николчо!{S} Али много, синко, световно, много силан и чудан глас!</ |
Ех, зар вашу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више нисам, опет, увек, кад год ти што затреб |
бити, а она ће морати бити његова...{S} Али је брзо освести и скамени шум испред њене собе.{S} |
а плакале, јадале се, рониле сузе...{S} Али која вајда!</p> <p>И бојећи се да ће се сада, када |
ен, како они хоће, са њом да чине...{S} Али, поред свега тога, најгоре, најтеже јој је било: ка |
Свирачи засвираше.{S} Тодора поче...{S} Али, да ли као од радости, или од збуњености, што је св |
онако црна, тврда и као нека шапа..{S} Али није она та која би, када нешто науми, на по пута с |
више него икада, обузело оно „њено“.{S} Али као никада до тада, одједном поче осећати: како је |
била крива.{S} Знала је да не треба.{S} Али се после и сама као загрејала, заборавила, јер, изм |
јако потеже руком за нож из силава.{S} Али застану, јер виде да ће га опазити Арса, који му се |
онако пресавијеној, поче да оцртава.{S} Али она се, сва срећна и зајапурена, брзо издиже, преба |
о.</p> <p>Много није говорио никада.{S} Али што би рекао, то је било речено.{S} И тада се памти |
је то било горе него и сама продаја.{S} Али о продаји, особито њему, ефенди-Мити, није се смело |
туђе вере, каквог Арнаутина, качака.{S} Али за то је онда морало златно кандило њихове куће пре |
седа у разбој и продужи да она тка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се као умори и онда се диже и |
еби зове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њ |
зала и у мало на сав глас не певала.{S} Али то није смела.{S} Само се трудила да мати од тога ш |
фка је, њој у хатар, узимала и јела.{S} Али, више је пила, него јела.{S} Из велике, од пола лит |
ку драж, и то драж у покретима тела.{S} Али баш зато никако <pb n="66" /> више није смела да се |
екала.{S} На њој је била сама свила.{S} Али ни шалваре, ни њена готово гола прса, претрпана низ |
од Софкиних само јој мати долазила.{S} Али, да ли што је још био почетак, Софка још осећала он |
гребана, сасвим гола, она би утекла.{S} Али шта ће после, кад је такву виде на улици, у чаршији |
све искипело, и она би к њима сишла.{S} Али, да се не би приметило, увек би налазила неки <pb n |
уздрхталим устима и подбулим очима.{S} Али то је код ње већ био онај утишан, унутрашњи, сталож |
а од сопчета осташе сасвим отворена.{S} Али сви јој ипак прилазе са неким страхом знајући да јо |
у одлазили у чивлук код Доњег Врања.{S} Али тамо се ишло више шетње ради.{S} Тај чивлук био је |
радозналог света, особито женскиња.{S} Али Софка је све то знала унапред и јуначки издржавала. |
ерије, и све су истрошили од еспапа.{S} Али би тада, сигурно осећајући колико лаже, и Арса прек |
трже.{S} Брзо се покри и као опаса.{S} Али одједном јој дође луда мисао од које се сва озноји. |
затим тешко, дуго, једва се повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнак |
вим малакса и готово паде од страха.{S} Али, на радостан крик Магдин и кад ова потрча ка капији |
и улазили овамо код ње, чак и деца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то трчкарање сваки час и з |
овцем.{S} Она остави Софку и потрча.{S} Али испред ње већ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она |
ба ноћи, у зору, отишао опет натраг.{S} Али што Софку највише збуни, зачуди, то је била она, ма |
-Трифун.{S} И он је некада био млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, чивчике.{S} |
; да ће се њоме свршити и утрти све.{S} Али ипак, поред свега тога, изгледало је да се отимљу о |
њих и готово само са Софком остаде.{S} Али Софка је толико била уморна, да ништа од тога није |
Брзо, стресајући се од језе, устаде.{S} Али он, обезумљен, луд, са пеном на устима, искривљеним |
p> <p>Отац јој са кесама као побеже.{S} Али, да се не би приметило да бежи, једнако се око себе |
средини места.{S} Она се попе, леже.{S} Али не као остале, на леђа, комотно, већ ничке, сакривш |
тас.{S} Угрејана плоча пекла ју је.{S} Али њој је било хладно.{S} У прстима стиснутих руку, у |
исправи у седлу, одупре о узенгије.{S} Али алат, готово трком изишавши из улице и ставши испре |
код ње, можда би јој било друкчије.{S} Али, чим Томча одрастао мало, прешао десету годину, он |
скора су се били доселили из Турске.{S} Али, као да нису ни живели, тако се за њих овамо горе, |
кујне и чисто устукну испред Софке.{S} Али Софка је, показујући горе на очеву собу, само упита |
зато су им једва до кукова допирале.{S} Али зато опет од кукова до пазуха сви у кожним, богатим |
наводаџију дочека не може бити боље.{S} Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим и таку н |
е, а Софка оста у кујни перући шоље.{S} Али она виде, како се мати, пошто отпрати Арнаутина и з |
у руци, а жене поустајаше уплашене.{S} Али она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречи |
за те њене увек нове и скупе хаљине.{S} Али у брзо се Софка досетила.{S} Видела је: да јој мати |
ad> <p>После увели младожењу код ње.{S} Али је Софка већ била у толикој ватри, да није ништа за |
и од бола, неизмерна јада, да стење.{S} Али се брзо трже.{S} Изиђе у кујну.{S} Када је на светл |
пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгледале незгодне, што учкур и нова басма н |
г и масног ужета, ту закоље и одере.{S} Али проливену крв да не почисти, да би се по њој сутра, |
кроз грло, чак на дно срца продире.{S} Али и она се прибра.{S} Не устукну.{S} Још мање, као шт |
н белим новим чаршавом, свлачила се.{S} Али некако споро.{S} Она је одавна за све ово знала.{S} |
та брига, поче да брекће, одмара се.{S} Али не могући да чека, док се у кујни обичај са Софком |
<p>Тетка, кад је виде, изненади се.{S} Али Магда јој мимиком и са неколико турских речи каза с |
ак почеше деца долазити и рађати се.{S} Али каква деца, какав пород!{S} Једини син, првенац, шт |
/p> <p>Магда се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нити ико могао да помисли да ј |
а, од ње саме.{S} Она се сва стресе.{S} Али се прибра и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће |
остане њена шамија и праменови косе.{S} Али она из ината ни да јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ак |
д радости, среће, није знала шта ће.{S} Али по Софкином лицу, по дрхтању, по посртању, и нарочи |
љивим мирисом као на тамјан и свеће.{S} Али и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испр |
и, праћени, опкољавани гомилом деце.{S} Али Софка је знала како нико не гледа у те чочеке, него |
и на наслагану прашину од данашњице.{S} Али док она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Маг |
.{S} Софка уђе онамо, у своје сопче.{S} Али тамо не мога да остане.{S} Не знајући зашто, поче д |
> </quote> <p>И само то, ништа више.{S} Али зато је онда то било тако силно; тако јако пиштала, |
ју.{S} Ефенди Мита са свима се љуби.{S} Али Маркови сељаци још никако да се ослободе, никако да |
о да га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко само положи руку на алатово чело, на гриву, и |
, посла по Софку, да је натраг води.{S} Али Софка одби.{S} Не само да одби, него оцу поручи да |
амџика за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се и она, стојећи онако на улазу, беше занела, глед |
д ње и изгубише се трчећи ка капији.{S} Али у том чу се страшан Марков глас, који се беше устре |
а улазе, већ само слуге, и то мушки.{S} Али, као да се сети да није у реду, нарочито сада, да о |
да долазе.{S} Испрва нису веровали.{S} Али када видеше толике свираче, толику светлост, трчкар |
жњена.{S} Једино алат остао у штали.{S} Али из штале већ није више слама штрчала и падала из на |
би има одела, да јој штогод не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме допустити, особито, да је |
а сарана.{S} Тада већ дођоше и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би морала са сваким разговара |
ореном капијом да се закрчује, пуни.{S} Али опет све занемело, све са тајанственим и готово упл |
један дан, па да се кућа сва испуни.{S} Али она, увек тобож као од великог посла, није могла.{S |
Магдо!</p> <p>Софка јој не одговори.{S} Али јој мати не даде.{S} Показујући главом у кујну на о |
обро, чедо! — увређено јој одговори.{S} Али се трже, када виде, како све то бива све веће, шири |
вански, те би отворила, да проветри.{S} Али кад <pb n="90" /> га није испратила, онда је морало |
аклањајући свећу, да му се не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе истрча овамо ка капији, |
то суревњива, одмах се до ње ухвати.{S} Али и остале тетке, мати јој, не дадоше да се она са Со |
газда-Марку, морати на то пристати.{S} Али ипак, ипак нису се надали да ће Софка, тако олако п |
икад се није могла цела кућа видети.{S} Али сада, пошто је, као сваког празника, капија била ши |
наш већ шта је.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, имам <pb |
од њих, уверене да ће им подвалити.{S} Али највише се склањају и беже стрепећи да их не прегаз |
што ће га ето обрукати, осрамотити.{S} Али Софка му мимиком одрече да није то, чега се боји, в |
поређане ципеле и већ поче да дрхти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S} Светлост се од свеће з |
дати да ће из ње каква лепота изићи.{S} Али не преварило то њега, ефенди-Миту.{S} Чим је такву |
спомене, а камо ли да се усуди поћи.{S} Али није се могло више.{S} Почело се већ да излуђује.{S |
ло, минђуше и спремала шта ће обући.{S} Али кад звона при крају службе почеше нагло да расту и |
вој човек, поче опет да долази кући.{S} Али како!{S} Увек у ноћ, увек пијан, увек готово разбиј |
о да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да се покаже!{S} Једино, |
час их изује, узме у руке и потрчи.{S} Али опет сваког се часа зауставља: или да склони које м |
ано, дечком) дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бојао се да много не „преучи“ |
истина.{S} И онда се сасвим уплаши.{S} Али Арса јој не даде.{S} Силом, доносећи јој хаљине, го |
урне у врата, отвори их и уђе к њој.{S} Али не може.{S} Пада.{S} Руке, лактови и колена га изда |
би одлазили у Доње Врање на чивлук.{S} Али нико више сем њих троје и Магде.</p> <p>У колима, н |
етир и више година неподигнут ајлук.{S} Али он је и био све и сва, особито код Софкина оца.{S} |
занео, пијући и здравећи за трпезом.{S} Али, када ови код Софке почеше у групама да долазе и зб |
аку руку, са већ спарушканим дланом.{S} Али је за њега то била највећа срећа, а особито када би |
Испунише је сву страхом и трепетом.{S} Али Софка брзо виде у чему је све то.{S} Мати јој се бе |
д већ остари и мало попусти лепотом.{S} Али она никога није гледала, <pb n="16" /> него једнако |
жи Томчи, нека се обуче и иде у хан.{S} Али нека!{S} Нека остане овде!</p> <p>— Предомисли се о |
n="93" /> <p>Ко зна ко им је казао.{S} Али Софка је знала, да се поред свега кријења и ћутања |
већ удао и удомио, како је он хтео.{S} Али са сином, који му се родио доцкан, када је он већ б |
ипак допирао жагор, који је храбрио.{S} Али међутим из баште поче да бије свежина и то тако сла |
а она видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што се више одужавало венчање, молитве, певање, око |
га слагао и за нешто друго потрошио.{S} Али, и поред све те његове строгости, опет и најсиротиј |
стању да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Што би се посао више приб |
како хладно, као нож око срца секло.{S} Али опет, чим би га она позвала, а морала би тада подеш |
рази уздигоше, надмеше, поведе коло.{S} Али како!{S} Знала је да је нога неће преварити.{S} Зна |
није надала, дође јој тешко, тужно.{S} Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.</p> |
о себи, можда би било сасвим добро.{S} Али се и то свекрово поче као заборављати.{S} Софка га |
и, заустави, да избегне и спречи то.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се окрете к њој, приближи, прс |
собу, а не што је он сам хтео нешто.{S} Али што се, откада је отишао тамо у хан, овамо бар не н |
у руку.{S} Није био баш толико стар.{S} Али он, гост, као да то примети, и да би је што више ос |
ао у грозници, очима да тражи матер.{S} Али, она је већ била отишла тамо, у собу, и наслоњена н |
, више гледајући у жену него у кћер.{S} Али Ната то не примећује.{S} Сва срећна, што је тако от |
на бели се његов кратак, широк врат.{S} Али када виде како се он упути право њеном <pb n="202" |
еђен, и да сада не долази овако љут.{S} Али из тога је истрже свекрва.{S} Она истрча испред Соф |
да јој се тиме као стави на услугу.{S} Али она не само што му није ништа наређивала, него, као |
о загледајући да се не упрља у ходу.{S} Али најгоре јој је досађивао онај тесан а сувише отворе |
то теже, заплетеније везове да везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главно да што више своју |
трахом знајући да јој тиме досађују.{S} Али, видело се, да највише стрепе од Марка, свога „бате |
г њеног угибања и увијања, додирују.{S} Али одједном се трже.{S} Кроз прозоре више ње, играјући |
ве смрти опет отишао тамо, у Турску.{S} Али се задржа, јер по његовом оштром, ситном, успореном |
т нема, Софку, хаџи-Трифунову унуку.{S} Али не знаш ти, — окрену се он љутито, кад виде да она |
се он једва држао о јабуку на седлу.{S} Али изненадном снагом одједном скочи, уседе у седло и н |
оде.{S} У брзо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свануло се сасвим.{S} Марко показа |
дошао, тато!</p> <p>Он као устукну.{S} Али се прибра.{S} И као не знајући <pb n="88" /> до тад |
атере, своје сестре, и осталих жена:{S} Али чим тамо оде, мало после, кад као дознаде за продај |
за њега? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада се са свадбе врати, као да н |
ло, али одлучно поче:</p> <p>— Марко, — али се брзо трже и поправи — газда Марко, — ако смо и Ц |
и чудећи се.</p> <p>— Снаху имаш!... — Али, као да му то не беше довољно, застаде и гледајући |
је.</p> <p>— Знам, знам, тато.</p> <p>— Али једно само, Софке, Софке. — И Софка <pb n="203" /> |
м, гунђају међ собом: „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви га гласно питају:</p> <p>— Свекре, на |
ела, нешто мало дуга, омекшала, кошчата али са чистим и високим челом, црним, крупним, мало уск |
иле су тако лепо обучене, све у стајаћа али већином танка, свилена провидна одела.{S} Јер сутра |
.{S} Сува, дугуљаста, мало кошчата лица али свагда стегнута израза очију и уста и са мало висок |
ширама, са чалмом, дугачка носа, просед али висок, дугих руку, <pb n="177" /> дугих лактова, по |
а учинили својим „чираком“ врстом слуге али њиховим наследником, коме се какво имање, кућа, не |
Да ли, што га њене танке уснице, детиње али црне очи и мало, тамно чело, са већ дугом косом, по |
} Оно, што је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, д |
ше кола и Софка чу већ готово стран јој али ипак давно познат глас:</p> <p>— Отварајте!</p> <p> |
Мало дугих, сувих руку, са истина сувим али нежним прстима и са још нежнијим, више длана облим |
м кровом са оним неколиким већ наериним али окреченим димњацима и са опраним <pb n="75" /> проз |
љају они.{S} Коњи им се пропињу над њим али оне, смртно уплашене, беже ма на коју страну.</p> < |
лом пругом од ножа на својим већ старим али још доста јаким белим сапима, као да ни он не сме д |
антерији, забрађена, истина доста новом али простом шамијом, у белим дебелим чарапама и опасана |
ај сандук и поднимљен оном својом малом али рутавом руком, са доста кратким и нежним прстима, ч |
ратом, по коме се, истина сад обријаном али већ збрчканом, јабучица била испречила, и готово га |
су му били дебели, кратки и са набраном али чистом белом кожом.{S} Само на једној руци имао је |
са села све оно богаство, истина сирово али велико: грдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, ву |
е видела овако сунцем опаљено и отврдло али толико нежно лице, као сада у те Миленије.{S} И то |
авршавајући последње весеље, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се извија, заноси и п |
S} Аха! — И све то било је тако страшно али и са таком насладом, као да се сада, после овога, о |
ударао на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, освежавајући задах.{S} И када се с муком гор |
n="120" /> и усплахиреном лицу и радост али и запрепашћење.{S} Понова осети од њега сав онај ми |
де се уда, истина за најбогатијег газду али још сељака, тек што се доселио, и то за мужа, кога |
д ње као уплашен. </p> <pb n="52" /> <p>Али она га позва.</p> <p>— Дај руку!</p> <p>Он јој пруж |
ше него својему. </p> <pb n="135" /> <p>Али после се видело шта је.{S} Марко је имао сестру, и |
и ти за овамо... </p> <pb n="199" /> <p>Али Софка не даде.</p> <p>— Хоћу, хоћу тамо...{S} Зашто |
d="SRP19101_C32"> <head>XXXII</head> <p>Али на томе не остаде.{S} Томча, кад виде да га више ни |
моја!{S} Леле слатка кућо моја!</p> <p>Али то за њега овамо, пред вратима, до самих Софкиних н |
хуктати:</p> <p>— Боже!{S} Боже!</p> <p>Али немајући куда, на друго које место, опет је ничке п |
и јеца:</p> <p>— Софке, Софкице!</p> <p>Али Софки су чело и уста већ били хладни, те се она брз |
шаптавши:</p> <p>— Бата се љути!</p> <p>Али тада се Софка диже и сама учини оно, што је осећала |
е и само рече:</p> <p>— Ефенд’м!</p> <p>Али по њеној узбуђености и силини из очију познавши је |
ину, увери како ништа није било!</p> <p>Али би и то.{S} Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник |
ож, приђе матери.</p> <p>— Нано!</p> <p>Али мати, као бежећи, окренувши се од ње, све више је н |
товно, много силан и чудан глас!</p> <p>Али исто онако, како је умела да сачува од света те сво |
био.</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p> <p>Али видевши како се она са миндерлука, међ јастуцима, о |
тебе, па све друго нека иде!...</p> <p>Али Софка примети како је на то све још више, силом скл |
ро је са кућом у доњој махали...</p> <p>Али се Софка изненади, кад још чу, како, као правдајући |
светом забашурио праву истину...</p> <p>Али ипак, ипак сада, кад одједном почеше долазити од ње |
да они, како знају, иду, раде..</p> <p>Али, кад се доцкан у ноћ отвори широм и осветли капија, |
ему виде да мати то не одобрава.</p> <p>Али никако не могући да у све то верује, не знајући шта |
S} Зато бежи, чедо, иди од њега.</p> <p>Али кад Софка никако не хте да иде, побегне <pb n="249" |
тала била све блеђа, подбухлија.</p> <p>Али то њу није изненађивало.{S} Све јој је било тако ја |
ора стрепити од нечијег доласка.</p> <p>Али је требала бар и капију да затвори, те да кроз њу д |
фке, изгуби се широким корацима.</p> <p>Али о томе Софка није имала када да мисли.{S} Брзо се о |
це издвајало је од осталих жена.</p> <p>Али зато није ни умрла као остале женске.{S} Једнако, н |
томе унапред одавно равнодушна.</p> <p>Али када виде да се све свукле, готово све отишле у ама |
потаји разна причања, оговарања.</p> <p>Али у колико су оговарања, приче ишле и шириле се, у то |
Бог зна каквим именима им тепа.</p> <p>Али у том одоздо дете, које га је било довело, поче да |
ду, у некој вароши чак код мора.</p> <p>Али та мирноћа материна не потраја за дуго.{S} Он, не с |
великодушно је одбијао од себе.</p> <p>Али тако исто није хтео нити смео да дочека ни оно друг |
Све, кућу, тебе, а највише тебе.</p> <p>Али тада клону.{S} Осети како из оне његове руке појури |
гао стићи, да их бар види мртве.</p> <p>Али поред све те његове одвојености и усамљености од ку |
рче од црне јој калуђерске ризе.</p> <p>Али на ужас и трепет браственика, видело се како он, ба |
мо да Маркови не дознаду где је.</p> <p>Али то ништа није помогло.{S} Најмлађи из браства Марко |
е и фамилије као право, одличје.</p> <p>Али овамо око ње свеће су све више гореле, и од њих све |
због тога лом и несреће настале.</p> <p>Али једне године, када се Марко вратио, она је толико б |
китећи, да плачу, наричу око ње.</p> <p>Али зато ипак на њих Софки није било криво.{S} Знала је |
ако, само ти легни, испавај се.</p> <p>Али на то, као одговор, чу се само ломљење сигурно трпе |
а се одмара, и јела и пића ради.</p> <p>Али, поред свега што је она са собом била потпуно задов |
и плећима, лако и сеновито лежи.</p> <p>Али што је Софку највише узнемиравало, то је, што, отка |
и у појас, и једва су му вирили.</p> <p>Али испред њих, у олтару, поче већ да се шири тамњан и |
дмах, као да је не може гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац био одозго видео како се к њему |
к срушила се плачући и грцајући.</p> <p>Али ипак знало се да се то никада не сме дознати.{S} Ни |
ирисом на дуван, бурмут и восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S} Ваљда, што <pb n="183 |
то, да идем ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да проговори.{S} И сам да је до |
ео, пушио, пио кафу и наређивао.</p> <p>Али поред свега, што је увек морало да буде како би он |
никако није веровала у све ово.</p> <p>Али, када доцније, пошто се сасвим раздани, пошто сунце |
и већа цика и јурење настајало.</p> <p>Али то све одједном престаде, када се Софка <pb n="157" |
то пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али није остајало само на томе.{S} Продужавајући и даље |
а њу то било тако туђе и страно.</p> <p>Али што је за њу најгоре било, то је, што је она с годи |
— а све остало било је споредно.</p> <p>Али после ослобођења дошли су судови и парнице.{S} Наро |
" /> <p>— Не, тато.{S} Не, тато.</p> <p>Али он је не погледа.{S} Преко софре, укорак је прескоч |
и потонулу у неки страх, трепет.</p> <p>Али она би се једнако вајкала:</p> <p>— А не, не, чедо. |
ја, газдарице?{S} Знаш ти газду.</p> <p>Али одмах би окренуо да је храбри: како ће га сигурно п |
продаје стоку за турску војску.</p> <p>Али једно све поквари.{S} Марко и неки чувени Ахмет, Ар |
вила и пролепшала у прву лепоту.</p> <p>Али њега то брзо заситило, те опет наставио свој стари |
ику.</p> <p>— Ђид ти!{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика као да је била спремна на то, јер чу се како |
</p> <pb n="119" /> <p>А овако?</p> <p>Али ипак још није доцкан.{S} Још има времена да поправи |
аче:</p> <p>— Тато, тато мили! —</p> <p>Али је он са матером од капије тако полако овамо долази |
да играју.{S} Одмах уз њега његов верни Алил.{S} Он, овако у чалми, сув, иде с алатом ногу уз н |
муца:</p> <p>— Алиле, де, синко!</p> <p>Алил, полуциганин, у белим чакширама, са чалмом, дугачк |
, земља да игра, тако да свираш!</p> <p>Алил, чисто као увређен, одговори: </p> <pb n="178" /> |
а у корак прати, и грца, муца:</p> <p>— Алиле, де, синко!</p> <p>Алил, полуциганин, у белим чак |
са рукама позади, приђе Алилу:</p> <p>— Алиле бре, земља да игра, тако да свираш!</p> <p>Алил, |
офка како им одговора, и сигурно понова Алилу лепи новац.</p> <p>Испред цркве од просјака, деце |
среће, скочи и, са рукама позади, приђе Алилу:</p> <p>— Алиле бре, земља да игра, тако да свира |
ама му их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који, клечећи подаље од њега, извија и с |
ртвима за душу.</p> <p>На капији звекну алка.</p> <p>— Домаћини! —</p> <p>Чак горе чу Софка јак |
астаде тако мирно и тамно, чу се куцање алком.{S} И то куцање беше тако лако, <pb n="87" /> тих |
Чуо га је.{S} Само је један пут лупнуо алком, а она, мати, одмах из куће истрчала, сигурно ниј |
, имамо, тато. </p> <pb n="144" /> <p>— Ама не то.{S} Него за тебе, да своје паре имаш, па ако |
волим, тато.{S} Све вас волим.</p> <p>— Ама баш све?</p> <p>— Све, кућу, тебе, а највише тебе.< |
поче да се пење и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да ост |
дугим а још јаким гласом поче:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{S} А ја не могу, мори, да те позна |
ваки час се окреће оцу и моли:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати |
ше јутрос, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које доба — ишчуђавала би се она упорно. — Дете ран |
>— Не све, него: шта и колико?</p> <p>— Ама све!</p> <p>— Зар и ханове? — као кушајући га питај |
с било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо дочекујем турске трговце, |
пева.{S} Пева заносно из свег грла.{S} Амам звечи: </p> <pb n="154" /> <quote> <l>Јао, јао, је |
стију, да излуде од беса, певале су.{S} Амам бруји.{S} Чак и амамџика ушла.{S} И онако обучена, |
затуривши главу, запева тако силно, да амам као звоно одјекну:</p> <quote> <l>„Да знаш, дико, |
све заједно стигле <pb n="147" /> пред амам, који се одмах више моста видео.{S} Он је био окру |
> <p>И бојећи се да ће се сада, када се амам смирује, јаук и плач Софкин сигурно чути, па да би |
рочито од оне амамске чесме, из које се амам водом пуни а која се после овамо у чаршији и око а |
миндерлуку и да се свлаче.{S} Убрзо се амам зашарени <pb n="148" /> свученим хаљинама, испуни |
ње и ваљање по хаљинама.{S} Опет се цео амам испуни мирисом њихних чистих, окупаних и страсних |
м, и све више пунила влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, изгледа, још више дражило, опијало |
рви пут што се тамо заплака.</p> <p>Цео амам био је закупљен.{S} Мати и друге јој тетке и старе |
и да то она, Софка ефенди-Митина, иде у амам, радознало су ишчекивале да је виде.{S} Симка, сре |
дим женама из родбине и комшилука оде у амам, да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање |
трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.</p> <p>Испрва се није могло од паре ништа да види |
горе, где су била стакла кроз која је у амам долазила светлост, видео се креч, малтер.{S} Око а |
ле, јер су тек сада први пут долазиле у амам.{S} Нарочито од младих жена, скоро удатих, није се |
е да се све свукле, готово све отишле у амам, а до њених ногу једина остала баба Симка, па и он |
о више јела, пита и колача да испошље у амам, чиме ће се оне тамо частити <pb n="145" /> и гост |
одатле право чаршијом на више да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћошку око |
им очима и белим зубима.{S} А из правог амама ће допирати топлота, пара и она загушљива амамска |
, окупаних и страсних тела.{S} Из самог амама, курне, једнако је овамо на махове, како би се вр |
астурају овамо по вароши.</p> <p>Испред амама дочека их сама амамџика.{S} И пошто је Софка пољу |
чаршији и око амама разлевала.{S} Више амама опет је настајала чаршија и чувена циганска махал |
ети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урнебесне клике, кикотање, звечање тасова, запљус |
пању и пржењу тела...{S} Памти се да из амама готово није избијала.</p> <p>Па онда Софкиног дед |
, охрабри, да, сасвим умирена, изиђе из амама смело и са осмехом.</p> <p>Ове овамо по миндерлуц |
>XVI</head> <p>У полумрак вратиле се из амама.{S} И све док су пролазиле чаршијом, прелазиле он |
ом начини!{S} Сву ме изуједа.</p> <p>Из амама опет допире стрина-Пасин грлени глас, глас младе, |
светлост, видео се креч, малтер.{S} Око амама свуда вода, нарочито од оне амамске чесме, из кој |
и а која се после овамо у чаршији и око амама разлевала.{S} Више амама опет је настајала чаршиј |
да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама почели да скупљају мушки. </p> <pb n="158" /> <p> |
ога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека пред амамом на мосту.</p> <p>— А теби Јована! — одазва јој с |
допирати топлота, пара и она загушљива амамска устајалост...</p> <p>Знала је и то да је сада, |
аде да оде, још јаче да притвори спољна амамска врата, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око |
И чим се за њима затворише и закључаше амамска врата, све, осетивши се затворене, сасвим се ос |
} Око амама свуда вода, нарочито од оне амамске чесме, из које се амам водом пуни а која се пос |
, које су ишле и распремале, лупа врата амамских и њихних токмака, обешених дрвених ћутука, кој |
се том уском улицом и приближавајући се амаму и оном ћошку за који су морале да зађу и одатле п |
у пролазиле и бежале на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Со |
е мушких на ћошку, гледање и сада ово у амаму.{S} Знала је како ће и сада, као и некада, исто о |
д тада једнако сваку удавачу она тамо у амаму купа и „трља“.</p> <p>Говорило се како она зна ма |
авале што треба: и оно купање Софкино у амаму, слагање дарова њених по доксату, дочекивање свир |
удила да певају и изговарају, да и сама амамџика, раздрагана, смешећи се, мораде да оде, још ја |
оши.</p> <p>Испред амама дочека их сама амамџика.{S} И пошто је Софка пољуби у руку и дарова је |
еше дарови: пешкири, чарапе, чиме ће се амамџика и остало особље даривати.{S} То, увијено у бош |
еса, певале су.{S} Амам бруји.{S} Чак и амамџика ушла.{S} И онако обучена, са плетивом о врату, |
једнако пушећи и пијући ракије, што јој амамџика беше послала, и то не, да и она, као остале, л |
<p>— Хајде, тето!</p> <p>Циганка, којој амамџика брзо намигну и која је нарочито зато стајала и |
а се.{S} Све се пренуше уплашено, да их амамџика за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се и она, |
вендије умире?...</p> <p>— О,о... тетка амамџике, пусти Васки онога њенога Ристу.{S} Ено га дре |
што већа шала, смех, весеље, окрете се амамџики:</p> <p>— А мори, што гледаш, шта стојиш ту?{S |
"150" /> погледа, пушећи разговарала са амамџиком и, са неком насладом, мешала турске речи, — С |
изно их моле:</p> <p>— Немој, газда!{S} Аман, газда!</p> <p>— Ђид бре! — кркљају они.{S} Коњи и |
еднако се докупљивали суседни плацеви и амбареви.{S} Штале, што су биле испрва одмах до куће, с |
ало скривено и нагомилано по подрумима, амбарима и шталама, изнесе, распореди и уздигне, да би |
аство по подрумима, шталама и набијеним амбарима.{S} Само треба човек руком да мане, да узме и |
ако и свекрва целу кућу оставила њој, и амбарове, и подруме.{S} Па чак и за оне ствари сасвим с |
кући и кујни била у послу, а он тамо по амбаровима, шталама са слугама и чивчијама.{S} И Софка |
ина.{S} Све су биле у дугачким свиленим антеријама а повезане чајкама са разним накитима; а ско |
Циганке у новим жутим шамијама, старим антеријама, беже испред њих и, као да их умилостиве, ок |
у нереду, витицама, падају око вратова; антерије и појаси им се већ олабљавају и окрећу у стран |
гнуто, бивају сасвим слободни; да скида антерије, јелеке и појасе, те да јој се снага, прса и с |
павати.{S} А међутим по њеној угужваној антерији, по њеној шамији, већ улубљеној, сасвим прилеп |
да овако обучена у ново, у тој свиленој антерији, лакованим папучама, скупоценом загаситом коли |
само са колијом на леђима, и у спаваћој антерији без бошче.{S} До ње је лежала постеља, забачен |
на је била пола сеоски, пола варошки: у антерији, забрађена, истина доста новом али простом шам |
ли му пут, него скамењена, гола, само у антерији, више постеље остала, те је Софка овакву и зат |
суди да је у вароши, само што је носила антерију и то скупоцену, свилену, али опет је испод ње |
, стајала је мати.{S} Обучена у свилену антерију, опасана новом, танком бошчом и са прекрштеним |
А ја мислила...</p> <p>— Не...</p> <p>— Ао!{S} Па ти ниси ни јела, мори, ништа, — пљесну се Маг |
: прво, онај узвик међ женским светом: „ао, што код Хаџи-Трифунових беше на слави!“ а друго, ме |
ју, косе, да, дивећи јој се, узвикују: „Ао, Софке!{S} Јао каква си и колика си!“ — од тада је м |
оши није било.{S} Лепше турски, грчки и арапски говорио него свој матерњи језик.{S} За све је б |
} Појас, силав са пиштољем, јатаганом и арбијом, све то сам Арса са њега скину и изнесе, да се |
ијама уговарао, давао имања под закуп и аренде, као што је и новаца узимао у име њихове куће.{S |
оклон и дар, него ли наполица.{S} А већ аренде и закупи од воденице толико су у напред и ко зна |
круглином и чудноватошћу и непознатошћу арија.{S} Мати јој као да предосети.{S} Брзо из собе из |
наређује:</p> <p>— Нека се ида и доведе Аритон наводаџија.{S} Нека он оде код газда-Марка.{S} Н |
она отуда виче.</p> <p>— Софка, иди до Аритонових и зовни Ванка!</p> <p>Софка оде и убрзо се в |
жила за шверц, крађе и пушкарање између Арнаута, него за трговину, <pb n="137" /> да би из тих |
pb n="137" /> да би из тих ханова држао Арнауте у шкрипцу, страху.</p> <p>Овамо кући, у варош, |
ућу водити.{S} Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да продаје стоку за турску војску.</p> <p>А |
{S} Мало се он крви са том проклетијом (Арнаутима), него и оно дете.</p> <p>Арса би почео да се |
поквари.{S} Марко и неки чувени Ахмет, Арнаутин, поглавица највећег и најјачег фиса, поред инт |
де у кујну, да Арнаутину скува кафу.{S} Арнаутин, намрштивши се, ваљда да му јаче одскочи она п |
капији се појави висок, обријане главе Арнаутин.{S} Софка се осмену, јер одмах виде да је то о |
како и мати јој, чим овога позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, |
p>— Је ли ово ефенди-Митина кућа?— поче Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоумећи и још је |
толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру пред калуђером побрати |
ори се! — поче га нудити усрдно.</p> <p>Арнаутин бојажљиво, као укочен, спусти се на столицу.{S |
>— Иди у Шарени Хан и питај за трговца, Арнаутина, — поче јој наређивати. — Нађи га и питај: да |
ња њена одбрана: и од онога тамо убице, Арнаутина, и од овога гласника, и од Софке, и од целог |
е у напред знала како ће она одмах тога Арнаутина, и не питајући га да ли он може, почети да са |
шумом, и то од човека туђе вере, каквог Арнаутина, качака.{S} Али за то је онда морало златно к |
и она виде, како се мати, пошто отпрати Арнаутина и за њим затвори капију, враћа полако и чисто |
ра око ушију. — Ето пре три дана послао Арнаутина.{S} Све поздравио, нама послао нешто новаца, |
по слузи.</p> <p>И Софка по изразу лица Арнаутинова виде како на њега све то силно утиче.{S} И |
онако пијан, на глас је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је убио.</p> |
чио и наредио.{S} Софка оде у кујну, да Арнаутину скува кафу.{S} Арнаутин, намрштивши се, ваљда |
его како би толиким својим причањем она Арнаутину пала у очи, те да после он, кад однесе и испо |
ог ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови нису на место убили |
, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га у хан рањеног.{S} Куршум му ост |
од земље ишао, тако неопажен прошао сва арнаутска села, нашао село и кућу, у коју су били одвел |
е села, била у наоколо удаљена неколика арнаутска села.</p> <p>А то богаство њиховог села и њих |
нему ноћ, ограђену зидовима.{S} Слуга, Арса, <pb n="220" /> као чувајући је, клечећи у каквом |
лав, поче да се приближава његов слуга, Арса.</p> <p>— Ко је?{S} Ко је?— Чу како овај виче трче |
а зна за њега, како је он, њихов слуга, Арса.{S} Софка смејући се, благо га предусрете.</p> <p> |
а рамена и главу, која му се климатала, Арса је ипак толико клецао и посртао.{S} Ипак издржа.{S |
а.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арса луд, Арса пуст!...{S} Кад говори Арса, кад моли да иде и оно |
зује опанке, док не би, смејући јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, еј, газдарице, нисмо у Пчињ |
ојица тамо у соби на покровцима седели, Арса им износио од сваке сорте ракије, да пробају, која |
особито што је отишао стари деда Митар, Арса и Стева, — у том његовом вајкању, претњи, звучи и |
} Е, али ја.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арса луд, Арса пуст!...{S} Кад говори Арса, кад моли да |
ај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арса луд, Арса пуст!...{S} Кад |
не, извали се и тако лежећи чека, да га Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен оном св |
ратким и нежним прстима, чекао је да га Арса сасвим скине.{S} Појас, силав са пиштољем, јатаган |
наслањати, да не падне, чекајући да га Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасивати, а |
к а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стегао, опасао.{S} После једва промуца:</ |
еднако стојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита:</p> <p>— Јесу ус |
{S} Одмах после свекрвине смрти и слуга Арса оде од куће.{S} Тобож оде натраг у село, да тражи |
готово разбијајући капију, док му слуга Арса дотрчи и отвори.{S} Чим сјаши с коња испред куће и |
, укочен и покривен широком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{S} Сам га по |
се.</p> <p>У том, као без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха седе на земљу.</p> <p>— А т |
у и потрча.{S} Али испред ње већ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она тамо око отварања сандука |
о неко дављење самога себе...{S} Сам је Арса морао у узенгије да му умеће ноге, јер се он једва |
ођена њиме, пође.{S} Испред њих ишао је Арса са испред себе уздигнутим коритом.{S} Из корита су |
тила, давала са тепсије, по којој их је Арса био наређао.{S} А међутим, ма да је знала да то тр |
тада, сигурно осећајући колико лаже, и Арса прекидао, остављао је и као бежао од ње.</p> <p>Он |
мој, Арсо, седи код куће, Арсо“...{S} И Арса седи код куће, уз огњиште, али зато твоја глава и |
ина.{S} И онда се сасвим уплаши.{S} Али Арса јој не даде.{S} Силом, доносећи јој хаљине, гонио |
и, не чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата уседе и усред д |
} Арса луд, Арса пуст!...{S} Кад говори Арса, кад моли да иде и оном псу откине главче као врап |
Али застану, јер виде да ће га опазити Арса, који му се приближаваше доводећи алата.{S} И да с |
штољем, јатаганом и арбијом, све то сам Арса са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти.{S} Ма |
сам за себе.</p> <p>Она оде.{S} У брзо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свануло се |
лдрму, одјури са њиме.{S} Софка чу како Арса полете у кујну, и тамо ка свекрви викну:</p> <p>— |
сред собе, чекајући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити. |
231" /> <p>Тако исто и слуге, а особито Арса.{S} Он, само да би његова „снашка“ рекла добру реч |
ао обично, на савијене јастуке, које му Арса подметну, да седне, извали се и тако лежећи чека, |
задржавале, заустављале, испаде пред њу Арса.</p> <p>— Снашке, и ја сам, и ја сам...</p> <p>И д |
Турци и њихни сељани.{S} Свакога од њих Арса би редовно доводио овамо код ње, и они би се после |
е једва промуца:</p> <p>— Алата!</p> <p>Арса му поче силав опасивати.{S} Он то није ни осећао, |
дбацити, и викну:</p> <p>— Арсо!</p> <p>Арса, као пушком погођен тим већ заборављеним од старог |
се.{S} Све да се скине с тавана.</p> <p>Арса поче као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ |
ом (Арнаутима), него и оно дете.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љути, што она њега пита.< |
и и са увученим рукама у пазухе.</p> <p>Арса, што никад до тада, опи се на мртво име.{S} Није х |
адне, чекајући да га Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасивати, али с муком, јер цео |
ала целе ноћи отворена да стоји.</p> <p>Арса га први виде, и преплашен одјури унутра, у кујну, |
ксао, обезнањен, писак свекрвин.</p> <p>Арса, који је поред свега страха ипак тамо вирио и пази |
не друге собе у кујну и обратно.</p> <p>Арса, пошто алата распремио у штали, из које се јасно о |
зо поред њега на капију промину.</p> <p>Арса трчећи за коњем, једва успе да испред куће, кућњег |
ко зна због чега, бризну у плач.</p> <p>Арса међутим истрча, да широм отвори капију и да тамо н |
ињи.</p> <p>И да јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако саме.{S} Он јој ј |
с.{S} Он сам ништа није видео сем слуге Арсе испред себе.{S} Видело се само како се, да не би п |
дним, помућеним погледом, од чега би се Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по леђима јежила |
х рогожа.{S} И пошто још једном запрети Арси, да све уреди а особито да се она, газдарица његов |
Марко је стајао, гледао и сам наређивао Арси шта ће где да се намести и како.</p> <p>— Ту...{S} |
о! — настави плачно сасвим разумевши те Арсине узвике, прекоре, као: где су они, слуге и остали |
а погину за њега? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада се са свадбе врати, |
пцу, онда: „Немој, Арсо, седи код куће, Арсо“...{S} И Арса седи код куће, уз огњиште, али зато |
, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Арсо, код <pb n="226" /> куће, иди у варош и тамо чувај |
откине главче као врапцу, онда: „Немој, Арсо, седи код куће, Арсо“...{S} И Арса седи код куће, |
аго га предусрете.</p> <p>— Знам, знам, Арсо. — И у том стиже у сопче за Марком.{S} Виде како о |
ди и посрћући пође у двориште.</p> <p>— Арсо, појас и силав! — Једва што промуца <pb n="217" /> |
себе ногом одбацити, и викну:</p> <p>— Арсо!</p> <p>Арса, као пушком погођен тим већ заборавље |
оче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — настави плачно сасвим разумевши те Арсине узвик |
ела његова жена, Стана, са оним слугом, Арсом, који се већ није сматрао као слуга, јер је код њ |
p>— Коња, чизме очеве! — цикну Томча на Арсу.{S} И сам одлете у шталу и, не чекајући ни да се а |
о њима, она, не могући да издржи, почне Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> |
атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуда враћао, а да ни |
е тамо, уза зид доксата, донесу клупе и астал, за којим ће свирачи <pb n="167" /> седети.{S} А |
<p>Симка већ беше обучена и села у чело астала.{S} Испред ње је већ стајало стакло ракије, кисе |
фре.{S} И ма да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио да се, по старински, поставе со |
око ње, као увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, |
, док су свуда около по миндерлуку биле асуре.{S} Под је патосан плочама.{S} У средини горела ј |
ом, а не ногом, намештао је и дотеривао асуре, покровце, говорећи:</p> <p>— Тако...{S} То овде. |
ају постеље, испод њених ногу, на голој асури, увек би лежао Томча, муж јој, упола свучен, сави |
Турчин, који би запао међ њих, у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колик |
е, вештице!{S} Умрех за слатку воду!{S} Аух!</p> <p>И ужасан крик, шум, одупирање, везивање за |
га, говори:</p> <p>— Аферим, синко!{S} Аферим, Николчо!{S} Али много, синко, световно, много с |
лов, благосиљајући га, говори:</p> <p>— Аферим, синко!{S} Аферим, Николчо!{S} Али много, синко, |
и, као да честитају:</p> <p>— Ах, бато! ах, бато!</p> <p>Као свакада нису одмах могли да јој от |
иче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} Зар ви, б |
сасвим јасно, разумљиво...</p> <p>— Ах, ах, псу бре, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко |
тре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p>А Софка ј |
> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S} Ах, псу!...{S} И говорим њему: „Пусти ме, газдо, пусти |
бре, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} |
да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S} Ах, псу!...{S} И говорим њему: „Пусти |
и деда-Митре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p> |
ле су Миленију:</p> <p>— А Миленијо!{S} Ах ти, мори, мазнушо!{S} Ти бајаги нећеш!{S} Ти ли?</p> |
екаше:</p> <p>— О, невесто! невесто!{S} Ах, Томчо!{S} Ах, пусти сине!{S} Погле, какву ће сутра |
— О, невесто! невесто!{S} Ах, Томчо!{S} Ах, пусти сине!{S} Погле, какву ће сутра да грли!</p> < |
амандаљујте, да нико, нико...{S} Ах!{S} Ах! </p> <pb n="204" /> </div> <div type="chapter" xml: |
апију замандаљујте, да нико, нико...{S} Ах!{S} Ах! </p> <pb n="204" /> </div> <div type="chapte |
ах курво!{S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p>А Софка је знала да то зна |
ом, сасвим јасно, разумљиво...</p> <p>— Ах, ах, псу бре, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах м |
е тврдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S} Ах, псу!...{S} И говор |
своме бати, као да честитају:</p> <p>— Ах, бато! ах, бато!</p> <p>Као свакада нису одмах могли |
, ми ништа.{S} Ми керпичи!{S} Ђубре!{S} Аха! — И све то било је тако страшно али и са таком нас |
и, дедо!{S} Здрав си ми! — Жив си ми! — Аха!</p> <p>А са тим халакањем, усклицима настаје све в |
нска и ствар, за паре купљена.</p> <p>— Аха! — чу Софка како он чисто покликну од неке дивље ра |
арковој кући.{S} За њега се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, највише воли и да њега спр |
хмета са кућом не униште.</p> <p>Узалуд Ахмет, пренеражен, цео фис довукао <pb n="136" /> к себ |
S} И то се волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру пред |
дно све поквари.{S} Марко и неки чувени Ахмет, Арнаутин, поглавица највећег и најјачег фиса, по |
томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета са кућом не униште.</p> <p>Узалуд Ахмет, пренера |
е натраг у село, да тражи и убије онога Ахмета, газдиног крвника, док у ствари отишао и он у ха |
да вратио, још јаче, бешње псујући тога Ахмета, претећи му, док на послетку не поче и самога мр |
е било вере, ничега.{S} Маркова кућа за Ахмета је била слађа, пријатнија него његова рођена; ка |
у, кад би дошао, прво свраћао тамо, код Ахмета, побратима, и код њега преседео, одморио се и те |
њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета, или кога од његових укућана.</p> <p>Ахметов син |
то жали.{S} И то не толико себе, колико Ахмета побратима, јер за Јусуфчића зна се да мора бити |
рдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S} Ах, псу!...{S} И говорим њ |
да дошао кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов барјам, весеље, радост његове куће и његова бра |
та, или кога од његових укућана.</p> <p>Ахметов синовац, Јусуф, готово одрасте у Марковој кући. |
о бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови по његову главу не пређу — почео водити са соб |
родбина била потучена и упропашћена од Ахметовог браства, закупио неколико ханова, који су бил |
као што опет <pb n="134" /> за Марка у Ахметовој кући није имао ни харема ни ичега скривеног.< |
рим њему: „Пусти ме, газдо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја кр |
S} Само, онако пијан, на глас је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је уб |
коњаник сељак, планинац, дугих ногу, са ашама на коњу место узенгија и старим неким, дрвеним се |
лази и са њиховим девојкама и булама да ашикује, старац се почео обезумљивати:</p> <p>— Ако му |
чампаре, па и они пристојно стадоше.{S} Ашчика брзо тада приђе Тодори, поклони јој се.</p> <p>— |
а, што јој се у њен посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, после ће она.{S} Са девером заједно |
пезе, прозора.{S} И то тако страшно, да ашчика, унезверена, излете са запрепашћеним узвиком: „К |
> <p>А Софка, да би сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла све као што је ред, обичај, како бр |
зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче уплашено говорити:</p> <p>— |
ирачи свирају, да од њихне хуке и ларме ашчика и свекрва не би чуле његову исповест.</p> <p>И к |
S} Охрабреније на то његово ћутање поче ашчика да жури.</p> <p>А Софка је знала куда је позива, |
авати.{S} Пијан био и, можда, свекрва и ашчика нису умеле како треба да му објасне, и зато он н |
гурно би то било, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, држању, видело <pb n="212" |
</p> <p>— Ђид ти!{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика као да је била спремна на то, јер чу се како га |
води, у какав понор...{S} Виде како јој ашчика строгим погледом поче да даје знак, да бар она, |
тогод.</p> <p>— Ко? — погледа га у чуду ашчика.</p> <p>- Софка!{S} Зар дете да не једе ништа, д |
се чује ход по кујни, клопарање папуча ашчике и њен тихи шапат са свекрвом.{S} А баш тај шапат |
ти и заврћући рукаве појури у кујну код ашчике.</p> <p>— Дај, да окуси штогод.</p> <p>— Ко? — п |
зећи и пролазећи кујну, чу она за собом ашчикин још строжији глас овим Циганима у кујни:</p> <p |
анка.{S} А највише га порази, кад спази ашчикину голу руку, подбочену о кук, са заврнутом кошуљ |
н Марков глас, који се беше устремио на ашчику.</p> <p>— Ђид ти!{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика к |
ђе, пошто прегледа кујну, богато обдари ашчику, Цигане, а највише баба-Симку, повуче се горе.{S |
енушене луде крике.</p> <p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту, сигурно б |
олико данас добио.</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p> <p>Али видевши како се она са миндерлука, ме |
је и колико данас добио.</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p> <p>Али видевши како се она са миндерлу |
ћи запенушене луде крике.</p> <p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту, сиг |
штајући запенушене луде крике.</p> <p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту |
кога је и колико данас добио.</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p> <p>Али видевши како се она са ми |
редусретала:</p> <p>— О срећно, срећно, баба Симка!</p> <p>Она, радосна, одговарала је:</p> <p> |
Свака је трчала, да што пре стигне.{S} Баба Симка их с муком задржавала, док на послетку не ди |
ајапурена излеће друга и виче:</p> <p>— Баба-Симка, стрина Паса сву ме модрицом начини!{S} Сву |
е у амам, а до њених ногу једина остала баба Симка, па и она већ готова, опасана пиштимаљем и с |
але су код куће.{S} Једино што је пошла баба Симка, чувена трљачица, која ће тамо Софку купати. |
а, па да је купа, трља.{S} И та близина баба-Симкина дође јој још теже.{S} А знала је да сада н |
штипа. </p> <pb n="149" /> <p>Софка, са баба-Симком до себе, онако одвојена, на најлепшем месту |
на се сва стресе.{S} Али се прибра и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће од сада на њу улаз |
.{S} Ово од ујка-Стошиних!...{S} Ово од баба-Станиних, тетка Магдиних...</p> <p>А међутим све с |
ле на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Софком готово сама о |
а и по црвеном застору на улазу, али је баба Симка задржа и шану јој:</p> <p>— Софке, прво на т |
су пре њих ушле.{S} И све, као да им је баба Симка била све и сва, отац, мати, њој су се обраћа |
богато обдари ашчику, Цигане, а највише баба-Симку, повуче се горе.{S} Жене одахнуше.{S} Знало |
што више путује и учи — тај њен деда и баба тада никако нису били код куће.{S} Остављајући мом |
ања умрли му отац и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник није могао на време наћи, |
и.{S} То, увијено у бошчи, понесе собом баба Симка.</p> <p>Испраћене и одгледане са њихне капиј |
им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са том баба Симком и пошла.{S} Мати јој је имала само што више |
!{S} Да те није жао, што си постала <hi>баба</hi>?</p> <p>И ефенди-Мита јој приђе, пољуби се са |
преливало се у лепоти и пуноћи.</p> <p>Баба Симка ју је купала.{S} Полако, зналачки, својом ру |
де је била стока и са њом сасвим стари, бабе и старци, који нису могли да издржавају.{S} Целе н |
а, што је, или још као и дете, од своје бабе, матере и осталих тетака и стрина могла да начује, |
ду и бабу једва као кроза сан памти.{S} Бабин лик увек јој је мало јаснији.{S} Вечито је седела |
вечито долажење чувених ећима, лекара, бабица, толико бајање, посипање разним водама, вођење к |
, све више се дизала граја:</p> <p>— А, бабо, бабо!...</p> <p>То се односило на матер, која је, |
ећ и да је пецкају.</p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, много ти око новога пријатеља!</p> <p>Марко |
ати: </p> <pb n="131" /> <p>— Не плачи, бабо!{S} Да те није жао, што си постала <hi>баба</hi>?< |
више се дизала граја:</p> <p>— А, бабо, бабо!...</p> <p>То се односило на матер, која је, онако |
а је пецкају.</p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, много ти око новога пријатеља!</p> <p>Марко, седе |
одори, поклони јој се.</p> <p>— Срећно, бабо!</p> <p>И предаде јој сито, пуно шећера, леблебија |
тити главом и њу, <pb n="252" /> Софку, бабу своју, проклињати и кости јој у гробу на миру не о |
> <pb n="21" /> <p>Свога рођеног деду и бабу једва као кроза сан памти.{S} Бабин лик увек јој ј |
својим рукама.{S} Колико би пута Марко, бавећи се по годину дана на путу, кад би дошао, прво св |
пребегао, и тамо у Турској почео да се бави, тобож тргујући с њима.{S} Ретко би отуда овамо пр |
рговини, а обично би се целог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини једнако помињао и њим |
на други дан Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ зачу се свирка грнете, која поче да се изви |
олику љубав према њему, те зато, што га бајаги толико воли, једнако лаже за њ и оволико га упор |
иленијо!{S} Ах ти, мори, мазнушо!{S} Ти бајаги нећеш!{S} Ти ли?</p> <p>А то је почело Софку да |
е чувених ећима, лекара, бабица, толико бајање, посипање разним водама, вођење код врачара по р |
нарочито за ту кулу, толике су приче и бајке биле везиване и говорене.{S} И једино на том чивл |
жалиле и поудавале се за ситне трговце, бакале, већином скоротечнике, док се Софкина мати, Тодо |
чисто заклањајући својим усахлим телом бакарне боје Софку од радозналих <pb n="150" /> погледа |
очеше да промичу слуге са великим новим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклет |
лазила по неколико рђавих грошева) даде бакшиш дечку, испоручујући поздрав Тонету и његовој дом |
.{S} Сигурно пијан, као сваке суботе од бакшиша што је добио, слушајући по пијаци и чаршији.{S} |
p>Свирачи, зарадовани не толико његовим бакшишом, колико што су га песмом задовољили — а знало |
а, његова Софка, и он, тобож његов зет, балавац, довде <pb n="243" /> довели, да ето он, он, ох |
ике просторности, осећао се онај воњ од балега, ђубришта, помешан са мирисом на пресно: на млек |
клих зидова, да се меша доле са коњском балегом и после онако да заудара.{S} Све је било почишћ |
н је био чист, топао, и пун животворне, балсамске свежине, као што су дани пролећа пред Ускрс.{ |
ишом, и она тада код њих била и са њима банчила и пила.{S} И затим, како се то цело весеље посл |
живи.{S} Зато их увек и било по околним бањама, где су се опорављали од неуредна живота, да би |
ла је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p>И када је Тоне дошао, да то све каже Софки |
знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада треба да се ради и онда нека се са |
јом жртвом и оним својим ноћним мукама, бар остале усрећила.{S} Кућа се повратила и добила онај |
буком бацио би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И од једа заваљивао би се на |
</p> <p>И онда бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара.{S} Знала је она д |
и немајући када о чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има онда у доброј успомени по њ |
који је газда, већ толико је у вароши, бар он треба да зна какав је овде ред: да је већ једном |
, кад оде, Софка чу како је закључа.{S} Бар је ослободи, да не мора стрепити од нечијег доласка |
поче осећати како ће бити то и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, бити лакше, пошто је |
послетку и право је да тако и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онакв |
ој, Марка, мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се ето продужава њеном децо |
он кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њ |
строгим погледом поче да даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада треб |
, грлила и љубила мужа и молила Бога да бар једнако ово овако траје: овако ноћ и она, овако уса |
У неком је великом послу.{S} Гледаће да бар на јесен дође; и како је Софки послао баш ту басму, |
фке, и сама мати звала, и, молећи их да бар од Софке крију и штеде је до последњег тренутка, са |
то сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме надала, |
ер, када се већ оволико препатило, онда бар нека буде потпуна патња и мука!</p> <p>И зато би за |
твари сасвим нешто друго.</p> <p>И онда бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да се пр |
нечијег доласка.</p> <p>Али је требала бар и капију да затвори, те да кроз њу доцније не види |
:</p> <p>— Ох, шта га не шаље? ..{S} Па бар да јаве...{S} Изедоше ме! </p> <pb n="140" /> </div |
рети на њу, Софку, још мање да јој буде бар благодарна, што ето њој, због њене удаје и свадбе, |
родбински дуг према њој да одуже: да је бар сада угосте, почасте, док се та несрећа није догоди |
о дупле, праве турске ципеле.{S} Или је бар тако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда п |
ада се увери да се то мора, онда што се бар не показа како доликује њој?{S} Што одмах, без речи |
оже бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме, Софке, не мучи.{S} Зашто, моје је и овако мн |
ена силна запиткивања о свему.</p> <p>И бар да јој сина Томчу, када овај поче расти, Марко оста |
ош мање да слатко изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са н |
те њене патње имали користи, том патњом бар њих, оца и матер, ослободила и живот им осигурала.. |
се, откада је отишао тамо у хан, овамо бар не наврати, не дође, да се тиме, не Софки као извин |
сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубил |
они, његови сељаци, то не знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је у вароши, бар он т |
да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ...</ |
он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не јављај |
за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји неговала, све сутра иде, одваја се, откида |
због тог материног плача, би лакше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.</p> <p>Али ник |
ћи своје угужване чакшире.</p> <p>И што бар тада не би паметна?{S} Што се не диже и заједно са |
кар тамо у туђини, у Турској, ипак буду бар заједно са њиме, те да једном и оне имају над собом |
е то десило, те није могао стићи, да их бар види мртве.</p> <p>Али поред све те његове одвојено |
елости почеле да падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, могли јести, пошто од њих и |
ко владао собом, грчевитим прстима поче баратати по недрима, по још дужим џеповима од јелека.{S |
кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов барјам, весеље, радост његове куће и његова браства не |
и пробајући фаље на пиштољима, да није барут уквашен.{S} Слуга за то време отрча до капије, от |
це пуне зејтина, гаса, али увек највише барута и олова и оружја.</p> <p>Овде је једнако седела |
лине, треперења, тако да се Софка са по басамака брзо врати, још увређенија.</p> <p>После, чим |
атко, подједнако, него како где, као на басамаке.{S} И сви са великим, зимским шубарама, у крат |
чини?</p> <p>Магда преплашена устрча уз басамаке, да горњи бој осветли.{S} Ускоро пред њихну ка |
ој изгледале незгодне, што учкур и нова басма није била угужвана и умекшана, те су је гребле ок |
су преко њихних руку пребачени дарови, басме и свиле, те се није могло видети њено непрекидно |
е већ нове хаљине, сашивене од оне нове басме.{S} Кратак, доста отворен јелек са жутим ширитима |
ама, свиленим, од најновије и најскупље басме, која би се у вароши почела да носи.{S} Целог дан |
нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме.{S} Не може још да дође.{S} Закасао у неку тргови |
но са два шегрта који донеше читаву рпу басме.{S} Софка је знала како је сад Магда са тим шегрт |
у понесе.{S} После сврати у Дућанџик за басму.{S} Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за на |
ошла кроз комшилук, да би сви видели ту басму за Софку и завидели јој.</p> <p>После, пред вече, |
сен дође; и како је Софки послао баш ту басму, да јој се начини хаљина...</p> <p>И заиста, и са |
е.{S} Чули су се тихи, уплашени кораци, бат ногу из оне друге собе у кујну и обратно.</p> <p>Ар |
епсија и сахана.{S} Са улице допирао је бат корака.{S} У опште дан је био чист, топао, и пун жи |
ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, гласни разговори; и када мати, видећи и сам |
е крцање ђерма на бунарима, тек по који бат улицом!{S} Журећи се, ако прође тек по који слуга, |
то, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака.{S} Једино горе, из њине куће и из оне |
не сељачке свирке и песме.{S} Све бешњи бат ногу од њихних тешких, јаких игара, једнолико, у ши |
трепет браственика, видело се како он, бата им, Марко, чисто жали.{S} И то не толико себе, кол |
побегоше уплашено прошаптавши:</p> <p>— Бата се љути!</p> <p>Али тада се Софка диже и сама учин |
свакоме нека да што жели.{S} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли што за њ?</p> <p>— Јутрос ми до |
аког изненадног додира, чак и од шума и бата нечијих корака голицаво трзала и слатко увијала, к |
, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето |
се, да највише стрепе од Марка, свога „бате“, јер долазећи једнако су се уплашено обзирали, да |
у гомилу, и сви око њега, Марка, свог „бате“.</p> <p>А Софкини опет, ради њих, да би пред њима |
еше себи а нарочито њему, свекру, своме бати, као да честитају:</p> <p>— Ах, бато! ах, бато!</p |
а старија, а и што је то била Маркова, „батина“ сестра, која им је, у осуству његовом, била ста |
и сам кров и кућа диже.</p> <p>— Леле, бато!{S} Куку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да б |
у, убијени и згрчени:</p> <p>— Ох, бре, бато!</p> <p>Јер сви они, — ма да им Марко, или тек јед |
пију, само би хукнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! — И не би улазили у саму кућу, кујну, собу, већ с |
>— Леле, бато!{S} Куку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, как |
у, поздрављале би га:</p> <p>— Дође ли, бато?</p> <p>— Дођох! — Кратко, са досадом, чуло би се |
S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би који дојурио с коњем, сиш |
ућа диже.</p> <p>— Леле, бато!{S} Куку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> |
ао да честитају:</p> <p>— Ах, бато! ах, бато!</p> <p>Као свакада нису одмах могли да јој откаче |
ме бати, као да честитају:</p> <p>— Ах, бато! ах, бато!</p> <p>Као свакада нису одмах могли да |
о су оне те своје синове једнако њиме, „батом својим“, како су га сви у родбини звали, застраши |
ене свога новог пријатеља, тог њиховог „бату“, сви су се утркивали у служењу, облетању око Марк |
се, кад већ и она дође, све заборавља, баца, потпуно се предају јелу, пићу и весељу.{S} И то ч |
ди Мита, изван себе, поче у двориште да баца чаше, просипа вино.</p> </div> <div type="chapter" |
дворишту, по кући, чак и преко куће да баца шећер и леблебије.</p> <p>Мрак отпоче бивати сасви |
огу да је задржим.{S} Само кида цвеће и баца.</p> <p>Софка, једнако осећајући на себи његову ру |
ару за цигаром да <pb n="168" /> пуши и баца.{S} Сваки час устаје са столице, опет седа, скршта |
скалашне снашке, и видело се како бесно баца поглед на исту ону црномањасту девојку, која је ку |
у, као откривајући је, разграђујући је, бацајући са ње кров, димњак, настављао је. — А ето и тв |
е могу ову њину „варошку“ да пијем. — И бацајући се сину о врат и љубећи га страсно продужавала |
у девојку, која је купајући се певала и бацала тас.{S} Бесно грлећи, дирала је:</p> <p>— Миту, |
д беса, ножевима и јатаганима из силава бацали се на Цигане и секли им бубњеве.{S} Жене су бежа |
овамо у варош пуцањ пушака и видело се бацање ракетли.{S} После, у потаји, у поверењу, причало |
еба извијали су зурлама.{S} Марко им је бацао читаву кесу новаца.{S} Одједном он ђипи и позва ј |
игру другом руком око себе просипати и бацати, да би тако пун, сладак и раскошан био нови брач |
</quote> <p>И немогући више од севдаха, баци тас од себе.{S} Тас звекну, одскочи и звечећи отко |
соби, као неки страшан терет скидајући, баци кесе.{S} Сигурно их је у сама прса ефенди-Митина б |
њу, да је охрабре, она брзо, одједном, баци са себе и остало одело и ужурбано позва Симку.</p> |
осећала да би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже како је ипак та није надмашила, |
фка не сме да прекорачи догод свекар не баци у њега дар, новац, и не обећа, који ће део од имањ |
у пешкир, ка отвореном прозору.{S} Паре баци у ћоше на миндерлук, међу јастуке.{S} Од њих се чу |
але, знајући да нико не сме овамо да се баци.{S} Свекар јој, Марко, никако као не могући да вер |
је могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} И баци им кључеве, да они, како знају, иду, раде..</p> <p |
се ћу да вам почупам.</p> <p>Од радости баци шубару, свуче кратку чохану колију и са срећним, о |
му пут.</p> <p>Слуга, пошто још једном баци престрашен поглед <pb n="254" /> по коњу, да није |
јој почео да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да се покаже!{S |
, то је, да као свакада, чим уђе, одмах баци поглед на два велика катанца, која су висила о дос |
е дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци им динар и викну доле ка кујни:</p> <p>— Жене, рак |
а је знала да је капију затворила, ипак бацивши шамију на косу и на прса, сиђе доле.{S} Чисто с |
шко пада!{S} Како би он све то оставио, бацио, и запрепашћујући све, као што то њему и доликује |
Сигурно их је у сама прса ефенди-Митина бацио, јер тако јетко и презриво викну:</p> <p>— На!</p |
могао да издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не глед |
лном лепотом све остале женске иза себе бацити, а све мушке по кући — не гледајући ни род, ни д |
нова девојка, која ће њу својом лепотом бацити већ једном у запећак и учинити је — уседелицом.< |
од подрума и тамо, размичући обруче на бачвама, бушећи рупе између дуга, точила вино Тонетово. |
напред за целу годину кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и |
снашке, знаш, ја ако могу једну или две бачве да захватим.{S} Остале, све, само је ваша кућа у |
те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подрум.{S} Метнуће чак и свој |
а није Бог зна шта.{S} Знаш ти оне наше бачве?</p> <p>— Како да не, снашке?{S} Памтим још кад с |
илом би је натерали да однесе и врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бивала, Софка је одоздо |
одрина зоре поче пробијати одозго, кроз баџе, и ломити се са светлошћу огња.{S} Из комшилука чу |
ров, како је цео дан преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, |
аваница и оне кујне са оноликом широком баџом над огњиштем, због које човек никад ноћу није сме |
стражом испред куће, овај одозго, кроз баџу, упао посред огњишта.{S} У мраку и запрепашћености |
све знала, све унапред осећала, а сад, баш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, ту се |
ох, што је слатка ова наша вода!{S} Е, баш је нигде нема!</p> <p>И да забашури све то, поче се |
а у помоћ, већ тихо, убијено, без наде, баш због тога оно му све јасније, све силније допире до |
не мисли како они, од велике сиротиње, баш морају кућу продати, те да се он покаје, јер, кад б |
оне високе планинске траве.{S} А опет, баш испод те њене круте кошуље, испод њене опечене сунц |
кад би мене хтела пустити....</p> <p>— Баш добро.{S} Боље ти него туђин, — одахну мати.</p> <p |
е — свршено је!{S} А то њено цвиљење, а баш стога што није силно, не призива у помоћ, већ тихо, |
чике и њен тихи шапат са свекрвом.{S} А баш тај шапат њега, Марка, толико пренерази.</p> <p>— С |
ше пију, певају; бојала се, да она тада баш не поклекне, не покаже се довољно срећна, весела.</ |
ма.</p> <p>Не зна се који је од предака баш саму кућу подигао, али се знало да су од вајкада би |
м, тато.{S} Све вас волим.</p> <p>— Ама баш све?</p> <p>— Све, кућу, тебе, а највише тебе.</p> |
} Зато се Софка и трже, јер, узнемирена баш том тишином, мирноћом, предвечерјем, кроз <pb n="65 |
аки од њих, не верујући самом себи, кад баш мора да излази у чаршију, пре изласка прво морао ић |
то ће је он стално избегавати.{S} И кад баш буде морао, због света, с њоме да говори, увек ће м |
и-Мити, мати би одговарала: како јој је баш пре неки дан послао новац; и долазио човек, да јој |
се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онаква и толика, за какву се издавала.{S} Затим, по |
е се због тога у прво време немање није баш тако јако ни осећало.{S} И зато је матери Софкиној |
за младожењу, који је још дете, то није баш толико страшно, колико је страшно ово његово: што о |
три дана тамо остати.</p> <p>Не зна се баш зашто је полудео.{S} После болести, у којој био сав |
д и обичај, од ње дознати.{S} И то неће баш из њених уста чути, него <pb n="110" /> ће ова доћи |
међутим, ма да је знала да то треба, и баш је то највише и плашило, осећала је како никако не |
ароши што издвојенији и удаљенији.{S} И баш у том упињању да се од свих издвоје, изгледа да су |
ећивао, давала подушја, парастоси.{S} И баш у том једнаком одлажењу, тачном вршењу дужности пре |
а нису смеле да се појаве.{S} И која би баш морала послом поред њега да прође, пролазила би, ал |
његов осмех говорио: „О, о, погле, ови баш почели да живе; погле како се удесили.{S} А ја овам |
) — почеше улазити унутра.</p> <p>Да ли баш од пића, или тек од напора што све то, своје пијанс |
раж, и то драж у покретима тела.{S} Али баш зато никако <pb n="66" /> више није смела да се вра |
р на јесен дође; и како је Софки послао баш ту басму, да јој се начини хаљина...</p> <p>И заист |
ме или да га пољуби у руку.{S} Није био баш толико стар.{S} Али он, гост, као да то примети, и |
та на њега, свекра, самог Марка.{S} Ако баш они, његови сељаци, то не знају, а оно бар он, који |
све јачи, све бешњи.{S} Док једна, а то баш она која се тужила како је стрина Паса уједа, витка |
ужем и осталима, старијим, да игра и то баш сад, и то чувено „тешко оро“, — она одмах поче, и т |
:id="SRP19101_C8"> <head>VIII</head> <p>Баш на други дан Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ |
дрве јој допире ноћни хладан ваздух.{S} Башта поче да јој се нија, ноћ све лепша, одређенија, к |
и....{S} Све, све то: и ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, |
ленила се и пружала чак иза куће њихова башта.{S} Под стрејама чеврљали су врапци.{S} Из комшил |
ње ограде, гажење цвећа — отуда ниједна башта после удадбе не може се по две три године наново |
већ су се оцртавала била.{S} Из њива и башта допирао мирис труле траве и корења.{S} Тамо негде |
се мало оправи и иза ње подигне и уреди башта.</p> <p>И тако и би.{S} С пролећа већ је била уве |
и би.{S} С пролећа већ је била увелико башта прекопана.{S} Извађене и набацане уза зид белиле |
ћни мир и раскош.{S} А око куће се опет башта једнако проширивала, пунила најлепшим и најбољим |
де на капију улицом, већ кроз капиџике, баште, куће, како би се са целим комшилуком видела, са |
упротна, која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и пространијом чинила је соб |
спред себе, обухватала је све оно поље, баште, њиве и друм, којим се улазило у варош и пролазећ |
о се, поред чесме, на ниже, где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је био као |
опраћала је до самог капиџика и суседне баште једнако намештајући је и дотерујући је...{S} Јер, |
сељаци.{S} Сви они долазили су отуда из баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза |
није чуло; такође ни из дворишта, ни из баште.{S} Зато се Софка и трже, јер, узнемирена баш том |
силније бивало, да би она, долазећи из баште овамо кући, од раздраганости и среће чисто руке в |
гор, који је храбрио.{S} Али међутим из баште поче да бије свежина и то тако слатка и бујна.{S} |
на шта све ово?</p> <p>У том чу како из баште долази мутави Ванко.{S} И то пева.{S} Сигурно пиј |
ету до прозора, да би могла отуда, кроз баште, све овамо видети.{S} Око ње, по поду, била су по |
почела и готово продала онај горњи део баште <pb n="39" /> иза куће, који је гледао на улицу.{ |
и пође са Магдом.</p> <p>И идући преко баште чула је како отуд трчећи и јурећи сви вичу: </p> |
фка склоњена у ону комшијску кућу преко баште, седела је у малој собици на кревету до прозора, |
ањци; из оне комшиске куће, одмах преко баште, где је сада ограда била изваљена, да би се могло |
не види, иза куће увела и тамо у крају баште за неко суво дрво привезала, да уз нарамак сена и |
а покреће и почиње да осваја онај свежи баштенски ћув.{S} По башти лишће шушти; из траве и алеј |
у ноћ, која је била прорешетана дрвећем баштенским и околним зидовима комшијских кућа, она се п |
рик Магдин и кад ова потрча ка капији и башти, да иде у комшилук и тамо по обичају разгласи, ђи |
шта ће, једнако да иде испред куће, по башти.</p> <p>Софки онда би јасно да се она зато оволик |
} Или се шета, или обилази око куће, по башти и све надгледа, дотерује.{S} Највише се задржава |
акање, топот коња, крцкање самара и, по башти, и од коња и од људи, у тишми рушење ограде, гаже |
осваја онај свежи баштенски ћув.{S} По башти лишће шушти; из траве и алеја цвећа диже се онај |
, који се све више почиње да разлева по башти, реци и тополама тако чудно, страсно и топло.</p> |
отеривала.{S} Око куће, испред ње, и по башти чистила је и раскрчавала, да је тај купац, када д |
ко дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опкољен тацнама дувана и ш |
, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, готово као луда, почела да разгова |
а закити се само једном китом свежих, у башти набраних зумбулова и међ њима једина бела лала.{S |
собито по праговима и степеницама.{S} У башти од онога јучерањег великог огња једва се подизао |
е, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње оставили.{S} И чим уђу, прво би и |
— Добра!{S} Цело јутро јури и трчи кроз башту.{S} Не могу да је задржим.{S} Само кида цвеће и б |
зго овамо, к њима у кујну.{S} Прегледао башту, двориште.{S} Силазио је и у подрум.{S} За њим иш |
чак и разбивши једну тестију, побеже у башту, иза куће.</p> <p>Тамо на капији чу се неки тих, |
еним од старости, од усамљеног седења и бдења у својој собичици, дугим а још јаким гласом поче: |
у друштву чувених Грка, Цинцара и првих бегова, Турака, које због вере нису могли примати код к |
позивају.{S} И то не они стари бегови, бегови само по богаству, већ ови други, који су, поред |
јмеродавнији оцењивач женскиња, које би бегови доводили за себе.</p> <p>Доцније, када је требал |
гове учености а и отмености почели први бегови и паше да позивају.{S} И то не они стари бегови, |
паше да позивају.{S} И то не они стари бегови, бегови само по богаству, већ ови други, који су |
киног оца, ефенди-Мите.{S} Са Турцима и беговима и он пребегао, и тамо у Турској почео да се ба |
је син почео једнако само са Турцима и беговима да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове |
дња и псовки, чуо како је опет са неким беговима негде начинио какав лом и чудо, и у зору кући |
е, одмах по ослобођењу, и он са осталим беговима и Турцима отишао и пребегао у Турску, оставивш |
а се одвикне од мешања и дружења са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари сасвим нешто дру |
или сељака из околних села, а понајвише бегунаца из Турске.</p> <p>Коњ алат, дуга репа чак до к |
вује ради њих, да њих избави сиротиње и беде.{S} Знали би то, осетили би они, њени, и не само о |
ко врата закопчану кошуљу с чипкама.{S} Бедра јој не као у девојке, но као у сваке нове жене, з |
таса и метао јој <pb n="171" /> руку на бедра, а особито на једар јој кук.{S} Оне се нису трзал |
еутегнута, њена се развијена половина и бедра још више истицала.{S} Сама јој се свекрва, гледај |
и јој се нису случајно шалваре смакле и бедра, половине јој се виде више него што треба, и да ј |
равом, и због тога јој се свакад стас и бедра јаче истицали.{S} Мало дугих, сувих руку, са исти |
како јој месо, оно ситно по куковима и бедрима, чисто пуца.{S} У јутру налазила би се далеко о |
осле морала једнако да извија плећима и бедрима, пробајући да ли јој од тесноће неће где год пу |
набијеном, још мушком руком нетакнутом бедру, почиње да се заборавља, почиње да осећа како је |
’к Наза,“ како су је звали.{S} Три пута бежала као девојка.{S} Три пута се турчила.{S} Готово ј |
рних погледа, као кроз шибу пролазиле и бежале на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, |
Девојке опет, које су пре од њега чисто бежале и дрхтале од страха пред њим, после његових тих |
а Цигане и секли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза ње крил |
ета, од кога су се они толико одвајали, бежали, али којега су се толико исто и бојали, јер је, |
опет је настало задиркивање, голицање, бежање и ваљање по хаљинама.{S} Опет се цео амам испуни |
аже, и Арса прекидао, остављао је и као бежао од ње.</p> <p>Она и не слушајући га, јер је увек |
једном свршити, не може се више, треба бежати, продати и кућу и све...{S} Е, али шта ће онда г |
овим жутим шамијама, старим антеријама, беже испред њих и, као да их умилостиве, окрећу се к њи |
опињу над њим али оне, смртно уплашене, беже ма на коју страну.</p> <p>Доле Магда се узрујала.{ |
опет га изува.{S} Слуге тада морају да беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, са |
и! три за дваест пара!</p> <p>А сељанке беже, склањају се од њих, уверене да ће им подвалити.{S |
подвалити.{S} Али највише се склањају и беже стрепећи да их не прегазе коњи пијаних сељака, кој |
аног и масног, или палог, на патосу.{S} Бежећи, примети како јој мати прође поред ње, и оде к њ |
стрина Паса уједа, витка, црнпураста и бежећи од другарица, које су је јуриле, поливале водом, |
ри.</p> <p>— Нано!</p> <p>Али мати, као бежећи, окренувши се од ње, све више је наслањала главу |
мајте и удешавајте!</p> <p>И журно, као бежећи од те теткине куће, а у ствари од Софке, изгуби |
а због тих слика, поче се дизати, и као бежећи из собе хуктати:</p> <p>— Боже!{S} Боже!</p> <p> |
.</p> <p>Мучећи тако саму себе, једнако бежећи од куће, паде једном у постељу и брзо, за неколи |
полетеше.{S} Чу само како Марко, чисто бежећи из собе од ње, тамо међ својима, са неком страшн |
обеже.{S} Али, да се не би приметило да бежи, једнако се око себе загледао, тобож исправљајући |
хне куће.{S} Чисто јој дође да и одавде бежи.{S} У том уђе Магда, шушкајући полако, мислећи да |
онда се брзо, голицаво извија од њега и бежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да долазе.</p> <p |
а да се претвара.{S} Знала је она да он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а он |
не могу да те браним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо, иди од њега.</p> <p>Али кад Софка никако не |
Морала да буде права, истинска служба, без скраћивања.{S} Софка чу како отпочеше њени, поређан |
ћали као склоњени и сигурни.{S} А сада, без њега, дошли као обезглављени, јер над собом више не |
асвим топла.{S} Истина, била је сниска, без патоса, са набијеним подом, али јој се није више чи |
офка сети, да су можда одавно без пара, без игде ичега, и са језом дочекујући га поче себи да п |
као да се не може без њих, тих стараца, без њихна присуства и одобрења, отпочети оно што они ми |
ом за њега кроју.{S} Чакшире мало уске, без гајтана, јер су оне лакше а скупље стају због тежег |
о, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово треба јед |
не призива у помоћ, већ тихо, убијено, без наде, баш због тога оно му све јасније, све силније |
њено цвиљење, и то не јако, него тихо, без наде, убијено:</p> <p>— Куку!{S} Куку!{S} Леле, мај |
показа како доликује њој?{S} Што одмах, без речи, не пристаде?{S} И по томе би сваки, нарочито |
колима, и то лакованим, са федерима, а без оца, већ само са матером и којим братом.{S} Па и то |
м бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са великим земљаним буклијама, |
ој њихов Марко, можда, на жао учинио, а без њихове кривице и воље.{S} Можда је и сасвим унесрећ |
амо папуче није могла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чарапа, које су јој но |
кратко обријан, у широким мор-чакширама без гајтана, с бројаницама, ситним брзим корацима стаде |
сада до јела — него, као да се не може без њих, тих стараца, без њихна присуства и одобрења, о |
не узима за себе, није удовац, још мање без деце, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} |
нити руком штогод да помогне — ма да се без њега није могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} И баци |
рца, свакога од њих двори и слободно се без стида, као код своје куће, креће.{S} Пушта да јој с |
ва је била стара, масна; па чак негде и без поставе са поиспадалим памуком.{S} А сам он, његова |
се једном и овако свршило, да, макар и без куће, макар тамо у туђини, у Турској, ипак буду бар |
одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега сва родбина била потучена и упропашћена од Ахм |
олијом на леђима, и у спаваћој антерији без бошче.{S} До ње је лежала постеља, забачен јорган, |
гове куће и његова браства не може бити без њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета, или |
послушам и нађем се.</p> <p>У том, као без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха седе на зе |
ко треба.{S} Око поноћи, када Магда као без душе дотрча к њој и јави:</p> <p>— Иду младожењини! |
се скине с тавана.</p> <p>Арса поче као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ Станину да на |
у се не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе истрча овамо ка капији, кад чу газдино као уве |
јала да ће сасвим остати сирота, готово без хлеба, и ако се у велико почела да бори са сиротињо |
увек бивало, када би он остајао на само без ње, онда, када би га она, или услед посла, или усле |
тада се Софка сети, да су можда одавно без пара, без игде ичега, и са језом дочекујући га поче |
били су све разузданији.{S} Сви одавно без силава, појасева и чизама, и голих, косматих прсију |
ру, Софки се учинило да их не зову, што без њихових здравица и благослова не могу они да отпочн |
без њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета, или кога од његових укућана.</p> <p>Ахметов |
гле како се удесили.{S} А ја овамо могу без ичега.{S} Ја и њена мати ништа, заборавили на нас!“ |
м је својим именом давао силу, одбрану, безбедност.{S} Јер довољно је било рећи: „Ово је газда- |
фенди-Мити, новац да шаље, те да он што безбрижније живи, учи и што више научи.</p> <p>И заиста |
а, дубоко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса светлост, испресецана црним ивицама околних з |
ти набраних зумбулова и међ њима једина бела лала.{S} И то се закити не горе, више чела, него п |
амена јој.{S} Из целе ње бије она чиста бела, женска сређеност, засићеност, а која се код ње на |
е меке женске хаљине; да се виђају лица бела, нежна, очувана и негована.{S} Око куће једнако се |
не коже.{S} Лица не толико свежа колико бела, нешто мало дуга, омекшала, кошчата али са чистим |
>Сутра сунце затече чочеке преобучене у бела одела и набељене, и то много, утрпано, да би се са |
{S} Из кофе на бунару цурила је вода, и беласајући се спрам сунца, капала је по плочама.{S} Тра |
се око чланака виделе њихне, хаџијске, беле чарапе.{S} И сви они, њени, заједно једно уз друго |
ке, кратке, да би им се што више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, које су носили, нису биле ка |
и широким корацима и завученим рукама у беле чакшире.{S} И, ма да се још није био ни приближио |
можда затруднела, родила дете са каквом белегом или болешћу.</p> </div> <div type="chapter" xml |
љуби у руку свекра, од њега прими дар и белегу, она и онда мирно оде.{S} Још мирније, и с тако |
исто се потурујући, иде, а испод темена бели се његов кратак, широк врат.{S} Али када виде како |
ром, разгрнута врата и прсију, те му се бели нова, свилена, са чипкама кошуља, сигурно Софкин д |
.{S} Сваки час су летели из руке у руку бели пешкири, којима су брисале зној са чела, завлачиле |
ивено и почишћено.{S} Од капије до куће белила се калдрмисана путања.{S} Из кофе на бунару цури |
жуљених јој и жутих руку, помаљала се и белила као млеком наливена тако нежна и слаба њена снаг |
екопана.{S} Извађене и набацане уза зид белиле се гомиле камења.{S} Земља се црнила мека и изри |
м, широким јорганом, јастуцима, чистим, белим, миришљавим, не може очи од ње да одвоји.{S} Пока |
намештаја.{S} Поред она два прозора, са белим кратким завесама, која су гледала на цркву и варо |
биле савијене спаваће хаљине, покривене белим чаршавом, душеке и јоргане.{S} Истина <pb n="71" |
са бројаницама, у лакованим ципелама и белим чарапама...{S} Па онда исто тако је знала, када б |
хаљинама, суве, црне са светлим очима и белим зубима.{S} А из правог амама ће допирати топлота, |
а својим већ старим али још доста јаким белим сапима, као да ни он не сме да рже и копа ногом, |
нцима и боса, ишла у папучама и вуненим белим чарапама.{S} Па и то, колико се пута заборави и п |
ка готово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око очију и обрва.{S} Тресе се од старост |
лепшем месту на душеку који је покривен белим новим чаршавом, свлачила се.{S} Али некако споро. |
висока, са уским лицем, мирним, готово белим очима и устима.{S} Ма да је имала чиме целу кућу |
е усне, хладне, уздрхтале, а посуте већ белим маљама.{S} Чак напротив би јој мило, кад виде как |
тина доста новом али простом шамијом, у белим дебелим чарапама и опасана сељачком футом и са об |
де, синко!</p> <p>Алил, полуциганин, у белим чакширама, са чалмом, дугачка носа, просед али ви |
Марија курва!</p> <p>И везаних ногу, у белим, новим чарапама, једнако подскакујући, настављао |
ама.{S} Испод њих вири њена обла пета у белим чарапама од конца.{S} На прсима леже низе дуката |
тка и вилица, почела она млечна, женска белина.{S} Нигде, ни по потиљку, ни око ушију, нема маљ |
аве, крупне дојке, у којима су се испод белине коже већ назирале, као одавно зреле, неке грудве |
цало једно велико парче пите, које се и белином свога брашна и множином јаја и сира одликовало. |
ним чланком руке, који је показивао сву белину њене коже.{S} Лица не толико свежа колико бела, |
погнуте главе, у папучама, распасан.{S} Белио му се учкур од широких чакшира а око њега јелеци |
х се лелујао венац од шимшира и великих белих ружа, којим је била окићена капија — њој цела кућ |
дно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пресно масло и сир, ш |
ранијом чинила је собу и она множина по бело окреченим зидовима повешаних свилених и као вал ла |
бе у свежини облог јој и као млеко тако белог и нежног лица.{S} И кад је овако лепа у свакидашњ |
{S} Сам га унесе, положи по поду, преко белог чаршава и намести му главу на јастук.{S} И када м |
кук, са заврнутом кошуљом, и то чистом, белом, те по томе он познаде да није прала судове, него |
избријаног врата, а као увек обвијеног белом чистом марамицом, јаче му се истицала јабучица и |
дебели, кратки и са набраном али чистом белом кожом.{S} Само на једној руци имао је и то само ј |
брада одскочише, везавши јој испод грла белу свилену и меку марамицу, Софка изиђе заједно с њом |
офка чистила, падала и прљала јој чисту белу кошуљу око врата и на прсима.{S} И тако покривена |
<pb n="11" /> и снагу негују, да су што беље, што страсније.{S} И циљ живота да им је тај: која |
САВ СТАНКОВИЋ</p> <p>НЕЧИСТА КРВ</p> <p>БЕОГРАД * 1910</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ</p> < |
стина, једнако су се звали њиховим, али берићет се није, као некада, довлачио сав; већ једва не |
се у том његовом осмеху крије јеткост, бес и подсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка |
иже.{S} И, осећајући такву снагу, такав бес, чак и мржњу према оцу, пође к њему.{S} Особито бес |
ари да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и стиска рукама.</p> <p>— Како |
ћ права жена, своја, ничија више.{S} Од беса стискајући прса, да би од бола чисто јаукала, и ди |
са мамузом, гази и скида катанац.{S} Од беса, што не може одмах да се катанац откине, он га изб |
тако ће бити луде.{S} Триста ће чуда од беса и страсти чинити.{S} И доцније, што пиће буде јаче |
ене и омекшане до костију, да излуде од беса, певале су.{S} Амам бруји.{S} Чак и амамџика ушла. |
ни, не знајући шта <pb n="201" /> ће од беса, ножевима и јатаганима из силава бацали се на Цига |
ављао је. — А ето и твоја глава! — И од беса, пића, ударајући се по глави и врату, заждио би он |
pb n="209" /> да се међ собом туку и од беса сами себи секу руке, ноге, тако да су морали, вуче |
е све то, а она не може! — И дрхтећи од беса, осећајући како му ноге у чарапама упадају у ћилим |
нано?{S} Зашта?... — Поче, а већ јој од беса сузе ударише.</p> <p>— Не знам, чедо!{S} Не знам, |
гласу, шиштавом, шупљем, запенушеном од беса, ваљда и пене која му је била из уста, била сигурн |
/p> <p>Једнако усправљајући се и већ од беса тресући се, и то не као пред Софком, већ као пред |
чисто покликну од неке дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се |
ајвише ракије.{S} И закрвављених очију, бесан, гледајући у њу како она не пренеражена, не уплаш |
и се на јастук.{S} Не толико тада љут и бесан на њега, сина, колико на њу, на ту њену тобож тол |
слатка.{S} Сваки час их облизује.{S} Од бескрајне чежње за нечим осећа да би јаукала.{S} И тада |
и луди, бесни; стискање, ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дна душе упијање једно у друго...< |
и је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу механску, да с |
е драго и мило, — постају толико луде и бесне. </p> <pb n="162" /> <p>Зато је њих Софка са осме |
ржњу према оцу, пође к њему.{S} Особито беснела је због увреде: што, и ако је то хтео са њом, д |
умљивати:</p> <p>— Ако му је до тога, — беснео је, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} И он је некада |
њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда, покоре.</p> <p>Долазио би кући заје |
уводе.{S} Он прилази.{S} Пољупци луди, бесни; стискање, ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дн |
то: свршено је.{S} Ено, он тамо, горе: бесни!{S} На очи не смем да му изађем.{S} Ох, црна ја!< |
е, да још испијају оканице, па онда као бесни јуре овамо на коњима.{S} Из недра им испадају ств |
отово попрскан пљувачком.{S} И то не од беснила, што му овај одриче, не да паре, него што су га |
а...</p> <p>И узимајући од Магде пушку, бесно, сав цептећи од радости, поче да пуца.</p> <p>И н |
је купајући се певала и бацала тас.{S} Бесно грлећи, дирала је:</p> <p>— Миту, Миту овој пушта |
оне раскалашне снашке, и видело се како бесно баца поглед на исту ону црномањасту девојку, која |
о сокацима што воде на друмове.{S} Трче бесомучно, да достигну муштерије.{S} Завалили се од кор |
нашку, која, док је Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жутој таслици дувана, |
} Али се и она, стојећи онако на улазу, беше занела, гледајући у ону.</p> <p>Међутим овамо Софк |
ли из цркве кућама, или по механама.{S} Беше настало оно празнично затишје, светло, топло са ја |
ништа не чујем и не видим?{S} Које доба беше јутрос, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које доба |
, и ако ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам вашу к |
а собом.</p> <p>А и сама родбина као да беше о томе начула. </p> <pb n="93" /> <p>Ко зна ко им |
иво, али за Софку овамо, у собици, која беше од страха пала у постељу и покрила се јорганом, са |
ушећи и пијући ракије, што јој амамџика беше послала, и то не, да и она, као остале, лежи, да с |
сигурно онако лепа, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих платити |
аширеним прстима, и то леву, јер му она беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, али не као свака |
— Снаху имаш!... — Али, као да му то не беше довољно, застаде и гледајући је одозго, светло, на |
мно, чу се куцање алком.{S} И то куцање беше тако лако, <pb n="87" /> тихо, да Софки срце стаде |
том чу се страшан Марков глас, који се беше устремио на ашчику.</p> <p>— Ђид ти!{S} Шта ти?</p |
о виде у чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сасвим помирила с том мишљу: да ће се једном м |
њака, не види.{S} На њихову срећу он се беше у почетку тамо занео, пијући и здравећи за трпезом |
д ње, особито кад јој, због тога што се беше много сагла, падоше плетенице низ врат, те јој се |
пама, и понесавши собом паре, које мати беше увезала у пешкир, ка отвореном прозору.{S} Паре ба |
ону узенгију на Томчину ногу, коју овај беше само подигао, па онда брзо пређе на другу страну о |
еља, и то давно после службе божје, јер беше престао јек звона са цркве.{S} Престаде по чаршији |
а, и он је био према њој пажљив.{S} Већ беше мало узрастао.{S} Науснице га огаравиле, подбрадак |
, врати се она полако у кујну, која већ беше осветљена од огња, што га деца рашчаркала и већ се |
мушки. </p> <pb n="158" /> <p>Симка већ беше обучена и села у чело астала.{S} Испред ње је већ |
У брзо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свануло се сасвим.{S} Марко показа слуги г |
им светом: „ао, што код Хаџи-Трифунових беше на слави!“ а друго, међу мушкима по чаршији, како, |
:id="SRP19101_C30"> <head>XXX</head> <p>Беше празник, света недеља, и то давно после службе бож |
исто тако опет отуда вратио, још јаче, бешње псујући тога Ахмета, претећи му, док на послетку |
руго.{S} И целе ноћи биће све горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да буде што луђа, што ватрен |
и све више остајали сами, све јаче, све бешње почињу да преовлађују само њихне сељачке свирке и |
еднако била граја, смех, кикот и све је бешње, силније бивало.{S} И све то, та толика светлост, |
аганост, те и оне почеше још веселије и бешње, особито чувена и страсна играчица, тетка Паса.{S |
Не тако, не то, бре!</p> <p>— Да! — још бешње, још обезумљеније, чу како јој отац настави. — За |
.{S} А песма, звук тасова све јачи, све бешњи.{S} Док једна, а то баш она која се тужила како ј |
мо њихне сељачке свирке и песме.{S} Све бешњи бат ногу од њихних тешких, јаких игара, једнолико |
лонила, ипак, због тог материног плача, би лакше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.< |
приметивши како се већ приближава кући, би некако неугодно.{S} Зато се <pb n="100" /> као испра |
а.{S} И што најстрашније <pb n="114" /> би, то је, што осети како је сада она, њена удаја, њен |
плакала.{S} Пуче јој све пред очима.{S} Би јој све јасно: да ово, што јој сада толико тешко, ов |
ана не дижући главе ради.{S} Мати једва би је одвајала, да руча и вечера.{S} И што би се посао |
суза тронута на ту Софкину љубав понова би је нудила:</p> <p>— Хвала, снашкице, хвала...{S} Узм |
по оближњим селима и црквама.{S} Испрва би долазиле у простим колима, са оцем и матером, са пун |
а највише брашна, масла и сира, од чега би после Софки и матери по неколико дана трајало.{S} И |
разблудним, помућеним погледом, од чега би се Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по леђима |
е имало ништа што би је бунило, од чега би презала.{S} За њу није било ни од каквог мушкарца оп |
у — зависи све.{S} То му сада треба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као |
еља, једнако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отишао кући, спремио |
а једном и оне имају над собом њега, да би, испод његове власти и надзора, могле слободно да ди |
олико нечега светскога, и страснога, да би сви бивали потресени и узрујани.{S} Чак чуло би се к |
ем управљати, него да то чине стога, да би она била сасвим слободна и да би се и овде, код њих, |
и дали му неколико њива и винограда, да би могли живети.{S} И она, када остарела, никада <pb n= |
од зрелости почеле да падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, могли јести, пошто од |
цима.{S} Тамо се хранили од чивчија, да би се само могао <pb n="22" /> што више Софкином оцу, е |
да није могла реч да каже.{S} Софка, да би је охрабрила, поново је у руку пољуби, на шта ова од |
ртво. <pb n="219" /></p> <p>А Софка, да би сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла све као што |
можда она то...</p> <p>И зато Софка, да би га сасвим уверила, мораде издржати до краја његов гр |
аткишима.</p> <p>И Софка је грабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} По |
од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта јести...{S} То ли ви хоћете од мене?</p> < |
руке и њиме издиже и приноси устима, да би јој пуцало грло.{S} Одахњује не могући да се прибере |
е, где је сада ограда била изваљена, да би се могло у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала дец |
ише затворена, што јаче замандаљена, да би они овамо били одвојенији, скривенији — све то као н |
које доба и зашто опет отишао, она, да би све те одговоре избегла, а једнако седећи онако, као |
изнесе и обеси још неколико фењера, да би степенице биле боље осветљене; да се после тамо, уза |
пелама, кратких ногавица од чакшира, да би им се око чланака виделе њихне, хаџијске, беле чарап |
малој собици на кревету до прозора, да би могла отуда, кроз баште, све овамо видети.{S} Око ње |
ао увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћили |
ја више.{S} Од беса стискајући прса, да би од бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже |
су се опорављали од неуредна живота, да би се после могли приликом прве гозбе, славе, вечере, ш |
ј соби горела је лампа и то уврнута, да би што мање било светлости и падало у очи.</p> <p>Када |
они продају кућу више њему за љубав, да би га учинили својим „чираком“ врстом слуге али њиховим |
, силно ударање пете о земљу, о под, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно, после спавања, ту |
ласка бивала луда, не знала за себе, да би, онако пијана, ноћу падала и онда звала себи слуге.{ |
руком да се хвата за врата од собе, да би се задржала, видевши по лицу сељаковом и његовим очи |
руци, те она мора јако да их стеже, да би их могла држати.{S} Срећом били су преко њихних руку |
ој мати зато тако скупе хаљине даје, да би је том скупоценошћу уверила како заиста то он, отац, |
: како ће сада морати силом да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као сва |
врату, заждио би онда чак до капије, да би се исто тако опет отуда вратио, још јаче, бешње псуј |
очиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекала, када ће доћи н |
спуњене гајтанима, већ уске, кратке, да би им се што више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, кој |
та и то пред самом Софком опра руке, да би је уверила како су јој чисте, поче је служити и нуди |
з дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стегао, опасао.{S} После једва пром |
хла, спарушила се.{S} И отуда после, да би и даље сачувала ту своју спарушкану лепоту, цео живо |
талама, изнесе, распореди и уздигне, да би могао „свет да гледа“.{S} Сазидао је капију на свод |
ма — а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао млађи, — већ у панталонама и капуту, в |
а овде покупљена и увијена у пелене, да би, тако одвојена, удаљена од свадбене ларме и вреве, м |
крстом, већ ситне, црне, скупоцене, да би се, ма колико биле дугачке, ипак могле све у шаку да |
вог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав, лепши и виши о |
ма биле су обешене и поређане лампе, да би се видело ићи тамо, њима, под хладњак.{S} Тамо опет, |
чеше овамо око њене собе да се купе, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка поче јасно да |
ћавала прса и рукаве и саме шалваре, да би осећала како би једним покретом све могла са себе да |
ли да намешта косу, разгрће шалваре, да би слободно могла крочити или, кад би та сада ознојена |
јући се о његово колено издизала се, да би оном другом руком, заносећи је око њега и као обгрља |
рко, једнако стојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита:</p> <p>— Ј |
измеђ сватова и издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што се |
упијајући нокте у младожењине прсте, да би их одржала у својој руци, издржа у обилажењу око нал |
она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак не улази, п |
кле, сада је само дошао, да им јави, да би она, мати, имала када да се спреми, да све ствари, п |
на да није због тога, што њега жали, да би се он том лупом пробудио, узнемирио, растерао му се |
зања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљена.< |
баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње оставили.{S} И чим уђу, прво |
и у подрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била при руци, давала обавештења, кад што затреба |
гошћу, Софку) гласно се разговарати, да би из тога њихног разговора могла Софка све чути: и ко |
а сада ознојена прса почела брисати, да би сваки одмах с подсмехом помислио, како се она ето сп |
м руком око себе просипати и бацати, да би тако пун, сладак и раскошан био нови брачни живот ње |
к и навлаш, и насилном смрћу умрети, да би тиме и пред њима и пред светом забашурио праву истин |
било свето.{S} Нису могле замислити, да би он могао, или што би и учинио, да је то нешто ружно |
е уверена да ће се што више скупити, да би је што боље гледали, подсмехујући се и сажаљевајући |
{S} Али проливену крв да не почисти, да би се по њој сутра, када гости дођу, видело, како је це |
водило рачуна: како сви они, сељаци, да би што више радне снаге имали, женили своје синове још |
егртима навлаш прошла кроз комшилук, да би сви видели ту басму за Софку и завидели јој.</p> <p> |
увек била ушла одозго кроз комшилук, да би преким путем пре матере дошла и отворила јој капију, |
а два три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена од навале света, запиткивања и честит |
у, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласку стрпали који г |
тога стиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, |
знајући све то, само одмахну руком, да би ова прекинула.{S} Софка гледајући ту множину јела, п |
чећи испред ње, служила би је јелом, да би Софка због тога морала ма штогод да једе, јер иначе |
послу, не би ко од њих био изабран, да би се та непажња примила овамо од њих не са огорченошћу |
је се имало куда.{S} И зато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију ис |
ајаће <pb n="109" /> хаљине и друго, да би били готови када их позове, да дођу на свечаност.{S} |
је весео, него што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S} Зато је више пио и нар |
она наредила, овако и овако свршио, да би по томе она видела како је он тачно, све онако учини |
здржљиво би гледала и пратила, тако, да би овај губио, као сагибао свој поглед, главу и са пошт |
није, све заносније, силније бивало, да би она, долазећи из баште овамо кући, од раздраганости |
у кујни до зидова ређало, остављало, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум |
свим врата, мори.{S} Остави их мало, да би могли да гледамо нашу снашкицу...</p> <p>А Миленија, |
а је у тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледало да је вода, била је утурила лишће |
ела и набељене, и то много, утрпано, да би се сакриле боре и умор на лицу од ноћашњице.{S} Двор |
ало је да је то навлаш тако удешено, да би појање, служење службе овамо што свечаније, што јасн |
уча, вечера, и то слатко, облапорно, да би после вечере једва дочекала, кад ће лећи у меку пост |
око оног ђубрета.{S} А то све зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, |
ога је она служила.{S} И то не зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет мора |
ће сада сам дукат падати.{S} И зато, да би што више као оправдали тај силан новац, што ће од ње |
м их је он, полазећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако врати, могао приметити, ако би их ко д |
што стога што је ближе био манастир, да би могао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код Ма |
сада треба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као светећи се њој, жени, и с |
рли, љуби, него би напротив, у инат, да би је још више намучио, онако раздражену остављао, те б |
<p>И Софкин отац, ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао страх, самога наводаџиј |
које ће она опијена пасти у несвест, да би он њу после мучио, љубио.{S} И то толико, да је само |
е и стрине, долазе, да ту и спавају, да би могле једнако радити, помажући да се што више намеси |
у, морају силно да свирају и певају, да би могли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и по |
да пљескају, старци да се изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче |
лишћем, изнесе собом свећу у кујну, да би се Софка и мати у помрчини сасвим свукле и легле.{S} |
ве зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из каквог кута, из мрака, м |
е“.</p> <p>А Софкини опет, ради њих, да би пред њима показали колико они воле и цене свога ново |
ебе ради њих.{S} И то само ради њих, да би они, отац и мати, пошто њој иначе сваком удајом пред |
И то све не ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.{S} А на послетку и треба, пошто ћ |
ижљиво прибирали, само <pb n="60" /> да би она могла што лепше и више овамо њима, својим газдам |
та, него за трговину, <pb n="137" /> да би из тих ханова држао Арнауте у шкрипцу, страху.</p> < |
налазили сву драж свога живота.{S} А да би у томе што више успели, гледали су да се у свима сит |
тако нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више да се |
ана, предавала би се сама себи.{S} А да би сасвим избегла страх од самоће и мрака, све више и в |
својим претцима мисли, јер је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као кријући се о |
да до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже как |
јаук и плач Софкин сигурно чути, па да би га као заглушила, она се гласно са свима испред њихн |
е у кујни обичај са Софком сврши, па да би и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S |
те је Софка овакву и затекла.{S} Па да би избегла да потанко Софки о свему прича, када је отиш |
S} Од бескрајне чежње за нечим осећа да би јаукала.{S} И тада већ зна да је настало, ухватило ј |
остави је, да има мало праменова, те да би они својом сенком као сакрили ону удолицу испод ушиј |
д светом изгледа како и он свира, те да би после имао и он права на јело и пиће.</p> <p>— Муса, |
сећајући се чисто крива због тога, и да би се оправдала, почела би око Софке да облеће, улагује |
.{S} Софка би се брзо освешћавала, и да би од <pb n="142" /> Магде то сакрила, као од стида, ок |
} Али он, гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, сам јој принесе руку, коју он |
свега гласа викну тетка Симка.{S} И да би, као што је ред, сада после купања настала што већа |
тамо са женама да се разговара.{S} И да би се оне још више ослободиле, и сасвим отпао са њега о |
га, да би она била сасвим слободна и да би се и овде, код њих, осећала као код своје куће.{S} А |
ек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би га одједном пресекла, сасвим разуверила, као увређен |
само једно.{S} Истину само.</p> <p>И да би је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, да |
апије и њиховог дворишта, а у ствари да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужв |
јечи:</p> <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да би хтео да се смири, заустави, да избегне и спречи то.{ |
зна да и њега то не интересује, него да би само могао бити поред ње, да је гледа, наслађује се |
ан, приноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипила. |
ва доле, са свекром и свекрвом, само да би он могао што одвојенији и мирнији да буде.{S} А опет |
и слуге, а особито Арса.{S} Он, само да би његова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ |
ежати, једнако одајући се пићу, само да би се сасвим умртвила.</p> <p>Доцније, како се причало, |
то Софка остаде сасвим сама, не само да би горе, теже, него чак и боље и лакше, како за њу тако |
, шта се растурате? — Заустављала их да би, као што је ред, обичај, све заједно стигле <pb n="1 |
ће да се зида.{S} Онда ни свекрва, када би их тако видела, не би могла да издржи.{S} Макар прис |
и он остајао на само без ње, онда, када би га она, или услед посла, или услед заморености и зас |
да, него никада.{S} Па чак и онда, када би је лице можда издало, ипак је Софка била уверена да |
Чак чуло би се како и сам владика, када би му после певања прилазио руци за благослов, благосиљ |
ше.{S} Јер још и пре, као девојка, када би она и мати идући на купање ту наишле, одмах би се ос |
...{S} Па онда исто тако је знала, када би они мислили да она у велико спава, за оно њихово, ма |
, као свакада при таквим вечерима, када би била тако сама, затворена, поче осећати неку драж, и |
а на „прочку,“ уочи великог поста, када би по обичају цела породица морала да дође и иште опрош |
ила и наслађавала.{S} Колико пута, када би Софка клечећи радила око огњишта — а тад би се њена |
на вечита <pb n="208" /> узречица, када би је питали за те сељаке: „Море, маните их, сељаци, шт |
, страсно и топло.</p> <p>Доцније, када би мислио да је Софка већ заспала, долазио би и он горе |
вним, црним и зарђалим дном, које, када би фењери одозго пали, чисто би пробило трпезу.{S} Испо |
који се некад за срећне сматрали, када би им примио поздрав, руковао се са њима, а сада: да их |
Истина, то никада није казао, чак, када би се овај и разболео, старац није хтео да сиђе, да га |
цу, његово поцупкивање.{S} Па тек, када би тетка отишла, да га лечи!{S} Софка није тачно знала |
ко хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би јој Софка одобрила:</p> <p>— Па подај, нано.{S} Ја н |
долазио, то би било којом суботом, када би, место оца, дошао са рабаџијама, да еспап узму.{S} П |
и то не често.{S} Обично суботом, када би долазиле рабаџије, да на својим тешким, воловским ко |
уж, Томча.{S} И то је увек бивало, када би он остајао на само без ње, онда, када би га она, или |
ан а сувише отворен јелек.{S} Јер, када би клекла око огњишта, да налива кафу у шоље, увек би ј |
су били лични, наочити и силни.{S} Када би остали на само, гледајући се, осећали би како од зад |
дстављала кућу као право мушко.{S} Када би излазила и одлазила на чивлуке, да надгледа имања, и |
да, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и после толиких грдња и псовки, чуо како је опет са |
овима.{S} И сваки час, као свакада када би долазила са тих подушја, услед многе испијене ракије |
{S} И када се с муком горе попе, и када би посађен на миндерлук, када се осети да је сео, да је |
није хтела да зна ни где су.{S} И када би која комшика дошла, да потражи на послугу какву ства |
а то била највећа срећа, а особито када би видео како нека, услед његова све јачег притиска по |
се како он одговара.</p> <p>А већ када би коју нарочито по имену позвао горе к себи, она би пр |
их, радом убијаних страсти, чежње, тада би сасвим падали, сасвим се заборављали не могући ништа |
ог засађеног кукуруза и дувана.{S} Тада би се све брже примицали.{S} Магда горе, код кочијаша, |
атер <pb n="27" /> к себи звао.{S} Тада би заједно вечеравали, заједно седели горе, у његовој с |
постала велика у очима свих!{S} И тада би јој и сам њен сопствени бол и јад, украшен овим пожр |
ма морала да их двори, служи.{S} И тада би слуге брата, већ онесвеслог од страха, кришом износи |
едела тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, готово као луда, почела да разговара са цвећем.{S} |
да се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној намештеној соби, видело како први љу |
асови о њима, „сељацима“.{S} Софки тада би јасно, што никад од Магде није чула какву добру реч |
ава, пуни језом и страхом, јер јој тада би сасвим јасно да је ова свадба, ова њихова слатка веч |
> <p>И тада се поче сећати.{S} Тек тада би јој јасно и оно његово запрепашћење, кад је виде, а |
чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипила.{S} Унезверена, изван себе од страха, хватала |
ла.</p> <p>После вечере целе ноћи Магда би код ње предремала, тобож да јој је на услузи, а у ст |
оче расти, Марко остављао код ње, можда би јој било друкчије.{S} Али, чим Томча одрастао мало, |
враћање кући нити јављање о себи, можда би било сасвим добро.{S} Али се и то свекрово поче као |
доласком некога или ма чим другим, онда би и матер <pb n="27" /> к себи звао.{S} Тада би заједн |
ио чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек за собом, кад би они одмакли, чула разгов |
зблудних очију.{S} И <pb n="13" /> онда би отуда, из чивлука, где су били затворени са свирачим |
ндецима, али за то пун свежине.{S} Онда би излазила и ишла ка оној равници, подједнако равној з |
том све могла са себе да збаци.{S} Онда би се уносила уживајући у својој лепоти, осећајући драж |
и свачим што би нашла око себе, и онда би их опет остављала на миру.{S} Слуга, пошто је био за |
у црни мрак оде у своје село.{S} И онда би се чуло како Магда, пратећи сина, као сваке године, |
уздах и глас неке песме.</p> <p>И онда би почела да осећа оно што јој толико пута долазило и ш |
спред куће, по башти.</p> <p>Софки онда би јасно да се она зато оволико препала, што се сада не |
3" /> то.{S} Иди ти и подај! — Тек онда би свекрва одлазила, пела се по таванима, завлачила по |
а снага јој сва изломљена.</p> <p>Онда би почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче ка |
већ ојачала његова ребра и плећа, која би се, кад би се сагао, ослободио од утегнутих појасева |
слаткишима.{S} Једна фурунџиница, која би само за њихову кућу пекла, могла је од њих да се изд |
сећа његове скоро избријане браде, која би је тада почела по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то |
м, од најновије и најскупље басме, која би се у вароши почела да носи.{S} Целог дана, веселе и |
д себе, још мање од својих прсију, која би, да их друга нека има таква, сувише пуна и једра, по |
као нека шапа..{S} Али није она та која би, када нешто науми, на по пута стала, устукла.{S} Брз |
тада нису смеле да се појаве.{S} И која би баш морала послом поред њега да прође, пролазила би, |
о понашање свих њих према њој.{S} Свака би после, изишавши од матере, а као убијена, највише њу |
на поручити им и наредити.</p> <p>Свака би одлазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где |
они, него и цео свет.{S} И онда, колика би порасла, колика би постала велика у очима свих!{S} И |
т.{S} И онда, колика би порасла, колика би постала велика у очима свих!{S} И тада би јој и сам |
овамо Магди или Софки што нареди, Софка би чула како гост, оставши сам са оцем јој, говори, као |
ци.{S} И сада, када се тога сети, Софка би почела да осећа онај мирис његових прстију, сувих, н |
већ велику девојку. <pb n="43" /> Софка би увек, кад год би њу видела, сажаљевајући је гледала, |
мокрим пешкиром влажила усне.{S} Софка би се брзо освешћавала, и да би од <pb n="142" /> Магде |
да, грлећи је, долазио са њом.{S} Софка би тада осећала по својим образима његове руке, прсте, |
пола свучен, савијен и заспао.{S} Софка би се дизала.{S} С муком би распремала постељу.{S} Зати |
е постеље, у куту, на јастуку.{S} Софка би на том јастуку, пресавијеном за под главу, сутра вид |
</p> <p>Даље је не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растанку у руку, осетила у шаци дукат. |
лама са слугама и чивчијама.{S} И Софка би онда примећавала, како би му, чим би знао да га она |
и зидовима, дакле осигурана, предавала би се сама себи.{S} А да би сасвим избегла страх од сам |
А?</p> <p>— Ама које доба — ишчуђавала би се она упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још |
о врат и љубећи га страсно продужавала би. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слат |
кање Магдино.{S} Она, као увек, спавала би подбочене главе о руку, обучена, чак и са папучама — |
p>— Здрав је, здрав, дедо! — довикивала би му Тодора око ушију. — Ето пре три дана послао Арнау |
.{S} Свакога мушкарца, младића, гледала би право у очи.{S} Чак сама улицом, и по комшилуку, кад |
</p> <p>Равнодушно, с подсмехом гледала би како се разилази свет, особито женске, када почну из |
ва узрујана и готово полусвесна, дизала би се, излазила, ишла иза куће у двориште, у пусту, нем |
није радила.{S} Ако би стајала, стајала би на среди капије, са иза себе прекрштеним рукама и ла |
амоће и мрака, све више и више занимала би се собом.{S} Слободно би се откопчавала, разголићава |
и опет, чим би га она позвала, а морала би тада подешавати глас да јој буде нежнији, и што стра |
езверена, изван себе од страха, хватала би Магду за руку и показивала јој на прозор и на небо.< |
агде то сакрила, као од стида, окретала би се ничке и наређивала јој:</p> <p>— Магдо, покри ме. |
та почео би да је пали дах.{S} Окретала би главу прозору, и тамо на небу, међ облацима, одмах б |
јој није било сада тако тешко, оћутала би, начинила би се да спава, али није могла, већ јој се |
њега такве одговоре и добивала, враћала би се пресамићена у кућу хукћући:</p> <p>— Ох, шта га н |
Ноћу, после вечере, у постељи, осећала би како се опоравља, гоји.{S} Снага, засићена свачим, у |
S} Не зна које је већ доба, тек осећала би себе како је сва врела.{S} Из уста почео би да је па |
а и косу склањајући иза врата, потрчала би одозго к њему.</p> <p>— Ево ме, тато.</p> <p>И љубил |
танима и накитима.{S} Спроћу њих седела би мати.{S} Она, сигурно окупавши се за овај излет, бил |
код њих, слушајући и трчећи, преседела би празник и још који дан.{S} Тако исто и остали сељаци |
.{S} Ноћу би се расвешћавала.{S} Видела би како јој више постеље, у страни, гори једнако свећа |
ношћу све посматрала.{S} Цео дан видела би се како преседи горе, на прозору, са подбоченим рука |
због тога, и да би се оправдала, почела би око Софке да облеће, улагује јој се. </p> <pb n="231 |
дост и срећу, мазећи се око оца, почела би да одриче и да се правда:</p> <p>— Није, ефендијице, |
их жена, штогод разговара, шали, почела би тобож Софку код њега да пањка:</p> <p>— Добра!{S} Це |
о појас, није се добро закопчао, почела би га сама дотеривати, и то више из сажалења.</p> <p>Он |
?{S} Назепшћеш, разболећеш се. — Почела би је тада Софка на сав глас корети, не могући од <pb n |
је гутала пљувачку.{S} Покаткад почела би да осећа како јој и поред свег напрезања и упињања, |
тада сваки час, у сваком тренутку, била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не |
ом месту, сигурно би подлегла, изгубила би се, али она, гнушајући се, само га одбаци од себе и |
</p> <p>— Ево ме, тато.</p> <p>И љубила би га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изговарајући с |
нији, готово клечећи испред ње, служила би је јелом, да би Софка због тога морала ма штогод да |
офка, заморена тим доласцима, испружила би се по миндерлуку, који је био у исто време и кревет. |
едрима, чисто пуца.{S} У јутру налазила би се далеко од материне постеље и са загрљеним јастуко |
а послом поред њега да прође, пролазила би, али избегавајући <pb n="169" /> га, да можда не опа |
<p>Кола би силазила на ниже.{S} Улазила би у онај пролаз, узан и притешњен засађеним врбама и и |
о сада тако тешко, оћутала би, начинила би се да спава, али није могла, већ јој се јави:</p> <p |
видевши шта раде, планула би и ударила би које од њих било папучом, нанулом и свачим што би на |
њиховог бунара, те одахњујући, говорила би:</p> <p>— Ох, ох, што је слатка ова наша вода!{S} Е, |
ујући је...{S} Јер, за Бога, — говорила би јој тада мати, сва срећна — откуда она сме допустити |
рзо би истрчала.{S} Њих, децу, одјурила би, а њега силом увукла натраг у његову собу.{S} Ноћу б |
сјале а уста срећно играла.</p> <p>Кола би силазила на ниже.{S} Улазила би у онај пролаз, узан |
и се тргла и, видевши шта раде, планула би и ударила би које од њих било папучом, нанулом и сва |
ила на чивлуке, да надгледа имања, ишла би на коњу.{S} Слуге, с обе стране држећи руке на сапим |
та, да су јој бљештала врела прса, ишла би по дворишту.{S} После би се опет враћала натраг у св |
есе се над Циганина дижући руке, којима би га смождио, само да се овај опет успротиви.</p> <p>О |
к жена, комшилука, родбине, међу којима би она морала да се показује весела, здрава...</p> </di |
и би тако исти срећнији дани.{S} Колима би одлазили у Доње Врање на чивлук.{S} Али нико више се |
то већином из њихових чивлука.{S} Њима би се тада давале, не старе хаљине, већ само тек неколи |
у комшилук, да га не би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире постељу, па чак дотле је иш |
, макар сва изгребана, сасвим гола, она би утекла.{S} Али шта ће после, кад је такву виде на ул |
о да није она Софка, ефенди-Митина, она би већ знала.{S} Сигурно би могла да се отме од њега, и |
ла да оде у комшилук међ другарице, она би, остављајући посао и бришући руке о кецељу, допраћал |
рочито по имену позвао горе к себи, она би премирала.{S} Знало се да он никоју, кад по имену зо |
би се посао више приближавао крају, она би почела да осећа како постаје све клонулија и равноду |
авобоље, почињу јој бивати тупа.{S} Она би мислила да је то од умора и великог напрезања.{S} Ру |
ако би месецима могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одмах би почела -о |
м женскињем.{S} Ту би продужавао, а она би сама морала да их двори, служи.{S} И тада би слуге б |
м руком држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и обучена као већ велика девојка.{ |
ављено јело у кујни све искипело, и она би к њима сишла.{S} Али, да се не би приметило, увек би |
о и она, досељенице из Турске.{S} И она би ишла к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с једно |
лу у неки страх, трепет.</p> <p>Али она би се једнако вајкала:</p> <p>— А не, не, чедо.{S} Лећи |
да проговори.{S} И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; |
и њихни сељани.{S} Свакога од њих Арса би редовно доводио овамо код ње, и они би се после с му |
рнаутима), него и оно дете.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љути, што она њега пита.</p> < |
ло.{S} И сем тих материних излазака, та би се зимска повученост реметила још и празницима, и то |
тетка, мати јој, него и сам ефенди-Мита би тиме изненађен.{S} Јер никако не верујући, дође сам |
намеси, спреми и удеси.{S} По три пута би се неки колачи месили, који не би испали као што тре |
онај сеновит израз.</p> <p>Колико пута би Софка стојала и гледала како се руши, плетући и држе |
дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихових жена поручити им и на |
јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и село |
мати или Софка, не примете, јер зна шта би онда било са њом.{S} Силом би је натерали да однесе |
због тога не смејући, а не знајући шта би друго, од страха, изваљена до свекровог места, уз тр |
знало да сама она врло добро зна какав би због тога лом и несреће настале.</p> <p>Али једне го |
{S} При уношењу сваког тог дара, на сав би се глас казивало чији је, од кога:</p> <p>— Ово је о |
осуте већ белим маљама.{S} Чак напротив би јој мило, кад виде како се свекрва, обучена у ново, |
ећајући да није у реду, али ипак сваког би дана долазио.{S} Одоздо са капије чуо би се његов пу |
ој се не би упрљале од пепела.{S} Целог би дана преседела у Софкиној соби, и то у куту, повучен |
то око свога тела, јер је знала да, кад би почела или да намешта косу, разгрће шалваре, да би с |
натраг, у хан, село.</p> <p>Софка, кад би се, убијена и изломљена, једва дигла и изишла после |
ебацивала, у јутру се на њу љутила, кад би видела да опет у постељу није хтела лећи, али она је |
није могао да се ослободи и да је, кад би са њом био на само, миран, комотан као код своје жен |
а његова ребра и плећа, која би се, кад би се сагао, ослободио од утегнутих појасева, почела да |
чита и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио кући, а доле, испред кујне, међу матером и м |
и што он свакога дана поново тражи, кад би му се које пиће допало.{S} Око ручка он већ постаје |
, да би слободно могла крочити или, кад би та сада ознојена прса почела брисати, да би сваки од |
видео, онда би Софка увек за собом, кад би они одмакли, чула разговор.</p> <p>— Која је ова, бр |
, где је тај јелек био мало исечен, кад би заносила руком, ређајући шоље по послужавнику, јасно |
и звала, да те питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи |
у продати, те да се он покаје, јер, кад би знао да они морају он би мању цену дао.{S} Него, ова |
, бавећи се по годину дана на путу, кад би дошао, прво свраћао тамо, код Ахмета, побратима, и к |
Он, сигурно осетивши тај њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда, покоре.</p |
чан.{S} Чак и сам он колико је њих, кад би прошле поред њега, заустављао.{S} И срећан, што га с |
чере, што више најести и напити.{S} Кад би почела да се приближава слава њихове куће „Свети Ђур |
дрва и камења, није било много.{S} Кад би сазреле кајсије, јабуке, и од зрелости почеле да пад |
, влажним, срећним устима.</p> <p>А кад би је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Томча к |
ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене хтела пустити....</p> <p>— Баш добро.{S} Боље т |
међ осталим женама, била и Софка, и кад би му она полетела у сусрет, он би онда, грлећи је, дол |
и на прагу, она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни св |
{S} Ништа она не би приметила.{S} И кад би се, после, као освестила, осећајући се чисто крива з |
а касапнице на черек куповано.{S} И кад би све то свршио, уредио, не појављујући се, и не казуј |
ве слободнији.{S} Колико пута, увек кад би мати отуда сишла, изишла, да овамо Магди или Софки ш |
а отворену капију, која је као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отиша |
о говори с њим.{S} Никада, већ само кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је |
офка клечећи радила око огњишта — а тад би се њена нагнута плећа, испала јој прса и коса забаче |
олини!....</p> <p>Софки и сада, кад год би се сетила лудог тетина Ристе, месо би неком одурношћ |
у. <pb n="43" /> Софка би увек, кад год би њу видела, сажаљевајући је гледала, како о свему том |
, или због нечега другога, тек, кад год би јој мати дошла, увек би се она узнемирила, плашила.{ |
прође, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, могла се видети како стоји испред |
г, горе, на горњем спрату.{S} И кад год би Софка са осталом децом хтела из радозналости да оде |
је, —знало се: да они, од увек, што год би се десило у њихној родбини све брижљиво крију и таје |
колена изразитије оцртавала.{S} Што год би му наредила, он би учинио, и то радосно, сав срећан |
оја ће што више да му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за њих је било свето.{S} Нису могле |
најмањег детета па до најстаријег, све би се изнова кројило.{S} Чак би се преправљало одело и |
тало.{S} И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, као да није на земљ |
фовима, собама и доксату.{S} И онда све би то тонући заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и |
кице!..{S} Татина Софкице!</p> <p>И све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове с |
, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео.{S} Понизно, са страхом, не смејући |
ањем, сигурно био лакши, блажи, и слађе би га подносила... </p> <pb n="119" /> <p>А овако?</p> |
са запрепашћеним узвиком: „Куку“, које би угушено још јачим прскањем прозора, не само стакла н |
најмеродавнији оцењивач женскиња, које би бегови доводили за себе.</p> <p>Доцније, када је тре |
.{S} У вече вечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно, издвојеније и јач |
влачиле су се ћутећи.{S} Мати пре Софке би готова.{S} И пошто на брзу руку, овлаш прекрстивши с |
ледао — ни да га погледају, поздрављале би га:</p> <p>— Дође ли, бато?</p> <p>— Дођох! — Кратко |
ене на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, остављајући тести |
њих, од куће им, није одвајала.{S} Целе би недеље преседела тамо у селу код својих синова и сна |
оћ и она, овако усамљена.</p> <p>И целе би ноћи тако, док не би изјутра, савладана и измучена, |
, и као одбачена од нечега.{S} Долазиле би јој комшике, од њих неке, исто тако као и она, досељ |
прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докле би тако седела, да се већ једном одоздо, са капије, не |
он то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче |
ела прса, ишла би по дворишту.{S} После би се опет враћала натраг у своју собу, опет легала у п |
ина из ње је произишла.{S} Од увек саме би владике, приликом великих празника, после службе, пр |
д... ето... тако!</p> <p>Софки по овоме би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао |
од целог одела, по <pb n="138" /> коме би се могло да суди да је у вароши, само што је носила |
ах, без речи, не пристаде?{S} И по томе би сваки, нарочито он, отац јој, знао да она пристаје, |
исто се покаја.{S} Да је само знала, не би она ни покушавала да се противи, а камо ли да га она |
која, навикнута, одавно би заспала, не би никако могла да заспи, јер би једнако допирало до ње |
ни свекрва, када би их тако видела, не би могла да издржи.{S} Макар пристављено јело у кујни с |
е јој тело изгристи, а не само прса, не би се она ни покренула, ни гласа од себе пустила!{S} Је |
да се приликом доношења хране, жита, не би реметио кућни мир и раскош.{S} А око куће се опет ба |
ицала — свекрва се, седећи поред ње, не би могла уздржати, а да је руком, а све у страху да је |
бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, или га чак омрзла, што никако к њ |
мамска врата, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама почели да скупљају мушки. </p> <pb |
тако мислио, не би њену матер узео, не би због тога оволико претрпео, оволико се намучио, поту |
о сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену матер узео, не би због тога оволико претрпео, о |
о изненадно расположење, та бујност, не би била прекинута случајним доласком некога или ма чим |
о, и у најмањем каквом општем послу, не би ко од њих био изабран, да би се та непажња примила о |
у себе, али зато мати пресрећна.{S} Не би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето |
е њих, на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Ш |
њихне хуке и ларме ашчика и свекрва не би чуле његову исповест.</p> <p>И ко зна, сигурно би то |
је мало дете са средине улице, да га не би који коњ или товар прегазио, или да коме одговори на |
ила је иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а највише |
зносили и склањали у комшилук, да га не би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире постељу, |
да, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, разговор |
капије, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S |
углу собе.{S} И то све због тога, да не би прљала постељу и гужвала је, те Софка морала понова |
стерао му се сан; него због тога, да не би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.</p> <p>И |
икој соби, са Магдом, пошто тада, да не би Софка била сама, морала је и Магда у тој соби да спа |
ако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздраве и морао на њих одговара |
ан као код своје жене.{S} И онда, да не би то њено одбијање протумачио он тако: да као она зато |
вуче, око ње више јастука наређа, да не би из оне друге собе пиркало и ко назебао.{S} А по томе |
не види, још мање самога мртваца, да не би, ако је можда затруднела, родила дете са каквом беле |
дарца.{S} Он брзо појури из собе, да не би морао и матер, која га, трчећи зз њим, поче задржава |
еђује им да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и осталог света дознао, док се удаја |
себе.{S} Видело се само како се, да не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а |
ред врата и собом затварали улаз, да не би она кроз врата, приликом изношења мртваца, могла што |
рао више пута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али није |
емир, што је знала: да ће морати, да не би остала сасвим заборављена — не ради себе, него ради |
а га ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да г |
стајала, не што није хтела, него, да не би свет, особито њихна родбина, осетила то као одвајање |
не говори, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула, ништа то није помагало.{S} Софка је |
ачима, које наместе у другу собу, да не би могли гледати шта они раде, по неколико дана допирао |
ноге много не избацује у страну, да не би Марка наглим кретањем својих сапи у седлу дрмао и др |
, кога као мора силом да трпи.{S} Да не би он то тако схватио, пристала је напослетку да у чарш |
8" /> и донела, ускоро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да је нико |
ше и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би морала са сваким разговарати, и да јој не би пунили |
него као кад је човек уморан, па да не би привукао пажњу пролазника он овлаш само куцне, тек д |
натраг к њој, а највише из страха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, цурукнуо и сило |
полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта се уч |
у прича, када је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што треба, за т |
екао покојни хаџи-Трифун“.{S} И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: лети горе |
чудо, и у зору кући дошао — он тада не би звао њега, сина, већ њу, матер.</p> <p>— Чу ли за он |
жване чакшире.</p> <p>И што бар тада не би паметна?{S} Што се не диже и заједно са њим, оцем, и |
на за све то крива, по неколико дана не би је било код куће.{S} Увек је тобож ишла на гробље, п |
ине тетке а своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето он |
ла цела кућа да однесе.{S} Ништа она не би приметила.{S} И кад би се, после, као освестила, осе |
он не зна пут, не зна степенице, па не би знао куда да се упути.{S} На то сви запљескаше:</p> |
ши, и да су они сами Бога молили, па не би им тако испало за руком, да се она овако уда, у такв |
дође, има шта да једе, свекрва ништа не би окусила.{S} Чак ни саму постељу није додиривала, још |
то, јесен, зима, па се од њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника послао.{S} Доцније чак |
не капије Софка осети како јој ништа не би необично.{S} Још мање да јој би онако тешко и страшн |
ица је ухвати.{S} Дању ништа за себе не би знала.{S} Ноћу би се расвешћавала.{S} Видела би како |
натеже тестију са водом.{S} И, да је не би умрљала, наслања је о лакат руке и њиме издиже и при |
и ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, силом би вечеравала и одмах се одвај |
желиш, да купиш себи.</p> <p>Даље је не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растанку у руку, |
њим било још кога у друштву, који је не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда б |
ед свима, да се љубе, па ипак никоме не би могла да падне рђава мисао.{S} Прво што је она од ње |
.{S} А опет бојала се да то одбијање не би Томча погрешно тумачио.{S} Он је био једнако према њ |
пред себе на што је наилазила, да се не би спотакла, стави је испред Софке.{S} А на првом месту |
ло, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум силазило.{S} Тако су онда из њих |
била стала, као скаменила се, да се не би трошила, једино коса, како јој је још у почетку поче |
коју је, хотећи да је поштеди, да се не би удала за каквог њиховога сељака и била изложена тешк |
и она би к њима сишла.{S} Али, да се не би приметило, увек би налазила неки <pb n="239" /> поса |
са кесама као побеже.{S} Али, да се не би приметило да бежи, једнако се око себе загледао, тоб |
је хтео сасвим ново да начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара, што је од свекра д |
тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој почне о томе говорити, |
гледа како двори, све служи, и да се не би уморила, посади је до себе.{S} Софка, седећи до њега |
.{S} Тако је било и сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла неки стари митан, који јој је |
кога јој је Магда нашла.{S} И да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не |
ближаваше доводећи алата.{S} И да се не би овај досетио, Марко том подигнутом руком <pb n="218" |
се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нити ико могао да помисли да је то ракија, |
мог крова, прозори са решетком да се не би могло кроз њих из чаршије тамо унутра гледати.{S} Кр |
међ њих, у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуд |
о колена склањала шалваре, да јој се не би упрљале од пепела.{S} Целог би дана преседела у Софк |
пали свећу и осветли собу, да јој се не би снашка, онако у полумраку, улазећи спотакла о што.{S |
шамијом своју тешку косу, да јој се не би у спавању умрсила и сутра је морала поново да чешља, |
ако, добро да држи застирач, како се не би ништа видело.</p> <p>Циганка остаде споља држећи чвр |
хукнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! — И не би улазили у саму кућу, кујну, собу, већ се скупљали ок |
пута би се неки колачи месили, који не би испали као што треба.{S} О прању, рибању, намештању |
е се боје, што стрепе, што можда они не би могли, знали и умели свим тим, целом кућом и имањем |
њој пришао, да се она од обамрлости не би могла макнути, још мање му се одупрети, одбранити од |
вари највише се била огрнула, да јој не би прашина одозго, где је Софка чистила, падала и прљал |
/p> <p>Она, задижући шалваре, да јој не би сметале, а и косу склањајући иза врата, потрчала би |
под јелека да наниже повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима била одапета, размакнута, те ј |
а чисто кршила.{S} Тако исто, да јој не би прашина падала по коси, била је овлаш завила главу в |
рала са сваким разговарати, и да јој не би пунили собу, лежала је.{S} Једино што је код ње у со |
борави и почне да везује опанке, док не би, смејући јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, еј, газ |
ена.</p> <p>И целе би ноћи тако, док не би изјутра, савладана и измучена, пала, у дубок грознич |
ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од суше.{S} Ти већ знаш то.{S} Рад |
и то не њему, него матери, да се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако љут.{S} Али |
му смели да се повере; пошто само он не би причао и износио свету да је то његово, да је од њих |
тога штогод не примети и зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, силом |
а и очију нежних, кадифених, да нико не би помислио да су то кћери њихове, особито по оцу им, к |
свекрву има.{S} А сад, не само да то не би, него ево Софка сада њу и два пута и то пред свима, |
миље, голицавост.</p> <p>И да све то не би било, она, тобож послом, поче једнако шврљати по дво |
аспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Што би се посао више приближавао кр |
било; али она не била Софка, ако то не би учинила!</p> <p>И онда, престрашена тиме, унезверена |
м, да се сада открива, и да оно, што не би казао ни самој смрти — њој мора да исповеди и каже, |
и завежљаја са јелима и питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара са сељ |
ија и равнодушнија.{S} Јутра јој већ не би бивала онако свежа.{S} Од немирна сна и главобоље, п |
е, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио би се |
арим прљавим женским шаловима, да му не би озебле очи, на које је једва гледао, седи прекрштени |
ад год је хтела, ишла је.{S} Ни ноћу не би стрепила.{S} И због те своје слободе, ниједној својо |
како неће да седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се окреће оцу |
е по руци брзо, и, кријући се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и насмејали им |
крајева уста. .</p> <p>А опет, да их не би свет сасвим заборавио, редовно су се појављивали на |
ку загушљивост, задах, дим дувански, те би отворила, да проветри.{S} Али кад <pb n="90" /> га н |
мучена, пала, у дубок грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И нап |
намучио, онако раздражену остављао, те би она по читаве дане и ноћи морала лежати, једнако ода |
ео са њоме да се игра.</p> <p>А највише би, мећући је на миндерлук, клечећи испред ње, узео њен |
стало што треба.</p> <p>А тако заиста и би.{S} Пошто откључаше кујну, упалише свећу, распалише |
подигне и уреди башта.</p> <p>И тако и би.{S} С пролећа већ је била увелико башта прекопана.{S |
есечини...</p> <p>И заиста, ускоро то и би.{S} Жене су око ње још лежале и париле се, али девој |
де право горе, у своју собу.</p> <p>Сви би се тада ослободили, а нарочито мати јој, која једва |
звоном тепсија, сахана, од мишева, који би поред њих протрчавали, и онда њиховим тамо грицкањем |
а била као мала сенка.{S} Свакога, који би јој се приближавао, издржљиво би гледала и пратила, |
слободан, јездио пут села и мрака, који би се почињао хватати.</p> <p>Магда и мати целу ноћ не |
но, тетка-Стано!</p> <p>Од Цигана, који би јој потражио да штогод пије, свакоме је по пуну окан |
ру, са подбоченим рукама о образе, који би јој се надмели и још више поруменели, са састављеним |
еће бити тога, неће се родити тај, који би био раван и достојан <pb n="40" /> ње; достојан и ње |
Маркови, као „качаци“.{S} Турчин, који би запао међ њих, у њихов атар, село, више се не би вид |
удно, тешко, одмерено, да од тога Софки би тако мучно.{S} И не знајући ни сама зашто, поче да ј |
е са свима снајама живео.{S} Тада Софки би јасно оно силно рађање деце, ма да мужеви већи део ж |
е, и све су истрошили од еспапа.{S} Али би тада, сигурно осећајући колико лаже, и Арса прекидао |
аустави, да избегне и спречи то.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се окрете к њој, приближи, прстима |
увери како ништа није било!</p> <p>Али би и то.{S} Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник сељ |
вечера не задоцни.{S} У вече вечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно, |
аје само тих ћилимова и намештаја имали би више година да живе.{S} И због овако намештене и иск |
да њих избави сиротиње и беде.{S} Знали би то, осетили би они, њени, и не само они, него и цео |
е, јер би му били у близини и заударали би му оном својом неопраношћу и масноћом циганском, зат |
е вечере од тих.</p> <p>И сутра настали би тако исти срећнији дани.{S} Колима би одлазили у Доњ |
уста.</p> <p>Кроз неколико дана враћали би се кући.{S} Отац истина као уморен, као повучен у се |
и остали на само, гледајући се, осећали би како од задовољства и среће затрепере.{S} И увек су |
и хлада, чак и зиме усред лета, провели би неколико дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, |
људи, показујући им на корито, говорили би свакоме:</p> <p>— Пиј бре!</p> <p>И пошто овај, дуго |
иротиње и беде.{S} Знали би то, осетили би они, њени, и не само они, него и цео свет.{S} И онда |
ини, код кћери, и онда, сви скупа, ишли би по чивлуцима, славама, саборима и по осталој родбини |
би редовно доводио овамо код ње, и они би се после с муком, гошћени и чашћени, могли од ње да |
} А на питања о њему, ефенди-Мити, мати би одговарала: како јој је баш пре неки дан послао нова |
његовог поновног одласка у Турску, мати би јој по неколико дана ишла сломљена и убијена, <pb n= |
а, па се од њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника послао.{S} Доцније чак и по две и тр |
дати газду својим засићеним очима, овај би му онда, забацујући узду више главе о ункаш, говорио |
ишта не би необично.{S} Још мање да јој би онако тешко и страшно, како се бојала.{S} Чак јој се |
цвокотала и грчила се.{S} А најгоре јој би, када осети како у гласу Маркову, — а он је тамо око |
т и восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S} Ваљда, што <pb n="183" /> она врева и свирк |
.{S} Сваки добивени новац од ханова њој би предавао, да она тамо у ковчег метне међ остали.{S} |
ш мали, тек му је дванаест година, ипак би се свака сматрала за срећну, што у тако богату кућу |
нала како изгледа и где може бити, ипак би је ова одбијала и упућивала њој, Софки.</p> <p>— Не |
?</p> <p>Она, ма да је чула за то, ипак би се чинила невешта.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Како шта? |
ача извешаних шимширових венаца.{S} Чак би се осећао и мирис оне земље гробљанске, са самога гр |
ријег, све би се изнова кројило.{S} Чак би се преправљало одело и слугама, нарочито слушкињама, |
а, тек, кад год би јој мати дошла, увек би се она узнемирила, плашила.{S} А то јој је мати прим |
ко огњишта, да налива кафу у шоље, увек би јој се из јелека прса отимала, те је морала свакад к |
испод њених ногу, на голој асури, увек би лежао Томча, муж јој, упола свучен, савијен и заспао |
их из куће нико није то ни гледао, увек би се чуло како један другог нуткају:</p> <p>— Иди, бре |
ла.{S} Али, да се не би приметило, увек би налазила неки <pb n="239" /> посао у штали или око о |
челе овакве мисли да јој досађују, увек би онда почела силом саму себе да гони да и она буде та |
увајући је, клечећи у каквом куту, увек би се испред ње појављивао, да јој се тиме као стави на |
, особито с пролећа. <pb n="45" /> Увек би почела да осећа као неки немир, као страх.{S} Да ли |
од мрака некако радо подносила.{S} Увек би се тада повлачила горе и онда, затворена капијом и з |
вог густог, сочног лишћа.{S} После, док би мати намештала горе постеље, отац би остајао да пију |
чало се, и убијао.{S} За све време, док би он путовао по Турској, по трговини, а обично би се ц |
еницу, али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.{S} Сав ј |
јелом, пићем, што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, јер од стида, због онол |
С муком би распремала постељу.{S} Затим би узимала мужа к себи, јер није хтела да тиме, одбијај |
нало се шта чека тога.{S} И заиста, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родбина стицала: ж |
и старешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла субота или какав празник, одмах би овамо до њи |
и мирнији да буде.{S} А опет увек, чим би му се указала прва прилика, гледао је што пре да оде |
S} Тек се почело примећавати, како, чим би он из певнице спазио да је она у своме столу, одмах |
ао нож око срца секло.{S} Али опет, чим би га она позвала, а морала би тада подешавати глас да |
ка би онда примећавала, како би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе |
аде.</p> <p>Сутра, још у црну зору, чим би се истрезнио, одмах се дизао и одлазио натраг, у хан |
и носити што лепше хаљине.</p> <p>И чим би почеле овакве мисли да јој досађују, увек би онда по |
такав могао к њој прићи; једино таквом би се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетк |
ела да разговара са цвећем.{S} У сваком би цвету налазила по једну своју жељу у сваком цвркуту |
спао.{S} Софка би се дизала.{S} С муком би распремала постељу.{S} Затим би узимала мужа к себи, |
само да је не би мати загледала, силом би вечеравала и одмах се одвајала.</p> <p>Ишла је тобож |
и чека да и даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пије.{S} И то много, све саму ра |
р зна шта би онда било са њом.{S} Силом би је натерали да однесе и врати у бачву.</p> <p>И што |
машила, у инат јавно, пред целим светом би се открила, па чак и подала, само да их увери како њ |
што је од свекра добила.{S} По цео дан би био код куће.{S} Или се шета, или обилази око куће, |
цртавала.{S} Што год би му наредила, он би учинио, и то радосно, сав срећан због тога, што му о |
матере нико од посетилаца не остао, он би онда почео са њоме да се игра.</p> <p>А највише би, |
, и кад би му она полетела у сусрет, он би онда, грлећи је, долазио са њом.{S} Софка би тада ос |
рифун“.{S} И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: лети горе на доксату, — а зи |
ши, како он хоће и нађе за добро.{S} Он би то брзо извршивао.{S} Митом, чиме се највише и успев |
обично би се целог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини једнако помињао и њиме се застра |
то исто радили са својим снајама, и он би сада, сасвим лако, са својом...{S} А овако, оставили |
каје, јер, кад би знао да они морају он би мању цену дао.{S} Него, овако, видевши тако окићену |
/p> <p>И љубила би га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изговарајући се како тобож ишао тако п |
ио:</p> <p>— Е, сад иди! — И заиста коњ би на једну страну одлазио доле, у шталу, а он горе, из |
о га се не боје, не страхују, обгрљавао би по коју око стаса и метао јој <pb n="171" /> руку на |
ебе да не гледам! — И од једа заваљивао би се на јастук.{S} Не толико тада љут и бесан на њега, |
е.</p> <p>У колима, на прво место седао би он.{S} И као свакада, изваљен на седишту, са једном |
творене очи.{S} Оном другом руком држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и обучен |
њући се к њој тако расположен, застајао би са Софком испред кујне и почео да се или са матером |
рапама, једнако подскакујући, настављао би:</p> <p>— Ох, ох!.. курва Марија!..</p> <p>Тетка, чу |
таји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да ти да тата.< |
{S} Увек поред мириса самих јела осећао би се и други мирис у њима, мирис тамјана, покапаног во |
а зове, што може да је послужи, дотрчао би к њој и радосно пита је:</p> <p>— Шта треба, Софке?< |
, који би јој се приближавао, издржљиво би гледала и пратила, тако, да би овај губио, као сагиб |
куће, коње оставили.{S} И чим уђу, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачом или којим друг |
уги мужеви, кад је већ грли, љуби, него би напротив, у инат, да би је још више намучио, онако р |
од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, |
е, у оној великој, широкој соби.{S} Цео би дан тамо само седео, пушио, пио кафу и наређивао.</p |
о у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подскакује и виче:</p> <p>— Ох, Марија кур |
ча к њој одлазио.{S} Сагињући се, почео би да јој показује шта се руши и како ће да се зида.{S} |
, за себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па се тек занесе, почне на сав глас.{S} |
ебе како је сва врела.{S} Из уста почео би да је пали дах.{S} Окретала би главу прозору, и тамо |
рва Марија!..</p> <p>Тетка, чувши, брзо би истрчала.{S} Њих, децу, одјурила би, а њега силом ув |
, ударајући се по глави и врату, заждио би онда чак до капије, да би се исто тако опет отуда вр |
е за ту њихову „сељачку“ љубав, одлазио би иза куће, одвезивао коњића, уседао на њ и, срећан, с |
мислио да је Софка већ заспала, долазио би и он горе са још непопијеним вином у стаклету и прод |
тао.{S} Само на Божић или Ускрс долазио би с њиме.{S} И тако она никада сина да се нагледа, ник |
нео, чинио чуда, покоре.</p> <p>Долазио би кући заједно са јавним женскињем.{S} Ту би продужава |
би који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу и, запаливши му свећу и пољубив |
тавао јој косе и једнако певајући грлио би је и љубио у лице и уста.</p> <p>Кроз неколико дана |
и раздраганошћу тог свог гласа испунио би целу кућу, чак овамо горе, до Софке.</p> <p>Она, зад |
о за толику родбину.{S} Истина, говорио би покаткад и здравио се с којим од њих, али више обича |
е на рукама по соби, грлећи је, говорио би:</p> <p>— Софкице!..{S} Татина Софкице!</p> <p>И све |
p> <p>Он, узимајући је у наручја, носио би је собом, горе, у ону његову собу.</p> <p>И ако би т |
да издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — |
кријући се и од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.{ |
, већ само кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је она могла да ради што год |
оправити; или, још горе и опасније, ако би требало каквога крвника, насилника сменити, знало се |
ад се овако врати, могао приметити, ако би их ко дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да је |
ца.{S} Она то никад није радила.{S} Ако би стајала, стајала би на среди капије, са иза себе пре |
кући, у варош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, четири пута.{S} Чак и преобука с |
и и поздрављали усрдно, радосно.{S} Ако би пролазила улицом, жене су је на капијама стојећи доч |
неке меке, нежне потезе.{S} Из тога ако би је тек која комшика тргла.{S} Замрсило јој се платно |
ване остајале и када је осећала, да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамрлост |
, горе, у ону његову собу.</p> <p>И ако би тада почео да пада мрак, доле код матере нико од пос |
} Истина, никако сасвим здрава, тек ако би се око ручка појавила и изишла из своје собе.{S} Сва |
тешке, да друга на њеном месту тек ако би месецима могла да уђе у њ — она би се све више и виш |
о поред ње јављајући јој се.</p> <p>Ако би са њим било још кога у друштву, који је не би знао, |
а.{S} И Софка би онда примећавала, како би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни виде |
— а при том како би се загрцавала, како би јој почеле сузе да навиру од радости! — сасвим све њ |
курне, једнако је овамо на махове, како би се врата отворила, допирала пара и топлота, и то так |
м, већ кроз капиџике, баште, куће, како би се са целим комшилуком видела, са сваким здравила, и |
и да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега |
једну узенгију поче тако да држи, како би Томча, и не гледајући, одмах у њу могао да метне ног |
ата за узду и за узенгије придржи, како би се газда што лакше скинуо.</p> <p>Марко, као увек, с |
зато сам те и звала, да те питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им |
S} А како му све то тешко пада!{S} Како би он све то оставио, бацио, и запрепашћујући све, као |
каве и саме шалваре, да би осећала како би једним покретом све могла са себе да збаци.{S} Онда |
овлаш и како не треба обучена, па како би онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди |
свега, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем, никако <pb n="7" / |
знати, ништа видети.{S} И знало се како би тада сваки од њих, не верујући самом себи, кад баш м |
они са свадбе, и још и други.{S} И како би који дошао, ушао на капију, само би хукнуо:</p> <p>— |
ражи и бива јој пријатно.{S} Осети како би и она радо јела та њихова јела, особито оне њихне по |
ље потраје, напослетку — а при том како би се загрцавала, како би јој почеле сузе да навиру од |
о је свет морао знати за њих, него како би толиким својим причањем она Арнаутину пала у очи, те |
свакоме је по пуну оканицу, онако како би дохватила, давала са тепсије, по којој их је Арса би |
него, као да га није ни познавала, тако би га гледала неким разблудним, помућеним погледом, од |
деним обрвама и врелим јагодицама, тако би јој се сјале а уста срећно играла.</p> <p>Кола би си |
њихна тамна и страсна удолина.{S} Тако би јој и остраг и испод пазуха, где је тај јелек био ма |
шне кошуље, свилене мараме.</p> <p>Тако би било цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је |
сили и имали у својим рукама.{S} Колико би пута Марко, бавећи се по годину дана на путу, кад би |
а могла да ради што год хоће.{S} Колико би га пута, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, она на |
ости и од голицања ваздуха.{S} А колико би пута, чисто као какав мушкарац, са толиком страшћу п |
дају тако лепу.</p> <p>Тако исто колико би пута гледала и оне кћери Ташка самарџије, више њихне |
њу, намештању и кићењу соба по неколико би се дана договарало.{S} Одело, почев од најмањег дете |
тај њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда, покоре.</p> <p>Долазио би кући з |
певање толико постајало заносно, толико би он у свој глас почео да уноси, не, као што доликује |
раху.</p> <p>Овамо кући, у варош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, четири пута.{ |
е бави, тобож тргујући с њима.{S} Ретко би отуда овамо прелазио.{S} И што је Софка бивала већа, |
="12" /> на две недеље у напред настало би спремање.{S} Видело би се како из целе родбине, а об |
S} После, у потаји, у поверењу, причало би се, како је к њима једне ноћи била дошла чувена Саве |
у напред настало би спремање.{S} Видело би се како из целе родбине, а обично сиротније тетке и |
укла натраг у његову собу.{S} Ноћу било би још горе.{S} Софка, покривена јорганом са осталом де |
<p>— Дођох! — Кратко, са досадом, чуло би се како он одговара.</p> <p>А већ када би коју нароч |
ивали потресени и узрујани.{S} Чак чуло би се како и сам владика, када би му после певања прила |
но знала у чему је било то лечење, само би се онда јасно чуло његово јаукање и врискање:</p> <p |
ако би који дошао, ушао на капију, само би хукнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! — И не би улазили у |
о није ни примећавала.{S} Покаткад само би се тргла и, видевши шта раде, планула би и ударила б |
ога у кућу, ушла у свекрвину собу, тамо би њу затицала, како ова сва преплашена, утучена прежив |
осталом децом, која, навикнута, одавно би заспала, не би никако могла да заспи, јер би једнако |
више занимала би се собом.{S} Слободно би се откопчавала, разголићавала прса и рукаве и саме ш |
/> овамо више није долазила.{S} Једино би дошла на „прочку,“ уочи великог поста, када би по об |
и лепоту троши и расипа.{S} Јер једино би такав могао к њој прићи; једино таквом би се она дал |
гову исповест.</p> <p>И ко зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном |
а је излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући се, морала да осети оволику загушљивост, |
руга да је била на њеном месту, сигурно би подлегла, изгубила би се, али она, гнушајући се, сам |
ди-Митина, она би већ знала.{S} Сигурно би могла да се отме од њега, и, макар сва изгребана, са |
сећа њену снагу, њу око себе.{S} Обично би <pb n="236" /> она овамо по кући и кујни била у посл |
товао по Турској, по трговини, а обично би се целог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини |
ћно да икоја буде равна.{S} Да, страшно би то било; али она не била Софка, ако то не би учинила |
он нећкати — то би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би м |
д би се сетила лудог тетина Ристе, месо би неком одурношћу заиграло.{S} Сећа се да због тога ка |
ино што би јој покаткад сам долазио, то би било којом суботом, када би, место оца, дошао са раб |
еде.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старости, просутости не сме |
ше, и почеше с њом да се надмећу.{S} То би згодно за Софку, те се неопажена повуче и остави их |
>— Па снашке, — поче се он нећкати — то би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја |
и сва она поче да трне.{S} И заиста то би, јер он, надносећи се над њу, поче страшно да дрхти |
када се она сва к њима окрене.{S} И то би.{S} Она, и тако полуокренута, чим се појави, чу општ |
а рабаџијама, да еспап узму.{S} Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа.</p> <p>Колико пу |
да ће настати, када он дође, једино то би, те тишина, мучност и нека нема тешкоћа постаде још |
уде потпуна патња и мука!</p> <p>И зато би заспалог Томчу, плачући, грлила, љубила.{S} По том, |
ом, и мушко и женско.{S} И сигурно зато би је онда почињао обузимати немир, што је знала: да ће |
ака, могла што више гледати.{S} Особито би гледала њу, Софку, како са оним срећним изразом уста |
дотерује и чисто је глади.{S} А особито би јој око колена склањала шалваре, да јој се не би упр |
које, када би фењери одозго пали, чисто би пробило трпезу.{S} Испод хладњака лежали су изваљени |
се одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега сва родбина била потучена и упропашћена од |
јало и овако се кретало.{S} И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, |
да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од и |
слуге.{S} И зато су онда сви момци, што би служили код ње, морали увек бити глувонеми.</p> </di |
веће стоји тепсија са јелом, пићем, што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, је |
сопче метли их да седе.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старост |
о.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Што би се посао више приближавао крају, она би почела да ос |
родају имања, и обелодањивање свега што би морало да настане.{S} Зато је, одмах по ослобођењу, |
се насмеје — ипак, ипак, поред тога што би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти ос |
{S} Јер после тога није имало ништа што би је бунило, од чега би презала.{S} За њу није било ни |
пространа.</p> <p>И једино доцније што би је покаткад као узнемирило, то је био он сам, њен му |
је одвајала, да руча и вечера.{S} И што би се посао све више и јаче испод њених руку оцртавао, |
, која је свима била за углед.{S} И што би толико луда, те пре но што пође горе, к њему, оцу, н |
p>Много није говорио никада.{S} Али што би рекао, то је било речено.{S} И тада се памтиле и упо |
огле замислити, да би он могао, или што би и учинио, да је то нешто ружно и неваљало.{S} А стар |
му се на очиглед противи, не изврши што би јој наредио, али, осећао је он, како је ипак она нек |
њих било папучом, нанулом и свачим што би нашла око себе, и онда би их опет остављала на миру. |
то матер не само да не радује, као што би требало у другим приликама, него како је ти изненадн |
ра.{S} Не устукну.{S} Још мање, као што би друга, да поцрвене, замуца и од стида побеже, остављ |
мо у кујну, код Софке и Магде, само што би у стању да нареди:</p> <p>— Магдо, одведи Софку код |
ни гласа од себе пустила!{S} Једино што би тада и она навлаш што више пила ту ракију, осећајући |
а га много љуби и милује.{S} Једино што би јој покаткад сам долазио, то би било којом суботом, |
а дана да се врати.{S} И то не зато што би овамо, код куће, Софка била сама и због тога она има |
оворене.{S} И једино на том чивлуку што би се ко од њихових мушких могао видети, а иначе нигде, |
> <p>— Шта?</p> <p>— Како шта? — плануо би старац и већ би почео изувати ципеле којима ће је га |
ј.</p> <p>— Софка, ефенди-Митина! — чуо би се одговор.</p> <p>А у свима тим говорима о њој, уве |
и дана долазио.{S} Одоздо са капије чуо би се његов пун глас:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> < |
ни име да му спомене) обећао паре, зар би ја за тебе, пезевенк један, дао моју кћер? — И у том |
ао непосредно: „ти, Магдо, Тодоро“, јер би то био за њега као неки посао, понижење, већ тако у |
, дању, Софка већ није жалила себе, јер би гледала како је собом, својом жртвом и оним својим н |
че још није хтео звати к себи горе, јер би му били у близини и заударали би му оном својом неоп |
спала, не би никако могла да заспи, јер би једнако допирало до ње одозго, кроз таваницу, његово |
ора и великог напрезања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага |
дно са њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то било боље него што оста |
кад ће већ по кући да размести, а опет би остављала и одуговлачила.{S} Све се као нечем надала |
<p>— Како шта? — плануо би старац и већ би почео изувати ципеле којима ће је гађати — како <pb |
двема придржаван, поче се пети.{S} Прву би ногу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешк |
м столичицама седели, пили ракију, коју би им Магда грејала и са њима пила.{S} И сваки час посл |
на стојећки служи.{S} Софка на послетку би готова.{S} Уза степенице узнесе и унесе код њих вели |
ченим, високим потиљком.</p> <p>И Софку би, не знајући ни сама зашто, његово личење на свога оц |
њем, што јој је муж оставио.{S} И за њу би се онда причало како је, истина кришом, и она тада к |
а добру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била највећа ср |
кући заједно са јавним женскињем.{S} Ту би продужавао, а она би сама морала да их двори, служи. |
опет поврате у кујну код Магде.{S} И ту би, око огњишта, на кратким столичицама седели, пили ра |
Дању ништа за себе не би знала.{S} Ноћу би се расвешћавала.{S} Видела би како јој више постеље, |
не ноге и то целе, чак из кукова, одмах би осетила како јој се додирују и спајају својом облино |
у на прсима и прекрштеним рукама, одмах би се отуда тихо на прстима, гологлав враћао и одлазио |
ру, и тамо на небу, међ облацима, одмах би тако јасно и истински видела како се оцртава и издиж |
да, престрашена тиме, унезверена, одмах би почела себе да кори и грди: што она све то да мисли |
куства или из веровања, враџбина, одмах би јој квасила чело водом и мокрим пешкиром влажила усн |
И заиста, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родбина стицала: жене, тетке, <pb n="6" /> с |
и мати идући на купање ту наишле, одмах би се осетио међ њима покрет, јер њих две биле су обуче |
ој буде нежнији, и што страснији, одмах би видела како се све то са њега губи.{S} Брзо, као уве |
и дошла субота или какав празник, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто а најв |
тресу.{S} И Софки онда, на ужас, одмах би упадале у очи његове руке, кратке, маљаве, већ исте |
е спазио да је она у своме столу, одмах би онда његово певање толико постајало заносно, толико |
<p>А кад би је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Томча к њој одлазио.{S} Сагињући се, |
цама, све више осећа, — а од тога одмах би јој зуби зацвокотали — како јој све јасније долази т |
се све више и више у то уносила и одмах би почела -осећати како јој је друкчије.{S} Мирније спа |
ице?{S} Знаш ти газду.</p> <p>Али одмах би окренуо да је храбри: како ће га сигурно послати ове |
<pb n="174" /> <p>И гле, како јој одмах би друкчије, као некако лакше.{S} Песница руке, подбоче |
ок би мати намештала горе постеље, отац би остајао да пијући лешкари.</p> <p>А често, испрва ти |
лета, провели би неколико дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опк |
ин, због тих њихних улагивања око њега, бива све више нежан него што <pb n="8" /> треба, једнак |
ким јесенима и дугачким а јаким зимама, бива сасвим сам.{S} Само што покаткад мати оде у родбин |
ти испод себе како јој постеља, кревет, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој ј |
ими бивало лакше.{S} Да ли, што се тада бива усамљенијим, издвојеним од свега и свачега, јер се |
како ноћ све јача, тамнија и усамљенија бива, како мати иза ње у велико већ спава.{S} Из оних д |
то, не вене брзо, све лепша и заноснија бива и од које се при ходу и покрету осећа мирис њен.</ |
, заједно с њом, креће, иде, и све веће бива.{S} И још када су почели да позивају старце, који |
поче осећати, како је све чисто дражи и бива јој пријатно.{S} Осети како би и она радо јела та |
те је чисто као тешећи себе, што и њој бива сада тешко, и гледајући Софку како плаче, сама себ |
варању врата, чинили су да по соби увек бива хлада.</p> <p>Софка се још није била сасвим обукла |
више прса разапињу, пуне, како јој тело бива све заобљеније; када се од сваког изненадног додир |
{S} Али се трже, када виде, како све то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово много н |
разбој и продужи да она тка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се као умори и онда се диже и одлази |
ега што је имала хаџијскога, варошкога, бивају све слободнији, срећнији.{S} Не знају шта ће од |
а модринама, где је јаче било стегнуто, бивају сасвим слободни; да скида антерије, јелеке и пој |
ледње време почели овамо да долазе и да бивају постављани за меџлисе и за судове.{S} Они га при |
же.{S} Што више долази и пада мрак, оне бивају све унезвереније.{S} Не могу да дочекају, када ћ |
нарочито стари стричеви и тетини, увек бивају почашћивани љутим ракијама и добрим пићем и кафо |
алеко, толико је после Томчиног одласка бивала луда, не знала за себе, да би, онако пијана, ноћ |
отуда овамо прелазио.{S} И што је Софка бивала већа, он је све ређе долазио; у години дана једа |
о некад тако годи.</p> <p>И сваког дана бивала је све као здравија, стишанија.{S} Од њених, нар |
и равнодушнија.{S} Јутра јој већ не би бивала онако свежа.{S} Од немирна сна и главобоље, почи |
е и разговетно се чује.{S} И што је ноћ бивала јача, они су постајали све слободнији, силнији.{ |
врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бивала, Софка је одоздо опажала, како су они тамо горе |
ији, па тако на овим весељима, свадбама бивале од свих мушких највише јурене, миловане и љубљен |
пајала, сједињавала, и сви они све више бивали разголићени, све су више хаљина од себе одбацива |
ечега светскога, и страснога, да би сви бивали потресени и узрујани.{S} Чак чуло би се како и с |
око њих све загушљивије <pb n="186" /> бивало, младожења се све више умарао.{S} Све му се јаче |
ужна реч изговорила гласно.{S} И што је бивало свађе, несугласице па и смртних случајева, све с |
кше, слађе, јер после зиме већ јој није бивало тако, особито с пролећа. <pb n="45" /> Увек би п |
то свечаније, што јасније и потресеније бивало.</p> <p>Софка први пут у животу виде јасно испре |
је, издвојеније, све заносније, силније бивало, да би она, долазећи из баште овамо кући, од раз |
ја, смех, кикот и све је бешње, силније бивало.{S} И све то, та толика светлост, са толиким огњ |
ој непрестано је све лепше и изразитије бивало.{S} Рамена и плећа једнако су јој била једра, пу |
а самој цркви, света, гужве све је више бивало, све се више око ње стешњавало, црнело.{S} Уз то |
ве дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало покаткад прекидано отуда из кујне изненадним шум |
срећном, ипак, некако, увек јој је зими бивало лакше.{S} Да ли, што се тада бива усамљенијим, и |
он сам, њен муж, Томча.{S} И то је увек бивало, када би он остајао на само без ње, онда, када б |
е.{S} Приликом суђења, на саветовањима, бивао је он као тумач, као нека веза између њих и народ |
да ће га заиста заволети не то, што је бивао све изразитији и пунији оне мушке, јаке снаге, не |
ио, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљен или готово сав уништен.{S} А већ |
едва се повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнако овамо сасвим усамљ |
ише гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама је она све више окружавана и потискивана |
што ће остати онаква, него ће све већа бивати и дизати се а не можда, као што је свет мислио и |
са свирком, хуком, те јој поче све теже бивати.{S} А поред ове гужве и тишме испред ње, досађив |
и оне ће све распаљеније, све страсније бивати, као да се са тим својим мужевима, с којима су в |
а шећер и леблебије.</p> <p>Мрак отпоче бивати сасвим густ; фењери почеше јаче да светле, кућа, |
Од немирна сна и главобоље, почињу јој бивати тупа.{S} Она би мислила да је то од умора и вели |
а, која су вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх |
ине, а они остали случајно незатворени, бије нека студен; из кујне влага од поливене воде и раз |
је она донела....{S} Доле, у дворишту, бије шедрван, његови млазеви, капље воде према светлост |
рабрио.{S} Али међутим из баште поче да бије свежина и то тако слатка и бујна.{S} Са гробља јед |
је говорио.{S} А да и њега као и друге бије, није могао, јер га је и он много волео.{S} Истина |
е сву једрину рамена јој.{S} Из целе ње бије она чиста бела, женска сређеност, засићеност, а ко |
постељи.{S} Осећао чисто како јој срце бије, како њена зрела, страсна уста горе, и како њена к |
а са тим њеним цвиљењем пада на главу и бије га у теме, у мозак.{S} И једва, помоћу лактова и к |
врат њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије и сече.{S} И не могући више издржати да је гледа к |
ди, а у прсима срце јој јако и слободно бије...{S} Понова натеже тестиче и опет се не покаја, ј |
о, да би што више изгледало да је вода, била је утурила лишће.{S} Софка натеже тестиче.{S} Са н |
е било и сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла неки стари митан, који јој је био тесан, |
.{S} Једина њива, што остала а вредела, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p> |
ко тога њиховог, као градића а не села, била у наоколо удаљена неколика арнаутска села.</p> <p> |
јне, међу матером и међ осталим женама, била и Софка, и кад би му она полетела у сусрет, он би |
, криву улицу, која је, водом излокана, била навек пуна камења, те се није могло да иде у гомил |
де топла, и то сасвим топла.{S} Истина, била је сниска, без патоса, са набијеним подом, али јој |
ве главе, која је, као у сваког детета, била кратко ошишана и скоро опрана, и мирисала на топлу |
, ваљда и пене која му је била из уста, била сигурна у то: да он сада своју жену мучи, испитује |
хнула се на њ.</p> <p>И све, цела кућа, била је њена.{S} Па не само то него чак и плодови од др |
Софка.{S} А сада, кад иде као удавача, била је уверена да ће се што више скупити, да би је што |
вим његовим поновним одласцима од куће, била онако узрујана, уплашена.{S} Још мање да је сутрад |
почистила и дотерала кујну и око куће, била се обукла и, чекајући на ручак, који је свекрва та |
уверити о ономе у што је, сама по себи, била сигурна, јер сви су говорили да је здрав, док је м |
о, да јој не би прашина падала по коси, била је овлаш завила главу великом зејтинлијом шамијом, |
сестра, која им је, у осуству његовом, била старешина.{S} А друго што се знало да сама она врл |
Она, сигурно окупавши се за овај излет, била сва румена и светла.{S} Њене очи, оне њене чувене, |
, све овамо видети.{S} Око ње, по поду, била су поређана деца, мала, још на сиси, коју матере н |
S} И тада сваки час, у сваком тренутку, била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али т |
се не учини необична ни сама капија.{S} Била је то велика, тешка и јака као град.{S} Више је си |
одора, од свих тих сестара одвајала.{S} Била више мушко него женско.{S} Вижљаста, сува и црнома |
е слободно да дишу, крећу се и живе.{S} Била је готово срећна због тога, и одмах слатко, тврдо |
чешља косе и као да га к себи зове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијал |
умора једва је очи држала отворене.{S} Била је сва врела.{S} А од страха, језе, чисто је као н |
и плач, грцање, није обраћала пажње.{S} Била се сама занела толиком Софкином лепотом, какву ода |
офку купати.{S} Њој је то био занат.{S} Била се испрва потурчила, побегавши за Турчином.{S} Доц |
м и са прекрштеним рукама на појасу.{S} Била је узрујана.{S} И радосна и уплашена.{S} Уста су ј |
ла да се крије око Софке и трпезе.{S} А била је сва изломљена, изуједана, а опет сва срећна и о |
се руку, коју она пољуби.</p> <p>— Жива била, кћери! — ослови је.</p> <p>И пођоше сви кући са с |
а, код својих кућа оставити, већ су сва била овде покупљена и увијена у пелене, да би, тако одв |
ного отворен и много тесан.{S} Једва га била закопчала, те је после морала једнако да извија пл |
тким обријаним вратом.{S} Из целог њега била је нека дивљина и силина.</p> <p>Он сада већ није, |
рђава мисао.{S} Прво што је она од њега била старија, а и што је то била Маркова, „батина“ сест |
а њу је најгоре било.{S} Још поред тога била је Магда и у сасвим новој, широкој сељачкој фути; |
, одмах преко баште, где је сада ограда била изваљена, да би се могло у њу комотно ићи, једнако |
он, његова снага, прса, која су му сада била откривена, заударала су на зној, ханове, непресвла |
тајати, да је и та њихова кућа већ тада била ту.{S} Цела родбина из ње је произишла.{S} Од увек |
га дође.{S} Софка је осећала да би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже како је ипа |
где их није било.{S} Ма да им је магаза била горе, у главној чаршији, и у њој се увелико држала |
, пошто је, као сваког празника, капија била широм отворена и њена крила подупрта са два велика |
ушле.{S} И све, као да им је баба Симка била све и сва, отац, мати, њој су се обраћале, тужиле |
дај ме, снашкице!{S} Не дај ме, слатка била.{S} Не дај ме, јер ови ме наши сву... —и показивал |
о не зато што би овамо, код куће, Софка била сама и због тога она имала, као остале матере за с |
би је лице можда издало, ипак је Софка била уверена да је не може никоја надмашити.{S} И, не д |
ву не наслони на јорган, којим је Софка била покривена и тиме га упрља, повреди, пажљиво био са |
, са Магдом, пошто тада, да не би Софка била сама, морала је и Магда у тој соби да спава.{S} По |
авница, кроз магле, већ су се оцртавала била.{S} Из њива и башта допирао мирис труле траве и ко |
о неке снаге, јачине, док су сва остала била све блеђа, подбухлија.</p> <p>Али то њу није изнен |
Трајкових.</p> <p>Мати, пошто је и сама била уморна од свега, прекину Магду обраћајући се Софки |
шипарица а не она Софка, која је свима била за углед.{S} И што би толико луда, те пре но што п |
ачи, да јој не би горе кошуља на прсима била одапета, размакнута, те јој се видела прса, нарочи |
.{S} Од прошле ноћи и целога овога дана била је толико уморна, толико засићена и отупела, да је |
ио, а она једнако овамо сасвим усамљена била, са ужасом поче опажати, како у тим њеним заносима |
а најмлађа од свих сестара, и кућа њена била је истина некад мало богата, али тада доста оронул |
а и с тога, што би без њега сва родбина била потучена и упропашћена од Ахметовог браства, закуп |
ситним и дугим ланцем, чија је средина била утврђена за такође златну куку, коју забоде горе п |
било најгоре и најтеже, већ је тада она била уверена да никада, никада неће бити тога, неће се |
вљати, него да то чине стога, да би она била сасвим слободна и да би се и овде, код њих, осећал |
пићем, што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, јер од стида, због оноликог по |
иле, поливале водом, да јој се сва коса била слепила по њеном красном витком телу, дотрча <pb n |
на као већ велика девојка.{S} Цела коса била јој повезана, сви зулувчићи извучени око чела и уш |
због чега јој је увек око крајева уста била као мала сенка.{S} Свакога, који би јој се приближ |
м, вратном кожом.{S} Једино што су уста била још увек свежа, влажна.</p> <p>А од толикога грљењ |
и о њој — Софки.</p> <p>Њихова је кућа била стара.{S} Изгледа, да од када је варош почела пост |
ред оног њиховог сопчета и цела је кућа била споља окречена, па и она велика соба, особито оне |
д обријаном али већ збрчканом, јабучица била испречила, и готово га гушила, не гледајући никако |
> <p>А да је заиста сва та њихова љубав била више ради оца јој него ради ње саме, Софке, она је |
тала леђа изнутра, цела постава, сва је била стара, масна; па чак негде и без поставе са поиспа |
би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била највећа срећа, кад дође к њој и каже јој: како је |
морна, толико засићена и отупела, да је била на све равнодушна.{S} Ништа је није дирало.{S} Ни |
p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту, сигурно би подлегла, изгубила би с |
сва њена раскошна лепота изгледа да је била и трајала само до венчања, свадбе, а после одмах у |
и и скупљајући одело око себе, ма да је била добро обучена, диже се и пође.. </p> <pb n="213" / |
нова.{S} И што је најглавније, ма да је била уверена како се неће удати, ипак, ипак сви су се т |
да ће се опет вратити у село, ма да је била сама уверена да је то немогућно.{S} И зато никако |
Видео њу, Софку, и матер, која ма да је била превалила четрдесету, ипак је још изгледала млада |
го што су се од ње надали.{S} Као да је била из прве и најбогатије куће, тако је намештала собе |
{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика као да је била спремна на то, јер чу се како га утишава:</p> <p>— |
авала, ипак, ипак, сваке ноћи као да је била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек осећал |
у ноћ, ваљда чак око пола ноћи, када је била већ лакосана, сећа се доцније, чула је одозго, кро |
ећи, више моста, усред воде — а вода је била тамна, свежа, опкољена зеленилом, маховином и <pb |
кри цела прса.{S} И сама Софка, која је била навикла на толики сјај, ипак чисто претрну.{S} Пон |
нека Гркиња, из грчке фамилије, која је била у самој вароши, одмах испод цркве.{S} Она тој фами |
кроз собњи снизак прозор у ноћ, која је била прорешетана дрвећем баштенским и околним зидовима |
а.{S} Сам јој веза о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, да јој злато својом жутином |
, уђе право к њима у кујну.{S} Софка је била устала и забацивши руке у којима је нешто држала, |
зрешетане таванице и греде.{S} Штала је била испражњена.{S} Једино алат остао у штали.{S} Али и |
01_C22"> <head>XXII</head> <p>А сама је била крива.{S} Знала је да не треба.{S} Али се после и |
рошима знало се и причало.{S} Чувена је била са своје раскоши и „салтанатлука“.{S} Пошто је ост |
уседелицом.</p> <p>Но ипак, уверена је била да то не може никада бити.{S} Допуштала је, да ће |
остота и убијена мирноћа.{S} Обучена је била пола сеоски, пола варошки: у антерији, забрађена, |
а, не већ она, — њено је прошло, она је била готова и спремна на све, — него шта ће и куда од т |
свакидашња, за новац женска.{S} Она је била богата, са грдним имањем, што јој је муж оставио.{ |
офка је једнако устрчавала.{S} И она је била срећна, задовољна.{S} Обучена у то ново одело, угр |
="207" /> сасвим у годинама, јер она је била најмлађа међ њима, па зато сада мора највише од му |
а, досељавала овамо — за све њих она је била њихова „снашка“.{S} Свуда су је дочекивали и поздр |
исправљајући око ушију.</p> <p>Сутра је била сарана.{S} Тада већ дођоше и њени.{S} Али Софка, у |
тада једнако бујала и расла.{S} Коса је била црна, мека, тешка, тако да ју је увек осећала, как |
е, ничега.{S} Маркова кућа за Ахмета је била слађа, пријатнија него његова рођена; као што опет |
око куће, и чак овамо око штала, где је била стока и са њом сасвим стари, бабе и старци, који н |
селу код својих синова и снаха, где је била као неки старешина, јер јој муж умро, али, чим би |
арошке сиротиње, која се одозго, где је била скупоћа, досељавала овамо — за све њих она је била |
њим мирно и некако учмало.{S} Из ње је била толика простота и убијена мирноћа.{S} Обучена је б |
} И отуда, из штале, из куће, где се је била сакрила, почне да кија, кашље.{S} И то је изда.{S} |
мора чак и то да ради.{S} А највише је била љута на њега, свекра, самог Марка.{S} Ако баш они, |
е ово друго изабрао.{S} Софкина мати је била најмлађа од свих сестара, и кућа њена била је исти |
А од целе лепоте њена тела, која јој је била стала, као скаменила се, да се не би трошила, једи |
очница и врата, са кошуљом, која јој је била толико разгрнута, да су јој бљештала врела прса, и |
спремна и обучена чекала.{S} На њој је била сама свила.{S} Али ни шалваре, ни њена готово гола |
цније све лакше то подносила.{S} Чак је била и задовољна, што је с тим на чисто.{S} Јер после т |
о, и одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је била одавна спремила, одавна увила у пешкир. „На, Магдо |
већ што није хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из других буна |
шимшира и великих белих ружа, којим је била окићена капија — њој цела кућа, нарочито због тога |
сање дечје, удишући онај мирис којим је била соба испуњена из њиних, још млечних плућа и уста, |
, шта ће с њоме бити.{S} Још дететом је била сигурна у какву ће се лепоту развити и како ће та |
ила.{S} Не да је само стрепила, него је била сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако прос |
колико, до ког времена плакала; како је била обучена.{S} А нарочито све то за матере оних Софки |
и горе, на кули, сва срећна, једнако је била на прозорима од собе, које тобож ветри и паје.{S} |
, у вароши, међ туђим светом, толико је била уплашена и утучена, да се видело како већ ништа ви |
што Софку највише збуни, зачуди, то је била она, мати.{S} Није, као други пут, при таквим њего |
њих другарица и вршњакиња.{S} И зато је била обучена у раскошно одело, у тешке, црвене као крв |
се помири и уживи у кућу.{S} Вечито је била сама, и као одбачена од нечега.{S} Долазиле би јој |
разиграним ваздухом.{S} Софка, пошто је била одавна спремила собу, почистила и дотерала кујну и |
ло је некако на измаку лета.{S} Опет је била субота — пазарни дан.{S} Мати са Магдом отишла на |
дила доле у <pb n="53" /> кујни, већ је била једнако горе, на горњем спрату, распремајући и нам |
ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утучена и чисто скамењена.</p> <p>Брзо пређе чесму |
вамо, у кућу, таква и остала.{S} Већ је била стара.{S} Сува, висока, са уским лицем, мирним, го |
а опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је била сасвим помирена са том продајом куће, а и зарадова |
/p> <p>И тако и би.{S} С пролећа већ је била увелико башта прекопана.{S} Извађене и набацане уз |
ко у крви изгубила у земљи.{S} А ноћ је била једнако мрачна, и двориште, калдрма скамењена.{S} |
ушеном од беса, ваљда и пене која му је била из уста, била сигурна у то: да он сада своју жену |
читав дирек, није гледао ни како му је била колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни |
м костима још детињим.{S} Особито му је била сниска, до коже ошишана детиња коса изнад испупчен |
а отворену капију и пође тетки.{S} Није била ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утуче |
оћи била дошла чувена Савета, која није била обична, свакидашња, за новац женска.{S} Она је бил |
е незгодне, што учкур и нова басма није била угужвана и умекшана, те су је гребле око половине. |
да, у последња времена.{S} Ниједна није била срећна.{S} Ниједна да је полазила за драго.{S} Гот |
првина.</p> <p>Као што јој заиста није била првина, нарочито сада, у последња времена.{S} Није |
х испод цркве.{S} Она тој фамилији није била ни кћер, ни сестра, већ нека даља рођака.{S} И ко |
јсиротија и најудаљенија у родбини није била заборављана, јер је свакој доносио са тих путовања |
к су долазили, када Софка случајно није била код куће, те их она није могла видети.</p> <p>А св |
оје.{S} Сада, одозго, из соба, још није била ни сишла овамо.{S} И када Софка, тобож послом, оде |
ек бива хлада.</p> <p>Софка се још није била сасвим обукла.{S} А и није налазила за потребно, п |
ка —; него стога, што са собом још није била на чисто: шта ће она чинити, ако заиста свекар, Ма |
.{S} Да, страшно би то било; али она не била Софка, ако то не би учинила!</p> <p>И онда, престр |
ца јела.{S} Софка са својим собама горе била је одавна готова.{S} Горе су је чак чекале већ нов |
ијом, шкортељком, а у ствари највише се била огрнула, да јој не би прашина одозго, где је Софка |
јој, са тим прозором собним, на који се била наслонила, ипак, због тог материног плача, би лакш |
.{S} Виде како иза ње свекрва, пошто се била дигла и запрепашћена почела десном руком да се хва |
не би удала за каквог њиховога сељака и била изложена тешком сељачком и планинском животу, одво |
иде мужу.{S} За све то Софка је знала и била према томе унапред одавно равнодушна.</p> <p>Али к |
што му је клемпаво висила више главе и била наслоњена на праг, кроз тај праг, кроз пукотине, к |
{S} Истина, њој је било једнако тешко и била је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, и |
ишима.</p> <p>И Софка је грабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} Почеш |
ва три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена од навале света, запиткивања и честитања |
о оног ђубрета.{S} А то све зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из |
ао свакада при таквим вечерима, када би била тако сама, затворена, поче осећати неку драж, и то |
уком држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и обучена као већ велика девојка.{S} |
зненадно расположење, та бујност, не би била прекинута случајним доласком некога или ма чим дру |
а штогод не примети и зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, силом би |
жала је.{S} Једино што је код ње у соби била мати, а сви остали њени били су испред врата и соб |
} И теби срећан дан, и жива и срећна ми била!</p> <p>Софка са великим послужавником, покривеним |
ао да она није ништа, и никада ништа ни била.{S} Него, као да је увек била обична, као нека ств |
pb n="236" /> она овамо по кући и кујни била у послу, а он тамо по амбаровима, шталама са слуга |
p> <p>— Па како си ми, Софкице?{S} Јеси била добра? — сагињући се к њој тако расположен, застај |
шичицу у уста да му меће, дотле му мати била начинила цигару и припаљену утурила међ прсте.{S} |
ричало би се, како је к њима једне ноћи била дошла чувена Савета, која није била обична, свакид |
та било осветљено.{S} Сва врата по кући била су затворена и само горе у гостинској соби горела |
ивало.{S} Рамена и плећа једнако су јој била једра, пуна и развијена; горњи део руку, мишице, б |
су тако лепе, што тако зачуђавају, увек била по нека на капији, како увек отуда овамо на улицу |
род узели, говорило се, да је она увек била повезане главе, која ју је од тада једнако болела, |
} На што, пошто је не сада него од увек била уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — |
ништа ни била.{S} Него, као да је увек била обична, као нека ствар.{S} И то за кога је удају?{ |
ва и ногавица.{S} На прсима јој је увек била она низа дуката, поклон од Марка, које јој цела пр |
а капији, а оно Магда, која је као увек била ушла одозго кроз комшилук, да би преким путем пре |
хајде, знаш ти, доћи ће он.{S} Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што се није вратио с пута.{S |
учила, него што је због ње и сама собом била задовољнија.{S} Саму је себе више неговала, више в |
<p>Али, поред свега што је она са собом била потпуно задовољна, што никоме није имала за шта да |
лила него ли себе.{S} И она је са собом била одавно измирена.{S} Још у почетку, кад је почела д |
сељанку, познаницу и од те тобож силом била задржавана на преноћиште и сутра на цео дан.{S} Со |
к, ограђена комшилуком и кућом, једнако била сама.{S} Немајући шта да ради, а не смејући да се |
а се и сам кров кућни прозирао, једнако била граја, смех, кикот и све је бешње, силније бивало. |
се, у толико је овамо код Софке једнако била широм отворена капија, двориште навек почишћено, и |
а Софком остаде.{S} Али Софка је толико била уморна, да ништа од тога није примећавала.{S} Само |
не, када се Марко вратио, она је толико била бременита, да није смела да се појави.{S} Марко, к |
ој је мати, и као да јој је било хладно била се огрнула по леђима кратком колијом, шкортељком, |
еће, седела је горе у соби и као обично била је раскомоћена.{S} Чак и више него обично, јер јој |
парушканим дланом.{S} Али је за њега то била највећа срећа, а особито када би видео како нека, |
нди-Мита, сетити се ње и знати да је то била она, њихна Магда. </p> <pb n="61" /> <p>И заиста, |
о кући почели да долазе.{S} А све је то била Магда спремила.{S} Одавна знајући за све, послала |
ега потпомагао, јачао.{S} Сигурно је то била она, мати, јер зна он, да, док није сина родила, о |
она од њега била старија, а и што је то била Маркова, „батина“ сестра, која им је, у осуству ње |
осле, као једина женска, која је вечито била код куће, чак и за време највећих пољских радова, |
леда, не види како је обучена.{S} Макар била у највећем послу а Софка хтела да оде у комшилук м |
са своје раскошне лепоте.{S} И она опет била нека Гркиња, из грчке фамилије, која је била у сам |
и младожењу код ње.{S} Али је Софка већ била у толикој ватри, да није ништа за себе знала.{S} Ј |
чима да тражи матер.{S} Али, она је већ била отишла тамо, у собу, и наслоњена на прозор, тихо ј |
це, ослобођени тесноће —мада је ето већ била у годинама — ипак некако још свеже и опојно појављ |
је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била измирена да никада таквога неће бити, онда је доцн |
итине“.</p> <p>И пошто је још у почетку била уверена да никада неће бити таквог који ће моћи да |
одрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била при руци, давала обавештења, кад што затреба.</p> |
и уста било је бора.{S} Само уста су му била не толико широка, колико пуна, месната, са овалном |
ва јака, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, црнио |
в црн.{S} Једино у средини горе, где су била стакла кроз која је у амам долазила светлост, виде |
ла дуго та његова путовања, али ипак су била честа.{S} А највише су падала у она доба годишња, |
поздрав од свију, узгред каже да је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, сетити с |
о је, истина кришом, и она тада код њих била и са њима банчила и пила.{S} И затим, како се то ц |
о пре, када је са матером долазила, још била неиспрошена (онда је све из далека чисто заобилазе |
у, она и тада не само да је једнако још била лепа, него и раскошнија и заноснија.{S} Само што ј |
овамо по кући све жене, особито млађе, биле су тако лепо обучене, све у стајаћа али већином та |
на и развијена; горњи део руку, мишице, биле су облије и једрије, те је заједно са пуним јој пл |
и желеле, сада се као кају, што су онда биле тако луде, стидљиве и уздржљиве; неке ваљда од бол |
страну куће о сниској стреји и дирецима биле су обешене и поређане лампе, да би се видело ићи т |
акође и кујна, подрум и готово све собе биле су осветљене.{S} Комшилук се узбуни, почеше да дол |
ању саме куће.{S} Од тада су горње собе биле једнако намештене и уређене.{S} Сви сандуци и дола |
се осетио међ њима покрет, јер њих две биле су обучене у најлепше, најскупоценије одело.{S} И |
, није се могло опстати.{S} Оне су прве биле свучене, прве готове.{S} Сваку девојку су јуриле, |
и од кога онда да се крију, зато су све биле слободне, више овлаш обучене, а чисто су уживале у |
у се од те своје откривености и слободе биле раздрагале.{S} Сваки су час отуда из кујне истрчав |
ито за ту кулу, толике су приче и бајке биле везиване и говорене.{S} И једино на том чивлуку шт |
ве, особито девојке, које су тако жудне биле весеља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, |
го што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S} Зато је више пио и наређивао свирач |
ка и стрина могла да начује, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико неће чути, још мање се |
раздрагано, као сећајући се, кад су оне биле тако најмлађе у фамилији, па тако на овим весељима |
е као живе издизале, — а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном месту тек ако би |
последњи пут долазе у варош, а које се биле начетиле око ње и увукле са њом, да се, и у онако |
си још неколико фењера, да би степенице биле боље осветљене; да се после тамо, уза зид доксата, |
амом себи.</p> <p>Зато су те зиме Софки биле лакше, слађе, јер после зиме већ јој није бивало т |
Чујем, снашке! — Истрча Мага, а већ јој биле умрљане руке и засукани рукави од судова што их по |
ознојеним жилама.{S} Све су још једнако биле разузурене, никако да се приберу, охладе.{S} Сваки |
е, црне, скупоцене, да би се, ма колико биле дугачке, ипак могле све у шаку да скупе.{S} И у бр |
ио сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвршавале што треба: и оно купање Софкино у |
душек, док су свуда около по миндерлуку биле асуре.{S} Под је патосан плочама.{S} У средини гор |
ном бором, испод косе.{S} Испод чела су биле његове увек уморне, увек упола отворене очи.{S} Он |
иди каква је Софкина родбина.{S} Све су биле у дугачким свиленим антеријама а повезане чајкама |
о време износила из оних долапа, где су биле савијене спаваће хаљине, покривене белим чаршавом, |
упутио се, поред чесме, на ниже, где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је би |
е, када почну из цркве да излазе где су биле не толико ради службе божје, колико да их свет вид |
да свирају, и то не оне песме, које су биле лично његове, него ове, свакидашње, за које је зна |
ко су онда из њих могле и жене, које су биле око тих својих пецива, кришом, колико су хтеле, да |
тне минђуше са великим дукатом, које су биле спојене златним ситним и дугим ланцем, чија је сре |
о, узимајући од матере пешкир у коме су биле пре, кад су пошле од куће, увијене свеће, босиљак |
аковане.{S} Чакшире, истина, и њихне су биле широке, чохане које су им остраг у борама тешко па |
м кандилима и испуњен иконама.{S} То су биле сигурно оне најважније са највећом моћи исцељења и |
ни плацеви и амбареви.{S} Штале, што су биле испрва одмах до куће, све су се даље иза куће поми |
као да нису њене, јер, због тога што су биле круте и нове, чиниле јој се шире и као да се она и |
апе.{S} Бројанице, које су носили, нису биле као остале, чак ни као хаџијске, са крстом, већ си |
накићености и лепоти.{S} И као да нису биле маторе, неке готово већ старе, већ као да су девој |
а тешко падале, али ногавице никад нису биле дугачке, још мање широке и испуњене гајтанима, већ |
силазе, пењу се по степеницама.</p> <p>Биле су спремне.{S} Чак и Магда, и за чудо сасвим као ш |
стен.{S} Минтан и јелеци му, око врата, били су готово отворени, и он то сигурно никад није ни |
него сви њени, ма колико да се надали, били уверени да ће она, пошто је већ ефенди-Мита то свр |
као: где су они, слуге и остали сељаци, били, и како су то смели да допусте, да га не чувају, ч |
отребе и стајања на једном истом месту, били су готово уплеснивели.{S} Такви исти су били и јас |
подигао, али се знало да су од вајкада били тако богати.{S} И тек за хаџи-Трифуна, од кога се |
туцима или седлима.{S} Доле у крај зида били су прекрштених ногу и у ред поређани свирачи, зурл |
планинама, пашњацима, те њихове свадбе били су једини дани, када су се састајали, виђали једно |
Марко, сада већ свекар, коме су такође били наместали, неопажен се диже, и сиђе доле.{S} Кришо |
ућне краве, кућне коње, са којима су се били, нарочито жена му и син, као сродили.{S} А сам он, |
о њему, газда Марку.{S} Од скора су се били доселили из Турске.{S} Али, као да нису ни живели, |
ће <pb n="109" /> хаљине и друго, да би били готови када их позове, да дођу на свечаност.{S} И |
запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, гд |
дбрадака и грла.{S} Подбратци и вратови били су сасвим откривени.{S} И то тобож због посла, трч |
ица, вечито узак, сув, тако су исто сви били и са једнако кратким, поткресиваним брковима, који |
<head>XII</head> <p>У зору, када су сви били полегали, да се одморе, Марко, сада већ свекар, ко |
е ми поздрави, и сви ми здрави и весели били!</p> <p>— Хвала, нано!{S} Хоћу, нано! — једнако од |
а.</p> <p>И Софка се сећа да су ти дани били најгори.{S} Јер после сваког његовог поновног одла |
ње у соби била мати, а сви остали њени били су испред врата и собом затварали улаз, да не би о |
и виде, како су само <pb n="115" /> они били опшивени новом, скупоценом поставом, док остала ле |
е не ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.{S} А на послетку и треба, пошто ће ово б |
сари са гробљанске цркве.{S} Сви су они били ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен свекар, га |
ве једна другу сустигле.{S} Отац и мати били су још сељаци, али, пошто се обогатише, њихна деца |
у њих голи, ознојени вратови и подваљци били су обојени разним бојама од шамија и шалова, те су |
редом истукао и испребијао.{S} Они чак били као и радосни, што су тако видели да им је нови га |
сувише дугачак и крупан.{S} Такви су им били и коњи, које су појили испред бунара.{S} Здепасти, |
сви не предосећали него на чисто с тим били: да је она, Софка, последњи изданак од породице, г |
стеже, да би их могла држати.{S} Срећом били су преко њихних руку пребачени дарови, басме и сви |
уги, који су, поред богаства, исто тако били школовани и научени као и он сам и који су у после |
има бране манастир.{S} Јер су на далеко били чувени, нарочито претци Маркови, као „качаци“.{S} |
, што јаче замандаљена, да би они овамо били одвојенији, скривенији — све то као неки њихов одр |
ош боље осветле улаз.{S} И заиста су то били они, „пријатељи“ и долазили овамо у походу!{S} Чул |
питама и разним печењима.{S} Све су то били „дарови“, које отуда, собом, из села, свака кућа п |
је изгледале. <pb n="206" /> Мушки опет били су све разузданији.{S} Сви одавно без силава, поја |
, округле софре.{S} И ма да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио да се, по старински |
це!</p> <p>Али Софки су чело и уста већ били хладни, те се она брзо и немо са матером пољуби и |
није хтео звати к себи горе, јер би му били у близини и заударали би му оном својом неопраношћ |
ено у чоханим чакширама.{S} Прсти су му били дебели, кратки и са набраном али чистом белом кожо |
м шарама и старим златом.{S} И ма да су били већ почађавели, али, услед свога нихања, покрета п |
ни ичега скривеног.</p> <p>А обојица су били лични, наочити и силни.{S} Када би остали на само, |
3" /> онда би отуда, из чивлука, где су били затворени са свирачима, које наместе у другу собу, |
иленија код ње, тако и они тамо, сви су били у грубим и новим колијама, чије су им уздигнуте кр |
аства, закупио неколико ханова, који су били по граници, који су више служила за шверц, крађе и |
су готово уплеснивели.{S} Такви исти су били и јастуци, чупавци, дугачки, али са грудвама.{S} Т |
гане.{S} Истина <pb n="71" /> душеци су били скупоцени, тешки, од саме вуне, али стари, и поред |
мена, а највише због жалости у којој су били, остадоше потпуно усамљени, одвојени од света и ко |
вољства и среће затрепере.{S} И увек су били заједно, по трговини, по саборима, чак и по манаст |
њен живог и то онај живот тамо, док су били у Турској, на селу, јер овај после у вароши није з |
том узели и лепо је удомили, једнако су били на чивлуцима.{S} Тамо се хранили од чивчија, да би |
свиленом поставом, тешки, топли, јер су били од чистог памука, али и танки, проређени.</p> <p>М |
тска села, нашао село и кућу, у коју су били одвели Јусуфчића.{S} Не зна се како се попео на кр |
— тај њен деда и баба тада никако нису били код куће.{S} Остављајући момку Тонету магазу горе |
је срећан.</p> <p>И што Софку раздрага, било је то, што он, пре но што њу, као што је био ред, |
сваки њен покрет, сваки део њеног тела, било ноге, било колено, кукове, који ће јој се у игри п |
, по слушкињама, заједно са преобукама, било однесено.{S} А Софка кад пође, онда се само понеше |
окрет, сваки део њеног тела, било ноге, било колено, кукове, који ће јој се у игри појављивати |
а, како је обучен, где седи, с ким иде, било му је забрањено да се распитује.{S} И заиста, тај |
еће за гробље, а сада, када се враћале, било колача и других понуда.</p> <p>— Ето! — одговори ј |
и, насред собе, чекајући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну га свла |
ле, пред вече, кад се поче дан клонити, било је време да се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше |
d> <p>Овамо, код Софке, сутра, цео дан, било је тако добро.{S} И Софка зато доцније целог живот |
их чува код себе, из страха да било он, било мати, како су сплетени, не забораве их где и изгуб |
ун“ да шаље.{S} За сваки народни посао, било за какву нову школу и цркву, или за какав манастир |
но што га загрејавало, чиме се поносио, било је то, што га због те његове учености а и отменост |
ом вршењу дужности према његовом гробу, било је у исто време и ослобођавање од самога њега, пок |
а устајале, још од синоћ усуте воде.{S} Било је загушљиво.{S} Завесе и прозори никако не отвара |
у, дар од свекра, ишла је у средини.{S} Било јој је пријатно.{S} Знала је да све у њу гледају.{ |
тако се слагало са Софкиним гласом.{S} Било је у њему неко саучешће, утеха, али и храброст и р |
p> <p>Једном у мало не учини лудост.{S} Било је некако на измаку лета.{S} Опет је била субота — |
— Устреми се он на њу.{S} И у том „ти!“ било је све презирање, бол, јад, увреда.{S} Узалуд свек |
, псовком, кркљањем, које је за свакога било неразумљиво, али за Софку овамо, у собици, која бе |
овамо код ње, Софке...{S} А да је тога било, <pb n="215" /> тога наваљивања, мучења, да му она |
ћи је да их чува код себе, из страха да било он, било мати, како су сплетени, не забораве их гд |
Софка, не примете, јер зна шта би онда било са њом.{S} Силом би је натерали да однесе и врати |
скидао са себе нешто, што му је, истина било тако драго, мило, али које је њему ипак некако стр |
па, јер је од високих ограђених прозора било мало светлости.{S} Једино што је било још светлост |
собе, чекајући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити.</p> |
отпутују.</p> <p>А да је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем материном држању и намеш |
било још свеже, и тек око очију и уста било је бора.{S} Само уста су му била не толико широка, |
на сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех наступио — отера га, најури.{S} Јер |
наредио, тако је и било.{S} Није ништа било осветљено.{S} Сва врата по кући била су затворена |
иске капиџике.</p> <p>У кући је већ све било узрујано, измешано, и врило од света.{S} У кујни ј |
p> <p>Али у том одоздо дете, које га је било довело, поче да виче: како је време да га води нат |
то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово много неугодно, а камо ли што мора сада, — и |
епсију са пшеницом и ужурбано, ма да је било све чисто, опет неколико пута махну метлом испред |
> <p>— Пријатељи иду!</p> <p>И ма да је било осветљено, ипак су сви носили свеће и јурили капиј |
а је са чесме тешко падала.{S} Свуда је било мирно и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни ла |
о?</p> <p>И уђоше унутра.{S} А свима је било мучно и тешко.{S} Мати, као укочена, ишла је за њи |
љама и осећајима.</p> <p>А оно — шта је било?{S} Сасвим друго.{S} Сада никако није могла да се |
подсећао и био жив сведок онога шта је било...</p> <p>И онда све горе и горе ствари.{S} Толико |
соби да спава.{S} После, ко зна шта је било.{S} Она није могла знати, није слутила, те да онда |
и, по обичају свом, причати јој шта је било тамо, на гробљу: која је какву питу умесила, и шта |
гом и после онако да заудара.{S} Све је било почишћено.{S} Велика капија са сводом, кровом свој |
стоке, а из саме куће ништа.{S} Све је било мртво. <pb n="219" /></p> <p>А Софка, да би сад, к |
виљења <pb n="216" /> изгледа да све је било свршено и пропало: цео живот, детињство, отац, мат |
тишме.{S} Као сваки крај вароши све је било пространо, разбацано.{S} Из средине саме чаршије ј |
Сваки час су силазиле у подрум, где је било пиће, и око бунара већ је увек по која хладила лиц |
јали сами.{S} И што је најгоре, није је било страх, што не зна шта ће бити, — знала је шта је ч |
ка зарадовавши се пође.{S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови |
.</p> <p>Доле, испред куће, двориште је било давно поливено и почишћено.{S} Од капије до куће б |
, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, могла се видети како стоји испред ње <p |
све то крива, по неколико дана не би је било код куће.{S} Увек је тобож ишла на гробље, па је, |
не, седела јој је мати, и као да јој је било хладно била се огрнула по леђима кратком колијом, |
то њу није изненађивало.{S} Све јој је било тако јасно.{S} Све се, исто као некада, и сада пон |
ред свега тога, најгоре, најтеже јој је било: како она да то не осети, ако не у почетку, а оно |
.{S} Чак и више него обично, јер јој је било тада, више него икада, обузело оно „њено“.{S} Али |
утишати и заборавити.{S} Истина, њој је било једнако тешко и била је уверена да теже, горе не м |
рејана плоча пекла ју је.{S} Али њој је било хладно.{S} У прстима стиснутих руку, у грлу, осећа |
ремајући и намештајући собе.{S} Тако је било и сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла не |
у том „за тебе“, „пезевенк“, толико је било страшног презирања и одгуривања ногом од себе нече |
ађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа |
одбрану, безбедност.{S} Јер довољно је било рећи: „Ово је газда-Марков стриц, деда или род“, п |
то је највише једило старца, сигурно је било кога, који је на то сина против њега потпомагао, ј |
својом лепотом моћи да надкрили, то је било немогућно.. </p> <pb n="46" /> <p>Не сада, него ни |
орио никада.{S} Али што би рекао, то је било речено.{S} И тада се памтиле и употребљавале његов |
е, да одговарају на јектенија.{S} То је било њихно, њихне куће и фамилије као право, одличје.</ |
зидовима веша и распоређује.{S} А то је било добро. <pb n="92" /> Прво, кад се пође, да се може |
ице, као сада у те Миленије.{S} И то је било толико наивно, ропско и срећно, пуно благодарности |
нашао га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што највише матер умири, то је, шт |
овамо код ње, чак и деца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то трчкарање сваки час и загледање у |
ека остане, а ти се врати.</p> <p>То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, с |
на слутила да, поред свега овога што је било, мора ипак још нешто црње и горе догодити се, прет |
ема ни месец дана од свега овога што је било.</p> <p>У почетку, после саране Маркове, цела јесе |
а било мало светлости.{S} Једино што је било још светлости, то је долазила од оног великог купа |
ењиној кући.{S} Дакле прође и то што је било најгоре, најтеже за њу, то излагање пред светом у |
сте, већ пређе и двадесету, и, пошто је било познато да се сваки не сме усудити њу да заиште, ч |
чаршији, јер се све то видело, пошто је било испод њихне куће.</p> <p>Равнодушно, с подсмехом г |
да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака.{S} И када и саму кујну за собом затвори, ос |
маља, које су му вириле.{S} Лице му је било још свеже, и тек око очију и уста било је бора.{S} |
чи!{S} Софка није тачно знала у чему је било то лечење, само би се онда јасно чуло његово јаука |
ко не дође.{S} После ручка такође их је било.{S} Дошла цела родбина, сви, ни један није изостао |
к њихов главни момак.{S} Још мање их је било на чивлуцима и виноградима.{S} Једино што су одлаз |
њени уза зид, клече.{S} А највише их је било иза куће, до самих прозора велике собе, јер ту су |
ви и на сваком весељу, игри, увек их је било.{S} Чак нису изостајале ни са сабора по оближњим с |
S} Што год би урадио, учинио, за њих је било свето.{S} Нису могле замислити, да би он могао, ил |
наслаганих „камара“ дрва и камења, није било много.{S} Кад би сазреле кајсије, јабуке, и од зре |
т да их види, ипак није се гушило, није било тишме.{S} Као сваки крај вароши све је било простр |
бити исто овако.</p> <p>И само да није било још и оно свекрово, оно оне ноћи, а, после тога, о |
ом.{S} Сунца, светлости ни од куда није било.{S} Једино из олтара, изнад часне трпезе био је ве |
до самих Софкиних ногу, више ништа није било.{S} Између њега и тамо те собе, куће, жениног цвиљ |
матер и родбину, увери како ништа није било!</p> <p>Али би и то.{S} Једнога дана, пред мрак, д |
сети неки његов други глас, у коме није било: ни „кћери“, ни „чедо“, већ само: <hi>Софке</hi>.{ |
гореле свеће.{S} Као да никада ње није било, као да је она умрла, одавно је саранили и већ заб |
какве паре! —И то Томчино одбијање није било одбијање, одрицање да му неће дати, него детињско |
</p> <p>Али зато ипак на њих Софки није било криво.{S} Знала је да им је то једино, када буду с |
ди“, господин.{S} Лепшега у вароши није било.{S} Лепше турски, грчки и арапски говорио него сво |
це, нисмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако сам |
ико спава.{S} И Софка, само да јој није било сада тако тешко, оћутала би, начинила би се да спа |
.{S} Само да је знала!{S} Али и то није било истина.{S} На што <pb n="118" /> сада себе правдат |
а се жени, пошто <pb n="23" /> већ није било у вароши, као пре, онако богатих девојака из првих |
а је види.</p> <p>У јутру њега већ није било.{S} Ко зна у које доба ноћи, у зору, отишао опет н |
нило, од чега би презала.{S} За њу није било ни од каквог мушкарца опасности и зато је могла да |
другог.{S} Од тада за њих двојицу није било вере, ничега.{S} Маркова кућа за Ахмета је била сл |
неким „њиховим животом.“ Нигде их није било.{S} Ма да им је магаза била горе, у главној чаршиј |
својој.{S} И то држање младожењине руке било је за њу најтеже.{S} Осећала је како његови укочен |
и од њега, — па већ тада, када је дакле било најгоре и најтеже, већ је тада она била уверена да |
у живот, док све остале дане, целе зиме било је сасвим мирно.{S} Човек је сасвим био осамљен, с |
шке, неко на коњу, колима, како је коме било згодно.{S} И целе су ноћи долазили и притицали гот |
ом, па чак тамо до цркве, са обе стране било пуно света.{S} Све се капије црнеле, испуњене жена |
а је лампа и то уврнута, да би што мање било светлости и падало у очи.</p> <p>Када почеше пред |
ти.</p> <p>А све је то материно упињање било узалудно.{S} Исто тако, као што је за то материно |
неће остати ништа.{S} А што је најгоре било за Софкина оца, још ће поред свега морати да иде п |
а јој кошуља око врата за њу је најгоре било.{S} Још поред тога била је Магда и у сасвим новој, |
страно.</p> <p>Али што је за њу најгоре било, то је, што је она с године у годину, увек с проле |
лу, преко очију, а уста јој и цело лице било готово унакажено, толико искривљено од ужаса.{S} И |
це и пун врат са модринама, где је јаче било стегнуто, бивају сасвим слободни; да скида антериј |
во скоро дозидано сопче.{S} То је сопче било мало, сниско, готово загушљиво; под непатосан, гол |
и сутра на цео дан.{S} Софку је ње више било жао него себе.{S} Узалуд јој је Софка од свакога ј |
весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више да се спусти, да сас |
н.</p> <p>Као што је наредио, тако је и било.{S} Није ништа било осветљено.{S} Сва врата по кућ |
, она однеговала.{S} А у ствари то је и било.{S} Јер она га је готово и научила како да се носи |
да се што дуже живи.{S} Зато их увек и било по околним бањама, где су се опорављали од неуредн |
увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћилим с |
ујни до зидова ређало, остављало, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум сил |
ћање кући нити јављање о себи, можда би било сасвим добро.{S} Али се и то свекрово поче као заб |
није било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и село и |
е, голицавост.</p> <p>И да све то не би било, она, тобож послом, поче једнако шврљати по двориш |
то сам те и звала, да те питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не |
кошуље, свилене мараме.</p> <p>Тако би било цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је чов |
нећкати — то би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене |
што би јој покаткад сам долазио, то би било којом суботом, када би, место оца, дошао са рабаџи |
ну, кобну вест.</p> <p>И отуда је Софки било разумљиво оно онако чудновато, тронуто понашање св |
з сељачке...{S} И када је тако у ствари било, зашто да се сада, кад ево то дође, толико џапала, |
ранили и већ заборавили, тако је у кући било сада мирно, и осветљено.</p> <p>Магда испаде из ку |
ти, Марко остављао код ње, можда би јој било друкчије.{S} Али, чим Томча одрастао мало, прешао |
ажало се да је силом, јер је све на њој било тако широко и згужвано, — од ње толико уплаши и ун |
ама, нарочито слушкињама, којих је увек било по неколико и то већином из њихових чивлука.{S} Њи |
јављајући јој се.</p> <p>Ако би са њим било још кога у друштву, који је не би знао, или био чу |
, у које време, али исто, исто је овако било, постајало и овако се кретало.{S} И онда, што би б |
дође слава, Ускрс, Божић, исто је онако било намештано и спремано, и она, мати јој, у најлепшем |
ац и да то нико не дозна — а све остало било је споредно.</p> <p>Али после ослобођења дошли су |
а излази на границу.</p> <p>Њихово село било тамо у Турској, одмах иза манастира Светог Оца.{S} |
шке, — поче се он нећкати — то би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја нешто ви |
то, ништа више.{S} Али зато је онда то било тако силно; тако јако пиштала, секла зурла, био бу |
а, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстрашније, она има само да се покор |
ет, ни очи, ни поглед свој.{S} А све то било је она, Софка, и то она, некадања Софка, а не ова, |
и керпичи!{S} Ђубре!{S} Аха! — И све то било је тако страшно али и са таком насладом, као да се |
одина узети и толико замршени, да је то било горе него и сама продаја.{S} Али о продаји, особит |
сповест.</p> <p>И ко зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, |
икоја буде равна.{S} Да, страшно би то било; али она не била Софка, ако то не би учинила!</p> |
S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то било боље него што остаде.{S} Јер, тек што отац оде, от |
е имала заједничког.{S} Све је за њу то било тако туђе и страно.</p> <p>Али што је за њу најгор |
на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Шарени Х |
смео да уђе.{S} А изнад Софке на прагу било је намештено корито са водом, које, по обичају Соф |
фком радити шта хоће.{S} А и за саму њу било је лакше, што она, после сваког његовог одласка, г |
pb n="173" /> <p>Мора да јој је у гласу било нешто толико тужно, када се Магда чисто пренерази |
ом увукла натраг у његову собу.{S} Ноћу било би још горе.{S} Софка, покривена јорганом са остал |
де, планула би и ударила би које од њих било папучом, нанулом и свачим што би нашла око себе, и |
слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада б |
овде, као увек на крају вароши, све још било тамно.{S} Једино се дуготрајни лавежи паса и певањ |
, које су се овде свршавале, све је још било у немом мраку.{S} Само њему, госту, чинило се да — |
xml:id="SRP19101_C5"> <head>V</head> <p>Било је то пред Ускрс.{S} Софка, као увек уочи тих вели |
стим кожастим стаблом, а до саме капије бињекташ који је био истина пропао у земљу, али му се ј |
не зарфове.{S} Доле, до капије, утврдио бињиш од мрамора, са кога је узјахивао на своје чувене |
силно; тако јако пиштала, секла зурла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта |
<p>Од свега, што собом унесе, кад уђе, био је само јак мирис од бурмута, устајалости и прашљив |
и, у неким хановима на друму.{S} Дакле, био је тако близу, а не, као што су оне мислиле, врло д |
ајала испред куће.{S} Око ње, као увек, био је Томча и нешто јој говорио.{S} Одједном горе, на |
час испијала кафу, а око ње, као увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо с |
и са чијим је оцем, Тодориним свекром, био нераздвојни друг још из детињства.</p> <p>— Па шта |
p>И заиста, када се Софкин отац вратио, био је први „ефенди“, господин.{S} Лепшега у вароши ниј |
мена са широким, отвореним рукавима.{S} Био је исто онако у чохано одело обучен.{S} Истина редо |
, тако тихо и свеже одмарати у њему.{S} Био је усамљен, иза поља, са кулом у дубини зеленила, а |
и за то хаџи-Трифун.{S} И он је некада био млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, |
престајала и сав живот, који је до тада био ограђен и спречаван и угушиван мећавама и хладноћом |
давала са тепсије, по којој их је Арса био наређао.{S} А међутим, ма да је знала да то треба, |
има“ остављао, нешто стога што је ближе био манастир, да би могао чешће ићи и тамо учити, а нај |
S} Једино из олтара, изнад часне трпезе био је велики округао отвор и кроз њега је силно у сноп |
за овај празник.</p> <p>Тоне, ма да је био уверен да је све обратно, ипак се чинио невешт.{S} |
ћ једном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), сасвим отпочети весеље?{S} Од када су већ све |
ршији, трговини, продаји, не само да је био далеко од њих, него су се и они сами све више труди |
ари начин живота.{S} Као и пре, када је био нежењен, морало се њему исто тако горе, одвојено, н |
чај, тако је и он доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвр |
за софром да једе и пије.{S} А свима је био неугодан, сви су га нерадо гледали, не што је са њи |
p>Он сада већ није, као први пут кад је био, збуњен, саплетен, него слободан.{S} То се видело п |
о него свој матерњи језик.{S} За све је био туђин и стран, нарочито за толику родбину.{S} Истин |
коло по сводовима, по „курнама“, где је био потпун мрак, <pb n="151" /> горела су кандила и мрк |
рком.{S} Виде како он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они сандуци, не рукама ил |
де је у чело, на најлепше место, где је био прострт душек, док су свуда около по миндерлуку бил |
м.{S} И тамо, спроћу ње, у куту, где је био потпун мрак, чисто се скљока.{S} Софка претрну, јер |
и винограде губили.</p> <p>И у томе је био једини живот тих њихових мушких, јер цео остали жив |
мчин страшан глас, — а још страшнији је био, јер се на њу овамо, у соби, односио, а тобож је ма |
њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је био као још нов, тек досељен, још не као варошки, више |
ћери њихове, особито по оцу им, који је био буцмаст и једнако тамна, дебела, препланула, сељачк |
ћи се и пипајући својим штапом, који је био масан, ишао је и једнако као будећи се говорио:</p> |
испружила би се по миндерлуку, који је био у исто време и кревет.{S} Магда у синији, готово кл |
о за мужа, кога није ни знала и који је био још дете.{S} И то она, она!{S} Зато Софка, приближу |
блом, а до саме капије бињекташ који је био истина пропао у земљу, али му се још блештало његов |
нарочито за њега да се кува, толики је био пробирач.{S} Једино што га загрејавало, чиме се пон |
ху.{S} Истина није знао за себе, али је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, гд |
ко је опет од њих био развијен, тај је био и сувише, сувише дугачак и крупан.{S} Такви су им б |
је обукла неки стари митан, који јој је био тесан, те су јој се прса чисто кршила.{S} Тако исто |
лека је имала много посла.{S} Он јој је био много отворен и много тесан.{S} Једва га била закоп |
би било од ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и село и варош.{S} Он је ишао по вароши, по ча |
p>А у свима тим говорима о њој, увек је био само као страх, дивљење и поштовање, а никад друго, |
а јој, после смрти Маркове, са којим је био спојен сав њен живог и то онај живот тамо, док су б |
опирао је бат корака.{S} У опште дан је био чист, топао, и пун животворне, балсамске свежине, к |
оденичарима са воденица у Собини, он је био све и сва.{S} Чак је неке, причало се, и убијао.{S} |
ле оца, предузео старешинство.{S} Он је био и писмен.{S} Отац га као ожењеног (а оженио га, по |
оји се одмах више моста видео.{S} Он је био округао, са старим каменовима а при дну, около, сав |
не би Томча погрешно тумачио.{S} Он је био једнако према њој осетљив, брз, уплашен.{S} Сваки ч |
/p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је био према њој пажљив.{S} Већ беше мало узрастао.{S} Нау |
азилазити те њихове.{S} Тако исто он је био најбољи и најмеродавнији оцењивач женскиња, које би |
као да нас је хтео да превари, тако је био мек.{S} Ником рђаву реч, ни „потамо се“.{S} И када |
{S} Није могао да се пробуди, толико је био клонуо и дубоко спавао.{S} Сама га је распасала, св |
то би је покаткад као узнемирило, то је био он сам, њен муж, Томча.{S} И то је увек бивало, кад |
е то, што он, пре но што њу, као што је био ред, отпустише од себе, да после међ собом сврше пр |
т остављала на миру.{S} Слуга, пошто је био затворио капију, донесе нарамак дрва и седе и он до |
а учини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ је био први мрак.{S} Уза страну куће о сниској стреји и ди |
обито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био тако сув, стран; у њему ни топлине, треперења, тако |
и ће то тата теби....</p> <p>Глас му је био такав, да Софка осети како јој кроз грло, чак на дн |
знање како су му, поред свега што их је био напустио, ипак они једини на свету мили и драги.{S} |
с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није био баш толико стар.{S} Али он, гост, као да то примети |
исови буду у љубави, јер нико онда није био у стању да на њих удари, и лично су се њих двојица |
пошто никог није гледала, нико њој није био раван и достојан ње, на послетку и право је да тако |
нство и вођство браства.{S} И нико није био пажен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ |
а и у тој магази никад нико од њих није био, већ увек њихов главни момак.{S} Још мање их је бил |
у беле чакшире.{S} И, ма да се још није био ни приближио к њој, отпоче:</p> <p>— Ете, поздравио |
ви звали.{S} За све Маркове браственике био је он као неко вуче, неко дивље младунче, које они |
ош мање сина, наследника, — он је дакле био последње дете, „истришче“, — када је овај одрастао, |
<pb n="245" /> ипак не осећао свој, не био слободан, није могао да дише, глас није имао свој, |
е као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, морала целе ноћи отвор |
ђи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепотицом из Скопља, из неке упола грч |
А оно ето, сада је опет он, какав је и био, још је он, онај стари, велики ефенди-Мита...</p> < |
година неподигнут ајлук.{S} Али он је и био све и сва, особито код Софкина оца.{S} Никада га ов |
а њима седао, него што их је подсећао и био жив сведок онога шта је било...</p> <p>И онда све г |
је целу собу не само испуњавао, него и био велики за њу.{S} Морао се око крајева да подавија.{ |
у.{S} Као да је он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди |
о покојни хаџи-Трифун“.{S} И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: лети горе на |
бити тога, неће се родити тај, који би био раван и достојан <pb n="40" /> ње; достојан и њене |
о је од свекра добила.{S} По цео дан би био код куће.{S} Или се шета, или обилази око куће, по |
обру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била највећа срећа |
а, провели би неколико дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опкоље |
се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преп |
кога у друштву, који је не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек |
равио да је весео, него што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S} Зато је више п |
о је полудео.{S} После болести, у којој био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове д |
ер умири, то је, што се и сам тај сељак био изненадио, кад га је, прелазећи у Турску, нашао одм |
остраг и испод пазуха, где је тај јелек био мало исечен, кад би заносила руком, ређајући шоље п |
се ишло више шетње ради.{S} Тај чивлук био је на пушкомет далеко и човек се могао, нарочито ле |
ут што се тамо заплака.</p> <p>Цео амам био је закупљен.{S} Мати и друге јој тетке и старе жене |
ило је сасвим мирно.{S} Човек је сасвим био осамљен, сасвим ограђен кућом и зидовима, и могао с |
и момак, који је још под дедом Софкиним био доведен са села.{S} Он се после толико извежбао у р |
о да се ослободи и да је, кад би са њом био на само, миран, комотан као код своје жене.{S} И он |
фка га поче у себи извињавати.{S} Пијан био и, можда, свекрва и ашчика нису умеле како треба да |
се од углачености, али ипак сам минтан био је од свиле, скупоцен.{S} А он сам много се промени |
цати, да би тако пун, сладак и раскошан био нови брачни живот њенога детета.</p> <p>Свирачи зас |
за себе живео, радио, — ипак, док је он био жив, они су се под том његовом суровошћу и строгошћ |
својим свекром, његовим оцем, док је он био мали, дечко.{S} И Софка је осећала да од тога њеног |
рену капију, која је као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, мор |
ивена и тиме га упрља, повреди, пажљиво био савио крај и одгурнуо од себе.</p> <p>Кроз прозор в |
триц, деда или род“, па да сваки, ма ко био, комшије, цело село, чак и друга села, буду према њ |
а уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен, него други, обичан, и да ће од |
вори.{S} И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; с тога с |
јад, украшен овим пожртвовањем, сигурно био лакши, блажи, и слађе би га подносила... </p> <pb n |
која ће тамо Софку купати.{S} Њој је то био занат.{S} Била се испрва потурчила, побегавши за Ту |
готово сасвим у мраку.{S} Сигурно је то био купац куће.{S} И пошто исплатише свирача, грнетара, |
а и привезаше за шамдуд, (Сигурно је то био коњ онога купца на коме ће он после вечере од њих о |
осредно: „ти, Магдо, Тодоро“, јер би то био за њега као неки посао, понижење, већ тако у опште |
и све.{S} То му сада треба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као светећи с |
нако седи код куће, пошто је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепоти |
како се памтило, и лети и зими, огрнут био ћурком, са силавом, пиштољима и јатаганима и у тешк |
офкину свадбу.{S} На капији улаз је већ био закрчен.{S} Већ и туђи момци из целе вароши почели |
га свлачити.</p> <p>Међутим дан је већ био почео.{S} По дворишту у велико се калдрма, кроз про |
гу кујне зацрне он, Томча.{S} Он је већ био, ваљда од многог јела и пића, пре времена угојен, с |
подбулим очима.{S} Али то је код ње већ био онај утишан, унутрашњи, сталожен и млак плач, који |
који му се родио доцкан, када је он већ био остарео, када се већ нико није ни надао да ће имати |
главе тестију свеже воде, чији је грлић био запушен зеленим лишћем, изнесе собом свећу у кујну, |
о је сад терање Магдино у село за Софку био већ један доказ, како је заиста отац кућу продао.{S |
елу, јер овај после у вароши није за њу био живот, остављена сада од њега овде, у вароши, међ т |
ем каквом општем послу, не би ко од њих био изабран, да би се та непажња примила овамо од њих н |
ом мали, кратки.{S} А ко је опет од њих био развијен, тај је био и сувише, сувише дугачак и кру |
није сматрао као слуга, јер је код њих био и одрастао.</p> <p>А Стана, како први пут дошла ова |
гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац био одозго видео како се к њему пење, или што Магда, сп |
<p>То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро почишћена, горе од чађи ц |
мати долазила.{S} Али, да ли што је још био почетак, Софка још осећала онај траг мртвачев, или |
ана морало се слати јело и пиће.</p> <p>Био је строг и прек.{S} Трепет не само за кућу него и з |
бом мешали, као сједињавали.{S} Није се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} Ни муж |
а над црквом, над каквим општим добром, биран је и по један члан из њихове куће, и то не толико |
хове испред куће и по моткама пребачене бисаге, узде, узенгије, а доле онај велики огањ, око ко |
а брзо алату пребаци преко седла гуњу и бисаге.{S} Проведе га и окрену улазу, од седла једну уз |
чен, као прикљештен, држи у једној руци бисаге а у другој велику и тешку постављену гуњу.{S} Не |
у се код које ће Софка, још онако мала, бити у гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћ |
.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, бити лакше, пошто је нико неће знати ко је и шта је.</p |
е они, што ће почети сад први долазити, бити већином сељаци, некадашње њихове чивчије. <pb n="7 |
рена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен, него други, обичан, и да ће од свак |
њих нису никада смела, као код осталих, бити јако запржавана, масна, прељута, већ увек блага, с |
ненамирисан.{S} И онда њена ће заслуга бити, ако он устраје овако, како је почео, сасвим се ра |
к, уверена је била да то не може никада бити.{S} Допуштала је, да ће можда сада, тога пролећа, |
обу.</p> <p>Софка је знала како ће сада бити мило оцу, што је кућа тако намештена.{S} Нарочито |
а свима свадбама, весељима, тако и сада бити такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не |
онај велики куп жара, испод миндерлука бити хладноћа од влажних плоча, тамо на улазу стајати т |
, да се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па да је купа, трља.{S} И та близина баба- |
а ће, као увек, на том ћошку око дућана бити скупљених момака, нежењених, и другог света.{S} На |
ла је каква ће запиткивања, задиркивања бити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заист |
е да ће најмаснија и најдрскија пецкања бити од њених тобож интимних некадањих другарица и вршњ |
ратима, јер за Јусуфчића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, а да |
у напред спремало и знало шта све мора бити, само да је на дан славе све онако, као што треба, |
што треба, јер се знало да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепа |
наодмара, пошто се знало да ће и сутра бити исто овако.</p> <p>И само да није било још и оно с |
аха, при помисли да од свега неће ништа бити; да Софка, каква је, сигурно неће пристати, испуст |
о, стрепио да од свега можда неће ништа бити, ипак за срећан случај спремио особит дар.{S} Најп |
бзирући се око себе, да ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ не чује, тихо, гробно поче:</p> |
"160" /> странац, туђ човек, већ ће све бити њихни, из родбине, и, немајући од кога онда да се |
амо.{S} Само је Магди казала да ће овде бити.</p> <p>И заиста, као да се дуго одмарала и спавал |
свекрва, знала како изгледа и где може бити, ипак би је ова одбијала и упућивала њој, Софки.</ |
ст његове куће и његова браства не може бити без њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета |
ети.{S} Томча наводаџију дочека не може бити боље.{S} Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и с |
и била је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, ипак, ко зна, можда...</p> <p>У кући са |
њега шта друго, добро какво, и не може бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме, Софке, н |
кве трговине и његове зараде то не може бити.{S} А опет, знајући да је он готов на свашта, и да |
једино још „ефенди-Митина“ кћи што може бити тако лепа, а ниједна друга.</p> <p>И не превари се |
ато су после, не стрепећи да ће то коме бити досадно, једнако захтевали од Цигана да им свирају |
је исто знала и за себе, шта ће с њоме бити.{S} Још дететом је била сигурна у какву ће се лепо |
певање.{S} И то, као увек, све ће песме бити о љубави, чежњи, месечини...</p> <p>И заиста, уско |
но знала и мислила само на то: каква ће бити, кад пође, прекорачи праг и појави се пред сватови |
годи, — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкину љубав понова |
, није је било страх, што не зна шта ће бити, — знала је шта је чека —; него стога, што са собо |
Софке, знаш већ шта је.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, |
а себи облик његова тела, и бол који ће бити од додира његових руку, уста и главе на њеним недр |
је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, када сасвим постане човек), чим је по |
ојачке!{S} А ко зна тек доцније како ће бити, када он сасвим порасте, ојача, постане човек, и к |
?</p> <p>Чак Софка поче осећати како ће бити то и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, б |
угима, а не са својим мужевима, тако ће бити луде.{S} Триста ће чуда од беса и страсти чинити.{ |
ку била измирена да никада таквога неће бити, онда је доцније све лакше то подносила.{S} Чак је |
она била уверена да никада, никада неће бити тога, неће се родити тај, који би био раван и дост |
?!{S} Јер, када је знала да никада неће бити жена свога избраника, онога о коме целог живота сн |
ш у почетку била уверена да никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се о |
о.{S} Он никада више у њеним очима неће бити онај њен велики татица, ефенди-Митица, и зато ника |
ећна а и уплашена да „снашка“ њоме неће бити задовољна, јер можда је она неће знати добро услуж |
ише волела, јер је знала да код ње неће бити она обична, свакидашња лепота, када се постане дев |
вина, на које се навикао, ништа му неће бити.{S} И тако свака.{S} Свака ће гледати себе, да што |
још мање ући у његову, сељачку кућу, и бити његова снаја.{S} И он, ни сада још никако не веруј |
гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то толико, као да је она кака |
Зато је Софка, знајући да ће у тој соби бити најмирнија, јер због те деце, неће смети као по др |
, што ће морати сутра пошто ће јој мати бити неиспавана, она да порани и спреми и почисти кућу. |
ће лећи, све ће побити, а она ће морати бити његова...{S} Али је брзо освести и скамени шум исп |
сада бити такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима, тако ће бити |
када ће је који запросити, када ће јој бити венчање, када ће имати мужа; када ће и она, као и |
онда њој због тога све једно ко ће јој бити муж, стар или млад; ружан или леп; из боље куће ил |
ате другарице, имати своју кућу и у њој бити домаћица, са мужем ићи по родбини, по славама, веч |
стало.{S} Зна он да ће јој од сада увек бити на терету, пошто га она собом, жртвујући себе, сво |
мци, што би служили код ње, морали увек бити глувонеми.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
и одржава у животу, и зато ће јој увек бити тешко на души, када га види.{S} И зато ће је он ст |
је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер ето поч |
зна, да он сада може пред целим светом бити онај стари, велики ефенди-Мита; али пред њом, свој |
о од имања, које парче њиве, који дућан бити снајин, и од које ће кирије, закупнине, новац бити |
то не интересује, него да би само могао бити поред ње, да је гледа, наслађује се њоме, он јој т |
просила, унапред је знала да ће све ово бити: цела њена свадба, и оне прошевине, и китке, и дар |
{S} А на послетку и треба, пошто ће ово бити његово прво и последње весеље са њима.{S} Па онда |
месеци проводити, те ће тиме она овамо бити ослобођена њега, кога као мора силом да трпи.{S} Д |
добар, виђен и чувен.{S} Све ће то њено бити, као што је ово сада њено; јер је он већ леп, чист |
аиђу.{S} Знала је да ће их сада сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, као девојка, када би она |
а чисто, да ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога |
бог света, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, прекорног, што га је дотле |
узајмљивања, залагање имања, морала су бити испод руке, у највећој тајности.{S} Као увек, све |
, и од које ће кирије, закупнине, новац бити њен, за њену личну употребу и својину.{S} И зато п |
унука, која ће се можда звати и Софком, биће сигурно онако лепа, бујна, као што она беше, а ова |
и лепршања обешених пешкира по зидовима биће све свежије и лепше. </p> <pb n="97" /> <p>Доле, у |
и заљубе једно у друго.{S} И целе ноћи биће све горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да буде ш |
о намештене и искићене куће и сам купац биће горд, што не купује од њих због сиротиње, већ онак |
ар да није обећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} |
ву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долазила и удавала се.</p> <p>— Не, кћер |
ко запржавана, масна, прељута, већ увек блага, слатка, и пржена само на маслу; никако свињском |
њихов слуга, Арса.{S} Софка смејући се, благо га предусрете.</p> <p>— Знам, знам, Арсо. — И у т |
то као навлаш све око онога: како није благо ни сребро ни злато, и како као да је она тобож им |
приметивши је, а погађајући све, почне благо, весело тобож да је кори:</p> <p>— А јело, нано?{ |
на њу, Софку, још мање да јој буде бар благодарна, што ето њој, због њене удаје и свадбе, има |
ке паде на кревет и, поред свега, осети благодарност према тетки, што, кад оде, Софка чу како ј |
вали, него што од ње добивали, као знак благодарности, што им је земља, коју су пре као чивчије |
ло толико наивно, ропско и срећно, пуно благодарности, што се даје и њему да живи.{S} Од њеног |
к њима кући понова врати, а оно, место благодарности, гле шта!...</p> <p>Софка ипак промуца:</ |
антију и раскомоћавајући се, поче да их благосиља и Бог зна каквим именима им тепа.</p> <p>Али |
осле певања прилазио руци за благослов, благосиљајући га, говори:</p> <p>— Аферим, синко!{S} Аф |
ада би му после певања прилазио руци за благослов, благосиљајући га, говори:</p> <p>— Аферим, с |
их не зову, што без њихових здравица и благослова не могу они да отпочну ту њихову слатку, вел |
Тоне, праштајући се од ње и као тражећи благослова и извињавајући се, што сад мора да их остави |
ново пољуби у руку.</p> <p>— Нека си ми благословена!</p> <p>И Софка виде како он, као опијен о |
ом готовом, запаљеном га нудила, он сав блажен, срећан, разгрнувши мантију и раскомоћавајући се |
н овим пожртвовањем, сигурно био лакши, блажи, и слађе би га подносила... </p> <pb n="119" /> < |
је старац — и он сам, син му, такав је, блед, сув и танак; више женско но мушко.{S} И зато он н |
их, го, само у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подскакује и виче:</p> <p>— Ох |
ожићем о појасу.{S} Сува, бледих очију, бледа, кошчата, и са маљама на лицу од старости.{S} Сва |
са обешеним ножићем о појасу.{S} Сува, бледих очију, бледа, кошчата, и са маљама на лицу од ст |
ра да изиграва, очево лице изгледало је бледо, подбуло.{S} И уводећи госта у капију, поче му по |
аге, јачине, док су сва остала била све блеђа, подбухлија.</p> <p>Али то њу није изненађивало.{ |
цела варош да се потреса од цвилења, и блејања јагањаца, да и он оде и, за свој новац, купи на |
.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укроћивање отргнутих коња с пазара, и |
целива, али се трже уплашено и поче да блене.</p> <p>— Кажи, драгичка!</p> <p>— Па... драгичка |
ио истина пропао у земљу, али му се још блештало његово мраморно теме.{S} Све то њега још више |
ах да је задржи, дигне.{S} И што год је ближе кући доводио, Софка је осећала како је све узбуђе |
побратима“ остављао, нешто стога што је ближе био манастир, да би могао чешће ићи и тамо учити, |
ним прстима, и то леву, јер му она беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, али не као свакада за |
о и овако се кретало.{S} И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, као |
нчали.{S} И после, као зато што се тако близак род узели, говорило се, да је она увек била пове |
ти готова, па да је купа, трља.{S} И та близина баба-Симкина дође јој још теже.{S} А знала је д |
тео звати к себи горе, јер би му били у близини и заударали би му оном својом неопраношћу и мас |
ело је грабио и промицао.</p> <p>Већ је близу зора.{S} Мрак се губио.{S} Около, иза равница, кр |
тлуца мала лампица, што је на столичици близу врата.{S} Гори она тихо, млако, ширећи од себе за |
ановима на друму.{S} Дакле, био је тако близу, а не, као што су оне мислиле, врло далеко, ко зн |
прса бректала; кроз рукаве танке кошуље бљештала су јој обла рамена и једре, вреле мишице.</p> |
јој је била толико разгрнута, да су јој бљештала врела прса, ишла би по дворишту.{S} После би с |
а, чија је светлост особито ноћу толико бљештала, да се и сам кров кућни прозирао, једнако била |
зано, раскошно тело, изнојено, окупано, бљештало је и преливало се у лепоти и пуноћи.</p> <p>Ба |
етлост, са толиким огњевима, праскањем, бљештањем поче да је плаши.{S} Као да под ногама не осе |
упаљени на капији, почеше да дрхте и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово све собе биле с |
по сапима шину.{S} Шикну крв.{S} Алат, бљештећи се у мраку, пропињући се и разривајући калдрму |
м у страну и увијеном у свилену шамију, бљешти јој и показује сву једрину рамена јој.{S} Из цел |
асењује и, као неки жив огањ, да гори и бљешти.</p> <p>Затим једнако брекћући од среће, никако |
што се испод тога вела видело како јој бљешти грло, врат и подбрадак са устима. </p> <pb n="17 |
еве око себе, те се рана отворила и крв бљунула, и он издахнуо.{S} И сад мене послаше да дођем |
ко се та дубина испуњава неким отужним, бљутавим задахом, тако да, од тога, почела да се грози |
ти је послала тетка Стоја и молила ме, Бог зна како, да те поздравим: да узмеш и окусиш од те |
дговарала је:</p> <p>— Хвала, хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка!</p> <p>Софка, огр |
у чело удара, или Софки, својој, ако да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи му уз |
ни, као и остали свет, нису сматрали за бог зна шта.{S} То је обична ствар.{S} Зато је, сасвим |
у кафе и дувана — звала сам те — а није Бог зна шта.{S} Знаш ти оне наше бачве?</p> <p>— Како д |
е би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта се учинило, можда читава кућа запалила.</p> |
комоћавајући се, поче да их благосиља и Бог зна каквим именима им тепа.</p> <p>Али у том одоздо |
од ње да очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да ради.{S} Она је и онако брљива, п |
> <p>— Не знам, не знам, тато, не знам, Бога ми, ја ни за какве паре! —И то Томчино одбијање ни |
вилена провидна одела.{S} Јер сутра, за Бога, треба да се покажу сватовима новога пријатеља, да |
тајући је и дотерујући је...{S} Јер, за Бога, — говорила би јој тада мати, сва срећна — откуда |
у, обучена, чак и са папучама — јер, за бога, сутра, чим зора, она мора да порани, прва она да |
, спремајући вечеру, мало бољу, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно се разговарати, да |
плачући, грлила и љубила мужа и молила Бога да бар једнако ово овако траје: овако ноћ и она, о |
то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, па не би им тако испало за руком, да се он |
тајући пред матером нити јој називајући Бога, оде право у кујну.</p> <p>— А дође ли? — трже се |
ед тога познанства а највише због свога богаства, не само заптије, кајмакаме, него и саме паше |
богаству, већ ови други, који су, поред богаства, исто тако били школовани и научени као и он с |
гао.{S} Њене сестре одавна то некадашње богаство прежалиле и поудавале се за ситне трговце, бак |
оно друго: оно силно, нагомилано сирово богаство по подрумима, шталама и набијеним амбарима.{S} |
кућу.{S} Навукао отуда са села све оно богаство, истина сирово али велико: грдне дењкове ћилим |
на неколика арнаутска села.</p> <p>А то богаство њиховог села и њихове куће умножио је највише |
елости да, после свога хаџилука, све то богаство, које до тада лежало скривено и нагомилано по |
то не они стари бегови, бегови само по богаству, већ ови други, који су, поред богаства, исто |
тај Софкин просилац, тај Марко, толико богат, да се готово не зна шта све има.{S} Истина, од с |
идашња, за новац женска.{S} Она је била богата, са грдним имањем, што јој је муж оставио.{S} И |
, и кућа њена била је истина некад мало богата, али тада доста оронула.{S} Живели су од кирије |
њиховом гошћењу, чашћењу, и као такве, богате и добре, памти их и сећа их се.{S} А поред тога |
на саборима и свечаностима.{S} Слали су богате прилоге за зидање школа и цркава.{S} И зато увек |
авно удала, већ јој домаћин почео да се богати и она улазила у ред имућних жена, газдарица.{S} |
, него после ручка, када као сав остали богати свет иде, који, пошто одлази <pb n="44" /> своји |
али се знало да су од вајкада били тако богати.{S} И тек за хаџи-Трифуна, од кога се они почели |
опет од кукова до пазуха сви у кожним, богатим, изрецканим и окићеним силавима, са јатаганима, |
већ није било у вароши, као пре, онако богатих девојака из првих кућа, него је остајало: или д |
зато, када дође, пошто прегледа кујну, богато обдари ашчику, Цигане, а највише баба-Симку, пов |
је ред и као што доликује кући, толико богатој, отишао, поред Солуна, чак у Цариград, да што в |
се свака сматрала за срећну, што у тако богату кућу иде.{S} Дакле, ни он је не узима за себе, н |
пристанеш, пре но што се ти сама решиш; Богом да ти није просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, |
124" /> пре свега нешто да те молим.{S} Богом да ти није просто, ако пристанеш, пре но што се т |
чу само свршетак: „Господе Боже и света Богородице, молим ти се“ брзо леже и покри се јорганом, |
, продаја куће...{S} А сада, ето, хвала Богу, испуни се!{S} Али још како се тек обрадова, кад М |
ће да нам иде!{S} Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и то.{S} А сада, Магдо, капију широм от |
ико у њега, младожењу гледале и пиљиле, бодро мотрећи, како га Софка држи за руку, како се мучи |
роз њене шалваре, јелеке од свиле чисто боду круте, длакасте хаљине њихне.{S} Жене, сасвим осло |
жећи из собе хуктати:</p> <p>— Боже!{S} Боже!</p> <p>Али немајући куда, на друго које место, оп |
и као бежећи из собе хуктати:</p> <p>— Боже!{S} Боже!</p> <p>Али немајући куда, на друго које |
Куку, шта доживех!{S} Куку!{S} Господе Боже, Господе!</p> <p>На то чу једно страшно:</p> <p>— |
обично Софка чу само свршетак: „Господе Боже и света Богородице, молим ти се“ брзо леже и покри |
је надала...{S} Чак, можда, ко зна, дај Боже, заволеће га онако како је сањала, сневала...{S} А |
ише даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што жели.{S} А како |
ића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и самога |
{S} А за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што жели.{ |
не може никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда б |
кафом.</p> <p>А када дође слава, Ускрс, Божић, исто је онако било намештано и спремано, и она, |
никако од себе и не пуштао.{S} Само на Божић или Ускрс долазио би с њиме.{S} И тако она никада |
још и празницима, и то кад су већи, као Божић.{S} Тада, услед доласка гостију, истина најужих, |
и људима по затворима, за време Ускрса, Божића или славе, три дана морало се слати јело и пиће. |
, света недеља, и то давно после службе божје, јер беше престао јек звона са цркве.{S} Престаде |
злазе где су биле не толико ради службе божје, колико да их свет види у њиховом новом, тек тада |
уће, одмах испод владичиног стола, целу божју службу одстоји.{S} У то време дошао неки нов учит |
чула, као из осталог комшилука, свађа, бој, или писка деце.{S} Чак се нико није могао похвалит |
абрио:</p> <p>— Не бој ми се, Софке, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад је доведе до саме куће, |
је:</p> <p>— Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се, кћери...{S} Тата ће све...</p> <p>Чаршија, к |
храбрећи: — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку, да прекорачи корито и |
само промуца, храбрећи је:</p> <p>— Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се, кћери...{S} Тата ће |
вињавајући јој се, храбрио:</p> <p>— Не бој ми се, Софке, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад је |
S} Седи, одмори се.{S} Ништа није, и не бој ми се!</p> <p>И не могући да издржи, заједно са Маг |
ње, Софке, а једнако је храбрећи: — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој рук |
преплашена устрча уз басамаке, да горњи бој осветли.{S} Ускоро пред њихну капију стадоше кола и |
еди, сухе степенице, које воде на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рачвастим кожасти |
нуле звечале су по сухом доксату горњег боја.</p> <p>Доле, испред куће, двориште је било давно |
вим ослобођене, почеше Софку из почетка бојажљиво, после сасвим слободно гладити рукама по плећ |
поче га нудити усрдно.</p> <p>Арнаутин бојажљиво, као укочен, спусти се на столицу.{S} Мати, к |
о она пред њим сада стоји смерно и како бојажљиво распитује о „своме човеку“ грдећи себе: што н |
како сада ништа не осећа: ни страх, ни бојазан, ни гнев.{S} Само осећа у себи неку дубину, и т |
они још више веселе, више пију, певају; бојала се, да она тада баш не поклекне, не покаже се до |
то, мислила је, све је због страха.{S} Бојала се, када већ почну младожењини гости долазити, а |
ику, мрачну са долапима и купатилом.{S} Бојала се да се ко отуда из оних отвора и рупа не појав |
пријатно дирну, нити се стресе, како се бојала, када испред капије виде свекрву и пољуби је у р |
а јој би онако тешко и страшно, како се бојала.{S} Чак јој се не учини необична ни сама капија. |
да премре од страха.{S} И то не што се бојала да ће сасвим остати сирота, готово без хлеба, и |
{S} И као увек, и тада се Софка највише бојала и плашила.{S} Зато, ма да је знала да је капију |
ање, ханови, продаје и троши.{S} А опет бојала се да то одбијање не би Томча погрешно тумачио.{ |
слиле да их нико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка, онако мала, разумети, а камо ли |
еме и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не занесе, па не само код њих него |
лико због тих поклона и прилога.{S} А и бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад случајн |
бежали, али којега су се толико исто и бојали, јер је, услед зависти, тај свет увек готов да с |
како Софки то годи, — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкин |
силе, већином лака, танка и у отвореним бојама, да, свакако, тиме што више привуку пажњу.{S} Ли |
атови и подваљци били су обојени разним бојама од шамија и шалова, те су због тога још чудније |
р, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бојао се да много не „преучи“, разнежи се и оде у варош |
јелека.{S} Видело се како је, ма да се бојао, стрепио да од свега можда неће ништа бити, ипак |
та шећера, <pb n="103" /> доста сумњиве боје.{S} И по томе видело се да тај шећер траје дуго, д |
, заустављао.{S} И срећан, што га се не боје, не страхују, обгрљавао би по коју око стаса и мет |
повеза се кратком, свиленом и затворене боје марамом.{S} У уши обеси оне материне у родбини нас |
аклањајући својим усахлим телом бакарне боје Софку од радозналих <pb n="150" /> погледа, пушећи |
је осећала да то они не чине, што је се боје, што стрепе, што можда они не би могли, знали и ум |
де да је ова све прислушкивала, и сада, бојећи се да му се није што десило, брзо отрча к њему.< |
ченим коленима.{S} И видело се како је, бојећи се, ако заспи, да случајно своју главу не наслон |
уверила како заиста то он, отац, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим забор |
е са навученом модром хартијом над очи, бојећи се сунчанице, и вечито распасан, изнегован, као |
Ћути!{S} Ко зна зашта долази!</p> <p>Па бојећи се да, каква је Магда луда, не измакне, не оде, |
у поред њега истрчавале, витлале се, не бојећи се више ни једна, да ли јој се нису случајно шал |
, где је пазар и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није задоцнила, готово трчи.{S} Једнако гу |
иле сузе...{S} Али која вајда!</p> <p>И бојећи се да ће се сада, када се амам смирује, јаук и п |
мало, прешао десету годину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови по његов |
на зато оволико препала, што се сада не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо неком кућу |
а да је то све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по читаво лето, јесен, зима, па се од ње |
а му мимиком одрече да није то, чега се боји, већ показа своје раме и испружену руку.{S} Он, са |
воје кћери, кад остану тако саме, да се боји чега ружнога, да тада можда какав мушки... него шт |
а се зато она тако споро свлачи, што се боји, и онда као сажаљевајући је, да не почну долазити |
ке опет у тестијама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што |
о тек неколико пута ношене, које су или бојом или кројем изишле из ношње.{S} Све се то у напред |
ње, играјући се и добивајући ружичасту боју од црвених ћилимова, трнула је светлост од сунца, |
њих.{S} Испијају из њених руку највеће бокале на искап.{S} Сада су сви своји.{S} Сви су једнак |
} Није била ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утучена и чисто скамењена.</p> <p>Брзо |
S} И у том „ти!“ било је све презирање, бол, јад, увреда.{S} Узалуд свекрва дотрча, Софка већ о |
алци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, половину јој с |
{S} Шта је?{S} Одакле је?</p> <p>И онда бол, туга, плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата |
већ осећа на себи облик његова тела, и бол који ће бити од додира његових руку, уста и главе н |
то јој сада толико тешко, оволики јад и бол; да ово што она ето сада плаче као никада, јер је н |
пошто њој иначе сваком удајом предстоји бол и патња, од те њене патње имали користи, том патњом |
х!{S} И тада би јој и сам њен сопствени бол и јад, украшен овим пожртвовањем, сигурно био лакши |
о.</p> <p>Софка поче осећати јак, тежак бол.{S} Чисто се покаја.{S} Да је само знала, не би она |
осети како је сада она, њена удаја, њен бол, јад, све отишло.{S} А да је он, он сада ту, његова |
и је, притискујући је....{S} Осети само бол и ништа више.{S} Брзо, стресајући се од језе, устад |
а ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога све једно |
ихо плакала и грцала.{S} Да ли од јада, бола, или од среће и радости, што је и то дочекала, да |
де, стидљиве и уздржљиве; неке ваљда од бола и туге, што им се никад оне наде нису испуниле, не |
колена у слабине, поче, пропињући се од бола, да окреће к њему своју главу, као да га пита и ви |
јаку око врата, — Тодора, тресући се од бола, јада, срама и несреће, окренула се и, пре <pb n=" |
ацити, јер тако поче да се надимље и од бола, неизмерна јада, да стење.{S} Али се брзо трже.{S} |
е.{S} Од беса стискајући прса, да би од бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже и сиг |
о самога улаза.{S} Поче осећати како је боле ноге, особито листови, ваљда од тога немог, укочен |
езане главе, која ју је од тада једнако болела, и од које се је она једнако лечила, а највише љ |
о кријући се од саме себе, ишла по кући болесна. </p> <pb n="21" /> <p>Свога рођеног деду и баб |
не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, сву је не обуз |
напослетку, за чудо, та њена грозница, болест, добро јој дође, особито што се, због тога, избе |
нису никако ни долазили.{S} А ону њену болест, грозницу после венчања.. они, као и остали свет |
болести.{S} Сигурно је сада тамо тешко болестан, па, предосећајући скору смрт далеко у туђини, |
је та његова сад нежност сигурно услед болести.{S} Сигурно је сада тамо тешко болестан, па, пр |
зивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала са најстаријим калфом из радње, по |
е зна се баш зашто је полудео.{S} После болести, у којој био сав узет, уобразивши да га је, за |
имања, најгоре страсти и навике, као и болести, у тајности су се чувале.{S} Ништа се није смел |
вароши.{S} Софкине матере отац, вечито болешљив, готово слеп, једнако је седео код куће са нав |
од куће, пошто је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепотицом из Скоп |
нела, родила дете са каквом белегом или болешћу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
сваког његовог одласка, готово луда од болова а највише од раздражености, <pb n="251" /> сасви |
о је ова пали и доводи у неко лудило од болова, насладе.</p> <p>Сутра, још у црну зору, чим би |
е нашло, где се могло.{S} Не осећали се болови од суседних лактова у прсима, од туђих, не мужев |
ди да се свеће у чирацима боље разреде, боље наместе; горе, на доксату испред врата, да се изне |
нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да останем, јер ја не могу.</p |
тела пустити....</p> <p>— Баш добро.{S} Боље ти него туђин, — одахну мати.</p> <p>— Е добро.{S} |
мо на улицу истрчавају, да сигурно кога боље виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, |
о њеним леђима, плећима, око прсију, да боље истрља, те да сутра ти делови на венчању јаче, ист |
{S} После нареди да се свеће у чирацима боље разреде, боље наместе; горе, на доксату испред вра |
едно.{S} Истину само.</p> <p>И да би је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, да ли ће |
ш неколико фењера, да би степенице биле боље осветљене; да се после тамо, уза зид доксата, доне |
, да сигурно кога боље виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.{S} И |
и муж, стар или млад; ружан или леп; из боље куће или из сељачке...{S} И када је тако у ствари |
ити, које парче меса за њега оставити и боље се испећи...{S} Мати опет, једнако обучена у свеча |
а, не само да би горе, теже, него чак и боље и лакше, како за њу тако и за њега, Томчу.{S} Он, |
ак Софка поче осећати како ће бити то и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, бити лакше, |
восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S} Ваљда, што <pb n="183" /> она врева и свирка п |
ри им: како и он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као неке накнаде, утехе.{S} А он |
S} Томча наводаџију дочека не може бити боље.{S} Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим |
ет би, ма да је и најцрње, ипак то било боље него што остаде.{S} Јер, тек што отац оде, отуда, |
ударајући их и притискујући их, да што боље стоје затворена — све се то измеша и поче да бруји |
пињући се из далека, труде се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе.{S} Сви хо |
да ће се што више скупити, да би је што боље гледали, подсмехујући се и сажаљевајући је, што ет |
ју, старци да се изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче у дворишт |
саборима и свуда гледати како ће се што боље <pb n="47" /> провести, што више јести добра јела |
е себе чирак са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући капију, замандаљен |
дмах га разумеде.{S} Ваљда да се то што боље сакрије, зато овако и чини?</p> <p>Магда преплашен |
ви носили свеће и јурили капији, да још боље осветле улаз.{S} И заиста су то били они, „пријате |
и, већ у кујни, спремајући вечеру, мало бољу, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно се р |
ш свеже, и тек око очију и уста било је бора.{S} Само уста су му била не толико широка, колико |
зифт црни и светли.{S} Истина има мало бора око очију и уста, али се оне и не познају, већ се |
биле широке, чохане које су им остраг у борама тешко падале, али ногавице никад нису биле дугач |
, и то много, утрпано, да би се сакриле боре и умор на лицу од ноћашњице.{S} Двориште је још ми |
него обично, тешких шалвара, набраних у боре.{S} Само око јелека је имала много посла.{S} Он јо |
кркљајући и лежећи на прагу њене собе, борећи се са собом, он кроз прсте руке, што му је клемп |
без хлеба, и ако се у велико почела да бори са сиротињом.{S} Већ је почела и готово продала он |
text> <front> <div type="titlepage"> <p>БОРИСАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>НЕЧИСТА КРВ</p> <p>БЕОГРАД * 1 |
ом и једном по њему набраном, попречном бором, испод косе.{S} Испод чела су биле његове увек ум |
{S} И једино што је, место у опанцима и боса, ишла у папучама и вуненим белим чарапама.{S} Па и |
и памука од спаваћих хаљина, запретала босе ноге у пепео око огњишта, гледајући око себе весел |
ола сеоски пола варошки, брзо навуче на босе ноге неке старе спечене папуче и оде.{S} И то не о |
чекати, са нанулама у рукама, трчале су босе по плочама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћ |
е, кад су пошле од куће, увијене свеће, босиљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћале, бил |
с пође лако, умори се.{S} Једва вуче на босим ногама оне спечене папуче, час их изује, узме у р |
сване.{S} Осећала је како је додирују и боцкају по врату и по образима длаке од мужевљеве главе |
ом на леђима, и у спаваћој антерији без бошче.{S} До ње је лежала постеља, забачен јорган, изгу |
стало особље даривати.{S} То, увијено у бошчи, понесе собом баба Симка.</p> <p>Испраћене и одгл |
а таква, сувише пуна и једра, покривала бошчом, пребацивајући је на себе до испод лица.{S} Она |
свилену антерију, опасана новом, танком бошчом и са прекрштеним рукама на појасу.{S} Била је уз |
откине, он га изби чизмама, заједно са бравом.{S} И Софка виде како он, кад је осети до себе, |
.{S} Показујући на сандук са разбијеном бравом једва говори:</p> <p>— Ето, ево, све, кћери, све |
за шамију, да јој једри образи и овална брада одскочише, везавши јој испод грла белу свилену и |
чворновате руке; како је њихни бркови, браде, косе додирују по лицу, и како је кроз њене шалва |
офка и сада сећа његове скоро избријане браде, која би је тада почела по лицу да гребе.</p> <p> |
греје и пари.{S} Шиљаста носа, шиљасте браде, али за чудо висока чела и крупних, тако дубоких |
н, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око очију и обрв |
ке, прсте, како је шашоље око врата, по брадици и по гргуравој косици.{S} И сада, када се тога |
ирока, колико пуна, месната, са овалном брадом и кратким обријаним вратом.{S} Из целог њега бил |
атекла све као што је ред, обичај, како брак захтева, морала сама младожењу да диже, распасава. |
г живота један пут, ваљда још у почетку брака, прве брачне ноћи, ако јој је тако мило и потресе |
браства, села, да заједно са калуђерима бране манастир.{S} Јер су на далеко били чувени, нарочи |
ах иза ње ширећи око себе лактове и као бранећи је, да је други не потискују.{S} И то њу чисто |
енута у страну, са уздигнутом руком као бранећи се од тога сунца, света и граје, чекала је да ј |
бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би који дојурио с коњ |
<p>— Па нисам могла, снашке, поче да се брани <pb n="70" /> Магда. — Када одох код ње, она ме ј |
ме да је и она, онако слаба и уска, као брани и штити од навале сватова, који, збијени на капиј |
/p> <p>Марко опет да излуди.{S} Једнако брани, не да, а кад примети да је ко умакао, он слуге д |
, једнако лаже за њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли, као да је само њен син, |
се.{S} Убиће те.{S} А ја не могу да те браним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо, иди од њега.</p> |
ам, весеље, радост његове куће и његова браства не може бити без њега, каогод и овамо код Марка |
ила потучена и упропашћена од Ахметовог браства, закупио неколико ханова, који су били по грани |
/> манастиру, а нарочито своје људе из браства, села, да заједно са калуђерима бране манастир. |
и то ништа није помогло.{S} Најмлађи из браства Маркова, још неогарена, детиња лица, као да је |
томи и спреми за старешинство и вођство браства.{S} И нико није био пажен и вољен као тај већ „ |
ерске ризе.</p> <p>Али на ужас и трепет браственика, видело се како он, бата им, Марко, чисто ж |
како су га сви звали.{S} За све Маркове браственике био је он као неко вуче, неко дивље младунч |
е ради, него да сачува јединца сина а и браству будућег вођу и старешину, — жену и сина превео |
ичају и куну се.{S} Наскоро жена умрла, брат у манастиру, Светом Оцу Прохору, <pb n="18" /> умо |
да његов син није његов син, него ваљда брат.{S} И сви они, сви, како су хтели, онако, како су |
, једнако седи код куће, пошто је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом л |
када је почела деоба, од када је сваки брат, стриц Софкин, хтео да има своју кућу и све у њој, |
да их двори, служи.{S} И тада би слуге брата, већ онесвеслог од страха, кришом износили и скла |
а без оца, већ само са матером и којим братом.{S} Па и то не изјутра рано, да целога дана тамо |
{S} Доцније, кад се још више обогатише, браћа сасвим им порастоше, ишле су на својим колима, и |
их дарова између њих на под, прекида се брачна веза.{S} Осети како јој од страха и ужаса поче ц |
а, пред свршетак, када ће да се закључи брачна веза, не може да издржи, хоће да одустане од ова |
и снови стапали у сневање брачне среће, брачне собе, постеље, намештаја...{S} И тај сан један и |
ан пут, ваљда још у почетку брака, прве брачне ноћи, ако јој је тако мило и потресено излетело |
гоше сви они обичаји после свадбе, прве брачне ноћи: оно виђење, чашћење и долазак жена, комшил |
ак сви су се ти снови стапали у сневање брачне среће, брачне собе, постеље, намештаја...{S} И т |
би тако пун, сладак и раскошан био нови брачни живот њенога детета.</p> <p>Свирачи засвираше.{S |
пак он, једва издржавши неколико месеца брачнога живота, продужи тобож своја путовања по вароши |
не снаге.{S} Она га овамо, у постељи, у брачној кошуљи, у мору од те светлости, шуштању шедрван |
аним даровима, особито увијеном уза зид брачном постељом, са оним црвеним, широким јорганом, ја |
сутрашњицом, са тим њеним мужем, првом брачном ноћи.{S} Особито знала је да ће је мушкарци, ту |
елико: грдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а од стоке само кућне краве, кућне |
ико парче пите, које се и белином свога брашна и множином јаја и сира одликовало.</p> <p>— Ево, |
масла, јер зна да њен најрадије од тога брашна воли; неке опет у тестијама од својих вина, јер |
ека гледа да је <pb n="74" /> од чистог брашна.{S} А ти од оне наше ракије један пангур да нато |
Мити и искрено радосна, чистећи руке од брашна о скутове, поче га поздрављати:</p> <p>— О, приј |
воли.{S} Неке чак донеле од своје куће брашна и масла, јер зна да њен најрадије од тога брашна |
азила, увек доносећи по нешто а највише брашна, масла и сира, од чега би после Софки и матери п |
во је за Софку.{S} Од чистог је, мутмељ брашна.{S} Само јаје и млеко.{S} Зна тетка шта ми Софка |
пали који грош у шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта јести...{S} То ли |
ихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пресно масло и сир, што им |
је светлост од сунца, које залазећи иза брда, сноповима је обасипало варош црвено, жарко, као к |
у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује.{S} И што |
варош, са црквом, сахат-кулом, пазаром, брдима, виноградима, и док се са тог њиног горњег спрат |
и, чула разговор.</p> <p>— Која је ова, бре, и чија?{S} Изненађен, запрепашћен њеном лепотом а |
се чу како јекну:</p> <p>— Немојте ме, бре, људи!</p> <p>И Софка осети како су те њене речи по |
Циганима у кујни:</p> <p>— Хајде и ви, бре...</p> <p>И виде како Цигани, срећни, вукући у брзи |
х отац, ах проклет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p>А Софка је знала да то значи:{S} Зар вама |
а-Митру:</p> <p>— Деда Митре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде, д |
ако један другог нуткају:</p> <p>— Иди, бре, иди, неки дође снашка и окуси.{S} Нека види да ли |
к и да погину за њега? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада се са свадбе в |
</p> <p>— Тато, бре?{S} Не тако, не то, бре!</p> <p>— Да! — још бешње, још обезумљеније, чу как |
пробуђен јаук и претња:</p> <p>— Тато, бре?{S} Не тако, не то, бре!</p> <p>— Да! — још бешње, |
још више потресе:</p> <p>— Ох, не могу, бре, Марко!</p> <p>И то рече таквим гласом, са таквим с |
а се без њега није могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} И баци им кључеве, да они, како знају, ид |
— поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — настави плачно сасвим разумевши те Арсине у |
плакао:</p> <p>— Ох, бре, газдо!{S} Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су други помагали, придржавал |
хукћу, убијени и згрчени:</p> <p>— Ох, бре, бато!</p> <p>Јер сви они, — ма да им Марко, или те |
ући се, грцао је и плакао:</p> <p>— Ох, бре, газдо!{S} Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су други п |
на капију, само би хукнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! — И не би улазили у саму кућу, кујну, собу, |
тако мило и потресено излетело то: „ох, бре, Марко“, па ето тек сада, после толиких година.{S} |
али га, викну заустављајући:</p> <p>— А бре, не тамо! </p> <pb n="198" /> <p>На то сви овамо ис |
ој, газда!{S} Аман, газда!</p> <p>— Ђид бре! — кркљају они.{S} Коњи им се пропињу над њим али о |
ама позади, приђе Алилу:</p> <p>— Алиле бре, земља да игра, тако да свираш!</p> <p>Алил, чисто |
во...</p> <p>— Ах, ах, псу бре, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах ота |
рито, говорили би свакоме:</p> <p>— Пиј бре!</p> <p>И пошто овај, дуго пијући и ронећи у корито |
ао луд виче и заповеда:</p> <p>— Капију бре затварајте, капију замандаљујте, да нико, нико...{S |
асно, разумљиво...</p> <p>— Ах, ах, псу бре, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко, ах кур |
најнижу копчу закопчала, да су јој прса бректала; кроз рукаве танке кошуље бљештала су јој обла |
на!{S} Све!... —сипао је Марко и чисто бректао од среће, задовољства због толиких убезекнутих, |
ахнувши од силног терета брига, поче да брекће, одмара се.{S} Али не могући да чека, док се у к |
и дан.{S} Све судбини да остави, па да, брекћући од здравља и снаге, са насладом чека када ће ј |
да гори и бљешти.</p> <p>Затим једнако брекћући од среће, никако не могући да се нагледа ње, С |
ада се Марко вратио, она је толико била бременита, да није смела да се појави.{S} Марко, кад чу |
ог кукуруза и дувана.{S} Тада би се све брже примицали.{S} Магда горе, код кочијаша, <pb n="28" |
што се није пео него силазио, кретао се брже и лакше.{S} Сиђе готово сам.{S} Софка и Тодора исп |
чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже и сигурније корача, брзо пређе сокак, чесму, и уђе |
о она брзо уђе у собу, и пошто тамо још брже размести и почисти, позва Софку, као тешећи је:</p |
S} Он је био једнако према њој осетљив, брз, уплашен.{S} Сваки час се трзао и плашио, да га она |
а.{S} И <pb n="102" /> одмах после тога брза, јака светлост изби из огњишта и поче на све стран |
рама без гајтана, с бројаницама, ситним брзим корацима стаде он пред Тодору, некадању своју сна |
<p>И виде како Цигани, срећни, вукући у брзини колије и гуњеве по земљи, пројурише поред ње и и |
она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни свет, мирно, |
хнувши и ослободивши се од свега овога, брзо и заспа.{S} Поче да се чује оно њено умерено, у ду |
о посрну, да јој се руке дотакоше пода, брзо се исправи и поче, устрашена, а никако не верујући |
која је нарочито зато стајала и чекала, брзо Софки донесе лепе, шарене, „седевске“ нануле и пон |
S} Али она се, сва срећна и зајапурена, брзо издиже, пребацујући косу на леђа, и сиђе у кујну к |
алваре, да што брже и сигурније корача, брзо пређе сокак, чесму, и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и |
и груну у плач.{S} Симка, када то виде, брзо се окрете и не давајући Циганки да и она уђе, види |
о не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као у накнаду за то, за т |
редусрете га мати.{S} И кад дође до ње, брзо му изнесе троножну солицу, да седне.</p> <p>— Седи |
чата, обучена пола сеоски пола варошки, брзо навуче на босе ноге неке старе спечене папуче и од |
богатише, њихна деца, особито те кћери, брзо изишле на глас.{S} Све су једнака одела носиле, ве |
ши се затворене, сасвим се ослободивши, брзо, весело почеше да се пењу по миндерлуку и да се св |
.. курва Марија!..</p> <p>Тетка, чувши, брзо би истрчала.{S} Њих, децу, одјурила би, а њега сил |
е као што треба, и спреме све за дочек, брзо и то пешке оде, врати се код Софкиних, да отуда до |
че да премеће, он, на тај шум, уплашен, брзо се трже, остави доњу собу и пође горе, у своју гос |
а да их савија, а мораће да пуши много, брзо.{S} И прво то за њега што треба да се донесе, па т |
да, бојећи се да му се није што десило, брзо отрча к њему.</p> <p>И заиста, тек што Софка сиђе |
а је, викала:</p> <p>— Магдо, Магдо!{S} Брзо спремај!{S} Ево нам гости!</p> <p>А Магда тамо сва |
то науми, на по пута стала, устукла.{S} Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не сл |
испунише, опет кућа узавре од света.{S} Брзо тамо подигли свекрву, полили је водом и унели у со |
и горе, овамо к њој.{S} Она се трже.{S} Брзо се покри и као опаса.{S} Али одједном јој дође луд |
....{S} Осети само бол и ништа више.{S} Брзо, стресајући се од језе, устаде.{S} Али он, обезумљ |
видела како се све то са њега губи.{S} Брзо, као увек, понизно и радосно што га она зове, што |
томе Софка није имала када да мисли.{S} Брзо се она прибра, диже.{S} И знајући да сад тек има д |
арија.{S} Мати јој као да предосети.{S} Брзо из собе излете.</p> <p>— Софке, ако није он!</p> < |
но тешко, и онда да је почне жалити.{S} Брзо забаци шамију и сиђе.{S} Гласно, као у инат некоме |
еме.{S} Све то њега још више уплаши.{S} Брзо, на велике гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже ж |
ледало, помете се.{S} Поче да греши.{S} Брзо, смејући се, ухватише се до ње друге и почеше да ј |
ужи да она тка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се као умори и онда се диже и одлази другој комшин |
е све обратно, ипак се чинио невешт.{S} Брзо оде, и по шегрту, посла јој у напред за целу годин |
е Боже и света Богородице, молим ти се“ брзо леже и покри се јорганом, чак и преко главе.{S} И |
бе.{S} Томчин крупан глас.</p> <p>Слуга брзо алату пребаци преко седла гуњу и бисаге.{S} Провед |
у, коју овај беше само подигао, па онда брзо пређе на другу страну обисну се о седло, те Томча |
перења, тако да се Софка са по басамака брзо врати, још увређенија.</p> <p>После, чим Магда сиђ |
, па и они пристојно стадоше.{S} Ашчика брзо тада приђе Тодори, поклони јој се.</p> <p>— Срећно |
е, тето!</p> <p>Циганка, којој амамџика брзо намигну и која је нарочито зато стајала и чекала, |
је сву страхом и трепетом.{S} Али Софка брзо виде у чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сас |
.</p> <p>И Софка је грабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} Почеше и њ |
очну долазити по њу, да је охрабре, она брзо, одједном, баци са себе и остало одело и ужурбано |
че њина Магда.</p> <p>Као увек, уђе она брзо, носећи пуно завежљаја.{S} И, не застајући пред ма |
тамјан и свеће.{S} Али и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испред ње улицом, па чак |
чело и уста већ били хладни, те се она брзо и немо са матером пољуби и пође, изиђе из собе.</p |
и саму. </p> <pb n="108" /> <p>Зато она брзо уђе у собу, и пошто тамо још брже размести и почис |
ипак, и против своје воље, поче да иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} А што |
рин глас:</p> <p>— Воде, Магдо!{S} Воде брзо!</p> <p>Софка изиђе на отворену капију и пође тетк |
она ће морати бити његова...{S} Али је брзо освести и скамени шум испред њене собе.{S} До собњ |
вима и светом.{S} Зато јој и само време брзо прође.{S} Она хука, граја, дочекивање сватова, њих |
а, јача, која се не рађа често, не вене брзо, све лепша и заноснија бива и од које се при ходу |
оју дотле није тражила.</p> <p>Магда се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нити и |
нама јој избије дах и страст, и онда се брзо, голицаво извија од њега и бежи.</p> <p>У том поче |
за њом и Магдом затвори капију, она се брзо, готово трчећи, испе горе и кроз прозор отпоче их |
и почеше да је поправљају.{S} И она се брзо трже, поправи.{S} Поче да игра, води, заноси и оно |
ће сада морати силом да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као сваки ота |
м пешкиром влажила усне.{S} Софка би се брзо освешћавала, и да би од <pb n="142" /> Магде то са |
ла, неизмерна јада, да стење.{S} Али се брзо трже.{S} Изиђе у кујну.{S} Када је на светлости од |
одлучно поче:</p> <p>— Марко, — али се брзо трже и поправи — газда Марко, — ако смо и Цигани, |
оно сопче, да се тамо као одмори, он се брзо сети и заврћући рукаве појури у кујну код ашчике.< |
покликну од неке дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се он на |
и ли сте? — Чу како газда само ослови и брзо поред њега на капију промину.</p> <p>Арса трчећи з |
бежећи од куће, паде једном у постељу и брзо, за неколико дана, издахну.{S} Томча, и ако му јав |
p> <p>— Е добро.{S} Хвала ти! — настави брзо Тоне. — Само, снашке, знаш, ја ако могу једну или |
ма одела, да јој штогод не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме допустити, особито, да је тај |
њајући свећу, да му се не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе истрча овамо ка капији, кад |
"80" /> <p>И вођен Магдом пође.{S} Мати брзо, сва радосна што их он никако не оставља, никако н |
о! — једнако одговара љубећи је по руци брзо, и, кријући се, да их не би опет Софка и мати, њин |
ураж и бризнути у плач пред њим, доврши брзо:</p> <p>— Ја не могу и нећу за таквога да пођем! < |
њега добити, није се смело са венчањем брзо свршити.{S} Морала да буде права, истинска служба, |
ти се како паде од његова ударца.{S} Он брзо појури из собе, да не би морао и матер, која га, т |
наде да ју је разумео, јер виде како он брзо позва црквењака и шану му нешто.{S} Црквењак проти |
онда овако са њом да поступа, што овако брзо, одмах, као да је не може гледати.</p> <p>Али, да |
и у манастиру.{S} Доцније, није је тако брзо удавао, једнако меркајући какву за њу згодну прили |
свим зазеленити — све се то око ње тако брзо зби.{S} Само се трже пред излазак, када дојурише т |
уплашене.{S} Али она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хла |
кву ће да пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, јер после морамо да идемо.{S} Сад знаш.</p> <p>— |
пшала у прву лепоту.</p> <p>Али њега то брзо заситило, те опет наставио свој стари начин живота |
то покаткад мати оде у родбину, па и то брзо, још истога дана да се врати.{S} И то не зато што |
ко он хоће и нађе за добро.{S} Он би то брзо извршивао.{S} Митом, чиме се највише и успевало, а |
и као сам за себе.</p> <p>Она оде.{S} У брзо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свану |
ку девојку су јуриле, задиркивале.{S} У брзо па лупа нанула Циганки, које су ишле и распремале, |
и послужавник са кафама и ракијом.{S} У брзо се горе у соби испуни раф од донесених лимунова и |
<p>И на изненађење свих, пуцњи пушака у брзо почеше да се мешају са свирком свирача, који су од |
њене увек нове и скупе хаљине.{S} Али у брзо се Софка досетила.{S} Видела је: да јој мати зато |
лима нисмо смели да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је знао да хоће то да |
х ногу.</p> <p>— Ох, тато, тато!</p> <p>Брзо изиђе, није знала каквог га је оставила, да ли она |
била утучена и чисто скамењена.</p> <p>Брзо пређе чесму и фењер, који је мутно осветљавао око |
ом почеше већ и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, испуни се цела кућа.{S} Горе муш |
се не зарадова, већ се и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у ону велику собу и отуда чу се како виче:</p> |
гне и спречи то.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се окрете к њој, приближи, прстима је дохвати за г |
Прво, кад се пође, да се може одмах, на брзу руку, покупити, наслагати и понети; а друго, кад т |
Мати пре Софке би готова.{S} И пошто на брзу руку, овлаш прекрстивши се, одмрмља молитву, од ко |
и оне могу да се сасвим одвоје од рада, брига, деце, и осете живот.{S} И тада, пошто се и пре с |
авају, а он, одахнувши од силног терета брига, поче да брекће, одмара се.{S} Али не могући да ч |
, њен газда, чак и о њима, њенима, води бригу.</p> <p>Горе, у гостинској соби, седоше.{S} Срећо |
ли, па место да предузму и почну водити бригу о кући, да замене оца, домаћина, а они почели тро |
од своје куће и што су њени целог поста брижљиво прибирали, само <pb n="60" /> да би она могла |
о год би се десило у њихној родбини све брижљиво крију и таје.{S} Највеће свађе приликом деобе |
изгуби у њеним очима све што је имао и брижљиво чувао.</p> <p>Софка поче осећати јак, тежак бо |
, заструге сира, а не ово, што су за њу брижљиво кували и Миленија јој доносила.</p> <p>Отуда, |
.{S} Све се као канила.{S} Сваки дан се брижно питала: кад ће већ по кући да размести, а опет б |
д радости, среће, или ко зна због чега, бризну у плач.</p> <p>Арса међутим истрча, да широм отв |
е и тамо у дворишту паде као неко дете, бризну у јак, грозничав плач.{S} Отуда из собе одједном |
>И осећајући да ће изгубити сву кураж и бризнути у плач пред њим, доврши брзо:</p> <p>— Ја не м |
ипак могле све у шаку да скупе.{S} И у бријању и шишању косе издвајали су се.{S} Каогод што су |
из руке у руку бели пешкири, којима су брисале зној са чела, завлачиле их међу прса, испод паз |
огући после спавања да се сасвим умију, брисали се пешкирима.{S} Софка их је тамо за софром доч |
ли, кад би та сада ознојена прса почела брисати, да би сваки одмах с подсмехом помислио, како с |
е, сељачки, сасвим заборављајући се, да брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Соф |
, на своја прса, срце, само што поче да брише чело.{S} Опет га обузе страх, опет малакса, осети |
<p>Стана их, једва се држећи на ногама, бришући сузе, а једнако осврћући се и кријући се, да је |
но тамо искипи?</p> <p>Она, посрамљена, бришући се, а највише сузе <pb n="240" /> од радости, п |
аздарице. — Исто онако укочено стојећи, бришући зној и сузе — настављао је овај. — Тек пре два |
другарице, она би, остављајући посао и бришући руке о кецељу, допраћала је до самог капиџика и |
азда, газдарице! — понављао је, једнако бришући зној по кошчатом лицу и дугачком врату.</p> <p> |
утегну, дотера и загледа какав је, већ бришући, отирући шаком зној од дугачка врата, уђе право |
е.{S} Он висока чела, црних, мало дугих бркова, а сав <pb n="50" /> обучен у свилу и чоју.{S} М |
шло испупченије, лице уже, поткресивани бркови проседи, из већ збрчканог, по мало избријаног вр |
не тврде чворновате руке; како је њихни бркови, браде, косе додирују по лицу, и како је кроз ње |
или и са једнако кратким, поткресиваним брковима, који им никада нису прелазили иза крајева уст |
ће знати шта да ради.{S} Она је и онако брљива, па још сада.</p> <p>Миленија, сва срећна а и уп |
корито, подигне главу мљескајући масним брњицама, из којих с обе стране цуре млазеви воде, и по |
их уста, још водњикавих очију а увек са бројаницама, у лакованим ципелама и белим чарапама...{S |
у широким мор-чакширама без гајтана, с бројаницама, ситним брзим корацима стаде он пред Тодору |
и им се што више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, које су носили, нису биле као остале, чак ни |
ке, звала си ме? — упита је Тоне мећући бројанице у појас и клекнувши понизно испред ње, уза ст |
вој катанац на њ.{S} Мати, као увек, не бројећи новац (ма да је свакад, у сваком његовом фишеку |
је и тањире, стаклад и чаше, поче не да броји него да изручује злато.</p> <p>— Ово је за спрема |
е!{S} Оно мало новаца, што јој почео да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодора, |
е дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и на све се стране мешало са прашином, дигнутом |
затворена — све се то измеша и поче да бруји...{S} Неке, већ готове, свучене, не могући чекати |
, да излуде од беса, певале су.{S} Амам бруји.{S} Чак и амамџика ушла.{S} И онако обучена, са п |
но; тако јако пиштала, секла зурла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта <pb |
ногу и у ред поређани свирачи, зурлаши, бубњари; а спроћу њих, овамо до кућнег зида, клечале су |
у већ допирали звуци ћеманета, дахира и бубњева које су тамо Цигани, свирачи, по својим колебам |
з силава бацали се на Цигане и секли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а све се око ње, Софк |
ито ће он сад уживати, кад гост, купац, буде изненађен због намештаја, особито од тамо, у соби, |
о су се и они сами све више трудили, да буде што даље од њих.{S} Једнако су се упињали да са то |
са венчањем брзо свршити.{S} Морала да буде права, истинска служба, без скраћивања.{S} Софка ч |
г мушкарца опасности и зато је могла да буде сасвим слободна.{S} Могла је, кад год хоће, да изл |
да мане, да узме и распореди, па све да буде као што треба.{S} И Софка све то узе.{S} Ћилимове |
није обичај, не зна се за то, не сме да буде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{S} Дише |
је морала сасвим укрућена да стоји и да буде укочена, укипљена.</p> <p>Све што се сад око ње по |
би он могао што одвојенији и мирнији да буде.{S} А опет увек, чим би му се указала прва прилика |
горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да буде што луђа, што ватренија, да тим, том својом велико |
никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што т |
женскима.{S} Зато је она могла увек да буде слободна. </p> <pb n="42" /> <p>И каогод што је та |
>Али поред свега, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем, никако < |
е могла знати, није слутила, те да онда буде на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је била сасв |
лини и страсности није могућно да икоја буде равна.{S} Да, страшно би то било; али она не била |
оследње весеље са њима.{S} Па онда нека буде потпуно, цело!{S} Зато поче одозго да силази, а, н |
се већ оволико препатило, онда бар нека буде потпуна патња и мука!</p> <p>И зато би заспалог То |
иликом сваког празника, славе, имендана буде увек све лепше и раскошније.{S} А на његову ту веч |
почела силом саму себе да гони да и она буде таква.{S} Тада обично одмах предузме какав посао, |
ко ће он њу тамо у хану чекати, док она буде готова.</p> <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако не можеш |
оче да даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада треба да се ради и онда |
а никада срећна, никада задовољна да не буде?{S} Када ће и она већ једном ништа да не мисли, ка |
и осталог света дознао, док се удаја не буде сасвим свршила.{S} А сада, када им је то саопштио, |
не смејући да уђе и поздрави га, док не буде позвана, навлаш по кујни поче да премеће, он, на т |
зна да се то и на њу односи, да што пре буде готова са софром, пошто је тамо Магда већ изнела р |
са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу и да је он |
страсти чинити.{S} И доцније, што пиће буде јаче, њихни мужеви пијанији, загрејанији и оне ће |
гости, када треба Софка да се облачи и буде спремна за венчање, тек ће се онда ње као сетити.{ |
ц, и не чекајући да тамо у великој соби буде послужен, не хотећи ни да седне на силно нуђење То |
обазрети на њу, Софку, још мање да јој буде бар благодарна, што ето њој, због њене удаје и сва |
а морала би тада подешавати глас да јој буде нежнији, и што страснији, одмах би видела како се |
Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, имам <pb n="124" /> пре св |
комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде затребало.{S} И сем тих материних излазака, та би |
, што ће моћи одмах да јој учини што му буде хтела наредити.</p> <p>А да ће заиста доћи љубав, |
е је он стално избегавати.{S} И кад баш буде морао, због света, с њоме да говори, увек ће му би |
, по пазару, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласку стрп |
Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, имам <pb n="124" /> пре свега нешто да те молим. |
оји је био масан, ишао је и једнако као будећи се говорио:</p> <p>— О, о Тодоро!{S} Како си ми, |
авуј пиле, море, не пој рано,</l> <l>Не буди ми, море, господара!</l> <l>— Ох, не пој рано!</l> |
на гаса.{S} Ма да су одавно сви по кући будни, опет се нико жив не показује нити миче.{S} Па ни |
, комшије, цело село, чак и друга села, буду према њему другачији, уздржљивији, мирнији.{S} А с |
војим колебама пробали и дотеривали, да буду готови и, чим падне мрак, почну отуда да се растур |
о.{S} Знала је да им је то једино, када буду свадбе и славе, што и оне могу да се сасвим одвоје |
а том својом кућом, имањима и чивлуцима буду од целе вароши што издвојенији и удаљенији.{S} И б |
орасте, ојача, постане човек, и када се буду код њега почеле <pb n="235" /> разбуктавати његове |
са што су имали да њихове куће и фисови буду у љубави, јер нико онда није био у стању да на њих |
} Са девером заједно да једе, кад гости буду јели...</p> <p>— Како после?{S} Зар дете да је гла |
е, макар тамо у туђини, у Турској, ипак буду бар заједно са њиме, те да једном и оне имају над |
није догодила, и да, када том несрећом буду растављени и немајући када о чем другом да мисле, |
него да сачува јединца сина а и браству будућег вођу и старешину, — жену и сина превео овамо.{S |
вореза чисто гушио мирис на црвоточину, буђу, тамјан и покапане свеће, дотле ју је опет иза ње |
очела расти, тако јој је и тада једнако бујала и расла.{S} Коса је била црна, мека, тешка, тако |
вати и Софком, биће сигурно онако лепа, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће |
поче да бије свежина и то тако слатка и бујна.{S} Са гробља једнако је звонило, а некако чудно, |
све то његово изненадно расположење, та бујност, не би била прекинута случајним доласком некога |
е постане девојком, и која се састоји у бујности и набрекнутости снаге, него она друга, истинск |
да застају и унезверене њеном лепотом, бујношћу прсију, косе, да, дивећи јој се, узвикују: „Ао |
ада први пут изведена својом младошћу и бујношћу, као свака новина, привући општу пажњу; али да |
а оцем и матером, са пуно корпи, јела и буклија вина, да тамо целог дана преседе.{S} Доцније, к |
аша, стаклета, него са великим земљаним буклијама, којима ће тамо захватати и служити их.{S} От |
е да свакога, пре но што му пружи чашу, буклију, пољуби у руку, затим да, стојећи испред њега, |
м лонцима, и свуда масна пара; иза куће буктао је велики огањ, трештао разгорен жар, на коме се |
то у Туркиње, у неверу?{S} Јер код њих, була, пошто по четири њих само једног мужа имају, то им |
реме да одлази и са њиховим девојкама и булама да ашикује, старац се почео обезумљивати:</p> <p |
ећ почеше долазити из комшилука жене на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, ве |
је поноћ превалила.{S} Једва се назире бунар, штала, околни зид, а остало се још губи у мраку. |
з комшилука, тобож због воде са њиховог бунара, почеше да долазе жене, она, као да се сакрије, |
е принесу овој води њиховој, из њиховог бунара, те одахњујући, говорила би:</p> <p>— Ох, ох, шт |
враћајући се од капије, пролазећи поред бунара, као свакада при таквим вечерима, када би била т |
</p> <p>Док је Софка ишла путањом поред бунара ка капији, да отвори, виде како јој мати хитро с |
у им били и коњи, које су појили испред бунара.{S} Здепасти, али танких ногу и, за чудо, чисто |
враћа полако и чисто тешко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену и упути |
нца, капала је по плочама.{S} Трава око бунара, по дворишту, и чак око каменова по калдрми одуд |
ћ отишао, зато, остављајући тестије око бунара, сасвим слободно почеше улазити овамо, код Софке |
азиле у подрум, где је било пиће, и око бунара већ је увек по која хладила лице и главу.</p> <p |
о гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу |
ђермови од простих, тек скоро ископаних бунара.{S} У ваздуху, поред свежине, онолике просторнос |
као задоцнело, чуће се крцање ђерма на бунарима, тек по који бат улицом!{S} Журећи се, ако про |
други.{S} Доводећи их до каменог корита бунарског они, као да то нису коњи већ људи, показујући |
е од сопчета, модрила и спроћу њега, на бунару, јасно се оцртавала велика гвоздена кофа; са лан |
мци, буновни, неиспавани, умивају се на бунару и пљускају.{S} Доле из штале само се чује како ш |
ла се калдрмисана путања.{S} Из кофе на бунару цурила је вода, и беласајући се спрам сунца, кап |
ебе.</p> <p>Кроз прозор већ се чекрк на бунару црнио као и околни зидови.{S} Доле из штале чуло |
прозоре тога сопчета виде Софка како на бунару <pb n="194" /> поје коње њихни сватови, сељаци.{ |
, та његова необична нежност, почеше да буне, да је трзају.{S} Испунише је сву страхом и трепет |
ашкога“ света.{S} Једино се он Марко не буни.{S} Сав радостан, чује се, како рукујући се виче:< |
но дете.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љути, што она њега пита.</p> <p>— Па шта знам ја, |
е сада, кад ево то дође, толико џапала, бунила и тиме се само показала и она као свака, обична |
р после тога није имало ништа што би је бунило, од чега би презала.{S} За њу није било ни од ка |
и углављен као да се одмара.{S} Момци, буновни, неиспавани, умивају се на бунару и пљускају.{S |
а у подруму, у коме су већ лежала разна бурад од пића, што му пријатељ Марко послао и што он св |
ударајући оним њихним мирисом на дуван, бурмут и восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S |
рве на степеници.{S} Сав је заударао на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, освежавајући з |
несе, кад уђе, био је само јак мирис од бурмута, устајалости и прашљивости његовог чоханог одел |
ату, али не свиркама и песмама кратким, бурним, које човека пресецају, раздрагавају и померају |
ћи шта ће рукама, штипао је своје ноге, бутине.</p> <p>— Дај паре!{S} Дај! — дахтао је ка Софки |
ловина дрхти, тресе се, како га колена, бутне кости издају, нихају се.{S} И како и он сам, осећ |
њихове, особито по оцу им, који је био буцмаст и једнако тамна, дебела, препланула, сељачка ли |
ма и тамо, размичући обруче на бачвама, бушећи рупе између дуга, точила вино Тонетово.{S} И као |
он сам кључеве да узме, отвори сандук и вади из кеса, него да му она да, она изброји колико тре |
алаксава.{S} И само камење по дворишту, вађено коњским копитама, више не прска и не тандрче, ве |
Од тада капија није смела да остаје по ваздан отворена.{S} Софка сама ни на капију, ни кроз <p |
о.{S} Вода још слађа.{S} Осећа како јој ваздух свеж.{S} И тада сваки час, у сваком тренутку, би |
S} Кроз ноздрве јој допире ноћни хладан ваздух.{S} Башта поче да јој се нија, ноћ све лепша, од |
ј улици Модрина зоре и свеж, још влажан ваздух поче да их шиба.{S} Тек се свањивало.{S} Из кућа |
од те своје откривености и од голицања ваздуха.{S} А колико би пута, чисто као какав мушкарац, |
ала са светлошћу свеће и мало хладнијим ваздухом, и све више пунила влагом и тамом цео амам.{S} |
д земље и калдрме ужареним и разиграним ваздухом.{S} Софка, пошто је била одавна спремила собу, |
ли ипак за то промешан са свежим ноћним ваздухом, који је кроз кујнска напукла и стара врата пр |
ше нестајао онај жагор.{S} У осветљеном ваздуху изнад главне чаршије, пазара, само се дизао и л |
штрче пластови сена, сламе.{S} Горе, у ваздуху, као неке грдне тице везане ужетом за своје дуг |
остих, тек скоро ископаних бунара.{S} У ваздуху, поред свежине, онолике просторности, осећао се |
мати —већ у уста, као сестра:</p> <p>— Ваистину Васкрсе, чедо моје!{S} И теби срећан дан, и жи |
, јадале се, рониле сузе...{S} Али која вајда!</p> <p>И бојећи се да ће се сада, када се амам с |
аму кућу подигао, али се знало да су од вајкада били тако богати.{S} И тек за хаџи-Трифуна, од |
х, трепет.</p> <p>Али она би се једнако вајкала:</p> <p>— А не, не, чедо.{S} Лећи ћу ја, лећи.{ |
да Митар, Арса и Стева, — у том његовом вајкању, претњи, звучи и страх, страх, што су га остави |
ченим зидовима повешаних свилених и као вал лаких пешкира.{S} Сви ишарани старинским шарама и с |
о јој зној на прсима као грашке избија, ваља се и између дојака, низ ону дубодолину, пада, капљ |
ше...</p> <p>И Софка чу како он кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раменима гурне |
До собњега прага чуло се како се нешто ваља, кркља.{S} И заиста он је, он!{S} И то не што је с |
воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу овој води њиховој, из |
настало задиркивање, голицање, бежање и ваљање по хаљинама.{S} Опет се цео амам испуни мирисом |
у очима, као ко зна пре колико година, ваљда целог живота један пут, ваљда још у почетку брака |
шиштавом, шупљем, запенушеном од беса, ваљда и пене која му је била из уста, била сигурна у то |
скува кафу.{S} Арнаутин, намрштивши се, ваљда да му јаче одскочи она пруга око вилица и чела, к |
р, није више могао ићи по трговини, те, ваљда, не доносећи и не зарађујући више, нема онај угле |
ати како је боле ноге, особито листови, ваљда од тога немог, укоченог стајања. </p> <pb n="184" |
вано, — од ње толико уплаши и унезвери, ваљда због њене лепоте и накићености, да није могла реч |
хтела да пристане, рекла му све, а он, ваљда наљућен, одмах отишао.{S} И она, тада први пут, н |
јне зацрне он, Томча.{S} Он је већ био, ваљда од многог јела и пића, пре времена угојен, сасвим |
не, дошла сасвим лепа и свежа.{S} Само, ваљда услед помисли на гробље и плакање, већ јој и сад |
о година, ваљда целог живота један пут, ваљда још у почетку брака, прве брачне ноћи, ако јој је |
атко, тврдо заспа.</p> <p>Дубоко у ноћ, ваљда чак око пола ноћи, када је била већ лакосана, сећ |
ноћас ваљда први пут, настала свађа.{S} Ваљда први пут у животу што му се она, мати, испречила, |
и весељем!{S} Али одмах га разумеде.{S} Ваљда да се то што боље сакрије, зато овако и чини?</p> |
p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S} Ваљда, што <pb n="183" /> она врева и свирка преста, а |
ме се том удајом и женидбом загреју.{S} Ваљда их она подсети на њихне удадбе, када се оне венча |
скрс, пошто није толико време долазио — ваљда једном обрадовати и доћи к њима.{S} Зато је она с |
ала као код своје куће.{S} А поред тога ваљда су хтели да се тиме пред њом као откупе за све он |
е тако луде, стидљиве и уздржљиве; неке ваљда од бола и туге, што им се никад оне наде нису исп |
стаде.{S} Није могла да верује.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, да, доводећи купца и продајући |
својим крајевима заклонио целу главу, и ваљда загрејана од оне вреве, граје из чаршије, сваки ч |
а нерастресиваних спаваћих хаљина.{S} И ваљда услед свакидашње употребе и стајања на једном ист |
нема коме чинити ни помагати“.</p> <p>И ваљда због тога спољњег, неблагодарног <pb n="15" /> св |
изгледало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздраве и морао на њих одговарати. |
мер.</p> <p>Марко ју је водио.{S} И сам ваљда осећајући, да ће кућа, нарочито она мала, једино |
вај сада његов син није његов син, него ваљда брат.{S} И сви они, сви, како су хтели, онако, ка |
S} Зато сигурно између ње и њега, ноћас ваљда први пут, настала свађа.{S} Ваљда први пут у живо |
здравио вас ефенди-Мита и поручио ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро нам дошао! — пред |
, не врачајте много!{S} Јер, косе ћу да вам почупам.</p> <p>Од радости баци шубару, свуче кратк |
шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта јести...{S} То ли ви хоћете од ме |
<p>А Софка је знала да то значи:{S} Зар вама све <pb n="214" /> допуштено, ви све чинисте што х |
> <p>— Софка, иди до Аритонових и зовни Ванка!</p> <p>Софка оде и убрзо се врати са оним истим |
да иде у чаршију и зове јој Тонета.{S} Ванко све трчећи оде.</p> <p>Мало после дође и Тоне.{S} |
убрзо се врати са оним истим Ванком.{S} Ванко, као увек кад спази матер јој, стаде пред њу упла |
ру, некадању своју снашку, која, док је Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жу |
<p>У том чу како из баште долази мутави Ванко.{S} И то пева.{S} Сигурно пијан, као сваке суботе |
ада се осети мушка рука на себи.</p> <p>Ванко дошавши овамо и видевши је, зарадован што ју је н |
офка оде и убрзо се врати са оним истим Ванком.{S} Ванко, као увек кад спази матер јој, стаде п |
> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о томе после увери.{S} Јер, чим он |
, за време те његове дуге болести, жена варала са најстаријим калфом из радње, почео да пије.{S |
да, <pb n="32" /> после ослобођења, сва варош напунила, и који су чак и на мамузама наполеоне н |
d> <p>На глас да се Софка испроси, цела варош, ситећи јој се, одахну.{S} Дакле једном већ и то |
ју.{S} Спроћу куће и иза ње лежала цела варош, са црквом, сахат-кулом, пазаром, брдима, виногра |
Па онда, пред сам мрак, када почне цела варош да се потреса од цвилења, и блејања јагањаца, да |
а била стара.{S} Изгледа, да од када је варош почела постајати, да је и та њихова кућа већ тада |
ко саме.{S} Он јој је био све, и село и варош.{S} Он је ишао по вароши, по чаршији, и онда све |
им завесама, која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала до |
орњег спрата, што су гледали на улицу и варош, не скривена него сасвим пресомићена и ослоњена г |
лазећи иза брда, сноповима је обасипало варош црвено, жарко, као крв.{S} Међутим из вароши све |
у шкрипцу, страху.</p> <p>Овамо кући, у варош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, |
га — као бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови по његову главу не пређу — почео водити |
а много не „преучи“, разнежи се и оде у варош.{S} У том отац убрзо умро, те он предузео кућу во |
гурно сада први и последњи пут долазе у варош, а које се биле начетиле око ње и увукле са њом, |
и, Арсо, код <pb n="226" /> куће, иди у варош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А са |
баште, њиве и друм, којим се улазило у варош и пролазећи поред ње ишло горе у чаршију.{S} Спро |
раде, по неколико дана допирао овамо у варош пуцањ пушака и видело се бацање ракетли.{S} После |
але да, доносећи са собом имања, дођу у варош и у овакве старе куће или да пробира и узме лепу, |
лања о пречаге гледајући испред себе ту варош, покривену покровом од кућних кровова, изрешетани |
умраку у округ оцртава.{S} Гледао је ту варош, тај свет, који га толико у потаји као сигурно че |
собе, јер ту су сасвим одвојени од ових варошана и од долазећих и могли слободни, неопажени, да |
може радити са њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S} А највише га порази, кад спази ашчикину г |
и од Софке, и од целог света, чаршије, вароши, што за ово кратко време толико, на мах, као под |
ито девојкама, које су из свију крајева вароши и махала сишле.</p> <p>Полако и уморно је ишла.{ |
довица, никако се није удавала.{S} Пола вароши нежењено остало, надајући се да ће се преудати м |
кућом, имањима и чивлуцима буду од целе вароши што издвојенији и удаљенији.{S} И баш у том упињ |
ио закрчен.{S} Већ и туђи момци из целе вароши почели да долазе, и хватају се у оро... </p> <pb |
отворена за госте, за тај свет споља из вароши.{S} И сада по њој, што јачи дан, сунце све свежи |
сурице, и Циганке и то не праве, ове из вароши, из циганске мале, него тако зване Ђорговке, нас |
мештеној соби, видело како први људи из вароши целу ноћ преседе договарајући се, а на послетку |
ла.{S} И сваки час после, када гости из вароши почну да долазе, они, држећи испод себе столичиц |
ш црвено, жарко, као крв.{S} Међутим из вароши све је више и више нестајао онај жагор.{S} У осв |
тадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејање с |
ило, није било тишме.{S} Као сваки крај вароши све је било пространо, разбацано.{S} Из средине |
њиховог слугу, коме горе, готово накрај вароши, купили кућицу и дали му неколико њива и виногра |
за њих овамо горе, око цркве и у правој вароши, мало знало, као и за цео тај њихов крај доле.{S |
рло далеко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код мора.</p> <p>Али та мирноћа материна не |
из грчке фамилије, која је била у самој вароши, одмах испод цркве.{S} Она тој фамилији није бил |
су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је био као још нов, тек досељен, још не ка |
, и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови од планина, и сама она, Софка, у ист |
ених тица.{S} Овамо, с друге стране, по вароши, у улицама, које су се овде свршавале, све је јо |
и више дана шврљајући по комшилуку, по вароши, причати и трубити о доласку газдином, о силним |
а расту и растурују се на све стране по вароши као последњи пут; и кад до ње овамо у собу поче |
о све, и село и варош.{S} Он је ишао по вароши, по чаршији, и онда све њој овамо до ситница при |
к, почну отуда да се растурају овамо по вароши.</p> <p>Испред амама дочека их сама амамџика.{S} |
рамбабу јој, за чувену Цону, не само по вароши, него и по околним варошима знало се и причало.{ |
b n="73" /> Магдин син.{S} Он, пошто по вароши све накуповао што за његову кућу у селу требало, |
о живот, остављена сада од њега овде, у вароши, међ туђим светом, толико је била уплашена и уту |
овако, оставили га самог, и то овде, у вароши, где то није обичај, не зна се за то, не сме да |
е први „ефенди“, господин.{S} Лепшега у вароши није било.{S} Лепше турски, грчки и арапски гово |
продаје стоку турској војсци.{S} Овде у вароши од скоро је са кућом у доњој махали...</p> <p>Ал |
38" /> коме би се могло да суди да је у вароши, само што је носила антерију и то скупоцену, сви |
бар он, који је газда, већ толико је у вароши, бар он треба да зна какав је овде ред: да је ве |
Он, Марко, није мртав, ова кућа није у вароши, међу светом, него као негде далеко, на неком жу |
ли у Турској, на селу, јер овај после у вароши није за њу био живот, остављена сада од њега овд |
И онда оне језовите приче, за које се у вароши знало, веровало, али се о њима не водило рачуна: |
јновије и најскупље басме, која би се у вароши почела да носи.{S} Целог дана, веселе и срећне, |
, укаже помоћ, да се онако сам, стран у вароши, изведе на пут, окући се, постане и он домаћин.< |
апију, која је као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, морала це |
ни, пошто <pb n="23" /> већ није било у вароши, као пре, онако богатих девојака из првих кућа, |
лепџија, док је овде, као увек на крају вароши, све још било тамно.{S} Једино се дуготрајни лав |
д неколико оронулих дућанчића при крају вароши.{S} Софкине матере отац, вечито болешљив, готово |
у, не само по вароши, него и по околним варошима знало се и причало.{S} Чувена је била са своје |
живота, продужи тобож своја путовања по варошима, а у ствари свој стари распуснички живот са чо |
Шта ти знаш, сурунтијо варошка, шта ти, варошка!...</p> <p>— Ако, ако, Марко.{S} Све ако, само |
ду!{S} Чула се час зурла, час ћемане, и варошка, и сељачка свирка.</p> <p>Ускоро се поче да поз |
м ја...</p> <p>— Шта ти знаш, сурунтијо варошка, шта ти, варошка!...</p> <p>— Ако, ако, Марко.{ |
сасвим, већ из сељачких породица или из варошке сиротиње, која се одозго, где је била скупоћа, |
ојача.{S} Једино што ће се са цркава, и варошке и шапраначке, непрестано звонити.{S} А све ће д |
д виде како се свекрва, обучена у ново, варошки, — а опажало се да је силом, јер је све на њој |
а.{S} Обучена је била пола сеоски, пола варошки: у антерији, забрађена, истина доста новом али |
суха, кошчата, обучена пола сеоски пола варошки, брзо навуче на босе ноге неке старе спечене па |
ио као још нов, тек досељен, још не као варошки, више сељачки, пун самих досељеника, или сељака |
уривањем свега што је имала хаџијскога, варошкога, бивају све слободнији, срећнији.{S} Не знају |
волике куће, осветљење, пуне света и то варошкога „големашкога“ света.{S} Једино се он Марко не |
донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошку“ да пијем. — И бацајући се сину о врат и љубећи |
р, јер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето она, Софка, ка |
А ове друге немој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ен |
кве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} Ко си ти?{S} Шта си ти?{S} Кер |
нди-Мита!{S} Нећеш, срамота те, срамота вас је (а то „вас“ односило се на све њих, на њу, матер |
цу откинути.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не |
p>— Па, снашке, и ако ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио да н |
ти:</p> <p>— Волим, волим, тато.{S} Све вас волим.</p> <p>— Ама баш све?</p> <p>— Све, кућу, те |
ко пута питам оне моје за њега и за све вас, а они или ми не одговоре, или можда ми нешто и каж |
их, на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Шаре |
к њој, отпоче:</p> <p>— Ете, поздравио вас ефенди-Мита и поручио ми да вам кажем...</p> <p>— А |
ећеш, срамота те, срамота вас је (а то „вас“ односило се на све њих, на њу, матер, цео свет).{S |
.</p> <p>— О,о... тетка амамџике, пусти Васки онога њенога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека пред |
Јована! — одазва јој се увређен и срдит Васкин глас.</p> <p>— Миту, Миту, пуштајте! — одјекну с |
ћ у уста, као сестра:</p> <p>— Ваистину Васкрсе, чедо моје!{S} И теби срећан дан, и жива и срећ |
јући ни сама зашто, поче да је подилази ватра.{S} Није могла да оде у кујну, још мање да уђе у |
скипи јело из лонаца што су кркљали око ватре.{S} Требила је марљиво <pb n="54" /> пшеницу, јер |
Свака ће гледати да буде што луђа, што ватренија, да тим, том својом великом љубављу према њем |
ње.{S} Али је Софка већ била у толикој ватри, да није ништа за себе знала.{S} Једва се у јутру |
сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И напослетку, за чудо, та њена грозн |
тим све се више и кујна, са оном силном ватром, врелином, и њихна овамо велика соба спајала, сј |
, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра пр |
ве да захватим.{S} Остале, све, само је ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја рука не |
вала, хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка!</p> <p>Софка, огрнута у нову, скупоцену, |
ви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви они на то, ш |
е, ја до смрти нисам мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да напусти?!...{S} Ал |
мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више нисам, о |
се, а ноћу склањајући се од месечине и ведрине, <pb n="196" /> дуго путујући, пронашли је, и п |
арочито је пазио да по обичају свом, не веже и обеси о појас онај сељачки ножић са неким старим |
дузме какав посао, какав тежак и чувени вез.{S} Загреје се, зарадује.{S} Сва се унесе у посао.{ |
ао, слике се као живе издизале, — а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном месту |
вањима, бивао је он као тумач, као нека веза између њих и народа коме је требало да ови суде и |
ва између њих на под, прекида се брачна веза.{S} Осети како јој од страха и ужаса поче црква да |
свршетак, када ће да се закључи брачна веза, не може да издржи, хоће да одустане од овакве сво |
револвер.</p> <p>Како сјаха, нити коња веза, нити се утегну, дотера и загледа какав је, већ бр |
свако зрно од по пет дуката.{S} Сам јој веза о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, д |
ко лепо стоји.</p> <p>Пошто матери лепо веза шамију, да јој једри образи и овална брада одскочи |
једри образи и овална брада одскочише, везавши јој испод грла белу свилену и меку марамицу, Со |
S} Горе, у ваздуху, као неке грдне тице везане ужетом за своје дугачке вратове, црнили су се ђе |
осветљен свећама са прекрштеним рукама, везаним вилицама, опкољен женама, са женом, свекрвом, в |
че:</p> <p>— Ох, Марија курва!</p> <p>И везаних ногу, у белим, новим чарапама, једнако подскаку |
није чинила.{S} Још су стајали дењкови везаних ствари: ћилимова, јастука, покроваца.{S} Требал |
да и полудео.{S} Држали су га и хранили везаног, горе, на горњем спрату.{S} И кад год би Софка |
ко је умела да сачува од света те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене године, |
да црвени, ето, кад остао сам, раскидао везе, појасеве око себе, те крв и утроба покуљала.</p> |
а ту кулу, толике су приче и бајке биле везиване и говорене.{S} И једино на том чивлуку што би |
!</p> <p>И ужасан крик, шум, одупирање, везивање за кревет.{S} И онда теткино долажење отуда, њ |
јела да готове, и што теже, заплетеније везове да везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главн |
њих, особито чаршави, пешкири, ћилими, везови, изнесе и поче да се ветри, али не, као пре, нат |
тове, и што теже, заплетеније везове да везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главно да што в |
, све то сада <pb n="165" /> доводити у везу са сутрашњицом, са тим њеним мужем, првом брачном |
то, колико се пута заборави и почне да везује опанке, док не би, смејући јој се, Арса подвикну |
кад ништа.{S} Само што пије кафу и увек везује чело марамом, стежући јако на слепоочњачама колу |
слама и сено и како ношена ситно пада и веје путем.{S} У кујни, све као свршено, и мирно, тихо. |
да се виде.{S} Једино што се испод тога вела видело како јој бљешти грло, врат и подбрадак са у |
могла од дугачког и густог невестинског вела сасвим јасно да се виде.{S} Једино што се испод то |
утру разабра.{S} Тек што је свитало.{S} Велика лојана свећа у чираку, више њене главе, догорела |
а заудара.{S} Све је било почишћено.{S} Велика капија са сводом, кровом својим, као читава кућа |
једни друге да одмењују.{S} А „слатка“ велика вечера никако да почне.{S} Једнако су горели и т |
када, чим уђе, одмах баци поглед на два велика катанца, која су висила о доста дугом и дубоком, |
м отворена и њена крила подупрта са два велика камена, сва се кућа видела.{S} Чиста, спремна, и |
оћу њега, на бунару, јасно се оцртавала велика гвоздена кофа; са ланцима место ужета.{S} Из куј |
а, колика би порасла, колика би постала велика у очима свих!{S} И тада би јој и сам њен сопстве |
ла цела кућа, особито доле, кујна и она велика соба, да заударају на онај тежак, масан задах, п |
а је кућа била споља окречена, па и она велика соба, особито оне њене црне, куршумима изрешетан |
рмисаним авлијама, а из чаршије, где је велика капија и кафана, на махове поче допирати отегнут |
а рођака.{S} И ко зна зашто је, већ као велика, заостала девојка, ту доведена.{S} Са њоме имао |
ке срамоте и покора њихна и већ оволико велика и толико чувена Софка?</p> <p>А Софка, гледајући |
силном ватром, врелином, и њихна овамо велика соба спајала, сједињавала, и сви они све више би |
необична ни сама капија.{S} Била је то велика, тешка и јака као град.{S} Више је сигурно кошта |
би била тада окићена и обучена као већ велика девојка.{S} Цела коса била јој повезана, сви зул |
ом, малом и доста изабаном послужавнику велика чаша воде и у таслици неколико парчета шећера, < |
ве то њега још више уплаши.{S} Брзо, на велике гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже журно — и |
е их је било иза куће, до самих прозора велике собе, јер ту су сасвим одвојени од ових варошана |
о седела иза Софке горе, до самих врата велике собе.{S} Софка, и ако је одавна слутила да, поре |
ма шта видети: да не мисли како они, од велике сиротиње, баш морају кућу продати, те да се он п |
та, па још сада све то осветљено са две велике свеће у великим чирацима.{S} И све скоро орибано |
та то значи, почеше те тепсије као неке велике крваве очи да прождиру и све око ње у колутове д |
ама.{S} Сигурно је прегледао постављене велике, округле софре.{S} И ма да су тада већ били у мо |
ела, уђе у кујну и затвори врата од оне велике собе.{S} У саму собу није смела да уђе, јер тамо |
код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из оне велике собе, где је свекрва са окрвављеном главом ничце |
а остало се још губи у мраку.{S} Из оне велике собе, кроз широке, приземне прозоре, улепљене ме |
ине.{S} А доле, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се није чуло; такође ни из дворишта, |
да види, дотле са улице, због оне њихне велике двокрилне капије, никад се није могла цела кућа |
де.{S} Јер, тек што отац оде, отуда, из велике собе, кујном, целом кућом одјекну Томчин страшан |
{S} Али, више је пила, него јела.{S} Из велике, од пола литре чаше, од старинског једва опраног |
а их нико, сем њих, нема такве широке и велике, нико онако, за тридесеторо, дугачке, једноставн |
какав је и био, још је он, онај стари, велики ефенди-Мита...</p> <p>И узимајући од Магде пушку |
може пред целим светом бити онај стари, велики ефенди-Мита; али пред њом, својом Софком, својим |
м колима, за ханове пренесу еспап, као: велики грумен соли, каце пуне зејтина, гаса, али увек н |
.{S} И то тако страшно тихо и грубо.{S} Велики огањ, као свршивши свој посао, све више је трнуо |
{S} И подупирући својим главицама његов велики, тежак и стар поклопац, извлачили су из ковчега |
е смејући од величине — јер такав им је велики и страшан изгледао — ни да га погледају, поздрав |
и свуда масна пара; иза куће буктао је велики огањ, трештао разгорен жар, на коме се окретали |
но из олтара, изнад часне трпезе био је велики округао отвор и кроз њега је силно у сноповима п |
мне, широке кујне, одсјајују они њихови велики, тешки послужавници, оне жуте широке тепсије; па |
ној руци имао је и то само један једини велики златан прстен.{S} Минтан и јелеци му, око врата, |
да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћилим са Соломуновим словима.{S} Он је це |
ене бисаге, узде, узенгије, а доле онај велики огањ, око кога су се окретала и цврчала читава т |
рати светлост, тамо у дну трептати онај велики куп жара, испод миндерлука бити хладноћа од влаж |
а више у њеним очима неће бити онај њен велики татица, ефенди-Митица, и зато никада већ неће см |
и прете, дакле да више није дете, него велики, одрастао, свој човек, поче опет да долази кући. |
целу собу не само испуњавао, него и био велики за њу.{S} Морао се око крајева да подавија.{S} О |
S} Она са Симком уђе.{S} И када чу како велики „токмак“ по вратима лупну, затварајући их за њом |
пред Ускрс.{S} Софка, као увек уочи тих велики празника, ништа није радила доле у <pb n="53" /> |
ло, у тешке, црвене као крв шалваре, са великим жутим колутима од срме око џепова и ногавица.{S |
првих кућа, него је остајало: или да са великим миразом узме какву сељанку, јер једино још са с |
жива и срећна ми била!</p> <p>Софка са великим послужавником, покривеним извезеним пешкиром, с |
мо испред ње почеше да промичу слуге са великим новим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без |
елек са жутим ширитима као и шалваре са великим колутовима око џепова и ногавица од поређаних з |
у родбини наслеђиване златне минђуше са великим дукатом, које су биле спојене златним ситним и |
она већ готова, опасана пиштимаљем и са великим нанулама на сувим ногама, и чисто заклањајући с |
како где, као на басамаке.{S} И сви са великим, зимским шубарама, у кратким чакширама, сигурно |
до врха, а без чаша, стаклета, него са великим земљаним буклијама, којима ће тамо захватати и |
ако зване Ђорговке, насељене по околним великим селима и хановима на друму, а чувене са својих |
стељу, и покривајући и себе и њега оним великим венчаним јорганом, чекала да сасвим сване.{S} О |
ослове: довољно насече дрва, са чесме у великим судовима донесе воду; по дворишту испред куће т |
све то осветљено са две велике свеће у великим чирацима.{S} И све скоро орибано и жути се и од |
ој вечери прикажу.{S} Пиће се једнако у великим котловима из подрума довлачило и ту у кујни до |
од света.{S} У кујни је кркљало јело у великим лонцима, и свуда масна пара; иза куће буктао је |
змеђу њих се лелујао венац од шимшира и великих белих ружа, којим је била окићена капија — њој |
а.{S} Од увек саме би владике, приликом великих празника, после службе, прво код њих долазили н |
ик, ма да му се, као увек испред оваких великих празника, надала, ипак, кад спази да је заиста |
оређаше и иза упаљених свећа прислонише велико огледало, остављајући је саму, да се обуче и нак |
пратила, онда је морало нешто страшно и велико између ње и њега да се деси.{S} Сигурно, сигурно |
ела све оно богаство, истина сирово али велико: грдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне, |
.{S} А на првом месту се истицало једно велико парче пите, које се и белином свога брашна и мно |
а, шушкајући полако, мислећи да Софка у велико спава.{S} И Софка, само да јој није било сада та |
је знала, када би они мислили да она у велико спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, но |
а и усамљенија бива, како мати иза ње у велико већ спава.{S} Из оних долапа, из којих су изнете |
ти сирота, готово без хлеба, и ако се у велико почела да бори са сиротињом.{S} Већ је почела и |
пошто се сасвим раздани, пошто сунце у велико огреја, одозго почеше да се чују свирачи, и већ |
дан је већ био почео.{S} По дворишту у велико се калдрма, кроз прозоре од сопчета, модрила и с |
, неће се доћи до новаца, и то оваквог, великог, многог новца, какав се зна да само он, тај газ |
пеницама.{S} У башти од онога јучерањег великог огња једва се подизао и расплињавао оквашен, уг |
о још светлости, то је долазила од оног великог купа жара, који се црвенећи жарио и светлео и о |
а испуни.{S} Али она, увек тобож као од великог посла, није могла.{S} Све се као канила.{S} Сва |
.{S} Она би мислила да је то од умора и великог напрезања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би |
а.{S} Једино би дошла на „прочку,“ уочи великог поста, када би по обичају цела породица морала |
куне и суза њихова проклиње?{S} Горко, великодушно је одбијао од себе.</p> <p>Али тако исто ни |
горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој соби.{S} Цео би дан тамо само седео, п |
на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у оној великој соби, Софка је већ спремна и обучена чекала.{S} |
p>Доле, у кујни, где се она журила и по великој синији ређала чанке с јелом да горе код њих изн |
ле вечере, Софка је легла овамо доле, у великој соби, са Магдом, пошто тада, да не би Софка бил |
окренутим ка месечини, и сам он тамо, у великој соби, осветљен свећама са прекрштеним рукама, в |
намештаја...{S} И тај сан један исти: у великој, раскошној соби, пуној изукрштане разнобојне св |
Томча радосно отрча у кућу, да спреми у великој соби што треба за таста.{S} Софка, чисто укопан |
како он, отац, и не чекајући да тамо у великој соби буде послужен, не хотећи ни да седне на си |
дочекивала, љубила у руку и дворила са великом чашом, коју су они морали, пре но што у чело со |
како он још не може доћи.{S} У неком је великом послу.{S} Гледаће да бар на јесен дође; и како |
луђа, што ватренија, да тим, том својом великом љубављу према њему, свом мужу, као подиже му и |
ала по коси, била је овлаш завила главу великом зејтинлијом шамијом, те јој је лице одударало ј |
е да уђе у спаваћу — ону приземну собу, велику, мрачну са долапима и купатилом.{S} Бојала се да |
е могу они да отпочну ту њихову слатку, велику вечеру, — зар је њима сада до јела — него, као д |
Магда?{S} Зар она још овде?</p> <p>И на велику Магдину жалост само то.{S} Чак је не позва ни да |
бит дар.{S} Најпосле нађе то.{S} Извади велику, густу низу све од самих дубла, свако зрно од по |
н, држи у једној руци бисаге а у другој велику и тешку постављену гуњу.{S} Нетремице, са страхо |
еки инат, као да се први пут жени, тако велику и сјајну свадбу правио.{S} Узео истина мало стар |
а код куће остављају саму и толико већ велику девојку. <pb n="43" /> Софка би увек, кад год би |
ве лежали, одмарали се, да дођу овамо у велику <pb n="205" /> собу, за софру, Софки се учинило |
да до капије, са лица чаршије, подигну велику лепу кућу.{S} Софка није никако пристајала.{S} И |
ила је огањ на огњишту и распремала ону велику корпу, што је на глави донела, са пуно остатака |
оче као увек грдити.{S} Затим уђе у ону велику собу и врати се из ње вукући за собом јастук, ко |
већ се и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у ону велику собу и отуда чу се како виче:</p> <p>— Да се нам |
најцрње.{S} Како прве ноћи уђоше у ону велику собу, која је својом величином половила кућу, ни |
по кујни, соби, одлазећи особито у ону велику, очеву, у коју до сада нису смели да привире, и |
ремице, са страхом, погледује час у ону велику собу, пазећи да се лампа на столичици до врата с |
држала је на прстима уздигнуте руке ту велику чашу до самих Софкиних уста, да она, пошто појед |
S} Уза степенице узнесе и унесе код њих велику сребрну синију са јелима, и мећући је испред њих |
.{S} Понизно, са страхом, не смејући од величине — јер такав им је велики и страшан изгледао — |
уђоше у ону велику собу, која је својом величином половила кућу, никако се више отуда није изла |
на прича о њиховом чувеном чивчији деда Вељи, за кога се причало да је са свима снајама живео.{ |
лице и косу додирну <pb n="181" /> онај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово с |
на страшна ока, а између њих се лелујао венац од шимшира и великих белих ружа, којим је била ок |
лелих, око крстача извешаних шимширових венаца.{S} Чак би се осећао и мирис оне земље гробљанск |
, виша, јача, која се не рађа често, не вене брзо, све лепша и заноснија бива и од које се при |
знаш, дико, да знаш, дико,</l> <l>„Како венем за те.“</l> </quote> <p>Па одједном прекину, и, к |
а има које су исто тако несрећне, туже, вену.{S} А Софка је знала да то код ње није.{S} И зато |
на подсети на њихне удадбе, када се оне венчавале.{S} И онда на тим удајама других оне, неке од |
до овако!{S} И сам он, кад се венчавао, венчавао се више онако, не истински, не ради себе, већ |
друкчије до овако!{S} И сам он, кад се венчавао, венчавао се више онако, не истински, не ради |
.{S} Грдан је новац морао да да, док се венчали.{S} И после, као зато што се тако близак род уз |
до певнице изиђе клисар носећи налоњ и венчане, искићене, сребрне круне.{S} На то се чу жагор |
покривајући и себе и њега оним великим венчаним јорганом, чекала да сасвим сване.{S} Осећала ј |
ћ ознојене руке, да ће још пре свршеног венчања морати да му испусти руку, и раздвоје се.{S} И |
ла и у сну га љубила.{S} А сутра, после венчања, све престаје.{S} Више нема коме ни да се нада, |
ко ће се сутра, на дан венчања, и после венчања, мужевима што више допасти и ући им у вољу.</p> |
и.{S} А ону њену болест, грозницу после венчања.. они, као и остали свет, нису сматрали за бог |
као неке чини, како ће се сутра, на дан венчања, и после венчања, мужевима што више допасти и у |
та изгледа да је била и трајала само до венчања, свадбе, а после одмах усахла, спарушила се.{S} |
се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање, први пут што се тамо заплака.</p> <p>Цео амам |
ба Софка да се облачи и буде спремна за венчање, тек ће се онда ње као сетити.{S} Искупиће се о |
ће је који запросити, када ће јој бити венчање, када ће имати мужа; када ће и она, као и њене |
охрабрио.{S} Али што се више одужавало венчање, молитве, певање, око њих све загушљивије <pb n |
што ће од њега добити, није се смело са венчањем брзо свршити.{S} Морала да буде права, истинск |
а боље истрља, те да сутра ти делови на венчању јаче, истакнутије, лепше јој стоје.{S} А на Соф |
се њој десити оно, што се ни једној при венчању није догодило: да се све поквари, јер тим раздв |
, кога је он крстио, доцније са Тодором венчао, и са чијим је оцем, Тодориним свекром, био нера |
а он горе, иза куће, под <pb n="195" /> вењаке, међ остале госте.{S} И ако је врелина, сунце те |
али сунце, сјај и граја је запљусну.{S} Вео јој се закачи за праг, и то јој добро дође.{S} Заст |
света и граје, чекала је да јој откаче вео, и у том осети како се прибира, снажи.{S} Јер стоје |
када нису одмах могли да јој откаче тај вео, јер сви су хтели и грабили се.</p> <p>И тако, заст |
нцара и првих бегова, Турака, које због вере нису могли примати код куће, правили читав лом.{S} |
е он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру пред калуђером побратимили и то пијућ |
нда чак и куршумом, и то од човека туђе вере, каквог Арнаутина, качака.{S} Али за то је онда мо |
ог.{S} Од тада за њих двојицу није било вере, ничега.{S} Маркова кућа за Ахмета је била слађа, |
умачити се да су сигурно, као код сваке веренице, од љубави и среће.</p> <p>У вече Софка, замор |
такту да играју.{S} Одмах уз њега његов верни Алил.{S} Он, овако у чалми, сув, иде с алатом ног |
је могла још себи да дође и никако није веровала у све ово.</p> <p>Али, када доцније, пошто се |
збуни, почеше да долазе.{S} Испрва нису веровали.{S} Али када видеше толике свираче, толику све |
овите приче, за које се у вароши знало, веровало, али се о њима не водило рачуна: како сви они, |
апред знајући, да ли из искуства или из веровања, враџбина, одмах би јој квасила чело водом и м |
огао да дође.{S} Као да никако још није веровао у све то.{S} Колико је пута у потаји дрхтао и т |
тио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни |
</p> <p>Софка застаде.{S} Није могла да верује.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, да, доводећи к |
оно, у шта Софка до тада није могла да верује, она прича о њиховом чувеном чивчији деда Вељи, |
кар јој, Марко, никако као не могући да верује да је заиста она, Софка, сада срећна, није могао |
ећи се са сељацима, никако не могући да верује да је њен покојник заиста могао толико да потрош |
, опет никако још не могући у све то да верује.{S} Знала је, да они то и тако са њоме не могу д |
ала како је све узбуђенији.{S} Чисто не верује свему овоме, особито њој, Софки, да је заиста са |
/p> <p>Али никако не могући да у све то верује, не знајући шта да чини, чисто паде.</p> <p>— Па |
р, синко, чедо, Софке, Софкице моја, не верујеш тати?{S} Мислиш да тата лаже, да има пара, него |
знало се како би тада сваки од њих, не верујући самом себи, кад баш мора да излази у чаршију, |
исправи и поче, устрашена, а никако не верујући све то, као у грозници, очима да тражи матер.{ |
ита би тиме изненађен.{S} Јер никако не верујући, дође сам овамо код њих.{S} Кад уђе код Софке, |
а снаја.{S} И он, ни сада још никако не верујући у то, од среће, није на коњу могао да се смири |
поклекне, не покаже се довољно срећна, весела.</p> <p>И заиста не посрну, показа се како треба |
да виде каква је она, те, ако је и она весела, срећна, да се и они још више веселе, више пију, |
еђу којима би она морала да се показује весела, здрава...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
у вароши почела да носи.{S} Целог дана, веселе и срећне, дочекују госте.{S} Чак и свирачи дођу |
наки и онда могу, како они знају, да се веселе...</p> <p>Зато су после, не стрепећи да ће то ко |
на весела, срећна, да се и они још више веселе, више пију, певају; бојала се, да она тада баш н |
је госте, љуби се са њима, када њега не весели ништа: ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће, с |
!{S} Све ми поздрави, и сви ми здрави и весели били!</p> <p>— Хвала, нано!{S} Хоћу, нано! — јед |
сада, овако намештена, некако друкчије, веселије изгледа, крупно и четвртасто оцртава се у <pb |
њену раздраганост, те и оне почеше још веселије и бешње, особито чувена и страсна играчица, те |
ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.{S} А на послетку и треба, пошто ће ово бити њ |
ивши је, а погађајући све, почне благо, весело тобож да је кори:</p> <p>— А јело, нано?{S} Ако |
затворене, сасвим се ослободивши, брзо, весело почеше да се пењу по миндерлуку и да се свлаче.{ |
а њему слободно и стегнуто седи, ситно, весело је грабио и промицао.</p> <p>Већ је близу зора.{ |
у пепео око огњишта, гледајући око себе весело и слободно.{S} Софка их поче као увек грдити.{S} |
тамо и дочекује их, па пошто ће је сви весело, раздрагано, гледати, ишчекујући да виде каква ј |
авајући последње весеље, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се извија, заноси и прати |
адбама.{S} У томе се и састојала њихова весеља.{S} Јер једнако одвојени од кућа и растурени са |
ћати она слобода, која је тако нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Ми |
ће гледати себе, да што више уграби од весеља, среће.{S} Ниједна се неће обазрети на њу, Софку |
о онда онолики урнебес, граја, крици од весеља, кад и старци почеше да долазе.{S} Улазили су у |
собито девојке, које су тако жудне биле весеља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, тако |
ато је он целе ноћи, поред свега пића и весеља, једнако морао да се држи, чува, да би, ето као |
бина, ни то јело, пиће, седење са њима, весеље, певање и тобож радовање?!{S} Али се морало.{S} |
} А знало се да ниједан Ахметов барјам, весеље, радост његове куће и његова браства не може бит |
од напора што све то, своје пијанство, весеље, мора да изиграва, очево лице изгледало је бледо |
сле купања настала што већа шала, смех, весеље, окрете се амамџики:</p> <p>— А мори, што гледаш |
је и свадбе, има да захвали за то своје весеље и радост.{S} И тек ће онда, по обичају, у зору,- |
да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети на алату, кад из |
ошто ће ово бити његово прво и последње весеље са њима.{S} Па онда нека буде потпуно, цело!{S} |
ен младожења, као завршавајући последње весеље, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се |
ако, као увек, после славе продужило се весеље и пиће у оном чивлуку у Доњем Врању.{S} И тамо, |
е и горе.{S} Јер сада ће понова настати весеље, певање.{S} И то, као увек, све ће песме бити о |
дне (ма да је био пао), сасвим отпочети весеље?{S} Од када су већ све свеће по собама и фењери |
ка <pb n="163" /> мати, која дочека ово весеље, мора прва оро да поведе.</p> <p>На послетку и с |
ила и пила.{S} И затим, како се то цело весеље после славе свршавало страшном коцком на којој с |
јући последње, чини то још са свирком и весељем!{S} Али одмах га разумеде.{S} Ваљда да се то шт |
својим толиким, од срца, као саможивим весељем, заборавили, почеће, чешљајући је и китећи, да |
ла је да ће оне, као на свима свадбама, весељима, тако и сада бити такве.{S} Као да ће ове ноћи |
ицама, по чаршијама, црквама, саборима, весељима да се шири, мешајући све међ собом, и мушко и |
ни, по саборима, чак и по манастирима и весељима.{S} Цео крај, целу чувену Пчињу њих двојица су |
ко најмлађе у фамилији, па тако на овим весељима, свадбама бивале од свих мушких највише јурене |
, баца, потпуно се предају јелу, пићу и весељу.{S} И то чине нешто због тога, што им је као јед |
И на свакој служби у цркви и на сваком весељу, игри, увек их је било.{S} Чак нису изостајале н |
о тако и радио.{S} Више се правио да је весео, него што је у ствари био, да би доле жене биле с |
— а то је највише плашило —донесе какву вест о њима, она, не могући да издржи, почне Арсу, као |
тренутка, саопштавала им ту црну, кобну вест.</p> <p>И отуда је Софки било разумљиво оно онако |
сам Арса са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти.{S} Марко остаде и даље тако да седи, пог |
ри, ћилими, везови, изнесе и поче да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него да се |
е била на прозорима од собе, које тобож ветри и паје.{S} Магда вечито у свађи са чивчијама и сл |
је лице одударало јасније и свежије.{S} Ветрила је и пајала собе.{S} Њене нануле звечале су по |
сто заобилазе, дивећи се њеној лепоти), већ да ће је сад сасвим друкчије гледати.{S} Као да је |
коме није било: ни „кћери“, ни „чедо“, већ само: <hi>Софке</hi>.{S} И то тако страсно, лудо, д |
е.{S} Прсти су му пуцали; глава његова, већ уска, стара, спарушкана и обријана, сва се тресла.{ |
виде да она не само што се не зарадова, већ се и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у ону велику собу и от |
аше:</p> <p>— Ја, свекрва, ја, свекрва, већ не пушта снају!</p> <p>Марко, и сам раздраган тиме, |
очиње руком око џепа, али она то не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак да то не чини.{S} |
е у кујни са женскињама.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку с |
а и једре, вреле мишице.</p> <p>И када, већ доцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и |
наређује и што говори с њим.{S} Никада, већ само кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{ |
не знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је у вароши, бар он треба да зна какав је ов |
е, из споредних улица, где нема метежа, већ се чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу.{S} |
собу, да са својима тамо спава, Софка, већ ознојена, — скочи.</p> <p>— Тако ли је то?</p> <p>Ј |
осећа: како није она сама, једна Софка, већ као да је од две Софке.{S} Једна Софка је сама она, |
ије додиривала, још мање у њој спавала, већ у куту, углу собе.{S} И то све због тога, да не би |
а, што се, и млађа од ње, одавно удала, већ јој домаћин почео да се богати и она улазила у ред |
ачинила би се да спава, али није могла, већ јој се јави:</p> <p>— Шта је, Магдо? </p> <pb n="17 |
не даде да се примети како се уморила, већ, на завист свима, а у највећу почаст њему, своме св |
пратиле су је.{S} Не само да је пушила, већ и оружјем руковала.{S} А и сам ход, стас, нарочито |
д корпи и завежљаја са јелима и питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара |
, још мање широке и испуњене гајтанима, већ уске, кратке, да би им се што више виделе беле чара |
ња и дружења са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари сасвим нешто друго.</p> <p>И онда ба |
дошао — он тада не би звао њега, сина, већ њу, матер.</p> <p>— Чу ли за онога?</p> <p>Она, ма |
Софка девојка, Софкица, ефенди-Митина, већ права жена, своја, ничија више.{S} Од беса стискају |
адао се па сигурно и чекао, кад ће она, већ једном, пасти, поклекнути.</p> <p>Сутра, готово она |
друге удаваче, плашила од тог гледања, већ је, не гледајући ни у кога, ишла мирно, полако.{S} |
е се није могло да иде у гомили, скупа, већ у реду, једно за другим.{S} На капијама жене, девој |
фамилији није била ни кћер, ни сестра, већ нека даља рођака.{S} И ко зна зашто је, већ као вел |
двори, служи.{S} И тада би слуге брата, већ онесвеслог од страха, кришом износили и склањали у |
цају, раздрагавају и померају са места, већ знаним и нарочитим за те вечере, „за слатко једење“ |
, бити јако запржавана, масна, прељута, већ увек блага, слатка, и пржена само на маслу; никако |
> онај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушканог од фењера, и то је зад |
ка и пријатна због загорелости од пића, већ што није хтела за све време, док је била тамо по гр |
и то лакованим, са федерима, а без оца, већ само са матером и којим братом.{S} Па и то не изјут |
о граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, остављајући тестије око бунара, сасви |
није због тога, што полази за недрагог, већ да је због другог нечег, што је веће, горе.{S} Сада |
више онако, не истински, не ради себе, већ другога: оца, куће, света ради...{S} Па ето и сада, |
а свима њима.{S} И то све не ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.{S} А на послетку |
е смела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака.{S} И када и саму кујну за собом затв |
дале у очи његове руке, кратке, маљаве, већ исте као у оца и онај Марков здепаст врат са сниски |
, када је дакле било најгоре и најтеже, већ је тада она била уверена да никада, никада неће бит |
S} Софка виде како јој се мати не диже, већ остаде тако једнако седећи, гледајући замишљено у и |
ахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то мушки.{S} Али, као да се сети да н |
и се утегну, дотера и загледа какав је, већ бришући, отирући шаком зној од дугачка врата, уђе п |
нека даља рођака.{S} И ко зна зашто је, већ као велика, заостала девојка, ту доведена.{S} Са њо |
старе меџедије, дубле, и меке ћошалије, већ зарђале, полузелене.</p> <p>— На, на!{S} Све!... —с |
долази, а знала је да то у ствари није, већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њено |
а да се, не као друге, заноси и лудује, већ да је са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде |
е и тако лежећи чека, да га Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен оном својом малом а |
е то измеша и поче да бруји...{S} Неке, већ готове, свучене, не могући чекати, са нанулама у ру |
о децу, узимали за њих одрасле девојке, већ доста у годинама, способне за сваки рад.{S} И то се |
е овамо и виче:</p> <p>— Хајде, снашке, већ сав свет оде на гробље!</p> <p>А заиста, више њихов |
био.{S} Около, иза равница, кроз магле, већ су се оцртавала била.{S} Из њива и башта допирао ми |
жења, као завршавајући последње весеље, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се извија, |
диже журно — и то не средином калдрме, већ крајем, као да је не упрља, — једнако извињавајући |
овамо до кућнег зида, клечале су жене, већ засићене јелом и пићем.</p> <p>Када Софку угледаше |
има би се тада давале, не старе хаљине, већ само тек неколико пута ношене, које су или бојом ил |
наге да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из оне велике собе, где је свек |
аљда услед помисли на гробље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топлија.{S} А Софка је |
о био за њега као неки посао, понижење, већ тако у опште само име спомене, па онда нека други, |
рд, што не купује од њих због сиротиње, већ онако.{S} Изгледаће да они продају кућу више њему з |
требало да учини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било |
ису биле маторе, неке готово већ старе, већ као да су девојчице, тако су се од те своје откриве |
нико сада и не седи, не раскомоћује се, већ сви, онако наоружани, у силавима, чизмама и стојећи |
виде да је као љут.{S} И осмехујући се, већ је знала зашта је.{S} Сигурно је и он, као и сви оч |
нило.{S} Јер, када не само што порасте, већ пређе и двадесету, и, пошто је било познато да се с |
е за руку, али не као свакада за прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четвртасту и шир |
ка, па да може радити са њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S} А највише га порази, кад спази |
р синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ...</p> <p>И тада се поче сећати.{S} Тек тада б |
а себе, није удовац, још мање без деце, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} Софка поче |
м копитама, више не прска и не тандрче, већ како који и где у рупу запао, тако застао и углавље |
Не може да сачека матер, док се обуче, већ узела корпу с јелом и понудама, што ће се носити на |
тако широко и топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним топлим, једрим |
јелом да горе код њих изнесе и постави, већ је слушала, како се тамо гост једнако, изненађен и |
ен, иде сам, не дајући да га дете води, већ замахујући оном другом руком чак иза леђа.</p> <p>У |
а ова, свекрва, не може више да издржи, већ почне да шапуће у себи:</p> <p>— Слатка децо моја! |
болео, није хтео да каже, да се потужи, већ једнако лежао горе, на доксату од куће, и само општ |
ој угужваној антерији, по њеној шамији, већ улубљеној, сасвим прилепљеној око врата, слепоочњач |
имиком одрече да није то, чега се боји, већ показа своје раме и испружену руку.{S} Он, сав срећ |
учен у чохано одело, али не као остали, већ у неком нарочитом за њега кроју.{S} Чакшире мало ус |
није радила доле у <pb n="53" /> кујни, већ је била једнако горе, на горњем спрату, распремајућ |
апе.{S} Само папуче није могла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чарапа, које |
да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па да је купа, т |
да им је нови газда не само као стари, већ и силнији.</p> <p>И како се тамо пропио, више се не |
ан иза капије спавао, да капију отвори, већ одбијајући га од капије, рекла:</p> <p>— Немој ти.{ |
а.{S} Иде полако.{S} Никада се не жури, већ несигурним корацима с увученим рукама у недра, те ј |
ела шамијом и скривеним цвећем по коси, већ увек онака каква је иначе унутра, у кући, и са још |
адало за руком, да се ништа не примети, већ да, као и пре, цела родбина, нарочито стари стричев |
естог дојења, код својих кућа оставити, већ су сва била овде покупљена и увијена у пелене, да б |
уше.{S} Знало се да више неће силазити, већ ће, ако му што треба, одозго наређивати.{S} Он се и |
а ће се пре тога нека од њих већ опити, већ заситити и онда — на шта толика радост, тако дуго ч |
е, никако овамо код Софке и не улазећи, већ у кујни, спремајући вечеру, мало бољу, (јер за Бога |
едан <pb n="160" /> странац, туђ човек, већ ће све бити њихни, из родбине, и, немајући од кога |
е била ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утучена и чисто скамењена.</p> <p>Брзо пређ |
јали они сандуци, не рукама или кључем, већ тешком и окованом потпетицом од чизме, са мамузом, |
цео је тај крај, још не насељен сасвим, већ из сељачких породица или из варошке сиротиње, која |
ао да ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и једнолико гризе зоб у зобници, обешеној му |
ије заклопљена кућним кровом, димњаком, већ као да се све то око ње, заједно с њом, креће, иде, |
ерише се да је заиста и са њом, Софком, већ једном свршено...</p> </div> <div type="chapter" xm |
са тресући се, и то не као пред Софком, већ као пред самим собом поче сав јад да излива: </p> < |
остале, чак ни као хаџијске, са крстом, већ ситне, црне, скупоцене, да би се, ма колико биле ду |
и оде.{S} И то не оде на капију улицом, већ кроз капиџике, баште, куће, како би се са целим ком |
ити од њега ти гласници, и то не један, већ и трећи, и четврти, она се поплаши, побоја се да је |
о да прича.{S} Ретко је у матер гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим |
а седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се окреће оцу и моли:</p> |
и је, па чак, као да то није туђ посао, већ њен, седа у разбој и продужи да она тка.{S} Али то |
А на то нико да се постидео, поцрвенео, већ су јој се сви смејали, особито жене и то старе, <pb |
тој магази никад нико од њих није био, већ увек њихов главни момак.{S} Још мање их је било на |
ала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од имања само кућицу |
S} Али не као остале, на леђа, комотно, већ ничке, сакривши прса и подбочивши чело на преокрену |
в не показује нити миче.{S} Па ни алат, већ оседлан и са црном, зараслом пругом од ножа на свој |
оћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ...</p> <p>И тада се поче сећати.{S} Тек тада би јој |
ога што није силно, не призива у помоћ, већ тихо, убијено, без наде, баш због тога оно му све ј |
не би улазили у саму кућу, кујну, собу, већ се скупљали око куће, иза куће, и тамо клечећи уза |
стари бегови, бегови само по богаству, већ ови други, који су, поред богаства, исто тако били |
етње, што се односило не на њега слугу, већ тамо на „њих“, Софку, децу, кућу.</p> <p>— Кажи оно |
очију и уста, али се оне и не познају, већ се неосетно губе у свежини облог јој и као млеко та |
пре матере дошла и отворила јој капију, већ стиже, и, оставивши корпу у кујну, претече Софку на |
Кад испаде пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није имала.{S} Он се трже, изненади, и то уср |
ати.{S} И почеше, и то не обичну песму, већ песму њихове куће, која се увек певала, када се ко |
вратио; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго потрошио.{S} Али, и поре |
ићет се није, као некада, довлачио сав; већ једва нешто, ко зна који део.{S} Више је изгледало |
м чашицом ракије служила, <pb n="82" /> већ на сточићу, примакнувши му га до колена, поређала п |
требало да се жени, пошто <pb n="23" /> већ није било у вароши, као пре, онако богатих девојака |
дошла овамо, у кућу, таква и остала.{S} Већ је била стара.{S} Сува, висока, са уским лицем, мир |
треба да учини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ је био први мрак.{S} Уза страну куће о сниској стре |
Томча, и он је био према њој пажљив.{S} Већ беше мало узрастао.{S} Науснице га огаравиле, подбр |
едају на изнесене столице и јастуке.{S} Већ се сви збили у гомилу, и сви око њега, Марка, свог |
асује сву кућу и пуни цело двориште.{S} Већ су околни комшиски зидови начичкани суседима, особи |
ешко је, Тодоро.{S} Не може се више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним моји |
велико почела да бори са сиротињом.{S} Већ је почела и готово продала онај горњи део баште <pb |
} На капији улаз је већ био закрчен.{S} Већ и туђи момци из целе вароши почели да долазе, и хва |
буде на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је била сасвим помирена са том продајом куће, а и з |
ладе жене, да би и он изгледао млађи, — већ у панталонама и капуту, више гледајући у жену него |
p> <p>— Чујем, снашке! — Истрча Мага, а већ јој биле умрљане руке и засукани рукави од судова ш |
ао отац.{S} Нема још дванаест година, а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и |
ја, сагиба, како јој рукама показује, а већ му руке дугачке, мишице му се јасно из закопчаних и |
Па зашта, нано?{S} Зашта?... — Поче, а већ јој од беса сузе ударише.</p> <p>— Не знам, чедо!{S |
оје жене.{S} И онда, добро нахрањени, а већ исушени од силних толико уздржаваних, радом убијани |
ки поклон и дар, него ли наполица.{S} А већ аренде и закупи од воденице толико су у напред и ко |
и им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старости, просутости не смеју кћери и снахе ни д |
реполовљен или готово сав уништен.{S} А већ кајмакам или спахија за какав данак, десетак, није |
почеше да се погуркују и обазиру.{S} А већ када као намирисаше Софкину улицу, све појурише.{S} |
у знаш већ какав је сигуран!</p> <p>— А већ за то.</p> <p>И Софка по гласу његову осети како То |
, чуло би се како он одговара.</p> <p>А већ када би коју нарочито по имену позвао горе к себи, |
ладак јој одмор, испод плећака и кукова већ не осећа кроз душек тврду земљу, него од своје гојн |
озва ни да је види.</p> <p>У јутру њега већ није било.{S} Ко зна у које доба ноћи, у зору, отиш |
у крилу, заваљен, није гледао ни у кога већ једино у оно своје испружено колено нарочито у свој |
ћи, с тешком главом, коју је осећала да већ једва носи, оде и паде опет у оно своје сопче, које |
удава!</l> </quote> <p>И Софка осети да већ наступа и долази оно, када ни она више не може оста |
све је због страха.{S} Бојала се, када већ почну младожењини гости долазити, а она ће морати д |
ки татица, ефенди-Митица, и зато никада већ неће смети да је погледа, још мање са њом да се пош |
или полегали, да се одморе, Марко, сада већ свекар, коме су такође били наместали, неопажен се |
о и осетио, то је само од ње.{S} И сада већ овако мало одраслим она је могла све своје жеље зад |
е нека дивљина и силина.</p> <p>Он сада већ није, као први пут кад је био, збуњен, саплетен, не |
ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога во |
пут, тобож по трговину.{S} Истина, тада већ нису, и то због оскудице у новцу, трајала дуго та њ |
у.</p> <p>Сутра је била сарана.{S} Тада већ дођоше и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би мора |
за нечим осећа да би јаукала.{S} И тада већ зна да је настало, ухватило је оно њено „двогубо,“ |
р човек. <pb n="35" />А Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска долази ка |
лике, округле софре.{S} И ма да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио да се, по стари |
е готова са софром, пошто је тамо Магда већ изнела ракију и мезе и додала матери, да их она сто |
пију, врати се она полако у кујну, која већ беше осветљена од огња, што га деца рашчаркала и ве |
д неке слутње, предосећања несреће која већ почиње да се догађа.{S} И зато су око Софке трчали |
ају мушки. </p> <pb n="158" /> <p>Симка већ беше обучена и села у чело астала.{S} Испред ње је |
увреда.{S} Узалуд свекрва дотрча, Софка већ осети његову руку по свом челу и коси, и осети се к |
да спавам!</p> <p>А сутра, дању, Софка већ није жалила себе, јер би гледала како је собом, сво |
<p>Доцније, када би мислио да је Софка већ заспала, долазио би и он горе са још непопијеним ви |
увели младожењу код ње.{S} Али је Софка већ била у толикој ватри, да није ништа за себе знала.{ |
ену.</p> <p>Јер ето свака од њих почела већ око огњишта да издваја од јела и зачињава га онако, |
, ваљда чак око пола ноћи, када је била већ лакосана, сећа се доцније, чула је одозго, кроз тав |
ала изваљена тела и око њих или по њима већ слепљени праменови, влажних, дугих, црних коса.</p> |
и га.</p> <p>Као свакада, не изненађена већ навикнута на такве његове доласке у невреме, уђе он |
хаљина од себе одбацивали.{S} Код жена већ су се сасвим помаљали изнад сукања и фута трбуси, н |
а.{S} И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик његова тела, и бол који ће бити |
а, а мати такође, чим попуши једну, она већ другом готовом, запаљеном га нудила, он сав блажен, |
ој се, откако ју је ударио и откада она већ цвили, сигурно већ цела предња страна лица онако у |
вих, — јер то није обичај, пошто је она већ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, показал |
ногу једина остала баба Симка, па и она већ готова, опасана пиштимаљем и са великим нанулама на |
задовољна да не буде?{S} Када ће и она већ једном ништа да не мисли, као остале девојке само д |
ући се и сажаљевајући је, што ето и она већ мора де се уда, истина за најбогатијег газду али јо |
је време да се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} |
рату а особито са оним од многог рибања већ жутим као восак старим степеницама.{S} Цела она, са |
" /> да га ижљуби.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нема још дванаест година, а већ почео |
то, девојка добила мужа, своју кућу, па већ почела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га вид |
му се одупрети, одбранити од њега, — па већ тада, када је дакле било најгоре и најтеже, већ је |
подрум, где је било пиће, и око бунара већ је увек по која хладила лице и главу.</p> <p>Софка |
о са јаким сунцем а кратким сенкама, са већ изнад земље и калдрме ужареним и разиграним ваздухо |
т га виде целог.{S} Исто онако мали, са већ широким прсима и развијеним вилицама и подбратком, |
иње али црне очи и мало, тамно чело, са већ дугом косом, подсећају на матер, на онакву какву је |
шиле, осећајући ту његову лаку руку, са већ спарушканим дланом.{S} Али је за њега то била најве |
а.{S} Полако, зналачки, својом руком са већ као пергаменат отврдлом кожом прелазила је по њој, |
гне неке своје магазе.</p> <p>Дакле, та већ очигледна сиротиња није толико плашила матер колико |
офкице!</p> <p>Али Софки су чело и уста већ били хладни, те се она брзо и немо са матером пољуб |
башта.</p> <p>И тако и би.{S} С пролећа већ је била увелико башта прекопана.{S} Извађене и наба |
а сада у ствари просилац.{S} Као осећа већ себе у његову крилу и на себи она његова уста, што |
очела постајати, да је и та њихова кућа већ тада била ту.{S} Цела родбина из ње је произишла.{S |
бе дуго ради, дуго спрема, онда се, кад већ и она дође, све заборавља, баца, потпуно се предају |
нице да поспемо, праг да пресечемо, кад већ један пут дођосте.</p> <p>Софка чу како отац, видећ |
а ће се преудати ма за кога од њих, кад већ остари и мало попусти лепотом.{S} Али она никога ни |
оно своје сопче, које јој се учини сад већ толико црно, толико дубоко као какав гроб.</p> <p>Љ |
двајао, допирао онај топао воњ и шум од већ пробуђене стоке, уђе опет овамо, к њему, са свећом. |
дојке, у којима су се испод белине коже већ назирале, као одавно зреле, неке грудве.</p> <p>Јед |
н треба да зна какав је овде ред: да је већ једном време да младенци иду у своју собу.{S} И зат |
а је целом том свету дала времена да је већ овако упола довољно виде, те да се после не пренера |
кљока.{S} Софка претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љубав с |
самом себи, причао је: како је, када је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату, наишао код ј |
оде са чесме не узнемири је.{S} Сада је већ она своја, није Софка девојка, Софкица, ефенди-Мити |
угушиван мећавама и хладноћом, тада је већ почињао из кућа да излази и по улицама, по чаршијам |
до кујне, у оној великој соби, Софка је већ спремна и обучена чекала.{S} На њој је била сама св |
и, очима да тражи матер.{S} Али, она је већ била отишла тамо, у собу, и наслоњена на прозор, ти |
чакшире, и тада још, онако мала, па је већ знала да ће то матери <pb n="26" /> чинити радост и |
дао преварити као други мужеви, кад је већ грли, љуби, него би напротив, у инат, да би је још |
а је била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек осећала би себе како је сва врела.{S} Из |
а и села у чело астала.{S} Испред ње је већ стајало стакло ракије, кисела грожђа, крушака и пап |
ју Софкину свадбу.{S} На капији улаз је већ био закрчен.{S} Већ и туђи момци из целе вароши поч |
асплињавао оквашен, угашен дим, који је већ мирисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у оној вели |
на у собу код матере.</p> <p>У кујни је већ Магда радила.{S} Палила је огањ на огњишту и распре |
ије могао да изиђе на крај.{S} Кћери је већ удао и удомио, како је он хтео.{S} Али са сином, ко |
роз комшиске капиџике.</p> <p>У кући је већ све било узрујано, измешано, и врило од света.{S} У |
очну га свлачити.</p> <p>Међутим дан је већ био почео.{S} По дворишту у велико се калдрма, кроз |
прагу кујне зацрне он, Томча.{S} Он је већ био, ваљда од многог јела и пића, пре времена угоје |
ебе, Софки се, не поче да чини, него је већ као у истини осећала, како све то није оно, у ствар |
знајући <pb n="88" /> до тада колико је већ она порасла и колико лепа, те дивећи јој се и загле |
и силан мирис јела и печења; одавно је већ и прашина почела од њиног силног трчања да се диже, |
адали, били уверени да ће она, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку, м |
латних, жутих гајтанова.{S} Софка их је већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су |
з страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још ода |
ња и чишћења испред дућана.{S} Симиџије већ почеше да се виђају како силазе из чаршије, размиле |
ње још лежале и париле се, али девојке већ почеше.{S} Не могу више да издрже лежање, топлоту.{ |
одавна готова.{S} Горе су је чак чекале већ нове хаљине, сашивене од оне нове басме.{S} Кратак, |
ино алат остао у штали.{S} Али из штале већ није више слама штрчала и падала из напуклих зидова |
при помисли да је то он.{S} Мати дотле већ прибрана на све, готово мирно се диже и оде, да отв |
њих није понео дубоке ципеле или чизме већ увек плитке, лаковане.{S} Чакшире, истина, и њихне |
Софки биле лакше, слађе, јер после зиме већ јој није бивало тако, особито с пролећа. <pb n="45" |
се више к њима не врати.{S} И онда, не већ она, — њено је прошло, она је била готова и спремна |
ер му толико клизе прсти из сада и њене већ ознојене руке, да ће још пре свршеног венчања морат |
ну, сву на искап да испију.{S} Из кујне већ се уносе ти „дарови“, те њихне печене пите, печења, |
И Софка по гласу његову осети како Тоне већ у напред све зна.</p> <p>— Па снашке, — поче се он |
остави Софку и потрча.{S} Али испред ње већ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она тамо око отвар |
а и подбулим очима.{S} Али то је код ње већ био онај утишан, унутрашњи, сталожен и млак плач, к |
> <p>Ко зна докле би тако седела, да се већ једном одоздо, са капије, не чу тихо куцање.{S} Не |
ан, када је он већ био остарео, када се већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина |
го чекање и жудња...{S} И зато, када се већ једном чу одозго свирка, цела се кућа покрену, све |
ико више штеди и жали.{S} Јер, када се већ оволико препатило, онда бар нека буде потпуна патња |
е пиркало и ко назебао.{S} А по томе се већ сигурно знало, да ће он ту седети и да за себе тако |
ла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се пило, него јело.{S} Зато Магда |
, Стана, са оним слугом, Арсом, који се већ није сматрао као слуга, јер је код њих био и одраст |
ју око вратова; антерије и појаси им се већ олабљавају и окрећу у страну, и како већ не могу ви |
иној кући, док њему, приметивши како се већ приближава кући, би некако неугодно.{S} Зато се <pb |
S} Али није се могло више.{S} Почело се већ да излуђује.{S} Почели <pb n="209" /> да се међ соб |
њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер ето почеше, као честитајући Марку, на Софк |
равивши се, не потрча к њему.{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чула да је ускоро после Маркове |
ке цркве.{S} Сви су они били ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен свекар, газда Марко, и как |
а се кошчато помаљају, као што су му се већ и колена изразитије оцртавала.{S} Што год би му нар |
њене усне, хладне, уздрхтале, а посуте већ белим маљама.{S} Чак напротив би јој мило, кад виде |
реније.{S} Не могу да дочекају, када ће већ једном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), сас |
.{S} Сваки дан се брижно питала: кад ће већ по кући да размести, а опет би остављала и одуговла |
.</p> <p>Али испред њих, у олтару, поче већ да се шири тамњан и зачуше се прапорци на кадионици |
е у чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сасвим помирила с том мишљу: да ће се једном морати |
да му сама она скине колију.{S} Почеше већ и да је пецкају.</p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, мн |
ија од њега и бежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, ис |
це уже, поткресивани бркови проседи, из већ збрчканог, по мало избријаног врата, а као увек обв |
ац иде иза њих, насмејана, пуна лица, и већ не у чакширама — а то због те друге, младе жене, да |
ја, одозго почеше да се чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају махалска деца како испре |
и новаца узимао у име њихове куће.{S} И већ је <pb n="31" /> тада, како се шапутало, поред свог |
о што више <pb n="99" /> њихне а сада и већ своје куће да се нагледа, да је добро запамти, да ј |
тљена од огња, што га деца рашчаркала и већ се начетила око њега, па онако сањива, дрљава, посу |
куда од толике срамоте и покора њихна и већ оволико велика и толико чувена Софка?</p> <p>А Софк |
рата виде само његове поређане ципеле и већ поче да дрхти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S} |
ови.{S} Доле из штале чуло се шуштање и већ поново преживање стоке, а из саме куће ништа.{S} Св |
амота!</p> <p>Једнако усправљајући се и већ од беса тресући се, и то не као пред Софком, већ ка |
о је, што, откада она почела да расте и већ се и развила у ову своју чувену лепоту, он, отац, с |
о да је она умрла, одавно је саранили и већ заборавили, тако је у кући било сада мирно, и освет |
оничан осмех на сувим, мало збрчканим и већ крезубим устима.{S} И тај осмех Софку пресече, след |
p>Мало после дође и Тоне.{S} Насмејан и већ дебела лица, кратко обријан, у широким мор-чакширам |
тесних рукава од минтана помаљају као и већ ојачала његова ребра и плећа, која би се, кад би се |
примећавала.{S} Само кад сагледа кућу и већ испред куће упаљена два фењера, која су горела и тр |
/p> <p>— Како шта? — плануо би старац и већ би почео изувати ципеле којима ће је гађати — како |
ет је ничке падала по кревету.</p> <p>И већ када сасвим дође ноћ, она најзад дознаде све.{S} Те |
а није она Софка, ефенди-Митина, она би већ знала.{S} Сигурно би могла да се отме од њега, и, м |
.{S} У брзо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свануло се сасвим.{S} Марко показа слу |
м, по коме се, истина сад обријаном али већ збрчканом, јабучица била испречила, и готово га гуш |
ама и старим златом.{S} И ма да су били већ почађавели, али, услед свога нихања, покрета при св |
рита бунарског они, као да то нису коњи већ људи, показујући им на корито, говорили би свакоме: |
не би обручи поиспадали од суше.{S} Ти већ знаш то.{S} Радиш са вином.{S} А за затвор на подру |
војка, која ће њу својом лепотом бацити већ једном у запећак и учинити је — уседелицом.</p> <p> |
ти, не могући од <pb n="250" /> жалости већ да је гледа тако изгужвану, изгубљену и потонулу у |
м нестрпљењем, тамо у соби, не седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим |
.{S} И сва усплахирена поче, не знајући већ шта ће, једнако да иде испред куће, по башти.</p> < |
оче црква да се врти.</p> <p>Не знајући већ шта ће, одједном подиже главу и погледа свекра тако |
} И нико није био пажен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га сви звали.{S} З |
клонулија и равнодушнија.{S} Јутра јој већ не би бивала онако свежа.{S} Од немирна сна и главо |
ма испред дућана.{S} Овамо кроз капиџик већ почеше долазити из комшилука жене на бунар.{S} И по |
си и образима, нежно, уздрхтано, својим већ спарушканим длановима.{S} Софка се због тога осети |
рном, зараслом пругом од ножа на својим већ старим али још доста јаким белим сапима, као да ни |
тарим полеглим кровом са оним неколиким већ наериним али окреченим димњацима и са опраним <pb n |
со!</p> <p>Арса, као пушком погођен тим већ заборављеним од старога газде суровим и заповедничк |
ситећи јој се, одахну.{S} Дакле једном већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молил |
рку.{S} Марко, нестрпљиво, да се једном већ сврши, зубима искида кожу и, нагнут над коритом, са |
о одударале од старих, црних, маховином већ обраслих, црвенећи се, као да су од меса, као — а т |
е, да чисти сламе из ногавица.{S} У том већ је и дан свитао.{S} Модрина зоре поче пробијати одо |
.{S} И заиста док она стиже до куће, он већ отуда изнесе један ћемер.{S} И онако пресамићеног, |
му се које пиће допало.{S} Око ручка он већ постаје нестрпљив, што ручак није готов.{S} Сам иде |
ом, који му се родио доцкан, када је он већ био остарео, када се већ нико није ни надао да ће и |
ти, као што је ово сада њено; јер је он већ леп, чист и чак раскошно одевен.{S} Па њено је и он |
о одстранила од себе, осамила га, те он већ почео да и не осећа њену снагу, њу око себе.{S} Оби |
кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подрум.{S} Метнуће |
ошно одевен.{S} Па њено је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, када сасвим п |
ђе, леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио |
она би била тада окићена и обучена као већ велика девојка.{S} Цела коса била јој повезана, сви |
И као да нису биле маторе, неке готово већ старе, већ као да су девојчице, тако су се од те св |
уге газде и учиниле, те поново дошли до већ проћерданог и продатог имања.</p> <p>— Ех, зар да м |
сад терање Магдино у село за Софку био већ један доказ, како је заиста отац кућу продао.{S} И |
ећ олабљавају и окрећу у страну, и како већ не могу више да издрже.{S} Што више долази и пада м |
а уплашена и утучена, да се видело како већ ништа више не може да мисли, да жели.{S} По њој се |
мљенија бива, како мати иза ње у велико већ спава.{S} Из оних долапа, из којих су изнете спаваћ |
лази а код куће остављају саму и толико већ велику девојку. <pb n="43" /> Софка би увек, кад го |
по тим његовим ноћним доласцима, у мало већ олињалом оделу, потамнела, као сува, а у ствари збо |
је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвршавале што треба: и оно купање Софкин |
ударио и откада она већ цвили, сигурно већ цела предња страна лица онако у крви изгубила у зем |
мишице, ослобођени тесноће —мада је ето већ била у годинама — ипак некако још свеже и опојно по |
ш више да се не почне причати, како ето већ почело да се имање, ханови, продаје и троши.{S} А о |
ђу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што већ ти свирачи не долазе?{S} Јер ако се овако још чека, |
зашто? — мислио је старац.{S} Да ли што већ, онако стар, није више могао ићи по трговини, те, в |
оцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и када она са тетком пође кући, ни тада се не у |
и одгурнуо од себе.</p> <p>Кроз прозор већ се чекрк на бунару црнио као и околни зидови.{S} До |
а гробље или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака некако радо п |
ло у очи.</p> <p>Када почеше пред поноћ већ и петлови да певају и све око куће настаде тако мир |
ле сврати у Дућанџик за басму.{S} Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, |
а.</p> <p>Горе, по чаршији, у полумраку већ су се светлуцали погдегде потпаљени мангали и чуо с |
ршт новца почео да јој даје.{S} И Софку већ стид од толиких дарова и чисто поче да се и нећка:< |
се за шта долази, смрачи се, а уста му већ почеше да играју.</p> <p>— Тато! — поче Софка, а то |
, сасвим отпочети весеље?{S} Од када су већ све свеће по собама и фењери испред куће и по двори |
исоком, старом сахат кулом.{S} Отуда су већ допирали звуци ћеманета, дахира и бубњева које су т |
се са тим својим мужевима, с којима су већ толику децу изродиле, тек тада први пут у животу ви |
е, јер, осветљен од оних свећа, које су већ накриво гореле, видело се како му појас и сва полов |
ајвише се задржава у подруму, у коме су већ лежала разна бурад од пића, што му пријатељ Марко п |
е снашка и окуси.{S} Нека види да ли су већ зреле.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} За цео је тај |
да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови око куће и капије мирисали на наслагану праш |
ед њихну капију стадоше кола и Софка чу већ готово стран јој али ипак давно познат глас:</p> <p |
ове женисте и изабрасте снаје не за њих већ за себе! — Ето и сам он, и њега је отац младог жени |
ржати, можда ће се пре тога нека од њих већ опити, већ заситити и онда — на шта толика радост, |
је — он ипак поче:</p> <p>— Софке, знаш већ шта је.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако б |
о, добро какво, и не може бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме, Софке, не мучи.{S} Заш |
а вином.{S} А за затвор на подруму знаш већ какав је сигуран!</p> <p>— А већ за то.</p> <p>И Со |
је одрасла, својим очима видела.</p> <p>Већ за прамбабу јој, за чувену Цону, не само по вароши, |
но, весело је грабио и промицао.</p> <p>Већ је близу зора.{S} Мрак се губио.{S} Около, иза равн |
одело, пољуби је, не у чело, као мати —већ у уста, као сестра:</p> <p>— Ваистину Васкрсе, чедо |
вамо прелазио.{S} И што је Софка бивала већа, он је све ређе долазио; у години дана један пут и |
више дражило, опијало и знојило.{S} Све већа је и већа цика и јурење настајало.</p> <p>Али то с |
само што ће остати онаква, него ће све већа бивати и дизати се а не можда, као што је свет мис |
ло, опијало и знојило.{S} Све већа је и већа цика и јурење настајало.</p> <p>Али то све одједно |
о је ред, сада после купања настала што већа шала, смех, весеље, окрете се амамџики:</p> <p>— А |
е трже, када виде, како све то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово много неугодно, |
ко ње, заједно с њом, креће, иде, и све веће бива.{S} И још када су почели да позивају старце, |
ог, већ да је због другог нечег, што је веће, горе.{S} Сада се све свршава.{S} Оно, што је знал |
ало, да се живи што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе једнако окићене и што топлије |
/p> <p>И онда бол, туга, плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата, те поче осећати како, он |
са тим халакањем, усклицима настаје све већи шум, кретање, звецкање мамуза, јатагана, крцкање н |
а неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав, |
И онда бол, туга, плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата, те поче осећати како, онако нич |
сно оно силно рађање деце, ма да мужеви већи део живота проведу на печалбама, и она онолика сли |
у, свом мужу, као подиже му и даје неки већи углед и цену.</p> <p>Јер ето свака од њих почела в |
го, једва се повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнако овамо сасвим |
тада примети како је Софкин трбух мало већи, како ће можда до године и унук доћи, њу од среће |
реметила још и празницима, и то кад су већи, као Божић.{S} Тада, услед доласка гостију, истина |
коме, ни себи није признавала, — све са већим страхом и ужасом почела примећивати како, што виш |
су се пењали горе код матере и, још са већим нестрпљењем, тамо у соби, не седајући већ клечећи |
поудавале се за ситне трговце, бакале, већином скоротечнике, док се Софкина мати, Тодора, од с |
а глас.{S} Све су једнака одела носиле, већином лака, танка и у отвореним бојама, да, свакако, |
е, те се види како око њега иду његови, већином све сељаци.{S} И сви се тискају око њега.{S} А |
амџијама.{S} И сви, не много развијени, већином мали, кратки.{S} А ко је опет од њих био развиј |
су тако лепо обучене, све у стајаћа али већином танка, свилена провидна одела.{S} Јер сутра, за |
, што ће почети сад први долазити, бити већином сељаци, некадашње њихове чивчије. <pb n="77" /> |
ма, којих је увек било по неколико и то већином из њихових чивлука.{S} Њима би се тада давале, |
својом лепотом и раскошношћу, сада још већом.{S} Као код своје куће, овлаш, не сасвим обучена, |
ло, почеће да се повлачи, одмара и чека вече, ноћ.{S} Тек по које, као задоцнело, чуће се крцањ |
офку и завидели јој.</p> <p>После, пред вече, кад се поче дан клонити, било је време да се иде |
го, извињава се, она ће то послати пред вече у хан где је овај одсео и то још по слузи.</p> <p> |
ако се кретало.{S} И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, као да ни |
аље дарове и слаткише за њу.{S} И свако вече, у мрак, чисто кријући се, и сам као осећајући да |
II</head> <p>Баш на други дан Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ зачу се свирка грнете, кој |
обро ручао, опет преспавао, и у мрак, у вече, чак сишао одозго овамо, к њима у кујну.{S} Прегле |
и пилиће, да се вечера не задоцни.{S} У вече вечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило, |
араме.</p> <p>Тако би било цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је човек могао, онако са |
учити да чита и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио кући, а доле, испред кујне, међу м |
лат гласник, долазили су на честитање у вече и дубоко у ноћ су седели. </p> <pb n="84" /> </div |
гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са Јусуфчићем засели око огњишта, да вечерају, нао |
VI</head> <p>Пред сам Ускрс, у суботу у вече, Софка примети како је, као и сваке године, дошао |
е веренице, од љубави и среће.</p> <p>У вече Софка, заморена тим доласцима, испружила би се по |
љао је овај. — Тек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га |
а ко не примети; па онда добро да руча, вечера, и то слатко, облапорно, да би после вечере једв |
ог тога, што су знале да за сада, овога вечера, неће долазити ниједан <pb n="160" /> странац, т |
друге да одмењују.{S} А „слатка“ велика вечера никако да почне.{S} Једнако су горели и трештали |
сно да је ова свадба, ова њихова слатка вечера у ноћи, и оно једнако тражење да је тамо капија |
реба из села масло, сир и пилиће, да се вечера не задоцни.{S} У вече вечеравали би уз пиће, кој |
ављеном софром, пуном не јела (пошто ће вечера после доћи, после „пијења“ Софкиног) него мезета |
S} Мати једва би је одвајала, да руча и вечера.{S} И што би се посао све више и јаче испод њени |
ео за софру.{S} И после једва настаде и вечера, и то вечера одуговлачена, тешка, са свима могућ |
тако горе, одвојено, носити, и ручак и вечера.{S} Ретко је силазио међу њих, <pb n="24" /> још |
S} И после једва настаде и вечера, и то вечера одуговлачена, тешка, са свима могућим здравицама |
мо да је не би мати загледала, силом би вечеравала и одмах се одвајала.</p> <p>Ишла је тобож да |
иће, да се вечера не задоцни.{S} У вече вечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило, и уз |
"27" /> к себи звао.{S} Тада би заједно вечеравали, заједно седели горе, у његовој соби.{S} И С |
че са Јусуфчићем засели око огњишта, да вечерају, наоружани, са пушкама преко крила, и са страж |
а зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се пило, него јело.{S} Зато Магда, ви |
а, са мужем ићи по родбини, по славама, вечерама, као и по саборима и свуда гледати како ће се |
љајући је саму, да се обуче и накити за вечерас, за прошевину и „пијење“, — ништа је то не потр |
а је марљиво <pb n="54" /> пшеницу, јер вечерас се иде на гробље и износи мртвима за душу.</p> |
иравајући је:</p> <p>— Хоћеш, Софке, да вечераш?</p> <p>— Нећу.{S} Јела сам код куће! — одговор |
обраћајући се Софки:</p> <p>— Хајде да вечераш, Софке!{S} Донеси, Магдо!</p> <p>Софка јој не о |
јој је Софка од свакога јела, од ручка, вечере, увек остављала, да, кад дође, има шта да једе, |
после могли приликом прве гозбе, славе, вечере, што више најести и напити.{S} Кад би почела да |
његовој соби.{S} И Софка не памти слађе вечере од тих.</p> <p>И сутра настали би тако исти срећ |
и по себи је то осећала.{S} Ноћу, после вечере, у постељи, осећала би како се опоравља, гоји.{S |
ра, и то слатко, облапорно, да би после вечере једва дочекала, кад ће лећи у меку постељу, у ко |
био коњ онога купца на коме ће он после вечере од њих одјахати.) — почеше улазити унутра.</p> < |
авештења, кад што затреба.</p> <p>После вечере, Софка је легла овамо доле, у великој соби, са М |
ије ништа од јела узимала.</p> <p>После вечере целе ноћи Магда би код ње предремала, тобож да ј |
са места, већ знаним и нарочитим за те вечере, „за слатко једење“, дугим, тихим, монотоним, ко |
после чашћења и гошћења са оцем, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ седења, он, одлазећи и |
обилатији поклони.</p> <p>И када једне вечери изненада гласник дође и у поверењу саопшти јој д |
ака кућа понела, да сада на тој слаткој вечери прикажу.{S} Пиће се једнако у великим котловима |
ћи поред бунара, као свакада при таквим вечерима, када би била тако сама, затворена, поче осећа |
је једва опет чекала да Софка сврши са вечером.{S} И заиста, чим се Софка прекрсти и, обрисавш |
ећу, распалише огањ у кујни, спремајући вечеру, почеше да причају: — Од увек је то тако.{S} Ето |
е и не улазећи, већ у кујни, спремајући вечеру, мало бољу, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку |
о доба ако се пређе на само јело, праву вечеру.{S} И као што је ред, све је то праћено свирком |
они да отпочну ту њихову слатку, велику вечеру, — зар је њима сада до јела — него, као да се не |
новима, снајама на селу; па она Магдина вечита <pb n="208" /> узречица, када би је питали за те |
ао да, досадивши јој се на послетку тај вечити страх, трепет од њега, манула га и оставила, да |
онда оно нескидање ока са њега при том вечити трепет пуних му уста и оно на махове, кад с оцем |
им ранама, умирање у најбољим годинама, вечито долажење чувених ећима, лекара, бабица, толико б |
аогод што су сви имали исти израз лица, вечито узак, сув, тако су исто сви били и са једнако кр |
скошно и у изобиљу.{S} Софкина се мати, вечито захвална што је он њу узео, узвисио је к себи, п |
и крају вароши.{S} Софкине матере отац, вечито болешљив, готово слеп, једнако је седео код куће |
Бабин лик увек јој је мало јаснији.{S} Вечито је седела доле у соби и то увек леђима подупрта |
ароши“, да се помири и уживи у кућу.{S} Вечито је била сама, и као одбачена од нечега.{S} Долаз |
собе, које тобож ветри и паје.{S} Магда вечито у свађи са чивчијама и слугама, што јој не донос |
на је после, као једина женска, која је вечито била код куће, чак и за време највећих пољских р |
артијом над очи, бојећи се сунчанице, и вечито распасан, изнегован, као да се тек сада из посте |
, сува, која је одавна остала удовица и вечито иде по судовима парничећи се са сељацима, никако |
син у зору, и у недоба долази.</p> <p>И вечито у тој као свађи, грдњи и неслагању са сином, так |
седи код куће, пошто је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепотицом |
вима и редовима високих топола, које су вечито шуштале успављујући.{S} За тај чивлук, нарочито |
мештаја и јастука, ћилимова.{S} И услед вечитог њихања и лепршања обешених пешкира по зидовима |
е лепше и раскошније.{S} А на његову ту вечиту одвојеност, усамљеност од свих па и од саме ње, |
горе по собама, миндерлуцима, зидовима веша и распоређује.{S} А то је било добро. <pb n="92" / |
кање:</p> <p>— Водице, мори!{S} Водице, вештице!{S} Умрех за слатку воду!{S} Аух!</p> <p>И ужас |
Зар вама све <pb n="214" /> допуштено, ви све чинисте што хтедосте; своје синове женисте и иза |
а довече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада тамо по кући, спремајте и удешавајте!</p |
раха седе на земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — |
епом деда-Митру:</p> <p>— Деда Митре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате |
овим Циганима у кујни:</p> <p>— Хајде и ви, бре...</p> <p>И виде како Цигани, срећни, вукући у |
вама, да би имали шта јести...{S} То ли ви хоћете од мене?</p> <p>Никада га Софка не виде такво |
S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p>А Софка је знала да то значи:{S} Зар |
ахвалности, промуца:</p> <p>— Хвала <hi>ви</hi>! —И од радости поче рукавом од кошуље, сељачки, |
љајући се, да брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се она ње п |
у, ишле су мирно.{S} Чим се изгубише из вида чаршији, опет почеше да се погуркују и обазиру.{S} |
се држао на ногама.{S} Софка, ужаснута, виде како му руке једнако иду по појасу, под мишке, где |
а Софка, тобож послом, оде код ње горе, виде је како више постеље на јастуку седи.{S} Још не об |
олију.</p> <p>Софка, запрепашћујући се, виде како су само крајеви колије и минтана његових и то |
хтавом грлењу њене главе, љубљењу косе, виде како он зна, да он сада може пред целим светом бит |
ањом поред бунара ка капији, да отвори, виде како јој мати хитро сакри тепсију са пшеницом и уж |
а...</p> <p>И Софка тада, на ужас свој, виде да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, н |
мећући је испред њих, сагнута над њом, виде како гост не може ока да скине од ње, особито кад |
о родбини и све позива.</p> <p>У скоро, виде, како из родбине, радосни, на глас да је он, ефенд |
коју осети, кад је Софка пољуби у руку, виде да треба што пре да је остави саму. </p> <pb n="10 |
јде“, куда је води, у какав понор...{S} Виде како јој ашчика строгим погледом поче да даје знак |
знала куда ће с њом, али ипак пође.{S} Виде како он испред ње, чисто се потурујући, иде, а исп |
и како јој очи као нека муња опали.{S} Виде како иза ње свекрва, пошто се била дигла и запрепа |
е и кроз прозор отпоче их одгледати.{S} Виде како мати јој иде чисто поносна и радосна.{S} Зано |
. — И у том стиже у сопче за Марком.{S} Виде како он иза врата, где је био мрак, и где су им ст |
> <p>И Софка по изразу лица Арнаутинова виде како на њега све то силно утиче.{S} И још кад он с |
ела да шире.</p> <p>Па још када свекрва виде, како Софка, задовољна што Томча тако срећно, као |
од неке дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се он на њу.{S} И |
едати.{S} После испита сада први пут га виде целог.{S} Исто онако мали, са већ широким прсима и |
д друго растављених, он једва дочека да виде како се тамо, у кући, засветли и како отуда, са ло |
их кутова, где се од паре нису могле да виде, почеше гласно да певају тад нову песму: </p> <quo |
а њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је заиста онако лепа, онако обучена и окиће |
ело, раздрагано, гледати, ишчекујући да виде каква је она, те, ако је и она весела, срећна, да |
ђено јој одговори.{S} Али се трже, када виде, како све то бива све веће, шири се, а за њега је |
е његов кратак, широк врат.{S} Али када виде како се он упути право њеном <pb n="202" /> сопчет |
пред одавно равнодушна.</p> <p>Али када виде да се све свукле, готово све отишле у амам, а до њ |
дирало.{S} Ни када уђе у кућу, ни када виде горе осветљене прозоре и отворена врата, кроз која |
p> <p>А да је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем материном држању и намештању саме ку |
је све за њих знак госпоства.{S} Софка виде како за њима овамо испред ње почеше да промичу слу |
>И пођоше сви кући са свећама.{S} Софка виде како гост, купац, једнако очима гледа и гута кућу, |
одскочи од Софке, усправи се.{S} Софка виде како му се по ћилиму прсти од ногу у чарапама грче |
.{S} Капија се за њим затвори.{S} Софка виде како јој се мати не диже, већ остаде тако једнако |
о томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се она ње плашила.{S} Не да је само стрепил |
едини на свету мили и драги.{S} И Софка виде како јој мати, због тога страха, да није на самрти |
чизмама, заједно са бравом.{S} И Софка виде како он, кад је осети до себе, и то овако на само, |
Нека си ми благословена!</p> <p>И Софка виде како он, као опијен од узбуђења, поред тога што је |
глас да је здрав.</p> <p>Међутим Софка виде како то матер не само да не радује, као што би тре |
му њу. — Хајде, хајде, де!</p> <p>Софка виде, како он отуда, из угла собе, на оно њено прво „ха |
да то није тек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би га одједном пресекла, сасвим разуверила |
вамо код њих.{S} Кад уђе код Софке, она виде по његовом неиспаваном <pb n="120" /> и усплахирен |
поред ње, и оде к њему.{S} По томе она виде да је ова све прислушкивала, и сада, бојећи се да |
ка оста у кујни перући шоље.{S} Али она виде, како се мати, пошто отпрати Арнаутина и за њим за |
а жене поустајаше уплашене.{S} Али она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да ова |
четвртасту и широку кост.{S} Затим она виде како му се, изненађеном таквим њеним узимањем руке |
ати о томе после увери.{S} Јер, чим она виде како Софка тобож послом код ње долази, а знала је |
пазар, и купују коње.{S} Тако исто она виде како и мати јој, чим овога позна да је Арнаутин, ч |
ом оштром, ситном, успореном кораку она виде да је љут.{S} Затим виде како му, када спази њу па |
.</p> <p>Софка се попе.{S} Испред врата виде само његове поређане ципеле и већ поче да дрхти.{S |
снага.</p> <p>Кроз прозоре тога сопчета виде Софка како на бунару <pb n="194" /> поје коње њихн |
<p>Али на томе не остаде.{S} Томча, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју да му пору |
киних хаљина, и топећи се од среће, кад виде како Софка узима и једе, захваљивала јој је:</p> < |
аљама.{S} Чак напротив би јој мило, кад виде како се свекрва, обучена у ново, варошки, — а опаж |
не знаш ти, — окрену се он љутито, кад виде да она не само што се не зарадова, већ се и уплаши |
х ко дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да је све у реду, он онда остаде тако стојећи, нас |
е у амам, радознало су ишчекивале да је виде.{S} Симка, срећна, као да јој је ово најбоља препо |
ј сада дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гледају како њој није мило, не радује се.{S} И ј |
на какве јој мисли тада дођоше, када је виде толико лепу и не толико раскошно колико просто и у |
аче — дочека у кујни.{S} Марко, када је виде такву смушену, не само што се, по обичају, не наљу |
радије и срећније.</p> <p>Тетка, кад је виде, изненади се.{S} Али Магда јој мимиком и са неколи |
јасно и оно његово запрепашћење, кад је виде, а после онда оно нескидање ока са њега при том ве |
<p>— А дође ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни.</p> <p>— Ето, снашке, једва стигох, |
_C11"> <head>XI</head> <p>Тетка, чим је виде, ма да Софка уђе мирно, одлучно, не посрћући, не з |
есе, како се бојала, када испред капије виде свекрву и пољуби је у руку, а на својим образима о |
улицу истрчавају, да сигурно кога боље виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, и да |
и се из далека, труде се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да |
} Чак Софка у јутру, кад се пробуди, не виде њу око себе или по кујни овлаш обучену, онако како |
ћете од мене?</p> <p>Никада га Софка не виде таквога.{S} И што најстрашније <pb n="114" /> би, |
губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не виде.{S} Џепови са колутима гајтана сасвим се изгубили |
че као никада, јер је ни рођена мати не виде да се пред њом икада заплака а камо оволико, као ш |
ог невестинског вела сасвим јасно да се виде.{S} Једино што се испод тога вела видело како јој |
о друго шта је наредио.</p> <p>После се виде, како он тамо седе, и то не онако како је хтео, не |
шалваре смакле и бедра, половине јој се виде више него што треба, и да јој није јелек и минтан |
ак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу навлаш кратко |
ани поруби, који се при ходу лелујају и виде, како су само <pb n="115" /> они били опшивени нов |
и:</p> <p>— Хајде и ви, бре...</p> <p>И виде како Цигани, срећни, вукући у брзини колије и гуње |
отворена да стоји.</p> <p>Арса га први виде, и преплашен одјури унутра, у кујну, код газдарице |
а уздигнутим ћемером више главе, да сви виде, да се сви зграњавају, поче из њега сипати новац у |
ном кораку она виде да је љут.{S} Затим виде како му, када спази њу па још и са Томчом и око њи |
у страхом и трепетом.{S} Али Софка брзо виде у чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сасвим п |
нећу за таквога да пођем! </p> <p>Само виде како се он подиже, са неким сувим подсмехом, онако |
а времена да је већ овако упола довољно виде, те да се после не пренеражују и зачуђују, када се |
чесме и груну у плач.{S} Симка, када то виде, брзо се окрете и не давајући Циганки да и она уђе |
лас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као у накнаду за то |
а изиђе из цркве.</p> <p>Не жалећи, што виде како се њени са својим <pb n="187" /> свирачима од |
, не што им се не мили живети, него што виде колико их њихови у кући не пазе, дигли руке од њих |
} Али и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са |
одаље.{S} То Софку још више уплаши, јер виде како не може да седи, како прекрштених ногу и са п |
мио, што познаде да ју је разумео, јер виде како он брзо позва црквењака и шану му нешто.{S} Ц |
м за нож из силава.{S} Али застану, јер виде да ће га опазити Арса, који му се приближаваше дов |
чисто се скљока.{S} Софка претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповед |
проси, па ни на сам испит, кад први пут виде младожењу свог, Томчу, кога и не запамти, јер јој |
екла.{S} Али шта ће после, кад је такву виде на улици, у чаршији?...{S} Једва ће се то дочекати |
по том њеном јасном и отвореном погледу виде да је заиста истина, да се заиста решила.{S} Потре |
ериног плача, би лакше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.</p> <p>Али никако не могућ |
, тобож каквим послом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, цене како јој |
ћно, Софке!</p> <p>Софка по њеном гласу виде, како не само она, него сви њени, ма колико да се |
а од кострети.{S} Софка по његову гласу виде да је као љут.{S} И осмехујући се, већ је знала за |
цу изродиле, тек тада први пут у животу виде, као да се први пут тада заволе и заљубе једно у д |
бивало.</p> <p>Софка први пут у животу виде јасно испред себе, кроз двери, часну трпезу и ону |
Арнаутин.{S} Софка се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса који |
та за врата од собе, да би се задржала, видевши по лицу сељаковом и његовим очима да је истина |
ћавала.{S} Покаткад само би се тргла и, видевши шта раде, планула би и ударила би које од њих б |
ју он би мању цену дао.{S} Него, овако, видевши тако окићену и намештену кућу, особито собе, по |
рекох, не порекох!“ Дакле, он, још и не видевши је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, |
ео га у хан.</p> <p>Тамо, прегледавши и видевши колико су чивчије и слуге крале, све их редом и |
а на себи.</p> <p>Ванко дошавши овамо и видевши је, зарадован што ју је нашао, и пијан, срећан, |
</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p> <p>Али видевши како се она са миндерлука, међ јастуцима, онако |
његовом лицу, изразу и трептању очима, видела колико је он при томе украо, награбио се.{S} И т |
трбуси, надмени од многог јела и пића; видела се њихна полуотворена прса, код неке спарушкана |
и знала.{S} Ноћу би се расвешћавала.{S} Видела би како јој више постеље, у страни, гори једнако |
не.{S} Али у брзо се Софка досетила.{S} Видела је: да јој мати зато тако скупе хаљине даје, да |
вина него ракију.{S} И по томе је Магда видела колико мора да је Софки тешко, кад ето хоће да п |
је и сама, кад је одрасла, својим очима видела.</p> <p>Већ за прамбабу јој, за чувену Цону, не |
това и издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што се више одужа |
овако и овако свршио, да би по томе она видела како је он тачно, све онако учинио, како је она |
стуку, пресавијеном за под главу, сутра видела удубљења од њених лактова, главе, како је по њем |
упрта са два велика камена, сва се кућа видела.{S} Чиста, спремна, и као изложена, стоји отворе |
се томе досећао свекар Марко, јер га је видела како се он све више и јаче пробија измеђ сватова |
их и густих грива и репова.{S} Софка је видела како их они не поје као други.{S} Доводећи их до |
ца јој него ради ње саме, Софке, она је видела и по самој матери.{S} Јер доцније, када Софка по |
и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Софком готово сама остати, морала да их |
се приближавао, сву збуни.{S} Јасно је видела како се у том његовом осмеху крије јеткост, бес |
Софкицу нашу.{S} Тетка од када је није видела.{S} И кроз дан два, ако уграбим прилику, гледаћу |
фка осети како још никада у животу није видела овако сунцем опаљено и отврдло али толико нежно |
има била одапета, размакнута, те јој се видела прса, нарочито она њихна тамна и страсна удолина |
цивала, у јутру се на њу љутила, кад би видела да опет у постељу није хтела лећи, али она једна |
буде нежнији, и што страснији, одмах би видела како се све то са њега губи.{S} Брзо, као увек, |
блацима, одмах би тако јасно и истински видела како се оцртава и издиже он.{S} Јак, висок, са ј |
ег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сада ето тај |
е, куће, како би се са целим комшилуком видела, са сваким здравила, и онда преким путем отишла |
авнодушношћу све посматрала.{S} Цео дан видела би се како преседи горе, на прозору, са подбочен |
да.{S} Онда ни свекрва, када би их тако видела, не би могла да издржи.{S} Макар пристављено јел |
n="43" /> Софка би увек, кад год би њу видела, сажаљевајући је гледала, како о свему томе она |
} Чисто са страхом, грабећи, док је још видела, уђе у кујну и затвори врата од оне велике собе. |
ица од чакшира, да би им се око чланака виделе њихне, хаџијске, беле чарапе.{S} И сви они, њени |
очеве стопале по ћилиму.{S} Око јастука виделе се тацне, пуне дуванске прашине, изгорелих палид |
е на све стране петли.{S} Упаљене свеће виделе су се из појединих соба и штала.{S} Рубови долин |
илука жене на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, остављајућ |
већ уске, кратке, да би им се што више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, које су носили, нису |
очека: „Седи, Магдо!{S} Од кад се нисмо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах о |
кчије гледати.{S} Као да је никада нису виделе.{S} Сада ће све, када почне да се свлачи, кришом |
их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и насмејали им се за ту њихову „сељачку“ љубав, |
тарци да се изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче у двориште да |
навлаш прошла кроз комшилук, да би сви видели ту басму за Софку и завидели јој.</p> <p>После, |
Они чак били као и радосни, што су тако видели да им је нови газда не само као стари, већ и сил |
p> <p>Али на ужас и трепет браственика, видело се како он, бата им, Марко, чисто жали.{S} И то |
љеној око врата, слепоочњача и потиљка, видело се да лежи и спава тако обучена, и то више посте |
а наваљивања, мучења, да му она призна, видело се и по томе, што отуда почеше да допиру запрепа |
оних свећа, које су већ накриво гореле, видело се како му појас и сва половина дрхти, тресе се, |
<p>У том уведоше девера: млад, висок и, видело се, нарочито одевен и украшен сељак, а тамо кроз |
ада би се горе, у оној намештеној соби, видело како први људи из вароши целу ноћ преседе догова |
м знајући да јој тиме досађују.{S} Али, видело се, да највише стрепе од Марка, свога „бате“, је |
пропао.{S} По тој псовци, гадној речи, видело се да се сасвим повратио у оно доба, када је, ка |
охане чакшире и свилене појасеве, ипак, видело се, да се у њима губи.{S} Ни кукови, ни колена м |
заменика.{S} А да га је највише волео, видело се по томе, што га код „побратима“ остављао, неш |
да би се по њој сутра, када гости дођу, видело, како је цело јагње заклато а не да је са касапн |
ави ашчика.{S} А по њеном лицу, држању, видело <pb n="212" /> се да се дуго и дуго решавала, да |
/p> <p>То, да је заиста он продао кућу, видело се и после.{S} Видело се прво по томе, што он ре |
ма, по још дужим џеповима од јелека.{S} Видело се како је, ма да се бојао, стрепио да од свега |
је видео сем слуге Арсе испред себе.{S} Видело се само како се, да не би пао, упиње и главом и |
оје су јој ноге и сувише угрејавале.{S} Видело се како сваки час излази из кујне, и са исцепани |
а он продао кућу, видело се и после.{S} Видело се прво по томе, што он рекао да ће понова доћи. |
недеље у напред настало би спремање.{S} Видело би се како из целе родбине, а обично сиротније т |
под хладњак не улази, потрча к њој.{S} Видело се како му се од страха колена у чизмама клате, |
виде.{S} Једино што се испод тога вела видело како јој бљешти грло, врат и подбрадак са устима |
о да држи застирач, како се не би ништа видело.</p> <p>Циганка остаде споља држећи чврсто засто |
/> срамотну реч, псовку, да се по томе видело, како се он сасвим окренуо од њих, сасвим пропао |
03" /> доста сумњиве боје.{S} И по томе видело се да тај шећер траје дуго, да се, осем њега, ни |
олико је била уплашена и утучена, да се видело како већ ништа више не може да мисли, да жели.{S |
дина и турска, да ли њихова.{S} Тада се видело да им, после свега, од њиховог имања неће остати |
онога сопчета, где је Софка и одакле се видело како још прска свећа.{S} Срећом ништа се није чу |
му. </p> <pb n="135" /> <p>Али после се видело шта је.{S} Марко је имао сестру, и то једину, ко |
е су обешене и поређане лампе, да би се видело ићи тамо, њима, под хладњак.{S} Тамо опет, окаче |
уњен, саплетен, него слободан.{S} То се видело по његовим комотно раскреченим ногама, лаком сед |
угога краја од оне раскалашне снашке, и видело се како бесно баца поглед на исту ону црномањаст |
уженим рукама и згрченим коленима.{S} И видело се како је, бојећи се, ако заспи, да случајно св |
не свекрве, пристала да овамо уђе.{S} И видело се да је зато тако љута, и на саму себе, што ето |
на допирао овамо у варош пуцањ пушака и видело се бацање ракетли.{S} После, у потаји, у поверењ |
нису могли да издржавају.{S} Целе ноћи видело се како на те огњеве падају ужежени „вршници“, з |
рекидала је и заустављала Софку, а ипак видело се како јој мило, што јој одело тако лепо стоји. |
амо око цркве, у чаршији, јер се све то видело, пошто је било испод њихне куће.</p> <p>Равнодуш |
оћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, она поче осећати и оно друго: оно силно, н |
и чаршији.{S} И пошто је доле, у кујни, видео да никога нема, он се поче пети горе, овамо к њој |
кроз која је у амам долазила светлост, видео се креч, малтер.{S} Око амама свуда вода, нарочит |
аде, утехе.{S} А оно ево преваре се!{S} Видео њу, Софку, и матер, која ма да је била превалила |
а се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео како срећан облеће око ње.{S} За Софку је јасно т |
/> пред амам, који се одмах више моста видео.{S} Он је био округао, са старим каменовима а при |
а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови нису на место убили, он, да не би ипак |
ма и јецајући радила, и он те њене сузе видео, тек Софку пресече његов страшан глас и псовка пр |
ним, срећним устима.</p> <p>А кад би је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Томча к њој о |
срозавало у појас.{S} Он сам ништа није видео сем слуге Арсе испред себе.{S} Видело се само как |
знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек за собом, кад би они одмакли, |
учини! — ту се он освестио, и, када се видео сам, силом покидао појасеве око себе, те се рана |
заиста, тај је сељак отишао, нашао га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што н |
је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећније.</p> <p>Тетка, кад је виде |
о била највећа срећа, а особито када би видео како нека, услед његова све јачег притиска по том |
о у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој почне о томе говорити, а |
њих, у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуда в |
p> <p>Али, да ли што је отац био одозго видео како се к њему пење, или што Магда, спремајући ко |
а највише из страха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, цурукнуо и силом га кући дон |
у на матер, на онакву какву је први пут видео, први пут се њоме занео?</p> <p>Носећи је на рука |
о то њега, ефенди-Миту.{S} Чим је такву видео, одмах, знајући у какву ће се лепотицу доцније ра |
боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, да ли ће му истину казати, ухвати је за раме.{S} |
ом рђаву реч, ни „потамо се“.{S} И када видесмо како он сам дубоко преко границе залази, почесм |
ије била код куће, те их она није могла видети.</p> <p>А све је то материно упињање било узалуд |
кад тај странац, купац дође, да има шта видети: да не мисли како они, од велике сиротиње, баш м |
.{S} Ништа се није смело дознати, ништа видети.{S} И знало се како би тада сваки од њих, не вер |
е капије, никад се није могла цела кућа видети.{S} Али сада, пошто је, као сваког празника, кап |
, скупљена и прљава.{S} Нећете је никад видети да једе.{S} Готово никад ништа.{S} Само што пије |
приликом изношења мртваца, могла штогод видети.{S} Јер адет је да млада од свега тога ништа не |
нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати сасвим малакса и готово паде од страха.{S} |
Кад год би је било на капији, могла се видети како стоји испред ње <pb n="41" /> слободно.{S} |
што није то ко други, што га неће други видети, зарадова се.</p> <p>— Магда?{S} Зар она још овд |
би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога слугу или у крађи или у каквој |
ку што би се ко од њихових мушких могао видети, а иначе нигде, јер и њихов се сав живот састоја |
дарови, басме и свиле, те се није могло видети њено непрекидно упињање: чим осети како од његов |
а би могла отуда, кроз баште, све овамо видети.{S} Око ње, по поду, била су поређана деца, мала |
рди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршивале су.</p> <p>И то је помагало, з |
ко треба, и почне је грдити.{S} А тада, видећи како се он расположио, части свираче, ослободише |
Више се пило, него јело.{S} Зато Магда, видећи да ће вино, што је за празник купила <pb n="98" |
...</p> <p>— Немој, Марко! —Сва срећна, видећи да се он шали, узвикну она и још више се приви у |
им, па сада не полази за њега, — и оне, видећи како јој је тешко, сажаљевају је, и даби је утеш |
корака, гласни разговори; и када мати, видећи и сама одозго, из собе, како се око цркве излазе |
љку, наниже, низ косу.{S} И са осмехом, видећи како јој то све лепо стоји, изиђе, и чисто запах |
пут дођосте.</p> <p>Софка чу како отац, видећи све то, а сада још и Софкино овако укопано стаја |
ила вино помешано са водом.{S} Миленија видећи како Софки то годи, — а не, како се они бојали, |
бодније почеше.{S} И саме жене одахнуше видећи га расположеног.{S} Јер због њега до тада нису с |
а изиђе, она натраг себи позивала.{S} И видећи како није лепо опасао појас, није се добро закоп |
аљало.{S} А старац, више љубоморан, а и видећи како син, због тих њихних улагивања око њега, би |
ије она, као друге, стојећи на капији и видећи како јој се какав мушки приближава, по обичају, |
е.{S} Испрва нису веровали.{S} Али када видеше толике свираче, толику светлост, трчкарање, као |
е како из кола силази он.{S} Лице му не видеше, али по оделу га познаше.{S} За њим је силазио д |
к није ништа могло сакрити.{S} Они, чим видеше како се кућа дотерује, намешта, као слутећи у че |
нага зато <pb n="146" /> јаче испољава, види.{S} Око врата уздигнута јака нежно и меко миловала |
оњен раменом и лактом о перваз доксата, види цео, да се види и она његова уздигнута рука са зап |
ете и не давајући Циганки да и она уђе, види, пресрете је и нареди јој да стоји с поља и јако, |
p>А међутим толико је имало да се чује, види и прича!{S} Нарочито у последње време, од када је |
тећи отуда истрчи.</p> <p>— Тето, мори, види ове!{S} Не може од њих да се прође!</p> <p>За њом, |
њоме, он јој то и показује.{S} Свекрва види како Софка ужива у Томчи, гледајући како се око ње |
зболео, старац није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и чив |
ће јој увек бити тешко на души, када га види.{S} И зато ће је он стално избегавати.{S} И кад ба |
ва.{S} Софка их је већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгледале незгод |
аљинама, једнако се око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу.</p> <p>Тако исто к |
p>Испрва се није могло од паре ништа да види.{S} Једино је одозго кроз зракаста стакла долазила |
том, какву одавна није имала прилике да види, те је чисто као тешећи себе, што и њој бива сада |
бичаја ради, него ли што јој се мили да види Софку.</p> <p>И на послетку, ко зна колико времена |
а камо ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа.{S} А доцније, кад му жена родила Софку, |
га толико у потаји као сигурно чекао да види понижена и у напред ситећи му се и знајући као как |
ог њиног горњег спрата све ово могло да види, дотле са улице, због оне њихне велике двокрилне к |
иди, неки дође снашка и окуси.{S} Нека види да ли су већ зреле.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} |
} Софка одмах одлази.{S} На први поглед види где је пређа замршена, и сигурно, слободно, не отк |
ст само то.{S} Чак је не позва ни да је види.</p> <p>У јутру њега већ није било.{S} Ко зна у ко |
е чирак са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући капију, замандаљену, гу |
ла да оде, а да је мати не прегледа, не види како је обучена.{S} Макар била у највећем послу а |
а отуда из дворишта, испод хладњака, не види.{S} На њихову срећу он се беше у почетку тамо зане |
рчавала, да је тај купац, када дође, не види као какву крнтију, олупаницу, као код простог свет |
свет, који одједном испуни двориште, не види и спази како плаче — дочека у кујни.{S} Марко, кад |
што је највише потресе и заболи; да не види одовуд из собе, са кревета, кроз прозор и кроз отв |
ему се толико мисли, сања?{S} Што да не види и она једном: како је када се осети мушка рука на |
адет је да млада од свега тога ништа не види, још мање самога мртваца, да не би, ако је можда з |
ју да затвори, те да кроз њу доцније не види оно што је највише потресе и заболи; да не види од |
ка служила слатко, смешећи се што он не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчатим прс |
и га, увијајући више главу, да је ко не види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни самоћа, ни мртво падање |
ла, а његовог коњића кришом, да нико не види, иза куће увела и тамо у крају баште за неко суво |
ноћ, поново ишла, кришом, да је нико не види, сваки час се провлачила кроз уске прозоре од подр |
окажу сватовима новога пријатеља, да се види каква је Софкина родбина.{S} Све су биле у дугачки |
актом о перваз доксата, види цео, да се види и она његова уздигнута рука са запаљеном цигаром м |
о и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онаква и толика, за какву се из |
је кучка.{S} Не може да издржи, кад се види како је лепа, па се сама уједа и штипа. </p> <pb n |
ега момци на моткама носе фењере, те се види како око њега иду његови, већином све сељаци.{S} И |
вај говори и показује.{S} А по Софки се види како она зна да и њега то не интересује, него да б |
песми не разуме, стране су јој, али се види колико их осећа, како од среће, <pb n="29" /> разд |
е ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово треба једном свршити, не може се виш |
јој се шире и као да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутра, на сам Ускрс, кућа |
о морао ићи на огледало, да се огледа и види, да му се случајно по лицу и очима што не познаје. |
ања бити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли, |
ће к њему своју главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко само положи руку на |
је била сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако просту, увучену, суву, чисто проклети суд |
цом хтела из радозналости да оде горе и види га, па пењући се на степенице почели да вире кроз |
е може из постеље да се дигне.{S} И чим види Софку повезане главе, чела, и са модрицама, она, к |
се јави.{S} Довољно је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: |
десило, те није могао стићи, да их бар види мртве.</p> <p>Али поред све те његове одвојености |
и ми пушку.{S} Да огласим!{S} Нека свет види!{S} Нека свет чује!</p> <p>И устаде.</p> <p>— Нека |
ко ради службе божје, колико да их свет види у њиховом новом, тек тада први пут обученим хаљина |
.{S} У јутру је свежија.{S} На огледалу види како јој крвна зрнца почињу по образима да избијај |
није, већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са |
собе, слуша.{S} Софка по материном лицу види да она речи у песми не разуме, стране су јој, али |
је овде из свих улица куљао свет да их види, ипак није се гушило, није било тишме.{S} Као свак |
о као да га поче молити:</p> <p>— Знам, видим...{S} Видим, али хоћу, хоћу, хоћу! — И осећајући |
поче молити:</p> <p>— Знам, видим...{S} Видим, али хоћу, хоћу, хоћу! — И осећајући неку насладу |
виче. — Знам ја.{S} Зар ја не знам?{S} Видим ја све.{S} Па зар <pb n="94" /> то?{S} Зар она (ј |
ми се никада не јави, када дође, да га видим.{S} Колико пута питам оне моје за њега и за све в |
рабим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“....</p> <p>Мајка знајући све то, само одмахну ру |
зим доле, па мислиш ништа не чујем и не видим?{S} Које доба беше јутрос, када он дође?{S} А?</p |
Тодоро.{S} Не може се више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима. </p> |
ој на прозор и на небо.</p> <p>— Магдо, видиш ли?</p> <p>Магда, као све то унапред знајући, да |
} Не може се више.{S} Не може се, и сам видиш.</p> <p>Марко, место да га, као други пут, на так |
воришту шуште меке женске хаљине; да се виђају лица бела, нежна, очувана и негована.{S} Око кућ |
ед дућана.{S} Симиџије већ почеше да се виђају како силазе из чаршије, размилели се по сокацима |
чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају махалска деца како испред свирача јуре, и кад, с |
и су једини дани, када су се састајали, виђали једно другог, па чак и своје жене.{S} И онда, до |
је мушкарци, туђинци, који су је ретко виђали, сада прождирати погледима.{S} И зато са очима, |
је, пролепша, и постане истински добар, виђен и чувен.{S} Све ће то њено бити, као што је ово с |
аји после свадбе, прве брачне ноћи: оно виђење, чашћење и долазак жена, комшилука, родбине, међ |
ала.{S} Била више мушко него женско.{S} Вижљаста, сува и црномањаста.{S} И нико се није могао н |
вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укроћивање отргнутих коња с паза |
Чуо се чак и звон чампара од чочека, и вика дечурлије, што је скакала испред њих.{S} Доле у дв |
е допирати отегнуто продавање салепа, и вика симиџија, и јак оштар задах од упаљеног угља по ма |
ипак да се не примети, јер срамота је, викала:</p> <p>— Магдо, Магдо!{S} Брзо спремај!{S} Ево |
гласу Маркову, — а он је тамо око куће викао, псовао, претио, што су сви отишли, особито што ј |
свим код ње обезобразили и обрукали га, викну заустављајући:</p> <p>— А бре, не тамо! </p> <pb |
мо над Томчом нагињући се, да га удари, викну:</p> <p>— Зар да ми није онај, твој отац (није хт |
<p>— Море, ђувендије! — из свега гласа викну тетка Симка.{S} И да би, као што је ред, сада пос |
е задржавати, од себе ногом одбацити, и викну:</p> <p>— Арсо!</p> <p>Арса, као пушком погођен т |
/p> <p>— Свири! — поскочи он уплашено и викну тако силно, да цела кућа претрну.</p> <p>И сама С |
удава!</l> </quote> <p>Баци им динар и викну доле ка кујни:</p> <p>— Жене, ракију за чалгиџије |
<p>— И ханове, и све! — Па се окрену и викну/ жени: — Иди, мори!</p> <p>— Шта? </p> <pb n="190 |
Арса полете у кујну, и тамо ка свекрви викну:</p> <p>— Оде газда и посече алата!</p> </div> <d |
Митина бацио, јер тако јетко и презриво викну:</p> <p>— На!</p> <p>Отац јој са кесама као побеж |
чираке.</p> <p>После се чу како одозго викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Као увек, тако и сада ниј |
аха ипак тамо вирио и пазио, чу се како викну:</p> <p>— Уби газда газдарицу!</p> <p>Софка, овам |
о да се понова роди и оживе, тако силно викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Магда, одоздо, као да је |
своју собу.{S} И зато она чим уђе чисто викну:</p> <p>— Хајде!{S} Немајући кад да чека, стаде д |
врата од собе тамо отворе, да чује њену вику, као грдњу, псовку.{S} А то све сигурно на њега, о |
о, у њена спарушкана недра, плакала је, вила се Софка обезумљена.{S} Њено сасвим развијено, као |
е ишла.{S} Далеко испред ње играли су и вили се чочеци, праћени, опкољавани гомилом деце.{S} Ал |
исто.{S} Особито око врата, подбратка и вилица, почела она млечна, женска белина.{S} Нигде, ни |
ваљда да му јаче одскочи она пруга око вилица и чела, која је показивала докле је вода допрла |
свећама са прекрштеним рукама, везаним вилицама, опкољен женама, са женом, свекрвом, више глав |
али, са већ широким прсима и развијеним вилицама и подбратком, али раменима и ручним костима јо |
аквим неким ужасним, нечовечним сјајем, вилице му тако одскочиле и цвокоћући почеле да се тресу |
ице га огаравиле, подбрадак се заоблио, вилице му постајале четвртасте.{S} Она његова детиња, в |
ебе Томчу.{S} Није се могао познати.{S} Вилице су му играле задржавајући у устима неке гласове, |
око њихових ногавица.{S} Они развалили вилице, <pb n="62" /> оптрчавају око сељанки и силом им |
као сакрили ону удолицу испод ушију ка вилици, а и цео јој образ од те сенке дошао тамнији, ов |
ењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а од стоке само кућне краве, кућне коње, са којим |
матером, са пуно корпи, јела и буклија вина, да тамо целог дана преседе.{S} Доцније, кад се јо |
чуда начинити, а овамо од тог, његовог вина, на које се навикао, ништа му неће бити.{S} И тако |
ању јела, значило је да хоће да пије не вина него ракију.{S} И по томе је Магда видела колико м |
лановима породице, стоји напуњен сатљик вина.{S} Само га по том памти, а више ништа.{S} А после |
о би било да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене хтела пустити....</p> <p>— Баш доб |
а воли; неке опет у тестијама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије |
S} Он онда из подрума сам довлачи пиће, вино, али највише ракије.{S} И закрвављених очију, беса |
олико дебелог стакла, она је жедно пила вино помешано са водом.{S} Миленија видећи како Софки т |
ачвама, бушећи рупе између дуга, точила вино Тонетово.{S} И као правдајући се за ту своју крађу |
било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од суше.{S} Ти већ |
, поче у двориште да баца чаше, просипа вино.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101_C |
Пометао катанце, као да ће му неко све вино попити...</p> <p>И једнако је носила тамо у кујну, |
него јело.{S} Зато Магда, видећи да ће вино, што је за празник купила <pb n="98" /> и донела, |
ојих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, <pb n="161" /> тр |
гледа у трпезу, недигнуту, у проливено вино, разбацане кости, расуто јело, комађе хлеба, изгуж |
удаљене, а виногради запарложени.{S} Од винове лозе ни трага до само голи и рачвасти кестенови. |
толику децу има, од имања само кућицу и виноград, а муж јој готово надничи — поче Магду грдити: |
тало.{S} Остало је само неколико њива и винограда, и то њиве удаљене, а виногради запарложени.{ |
купили кућицу и дали му неколико њива и винограда, да би могли живети.{S} И она, када остарела, |
води на друм, и да поред текије и преко винограда излази на границу.</p> <p>Њихово село било та |
света и обичаја ради, по читаве њиве и винограде губили.</p> <p>И у томе је био једини живот т |
њива и винограда, и то њиве удаљене, а виногради запарложени.{S} Од винове лозе ни трага до са |
а црквом, сахат-кулом, пазаром, брдима, виноградима, и док се са тог њиног горњег спрата све ов |
.{S} Још мање их је било на чивлуцима и виноградима.{S} Једино што су одлазили у чивлук код Доњ |
од суше.{S} Ти већ знаш то.{S} Радиш са вином.{S} А за затвор на подруму знаш већ какав је сигу |
долазио би и он горе са још непопијеним вином у стаклету и продужавао песму.{S} Матер метао на |
га, па пењући се на степенице почели да вире кроз решетке од ограде на доксату, испред његове с |
капије и, тек када онај прође, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, могла се |
роким, златним ногавицама.{S} Испод њих вири њена обла пета у белим чарапама од конца.{S} На пр |
хладе од купања.{S} Из минтана, јелека, вирила су њихна топла прса, црвени, једри вратови са уз |
чавао због косматости, маља, које су му вириле.{S} Лице му је било још свеже, и тек око очију и |
губили у трбух и у појас, и једва су му вирили.</p> <p>Али испред њих, у олтару, поче већ да се |
латио му се распасан појас а иза појаса вирио дуг, црн револвер.</p> <p>Како сјаха, нити коња в |
купоцену, свилену, али опет је испод ње вирио крај њене дугачке, дебеле сељачке кошуље.{S} Једн |
а, који је поред свега страха ипак тамо вирио и пазио, чу се како викну:</p> <p>— Уби газда газ |
он кроз прсте руке, што му је клемпаво висила више главе и била наслоњена на праг, кроз тај пр |
и поглед на два велика катанца, која су висила о доста дугом и дубоком, шарено обојеном сандуку |
ом, једнако опасивала футом, о којој је висило ношче са неколико кључића од разних сандука.{S} |
а целу цркву око себе, сву њену ширину, висину, особито њене високе сводове као чак у небо, са |
оси.</p> <p>У том уведоше девера: млад, висок и, видело се, нарочито одевен и украшен сељак, а |
"20" /> их, го, само у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подскакује и виче:</p> |
ла како се оцртава и издиже он.{S} Јак, висок, са јаким рукама.{S} И онда он почиње к њој да до |
спред ње, до самог лица јој, издизао се висок иконостас, окићен поређаним кандилима и испуњен и |
ј који лупа.</p> <p>На капији се појави висок, обријане главе Арнаутин.{S} Софка се осмену, јер |
ма, са чалмом, дугачка носа, просед али висок, дугих руку, <pb n="177" /> дугих лактова, почне |
остала.{S} Већ је била стара.{S} Сува, висока, са уским лицем, мирним, готово белим очима и ус |
ајале четвртасте.{S} Она његова детиња, висока, сува <pb n="232" /> рамена сада из минтана поче |
остављајући њу и њега овамо саме.{S} Он висока чела, црних, мало дугих бркова, а сав <pb n="50" |
иљаста носа, шиљасте браде, али за чудо висока чела и крупних, тако дубоких и тајанствених очиј |
, сву њену ширину, висину, особито њене високе сводове као чак у небо, са почађавелим тамним сл |
хивао је мирис на лан, конопље и на оне високе планинске траве.{S} А опет, баш испод те њене кр |
е и сада, као и некада, исто овако кроз високе прозоре једва допирати светлост, тамо у дну треп |
А и сам ход, стас, нарочито обле јој и високе обрве и овално и мало дугуљасто лице издвајало ј |
рукаве, и Софка чу, како он, као увек, високим и развученим гласом наређује:</p> <p>— Нека се |
паст врат са сниским челом и извученим, високим потиљком.</p> <p>И Софку би, не знајући ни сама |
кућних кровова, изрешетаним димњацима и високим дрвећем, како се испред њега, по падини, у ноћн |
дуга, омекшала, кошчата али са чистим и високим челом, црним, крупним, мало уским очима, увек в |
стегнута израза очију и уста и са мало високим челом и једном по њему набраном, попречном боро |
ованим ципелама, закопчаним на копче, с високим потпетицама, које су јој добро чиниле, јер јој |
ла, а окружен свуда зидовима и редовима високих топола, које су вечито шуштале успављујући.{S} |
ицу, криву, тесну, налик на долину због високих уличних зидова и дрвећа.{S} Онда се поче пети к |
дини горела је обешена лампа, јер је од високих ограђених прозора било мало светлости.{S} Једин |
</p> <p>Сељак је једнако онако укочено, високо стајао напред у кујни и на изненађења, узвике од |
жних, дугих, црних коса.</p> <p>Чврсто, високо, упути се она својој курни, која се познавала и |
е молитви, светој речи песме, побожног, високог и сувог него толико нечега светскога, и страсно |
ла чаршија и чувена циганска махала, са високом, старом сахат кулом.{S} Отуда су већ допирали з |
ане косе све више развијају и у нереду, витицама, падају око вратова; антерије и појаси им се в |
ја се тужила како је стрина Паса уједа, витка, црнпураста и бежећи од другарица, које су је јур |
вно се осуши.{S} Некадашња њена танка и витка половина извила се, те јој као грба штрчи и одуда |
едно са пуним јој плећима чиниле и даље витком и правом, и због тога јој се свакад стас и бедра |
сва коса била слепила по њеном красном витком телу, дотрча <pb n="153" /> овамо на тершене код |
оје су гризли немарљиво, <pb n="255" /> витлајући се по кујни, соби, одлазећи особито у ону вел |
и нема, тако су поред њега истрчавале, витлале се, не бојећи се више ни једна, да ли јој се ни |
сврши, па да би и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Доста, не врачајте много! |
о дете, које га је било довело, поче да виче: како је време да га води натраг.{S} А по томе одм |
емљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — настави плачно |
љен хаџијама и женама, чека — и поче да виче:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>— Ево ме, тато |
и-Митина кућа?— поче Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоумећи и још једном загледајући ка |
угог времена Софка чу како је она отуда виче.</p> <p>— Софка, иди до Аритонових и зовни Ванка!< |
ашном насладом, слутњом, надом, као луд виче и заповеда:</p> <p>— Капију бре затварајте, капију |
але ућуткивале, особито мати јој, да не виче, не говори, не грди толико гласно, да не би Софка |
Сав радостан, чује се, како рукујући се виче:</p> <p>— Јесте ради гостима, пријатељи?!</p> <p>— |
ћи, узверена, зајапурена излеће друга и виче:</p> <p>— Баба-Симка, стрина Паса сву ме модрицом |
, блед, почео би к њима да подскакује и виче:</p> <p>— Ох, Марија курва!</p> <p>И везаних ногу, |
из чаршије, сваки час навирује овамо и виче:</p> <p>— Хајде, снашке, већ сав свет оде на гробљ |
/p> <p>— Ко је?{S} Ко је?— Чу како овај виче трчећи и заклањајући свећу, да му се не угаси.{S} |
та, тако загушеним, испрекиданим гласом виче. — Знам ја.{S} Зар ја не знам?{S} Видим ја све.{S} |
са њеним домаћином; с тога само одозго виче:</p> <p>— Магдо, доносите!</p> <p>А Софка зна да с |
/p> <p>— Пријатељи моји! — чује се како виче окрећући се око себе. — Нека ме чују! — наређује с |
ђе у ону велику собу и отуда чу се како виче:</p> <p>— Да се намести!{S} Што год има, све да се |
употребу и својину.{S} И зато почеше да вичу, нестрпљиви, што се не може ући:</p> <p>— Свекре!{ |
е чула је како отуд трчећи и јурећи сви вичу: </p> <pb n="175" /> <p>— Пријатељи иду!</p> <p>И |
утости снаге, него она друга, истинска, виша, јача, која се не рађа често, не вене брзо, све ле |
огао да изазове злобу и пакост.{S} Јер, виша од свих и зато задовољна собом, особито том својом |
урно срећне, што се тиме показује Софка виша, јер ето хоће сама она да игра, а не као остале уд |
више него обично, јер јој је било тада, више него икада, обузело оно „њено“.{S} Али као никада |
он њу узео, узвисио је к себи, показа, више него што су се од ње надали.{S} Као да је била из |
вољнија.{S} Саму је себе више неговала, више волела, јер је знала да код ње неће бити она обичн |
е по дворишту, вађено коњским копитама, више не прска и не тандрче, већ како који и где у рупу |
палим и мрачним људима.{S} Ефенди Мита, више љут, што је тај лакат са псовком по другоме послао |
ав свет оде на гробље!</p> <p>А заиста, више њихове улице, кроз капиџике, из споредних улица, г |
виле; од оних дугачких, и као све нове, више него обично, тешких шалвара, набраних у боре.{S} С |
та гледала и оне кћери Ташка самарџије, више њихне куће, у истој улици.{S} Има их четири.{S} Св |
а, срећна, да се и они још више веселе, више пију, певају; бојала се, да она тада баш не поклек |
да се крију, зато су све биле слободне, више овлаш обучене, а чисто су уживале у тој својој отв |
а бела лала.{S} И то се закити не горе, више чела, него по потиљку, наниже, низ косу.{S} И са о |
ме чују! — наређује свирачима, да јаче, више свирају.</p> <p>Настаде руковање, љубљење.{S} Сеља |
него скамењена, гола, само у антерији, више постеље остала, те је Софка овакву и затекла.{S} П |
ш нов, тек досељен, још не као варошки, више сељачки, пун самих досељеника, или сељака из околн |
е, њој у хатар, узимала и јела.{S} Али, више је пила, него јела.{S} Из велике, од пола литре ча |
наишао код једне реке и њу хтео прећи, више моста, усред воде — а вода је била тамна, свежа, о |
м али нежним прстима и са још нежнијим, више длана облим и пуним чланком руке, који је показива |
ма, опкољен женама, са женом, свекрвом, више главе, која, сасвим заборавивши да кука, нариче, п |
гледајући сву ту муку и страх материн, више је њу жалила него ли себе.{S} И она је са собом би |
угоде.{S} И сваки му је чинио, угађао, више него својему. </p> <pb n="135" /> <p>Али после се |
силнији.</p> <p>И како се тамо пропио, више се не трезнио.{S} Циганке и сељанке јурио и чак си |
и би запао међ њих, у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко |
, пред вратима, до самих Софкиних ногу, више ништа није било.{S} Између њега и тамо те собе, ку |
итало.{S} Велика лојана свећа у чираку, више њене главе, догорела је до дршке чирака и расцвета |
ао млађи, — већ у панталонама и капуту, више гледајући у жену него у кћер.{S} Али Ната то не пр |
то нешто ружно и неваљало.{S} А старац, више љубоморан, а и видећи како син, због тих њихних ул |
м, син му, такав је, блед, сув и танак; више женско но мушко.{S} И зато он не може ни да га гле |
да Софка поодрасте, он је <pb n="25" /> више ради ње, Софке, него ради матере, почео се као раз |
а.{S} Али баш зато никако <pb n="66" /> више није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо |
амо у чаршији и око амама разлевала.{S} Више амама опет је настајала чаршија и чувена циганска |
је то велика, тешка и јака као град.{S} Више је сигурно коштала него сама кућа, коју она поче к |
сутра, после венчања, све престаје.{S} Више нема коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још м |
игурно од ужаса сам није могао даље.{S} Више није имао снаге да пређе праг и уђе овамо, код ње, |
в; већ једва нешто, ко зна који део.{S} Више је изгледало да је то од њихових сељака, чивчија, |
о.{S} Стога је намерно тако и радио.{S} Више се правио да је весео, него што је у ствари био, д |
н доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се пило, него јело.{S} Зато Магда, видећи да ће ви |
те?{S} Јесте здрави и живи? — Ја ето, — више као за себе продужи истим оним отегнутим гласом — |
че жуборење реке, клапарање воденица, а више њихних глава једнолико, као из далека, шуштање топ |
сатљик вина.{S} Само га по том памти, а више ништа.{S} А после су јој причали: како — кад Софки |
дора знале да нарочито ракијом не треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и |
оме не остаде.{S} Томча, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју да му поручују и прет |
смеју да му поручују и прете, дакле да више није дете, него велики, одрастао, свој човек, поче |
горе.{S} Жене одахнуше.{S} Знало се да више неће силазити, већ ће, ако му што треба, одозго на |
че:</p> <p>— Хоћу!</p> <p>Свекру као да више ништа није требало.{S} Приђе јој.{S} Пољуби је у ч |
еђу ње и њега све свршено.{S} Он никада више у њеним очима неће бити онај њен велики татица, еф |
ништа није могао знати, као што никада више неће ништа ни дознати ни осетити!{S} Јер ево, кркљ |
/p> <p>— Па колико можеш, Тоне.{S} А за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{ |
уплашено говорити:</p> <p>— Снашке, ја више к њему не смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да |
ко, Тоне!</p> <p>— Па, снашке, и ако ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти ни |
што се није вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу ви |
и-Митина, већ права жена, своја, ничија више.{S} Од беса стискајући прса, да би од бола чисто ј |
, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што треба, за то јој онако кратко, суво и одг |
рнута колијом, лежала је.{S} Није могла више да двори, нуди.{S} Од умора једва је очи држала от |
, од свих тих сестара одвајала.{S} Била више мушко него женско.{S} Вижљаста, сува и црномањаста |
А да је заиста сва та њихова љубав била више ради оца јој него ради ње саме, Софке, она је виде |
з прсте руке, што му је клемпаво висила више главе и била наслоњена на праг, кроз тај праг, кро |
чакшире, у доламу, са силавом, чизмама више колена и црном шубаром.</p> <p>Онако јак и мрк, јо |
отово се обезнани, јер осети да се нема више куда, нема наде, спаса.{S} Крв ће лећи, све ће поб |
да, као кроз шибу пролазиле и бежале на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је ви |
рале да зађу и одатле право чаршијом на више да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на |
а већ наступа и долази оно, када ни она више не може остати овде, овако мирна и усамљена.{S} И |
рано!</l> </quote> <p>И само то, ништа више.{S} Али зато је онда то било тако силно; тако јако |
га, за Софку све се свршавало.{S} Ништа више није помагало.{S} Све је пропадало.{S} Она је сасв |
види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав изгледа, како је обучен, где сед |
кујући је....{S} Осети само бол и ништа више.{S} Брзо, стресајући се од језе, устаде.{S} Али он |
и утучена, да се видело како већ ништа више не може да мисли, да жели.{S} По њој се могла цела |
нци могу...{S} Ако не, ја не могу ништа више.</p> <p>— Идем! — Тако гробно чу се како свекрва у |
собом била задовољнија.{S} Саму је себе више неговала, више волела, јер је знала да код ње неће |
овако мирна и усамљена.{S} И стога, све више пијући ракију, поче се спремати и за то.{S} Једино |
им избегла страх од самоће и мрака, све више и више занимала би се собом.{S} Слободно би се отк |
у тим њеним заносима, несвестицама, све више осећа, — а од тога одмах би јој зуби зацвокотали — |
ту ракију испред себе, испод руке, све више да испија и цигару за цигаром да <pb n="168" /> пу |
ти, као бежећи, окренувши се од ње, све више је наслањала главу на прозор, и све више <pb n="10 |
, што се свирачи више приближавали, све више се дизала граја:</p> <p>— А, бабо, бабо!...</p> <p |
куће, и овамо, у соби, за трпезом, све више су се међ собом мешали, као сједињавали.{S} Није с |
лики огањ, као свршивши свој посао, све више је трнуо и пепелом се покривао.{S} Једино што се ч |
тих њихних улагивања око њега, бива све више нежан него што <pb n="8" /> треба, једнако се на с |
ње продирати.{S} А та ће се тишина све више, све јаче ширити.{S} Све, као уморивши се од дневн |
је гушћи задах бивао, а сама је она све више окружавана и потискивана од сватова.{S} Особито се |
<pb n="186" /> бивало, младожења се све више умарао.{S} Све му се јаче знојила она рука у њеној |
разилажење сељака.{S} Из чаршије се све више и више дизала граја, врева, шум, и то је све бруја |
сецима могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одмах би почела -осећати как |
ста гута одоздо његов глас, који се све више почиње да разлева по башти, реци и тополама тако ч |
кад је почела да осећа како јој се све више прса разапињу, пуне, како јој тело бива све заобље |
о треба њему тамо на гробљу — он се све више почео заборављати и губити.</p> <p>У почетку од Со |
руменила; како им се очешљане косе све више развијају и у нереду, витицама, падају око вратова |
свеће и мало хладнијим ваздухом, и све више пунила влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, изг |
ише је наслањала главу на прозор, и све више <pb n="106" /> плакала.{S} Кроз плач, поче Софку д |
алеко од њих, него су се и они сами све више трудили, да буде што даље од њих.{S} Једнако су се |
се са околних зидова склањао а они све више остајали сами, све јаче, све бешње почињу да преов |
оба спајала, сједињавала, и сви они све више бивали разголићени, све су више хаљина од себе одб |
ке снаге, него што је с дана на дан све више постајао њен, сасвим њен, не неки други, страни То |
како ће та њена лепота с дана у дан све више поражавати и задивљавати свет.{S} Јер зна се да са |
Марко, јер га је видела како се он све више и јаче пробија измеђ сватова и издиже се на прсте, |
руча и вечера.{S} И што би се посао све више и јаче испод њених руку оцртавао, појављивао, слик |
ок и он то исто учини, а осећа како све више у ознојеној јој руци прсти његове руке дрхте и чис |
>И та се топлота и пара отуда овамо све више мешала са светлошћу свеће и мало хладнијим ваздухо |
ис.</p> <p>А знала је како ће се то све више одвајати, снажити и отуда кроз ту тишину овамо до |
ише гости одлазили, она и он свекар све више су остајали сами.{S} И што је најгоре, није је бил |
миреније звона звоне, из улица свет све више излази и иде овамо по улици, и Софка и мати и Магд |
ед тога што би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти осећаји, та драж, миље, голица |
е.</p> <p>Али овамо око ње свеће су све више гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама |
ре смакле и бедра, половине јој се виде више него што треба, и да јој није јелек и минтан сасви |
ђује се њом, онда ова, свекрва, не може више да издржи, већ почне да шапуће у себи:</p> <p>— Сл |
.{S} Одједном учини јој се како не може више, јер му толико клизе прсти из сада и њене већ озно |
Не само да одби, него оцу поручи да је више никад за то не дира, да је остави на миру и да је |
се увелико држала со и конопља, она је више служила за обрачунавање са чивчијама и давање под |
лазила самој цркви, света, гужве све је више бивало, све се више око ње стешњавало, црнело.{S} |
о, као крв.{S} Међутим из вароши све је више и више нестајао онај жагор.{S} У осветљеном ваздух |
и доле жене биле слободније.{S} Зато је више пио и наређивао свирачима шта да свирају, и то не |
однесе и врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бивала, Софка је одоздо опажала, како су они т |
рац.{S} Да ли што већ, онако стар, није више могао ићи по трговини, те, ваљда, не доносећи и не |
са, са набијеним подом, али јој се није више чинила хладна, онако разграђена.{S} Тада она, поре |
остао у штали.{S} Али из штале већ није више слама штрчала и падала из напуклих зидова, да се м |
ћи, од раздраганости и среће чисто руке више себе дизала и у мало на сав глас не певала.{S} Али |
и враћа се натраг раније.{S} Иду дакле више шетње ради, него ли, као остали, прост свет, самог |
уздрхталог грла и уста, није знао коме више да се захвали.{S} Да ли Тодори, прији, која једнак |
поценије одело.{S} И није се знало коме више да се диве, која је лепша, да ли мати или она, Соф |
иште и сутра на цео дан.{S} Софку је ње више било жао него себе.{S} Узалуд јој је Софка од свак |
ну софру у челу још јаче повуче, око ње више јастука наређа, да не би из оне друге собе пиркало |
} Али одједном се трже.{S} Кроз прозоре више ње, играјући се и добивајући ружичасту боју од црв |
послетку сасвим не остави, и никада се више к њима не врати.{S} И онда, не већ она, — њено је |
> <p>Чаршија, којом су силазили, све се више испред њих ширила и губила, пошто се ту и завршава |
света, гужве све је више бивало, све се више око ње стешњавало, црнело.{S} Уз то се још звона с |
тка Магдиних...</p> <p>А међутим све се више и кујна, са оном силном ватром, врелином, и њихна |
ве ово треба једном свршити, не може се више, треба бежати, продати и кућу и све...{S} Е, али ш |
Цигани, и ми душе имамо.{S} Не може се више.{S} Не може се, и сам видиш.</p> <p>Марко, место д |
а.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не може се више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам |
га истрчавале, витлале се, не бојећи се више ни једна, да ли јој се нису случајно шалваре смакл |
И сам он, кад се венчавао, венчавао се више онако, не истински, не ради себе, већ другога: оца |
ојом величином половила кућу, никако се више отуда није излазило, Цигани се ређали.{S} Морали ј |
вера она водила а не он њу.{S} А што се више приближавала крају улице, прилазила самој цркви, с |
их прсију, и изувених ногу.{S} И што се више пило, наздрављало, и тамо у кујни, око куће, и ова |
а и тиме је као охрабрио.{S} Али што се више одужавало венчање, молитве, певање, око њих све за |
нала је и то да је сада, када уђе, неће више гледати као пре, када је са матером долазила, још |
продали више што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају, да |
ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови |
д заморености и засићености њиме, два и више дана као одстранила од себе, осамила га, те он већ |
задржавала, знајући како ће после два и више дана шврљајући по комшилуку, по вароши, причати и |
о клече до Софкиних ногу и, пошто два и више пута и то пред самом Софком опра руке, да би је ув |
столичице до собњих врата и држала је и више своје и више његове главе, светлећи му пут.</p> <p |
собњих врата и држала је и више своје и више његове главе, светлећи му пут.</p> <p>Слуга, пошто |
гла страх од самоће и мрака, све више и више занимала би се собом.{S} Слободно би се откопчавал |
ење сељака.{S} Из чаршије се све више и више дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и на |
могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одмах би почела -осећати како јој ј |
што би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти осећаји, та драж, миље, голицавост.</ |
крв.{S} Међутим из вароши све је више и више нестајао онај жагор.{S} У осветљеном ваздуху изнад |
b n="60" /> да би она могла што лепше и више овамо њима, својим газдама, да понесе.</p> <p>— Ма |
, јер је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као кријући се од саме себе, ишла по к |
} Знала је да ће их сада сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, као девојка, када би она и мати |
ао обично била је раскомоћена.{S} Чак и више него обично, јер јој је било тада, више него икада |
повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнако овамо сасвим усамљена била |
и не као свакада за прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четвртасту и широку кост.{S} |
{S} И она би ишла к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с једном да се истински спријатељи.{S |
ућу, а од њих, својих газда, од четир и више година неподигнут ајлук.{S} Али он је и био све и |
само тих ћилимова и намештаја имали би више година да живе.{S} И због овако намештене и искиће |
каткад и здравио се с којим од њих, али више обичаја ради него што је хтео.{S} Чак ни са оцем и |
по томе закључиће да су му кућу продали више што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не шт |
и да раде тобож на исполицу, а у ствари више давали, него што од ње добивали, као знак благодар |
p> <p>— Ја! </p> <p>Једном руком држећи више себе чирак са свећом, да се газди што боље види, а |
, што ће им она отићи, што њу неће моћи више гледати и што ће она, ма да није ни за шта крива, |
као никада дотле.{S} И Марко, не могући више издржати, а не знајући шта ће од радости и среће, |
ме, у мозак бије и сече.{S} И не могући више издржати да је гледа како двори, све служи, и да с |
ала, питома Миленија, сигурно не могући више да издржи тамо по дворишту и по кутовима најезду т |
тајемо, а...</l> </quote> <p>И немогући више од севдаха, баци тас од себе.{S} Тас звекну, одско |
вије, него само набацивши га, увијајући више главу, да је ко не види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни |
те, ваљда, не доносећи и не зарађујући више, нема онај углед као пре; или, а то је највише јед |
њих.{S} Доле у дворишту, што се свирачи више приближавали, све више се дизала граја:</p> <p>— А |
се расвешћавала.{S} Видела би како јој више постеље, у страни, гори једнако свећа у оном попрс |
, дошли као обезглављени, јер над собом више немају оног, који им је својим именом давао силу, |
гнут над коритом, са уздигнутим ћемером више главе, да сви виде, да се сви зграњавају, поче из |
<p>Софка, и сама чекајући га са свећом више главе, испред кујне, укочи се од онога тамо на кап |
p>Отуда, испод хладњака, што год је дан више одлазио, свет се са околних зидова склањао а они с |
о њега водиле кућу.{S} А и он сам морао више пута у години да долази, да не би све то пало у оч |
не би трајало дуго.{S} Што би се посао више приближавао крају, она би почела да осећа како пос |
Магда.</p> <p>И не због ње, Магде, него више што није то ко други, што га неће други видети, за |
о је подражаван од Тодоре и Софке, него више услед ракије, а и што се није пео него силазио, кр |
за онолико колико кошта, за добит, него више да му се као сваком новајлији, особито странцу, ук |
тада, опи се на мртво име.{S} Није хтео више ништа да слуша.{S} Само, онако пијан, на глас је п |
шу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више нисам, опет, увек, кад год ти што затребам, само п |
ж послом, оде код ње горе, виде је како више постеље на јастуку седи.{S} Још не обучена, само с |
у, пошто није хтела допустити да је ико више штеди и жали.{S} Јер, када се већ оволико препатил |
или у Доње Врање на чивлук.{S} Али нико више сем њих троје и Магде.</p> <p>У колима, на прво ме |
да се усуди поћи.{S} Али није се могло више.{S} Почело се већ да излуђује.{S} Почели <pb n="20 |
ук код Доњег Врања.{S} Али тамо се ишло више шетње ради.{S} Тај чивлук био је на пушкомет далек |
да остарела, никада <pb n="19" /> овамо више није долазила.{S} Једино би дошла на „прочку,“ уоч |
згледати: ако не сасвим осиротео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, какав је |
лико недеља једва понова долазила, и то више света, обичаја ради, него ли што јој се мили да ви |
о се да лежи и спава тако обучена, и то више постеље, у куту, на јастуку.{S} Софка би на том ја |
чао, почела би га сама дотеривати, и то више из сажалења.</p> <p>Он јој предао кључеве од санду |
је они треба што више да припитоме, што више да му угоде.{S} И сваки му је чинио, угађао, више |
приликом прве гозбе, славе, вечере, што више најести и напити.{S} Кад би почела да се приближав |
се што боље <pb n="47" /> провести, што више јести добра јела и носити што лепше хаљине.</p> <p |
м и ужасом почела примећивати како, што више стари не лепотом и снагом, него годинама, поред св |
о куд и камо питомијих, светскијих, што више прилагоди, научи, упитоми и спреми за старешинство |
, да би се само могао <pb n="22" /> што више Софкином оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он |
како већ не могу више да издрже.{S} Што више долази и пада мрак, оне бивају све унезвереније.{S |
неко дивље младунче, које они треба што више да припитоме, што више да му угоде.{S} И сваки му |
о, поред Солуна, чак у Цариград, да што више путује и учи — тај њен деда и баба тада никако нис |
свака.{S} Свака ће гледати себе, да што више уграби од весеља, среће.{S} Ниједна се неће обазре |
пет, ипак да им је једино главно да што више своју лепоту <pb n="11" /> и снагу негују, да су ш |
о једнако тражење да је тамо капија што више затворена, што јаче замандаљена, да би они овамо б |
ле, из каквог кута, из мрака, могла што више гледати.{S} Особито би гледала њу, Софку, како са |
венчања, и после венчања, мужевима што више допасти и ући им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са т |
кивати да се сасвим свуче, те да је што више могу гледати, мотрити јој сваки део тела, сваки ње |
гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, сам јој принесе руку, коју она пољуби.< |
отвореним бојама, да, свакако, тиме што више привуку пажњу.{S} Лица и очију нежних, кадифених, |
раж свога живота.{S} А да би у томе што више успели, гледали су да се у свима ситницама од оста |
огле једнако радити, помажући да се што више намеси, спреми и удеси.{S} По три пута би се неки |
о удавача, била је уверена да ће се што више скупити, да би је што боље гледали, подсмехујући с |
нима, већ уске, кратке, да би им се што више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, које су носили, |
естре и мати, утркивале се, која ће што више да му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за њих |
, и она да ради, да гледа како ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко не примети |
е да он што безбрижније живи, учи и што више научи.</p> <p>И заиста, када се Софкин отац вратио |
рачуна: како сви они, сељаци, да би што више радне снаге имали, женили своје синове још као дец |
тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледало да је вода, била је утурила лишће.{S} Со |
сам дукат падати.{S} И зато, да би што више као оправдали тај силан новац, што ће од њега доби |
њиховог дворишта, а у ствари да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и сти |
го, пред капијом.{S} Као да је хтео што више <pb n="99" /> њихне а сада и већ своје куће да се |
и пошла.{S} Мати јој је имала само што више јела, пита и колача да испошље у амам, чиме ће се |
се што лепше носе, ките, и да знају што више страних јела да готове, и што теже, заплетеније ве |
око њене собе да се купе, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка поче јасно да разабира, |
{S} Једино што би тада и она навлаш што више пила ту ракију, осећајући како је ова пали и довод |
а девојка.{S} Стоји на среди, дигла тас више главе и једнако пева.{S} Пева заносно из свег грла |
се, али девојке већ почеше.{S} Не могу више да издрже лежање, топлоту.{S} Почеше <pb n="152" / |
у и окрећу у страну, и како већ не могу више да издрже.{S} Што више долази и пада мрак, оне бив |
очима, овај би му онда, забацујући узду више главе о ункаш, говорио:</p> <p>— Е, сад иди! — И з |
пошто разастре, намести, донесе и метну више главе тестију свеже воде, чији је грлић био запуше |
они све више бивали разголићени, све су више хаљина од себе одбацивали.{S} Код жена већ су се с |
анова, који су били по граници, који су више служила за шверц, крађе и пушкарање између Арнаута |
неко лудило подузимало.{S} Јер, што су више гости одлазили, она и он свекар све више су остаја |
м и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад |
онако.{S} Изгледаће да они продају кућу више њему за љубав, да би га учинили својим „чираком“ в |
<pb n="147" /> пред амам, који се одмах више моста видео.{S} Он је био округао, са старим камен |
ниле јој се шире и као да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутра, на сам Ускрс, |
м цео амам.{S} А то их је, изгледа, још више дражило, опијало и знојило.{S} Све већа је и већа |
, од њихових села, а <pb n="237" /> још више да се не почне причати, како ето већ почело да се |
је могла од огњишта да се макне.{S} Још више је збуњивала свирка испред куће а највише навала с |
јела, што се није могло да разда, а још више <pb n="68" /> од других пита и јела, што су надоби |
егово мраморно теме.{S} Све то њега још више уплаши.{S} Брзо, на велике гутљаје, посрка кафу, и |
њена се развијена половина и бедра још више истицала.{S} Сама јој се свекрва, гледајући је, њо |
Али Софка примети како је на то све још више, силом склепташе, ућуткаше, јер толико заграјаше н |
него би напротив, у инат, да би је још више намучио, онако раздражену остављао, те би она по ч |
глед, подсмех свих.</p> <p>И што је још више охрабри, то је, што осети како Марко сада иде одма |
да се разговара.{S} И да би се оне још више ослободиле, и сасвим отпао са њега онај углед, пош |
ог дана преседе.{S} Доцније, кад се још више обогатише, браћа сасвим им порастоше, ишле су на с |
још више било, ефенди Мита реши се још више да се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са свима |
стојећи, пију, једу.{S} А то јој се још више причини, кад после, од пића као мало ослободивши с |
видећи да се он шали, узвикну она и још више се приви уза Софку, хотећи тиме да је и она, онако |
о образе, који би јој се надмели и још више поруменели, са састављеним плећкама, са наднесеном |
е и она весела, срећна, да се и они још више веселе, више пију, певају; бојала се, да она тада |
а моја, образ мој!</p> <p>И клечећи још више се саже.{S} Поникну грнетом додирујући њиме под, т |
ало новаца и дарове за Софку.{S} То још више уплаши матер.{S} Знала је да ни од какве трговине |
а за весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више да се спусти, д |
глави. </p> <pb n="132" /> <p>Њу то још више потресе:</p> <p>— Ох, не могу, бре, Марко!</p> <p> |
седе до ње, али подаље.{S} То Софку још више уплаши, јер виде како не може да седи, како прекрш |
xml:id="SRP19101_C1"> <head>I</head> <p>Више се знало и причало о њеним чукундедама и прамдедам |
осећала сва срећна, што такав, лепши и виши од ње и по своме пореклу и по својој лепоти, њену |
најбољим дрвећем: шамдудима, трешњама и вишњама, и разноврсним калемљеним скупоценим ружама, а |
незатворени, бије нека студен; из кујне влага од поливене воде и развејан пепео услед затрпавањ |
се вратима.{S} Прва врата, тешка, пуна влаге, стара, при дну сва иструлела, отвори јој Циганка |
о хладнијим ваздухом, и све више пунила влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, изгледа, још ви |
затварајући их за њом, кад осети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урнебесне клике, ки |
ајући, као на прву траву, прву пролећну влагу.{S} И чисто јој тешко падао тај млечни дечји зада |
н од узбуђења, поред тога што је толико владао собом, грчевитим прстима поче баратати по недрим |
узрујани.{S} Чак чуло би се како и сам владика, када би му после певања прилазио руци за благо |
из ње је произишла.{S} Од увек саме би владике, приликом великих празника, после службе, прво |
тамо, у столу њихове куће, одмах испод владичиног стола, целу божју службу одстоји.{S} У то вр |
и једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да је, и нико сем њих не сме у њ |
меновима а при дну, около, сав мемљив и влажан.{S} Горе, испод самог крова, прозори са решетком |
ти; из траве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис.</p> <p>А знала је како ће се то све |
њиховој улици Модрина зоре и свеж, још влажан ваздух поче да их шиба.{S} Тек се свањивало.{S} |
ју сузе иду, уста почну да се покрећу и влаже се.{S} Никако не може да је се нагледа, једнако к |
ој квасила чело водом и мокрим пешкиром влажила усне.{S} Софка би се брзо освешћавала, и да би |
Једино што су уста била још увек свежа, влажна.</p> <p>А од толикога грљења, љубљења, узвика, ч |
pb n="256" /> јој уста још онако танка, влажна и свежа.{S} Иде полако.{S} Никада се не жури, ве |
било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро почишћена, горе од чађи црне греде, |
своје изгрижене зубима и навек румене и влажне усне.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
ким, повијеним обрвама и оним сусталим, влажним, срећним устима.</p> <p>А кад би је видео овамо |
снутим танким устима, тек при крајевима влажним и страсним.{S} А од целе лепоте њена тела, која |
еле од силног увијања у крпе, чувања по влажним местима.{S} И када се на софри читав куп, рпа о |
ица, али још једнако свежег, обријаног, влажних уста, још водњикавих очију а увек са бројаницам |
њих или по њима већ слепљени праменови, влажних, дугих, црних коса.</p> <p>Чврсто, високо, упут |
жара, испод миндерлука бити хладноћа од влажних плоча, тамо на улазу стајати тестије хладне вод |
на гробље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топлија.{S} А Софка је знала да је то, по |
аклањала, увек се <pb n="238" /> чинила влажном и мрачном, цела кућа ослободи и испуни светлошћ |
онај простран под, патосан плочама и са влажном, трулом прашином, хладно обухватао и пунио језо |
очију одмери све.{S} И пошто своју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и образ |
ају над собом њега, да би, испод његове власти и надзора, могле слободно да дишу, крећу се и жи |
дође рат, и ослобођење, нестанак турске власти и господства, па и нестанак Софкиног оца, ефенди |
ознавале по јачини и ширини гласова.{S} Вода отуда из курни, од многог поливања, поче у млазеви |
, који је мутно осветљавао око себе.{S} Вода је са чесме тешко падала.{S} Свуда је било мирно и |
кругљујући шире.{S} Јело јој слатко.{S} Вода још слађа.{S} Осећа како јој ваздух свеж.{S} И тад |
хтео прећи, више моста, усред воде — а вода је била тамна, свежа, опкољена зеленилом, маховино |
део се креч, малтер.{S} Око амама свуда вода, нарочито од оне амамске чесме, из које се амам во |
/p> <p>— Ох, ох, што је слатка ова наша вода!{S} Е, баш је нигде нема!</p> <p>И да забашури све |
је грло, да би што више изгледало да је вода, била је утурила лишће.{S} Софка натеже тестиче.{S |
но осветљавала.{S} Из чепова шуштала је вода падајући у камена, мраморна, четвртаста корита.{S} |
путања.{S} Из кофе на бунару цурила је вода, и беласајући се спрам сунца, капала је по плочама |
ица и чела, која је показивала докле је вода допрла при његову јутрошњем умивању, поче оштро да |
бабица, толико бајање, посипање разним водама, вођење код врачара по развалинама, по записима |
материн глас:</p> <p>— Воде, Магдо!{S} Воде брзо!</p> <p>Софка изиђе на отворену капију и пође |
дозго престрашен материн глас:</p> <p>— Воде, Магдо!{S} Воде брзо!</p> <p>Софка изиђе на отворе |
доста изабаном послужавнику велика чаша воде и у таслици неколико парчета шећера, <pb n="103" / |
ј глас свирке, из комшилука, тобож због воде са њиховог бунара, почеше да долазе жене, она, као |
реке и њу хтео прећи, више моста, усред воде — а вода је била тамна, свежа, опкољена зеленилом, |
да је то ракија, насула је у тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледало да је вода, |
ући их за њом, кад осети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урнебесне клике, кикотање, з |
к је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не могу |
донесе и метну више главе тестију свеже воде, чији је грлић био запушен зеленим лишћем, изнесе |
њега, где он седи, сухе степенице, које воде на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рач |
ту, бије шедрван, његови млазеви, капље воде према светлости из ове њене собе, жуте се и шуште |
а, тамо на улазу стајати тестије хладне воде, поређани редови нанула и Циганке у мокрим хаљинам |
нека студен; из кујне влага од поливене воде и развејан пепео услед затрпавања и гашења огњишта |
кикотање, звечање тасова, запљускивање воде, она опет претрну, опет, као што се није надала, д |
<p>Ни мрак, ни самоћа, ни мртво падање воде са чесме не узнемири је.{S} Сада је већ она своја, |
негде далеко, око реке, чуло се шуштање воде и по који цвркут пробуђених тица.{S} Овамо, с друг |
тестијица устајале, још од синоћ усуте воде.{S} Било је загушљиво.{S} Завесе и прозори никако |
ика на оволико злато, које у кориту, из воде, спрам светлости поче да се прелива, засењује и, к |
} И заиста, није се преварио.{S} Као из воде, после годину дана удадбе, Тодора се развила и про |
ама, из којих с обе стране цуре млазеви воде, и почне гледати газду својим засићеним очима, ова |
ају, позади свију.{S} А њега увек собом воде, не да им помаже у свирци, него да, држећи тако св |
з чаршије, размилели се по сокацима што воде на друмове.{S} Трче бесомучно, да достигну муштери |
готово што на рукама не носе, и као кап воде на длану не чувају.</p> <p>А да је заиста сва та њ |
са чивлука из Ратаја и воденичарима са воденица у Собини, он је био све и сва.{S} Чак је неке, |
ојеније и јаче жуборење реке, клапарање воденица, а више њихних глава једнолико, као из далека, |
и наполица.{S} А већ аренде и закупи од воденице толико су у напред и ко зна за колико година у |
ослобођења, имање а нарочито чивлуци и воденице нису као што треба.{S} Истина, једнако су се з |
вчијама, слугама са чивлука из Ратаја и воденичарима са воденица у Собини, он је био све и сва. |
то он, њен газда, чак и о њима, њенима, води бригу.</p> <p>Горе, у гостинској соби, седоше.{S} |
се брзо трже, поправи.{S} Поче да игра, води, заноси и оном другом руком из сита око себе, на ш |
десио и после дошао по пријатеља, да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато и |
вело, поче да виче: како је време да га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора знале |
{S} Знало се само да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и преко винограда излаз |
.{S} Сва срећна, што је тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе ј |
шла из комшилука и иде оном улицом која води право горе у чаршију, где је пазар и где су ти хан |
жећи га испод пазуха, продужи да га она води.{S} Он тресући се, ослањајући се и пипајући својим |
њом поче да се пење, пустивши да га она води.{S} Тобож он не зна пут, не зна степенице, па не б |
очи рекао, посла по Софку, да је натраг води.{S} Али Софка одби.{S} Не само да одби, него оцу п |
ива, шта значи то њено „хајде“, куда је води, у какав понор...{S} Виде како јој ашчика строгим |
есамићен, иде сам, не дајући да га дете води, већ замахујући оном другом руком чак иза леђа.</p |
ату, загледала се.{S} А све надвисује и води она иста девојка.{S} Стоји на среди, дигла тас виш |
е ваљају, не могу ни да се принесу овој води њиховој, из њиховог бунара, те одахњујући, говорил |
куће зато тог дечка и послали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S |
т да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње ширећи око себе лактов |
х, чим чује пуцањ пушака, свираче овамо води. </p> <pb n="127" /> <p>Кућа засија.{S} Фењери, уп |
ноп, жар, трептали златни зраци новца у води, по којој је пливао спарушкан и црн празан ћемер.< |
га са пажњом, милошћу, на очиглед свију води, држи за руку, од среће чисто се заноси.{S} Да ли |
ћу преда купцу а њих, собом да у Турску води.</p> <p>И не друге ноћи, него исте још ноћи дође и |
поче да иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} А што се више приближавала крају |
ије гледала, <pb n="16" /> него једнако водила и представљала кућу као право мушко.{S} Када би |
с помоћу стричева и родбине, место њега водиле кућу.{S} А и он сам морао више пута у години да |
ароши знало, веровало, али се о њима не водило рачуна: како сви они, сељаци, да би што више рад |
и црн празан ћемер.</p> <p>Марко ју је водио.{S} И сам ваљда осећајући, да ће кућа, нарочито о |
векре, тако, тако!</p> <p>Софка га поче водити.{S} Прво она коракне, на горњу степеницу стане, |
метови по његову главу не пређу — почео водити са собом и после га готово никако од себе и не п |
о настали, па место да предузму и почну водити бригу о кући, да замене оца, домаћина, а они поч |
ом отац убрзо умро, те он предузео кућу водити.{S} Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да прод |
е и врискање:</p> <p>— Водице, мори!{S} Водице, вештице!{S} Умрех за слатку воду!{S} Аух!</p> < |
уло његово јаукање и врискање:</p> <p>— Водице, мори!{S} Водице, вештице!{S} Умрех за слатку во |
ко свежег, обријаног, влажних уста, још водњикавих очију а увек са бројаницама, у лакованим цип |
ле су у ону уску, криву улицу, која је, водом излокана, била навек пуна камења, те се није могл |
сама, поклопљена ничке, опкољена паром, водом, песмом, осећала је како је пара гуши, како зајед |
о леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква ис |
да намештала оца у постељу, поливала га водом, освешћавала. </p> </div> <pb n="116" /> <div typ |
кла, она је жедно пила вино помешано са водом.{S} Миленија видећи како Софки то годи, — а не, к |
ке на прагу било је намештено корито са водом, које, по обичају Софка не сме да прекорачи догод |
ијене ракије, једнако натеже тестију са водом.{S} И, да је не би умрљала, наслања је о лакат ру |
S} Брзо тамо подигли свекрву, полили је водом и унели у собу.</p> <p>Сељак је једнако онако уко |
другарица, које су је јуриле, поливале водом, да јој се сва коса била слепила по њеном красном |
о од оне амамске чесме, из које се амам водом пуни а која се после овамо у чаршији и око амама |
да се враћале вриштећи, прскане хладном водом од других које су пре њих ушле.{S} И све, као да |
ња, враџбина, одмах би јој квасила чело водом и мокрим пешкиром влажила усне.{S} Софка би се бр |
S} И оне почеше да се умивају, поливају водом, певајући заједно са њима.{S} Жене су се познавал |
рва, са чесме у великим судовима донесе воду; по дворишту испред куће траву почупа и рашчисти.. |
ј.{S} И не погледавши у њу, узе шећер и воду, коју испи на искап.</p> <p>— Да намештам? — упита |
корито.{S} Почеше тупо шуштећи и секући воду да се преливају старе меџедије, дубле, и меке ћоша |
{S} Водице, вештице!{S} Умрех за слатку воду!{S} Аух!</p> <p>И ужасан крик, шум, одупирање, вез |
ана и скоро опрана, и мирисала на топлу воду и сапун.</p> <p>Софка се не диже из постеље.{S} Гр |
капији.{S} На капији, поштапајући се и вођен дечком, појави се стари „деда“, свештеник Риста.{ |
, да те познам. </p> <pb n="80" /> <p>И вођен Магдом пође.{S} Мати брзо, сва радосна што их он |
екорачи корито и уђе.{S} Софка крочи и, вођена њиме, пође.{S} Испред њих ишао је Арса са испред |
толико бајање, посипање разним водама, вођење код врачара по развалинама, по записима и другим |
учи, упитоми и спреми за старешинство и вођство браства.{S} И нико није био пажен и вољен као т |
сачува јединца сина а и браству будућег вођу и старешину, — жену и сина превео овамо.{S} Купио |
јер на коњским колима нисмо смели да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је зн |
Арнаутима и да продаје стоку за турску војску.</p> <p>Али једно све поквари.{S} Марко и неки ч |
ици држи ханове и продаје стоку турској војсци.{S} Овде у вароши од скоро је са кућом у доњој м |
дашње, за које је знао да их сви остали воле.{S} Чак поче одозго са свирачима да разговара, нар |
их, да би пред њима показали колико они воле и цене свога новог пријатеља, тог њиховог „бату“, |
како као да је она тобож имала драгог, волела се са њим, па сада не полази за њега, — и оне, в |
шло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и |
и, још мање да сања.{S} Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у п |
а о перваз прозорски.</p> <p>Особито је волела да празницима, тако наслоњена и подупрта рукама, |
матери, пристаде.</p> <p>А никада није волела та јела што се доносила отуда са гробља.{S} Увек |
ead>II</head> <p>Зато Софка никада није волела да о тим својим претцима мисли, јер је знала да |
да због тога као девојчица никада није волела ићи к њима, још мање, као код других, по два и т |
ја.{S} Саму је себе више неговала, више волела, јер је знала да код ње неће бити она обична, св |
го...</p> <p>Зато је она ту самоћу увек волела.{S} Чак, кад је сасвим сама код куће, мати јој о |
наде испуниле, пошле за онога којега су волеле и желеле, сада се као кају, што су онда биле так |
на њих удари, и лично су се њих двојица волели.{S} И то се волели толико, да су се он и Ахмет, |
но су се њих двојица волели.{S} И то се волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин |
ефенди-Мити, није се смело поменути.{S} Волео је и пристајао на сто пута горе позајмице, узимањ |
себи за заменика.{S} А да га је највише волео, видело се по томе, што га код „побратима“ остављ |
бије, није могао, јер га је и он много волео.{S} Истина, то никада није казао, чак, када би се |
ли је то у истини: да она њега, његове, воли и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није |
јаје и млеко.{S} Зна тетка шта ми Софка воли, па је тетка за њу ово спремила.{S} И много да ми |
ери! — И сасвим уверен да их заиста она воли, од неизмерне радости, Марко се окрену њима тамо, |
ико га упорно брани, као да га само она воли, као да је само њен син, и само му она добро жели. |
јер зна да њен најрадије од тога брашна воли; неке опет у тестијама од својих вина, јер боји се |
и је заиста она срећна, да ли га заиста воли, таквога мужа, још дете!{S} Знала је да ће најмасн |
за које је Магда слутила да их Софка не воли, особито Миленкових, Трајкових.</p> <p>Мати, пошто |
га Ахмет, пошто није имао деце, највише воли и да њега спрема себи за заменика.{S} А да га је н |
а од јела и зачињава га онако, како њен воли.{S} Неке чак донеле од своје куће брашна и масла, |
ема њему, те зато, што га бајаги толико воли, једнако лаже за њ и оволико га упорно брани, као |
.{S} А још када Софка, знајући да он то воли, не као обичне госте по једном чашицом ракије служ |
се, поче га уверавати:</p> <p>— Волим, волим, тато.{S} Све вас волим.</p> <p>— Ама баш све?</p |
јући му се, поче га уверавати:</p> <p>— Волим, волим, тато.{S} Све вас волим.</p> <p>— Ама баш |
ато, за какву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долазила и удавала се.</p> <p |
/p> <p>— Волим, волим, тато.{S} Све вас волим.</p> <p>— Ама баш све?</p> <p>— Све, кућу, тебе, |
да му се уноси у лице.</p> <p>— Хоћеш и волиш? — Марко поче да се надноси над њу и да разрогачу |
на, није истина да заиста, истински, ти волиш све нас.</p> <p>И њу обузе нека врста лудила, луд |
и, док ми спремимо друге <pb n="224" /> волове — јер на коњским колима нисмо смели да га возимо |
долазиле рабаџије, да на својим тешким, воловским колима, за ханове пренесу еспап, као: велики |
од њега хоће, онда нека иде куд год је воља.</p> <p>И Софкин отац, ефенди Мита, опет, да би се |
еба полако да иде, ипак, и против своје воље, поче да иде брзо, готово је девера она водила а н |
се осећати потпуно слободан, и до миле воље остављен самом себи.</p> <p>Зато су те зиме Софки |
егове руке одједном, силом, против њене воље, поче половина да увија, и прса јој, као жива, так |
, на жао учинио, а без њихове кривице и воље.{S} Можда је и сасвим унесрећио, заробио, убио, шт |
тво браства.{S} И нико није био пажен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га с |
о у инат, никако није хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна зашто? — мислио је старац.{S} Да ли ш |
а, мужевима што више допасти и ући им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са том баба Симком и пошла.{ |
мирисала на сељачки мирис, на млеко, на воњ ђубрета и свежину јака, проста одела.</p> <p>— Наме |
ивени, није могло а да се не осећа онај воњ старих, толико пута крпљених, прешиваних а никада н |
е, онолике просторности, осећао се онај воњ од балега, ђубришта, помешан са мирисом на пресно: |
је се јасно одвајао, допирао онај топао воњ и шум од већ пробуђене стоке, уђе опет овамо, к њем |
оним њихним мирисом на дуван, бурмут и восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S} Ваљда, |
са оним од многог рибања већ жутим као восак старим степеницама.{S} Цела она, са тим горњим сп |
мирис у њима, мирис тамјана, покапаног воска од свећа и сувих, иструлелих, око крстача извешан |
и остале да се ређају, освежавајући се воћем и осталим слаткишима.</p> <p>И Софка је грабила, |
дино што су одлазили у чивлук код Доњег Врања.{S} Али тамо се ишло више шетње ради.{S} Тај чивл |
нији дани.{S} Колима би одлазили у Доње Врање на чивлук.{S} Али нико више сем њих троје и Магде |
се весеље и пиће у оном чивлуку у Доњем Врању.{S} И тамо, затворени, у друштву чувених Грка, Ци |
хова башта.{S} Под стрејама чеврљали су врапци.{S} Из комшилука чуло се такође спремање; а сутр |
оли да иде и оном псу откине главче као врапцу, онда: „Немој, Арсо, седи код куће, Арсо“...{S} |
луња и колико троши.{S} Главу ћу му као врапцу откинути.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на очи |
тога вела видело како јој бљешти грло, врат и подбрадак са устима. </p> <pb n="179" /> <p>Уста |
ме, газдо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: |
гнута јака нежно и меко миловала јој је врат.</p> <p>Пењући се том уском улицом и приближавајућ |
беше много сагла, падоше плетенице низ врат, те јој се сва снага, онако пресавијеној, поче да |
од умора и великог напрезања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а с |
S} И то тако страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од таквога његовога гласа укочише и с |
{S} Уста му се губила у здепаст, кратак врат и подваљак.{S} Обучен у широке, не чохане чакшире, |
спод темена бели се његов кратак, широк врат.{S} Али када виде како се он упути право њеном <pb |
сно помаља свеж и ружичаст, као наливен врат.{S} А тај њен врат њега, Марка, чисто у теме, у мо |
ужичаст, као наливен врат.{S} А тај њен врат њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије и сече.{S} |
да, развезује шамије, да јој лице и пун врат са модринама, где је јаче било стегнуто, бивају са |
рно од по пет дуката.{S} Сам јој веза о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, да јој з |
лико гризе зоб у зобници, обешеној му о врат, и са пребаченом уздом о ункаш чека свога газду, Т |
рошку“ да пијем. — И бацајући се сину о врат и љубећи га страсно продужавала би. — А сад у здра |
ећ исте као у оца и онај Марков здепаст врат са сниским челом и извученим, високим потиљком.</p |
не исклизну, упути се вратима.{S} Прва врата, тешка, пуна влаге, стара, при дну сва иструлела, |
о.{S} Није ништа било осветљено.{S} Сва врата по кући била су затворена и само горе у гостинско |
е, узео њене ручице да обвија око свога врата, своју главу да меће у њен скут и да је гледа нек |
Коњ алат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четвртасте главе, са паметним очима, одмор |
жно.{S} Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.</p> <p>Испрва се није могло од паре |
ћена почела десном руком да се хвата за врата од собе, да би се задржала, видевши по лицу сељак |
не би сметале, а и косу склањајући иза врата, потрчала би одозго к њему.</p> <p>— Ево ме, тато |
у сопче за Марком.{S} Виде како он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они сандуци |
де, још јаче да притвори спољна амамска врата, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама по |
е за њима затворише и закључаше амамска врата, све, осетивши се затворене, сасвим се ослободивш |
прапорци на кадионици.{S} На доња уска врата до певнице изиђе клисар носећи налоњ и венчане, и |
бришући, отирући шаком зној од дугачка врата, уђе право к њима у кујну.{S} Софка је била устал |
ирале до његова кратка, здепаста и гола врата.</p> <p>Тако седећи не помаче се и не диже главу, |
виде горе осветљене прозоре и отворена врата, кроз која се светлост расипала по доксату и пуни |
иганки, које су ишле и распремале, лупа врата амамских и њихних токмака, обешених дрвених ћутук |
нат, испред носа им свом снагом затвара врата, грдећи их:</p> <p>— Хајд!{S} Не досађујте!</p> < |
м, који је кроз кујнска напукла и стара врата продирао и до ње овамо, у собу долазио, и гледају |
м колијом, заваљеном шубаром, разгрнута врата и прсију, те му се бели нова, свилена, са чипкама |
ђима, грлећи му <pb n="227" /> око свог врата испружена, укочена и мртва колена, клецајући и сп |
и, из већ збрчканог, по мало избријаног врата, а као увек обвијеног белом чистом марамицом, јач |
Сам је.</p> <p>Софка се попе.{S} Испред врата виде само његове поређане ципеле и већ поче да др |
ко, чим Миленија од ње изађе, њу испред врата сви опкољавају и моле је.</p> <p>— Миленија, Миле |
мати, а сви остали њени били су испред врата и собом затварали улаз, да не би она кроз врата, |
, боље наместе; горе, на доксату испред врата, да се изнесе и обеси још неколико фењера, да би |
собних а негде и напуклост и отвори од врата и прозора.{S} Све постаде мекше, топлије и утутка |
фка је могла на прекиде, особито кад се врата од собе тамо отворе, да чује њену вику, као грдњу |
једнако је овамо на махове, како би се врата отворила, допирала пара и топлота, и то тако јасн |
собом затварали улаз, да не би она кроз врата, приликом изношења мртваца, могла штогод видети.{ |
ом и разастртом косом око слепоочница и врата, са кошуљом, која јој је била толико разгрнута, д |
љку, ни око ушију, нема маља.{S} Позади врата, онај простор испод ушију, откривен занесеном кос |
у.{S} Није смела да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докле би тако |
ок је још видела, уђе у кујну и затвори врата од оне велике собе.{S} У саму собу није смела да |
Затим пође испред Софке, да јој отвори врата.{S} Софка, као тресући се од језе, главом забаци |
већ поче да дрхти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S} Светлост се од свеће залелуја и готово |
ленија, Миленија.{S} Не затварај сасвим врата, мори.{S} Остави их мало, да би могли да гледамо |
ајде!{S} Немајући кад да чека, стаде до врата журећи их, и Марка и саму њу. — Хајде, хајде, де! |
обу, пазећи да се лампа на столичици до врата собних не угаси и да онда газда излазећи не наиђе |
е пресавијене јастуке.</p> <p>А тамо до врата, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва држе зурле |
атан прстен.{S} Минтан и јелеци му, око врата, били су готово отворени, и он то сигурно никад н |
n="146" /> јаче испољава, види.{S} Око врата уздигнута јака нежно и меко миловала јој је врат. |
шуљом.{S} А та закопчана јој кошуља око врата за њу је најгоре било.{S} Још поред тога била је |
га оно женино цвиљење као неко уже око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе |
његове руке, прсте, како је шашоље око врата, по брадици и по гргуравој косици.{S} И сада, кад |
, већ улубљеној, сасвим прилепљеној око врата, слепоочњача и потиљка, видело се да лежи и спава |
јак, са новом раскопчаном огрлицом око врата у новим чоханим чакширама.{S} И када Софка из куј |
} Лице јој сасвим чисто.{S} Особито око врата, подбратка и вилица, почела она млечна, женска бе |
нарочито ципеле, и намештајући јаку око врата, — Тодора, тресући се од бола, јада, срама и неср |
дала и прљала јој чисту белу кошуљу око врата и на прсима.{S} И тако покривена том колијом, држ |
а је како треба да полети, падне му око врата, загрли га и од радости, због толиких мука, што с |
сима леже низе дуката и крију овлаш око врата закопчану кошуљу с чипкама.{S} Бедра јој не као у |
пама једнако један за другим, да ускоро врата од сопчета осташе сасвим отворена.{S} Али сви јој |
претрну од страха, јер овај сељак још с врата поче да муца кроз сузе, не гледајући ни у Софку, |
апреже, да бар главом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њој.{S} Али не може.{S} Пада.{ |
мала лампица, што је на столичици близу врата.{S} Гори она тихо, млако, ширећи од себе задах пр |
при сваком улазу, отварању и затварању врата, чинили су да по соби увек бива хлада.</p> <p>Соф |
рибрано седела иза Софке горе, до самих врата велике собе.{S} Софка, и ако је одавна слутила да |
шамдуд до капије, степенице, испод њих врата подрумска, као самом себи говорио:</p> <p>— А а.. |
</p> <p>За мало, па се чу шкрипа собњих врата и тешки кораци у кујни и његов уобичајени при пол |
у је Софка узела са столичице до собњих врата и држала је и више своје и више његове главе, све |
време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови око куће и капије мирисали на |
реме све за дочек, брзо и то пешке оде, врати се код Софкиних, да отуда доведе пријатеља, ефенд |
како слуга тамо за њим затвори капију, врати се она полако у кујну, која већ беше осветљена од |
донесем штогод?</p> <p>— Нећу!{S} Не! — врати је Софка.</p> <p>— А да пијеш нешто?{S} Узми, мез |
иловао и решио да се к њима кући понова врати, а оно, место благодарности, гле шта!...</p> <p>С |
ва, узалуд му поручи: да се одмах отуда врати; или ни она овде код куће неће остати.{S} Стиже о |
ећи спотакла о што.{S} Софка се за њима врати осећајући како је од свега овога постала мрзовољн |
Али, знаш га ти.{S} Откада се са свадбе врати, као да нас је хтео да превари, тако је био мек.{ |
Па држи се, не подај се...— храбрећи је врати се у собу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
екао.{S} Јер, на изненађење Софкино, не врати се овамо к њој, него оде право, ка прозору собњем |
м не остави, и никада се више к њима не врати.{S} И онда, не већ она, — њено је прошло, она је |
ако <pb n="66" /> више није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама да о |
ну, па и то брзо, још истога дана да се врати.{S} И то не зато што би овамо, код куће, Софка би |
<p>— Ћути, ћери!{S} Сада ће тата да се врати!{S} Идем, да наредим код куће.</p> <p>Морао је то |
ав.</p> <p>После дугог времена Магда се врати заједно са два шегрта који донеше читаву рпу басм |
д теткиних.{S} Она нека остане, а ти се врати.</p> <p>То је било доле у кујни, где је још био м |
она најзад дознаде све.{S} Тетка јој се врати отуда, а Софка је знала да ће сада, као што је ре |
овни Ванка!</p> <p>Софка оде и убрзо се врати са оним истим Ванком.{S} Ванко, као увек кад спаз |
ом.{S} Силом би је натерали да однесе и врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бивала, Софка ј |
рдити.{S} Затим уђе у ону велику собу и врати се из ње вукући за собом јастук, који подви и сед |
а, тако да се Софка са по басамака брзо врати, још увређенија.</p> <p>После, чим Магда сиђе, не |
отле није тражила.</p> <p>Магда се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нити ико мо |
ећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако врати, могао приметити, ако би их ко дирао, покушавао д |
не, пређе праг.{S} А међутим да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, кући, не може — сврш |
служила је по харемима, а кад остарела, вратила се овамо.{S} И од тада једнако сваку удавачу он |
01_C16"> <head>XVI</head> <p>У полумрак вратиле се из амама.{S} И све док су пролазиле чаршијом |
тих песама.{S} А они ударци токмака на вратима од Циганки, које су, послужујући, сваки час изл |
моја!</p> <p>Али то за њега овамо, пред вратима, до самих Софкиних ногу, више ништа није било.{ |
ти се подруму.{S} Тамо дуго остаде пред вратима подрумским, сигурно нешто загледајући унутра, ј |
о она, пољубивши га поново у руку, пође вратима — устаде и дође до Софке.{S} Тако чврсто стаде, |
а јој се случајно не исклизну, упути се вратима.{S} Прва врата, тешка, пуна влаге, стара, при д |
аним <pb n="75" /> прозорима и орибаним вратима од соба на горњем спрату а особито са оним од м |
е.{S} И када чу како велики „токмак“ по вратима лупну, затварајући их за њом, кад осети пару, в |
ка, обешених дрвених ћутука, који су по вратима, приликом затварања, падали одозго ударајући их |
о капије, да би се исто тако опет отуда вратио, још јаче, бешње псујући тога Ахмета, претећи му |
т Софкину, јер он се само за њену љубав вратио, да је добро удоми.{S} А то што је даје за младо |
, што је узајмио од њега за радњу, није вратио; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и |
била тамо и рекоше ми: тек што се није вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим |
} Али, да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а највише из страха да не би и ала |
</p> <p>Али једне године, када се Марко вратио, она је толико била бременита, да није смела да |
ки, има да заблагодари, што јој се опет вратио он, њен муж и његова љубав.</p> </div> <div type |
вши се, не потрча к њему.{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чула да је ускоро после Маркове смр |
и.</p> <p>И заиста, када се Софкин отац вратио, био је први „ефенди“, господин.{S} Лепшега у ва |
је да се највише надала, да ће се опет вратити у село, ма да је била сама уверена да је то нем |
о тако страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од таквога његовога гласа укочише и сва она |
и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао, да је овај пој |
јабучица и грло, са око себе збрчканом, вратном кожом.{S} Једино што су уста била још увек свеж |
вијају и у нереду, витицама, падају око вратова; антерије и појаси им се већ олабљавају и окрећ |
дне тице везане ужетом за своје дугачке вратове, црнили су се ђермови од простих, тек скоро иск |
обито подбрадака и грла.{S} Подбратци и вратови били су сасвим откривени.{S} И то тобож због по |
асна.{S} А код свију њих голи, ознојени вратови и подваљци били су обојени разним бојама од шам |
рила су њихна топла прса, црвени, једри вратови са узнемиреним, набреклим и ознојеним жилама.{S |
, са овалном брадом и кратким обријаним вратом.{S} Из целог њега била је нека дивљина и силина. |
рукама закопчаним остраг, са раздрљеним вратом, по коме се, истина сад обријаном али већ збрчка |
јој се тешка коса у густим курјуцима на врату заваљује, те да се испод њих сасвим јасно помаља |
од беса, пића, ударајући се по глави и врату, заждио би онда чак до капије, да би се исто тако |
ришући зној по кошчатом лицу и дугачком врату.</p> <p>Софка осети како јој колена завише у стра |
ушла.{S} И онако обучена, са плетивом о врату, загледала се.{S} А све надвисује и води она иста |
к осећала, како јој, кад је распусти по врату и плећима, лако и сеновито лежи.</p> <p>Али што ј |
сећала је како је додирују и боцкају по врату и по образима длаке од мужевљеве главе, која је, |
почеше голицаво а хладно да додирују по врату и леже јој по раменима.{S} Косу није хтела сасвим |
рати Арнаутина и за њим затвори капију, враћа полако и чисто тешко.{S} Дође до бунара и ту оста |
а је тек данас послом изишао па се сада враћа.</p> <p>Мати, светлећи иза њега, није говорила.{S |
излази из кујне, и са исцепаним дрвима враћа се натраг. <pb n="76" /></p> <p>Горе, насред гост |
њега два корака скљока.{S} Опет се она враћа, опет га изува.{S} Слуге тада морају да беже у ко |
е или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака некако радо подносил |
се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него да се горе по собама, миндерлуцима, зидовим |
Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа.</p> <p>Колико пута, када јој га по толико месеци |
, нарочито Ката, отуда излази и опет се враћа.{S} Поче кућа онако са отвореном капијом да се за |
пиџике.{S} Изреди целу махалу и опет се враћа кући, опет седа до огњишта, шара по пепелу, кува |
кад хоће, тамо мало постоји, погледа и враћа се натраг раније.{S} Иду дакле више шетње ради, н |
уде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{S} Дише толико, <pb n="210" /> да се Софки учини |
е увек, сваке недеље, са оцем и маћехом враћа из цркве.{S} Отац иде иза њих, насмејана, пуна ли |
S} Увек је тобож ишла на гробље, па је, враћајући се отуда, што до тада никад није чинила, наил |
излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући се, морала да осети оволику загушљивост, зада |
о умиренија и сталоженија.</p> <p>И она враћајући се од капије, пролазећи поред бунара, као сва |
увек од њега такве одговоре и добивала, враћала би се пресамићена у кућу хукћући:</p> <p>— Ох, |
шла би по дворишту.{S} После би се опет враћала натраг у своју собу, опет легала у постељу, опе |
иљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћале, било колача и других понуда.</p> <p>— Ето! — о |
чама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћале вриштећи, прскане хладном водом од других које |
лице и уста.</p> <p>Кроз неколико дана враћали би се кући.{S} Отац истина као уморен, као пову |
Аскер, ма колики био, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљен или готово сав |
воје куће примали, као што је и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који су луксузношћу и нар |
х би се отуда тихо на прстима, гологлав враћао и одлазио међ остале, да око куће, наслоњени уза |
и да је заиста добро затворена, поче се враћати мало умиренија и сталоженија.</p> <p>И она враћ |
виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Доста, не врачајте много!{S} Јер, косе ћу да вам почупам.</p> <p> |
ање, посипање разним водама, вођење код врачара по развалинама, по записима и другим лековитим |
ући, да ли из искуства или из веровања, враџбина, одмах би јој квасила чело водом и мокрим пешк |
онај пролаз, узан и притешњен засађеним врбама и ископаним јендецима, али за то пун свежине.{S} |
маховином и <pb n="246" /> разгранатим врбама — јасно, као на дану, угледао голу, раскошну жен |
аршије се све више и више дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и на све се стране меша |
боље.{S} Ваљда, што <pb n="183" /> она врева и свирка преста, а она, одведена пред двери, оста |
чји задах око ње, а још теже она хука и врева из њихне куће.{S} Чисто јој дође да и одавде бежи |
ио целу главу, и ваљда загрејана од оне вреве, граје из чаршије, сваки час навирује овамо и вич |
о одвојена, удаљена од свадбене ларме и вреве, могла мирно да спавају.{S} Зато је Софка, знајућ |
она већ стадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, |
кестенови.{S} Једина њива, што остала а вредела, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању |
ујући јој што им је донела, као да није вредно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, |
пића и од раздраганости, дошла румена, врела, и то од оног тамног женског руменила; како им се |
је очи држала отворене.{S} Била је сва врела.{S} А од страха, језе, чисто је као неко лудило п |
ћ доба, тек осећала би себе како је сва врела.{S} Из уста почео би да је пали дах.{S} Окретала |
ла толико разгрнута, да су јој бљештала врела прса, ишла би по дворишту.{S} После би се опет вр |
ри њих само једног мужа имају, то им је врела и мека крв.{S} Пију оне човека!{S} И за то — обја |
ну капију и пође тетки.{S} Није била ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утучена и чис |
у казати, ухвати је за раме.{S} Рука му врела утону у њено меко и обло раме.{S} И гушећи се поч |
ље бљештала су јој обла рамена и једре, вреле мишице.</p> <p>И када, већ доцкан, дођоше и јавиш |
отобољеним као <pb n="221" /> на плач, врелим, уздрхталим устима и подбулим очима.{S} Али то ј |
вене, крупне очи са изведеним обрвама и врелим јагодицама, тако би јој се сјале а уста срећно и |
отуда из кујне истрчавале са вриском и врелим лицем.{S} Сваки час су силазиле у подрум, где је |
црним, крупним, мало уским очима, увек врелим јагодицама и стиснутим танким устима, тек при кр |
да заспи.{S} Чекала је да дође сан и, с врелим прстима руке, осећала је како ноћ све јача, тамн |
ојури у њу и чисто је пресече тако јака врелина, и, са њом, тако неко чудно, никада до тада нео |
> вењаке, међ остале госте.{S} И ако је врелина, сунце тек што не пржи, сви они, тако стегнути, |
е не покаја, јер још јаче осети снаге и врелине.{S} Кроз ноздрве јој допире ноћни хладан ваздух |
њеној лепоти, разблудности њене снаге и врелини и страсности није могућно да икоја буде равна.{ |
по дрхтању, по посртању, и нарочито по врелини, коју осети, кад је Софка пољуби у руку, виде д |
се више и кујна, са оном силном ватром, врелином, и њихна овамо велика соба спајала, сједињавал |
њеној глави, коси.{S} Софка, осећајући врелину и тежину његове руке по својој коси, поче да се |
ери све.{S} И пошто своју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и образи уздигош |
<p>— Хајде, хајде, свекре!{S} Доста је, време је...{S} Охрабреније на то његово ћутање поче ашч |
дозго журити:</p> <p>— Хајде, Софке!{S} Време је, Софке!{S} Тек што ко није дошао.</p> <p>Софка |
<pb n="5" /> и људима по затворима, за време Ускрса, Божића или славе, три дана морало се слат |
ј био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала са најстарији |
која је вечито била код куће, чак и за време највећих пољских радова, највише се са тим Јусуфч |
шао на та путовања и науке.{S} И чак за време тих путовања умрли му отац и мати, Софкин деда и |
>— Софке, синко!{S} Лепота и младост за време је. </p> <p>Што Софку готово пренерази, то је, шт |
а.{S} И као да га гласник није могао на време наћи, када се то десило, те није могао стићи, да |
е неке, причало се, и убијао.{S} За све време, док би он путовао по Турској, по трговини, а оби |
ости од пића, већ што није хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, |
19101_C15"> <head>XV</head> <p>И за све време од како се испроси, па ни на сам испит, кад први |
.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекра, од њега прими да |
а је било довело, поче да виче: како је време да га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка и |
вече, кад се поче дан клонити, било је време да се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да прод |
ини јој се, некада, не зна када, у које време, али исто, исто је овако било, постајало и овако |
е, види и прича!{S} Нарочито у последње време, од када је почела деоба, од када је сваки брат, |
учени као и он сам и који су у последње време почели овамо да долазе и да бивају постављани за |
p> <p>Софка зарадовавши се пође.{S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су в |
њихов одређени, одавно очекивани дан и време.{S} Па не само да им је ово сада као први пут, шт |
зна какав је овде ред: да је већ једном време да младенци иду у своју собу.{S} И зато она чим у |
мља сада њихова, те се због тога у прво време немање није баш тако јако ни осећало.{S} И зато ј |
можда сада, за Ускрс, пошто није толико време долазио — ваљда једном обрадовати и доћи к њима.{ |
ета, чаршије, вароши, што за ово кратко време толико, на мах, као подговорени од неког, нагрнуш |
сватовима и светом.{S} Зато јој и само време брзо прође.{S} Она хука, граја, дочекивање сватов |
, да није барут уквашен.{S} Слуга за то време отрча до капије, отвори је, и оста да држи разјап |
опојно појављују.</p> <p>Магда је за то време износила из оних долапа, где су биле савијене спа |
их овамо у кујни чује.</p> <p>За све то време, док су они сељаци долазили, Софка се није облачи |
ола, целу божју службу одстоји.{S} У то време дошао неки нов учитељ, Николча, чувен са свога пе |
саопштавајући им Софкину удају, у исто време наређује им да нико о томе не писне, да не би ко |
ечка и послали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да |
крилу требећи по њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи јело из лонаца што су |
сти према његовом гробу, било је у исто време и ослобођавање од самога њега, покојника. <pb n=" |
и да седи дочекујући госте.{S} И у исто време да му се донесе она његова ракија, коју је још од |
би се по миндерлуку, који је био у исто време и кревет.{S} Магда у синији, готово клечећи испре |
гу, знала је да је целом том свету дала времена да је већ овако упола довољно виде, те да се по |
<p>Али ипак још није доцкан.{S} Још има времена да поправи, да се покаже како се жртвује, прино |
била првина, нарочито сада, у последња времена.{S} Ниједна није била срећна.{S} Ниједна да је |
е и мећаве.{S} И нешто због тога рђавог времена, а највише због жалости у којој су били, остадо |
загледајући унутра, јер тек после дугог времена Софка чу како је она отуда виче.</p> <p>— Софка |
одговори на поздрав.</p> <p>После дугог времена Магда се врати заједно са два шегрта који донеш |
а, своје дете јединче, и колико, до ког времена плакала; како је била обучена.{S} А нарочито св |
="61" /> <p>И заиста, Софка после неког времена кроз прозоре одозго угледа Магду.{S} Изишла из |
ћ био, ваљда од многог јела и пића, пре времена угојен, сасвим дебео и јак.{S} Прса му гојна ка |
ку.</p> <p>И на послетку, ко зна колико времена прође, ма да се Софки једнако чинило да је све |
под себе како јој постеља, кревет, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој јако и |
и је већ све било узрујано, измешано, и врило од света.{S} У кујни је кркљало јело у великим ло |
би се онда јасно чуло његово јаукање и врискање:</p> <p>— Водице, мори!{S} Водице, вештице!{S} |
аки су час отуда из кујне истрчавале са вриском и врелим лицем.{S} Сваки час су силазиле у подр |
што пре уђу унутра, а отуда се враћале вриштећи, прскане хладном водом од других које су пре њ |
, тужиле једна на другу.{S} По која тек вриштећи отуда истрчи.</p> <p>— Тето, мори, види ове!{S |
ко близу, а не, као што су оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код |
на.{S} А друго што се знало да сама она врло добро зна какав би због тога лом и несреће настале |
че се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи једнако окрећући се око себе и наново гледајући |
и волиш све нас.</p> <p>И њу обузе нека врста лудила, луде раздражености, гледајући толику њего |
убав, да би га учинили својим „чираком“ врстом слуге али њиховим наследником, коме се какво има |
ује.</p> <p>Софки, ма да јој се још све вртело: и соба, таванице, и испред ње она, мати јој, са |
иви, живи, газдо! — поче Магда, једнако вртећи се и чисто стидећи се, што он, њен газда, чак и |
јој од страха и ужаса поче црква да се врти.</p> <p>Не знајући већ шта ће, одједном подиже гла |
аре, подгрејане симите.</p> <p>— Тетко, врући! три за дваест пара!</p> <p>А сељанке беже, склањ |
м, једва приметно додиривала који крај, врх од Софкиних хаљина, и топећи се од среће, кад виде |
је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипила.{S} Унезвере |
Он је пољуби.{S} Додирну јој чело, и то врх од чела, онај раздељак од навише зачешљане косе.</p |
шивене модрим ширитима, допирале чак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре гла |
ким новим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са великим земљаним бу |
са очима, упртим у своја прса, колена и врхове ногу, с једном уздигнутом руком, пусти целу себе |
ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови од планина, и сама она, Софка, у исто овако одел |
могао много да издржи и онако горе, на врху степеница, све да дочекује и са сваким да се здрав |
} И баш у том једнаком одлажењу, тачном вршењу дужности према његовом гробу, било је у исто вре |
ло се како на те огњеве падају ужежени „вршници“, заклапајући округле тепсије са непеченим пита |
их тобож интимних некадањих другарица и вршњакиња.{S} И зато је била обучена у раскошно одело, |
ковима кидао јој месо и као кљештима је вукао к себи, да је обори, пуштајући запенушене луде кр |
рчавала деца, слушкиње, једнако се тамо вукле хаљине, јастуци, јоргани, колије, јер ће се ноћас |
азаше гломазна рабаџијска кола, која су вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су била пун |
е.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба, двориште, ора. |
е...</p> <p>И виде како Цигани, срећни, вукући у брзини колије и гуњеве по земљи, пројурише пор |
уђе у ону велику собу и врати се из ње вукући за собом јастук, који подви и седе на њ при огњи |
рдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а од стоке само кућне краве, кућне коње, са |
а, дрљава, посута концима и праменовима вуне и памука од спаваћих хаљина, запретала босе ноге у |
ушеци су били скупоцени, тешки, од саме вуне, али стари, и поред најновијег, најопранијег чарша |
есе троножна столица, са малим, од саме вуне растресеним јастуком, на коме ће он сада, горе, ув |
то у опанцима и боса, ишла у папучама и вуненим белим чарапама.{S} Па и то, колико се пута забо |
и.{S} Час пође лако, умори се.{S} Једва вуче на босим ногама оне спечене папуче, час их изује, |
а да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, сву ј |
Маркове браственике био је он као неко вуче, неко дивље младунче, које они треба што више да п |
еби секу руке, ноге, тако да су морали, вучени женама, одлазити кроз капиџике чак и прескачући |
, да проветри.{S} Али кад <pb n="90" /> га није испратила, онда је морало нешто страшно и велик |
ила би, али избегавајући <pb n="169" /> га, да можда не опази на њој нешто: како је или необуче |
о огњишта да издваја од јела и зачињава га онако, како њен воли.{S} Неке чак донеле од своје ку |
о много отворен и много тесан.{S} Једва га била закопчала, те је после морала једнако да извија |
.</p> <p>Магда му приђе руци.{S} Целива га и честита празник.{S} Он је поче дуго, трепћући, гле |
ики сјај, ипак чисто претрну.{S} Понова га пољуби у руку. </p> <pb n="125" /> <p>— Хвала, тато! |
седне, извали се и тако лежећи чека, да га Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен оном |
ње.{S} Па тек, када би тетка отишла, да га лечи!{S} Софка није тачно знала у чему је било то ле |
о удесио и после дошао по пријатеља, да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато |
његову љубав.{S} И она, из сажалења, да га умири, утеши, јасно, раскалашно и као предајући му с |
ба сада, на свадби, седети.{S} Седе, да га светлост од фењера у лице запљускује, те да се, онак |
разболео, старац није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и |
што ми се никада не јави, када дође, да га видим.{S} Колико пута питам оне моје за њега и за св |
S} Замрсило јој се платно и зове је, да га она одмрси.{S} Софка одмах одлази.{S} На први поглед |
ино ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакујући |
креће.{S} Она, не могући да устане, да га као што треба дочека, поче се извињавати:</p> <p>— Н |
сигурно тамо над Томчом нагињући се, да га удари, викну:</p> <p>— Зар да ми није онај, твој ота |
били, и како су то смели да допусте, да га не чувају, чак и да погину за њега? — Зар смо знали, |
они које мало дете са средине улице, да га не би који коњ или товар прегазио, или да коме одгов |
.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а на |
ви из куће зато тог дечка и послали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не с |
ишом износили и склањали у комшилук, да га не би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире по |
до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, ра |
на, тада први пут, не изишла за њим, да га испрати, осветли му пут, него скамењена, гола, само |
ом до капије, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба п |
е к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по челу.{S} И од тог силног ударца |
шен.{S} Сваки час се трзао и плашио, да га она неће призвати себи, неће трпети код себе, у соби |
акар ноћу, у спавању, <pb n="139" /> да га ижљуби.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нема ј |
а њега спрема себи за заменика.{S} А да га је највише волео, видело се по томе, што га код „поб |
ире, заповеда јој и никако јој не да да га много љуби и милује.{S} Једино што би јој покаткад с |
вен широком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе и осећајући |
а томе не остаде.{S} Томча, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју да му поручују и п |
ак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не она, него Магда, тобоже на своју руку, шаље.{S} Н |
а кратким и нежним прстима, чекао је да га Арса сасвим скине.{S} Појас, силав са пиштољем, јата |
довело, поче да виче: како је време да га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора зн |
е, почне на сав глас.{S} Мати не сме да га прекида.{S} Само га отуд, из обасјане собе, слуша.{S |
заиста то он, отац, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, или га |
ле да нарочито ракијом не треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и послали, |
боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.{S} И на свакој служби у цркви и на сваком ве |
е Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Што г |
да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> <p>Међутим све то није требало.{S} Одав |
ази, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим његовим ноћним доласцима, у мало |
носно, раздрагано креће, и још тражи да га она, поштујући га, двори и услужује.</p> <p>После ов |
уком држећи га испод пазуха, продужи да га она води.{S} Он тресући се, ослањајући се и пипајући |
очесмо за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — у мало нас не поби.{S} |
покушавала да се противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чисто испитујући гледа и противи |
— јер на коњским колима нисмо смели да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је |
да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није био баш толико стар.{S} Али о |
им је велики и страшан изгледао — ни да га погледају, поздрављале би га:</p> <p>— Дође ли, бато |
ко но мушко.{S} И зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и пос |
ба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништ |
над осталим слугама натреса, тражећи да га, као најстаријег, дворе и служе, те тако Софка потпу |
дан преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече |
ему, са свећом.{S} Поче обигравајући да га, и то одозго, са рамена, свлачи.{S} Марко, једнако с |
и се, пресамићен, иде сам, не дајући да га дете води, већ замахујући оном другом руком чак иза |
ти, наслањати, да не падне, чекајући да га Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасивати |
ти, у којој био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала са |
p>И са њом поче да се пење, пустивши да га она води.{S} Тобож он не зна пут, не зна степенице, |
пролазника он овлаш само куцне, тек да га овамо у кући чују и што пре му отворе.{S} Одмах за к |
Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S} А |
нако се на сина дурио.{S} Није могао да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друге б |
весеља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, тако су поред њега истрчавале, витлале се, н |
за њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли, као да је само њен син, и само му она |
му није ништа наређивала, него, као да га није ни познавала, тако би га гледала неким разблудн |
а, да окреће к њему своју главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко само полож |
неко њено чедо, дело њених руку, као да га она родила, она однеговала.{S} А у ствари то је и би |
и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник није могао на време наћи, када се то десило, |
нску како се купа и чешља косе и као да га к себи зове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да г |
овор удари, избије, отера, чисто као да га поче молити:</p> <p>— Знам, видим...{S} Видим, али х |
примећавала, како би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога сл |
лаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо кућ |
к њима све ређе и ређе долази, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим његов |
у Марковој кући.{S} За њега се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, највише воли и да њега |
ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} |
смилује, да га не омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакујући себе, зато је унезверено г |
ом његовом сумњом, поче чисто плачно да га кори.</p> <p>— Зашта, тато, за какву ме ти држиш?{S} |
се, и сам видиш.</p> <p>Марко, место да га, као други пут, на такав одговор удари, избије, отер |
ногу у чарапама грче, тресу.</p> <p>Да га као умилостиви, продужи Софка.</p> <p>— Срамота!{S} |
то ће јој увек бити тешко на души, када га види.{S} И зато ће је он стално избегавати.{S} И кад |
сва, особито код Софкина оца.{S} Никада га овај није питао од кога је узео новац, које имање за |
То ли ви хоћете од мене?</p> <p>Никада га Софка не виде таквога.{S} И што најстрашније <pb n=" |
да окуси штогод.</p> <p>— Ко? — погледа га у чуду ашчика.</p> <p>- Софка!{S} Зар дете да не јед |
ји, која једнако око њега облеће и чија га топлина и јара из њених још здравих крупних прсију ч |
, својој, ако да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи му уз колено, прави му цигаре |
и из собе, да не би морао и матер, која га, трчећи зз њим, поче задржавати, од себе ногом одбац |
свекрово поче као заборављати.{S} Софка га поче у себи извињавати.{S} Пијан био и, можда, свекр |
Тако, свекре, тако, тако!</p> <p>Софка га поче водити.{S} Прво она коракне, на горњу степеницу |
можда намештала оца у постељу, поливала га водом, освешћавала. </p> </div> <pb n="116" /> <div |
олела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубила.{S} А сутра, после венчањ |
и руке у којима је нешто држала, чекала га је.{S} Свекрва је, као увек, мирно и прибрано седела |
вивши цигару и пушећи је полако, чекала га је.</p> <p>— Снашке, звала си ме? — упита је Тоне ме |
није, и с тако хладним устима, пољубила га у руку, и затим, измакнувши се, остаде стојећи, јасн |
на већ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, показала да пристаје — он ипак поче:</p> <p> |
ше дана као одстранила од себе, осамила га, те он већ почео да и не осећа њену снагу, њу око се |
ај вечити страх, трепет од њега, манула га и оставила, да и даље наређује, заповеда и грди слуг |
је био клонуо и дубоко спавао.{S} Сама га је распасала, свукла и готово унела у своју постељу, |
оже.{S} Пада.{S} Руке, лактови и колена га издају, јер га оно женино цвиљење као неко уже око в |
{S} Испод очију, кроз крајеве очне, она га поче гледати.{S} После испита сада први пут га виде |
самићеног, црног предаде јој га.{S} Она га однесе Марку.{S} Марко, нестрпљиво, да се једном већ |
е са тим Јусуфчетом и забављала.{S} Она га поучавала свему: и читању, облачењу и говору.{S} И м |
аљине од његове развијене снаге.{S} Она га овамо, у постељи, у брачној кошуљи, у мору од те све |
је у чело, осети јој мирис косе.{S} Она га поново пољуби у руку.</p> <p>— Нека си ми благослове |
леву, јер му она беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, али не као свакада за прсте, већ одозго |
уплашен. </p> <pb n="52" /> <p>Али она га позва.</p> <p>— Дај руку!</p> <p>Он јој пружи слобод |
{S} А у ствари то је и било.{S} Јер она га је готово и научила како да се носи, како опасује, ч |
јој руку.</p> <p>— Целивај!</p> <p>Она га целива, али се трже уплашено и поче да блене.</p> <p |
та било, ма какав грех наступио — отера га, најури.{S} Јер, после овога, за Софку све се свршав |
служењу, облетању око Марка.{S} Тодора га је једнако служила, својом руком додавала чаше, мезе |
еле ноћи отворена да стоји.</p> <p>Арса га први виде, и преплашен одјури унутра, у кујну, код г |
на искап.</p> <p>— Да намештам? — упита га жена стојећи пред њим мирно и некако учмало.{S} Из њ |
мићена у кућу хукћући:</p> <p>— Ох, шта га не шаље? ..{S} Па бар да јаве...{S} Изедоше ме! </p> |
} И да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не она, него Магда, тобоже на |
же око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се опет вра |
о!</p> <p>Брзо изиђе, није знала каквог га је оставила, да ли онако напред раскопчаног и масног |
о се и сам тај сељак био изненадио, кад га је, прелазећи у Турску, нашао одмах на самој граници |
тац њен.{S} Софка од среће претрну, кад га спази, и у мало, заборавивши се, не потрча к њему.{S |
ница.{S} Он застаде гледајући горе, где га пријатељ, ефенди Мита, гологлав, једва држећи се, оп |
осмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу механску, да се одмори, док ми спрем |
и преко седла гуњу и бисаге.{S} Проведе га и окрену улазу, од седла једну узенгију поче тако да |
ео, кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само вид |
тим њеним цвиљењем пада на главу и бије га у теме, у мозак.{S} И једва, помоћу лактова и колена |
од њега за радњу, није вратио; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго по |
пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућ |
епа.</p> <p>Али у том одоздо дете, које га је било довело, поче да виче: како је време да га во |
p>— Како да не, како да не? — заглушује га са свију страна.</p> <p>Долазе до степеница.{S} Он з |
е пређу — почео водити са собом и после га готово никако од себе и не пуштао.{S} Само на Божић |
н, којим је Софка била покривена и тиме га упрља, повреди, пажљиво био савио крај и одгурнуо од |
у од куће, и само општио са слугама, те га тако једног дана тамо затекли и мртвог. </p> <pb n=" |
Ако, ако, добро нам дошао! — предусрете га мати.{S} И кад дође до ње, брзо му изнесе троножну с |
силава.{S} Али застану, јер виде да ће га опазити Арса, који му се приближаваше доводећи алата |
е је утврђивало у том предосећању да ће га заиста заволети не то, што је бивао све изразитији и |
ито њега, мужа, Томчу.{S} И то можда ће га тако истински заволети, како се никада није надала.. |
зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и после толиких грдња и |
одмах би окренуо да је храбри: како ће га сигурно послати ове суботе, јер откада нису ништа па |
чајно гледа, молећи за опроштај, што ће га ето обрукати, осрамотити.{S} Али Софка му мимиком од |
Чак, можда, ко зна, дај Боже, заволеће га онако како је сањала, сневала...{S} А највише је утв |
{S} Већ беше мало узрастао.{S} Науснице га огаравиле, подбрадак се заоблио, вилице му постајале |
чистећи руке од брашна о скутове, поче га поздрављати:</p> <p>— О, пријатељу, пшенице да поспе |
раскалашно и као предајући му се, поче га уверавати:</p> <p>— Волим, волим, тато.{S} Све вас в |
Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасивати, али с муком, јер цео његов доњи део тела, |
седне.</p> <p>— Седи, одмори се! — поче га нудити усрдно.</p> <p>Арнаутин бојажљиво, као укочен |
а стуб куће.</p> <p>— Седи, седи — поче га нудити она дајући <pb n="58" /> му кафе и дувана — з |
Софка, заборавивши се, подиже се и поче га заустављати: </p> <pb n="211" /> <p>— Не, тато.{S} Н |
хоће, већ да је варошанка.{S} А највише га порази, кад спази ашчикину голу руку, подбочену о ку |
готово сам.{S} Софка и Тодора испратише га до капије, и одгледаше како поштапајући се, пресамић |
о у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га у хан рањеног.{S} Куршум му остао у трбуху.{S} Истин |
да она то...</p> <p>И зато Софка, да би га сасвим уверила, мораде издржати до краја његов грозн |
продају кућу више њему за љубав, да би га учинили својим „чираком“ врстом слуге али њиховим на |
ирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стегао, опасао.{S} После једва промуца |
, једнако стојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита:</p> <p>— Јесу |
међ сватова и издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што се виш |
ук и плач Софкин сигурно чути, па да би га као заглушила, она се гласно са свима испред њихне к |
реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би га одједном пресекла, сасвим разуверила, као увређена т |
н остајао на само без ње, онда, када би га она, или услед посла, или услед заморености и засиће |
ојас, није се добро закопчао, почела би га сама дотеривати, и то више из сажалења.</p> <p>Он јо |
> <p>— Ево ме, тато.</p> <p>И љубила би га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изговарајући се к |
се над Циганина дижући руке, којима би га смождио, само да се овај опет успротиви.</p> <p>Опет |
овори с њим.{S} Никада, већ само кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је она |
м, сигурно био лакши, блажи, и слађе би га подносила... </p> <pb n="119" /> <p>А овако?</p> <p> |
ао — ни да га погледају, поздрављале би га:</p> <p>— Дође ли, бато?</p> <p>— Дођох! — Кратко, с |
нож око срца секло.{S} Али опет, чим би га она позвала, а морала би тада подешавати глас да јој |
о, као да га није ни познавала, тако би га гледала неким разблудним, помућеним погледом, од чег |
огла да ради што год хоће.{S} Колико би га пута, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, она натра |
ђена, што јој се у њен посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, после ће она.{S} Са девером зајед |
ј, неопраност и крпе.{S} Устаде, пољуби га у руку и истински кајући се, што га је синоћ толико |
а Софка до њега и <pb n="176" /> пољуби га у руку.{S} Он као да осети како Софкин пољубац запах |
ће.</p> <p>Кад испаде пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није имала.{S} Он се трже, изненад |
/> <p>— Збогом, тато! — Приђе и пољуби га у руку.{S} Осети како су му руке, прсти, сасвим хлад |
она обрадована његовим доласком пољуби га у руку.{S} И он, окружен њима, поче да се пење и да |
ама.</p> <p>— Како си, тато? — поздрави га Софка и приђе му руци. </p> <pb n="242" /> <p>Он је |
гда, која, не смејући да уђе и поздрави га, док не буде позвана, навлаш по кујни поче да премећ |
м!</p> <p>— Срећан ти пут! — отпоздрави га Софка и оста светлећи, док се он, одударајући од ала |
>— Чедо, Софке!{S} Иди, чедо.{S} Остави га, Софке!{S} Иди, иди од њега!</p> <p>— Ништа, нано.{S |
у суву, хладну руку и љубећи је, ослови га:</p> <p>— Добро дошао, тато!</p> <p>Он као устукну.{ |
ом: „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви га гласно питају:</p> <p>— Свекре, на ћев ли си?</p> <p |
тела из радозналости да оде горе и види га, па пењући се на степенице почели да вире кроз решет |
рнаутина, — поче јој наређивати. — Нађи га и питај: да ли може што мешено да му понесе.{S} Посл |
.{S} Гледао је ту варош, тај свет, који га толико у потаји као сигурно чекао да види понижена и |
а ће.{S} Окреће се своме грнетару, који га у корак прати, и грца, муца:</p> <p>— Алиле, де, син |
види да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли, таквога мужа, још дете!{S} Знала је да |
дечком) дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бојао се да много не „преучи“, ра |
у сасвим код ње обезобразили и обрукали га, викну заустављајући:</p> <p>— А бре, не тамо! </p> |
вако дете, не би сасвим заборавила, или га чак омрзла, што никако к њима не долази, што њу и „м |
лако, са својом...{S} А овако, оставили га самог, и то овде, у вароши, где то није обичај, не з |
а да полети, падне му око врата, загрли га и од радости, због толиких мука, што су због њега пр |
стављани за меџлисе и за судове.{S} Они га призивали к себи, дружили се с њиме.{S} Приликом суђ |
му не смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младенци могу...{S} Ако не, ја |
тер јој, стаде пред њу уплашен.{S} Мати га мимиком посла да иде у чаршију и зове јој Тонета.{S} |
поче се правдати одлазећи.</p> <p>Мати га отпрати до капије, а Софка оста у кујни перући шоље. |
оруком: да или долази кући и не срамоти га, или ће он своју кћер натраг узети.{S} Томча наводаџ |
е је не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растанку у руку, осетила у шаци дукат.</p> </div> |
м. — И бацајући се сину о врат и љубећи га страсно продужавала би. — А сад у здрављу и срећи да |
почеше.{S} И саме жене одахнуше видећи га расположеног.{S} Јер због њега до тада нису смеле да |
укла.{S} Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушајући његове неприродне гласо |
га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха, продужи да га она води.{S} Он тресући |
стане, па онда се окрену к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини, а осе |
ма запушио му и очи и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата ује |
заносећи је око њега и као обгрљавајући га, могла до самих му уста чашу приносити.{S} То је доч |
шију, и чисто стидљиво, као умиравајући га, промуца:</p> <p>— Ћути, алате!</p> <p>И пусти му ди |
павао, да капију отвори, већ одбијајући га од капије, рекла:</p> <p>— Немој ти.{S} Ти када отва |
игурно није никако ни спавала, чекајући га.{S} Чак није дала момку, који је као увек наоружан и |
сте живи?</p> <p>Софка, и сама чекајући га са свећом више главе, испред кујне, укочи се од оног |
илазио руци за благослов, благосиљајући га, говори:</p> <p>— Аферим, синко!{S} Аферим, Николчо! |
пила је, да их, како је почео а знајући га какав је, на послетку сасвим не остави, и никада се |
урећи кроз шуму, кроз таму, заклањајући га од месечине, однео га у хан.</p> <p>Тамо, прегледавш |
она одмах тога Арнаутина, и не питајући га да ли он може, почети да саветује како ће да пази да |
у, онако како се још ноћас, испраћајући га, обукла на двоје на троје.{S} Сада, одозго, из соба, |
ола скида.{S} Сам га понесе и осећајући га на леђима, грлећи му <pb n="227" /> око свог врата и |
!</p> <p>— Зар и ханове? — као кушајући га питају неки.</p> <p>— И ханове, и све! — Па се окрен |
бежао од ње.</p> <p>Она и не слушајући га, јер је увек од њега такве одговоре и добивала, враћ |
, без игде ичега, и са језом дочекујући га поче себи да пребацује: што се није сетила и кришом, |
креће, и још тражи да га она, поштујући га, двори и услужује.</p> <p>После овога, све је то нес |
прошевину, и пре но што она, пољубивши га поново у руку, пође вратима — устаде и дође до Софке |
ко жудне биле весеља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, тако су поред њега истрчавале, |
вим заогрне, увије, него само набацивши га, увијајући више главу, да је ко не види, изиђе.</p> |
њега, нико не послужује њиме, не троши га.</p> <p>Као свакада, не изненађена већ навикнута на |
се враћа.</p> <p>Колико пута, када јој га по толико месеци он никако не пошље нити јој ко друг |
И онако пресамићеног, црног предаде јој га.{S} Она га однесе Марку.{S} Марко, нестрпљиво, да се |
Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га они још толико поштују, да ето сада његово јединче и |
служавником, те матер прекиде.{S} И док га је Софка служила слатко, смешећи се што он не види, |
де да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе и осећајући га на леђима, грлећи му <pb n="22 |
лецао и посртао.{S} Ипак издржа.{S} Сам га унесе, положи по поду, преко белог чаршава и намести |
о, од тога се уплашио, цурукнуо и силом га кући донео, — он је сав по алату полегао.{S} Рукама |
едну, она већ другом готовом, запаљеном га нудила, он сав блажен, срећан, разгрнувши мантију и |
чића дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кришом га ноћу одводили у друга племена, само да Маркови не до |
не може одмах да се катанац откине, он га изби чизмама, заједно са бравом.{S} И Софка виде как |
одрастао мало, прешао десету годину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови |
S} И заиста, тај је сељак отишао, нашао га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А |
аном, јабучица била испречила, и готово га гушила, не гледајући никако у Софку, продужи сам себ |
слуга, Арса.{S} Софка смејући се, благо га предусрете.</p> <p>— Знам, знам, Арсо. — И у том сти |
таму, заклањајући га од месечине, однео га у хан.</p> <p>Тамо, прегледавши и видевши колико су |
уми, на по пута стала, устукла.{S} Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушају |
кну од неке дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се он на њу.{S |
смен.{S} Отац га као ожењеног (а оженио га, по обичају, рано, дечком) дао у манастир, да учи.{S |
д.{S} Горњи спрат куће подигао, окречио га и ишарао резбаријама.{S} Собе <pb n="4" /> је раскош |
ас и сва половина дрхти, тресе се, како га колена, бутне кости издају, нихају се.{S} И како и о |
у гледале и пиљиле, бодро мотрећи, како га Софка држи за руку, како се мучи, да му малу детињу |
а је била спремна на то, јер чу се како га утишава:</p> <p>— Де, де... газда-Марко, знам ја...< |
Муса, јеси ти, Муса? — чуше Цигани како га одозго поче ословљавати ефенди Мита.</p> <p>Они, рад |
аних ноката.{S} Он, гледајући у њу како га са пажњом, милошћу, на очиглед свију води, држи за р |
во на голом поду спавао је.</p> <p>Како га увели, тако и заспао.{S} Спавао је мирно, дубоко, са |
олико воли, једнако лаже за њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли, као да је сам |
Хоћу ја! — И сва срећна, јер зна колико га тиме изненађује, смешећи се, поче да му се уноси у л |
наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати сасвим малакса и готово паде од |
била би се, али она, гнушајући се, само га одбаци од себе и изађе, закопчавајући се.</p> </div> |
е, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита:</p> <p>— Јесу устали?</p> <p>— Јесу, јесу, г |
.{S} Мати не сме да га прекида.{S} Само га отуд, из обасјане собе, слуша.{S} Софка по материном |
ице, стоји напуњен сатљик вина.{S} Само га по том памти, а више ништа.{S} А после су јој причал |
Магду замоли да му доведе коња.{S} Само га Софка опази.{S} Истрча за њим.</p> <p>— Куда, тато?< |
о за себе, али је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу м |
, ја...</p> <p>— Можеш ли? — доброћудно га поче питати ефенди Мита. — Како си?{S} Имаш ли ракиј |
пусти Васки онога њенога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека пред амамом на мосту.</p> <p>— А теби |
а упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи.{S} Ц |
јаче поче да удише тај трулеж.{S} И то га поче као освешћивати.{S} Сети се свега.{S} Последњи |
акве своје неприлике, оваког мужа, зато га сада тако очајно гледа, молећи за опроштај, што ће г |
у, која већ беше осветљена од огња, што га деца рашчаркала и већ се начетила око њега, па онако |
у гласу нечега плачног, прекорног, што га је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и сав |
.{S} Кости му се у земљи превртале, што га, по обичају, младог, још као дете, оженио, када ништ |
е највише волео, видело се по томе, што га код „побратима“ остављао, нешто стога што је ближе б |
уби га у руку и истински кајући се, што га је синоћ толико узнемирила и уплашила, промуца:</p> |
де, него више што није то ко други, што га неће други видети, зарадова се.</p> <p>— Магда?{S} З |
е мушко, његов наследник?{S} Да ли, што га њене танке уснице, детиње али црне очи и мало, тамно |
оред њега, заустављао.{S} И срећан, што га се не боје, не страхују, обгрљавао би по коју око ст |
авало, чиме се поносио, било је то, што га због те његове учености а и отмености почели први бе |
ж толику љубав према њему, те зато, што га бајаги толико воли, једнако лаже за њ и оволико га у |
p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Што га толико држи код себе?{S} Мало се он крви са том прок |
мирно.{S} И од целог поздрава само што га упита:</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох! —Чисто мрко |
, толики је био пробирач.{S} Једино што га загрејавало, чиме се поносио, било је то, што га збо |
} Брзо, као увек, понизно и радосно што га она зове, што може да је послужи, дотрчао би к њој и |
јој од сада увек бити на терету, пошто га она собом, жртвујући себе, својом удајом, и одржава |
испред њега, чека, док попије, и пошто га понова пољуби у руку, узима од њега, да наслужи друг |
ти дан и празник, дедо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха |
p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S} Само је један пут лупнуо алком, а она, мати, |
њега као и друге бије, није могао, јер га је и он много волео.{S} Истина, то никада није казао |
ао да се томе досећао свекар Марко, јер га је видела како се он све више и јаче пробија измеђ с |
} Руке, лактови и колена га издају, јер га оно женино цвиљење као неко уже око врата стеже, не |
а да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео како срећан облеће око ње.{S} За Софку је јасн |
рака скљока.{S} Опет се она враћа, опет га изува.{S} Слуге тада морају да беже у комшилук, јер |
е, само што поче да брише чело.{S} Опет га обузе страх, опет малакса, осети неко кркљање, тупо, |
гледати.{S} После испита сада први пут га виде целог.{S} Исто онако мали, са већ широким прсим |
тио; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго потрошио.{S} Али, и поред св |
њу саопшти јој да му се надају, очекују га, јер ће он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али |
он.{S} Лице му не видеше, али по оделу га познаше.{S} За њим је силазио други, крупан, у гуњу, |
="82" /> већ на сточићу, примакнувши му га до колена, поређала пет шест чашица, а мати такође, |
коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубила.{S} А сутра, после венчања, све престаје.{S} |
а било жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити.</p> <p>Међутим дан је већ био почео.{S} По |
рно од слугу.{S} А поред тога, ма да су га остале слуге уплашено задржавале, заустављале, испад |
ије.{S} А свима је био неугодан, сви су га нерадо гледали, не што је са њима седао, него што их |
а пије.{S} Онда и полудео.{S} Држали су га и хранили везаног, горе, на горњем спрату.{S} И кад |
ало да ови суде и заповедају.{S} Чак су га на своје гозбе звали, у своје куће примали, као што |
е једнако њиме, „батом својим“, како су га сви у родбини звали, застрашивале и претиле им:</p> |
ај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га сви звали.{S} За све Маркове браственике био је он к |
у, претњи, звучи и страх, страх, што су га оставили самог.{S} Јер да су и они ту, пошто су и он |
му овај одриче, не да паре, него што су га они: она, његова Софка, и он, тобож његов зет, балав |
толико његовим бакшишом, колико што су га песмом задовољили — а знало се како је њему тешко уг |
а се за то, не сме да буде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{S} Дише толико, <pb n="21 |
упи најбоље и најугојеније јагње, одмах га до капије, испод шамдуда, окачивши омчу од старог не |
још са свирком и весељем!{S} Али одмах га разумеде.{S} Ваљда да се то што боље сакрије, зато о |
шинство.{S} Он је био и писмен.{S} Отац га као ожењеног (а оженио га, по обичају, рано, дечком) |
Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада се са свадбе врати, као да нас је хтео |
— Нећу, нећу да једем! — одсечно, чисто гадећи се при помисли на јело, одби је Софка.</p> <p>— |
зирања и одгуривања ногом од себе нечег гадног, нечистог, да Томча под тим као поклекну, сруши |
д њих, сасвим пропао.{S} По тој псовци, гадној речи, видело се да се сасвим повратио у оно доба |
ећ би почео изувати ципеле којима ће је гађати — како <pb n="9" /> ништа ниси чула?{S} Где си?{ |
у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, само ако кога примети у кући <pb n="248" /> од |
коња и од људи, у тишми рушење ограде, гажење цвећа — отуда ниједна башта после удадбе не може |
прозора, не само стакла него и ћерчива, гажењем судова по трпези, а све то праћено његовим гото |
освести, ђипи унезверено.</p> <p>— Ја, газда, ја...</p> <p>— Можеш ли? — доброћудно га поче пи |
ице, да је пробуди:</p> <p>— Газдарице, газда! </p> <pb n="129" /> <p>У то Марко дојаха до праг |
њима и понизно их моле:</p> <p>— Немој, газда!{S} Аман, газда!</p> <p>— Ђид бре! — кркљају они. |
е. </p> <pb n="170" /> <p>— Имам, имам, газда! — тресући рукама поче показивати стакло.</p> <p> |
х моле:</p> <p>— Немој, газда!{S} Аман, газда!</p> <p>— Ђид бре! — кркљају они.{S} Коњи им се п |
о продаји куће, а сва срећна што је он, газда јој, дошао и чак са њом говорио, једнако гунђала, |
да грди. — Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај и онакав пас убије.{S} |
че му показивати на кућу.</p> <p>— Ево, газда Марко.{S} Ово је мој серај.{S} Ово је та, „ефенди |
се већ начуло ко је он, тај њен свекар, газда Марко, и како ће сада сам дукат падати.{S} И зато |
тога осети тако потресена.</p> <p>Гост, газда Марко, једнако устручавајући се, рукова се са мат |
итница дознало о њима: нарочито о њему, газда Марку.{S} Од скора су се били доселили из Турске. |
се како га утишава:</p> <p>— Де, де... газда-Марко, знам ја...</p> <p>— Шта ти знаш, сурунтијо |
једно те исто:</p> <p>— Ето тако...{S} Газда...{S} Сврши се...</p> <p>И када поче падати ноћ, |
— Марко, — али се брзо трже и поправи — газда Марко, — ако смо и Цигани, и ми душе имамо.{S} Не |
ђен, одговори: </p> <pb n="178" /> <p>— Газда Марко, свирка моја, образ мој!</p> <p>И клечећи ј |
чици до врата собних не угаси и да онда газда излазећи не наиђе овамо у мрак, час опет овамо, н |
.{S} Ено млада, пуна и чиста лица, Ната газда-Миленкових.{S} Она се увек, сваке недеље, са оцем |
к сена или траве дрема, чека, док његов газда посвршава одређене послове: довољно насече дрва, |
е Аритон наводаџија.{S} Нека он оде код газда-Марка.{S} Нека му јави да довече дође на „пијење“ |
, и тамо ка свекрви викну:</p> <p>— Оде газда и посече алата!</p> </div> <div type="chapter" xm |
дарице, ете, послали ме, да кажем да је газда убијен.{S} Убијен је газда, газдарице! — понављао |
аци, то не знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је у вароши, бар он треба да зна кака |
кажем да је газда убијен.{S} Убијен је газда, газдарице! — понављао је, једнако бришући зној п |
т.{S} Јер довољно је било рећи: „Ово је газда-Марков стриц, деда или род“, па да сваки, ма ко б |
слуга, чирак, носећи из чаршије што је газда за кућу накуповао, а обично на машине навлачене и |
ећ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку, морати на то пристати.{S} Али ипак, ипак н |
узду и за узенгије придржи, како би се газда што лакше скинуо.</p> <p>Марко, као увек, сишавши |
како то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она онај и онакав сан снил |
и пазио, чу се како викну:</p> <p>— Уби газда газдарицу!</p> <p>Софка, овамо у постељи, готово |
досни, што су тако видели да им је нови газда не само као стари, већ и силнији.</p> <p>И како с |
ихове куће умножио је највише исти овај газда Марко, када је, после оца, предузео старешинство. |
гог новца, какав се зна да само он, тај газда Марко, има, него да ће најзад морати да наступи о |
тећи се и чисто стидећи се, што он, њен газда, чак и о њима, њенима, води бригу.</p> <p>Горе, у |
м њен, не неки други, страни Томча, син газда-Марков, него <hi>њен Томча</hi>, као неко њено че |
, алат!</p> <p>— Живи ли сте? — Чу како газда само ослови и брзо поред њега на капију промину.< |
новца, има своју кућу, а од њих, својих газда, од четир и више година неподигнут ајлук.{S} Али |
И после ће му испричати о њима, својим газдама:{S} Софки, матери јој, оцу, а највише о њихном |
гла што лепше и више овамо њима, својим газдама, да понесе.</p> <p>— Магдо! — понова је зовну м |
огати и она улазила у ред имућних жена, газдарица.{S} Ништа и нико код ње није могао да изазове |
Арси, да све уреди а особито да се она, газдарица његова, одмах обуче као што треба, и спреме с |
да је газда убијен.{S} Убијен је газда, газдарице! — понављао је, једнако бришући зној по кошча |
она њега пита.</p> <p>— Па шта знам ја, газдарице?{S} Знаш ти газду.</p> <p>Али одмах би окрену |
јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, еј, газдарице, нисмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није било још |
p> <p>— Како?{S} Где?</p> <p>— Не знам, газдарице. — Исто онако укочено стојећи, бришући зној и |
ни у свекрву: </p> <pb n="223" /> <p>— Газдарице, ете, послали ме, да кажем да је газда убијен |
код газдарице, да је пробуди:</p> <p>— Газдарице, газда! </p> <pb n="129" /> <p>У то Марко дој |
и преплашен одјури унутра, у кујну, код газдарице, да је пробуди:</p> <p>— Газдарице, газда! </ |
да се нађе, послуша, нарочито да је око газдарице, одговарао је:</p> <p>— Нека умре и она! — И |
али?</p> <p>— Јесу, јесу, газдо.{S} Ено газдарице по кујни, спрема.{S} А Томча (син) тек што се |
о, чу се како викну:</p> <p>— Уби газда газдарицу!</p> <p>Софка, овамо у постељи, готово се обе |
погођен тим већ заборављеним од старога газде суровим и заповедничким гласом, дотрча уплашен:</ |
је шта од њега узимао, као што су друге газде и учиниле, те поново дошли до већ проћерданог и п |
се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и насмејали им се за ту њихову „сељачку“ |
главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко само положи руку на алатово чело, н |
држећи више себе чирак са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући капију, |
чишћује, да се зна чија је земља: да ли газдина и турска, да ли њихова.{S} Тада се видело да им |
без душе истрча овамо ка капији, кад чу газдино као увек кратко и набусито:</p> <p>— Ја! </p> < |
у село, да тражи и убије онога Ахмета, газдиног крвника, док у ствари отишао и он у хан, код Т |
а.{S} Онда се поче пети ка чаршији и ка газдиној кући, док њему, приметивши како се већ приближ |
по вароши, причати и трубити о доласку газдином, о силним поклонима што је тобож донео.{S} А т |
, чисто увређено. — Ту сам, куда ћу ја, газдо!{S} Ту сам ја!</p> <p>— А како твоји на селу, јес |
м гласом, дотрча уплашен:</p> <p>— Шта, газдо?</p> <p>— Коња, чизме очеве! — цикну Томча на Арс |
, псу!...{S} И говорим њему: „Пусти ме, газдо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме |
о:</p> <p>— Ох, бре, газдо!{S} Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су други помагали, придржавали Мар |
е, грцао је и плакао:</p> <p>— Ох, бре, газдо!{S} Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су други помага |
јесу здрави, живи?</p> <p>— Живи, живи, газдо! — поче Магда, једнако вртећи се и чисто стидећи |
<p>— Јесу устали?</p> <p>— Јесу, јесу, газдо.{S} Ено газдарице по кујни, спрема.{S} А Томча (с |
у не поче и самога мртвога Марка, свога газду да грди. — Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, |
са пребаченом уздом о ункаш чека свога газду, Томчу, да изиђе из собе, уседне на њ и отпутују |
очима, одморан, осећајући на себи свога газду, како на њему слободно и стегнуто седи, ситно, ве |
мора де се уда, истина за најбогатијег газду али још сељака, тек што се доселио, и то за мужа, |
пе да испред куће, кућњег прага, стигне газду, узме алата за узду и за узенгије придржи, како б |
— Па шта знам ја, газдарице?{S} Знаш ти газду.</p> <p>Али одмах би окренуо да је храбри: како ћ |
ране цуре млазеви воде, и почне гледати газду својим засићеним очима, овај би му онда, забацују |
накуповали и понели својима у село.{S} Газе све испред себе, нарочито Цигане, и Циганке.{S} Ци |
ованом потпетицом од чизме, са мамузом, гази и скида катанац.{S} Од беса, што не може одмах да |
женио: </p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем |
ављали.</p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем |
</p> <quote> <l>„Хаџи Гајка, море, хаџи Гајка девојку удава“</l> </quote> <p>Мати јој последња |
/p> <quote> <l>— Хаџи Гајка, мори, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дав |
на свирка, песма:</p> <quote> <l>— Хаџи Гајка, мори, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дав |
их удавао и женио: </p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем |
једнако понављали.</p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем |
свирком и песмом:</p> <quote> <l>„Хаџи Гајка, море, хаџи Гајка девојку удава“</l> </quote> <p> |
на му се не виде.{S} Џепови са колутима гајтана сасвим се изгубили у трбух и у појас, и једва с |
а њега кроју.{S} Чакшире мало уске, без гајтана, јер су оне лакше а скупље стају због тежег шив |
ко обријан, у широким мор-чакширама без гајтана, с бројаницама, ситним брзим корацима стаде он |
у чохано одело обучен.{S} Истина редови гајтана, што су из појаса његова излазили и низали се п |
иле дугачке, још мање широке и испуњене гајтанима, већ уске, кратке, да би им се што више видел |
и ногавица од поређаних златних, жутих гајтанова.{S} Софка их је већ јуче пробала, да види да |
велики грумен соли, каце пуне зејтина, гаса, али увек највише барута и олова и оружја.</p> <p> |
, млако, ширећи од себе задах проливена гаса.{S} Ма да су одавно сви по кући будни, опет се ник |
чно, пре но што леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу к |
огорела је до дршке чирака и расцветана гасила се ширећи задах.{S} А он, младожења, до њених но |
секла зурла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта <pb n="201" /> ће од беса |
колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни како му један опанак остао тамо негде <pb n= |
приметивши <pb n="20" /> их, го, само у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подска |
оде и развејан пепео услед затрпавања и гашења огњишта.{S} Једино, одозго са горњег спрата, кро |
а, на бунару, јасно се оцртавала велика гвоздена кофа; са ланцима место ужета.{S} Из кујне поче |
ачени о хладњак, лелујали су се дугачки гвоздени фењери, са својим тешким, масивним, црним и за |
спуцаним плочама и са мрачним, на свод, гвозденим прозорчићима, поређаним до испод самог крова, |
е“, а около по сводовима, по „курнама“, где је био потпун мрак, <pb n="151" /> горела су кандил |
љускају.{S} А из крајњих тамних кутова, где се од паре нису могле да виде, почеше гласно да пев |
те широке тепсије; па онда испред њега, где он седи, сухе степенице, које воде на горњи бој, а |
ће.{S} Сигурно ће опет из оних сандука, где су новци, какав дар, каква низа дуката.{S} Зато Соф |
pb n="13" /> онда би отуда, из чивлука, где су били затворени са свирачима, које наместе у друг |
уће, и око куће, и чак овамо око штала, где је била стока и са њом сасвим стари, бабе и старци, |
е, да јој лице и пун врат са модринама, где је јаче било стегнуто, бивају сасвим слободни; да с |
Зато их увек и било по околним бањама, где су се опорављали од неуредна живота, да би се после |
се по таванима, завлачила по кутовима, где је ту ствар, ко зна кад и како, угурала.</p> <p>Соф |
је за то време износила из оних долапа, где су биле савијене спаваће хаљине, покривене белим ча |
е за Марком.{S} Виде како он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они сандуци, не ру |
да ли се не чује што из онога сопчета, где је Софка и одакле се видело како још прска свећа.{S |
едино из оног тамо кута у дну дворишта, где се сливала и скупљала нечистоћа, заударало је, на ђ |
тамо у селу код својих синова и снаха, где је била као неки старешина, јер јој муж умро, али, |
S} Тако би јој и остраг и испод пазуха, где је тај јелек био мало исечен, кад би заносила руком |
ице, кроз капиџике, из споредних улица, где нема метежа, већ се чује како иду жене, старке и сл |
ту пао.{S} А отуда, из оне велике собе, где је свекрва са окрвављеном главом ничце лежала, једн |
ошао и упутио се, поред чесме, на ниже, где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, кој |
по калдрмисаним авлијама, а из чаршије, где је велика капија и кафана, на махове поче допирати |
руке једнако иду по појасу, под мишке, где се обично држи нож.{S} Уби је тај страх, да крв не |
.{S} Није се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код |
ок и сав црн.{S} Једино у средини горе, где су била стакла кроз која је у амам долазила светлос |
тепеница.{S} Он застаде гледајући горе, где га пријатељ, ефенди Мита, гологлав, једва држећи се |
{S} Сви они долазили су отуда из баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, к |
з оне комшиске куће, одмах преко баште, где је сада ограда била изваљена, да би се могло у њу к |
ини као неки логор, као неко одмориште, где се они сад сви са њом, својим пленом, зауставили, д |
ати грч.{S} И отуда, из штале, из куће, где се је била сакрила, почне да кија, кашље.{S} И то ј |
Зар ја не знам и не чујем шта он ради, где се луња и колико троши.{S} Главу ћу му као врапцу о |
ији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговет |
е. </p> <pb n="97" /> <p>Доле, у кујни, где се она журила и по великој синији ређала чанке с је |
врати.</p> <p>То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро почишћена, гор |
оставили га самог, и то овде, у вароши, где то није обичај, не зна се за то, не сме да буде...< |
цем.{S} Сваки час су силазиле у подрум, где је било пиће, и око бунара већ је увек по која хлад |
и, еспапи, механе, нарочито Шарени Хан, где долазе из Турске Турци и њихни сељани.{S} Свакога о |
А даље: какав изгледа, како је обучен, где седи, с ким иде, било му је забрањено да се распиту |
а огрнула, да јој не би прашина одозго, где је Софка чистила, падала и прљала јој чисту белу ко |
ли из варошке сиротиње, која се одозго, где је била скупоћа, досељавала овамо — за све њих она |
жена код свога мужа, него где се нашло, где се могло.{S} Не осећали се болови од суседних лакто |
и одведе је у чело, на најлепше место, где је био прострт душек, док су свуда около по миндерл |
горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео.{S} Понизно, са страхом, не смеј |
улицом која води право горе у чаршију, где је пазар и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није |
у собњем.{S} И тамо, спроћу ње, у куту, где је био потпун мрак, чисто се скљока.{S} Софка претр |
онесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу механску, да се одмори, док ми с |
зумевши те Арсине узвике, прекоре, као: где су они, слуге и остали сељаци, били, и како су то с |
— како <pb n="9" /> ништа ниси чула?{S} Где си?{S} Живиш ли?{S} Како ништа?{S} Зар ја, што не с |
</p> <p>— Па шта ми ради мој Митица?{S} Где је?{S} Здрав ли је?{S} И што ми се никада не јави, |
а и да пита гласника:</p> <p>— Како?{S} Где?</p> <p>— Не знам, газдарице. — Исто онако укочено |
женама, чека — и поче да виче:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>— Ево ме, тато! — Дотрча Софк |
пије чуо би се његов пун глас:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>И силином, пуноћом и раздрага |
то спречи, кратко упита Софку:</p> <p>— Где је Томча?{S} Имам нешто са њиме! — И не чекајући од |
то силно утиче.{S} И још кад он сагледа где је Софка кувала кафу: како отуда, из тамне, широке |
где она сама не може, по леђима или ма где.{S} А услед тог међусобног трљања, опет је настало |
изашао она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полумрак срушила се плачући и грцају |
о женске, када почну из цркве да излазе где су биле не толико ради службе божје, колико да их с |
јао, гледао и сам наређивао Арси шта ће где да се намести и како.</p> <p>— Ту...{S} Тако...{S} |
ао сједињавали.{S} Није се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} Ни муж код своје жен |
ма, пробајући да ли јој од тесноће неће где год пући.{S} Овлаш повеза се кратком, свиленом и за |
лом и пићем.</p> <p>Када Софку угледаше где к њима долази, сви, и најпијанији, као застидивши с |
зимале, једна другу молиле да је обрише где она сама не може, по леђима или ма где.{S} А услед |
е како он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они сандуци, не рукама или кључем, ве |
само она, свекрва, знала како изгледа и где може бити, ипак би је ова одбијала и упућивала њој, |
не прска и не тандрче, већ како који и где у рупу запао, тако застао и углављен као да се одма |
</p> <p>Ко зна како се упознали, како и где састајали.{S} Тек се почело примећавати, како, чим |
ди право горе у чаршију, где је пазар и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није задоцнила, гот |
ка одмах одлази.{S} На први поглед види где је пређа замршена, и сигурно, слободно, не откинувш |
ве и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати да премре од страха.{S} |
потребне, и за њих није хтела да зна ни где су.{S} И када би која комшика дошла, да потражи на |
</p> <p>— Па подај, нано.{S} Ја не знам где и какво је <pb n="233" /> то.{S} Иди ти и подај! — |
а се, она ће то послати пред вече у хан где је овај одсео и то још по слузи.</p> <p>И Софка по |
воје жене, ни жена код свога мужа, него где се нашло, где се могло.{S} Не осећали се болови од |
, и то не глатко, подједнако, него како где, као на басамаке.{S} И сви са великим, зимским шуба |
уга племена, само да Маркови не дознаду где је.</p> <p>Али то ништа није помогло.{S} Најмлађи и |
И ко зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче уплашено говорити:</p> |
мати, како су сплетени, не забораве их где и изгубе.{S} Сваки добивени новац од ханова њој би |
„дарови“, те њихне печене пите, печења, гибанице, од којих је силна маст цурила.{S} При уношењу |
ао да се надише.{S} Прсти су му пуцали; глава његова, већ уска, стара, спарушкана и обријана, с |
, димњак, настављао је. — А ето и твоја глава! — И од беса, пића, ударајући се по глави и врату |
ди код куће, уз огњиште, али зато твоја глава и отиде!{S} И сад тако, ето!{S} Ја, тако!</p> <p> |
ош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показујући рукама на кућу |
да, да Софку чисто у чело удари, те јој глава клону, отворише се двери са свештеником у златној |
} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљена.</p> <p> |
се спремати и за то.{S} Једино што јој глава заносила и очи јој гореле.{S} А то, мислила је, с |
реке, клапарање воденица, а више њихних глава једнолико, као из далека, шуштање топола, њиховог |
сутра видела удубљења од њених лактова, главе, како је по њему нички грчећи се лежала.</p> <p>— |
} Мати опет, једнако обучена у свечано, главе не диже од спремања колача, туцања шећера, пржења |
врату и по образима длаке од мужевљеве главе, која је, као у сваког детета, била кратко ошишан |
и држала је и више своје и више његове главе, светлећи му пут.</p> <p>Слуга, пошто још једном |
из своје собе.{S} Сва оронула, повезане главе, и са отобољеним као <pb n="221" /> на плач, врел |
ворило се, да је она увек била повезане главе, која ју је од тада једнако болела, и од које се |
се дигне.{S} И чим види Софку повезане главе, чела, и са модрицама, она, као киша плачући, гов |
<p>На капији се појави висок, обријане главе Арнаутин.{S} Софка се осмену, јер одмах виде да ј |
Велика лојана свећа у чираку, више њене главе, догорела је до дршке чирака и расцветана гасила |
ала, а сад, баш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, ту се превари!{S} Али откуд је мог |
еговом унезвереном дрхтавом грлењу њене главе, љубљењу косе, виде како он зна, да он сада може |
арала и спавала, дремуцкајући наслоњене главе на руку уз прозор, слушајући тихо дисање дечје, у |
{S} Она, као увек, спавала би подбочене главе о руку, обучена, чак и са папучама — јер, за бога |
чиниле да им се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу навлаш кратко, чисто ошишане, и |
до копита, дуга врата и лепе четвртасте главе, са паметним очима, одморан, осећајући на себи св |
рко остаде и даље тако да седи, погнуте главе, у папучама, распасан.{S} Белио му се учкур од ши |
пкољен женама, са женом, свекрвом, више главе, која, сасвим заборавивши да кука, нариче, поникл |
те руке, што му је клемпаво висила више главе и била наслоњена на праг, кроз тај праг, кроз пук |
над коритом, са уздигнутим ћемером више главе, да сви виде, да се сви зграњавају, поче из њега |
офка, и сама чекајући га са свећом више главе, испред кујне, укочи се од онога тамо на капији г |
ојка.{S} Стоји на среди, дигла тас више главе и једнако пева.{S} Пева заносно из свег грла.{S} |
, овај би му онда, забацујући узду више главе о ункаш, говорио:</p> <p>— Е, сад иди! — И заиста |
разастре, намести, донесе и метну више главе тестију свеже воде, чији је грлић био запушен зел |
ће бити од додира његових руку, уста и главе на њеним недрима, кад он падне и кад почне да је |
унесе у посао.{S} Целог дана не дижући главе ради.{S} Мати једва би је одвајала, да руча и веч |
круте кошуље, испод њене опечене сунцем главе и иза нажуљених јој и жутих руку, помаљала се и б |
о леже и покри се јорганом, чак и преко главе.{S} И тек, као одахнувши и ослободивши се од свег |
распремала ону велику корпу, што је на глави донела, са пуно остатака од пите и јела, што се н |
ану своју овлаш повезану кратку косу на глави.{S} Час пође лако, умори се.{S} Једва вуче на бос |
миловао је по њеној уској, готово седој глави. </p> <pb n="132" /> <p>Њу то још више потресе:</ |
сав срећан, остаде држећи руку на њеној глави, коси.{S} Софка, осећајући врелину и тежину његов |
ава! — И од беса, пића, ударајући се по глави и врату, заждио би онда чак до капије, да би се и |
зиле и улазиле, као маљеви је лупају по глави и у мозгу јој остају.{S} А песма, звук тасова све |
уз образе наслоњених ручица, ознојених главица са ретком косицом и још меким темењачама.{S} И |
ковчег до зида.{S} И подупирући својим главицама његов велики, тежак и стар поклопац, извлачил |
а, Софка, последњи изданак од породице, главне куће; да ће се њоме свршити и утрти све.{S} Али |
ај жагор.{S} У осветљеном ваздуху изнад главне чаршије, пазара, само се дизао и лелујао облачак |
о увек, све је то извршивао Тоне, њихов главни момак, који је још под дедом Софкиним био доведе |
ад нико од њих није био, већ увек њихов главни момак.{S} Још мање их је било на чивлуцима и вин |
сну није га снила а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сада ето тај Софкин прос |
везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главно да што више своју лепоту <pb n="11" /> и снагу н |
ило.{S} Ма да им је магаза била горе, у главној чаршији, и у њој се увелико држала со и конопља |
ма своју кућу и све у њој, као што је у главној њиховој.</p> <p>Сама Софка увек се са језом и с |
бивала онако свежа.{S} Од немирна сна и главобоље, почињу јој бивати тупа.{S} Она би мислила да |
дирека кућног и поче се уз њега леђима, главом уздизати, наслањати, да не падне, чекајући да га |
рата.{S} Софка, као тресући се од језе, главом забаци косу.{S} Осети како јој се она по леђима |
устима, искривљеним лицем, гурајући је главом у трбух, грлећи је по куковима кидао јој месо и |
се само како се, да не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а једва држи узди |
вануло се сасвим.{S} Марко показа слуги главом, да прозоре застре каквим покровцем.{S} И када у |
и свршити, овако ће за све њих платити главом и њу, <pb n="252" /> Софку, бабу своју, проклиња |
— поче је Магда нудити њим, показујући главом. — Ово ти је послала тетка Стоја и молила ме, Бо |
{S} Али јој мати не даде.{S} Показујући главом у кујну на ону корпу са јелом и комађе пита, поч |
смехом погледа и као поздрави климнувши главом.{S} Излазећи на капију осети само како јој лице |
<p>— Иди и донеси „оно“ — И показа јој главом на кућу, на мало сопче у коме су закључани у ков |
о полици, оцртавао — посрћући, с тешком главом, коју је осећала да већ једва носи, оде и паде о |
ике собе, где је свекрва са окрвављеном главом ничце лежала, једнако се чуло њено цвиљење, и то |
стивши руке на појасу и с мало нагнутом главом к њему, да жељно и с пуно поштовања слуша шта јо |
а својом шупељком међ рукама и погнутом главом, увијеном старим прљавим женским шаловима, да му |
кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њој.{ |
није случајно погрешио.</p> <p>Софка му главом потврди да је то.{S} Он уђе и упути се ка матери |
би овај губио, као сагибао свој поглед, главу и са поштовањем пролазио поред ње јављајући јој с |
он ради, где се луња и колико троши.{S} Главу ћу му као врапцу откинути.{S} Ни ти ни он нити ик |
иза ње спусти застор, она, држећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у плач.{S} Симка, ка |
к њој, приближи, прстима је дохвати за главу, око ува и косе и сав треперећи и уздижући се на |
ренувши се од ње, све више је наслањала главу на прозор, и све више <pb n="106" /> плакала.{S} |
на падала по коси, била је овлаш завила главу великом зејтинлијом шамијом, те јој је лице одуда |
сва кућа са тим њеним цвиљењем пада на главу и бије га у теме, у мозак.{S} И једва, помоћу лак |
тала испред капије.{S} Метнула корпу на главу, те јој свилен пешкир, пребачен преко корпе, свој |
би на том јастуку, пресавијеном за под главу, сутра видела удубљења од њених лактова, главе, к |
> <p>Тако седећи не помаче се и не диже главу, ни кад уђе њихова жена са послужењем.{S} На стар |
>Не знајући већ шта ће, одједном подиже главу и погледа свекра тако очајнички, да се овај прене |
чак доћи и до тога, једнако притискује главу рукама, и јечи:</p> <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да |
своје слабости, једнако крила од Софке главу и поглед и отимала се од ње да је тако дуго не на |
дуго пијући и ронећи у корито, подигне главу мљескајући масним брњицама, из којих с обе стране |
него само набацивши га, увијајући више главу, да је ко не види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни само |
помагали, придржавали Марка за рамена и главу, која му се климатала, Арса је ипак толико клецао |
нара већ је увек по која хладила лице и главу.</p> <p>Софка се свему томе није ни чудила.{S} Зн |
почео би да је пали дах.{S} Окретала би главу прозору, и тамо на небу, међ облацима, одмах би т |
..</p> <p>И наслоњена у кревету, држећи главу рукама, осећајући како из кујне допире мирис још |
не код Софке и дигнувши руке, затуривши главу, запева тако силно, да амам као звоно одјекну:</p |
ој се од самог погледа мушких сва крв у главу пењала, ноге јој за земљу као приковане остајале |
горе, на кући побили мртву Јусуфчићеву главу, те њоме опрали грех и срамоту са кућног старог и |
чак овамо, у варош, Ахметови по његову главу не пређу — почео водити са собом и после га готов |
ручице да обвија око свога врата, своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широк |
бојећи се, ако заспи, да случајно своју главу не наслони на јорган, којим је Софка била покриве |
њући се од бола, да окреће к њему своју главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} Али Ма |
о корпе, својим крајевима заклонио целу главу, и ваљда загрејана од оне вреве, граје из чаршије |
поду, преко белог чаршава и намести му главу на јастук.{S} И када му пољуби скрштене руке, оне |
запрепашћености свих одсекао Јусуфчићу главу.{S} И онда дочекан од својих, праћен њима, халака |
Арса, кад моли да иде и оном псу откине главче као врапцу, онда: „Немој, Арсо, седи код куће, А |
и чисто се игра праменовима мрке косе, гладећи му је и исправљајући око ушију.</p> <p>Сутра је |
— пљесну се Магда, досетивши се да због глади можда Софка не може да заспи, јер се сети да она, |
еди, сама намешта и дотерује и чисто је глади.{S} А особито би јој око колена склањала шалваре, |
дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, уноси јој се у недра, у скут, и знајући за |
ства, среће, задижући шубару, сваки час гладио чело, очи и цело лице.</p> <p>Алат, навикнут, са |
очетка бојажљиво, после сасвим слободно гладити рукама по плећима, раменима и њеним развијеним |
год не примети и зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, силом би вечер |
</p> <p>— Како после?{S} Зар дете да је гладно, па да не једе — пресече је Марко тако, да ова у |
{S} Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. </p> <pb n="192" /> <p>— После ће она! — увређе |
ј, не био слободан, није могао да дише, глас није имао свој, ни покрет, ни очи, ни поглед свој. |
а опет допире стрина-Пасин грлени глас, глас младе, мале, пуне жене и тек сада, после удадбе, с |
доле, а особито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био тако сув, стран; у њему ни топлине, треп |
лу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује.{S} И што је н |
оро, виде, како из родбине, радосни, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зо |
ишта да слуша.{S} Само, онако пијан, на глас је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веро |
никада у животу.{S} У мало што није на глас јаукала, тако је плакала.{S} Пуче јој све пред очи |
деца, особито те кћери, брзо изишле на глас.{S} Све су једнака одела носиле, већином лака, тан |
="SRP19101_C14"> <head>XIV</head> <p>На глас да се Софка испроси, цела варош, ситећи јој се, од |
више јурене, миловане и љубљене, на сав глас, раздрагано, дирале су Миленију:</p> <p>— А Милени |
ла од силне насладе.{S} И јавно, на сав глас, склањајући се иза Софке, готово луда од среће, це |
еш се. — Почела би је тада Софка на сав глас корети, не могући од <pb n="250" /> жалости већ да |
пева.{S} Па се тек занесе, почне на сав глас.{S} Мати не сме да га прекида.{S} Само га отуд, из |
о руке више себе дизала и у мало на сав глас не певала.{S} Али то није смела.{S} Само се трудил |
правда.</p> <p>— Паре! — чу Софка очев глас, промукао, и готово попрскан пљувачком.{S} И то не |
пери и отворених уста гута одоздо његов глас, који се све више почиње да разлева по башти, реци |
пији.{S} Али у том чу се страшан Марков глас, који се беше устремио на ашчику.</p> <p>— Ђид ти! |
вину на своје име, једва тад, толико је глас гушио, што му одговорила:</p> <p>— Ако, ако, Тоне! |
и уношењу сваког тог дара, на сав би се глас казивало чији је, од кога:</p> <p>— Ово је од деда |
уги гласници доносећи од њега поздрав и глас да је здрав.</p> <p>Међутим Софка виде како то мат |
а по који неиспевани, неисказан уздах и глас неке песме.</p> <p>И онда би почела да осећа оно ш |
а <pb n="203" /> осети неки његов други глас, у коме није било: ни „кћери“, ни „чедо“, већ само |
у, чу она за собом ашчикин још строжији глас овим Циганима у кујни:</p> <p>— Хајде и ви, бре... |
з амама опет допире стрина-Пасин грлени глас, глас младе, мале, пуне жене и тек сада, после уда |
на позвала, а морала би тада подешавати глас да јој буде нежнији, и што страснији, одмах би вид |
</p> <p>Магда, одоздо, као да је на тај глас одавно чекала, нагло уђе. </p> <pb n="126" /> <p>— |
ред свирача јуре, и кад, сигурно на тај глас свирке, из комшилука, тобож због воде са њиховог б |
постајало заносно, толико би он у свој глас почео да уноси, не, као што доликује молитви, свет |
омаћини! —</p> <p>Чак горе чу Софка јак глас са оштрим и страним нагласом.</p> <p>— Софке, удар |
да, као никада дотле, материн доста јак глас, као неко одупирање свађа, плач.</p> <p>Сутра, у ј |
се к њој окренуше и све је као у један глас, задиркивајући је, дочекаше:</p> <p>— О, невесто! |
о, синко, световно, много силан и чудан глас!</p> <p>Али исто онако, како је умела да сачува од |
жилу! — Чу се из собе.{S} Томчин крупан глас.</p> <p>Слуга брзо алату пребаци преко седла гуњу |
<p>Тамо на капији чу се неки тих, миран глас:</p> <p>— Како сте?{S} Јесте живи?</p> <p>Софка, и |
видео, тек Софку пресече његов страшан глас и псовка према Магди: </p> <pb n="107" /> <p>— Ти, |
ном, целом кућом одјекну Томчин страшан глас, — а још страшнији је био, јер се на њу овамо, у с |
— одазва јој се увређен и срдит Васкин глас.</p> <p>— Миту, Миту, пуштајте! — одјекну с другог |
S} Одмах за куцњем чу се уморан материн глас: <pb n="67" /></p> <p>— Софке, отвори!</p> <p>Софк |
капији, чу се одозго престрашен материн глас:</p> <p>— Воде, Магдо!{S} Воде брзо!</p> <p>Софка |
S} Одоздо са капије чуо би се његов пун глас:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>И силином, пун |
готово стран јој али ипак давно познат глас:</p> <p>— Отварајте!</p> <p>Не гледајући ни какве |
!{S} Хвала, чедо!</p> <p>Софка у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се |
за тебе, али ће то тата теби....</p> <p>Глас му је био такав, да Софка осети како јој кроз грло |
и!</p> <p>— Море, ђувендије! — из свега гласа викну тетка Симка.{S} И да би, као што је ред, са |
и врат, вратне жиле од таквога његовога гласа укочише и сва она поче да трне.{S} И заиста то би |
лином, пуноћом и раздраганошћу тог свог гласа испунио би целу кућу, чак овамо горе, до Софке.</ |
оног <pb n="117" /> страшног, мртвачког гласа, који није молио, него који се губио и мро у њего |
ча, чувен са свога певања и несравњеног гласа.{S} У њега се она ту, у цркви, слушајући његово п |
кујне, укочи се од онога тамо на капији гласа, није могла да се макне.{S} У грлу јој стао плач. |
амо прса, не би се она ни покренула, ни гласа од себе пустила!{S} Једино што би тада и она навл |
чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати да премре од с |
испаде пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није имала.{S} Он се трже, изненади, и то усрдно: |
обу поче да допире из улице бат корака, гласни разговори; и када мати, видећи и сама одозго, из |
ена, једно другом прете, кад које почне гласније да говори:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац још ни |
ати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник није могао на време наћи, када се то десило, те |
ни.</p> <p>И када једне вечери изненада гласник дође и у поверењу саопшти јој да му се надају, |
се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса који сваке суботе долазе |
н, човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, ма да му се, као увек испред оваких великих пр |
још када се чуло, да је од њега послат гласник, долазили су на честитање у вече и дубоко у ноћ |
то, поред овога, и због данашњег очева гласника.{S} Ма да отац по њему није казао да ће доћи, |
онога тамо убице, Арнаутина, и од овога гласника, и од Софке, и од целог света, чаршије, вароши |
> <head>VII</head> <p>Одмах после онога гласника очевог, првога после толиких година, на срећу |
ћи се на ногама, поче да муца и да пита гласника:</p> <p>— Како?{S} Где?</p> <p>— Не знам, газд |
д њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника послао.{S} Доцније чак и по две и три године, |
, а не могући се од <pb n="85" /> самих гласника уверити о ономе у што је, сама по себи, била с |
а, да није на самрти, и да им зато шаље гласнике, као опраштајући се од њих, а не могући се од |
го.{S} Он, не само што продужи слати те гласнике и поздраве, него поче по неки пут у истини, а |
ти, те ето не може сад одмах да његовом гласнику то да.{S} Него, извињава се, она ће то послати |
је.{S} Сигурно је и он, као и сви очеви гласници, кад к њима полазе, мислио да ће, када овамо д |
него како је ти изненадни, чести његови гласници, а особито ти његови поздрави, та његова необи |
на изненађење, почеше да стижу и други гласници доносећи од њега поздрав и глас да је здрав.</ |
кад одједном почеше долазити од њега ти гласници, и то не један, већ и трећи, и четврти, она се |
S} Мати, као увек пред свима тим очевим гласницима, стаде преда њ, прекрстивши руке на појасу и |
продао.{S} Отуда му до сада да шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада ето долази, да кућ |
, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно се разговарати, да би из тога њихног разговора м |
уживајући у тој запрепашћености, силно, гласно запева:</p> <quote> <l>Миром Господу помолим сја |
алити.{S} Брзо забаци шамију и сиђе.{S} Гласно, као у инат некоме, чу се како она рече:</p> <p> |
„сељак“, „керпич“ али ипак зато сви га гласно питају:</p> <p>— Свекре, на ћев ли си?</p> <p>— |
а се код њих каква ружна реч изговорила гласно.{S} И што је бивало свађе, несугласице па и смрт |
чути, па да би га као заглушила, она се гласно са свима испред њихне курне разговарала, задирки |
е се од паре нису могле да виде, почеше гласно да певају тад нову песму: </p> <quote> <l>„Жали, |
о, испрва тихо, за себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па се тек занесе, почне на |
ово ефенди-Митина кућа?— поче Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоумећи и још једном загл |
, да не виче, не говори, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула, ништа то није помагал |
седају тамо, пију и разговарају се и то гласно, да се и код њих овамо у кујни чује.</p> <p>За с |
Софком готово сама остати, морала да их гласно зове.</p> <p>— Море, шта се растурате? — Заустав |
Жене су се познавале по јачини и ширини гласова.{S} Вода отуда из курни, од многог поливања, по |
су му играле задржавајући у устима неке гласове, а не знајући шта ће рукама, штипао је своје но |
енима и, не слушајући његове неприродне гласове од страха и радости, откри своја прса и на свој |
е.{S} Отуда онда оне невероватне приче, гласови о њима, „сељацима“.{S} Софки тада би јасно, што |
чак и сама кућа, из <pb n="49" /> куће гласови и идење или матере или других, и саме речи, жељ |
з очеве собе, једнако долази шум, чак и гласови, и неко дуго <pb n="105" /> ходање.{S} Онда, ка |
тиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у пла |
, а све то праћено његовим готово лудим гласовима, речима, псовком, кркљањем, које је за сваког |
тобож од радости, због њихова доласка, гласом мало дрхтавим, али ипак да се не примети, јер ср |
оге некоме долази, заглушеним, шиштавим гласом говори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивн |
гу, бре, Марко!</p> <p>И то рече таквим гласом, са таквим сјајем у очима, као ко зна пре колико |
ња у својој собичици, дугим а још јаким гласом поче:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{S} А ја не м |
д старога газде суровим и заповедничким гласом, дотрча уплашен:</p> <p>— Шта, газдо?</p> <p>— К |
вале уста, тако загушеним, испрекиданим гласом виче. — Знам ја.{S} Зар ја не знам?{S} Видим ја |
о Софка одговара слабим, али постојаним гласом.</p> <p>Слузи задрхта рука којом држаше узенгију |
како он, као увек, високим и развученим гласом наређује:</p> <p>— Нека се ида и доведе Аритон н |
ајде Софке“ тако се слагало са Софкиним гласом.{S} Било је у њему неко саучешће, утеха, али и х |
ао за себе продужи истим оним отегнутим гласом — никако у смрт, никако на онај свет.{S} И молим |
је Софка овамо, по Марковом искривљеном гласу, шиштавом, шупљем, запенушеном од беса, ваљда и п |
>— Срећно, Софке!</p> <p>Софка по њеном гласу виде, како не само она, него сви њени, ма колико |
"156" /> мора.{S} И то саучешће у њеном гласу Софку толико трону, охрабри, да, сасвим умирена, |
тврди, него да он то само осети у њеном гласу, забуни, у каквом усклику — зависи све.{S} То му |
/p> <p>— А већ за то.</p> <p>И Софка по гласу његову осети како Тоне већ у напред све зна.</p> |
а је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што треба, за то јој онако |
</p> <pb n="173" /> <p>Мора да јој је у гласу било нешто толико тужно, када се Магда чисто прен |
та, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, прекорног, што га је дотле гонила |
{S} А најгоре јој би, када осети како у гласу Маркову, — а он је тамо око куће викао, псовао, п |
арапама од кострети.{S} Софка по његову гласу виде да је као љут.{S} И осмехујући се, већ је зн |
у готово пренерази, то је, што у његову гласу зазвуча то као његово сопствено искуство, јад, го |
у навлаш кратко, чисто ошишане, и то не глатко, подједнако, него како где, као на басамаке.{S} |
нова врати, а оно, место благодарности, гле шта!...</p> <p>Софка ипак промуца:</p> <p>— Ја не м |
Ти, немој ту да ми слузиш и слиниш!{S} Гле ти пезевенци и ћопеци једни!</p> <p>И што је најгор |
е трже, изненади, и то усрдно:</p> <p>— Гле, Магда!{S} Зар ти, Магдо, још овде?</p> <p>— Ја... |
ма пали, жеже. </p> <pb n="174" /> <p>И гле, како јој одмах би друкчије, као некако лакше.{S} П |
цима, тако наслоњена и подупрта рукама, гледа доле по улици, комшилуку и чак тамо око цркве, у |
сав се нија и гледа оштро испред себе, гледа у трпезу, недигнуту, у проливено вино, разбацане |
но мушко.{S} И зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и после |
о се на сина дурио.{S} Није могао да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друге бије |
а, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ће и што више дограбити да поједе, а да од у |
длу, испрсује и хоће све испред себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а у о |
свим убијена и не могући Софки у очи да гледа, од стида, срама, као да је она за све то крива, |
ему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуда са њине, С |
спореди и уздигне, да би могао „свет да гледа“.{S} Сазидао је капију на свод и јаку као град.{S |
кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, раскидао везе, по |
његова жена) да погачу препече.{S} Нека гледа да је <pb n="74" /> од чистог брашна.{S} А ти од |
ка виде како гост, купац, једнако очима гледа и гута кућу, која сада, овако намештена, некако д |
о да би само могао бити поред ње, да је гледа, наслађује се њоме, он јој то и показује.{S} Свек |
своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чудним и дубоким погледом.{S} |
ече.{S} И не могући више издржати да је гледа како двори, све служи, и да се не би уморила, пос |
ући од <pb n="250" /> жалости већ да је гледа тако изгужвану, изгубљену и потонулу у неки страх |
ма и мамузама у прса или у трбух.{S} Не гледа куд.{S} Толико је силно удари, да се од њега два |
еце.{S} Али Софка је знала како нико не гледа у те чочеке, него сви одмах овамо, право на њу уп |
дбоченим рукама о колена, сав се нија и гледа оштро испред себе, гледа у трпезу, недигнуту, у п |
га онако у очи, силно, чисто испитујући гледа и противи му се.{S} Само да је знала!{S} Али и то |
, и сва лицем, прсима предаје, да је он гледа колико хоће, наслађује се њом, онда ова, свекрва, |
, оваког мужа, зато га сада тако очајно гледа, молећи за опроштај, што ће га ето обрукати, осра |
Или је бар тако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздраве и морао на |
зидова и на капији, тако горе усамљену гледа, и по томе досети се, како је њој сигурно тешко, |
еш на честитање овде.{S} И оно прасенце гледај да добро уредиш и донесеш, да не заборавиш!</p> |
а, које су доведене, да тако преко зида гледају Софкину свадбу.{S} На капији улаз је већ био за |
И Софки се учини да, поред ње, највише гледају у оно иза ње на доксату, у њене спремљене и рас |
дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гледају како њој није мило, не радује се.{S} И још када |
е око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу.</p> <p>Тако исто колико би пута глед |
оличице, извирују и са страхопоштовањем гледају како су ови обучени, и како се слободно пењу на |
ој је пријатно.{S} Знала је да све у њу гледају.{S} Нова чохана колија, ма да је топло заогртав |
више истицала.{S} Сама јој се свекрва, гледајући је, њоме топила и наслађавала.{S} Колико пута |
и толико чувена Софка?</p> <p>А Софка, гледајући сву ту муку и страх материн, више је њу жалил |
а, стојећи онако на улазу, беше занела, гледајући у ону.</p> <p>Међутим овамо Софка је грцала, |
соби, и то у куту, повучена, скупљена, гледајући како Софка распрема, извлачи из ковчега своје |
апретала босе ноге у пепео око огњишта, гледајући око себе весело и слободно.{S} Софка их поче |
нека врста лудила, луде раздражености, гледајући толику његову љубав.{S} И она, из сажалења, д |
е диже, већ остаде тако једнако седећи, гледајући замишљено у испијене шоље кафе и преврћући но |
Свекрва види како Софка ужива у Томчи, гледајући како се око ње увија, сагиба, како јој рукама |
ракије.{S} И закрвављених очију, бесан, гледајући у њу како она не пренеражена, не уплашена, не |
но због сада поткресаних ноката.{S} Он, гледајући у њу како га са пажњом, милошћу, на очиглед с |
ити и силни.{S} Када би остали на само, гледајући се, осећали би како од задовољства и среће за |
ну руком, да би ова прекинула.{S} Софка гледајући ту множину јела, пита, по тепсији, узимала је |
а се нагиње на прозор, ослања о пречаге гледајући испред себе ту варош, покривену покровом од к |
> <p>Долазе до степеница.{S} Он застаде гледајући горе, где га пријатељ, ефенди Мита, гологлав, |
била испречила, и готово га гушила, не гледајући никако у Софку, продужи сам себи да говори:</ |
још с врата поче да муца кроз сузе, не гледајући ни у Софку, ни у свекрву: </p> <pb n="223" /> |
аче, плашила од тог гледања, већ је, не гледајући ни у кога, ишла мирно, полако.{S} Остале су, |
а себе бацити, а све мушке по кући — не гледајући ни род, ни доба — освојити и залудити.</p> <p |
поче тако да држи, како би Томча, и не гледајући, одмах у њу могао да метне ногу, лако да узја |
ма заклопац, сјури обе руке унутра и не гледајући ни коју ће кесу, да ли са сребром, златом или |
као до тада, да и не застајкујући и не гледајући ни ко је ту, а камо ли здравећи се, одмах се |
нат глас:</p> <p>— Отварајте!</p> <p>Не гледајући ни какве су, ни да ли су добро, као што треба |
бе, те крв и утроба покуљала.</p> <p>Не гледајући ни на свекрву, која остаде преко прага лежећи |
ађи, — већ у панталонама и капуту, више гледајући у жену него у кћер.{S} Али Ната то не примећу |
одирао и до ње овамо, у собу долазио, и гледајући кроз собњи снизак прозор у ноћ, која је била |
шећи себе, што и њој бива сада тешко, и гледајући Софку како плаче, сама себи говорила и саму с |
као да му то не беше довољно, застаде и гледајући је одозго, светло, настави:</p> <p>— Снаху им |
и једнако окрећући се око себе и наново гледајући да ли је све почишћено и распремљено како тре |
вши се, остаде стојећи, јасно, прибрано гледајући у све, особито у њега, свекра, новога свога „ |
љених очију и набраних обрва, али јасно гледајући, ипак се уплашено диже испред ње, упита је, к |
мо стоји.{S} Свакога мушкарца, младића, гледала би право у очи.{S} Чак сама улицом, и по комшил |
у скупљала, долазила.{S} Она, мати јој, гледала је да приликом сваког празника, славе, имендана |
тере, а као убијена, највише њу, Софку, гледала, као да их је ње највише жао, што ће им она оти |
као да га није ни познавала, тако би га гледала неким разблудним, помућеним погледом, од чега б |
ењом, она је кроз трепавице само у њега гледала.{S} Само је њега осећала, како јој допире до ис |
вена него сасвим пресомићена и ослоњена гледала и са равнодушношћу све посматрала.{S} Цео дан в |
о лепу.</p> <p>Тако исто колико би пута гледала и оне кћери Ташка самарџије, више њихне куће, у |
, препланула, сељачка лица.{S} Софка је гледала како је од њих, радосних, што су тако лепе, што |
међ скутовима.{S} И са ужасом Софка је гледала како је све то почело да постаје, да се стапа у |
, кад год би њу видела, сажаљевајући је гледала, како о свему томе она ништа, не зна и како сва |
попусти лепотом.{S} Али она никога није гледала, <pb n="16" /> него једнако водила и представља |
опасује и умива.{S} И пошто никог није гледала, нико њој није био раван и достојан ње, на посл |
.</p> <p>Колико пута би Софка стојала и гледала како се руши, плетући и држећи испод мишке клуп |
оји би јој се приближавао, издржљиво би гледала и пратила, тако, да би овај губио, као сагибао |
, могла што више гледати.{S} Особито би гледала њу, Софку, како са оним срећним изразом уста и |
ању, Софка већ није жалила себе, јер би гледала како је собом, својом жртвом и оним својим ноћн |
не куће.</p> <p>Равнодушно, с подсмехом гледала би како се разилази свет, особито женске, када |
162" /> <p>Зато је њих Софка са осмехом гледала одозго, како им лица, од пића и од раздраганост |
ора, са белим кратким завесама, која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, |
, као и ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и про |
е толико у њу, колико у њега, младожењу гледале и пиљиле, бодро мотрећи, како га Софка држи за |
ота.{S} А да би у томе што више успели, гледали су да се у свима ситницама од осталога света ра |
се што више скупити, да би је што боље гледали, подсмехујући се и сажаљевајући је, што ето и о |
ледали.{S} Сви су пазили, склањали се и гледали да је само њој добро.{S} Могла је да готови јел |
свима је био неугодан, сви су га нерадо гледали, не што је са њима седао, него што их је подсећ |
а, можда...</p> <p>У кући само су на њу гледали.{S} Сви су пазили, склањали се и гледали да је |
душеке и јастуке.{S} Особито као да су гледали у онај црвен, свилен, свадбен, за двоје широк ј |
оре, на прозорима горњег спрата, што су гледали на улицу и варош, не скривена него сасвим пресо |
="164" /> <p>А све то одоздо једнако је гледало овамо горе, на њу.{S} И Софки се учини да, поре |
се то свршавало у тишини.{S} Једнако се гледало, да се живи што тише, лепше и у што већем изоби |
сти, или од збуњености, што је све у њу гледало, помете се.{S} Поче да греши.{S} Брзо, смејући |
за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И од једа заваљивао би се на јастук.{S} Не то |
мори.{S} Остави их мало, да би могли да гледамо нашу снашкицу...</p> <p>А Миленија, у инат, исп |
е се, као друге удаваче, плашила од тог гледања, већ је, не гледајући ни у кога, ишла мирно, по |
дарови, и оно скупљање мушких на ћошку, гледање и сада ово у амаму.{S} Знала је како ће и сада, |
век, чим би му се указала прва прилика, гледао је што пре да оде на какав пут, тобож по трговин |
Станину да намешта.{S} Марко је стајао, гледао и сам наређивао Арси шта ће где да се намести и |
у ноћном полумраку у округ оцртава.{S} Гледао је ту варош, тај свет, који га толико у потаји к |
а му не би озебле очи, на које је једва гледао, седи прекрштених ногу, и то у крају, позади сви |
о баште <pb n="39" /> иза куће, који је гледао на улицу.{S} И то наравно продала је „њиховом“ Т |
ћи увучен не шип него читав дирек, није гледао ни како му је била колија пала, те он остао го у |
-Мита, са Софком у крилу, заваљен, није гледао ни у кога већ једино у оно своје испружено колен |
и, пошто од њих из куће нико није то ни гледао, увек би се чуло како један другог нуткају:</p> |
тину само.</p> <p>И да би је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, да ли ће му истину |
.{S} Он се једнако окретао и унезверено гледао по кујни, по редовима посуђа на рафу, унутра, по |
</p> <p>Он је стајао и једнако уплашено гледао у њу: да можда, можда она то...</p> <p>И зато Со |
оче оштро да прича.{S} Ретко је у матер гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим |
празник.{S} Он је поче дуго, трепћући, гледати, не могући да је се сети, тако да Магда тупкају |
па пошто ће је сви весело, раздрагано, гледати, ишчекујући да виде каква је она, те, ако је и |
ма, вечерама, као и по саборима и свуда гледати како ће се што боље <pb n="47" /> провести, што |
и могло кроз њих из чаршије тамо унутра гледати.{S} Кров полегао, широк и сав црн.{S} Једино у |
то овако брзо, одмах, као да је не може гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац био одозго видео |
поти), већ да ће је сад сасвим друкчије гледати.{S} Као да је никада нису виделе.{S} Сада ће св |
с обе стране цуре млазеви воде, и почне гледати газду својим засићеним очима, овај би му онда, |
неће бити.{S} И тако свака.{S} Свака ће гледати себе, да што више уграби од весеља, среће.{S} Н |
и биће све горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да буде што луђа, што ватренија, да тим, том св |
д очију, кроз крајеве очне, она га поче гледати.{S} После испита сада први пут га виде целог.{S |
је и то да је сада, када уђе, неће више гледати као пре, када је са матером долазила, још била |
ће им она отићи, што њу неће моћи више гледати и што ће она, ма да није ни за шта крива, тамо |
з каквог кута, из мрака, могла што више гледати.{S} Особито би гледала њу, Софку, како са оним |
рити.{S} Знала је да ће је сада највише гледати, најдрскије пиљити у њу; да ће сваки њен покрет |
обе да се купе, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка поче јасно да разабира, како, чим М |
је наместе у другу собу, да не би могли гледати шта они раде, по неколико дана допирао овамо у |
и не имала да стрепи да ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипак се није дао прева |
се сасвим свуче, те да је што више могу гледати, мотрити јој сваки део тела, сваки њен покрет.{ |
е доћи.{S} У неком је великом послу.{S} Гледаће да бар на јесен дође; и како је Софки послао ба |
S} И кроз дан два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“....</p> <p>Мајка знајућ |
крете се амамџики:</p> <p>— А мори, што гледаш, шта стојиш ту?{S} Што отуда (с поља, из чаршије |
м и осветли капија, и на њој се указаше гломазна рабаџијска кола, која су вукли два јака, стара |
што би служили код ње, морали увек бити глувонеми.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
ишта не осећа: ни страх, ни бојазан, ни гнев.{S} Само осећа у себи неку дубину, и то, како се т |
о би подлегла, изгубила би се, али она, гнушајући се, само га одбаци од себе и изађе, закопчава |
е собе, он приметивши <pb n="20" /> их, го, само у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њим |
ако му је била колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни како му један опанак остао там |
у кујни и његов уобичајени при поласку говор, наредбе, претње, што се односило не на њега слуг |
е то тешко за стомак; па онда, у начину говора, јер услед, једнаког дружења са Грцима, Цинцарим |
знала да их је он научио да тако навлаш говоре, — кришом и од Софке, посла нарочитог човека, не |
толике су приче и бајке биле везиване и говорене.{S} И једино на том чивлуку што би се ко од њи |
амештао је и дотеривао асуре, покровце, говорећи:</p> <p>— Тако...{S} То овде...{S} Тако...{S} |
ио руци за благослов, благосиљајући га, говори:</p> <p>— Аферим, синко!{S} Аферим, Николчо!{S} |
и са модрицама, она, као киша плачући, говори јој:</p> <p>— Чедо, Софке!{S} Иди, чедо.{S} Оста |
ула како гост, оставши сам са оцем јој, говори, као поново му тврди за кућу:</p> <p>— Ја, што р |
ћи на сандук са разбијеном бравом једва говори:</p> <p>— Ето, ево, све, кћери, све је твоје.{S} |
ћи крила, а од страха не знајући шта да говори, он поче коњу:</p> <p>— О, алат!{S} Ја, алат!</p |
ругом прете, кад које почне гласније да говори:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац још није отишао.</ |
д баш буде морао, због света, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, прекорн |
ући никако у Софку, продужи сам себи да говори:</p> <p>— И ја могу, а сви други не могу.{S} Ја |
да се носи, како опасује, чак и како да говори, да се поздравља и понаша. <pb n="234" /> Никада |
аковом и његовим очима да је истина шта говори, преврну се у страну и скљока преко прага собњег |
знам!{S} Арса луд, Арса пуст!...{S} Кад говори Арса, кад моли да иде и оном псу откине главче к |
ивале, особито мати јој, да не виче, не говори, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула |
а навлаш пред <pb n="56" /> њима грди и говори им: како и он тамо у Турској не живи боље, и тим |
нагнута над Томчом, слуша шта јој овај говори и показује.{S} А по Софки се види како она зна д |
оме долази, заглушеним, шиштавим гласом говори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивно, чист |
вамо зна како јој сада она тамо сигурно говори:</p> <p>— Како си, снашке?{S} Ето ја данас имала |
ан због тога, што му она наређује и што говори с њим.{S} Никада, већ само кад би га Софка позва |
овој, из њиховог бунара, те одахњујући, говорила би:</p> <p>— Ох, ох, што је слатка ова наша во |
е и дотерујући је...{S} Јер, за Бога, — говорила би јој тада мати, сва срећна — откуда она сме |
ћи се за ту своју крађу, излазећи отуда говорила је себи, као светећи се Тонету:</p> <p>— Ја, к |
а.</p> <p>Мати, светлећи иза њега, није говорила.{S} Он је, једнако чистећи се, загледао око ку |
и гледајући Софку како плаче, сама себи говорила и саму себе као храбрила:</p> <p>— Ех, сигурно |
коњи већ људи, показујући им на корито, говорили би свакоме:</p> <p>— Пиј бре!</p> <p>И пошто о |
сама по себи, била сигурна, јер сви су говорили да је здрав, док је међутим она знала да их је |
као зато што се тако близак род узели, говорило се, да је она увек била повезане главе, која ј |
ло село произишло из те њихове куће.{S} Говорило се да је сама њихова кућа читав спрат у манаст |
она тамо у амаму купа и „трља“.</p> <p>Говорило се како она зна мађије: како купајући удаваче |
!{S} Ах, црни сине!{S} Ах, псу!...{S} И говорим њему: „Пусти ме, газдо, пусти да ја Ахмету стан |
чуо би се одговор.</p> <p>А у свима тим говорима о њој, увек је био само као страх, дивљење и п |
нарочито за толику родбину.{S} Истина, говорио би покаткад и здравио се с којим од њих, али ви |
Носећи је на рукама по соби, грлећи је, говорио би:</p> <p>— Софкице!..{S} Татина Софкице!</p> |
да, забацујући узду више главе о ункаш, говорио:</p> <p>— Е, сад иди! — И заиста коњ би на једн |
<p>И устаде.</p> <p>— Нека свет чује! — говорио је идући онако у чарапама, и понесавши собом па |
рио.{S} Није могао да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друге бије, није могао, ј |
ку ма чиме обрадовао.</p> <p>Много није говорио никада.{S} Али што би рекао, то је било речено. |
масан, ишао је и једнако као будећи се говорио:</p> <p>— О, о Тодоро!{S} Како си ми, Тодоро?{S |
под њих врата подрумска, као самом себи говорио:</p> <p>— А а... још је то ту!</p> <p>Када прис |
било.{S} Лепше турски, грчки и арапски говорио него свој матерњи језик.{S} За све је био туђин |
амо, у соби, односио, а тобож је матери говорио. —</p> <p>— Па мајко, нано, ми сељаци, керпичи. |
ње, као увек, био је Томча и нешто јој говорио.{S} Одједном горе, на капији, појави се отац ње |
то је он, газда јој, дошао и чак са њом говорио, једнако гунђала, себе грдила и корила: како то |
е.{S} За Софку је јасно тај његов осмех говорио: „О, о, погле, ови баш почели да живе; погле ка |
ео какав изгледа, када јој почне о томе говорити, а зато и тражи да сада свирачи свирају, да од |
де ашчика у кујни свекрви поче уплашено говорити:</p> <p>— Снашке, ја више к њему не смем.{S} Т |
ста немаш, језик немаш.{S} Што му ти не говориш?{S} Него — муж ти је!{S} Само он, слатки муж, д |
а поучавала свему: и читању, облачењу и говору.{S} И могли су наочиглед, пред свима, да се љубе |
о околини!....</p> <p>Софки и сада, кад год би се сетила лудог тетина Ристе, месо би неком одур |
буде сасвим слободна.{S} Могла је, кад год хоће, да излази на капију и тамо стоји.{S} Свакога |
} Али и ако више нисам, опет, увек, кад год ти што затребам, само пошљи, јави, и ту сам ја да у |
војку. <pb n="43" /> Софка би увек, кад год би њу видела, сажаљевајући је гледала, како о свему |
ачев, или због нечега другога, тек, кад год би јој мати дошла, увек би се она узнемирила, плаши |
S} Чак сама улицом, и по комшилуку, кад год је хтела, ишла је.{S} Ни ноћу не би стрепила.{S} И |
тоне у мекоти и топлоти постеље.{S} Кад год тако лежећи случајно покрене ноге и то целе, чак из |
онај прође, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, могла се видети како стоји ис |
заног, горе, на горњем спрату.{S} И кад год би Софка са осталом децом хтела из радозналости да |
ш нешто од њега хоће, онда нека иде куд год је воља.</p> <p>И Софкин отац, ефенди Мита, опет, д |
пробајући да ли јој од тесноће неће где год пући.{S} Овлаш повеза се кратком, свиленом и затвор |
сила.</p> <p>Отуда, испод хладњака, што год је дан више одлазио, свет се са околних зидова скла |
ком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, само њој кажи.{S} А ове друге немој да пуш |
радује, —знало се: да они, од увек, што год би се десило у њихној родбини све брижљиво крију и |
ко виче:</p> <p>— Да се намести!{S} Што год има, све да се донесе.{S} Све да се скине с тавана. |
ћ и колена изразитије оцртавала.{S} Што год би му наредила, он би учинио, и то радосно, сав сре |
дговор: матери част и поштовање.{S} Што год она хоће, зажели, нека попије и поједе.{S} Ништа да |
е, која ће што више да му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за њих је било свето.{S} Нису мо |
оже одмах да је задржи, дигне.{S} И што год је ближе кући доводио, Софка је осећала како је све |
њој.{S} С њиме је она могла да ради што год хоће.{S} Колико би га пута, из јутра, кад хоће из с |
таложен и млак плач, који по некад тако годи.</p> <p>И сваког дана бивала је све као здравија, |
водом.{S} Миленија видећи како Софки то годи, — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до |
а од њих, својих газда, од четир и више година неподигнут ајлук.{S} Али он је и био све и сва, |
тих ћилимова и намештаја имали би више година да живе.{S} И због овако намештене и искићене ку |
е толико су у напред и ко зна за колико година узети и толико замршени, да је то било горе него |
м сјајем у очима, као ко зна пре колико година, ваљда целог живота један пут, ваљда још у почет |
младожења још мали, тек му је дванаест година, ипак би се свака сматрала за срећну, што у тако |
, па већ као отац.{S} Нема још дванаест година, а већ почео нож да носи и са два појаса да се о |
Марко“, па ето тек сада, после толиких година.{S} И од среће дохвати Маркову руку, принесе је |
а гласника очевог, првога после толиких година, на срећу њихову а највише на изненађење, почеше |
са отвореним ранама, умирање у најбољим годинама, вечито долажење чувених ећима, лекара, бабица |
то више стари не лепотом и снагом, него годинама, поред свакидашњег немира због изласка у свет, |
обођени тесноће —мада је ето већ била у годинама — ипак некако још свеже и опојно појављују.</p |
али за њих одрасле девојке, већ доста у годинама, способне за сваки рад.{S} И то се ради од уве |
ене и то старе, <pb n="207" /> сасвим у годинама, јер она је била најмлађа међ њима, па зато са |
брати, ништа разликовати, ни род, доба, године.{S} Отуда онда оне невероватне приче, гласови о |
друму, па ми падоше у очи.{S} Знаш, сад године неродне и не могу да се све напуне, па зато сам |
ече, Софка примети како је, као и сваке године, дошао најстарији <pb n="73" /> Магдин син.{S} О |
и остану, што зна да ће он морати сваке године тамо по неколико недеља и месеци проводити, те ћ |
уло како Магда, пратећи сина, као сваке године, наређује му и поручује:</p> <p>— Па сутра да не |
лом и несреће настале.</p> <p>Али једне године, када се Марко вратио, она је толико била бремен |
њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене године, али не и за њену лепоту <pb n="17" /> и свежину |
ашта после удадбе не може се по две три године наново подићи и сасвим зазеленити — све се то ок |
е и настаде.{S} Ма да прођоше две и три године, њој се једнако чинило да је тек сада, као јуче, |
а послао.{S} Доцније чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> < |
офкин трбух мало већи, како ће можда до године и унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} И отуда, |
за њу најгоре било, то је, што је она с године у годину, увек с пролећа и лета, — а то никоме, |
бивала већа, он је све ређе долазио; у години дана један пут и то обично ноћу.{S} Остане по дв |
е кућу.{S} А и он сам морао више пута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се с |
ош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, четири пута.{S} Чак и преобука слала му се |
није се преварио.{S} Као из воде, после годину дана удадбе, Тодора се развила и пролепшала у пр |
.{S} Колико би пута Марко, бавећи се по годину дана на путу, кад би дошао, прво свраћао тамо, к |
горе било, то је, што је она с године у годину, увек с пролећа и лета, — а то никоме, ни себи н |
и по шегрту, посла јој у напред за целу годину кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и св |
чим Томча одрастао мало, прешао десету годину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, у варо |
аиште, чак пређе и двадесетпету и шесту годину, она и тада не само да је једнако још била лепа, |
еста.{S} А највише су падала у она доба годишња, када је некада, још као млад, ишао на та путов |
лодовима, које су само по неколико зрна годишње рађале.</p> <p>Женске су имале само да се што л |
ота, да би се после могли приликом прве гозбе, славе, вечере, што више најести и напити.{S} Кад |
уде и заповедају.{S} Чак су га на своје гозбе звали, у своје куће примали, као што је и он њима |
примали, као што је и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који су луксузношћу и нарочитим рет |
заноснија.{S} Само што јој нестало оне гојазности и сувишности меса, док <pb n="38" /> све дру |
у постељи, осећала би како се опоравља, гоји.{S} Снага, засићена свачим, уморно, трнула и трепе |
а мужа, своју кућу, па већ почела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео како срећан об |
угојен, сасвим дебео и јак.{S} Прса му гојна као у неке жене.{S} Уста му се губила у здепаст, |
а кроз душек тврду земљу, него од своје гојности тоне у мекоти и топлоти постеље.{S} Кад год та |
спрати, осветли му пут, него скамењена, гола, само у антерији, више постеље остала, те је Софка |
ниско, готово загушљиво; под непатосан, гола земља, те нови ћилими од дугог неветрења (јер сем |
о да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутра, на сам Ускрс, кућа обасјана сунцем, |
рок јорган.{S} Софки се учини као да је гола, јер тако поче, не знајући ни сама зашто, саму себ |
у допирале до његова кратка, здепаста и гола врата.</p> <p>Тако седећи не помаче се и не диже г |
од њега, и, макар сва изгребана, сасвим гола, она би утекла.{S} Али шта ће после, кад је такву |
наши сву... —и показивала је на готово гола прса и изгужване футе и јелеке.</p> <p>А на то ник |
вила.{S} Али ни шалваре, ни њена готово гола прса, претрпана низама и дукатима, нису могла од д |
м сановима и тепсијама, испуни се онако гола и пространа.</p> <p>И једино доцније што би је пок |
а, онако разграђена.{S} Тада она, поред голе земље, сниских таваница и оне кујне са оноликом ши |
, осветљење, пуне света и то варошкога „големашкога“ света.{S} Једино се он Марко не буни.{S} С |
ени.{S} Од винове лозе ни трага до само голи и рачвасти кестенови.{S} Једина њива, што остала а |
ежа, једра, страсна.{S} А код свију њих голи, ознојени вратови и подваљци били су обојени разни |
одавно без силава, појасева и чизама, и голих, косматих прсију, и изувених ногу.{S} И што се ви |
ој избије дах и страст, и онда се брзо, голицаво извија од њега и бежи.</p> <p>У том почеше већ |
ра, чак и од шума и бата нечијих корака голицаво трзала и слатко увијала, када јој се од самог |
ију, те је половине од тог ланца почеше голицаво а хладно да додирују по врату и леже јој по ра |
ше обузимати ти осећаји, та драж, миље, голицавост.</p> <p>И да све то не би било, она, тобож п |
јући драж од те своје откривености и од голицања ваздуха.{S} А колико би пута, чисто као какав |
ог трљања, опет је настало задиркивање, голицање, бежање и ваљање по хаљинама.{S} Опет се цео а |
а од журбе.</p> <p>И поче и пре купања: голицање, смех, набацивање хаљина једне на другу, силом |
оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата уседе и усред дана, на запрепашћење чаршије |
и старим неким, дрвеним седлом.{S} Око голог трбуха клатио му се распасан појас а иза појаса в |
столици, у челу, са руком на коленима, гологлав, уздрхталог грла и уста, није знао коме више д |
ама, одмах би се отуда тихо на прстима, гологлав враћао и одлазио међ остале, да око куће, насл |
ући горе, где га пријатељ, ефенди Мита, гологлав, једва држећи се, опкољен хаџијама и женама, ч |
лојаном свећом у чираку, огрнут гуњом и гологлав, поче да се приближава његов слуга, Арса.</p> |
На крају постеље, испод њених ногу, на голој асури, увек би лежао Томча, муж јој, упола свучен |
он, младожења, до њених ногу, готово на голом поду спавао је.</p> <p>Како га увели, тако и засп |
им врбама — јасно, као на дану, угледао голу, раскошну женску како се купа и чешља косе и као д |
А највише га порази, кад спази ашчикину голу руку, подбочену о кук, са заврнутом кошуљом, и то |
а њега за сутра.{S} И то се толико дана гомилало, да ускоро почела цела кућа, особито доле, куј |
} Извађене и набацане уза зид белиле се гомиле камења.{S} Земља се црнила мека и изривена.{S} П |
пуна камења, те се није могло да иде у гомили, скупа, већ у реду, једно за другим.{S} На капиј |
у и вили се чочеци, праћени, опкољавани гомилом деце.{S} Али Софка је знала како нико не гледа |
толице и јастуке.{S} Већ се сви збили у гомилу, и сви око њега, Марка, свог „бате“.</p> <p>А Со |
увек би онда почела силом саму себе да гони да и она буде таква.{S} Тада обично одмах предузме |
ега плачног, прекорног, што га је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и сав открије у св |
Помисли да је она узалуд себе мучила и гонила, али сада, пред свршетак, када ће да се закључи |
не даде.{S} Силом, доносећи јој хаљине, гонио ју је да се облачи.{S} Нарочито је пазио да по об |
а да и даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пије.{S} И то много, све саму ракију љ |
ештене и искићене куће и сам купац биће горд, што не купује од њих због сиротиње, већ онако.{S} |
— а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкину љубав понова би ј |
, та је њена толика лепота учини ако не гордијом, а оно срећнијом.{S} И то не зато што је њоме |
вима, а највише на уштрб дотадање своје гордости и господства, узео је за жену.{S} И заиста, ни |
стресеним јастуком, на коме ће он сада, горе, уврх степеница, морати да седи дочекујући госте.{ |
ио мрак, влажна земља, скоро почишћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте те |
део.{S} Држали су га и хранили везаног, горе, на горњем спрату.{S} И кад год би Софка са остало |
еднако тешко и била је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, ипак, ко зна, можда...</p> |
ћ да је због другог нечег, што је веће, горе.{S} Сада се све свршава.{S} Оно, што је знала, слу |
мајући је у наручја, носио би је собом, горе, у ону његову собу.</p> <p>И ако би тада почео да |
>— Доћи ће опет!</p> <p>И цео дан тамо, горе, преседе.{S} Не сиђе, не појави се, као да одболов |
} Само то: свршено је.{S} Ено, он тамо, горе: бесни!{S} На очи не смем да му изађем.{S} Ох, црн |
у чирацима боље разреде, боље наместе; горе, на доксату испред врата, да се изнесе и обеси још |
м собама горе била је одавна готова.{S} Горе су је чак чекале већ нове хаљине, сашивене од оне |
отово на душак, испуни се цела кућа.{S} Горе мушки и међ њима у челу он, ефенди Мита.{S} Он ниј |
за кућа, штрче пластови сена, сламе.{S} Горе, у ваздуху, као неке грдне тице везане ужетом за с |
јео са њима доле, у приземној соби.{S} Горе, у гостинској соби, морало да му се поставља и нар |
родиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укр |
при дну, около, сав мемљив и влажан.{S} Горе, испод самог крова, прозори са решетком да се не б |
великој синији ређала чанке с јелом да горе код њих изнесе и постави, већ је слушала, како се |
Тада би се све брже примицали.{S} Магда горе, код кочијаша, <pb n="28" /> усред корпи и завежља |
и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да останем, јер ја не |
лишћа.{S} После, док би мати намештала горе постеље, отац би остајао да пијући лешкари.</p> <p |
нда, док је Софка ручала, она је седела горе у соби ишчекујући да ко не дође.{S} После ручка та |
х није било.{S} Ма да им је магаза била горе, у главној чаршији, и у њој се увелико држала со и |
им и наредити.</p> <p>Свака би одлазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обичн |
подносила.{S} Увек би се тада повлачила горе и онда, затворена капијом и зидовима, дакле осигур |
чај, пошто је она већ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, показала да пристаје — он ипа |
лонаца јела.{S} Софка са својим собама горе била је одавна готова.{S} Горе су је чак чекале ве |
рце бије, како њена зрела, страсна уста горе, и како њена коса, разастрта у постељи и сигурно о |
ти.{S} Волео је и пристајао на сто пута горе позајмице, узимање новца под интересе од зеленаша, |
онога шта је било...</p> <p>И онда све горе и горе ствари.{S} Толико умоболних, узетих, толико |
једно у друго.{S} И целе ноћи биће све горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да буде што луђа, |
да, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекра, од њега прими дар и белегу, о |
ло.{S} Ни када уђе у кућу, ни када виде горе осветљене прозоре и отворена врата, кроз која се с |
алом децом хтела из радозналости да оде горе и види га, па пењући се на степенице почели да вир |
и сита се наразговара, па тек онда оде горе код „оне“, матере, своје сестре, и осталих жена:{S |
ђена за такође златну куку, коју забоде горе по потиљку на шамију, те је половине од тог ланца |
, брзо се трже, остави доњу собу и пође горе, у своју гостинску собу.{S} И само што запита:</p> |
што би толико луда, те пре но што пође горе, к њему, оцу, не застану, не размисли се?{S} И кад |
ије хтела, што се устезала, ипак побеже горе.{S} И тамо, у соби, до прозора, на миндерлуку седе |
ди, а не смејући да се креће, седела је горе у соби и као обично била је раскомоћена.{S} Чак и |
увек, мирно и прибрано седела иза Софке горе, до самих врата велике собе.{S} Софка, и ако је од |
удали је за једног њиховог слугу, коме горе, готово накрај вароши, купили кућицу и дали му нек |
једина бела лала.{S} И то се закити не горе, више чела, него по потиљку, наниже, низ косу.{S} |
И када Софка, тобож послом, оде код ње горе, виде је како више постеље на јастуку седи.{S} Још |
апију, она се брзо, готово трчећи, испе горе и кроз прозор отпоче их одгледати.{S} Виде како ма |
као пре, натраг да се враћа, него да се горе по собама, миндерлуцима, зидовима веша и распоређу |
иривале земљу и дизале прашину, попе се горе, матери. </p> <pb n="79" /> <p>Као свакад честита |
Цигане, а највише баба-Симку, повуче се горе.{S} Жене одахнуше.{S} Знало се да више неће силази |
за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној намештеној соби, видело како први људи из |
авник са кафама и ракијом.{S} У брзо се горе у соби испуни раф од донесених лимунова и протокал |
старим и скупим сликама из Пећи, Свете Горе и Рила; по рафовима поређао сребрне сахане и златн |
ена капија, двориште навек почишћено, и горе намештене собе нису могле да се напримају истог то |
{S} А знала је да сада настаје и теже и горе.{S} Јер сада ће понова настати весеље, певање.{S} |
што је било, мора ипак још нешто црње и горе догодити се, претрну од страха, јер овај сељак још |
шта је било...</p> <p>И онда све горе и горе ствари.{S} Толико умоболних, узетих, толико рађање |
њима, халакајући, дојурили сви овамо и горе, на кући побили мртву Јусуфчићеву главу, те њоме о |
ишла, стојала на капији, тако је исто и горе, на прозорима горњег спрата, што су гледали на ули |
ђе сокак, чесму, и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и доле, и свуда су гореле свеће.{S} Као да никада |
Софка остаде сасвим сама, не само да би горе, теже, него чак и боље и лакше, како за њу тако и |
јелека да наниже повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима била одапета, размакнута, те јој |
.{S} Свираче још није хтео звати к себи горе, јер би му били у близини и заударали би му оном с |
еба, одозго наређивати.{S} Он се изгуби горе у осветљеним собама.{S} Сигурно је прегледао поста |
пажње а и уплаши, да се због тога други горе не пробуде.</p> <p>— Ћути, ћери!{S} Сада ће тата д |
а.{S} Цео дан видела би се како преседи горе, на прозору, са подбоченим рукама о образе, који б |
оклоном.{S} После са муком су се пењали горе код матере и, још са већим нестрпљењем, тамо у соб |
а би заједно вечеравали, заједно седели горе, у његовој соби.{S} И Софка не памти слађе вечере |
о, широк и сав црн.{S} Једино у средини горе, где су била стакла кроз која је у амам долазила с |
ана и шољама од испијених кафа.{S} Мати горе, на кули, сва срећна, једнако је била на прозорима |
b n="66" /> више није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, |
уту, он би једнако седео код куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој |
, видео да никога нема, он се поче пети горе, овамо к њој.{S} Она се трже.{S} Брзо се покри и к |
е до степеница.{S} Он застаде гледајући горе, где га пријатељ, ефенди Мита, гологлав, једва држ |
пред Софке.{S} Али Софка је, показујући горе на очеву собу, само упита:</p> <p>— Има ли кога?</ |
е, али једнако тихо, из страха, да онај горе не чује.</p> <p>Софки, ма да јој се још све вртело |
у алка.</p> <p>— Домаћини! —</p> <p>Чак горе чу Софка јак глас са оштрим и страним нагласом.</p |
свежавајући задах.{S} И када се с муком горе попе, и када би посађен на миндерлук, када се осет |
Томча и нешто јој говорио.{S} Одједном горе, на капији, појави се отац њен.{S} Софка од среће |
едну страну одлазио доле, у шталу, а он горе, иза куће, под <pb n="195" /> вењаке, међ остале г |
а је Софка већ заспала, долазио би и он горе са још непопијеним вином у стаклету и продужавао п |
ћ када би коју нарочито по имену позвао горе к себи, она би премирала.{S} Знало се да он никоју |
а каже, да се потужи, већ једнако лежао горе, на доксату од куће, и само општио са слугама, те |
и здравећи се, одмах се пење, иде право горе, у своју собу.</p> <p>Сви би се тада ослободили, а |
илука и иде оном улицом која води право горе у чаршију, где је пазар и где су ти ханови.{S} И б |
ма, да је, као њихов заступник, једнако горе у чаршији, у њиховој магази седео.{S} Он је са сељ |
pb n="53" /> кујни, већ је била једнако горе, на горњем спрату, распремајући и намештајући собе |
} Он није могао много да издржи и онако горе, на врху степеница, све да дочекује и са сваким да |
, начичкан око зидова и на капији, тако горе усамљену гледа, и по томе досети се, како је њој с |
е био нежењен, морало се њему исто тако горе, одвојено, носити, и ручак и вечера.{S} Ретко је с |
узети и толико замршени, да је то било горе него и сама продаја.{S} Али о продаји, особито њем |
азило у варош и пролазећи поред ње ишло горе у чаршију.{S} Спроћу куће и иза ње лежала цела вар |
г гласа испунио би целу кућу, чак овамо горе, до Софке.</p> <p>Она, задижући шалваре, да јој не |
све то одоздо једнако је гледало овамо горе, на њу.{S} И Софки се учини да, поред ње, највише |
да нису ни живели, тако се за њих овамо горе, око цркве и у правој вароши, мало знало, као и за |
врата по кући била су затворена и само горе у гостинској соби горела је лампа и то уврнута, да |
раш, много лупаш, и пробудиш онога тамо горе, старога.</p> <p>А међутим он, стари, зна да није |
фка је одоздо опажала, како су они тамо горе све слободнији.{S} Колико пута, увек кад би мати о |
еж паса, ни бат чијих корака.{S} Једино горе, из њине куће и из оне његове, очеве, собе, једнак |
тово уплашеним изразом лица.{S} Сигурно горе отац, саопштавајући им Софкину удају, у исто време |
уће.{S} Остављајући момку Тонету магазу горе у чаршији а кућу Магди, слушкињи, коју су још дете |
и је требало подићи, оправити; или, још горе и опасније, ако би требало каквога крвника, насилн |
траг у његову собу.{S} Ноћу било би још горе.{S} Софка, покривена јорганом са осталом децом, ко |
како не може да се смири, има нешто још горе да дође, јер, осветљен од оних свећа, које су већ |
испред капије, од радости зарза.</p> <p>Горе, по чаршији, у полумраку већ су се светлуцали погд |
м, заједно се и он за њима пење.</p> <p>Горе их дочекују.{S} Ефенди Мита са свима се љуби.{S} А |
њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се пило, него јело.{S} За |
ак и о њима, њенима, води бригу.</p> <p>Горе, у гостинској соби, седоше.{S} Срећом, мати као да |
а враћа се натраг. <pb n="76" /></p> <p>Горе, насред гостинске собе, стајала је мати.{S} Обучен |
то тако.{S} Ето та и та пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видела.{S} Г |
где је био потпун мрак, <pb n="151" /> горела су кандила и мрко црвено осветљавала.{S} Из чепо |
затворена и само горе у гостинској соби горела је лампа и то уврнута, да би што мање било светл |
S} Под је патосан плочама.{S} У средини горела је обешена лампа, јер је од високих ограђених пр |
испред куће упаљена два фењера, која су горела и трештала, као нека два црвена страшна ока, а и |
> <p>Али овамо око ње свеће су све више гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама је он |
Једино што јој глава заносила и очи јој гореле.{S} А то, мислила је, све је због страха.{S} Бој |
тљен од оних свећа, које су већ накриво гореле, видело се како му појас и сва половина дрхти, т |
кућу.</p> <p>И горе, и доле, и свуда су гореле свеће.{S} Као да никада ње није било, као да је |
а вечера никако да почне.{S} Једнако су горели и трештали огњеви по кујни, испред куће, и око к |
меке јастуке чупавце.{S} Снага јој поче горети, чело, руке све у зноју.{S} Није смела да се мак |
ела би како јој више постеље, у страни, гори једнако свећа у оном попрсканом чираку, до свеће с |
ца, што је на столичици близу врата.{S} Гори она тихо, млако, ширећи од себе задах проливена га |
лива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и бљешти.</p> <p>Затим једнако брекћући од среће, |
{S} Целе ноћи испред капије морао је да гори фењер и по три и четири ноћна стражара да дремају, |
е куће пред распећем у цркви једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да је |
— отуда са њине, Софкине куће, једнако гори свећа и осветљава овамо испред њега пут.{S} Зато ј |
ки хлеб куне и суза њихова проклиње?{S} Горко, великодушно је одбијао од себе.</p> <p>Али тако |
у влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и образи уздигоше, надмеше, поведе коло.{S} А |
њу и намештању саме куће.{S} Од тада су горње собе биле једнако намештене и уређене.{S} Сви сан |
пији, тако је исто и горе, на прозорима горњег спрата, што су гледали на улицу и варош, не скри |
и гашења огњишта.{S} Једино, одозго са горњег спрата, кроз напукле таванице, што долази сувота |
има, виноградима, и док се са тог њиног горњег спрата све ово могло да види, дотле са улице, зб |
Њене нануле звечале су по сухом доксату горњег боја.</p> <p>Доле, испред куће, двориште је било |
ноћи, са својом светлошћу из кујне и од горњега спрата.{S} Поред тога опази она како купац очи |
ржали су га и хранили везаног, горе, на горњем спрату.{S} И кад год би Софка са осталом децом х |
/> кујни, већ је била једнако горе, на горњем спрату, распремајући и намештајући собе.{S} Тако |
прозорима и орибаним вратима од соба на горњем спрату а особито са оним од многог рибања већ жу |
ко су јој била једра, пуна и развијена; горњи део руку, мишице, биле су облије и једрије, те је |
о је капију на свод и јаку као град.{S} Горњи спрат куће подигао, окречио га и ишарао резбарија |
Магда преплашена устрча уз басамаке, да горњи бој осветли.{S} Ускоро пред њихну капију стадоше |
дити.</p> <p>Свака би одлазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео.{ |
/> више није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, јер је з |
е он седи, сухе степенице, које воде на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рачвастим к |
{S} Већ је почела и готово продала онај горњи део баште <pb n="39" /> иза куће, који је гледао |
старим степеницама.{S} Цела она, са тим горњим спратом испред себе, обухватала је све оно поље, |
стављеним плећкама, са наднесеном целом горњом половином, њихајући се полако и осећајући драж у |
га поче водити.{S} Прво она коракне, на горњу степеницу стане, па онда се окрену к њему држећи |
и долазили су отуда из баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње остави |
то као његово сопствено искуство, јад, горчина.{S} Он је сам то тако некада мислио, да је лепо |
је <pb n="112" /> изговарала, од толике горчине и увређености, што он тако са њом ради.</p> <p> |
стиснутих руку, у грлу, осећала је јед, горчину, и то на саму себе.{S} Што да јој је сада овако |
нас“ наглашује једва угушујући јарост и горчину.{S} Да забашури, поче једнако чистити чакшире и |
Човече!...{S} Човече!{S} Ћути, убиће те Господ!...{S} Куку!{S} Зар свекар...!{S} Зини, земљо, д |
а колико можеш, Тоне.{S} А за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{S} И свако |
чу једно страшно:</p> <p>— Ја сам твој Господ! — И туп, јак ударац.{S} Онда малаксао, обезнање |
, не пој рано,</l> <l>Не буди ми, море, господара!</l> <l>— Ох, не пој рано!</l> </quote> <p>И |
шта доживех!{S} Куку!{S} Господе Боже, Господе!</p> <p>На то чу једно страшно:</p> <p>— Ја сам |
> <p>— Узимај, Господе!{S} Ослобођавај, Господе!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
е и уздисање и мољење:</p> <p>— Узимај, Господе!{S} Ослобођавај, Господе!</p> </div> <div type= |
немо!{S} Куку, шта доживех!{S} Куку!{S} Господе Боже, Господе!</p> <p>На то чу једно страшно:</ |
е као и обично Софка чу само свршетак: „Господе Боже и света Богородице, молим ти се“ брзо леже |
фкин отац вратио, био је први „ефенди“, господин.{S} Лепшега у вароши није било.{S} Лепше турск |
и ослобођење, нестанак турске власти и господства, па и нестанак Софкиног оца, ефенди-Мите.{S} |
више на уштрб дотадање своје гордости и господства, узео је за жену.{S} И заиста, није се прева |
мрт, никако на онај свет.{S} И молим се Господу, али он неће, па неће да ме узима.{S} А тешко ј |
но, гласно запева:</p> <quote> <l>Миром Господу помолим сја!</l> </quote> <p>И после, када је о |
раскомоћују, јер то је све за њих знак госпоства.{S} Софка виде како за њима овамо испред ње п |
S} Није био баш толико стар.{S} Али он, гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, |
101_C9"> <head>IX</head> <p>И тај њихов гост, купац, кад је од њих, чак у зору, одлазио, узјаха |
ена.{S} Нарочито ће он сад уживати, кад гост, купац, буде изненађен због намештаја, особито од |
само, да је кућа продата, да је синоћни гост купац.{S} Отац, пошто се испавао, дигао се око руч |
не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ...</p> <p>И тада се поче |
ли Софки што нареди, Софка би чула како гост, оставши сам са оцем јој, говори, као поново му тв |
испред њих, сагнута над њом, виде како гост не може ока да скине од ње, особито кад јој, због |
сви кући са свећама.{S} Софка виде како гост, купац, једнако очима гледа и гута кућу, која сада |
и постави, већ је слушала, како се тамо гост једнако, изненађен и запрепашћен, нећка, извињава. |
због тога осети тако потресена.</p> <p>Гост, газда Марко, једнако устручавајући се, рукова се |
гледало је бледо, подбуло.{S} И уводећи госта у капију, поче му показивати на кућу.</p> <p>— Ев |
емна, и као изложена, стоји отворена за госте, за тај свет споља из вароши.{S} И сада по њој, ш |
ла собе, тако готовила јела, дочекивала госте и родбину.{S} И даље се цела родбина ту скупљала, |
а јаја.{S} Мати, сва срећна, служила је госте нарочито дуваном и једнако разговарала, сваком пр |
а шта све ово?{S} На шта да он дочекује госте, љуби се са њима, када њега не весели ништа: ни т |
, под <pb n="195" /> вењаке, међ остале госте.{S} И ако је врелина, сунце тек што не пржи, сви |
а, знајући да он то воли, не као обичне госте по једном чашицом ракије служила, <pb n="82" /> в |
рх степеница, морати да седи дочекујући госте.{S} И у исто време да му се донесе она његова рак |
} Целог дана, веселе и срећне, дочекују госте.{S} Чак и свирачи дођу и одсвирају.{S} А на питањ |
да на њу улазити само сватови, званице, гости, него иза куће кроз комшиске капиџике.</p> <p>У к |
не почисти, да би се по њој сутра, када гости дођу, видело, како је цело јагње заклато а не да |
а њима пила.{S} И сваки час после, када гости из вароши почну да долазе, они, држећи испод себе |
она.{S} Са девером заједно да једе, кад гости буду јели...</p> <p>— Како после?{S} Зар дете да |
да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се после п |
о њему поређа чаше и шоље, којима ће се гости служити.</p> <p>У том Магда истрча из кујне и пол |
лудило подузимало.{S} Јер, што су више гости одлазили, она и он свекар све више су остајали са |
њега и бежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, испуни с |
а сада, <pb n="166" /> када почну мушки гости долазити, он сам их дочекује.</p> <p>И зато, када |
} Бојала се, када већ почну младожењини гости долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује |
њима, када њега не весели ништа: ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће, седење са њима, весељ |
о обичају, у зору,- када почну долазити гости, када треба Софка да се облачи и буде спремна за |
гдо, Магдо!{S} Брзо спремај!{S} Ево нам гости!</p> <p>А Магда тамо сва смушена.{S} Не зна куда |
већи, као Божић.{S} Тада, услед доласка гостију, истина најужих, само из комшилука, морао се чо |
доцкан и то не заједно.{S} Услед многих гостију прво је мати доле јела, онако с ногу, па онда, |
о рукујући се виче:</p> <p>— Јесте ради гостима, пријатељи?!</p> <p>— Како да не, како да не? — |
д које ће Софка, још онако мала, бити у гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћена и ч |
траг. <pb n="76" /></p> <p>Горе, насред гостинске собе, стајала је мати.{S} Обучена у свилену а |
њима доле, у приземној соби.{S} Горе, у гостинској соби, морало да му се поставља и нарочито за |
има, њенима, води бригу.</p> <p>Горе, у гостинској соби, седоше.{S} Срећом, мати као да је пред |
по кући била су затворена и само горе у гостинској соби горела је лампа и то уврнута, да би што |
, остави доњу собу и пође горе, у своју гостинску собу.{S} И само што запита:</p> <p>— Ко је јо |
ће се оне тамо частити <pb n="145" /> и гостити.{S} И заиста је све то одавно, још пре ручка, п |
е још било у немом мраку.{S} Само њему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз |
да не досађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па би овак |
н већ постаје нестрпљив, што ручак није готов.{S} Сам иде у кујну, обилази око огњишта, проба о |
и, јер је, услед зависти, тај свет увек готов да се подсмене, сити и зазлорадује, —знало се: да |
може бити.{S} А опет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то б |
већ она, — њено је прошло, она је била готова и спремна на све, — него шта ће и куда од толике |
ка са својим собама горе била је одавна готова.{S} Горе су је чак чекале већ нове хаљине, сашив |
он њу тамо у хану чекати, док она буде готова.</p> <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако не можеш дана |
а се то и на њу односи, да што пре буде готова са софром, пошто је тамо Магда већ изнела ракију |
а прагу, она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни свет, |
чиле су се ћутећи.{S} Мати пре Софке би готова.{S} И пошто на брзу руку, овлаш прекрстивши се, |
стојећки служи.{S} Софка на послетку би готова.{S} Уза степенице узнесе и унесе код њих велику |
се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па да је купа, трља.{S} И та близина баба-Симки |
<p>И Софка је грабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} Почеше и њу да |
једина остала баба Симка, па и она већ готова, опасана пиштимаљем и са великим нанулама на сув |
те, и да знају што више страних јела да готове, и што теже, заплетеније везове да везу.{S} Али |
тати.{S} Оне су прве биле свучене, прве готове.{S} Сваку девојку су јуриле, задиркивале.{S} У б |
ашине навлачене и испеглане фесове, или готове хаљине, узете тек сада од кројача.{S} Једино што |
измеша и поче да бруји...{S} Неке, већ готове, свучене, не могући чекати, са нанулама у рукама |
ли да је само њој добро.{S} Могла је да готови јела каква је хтела и колико је хтела.{S} Свекрв |
b n="109" /> хаљине и друго, да би били готови када их позове, да дођу на свечаност.{S} И то је |
колебама пробали и дотеривали, да буду готови и, чим падне мрак, почну отуда да се растурају о |
тије куће, тако је намештала собе, тако готовила јела, дочекивала госте и родбину.{S} И даље се |
њега нико у то сопче није смео да уђе) готово земљосани.{S} Јастуци тврди, крути, исто онако и |
што она, после сваког његовог одласка, готово луда од болова а највише од раздражености, <pb n |
А њихова кућа највећа, у средини села, готово као нека кула, пошто је и цело село произишло из |
нови.{S} И бојећи се да није задоцнила, готово трчи.{S} Једнако гура час на леву час на десну с |
едном, пасти, поклекнути.</p> <p>Сутра, готово она пробуди тетку, толико се журила са том својо |
о се бојала да ће сасвим остати сирота, готово без хлеба, и ако се у велико почела да бори са с |
ри томе и слуша, она од слутње, страха, готово се разболе.{S} Нису помагали <pb n="86" /> ни ње |
д света те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене године, али не и за њену лепот |
} Софкине матере отац, вечито болешљив, готово слеп, једнако је седео код куће са навученом мод |
д шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушканог од фењера, и то је задахну неким заг |
он.{S} Мати дотле већ прибрана на све, готово мирно се диже и оде, да отвори.{S} Магда, овамо |
, на сав глас, склањајући се иза Софке, готово луда од среће, церекала се и молила Софку:</p> < |
</p> <p>Али када виде да се све свукле, готово све отишле у амам, а до њених ногу једина остала |
ћала је драж од оне лаке, чисте кошуље, готово жуте од <pb n="78" /> многе свиле; од оних дугач |
тави их да се утркују у игри: загрљене, готово један корак у корак, један покрет у покрет, једа |
је за једног њиховог слугу, коме горе, готово накрај вароши, купили кућицу и дали му неколико |
то си јој узимала?{S} Што толико парче, готово пола тепсије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а |
а тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, готово као луда, почела да разговара са цвећем.{S} У св |
гда луда, не измакне, не оде, раструби, готово је угура у кујну и тамо затвори.{S} И сва усплах |
исто време и кревет.{S} Магда у синији, готово клечећи испред ње, служила би је јелом, да би Со |
е, и не казујући се ни матери ни Софки, готово у црни мрак оде у своје село.{S} И онда би се чу |
здарицу!</p> <p>Софка, овамо у постељи, готово се обезнани, јер осети да се нема више куда, нем |
можда је она неће знати добро услужити, готово клече до Софкиних ногу и, пошто два и више пута |
то никада, помиловао је по њеној уској, готово седој глави. </p> <pb n="132" /> <p>Њу то још ви |
} Сува, висока, са уским лицем, мирним, готово белим очима и устима.{S} Ма да је имала чиме цел |
ђе.{S} Магду одмах, тобож неким послом, готово отера у село.{S} Софка је пак знала да је то учи |
може од њих да се прође!</p> <p>За њом, готово посрћући, узверена, зајапурена излеће друга и ви |
и против своје воље, поче да иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} А што се виш |
м и Магдом затвори капију, она се брзо, готово трчећи, испе горе и кроз прозор отпоче их одглед |
еше већ и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, испуни се цела кућа.{S} Горе мушки и м |
опче.{S} То је сопче било мало, сниско, готово загушљиво; под непатосан, гола земља, те нови ћи |
овај. — Тек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га у хан р |
седлу, одупре о узенгије.{S} Али алат, готово трком изишавши из улице и ставши испред капије, |
дах.{S} А он, младожења, до њених ногу, готово на голом поду спавао је.</p> <p>Како га увели, т |
укућана.</p> <p>Ахметов синовац, Јусуф, готово одрасте у Марковој кући.{S} За њега се знало да |
као девојка.{S} Три пута се турчила.{S} Готово један чивлук отишао откупљујући је и доводећи на |
ви се стари „деда“, свештеник Риста.{S} Готово слеп, погурен, дуге, од дувана и чибука готово ж |
.{S} Нећете је никад видети да једе.{S} Готово никад ништа.{S} Само што пије кафу и увек везује |
{S} Ниједна да је полазила за драго.{S} Готово све су овако као Софка плакале, јадале се, ронил |
ређу — почео водити са собом и после га готово никако од себе и не пуштао.{S} Само на Божић или |
ад постала њихова.{S} Тако исто и Магда готово никако се од њих, од куће им, није одвајала.{S} |
слеп, погурен, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око |
пржењу тела...{S} Памти се да из амама готово није избијала.</p> <p>Па онда Софкиног деде рође |
ови ме наши сву... —и показивала је на готово гола прса и изгужване футе и јелеке.</p> <p>А на |
сама свила.{S} Али ни шалваре, ни њена готово гола прса, претрпана низама и дукатима, нису мог |
и у меку постељу, у коју ће се од умора готово срушити и одмах заспати.{S} И онда тако сваки да |
а долазе и због тога тамо трпеза остаде готово празна, он се тек тада досети, и Софка заиста чу |
илазио, кретао се брже и лакше.{S} Сиђе готово сам.{S} Софка и Тодора испратише га до капије, и |
у ствари то је и било.{S} Јер она га је готово и научила како да се носи, како опасује, чак и к |
но да дишу, крећу се и живе.{S} Била је готово срећна због тога, и одмах слатко, тврдо заспа.</ |
мање без деце, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} Софка поче осећати, како ће кроз гр |
оти.{S} И као да нису биле маторе, неке готово већ старе, већ као да су девојчице, тако су се о |
росилац, тај Марко, толико богат, да се готово не зна шта све има.{S} Истина, од скора се досел |
у, да ето сада његово јединче и љубимче готово што на рукама не носе, и као кап воде на длану н |
ћ збрчканом, јабучица била испречила, и готово га гушила, не гледајући никако у Софку, продужи |
мала је од свачег овлаш, међ прстима, и готово само додиривала устима.{S} А највише је узимала |
Паре! — чу Софка очев глас, промукао, и готово попрскан пљувачком.{S} И то не од беснила, што м |
њим је силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасвим у мраку.{S} Сигурно је то био купац куће. |
ом.{S} Деда је звао својом „мајчицом“ и готово је на рукама носио.</p> <p>А деду памти само по |
уђе.{S} Светлост се од свеће залелуја и готово што својим пламеном не опали косу очеву.{S} Када |
а бори са сиротињом.{S} Већ је почела и готово продала онај горњи део баште <pb n="39" /> иза к |
авао.{S} Сама га је распасала, свукла и готово унела у своју постељу, и покривајући и себе и ње |
лила, љубила.{S} По том, сва узрујана и готово полусвесна, дизала би се, излазила, ишла иза кућ |
и тамо по обичају разгласи, ђипи она и готово да угуши Магду, тако је силно задржа, шапћући јо |
га не сме видети, мати сасвим малакса и готово паде од страха.{S} Али, на радостан крик Магдин |
пет све занемело, све са тајанственим и готово уплашеним изразом лица.{S} Сигурно горе отац, са |
више најстаријем у челу софре, старом и готово слепом деда-Митру:</p> <p>— Деда Митре, и ви сви |
е и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово све собе биле су осветљене.{S} Комшилук се узбун |
т, масноћу.</p> <p>Софка само поникну и готово паде до његових ногу.</p> <p>— Ох, тато, тато!</ |
, док на послетку не диже руке од њих и готово само са Софком остаде.{S} Али Софка је толико би |
{S} И целе су ноћи долазили и притицали готово сви они са свадбе, и још и други.{S} И како би к |
ао, а да није бивао или преполовљен или готово сав уништен.{S} А већ кајмакам или спахија за ка |
имања само кућицу и виноград, а муж јој готово надничи — поче Магду грдити:</p> <p>— А што си ј |
и како!{S} Увек у ноћ, увек пијан, увек готово разбијајући капију, док му слуга Арса дотрчи и о |
ова по трпези, а све то праћено његовим готово лудим гласовима, речима, псовком, кркљањем, које |
ба Симка, кад је видела да ће са Софком готово сама остати, морала да их гласно зове.</p> <p>— |
реко очију, а уста јој и цело лице било готово унакажено, толико искривљено од ужаса.{S} И чим |
ихну капију стадоше кола и Софка чу већ готово стран јој али ипак давно познат глас:</p> <p>— О |
младост за време је. </p> <p>Што Софку готово пренерази, то је, што у његову гласу зазвуча то |
Минтан и јелеци му, око врата, били су готово отворени, и он то сигурно никад није ни закопчав |
стајања на једном истом месту, били су готово уплеснивели.{S} Такви исти су били и јастуци, чу |
није.{S} И зато јој теже падало.</p> <p>Готово сама, поклопљена ничке, опкољена паром, водом, п |
/> тада, како се шапутало, поред свога готовог новца, има своју кућу, а од њих, својих газда, |
акође, чим попуши једну, она већ другом готовом, запаљеном га нудила, он сав блажен, срећан, ра |
ре куће или да пробира и узме лепу, али готову сироту.</p> <p>И он је ово друго изабрао.{S} Соф |
има; код које ће што дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то толико, као да је она какав ста |
вамо код ње, и они би се после с муком, гошћени и чашћени, могли од ње да одвоје, и да јој наод |
и ето купио за њу.{S} И после чашћења и гошћења са оцем, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ |
омени по њиховом добру, по овом њиховом гошћењу, чашћењу, и као такве, богате и добре, памти их |
еру, мало бољу, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно се разговарати, да би из тога њихн |
а прса, сиђе доле.{S} Чисто са страхом, грабећи, док је још видела, уђе у кујну и затвори врата |
од тетка-Катиних.{S} Чисто се спотицала грабећи да што пре оде, као да побегне од свега тога, а |
и осталим слаткишима.</p> <p>И Софка је грабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе ме |
јој откаче тај вео, јер сви су хтели и грабили се.</p> <p>И тако, застанувши на прагу, она се |
бодно и стегнуто седи, ситно, весело је грабио и промицао.</p> <p>Већ је близу зора.{S} Мрак се |
{S} Била је то велика, тешка и јака као град.{S} Више је сигурно коштала него сама кућа, коју о |
S} Сазидао је капију на свод и јаку као град.{S} Горњи спрат куће подигао, окречио га и ишарао |
{S} Једино што се око тога њиховог, као градића а не села, била у наоколо удаљена неколика арна |
мдед, хаџи-Трифун, тргујући по највећим градовима и мешајући се са највиђенијим људима, могао, |
оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код мора.</p> <p>Али та мирно |
ј и само време брзо прође.{S} Она хука, граја, дочекивање сватова, њихни пуцњи пушака, као неко |
а раде.{S} И зато онда онолики урнебес, граја, крици од весеља, кад и старци почеше да долазе.{ |
и више приближавали, све више се дизала граја:</p> <p>— А, бабо, бабо!...</p> <p>То се односило |
S} Из чаршије се све више и више дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и на све се стра |
и сам кров кућни прозирао, једнако била граја, смех, кикот и све је бешње, силније бивало.{S} И |
ед кујне чу како и оданде такође допире граја, сигурно од слугу.{S} А поред тога, ма да су га о |
p> <p>Прекорачи праг, али сунце, сјај и граја је запљусну.{S} Вео јој се закачи за праг, и то ј |
главу, и ваљда загрејана од оне вреве, граје из чаршије, сваки час навирује овамо и виче:</p> |
м као бранећи се од тога сунца, света и граје, чекала је да јој откаче вео, и у том осети како |
ити из комшилука жене на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, |
И када видесмо како он сам дубоко преко границе залази, почесмо за њим и ми, али чим он опази д |
ју пролете, одјури пут њиховога хана на граници.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
о: да као она зато жели да ти ханови на граници остану, што зна да ће он морати сваке године та |
даду хан и сва имања, што имају тамо на граници и у Турској, и да до капије, са лица чаршије, п |
релазећи у Турску, нашао одмах на самој граници, у неким хановима на друму.{S} Дакле, био је та |
акупио неколико ханова, који су били по граници, који су више служила за шверц, крађе и пушкара |
а се доселио из Турске, али још тамо по граници држи ханове и продаје стоку турској војсци.{S} |
оред текије и преко винограда излази на границу.</p> <p>Њихово село било тамо у Турској, одмах |
Осећала је како јој зној на прсима као грашке избија, ваља се и између дојака, низ ону дубодол |
и витка половина извила се, те јој као грба штрчи и одудара од ње.{S} Црне јој очи ушле, нос ј |
ко је шашоље око врата, по брадици и по гргуравој косици.{S} И сада, када се тога сети, Софка б |
и матери, али ипак по неком стрицу.{S} Грдан је новац морао да да, док се венчали.{S} И после, |
пред носа им свом снагом затвара врата, грдећи их:</p> <p>— Хајд!{S} Не досађујте!</p> </div> < |
ко бојажљиво распитује о „своме човеку“ грдећи себе: што није знала шта ће јој поручити и искат |
и самога мртвога Марка, свога газду да грди. — Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, да допус |
да њега навлаш пред <pb n="56" /> њима грди и говори им: како и он тамо у Турској не живи боље |
ито мати јој, да не виче, не говори, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула, ништа то |
/p> <p>Они, радосни што их због њега не грди, почеше онога мувати, да се што пре освести, устан |
да их амамџика за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се и она, стојећи онако на улазу, беше зан |
ставила, да и даље наређује, заповеда и грди слуге и чивчије, а она се сва окренула сину и једн |
зверена, одмах би почела себе да кори и грди: што она све то да мисли и увек њој тако што да до |
огу да те кријем, да после он мене тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — |
к са њом говорио, једнако гунђала, себе грдила и корила: како то, луда она, да се не сети да ће |
, или неповезана како треба, и почне је грдити.{S} А тада, видећи како се он расположио, части |
о и слободно.{S} Софка их поче као увек грдити.{S} Затим уђе у ону велику собу и врати се из ње |
, а муж јој готово надничи — поче Магду грдити:</p> <p>— А што си јој узимала?{S} Што толико па |
оно богаство, истина сирово али велико: грдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а |
на, сламе.{S} Горе, у ваздуху, као неке грдне тице везане ужетом за своје дугачке вратове, црни |
азивали су његова широка, јака прса, са грдним маљама по среди, које су допирале до његова крат |
новац женска.{S} Она је била богата, са грдним имањем, што јој је муж оставио.{S} И за њу би се |
дати!</p> <p>А када би, и после толиких грдња и псовки, чуо како је опет са неким беговима негд |
олази.</p> <p>И вечито у тој као свађи, грдњи и неслагању са сином, тако старац и умро.{S} Чак, |
обе тамо отворе, да чује њену вику, као грдњу, псовку.{S} А то све сигурно на њега, оца јој.</p |
раде, која би је тада почела по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то његово изненадно расположење |
није била угужвана и умекшана, те су је гребле око половине.{S} А целе шалваре изгледале су јој |
руци прсти његове руке дрхте и чисто је гребу, сигурно због сада поткресаних ноката.{S} Он, гле |
ре до ушију.{S} Изгледа да му таванице, греде, црепови и сва кућа са тим њеним цвиљењем пада на |
што се исели, све избуши, исквари, саме греде, таванице, па чак и прагове, повади и понесе са с |
мља, скоро почишћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије.{S} Софку, ч |
е црне, куршумима изрешетане таванице и греде.{S} Штала је била испражњена.{S} Једино алат оста |
а седели, пили ракију, коју би им Магда грејала и са њима пила.{S} И сваки час после, када гост |
на колија, ма да је топло заогртавала и грејала је, ипак ју је стезала у плећима и око кукова.{ |
езвету пристави кафу а у другом поче да греје ракију.{S} Деца, знајући да им неће дати од тога |
купатила, као да је и лети хтела да их греје и пари.{S} Шиљаста носа, шиљасте браде, али за чу |
колено.{S} Нико то не сматра за увреду, грех; ни доцније, када синови порасту.{S} Ништа то није |
оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех наступио — отера га, најури.{S} Јер, после овога, |
ак, ипак, поред тога што би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти осећаји, та драж, |
мртву Јусуфчићеву главу, те њоме опрали грех и срамоту са кућног старог и каменог слемена.</p> |
вароле.{S} Он, сигурно осетивши тај њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда, |
почела грешити.</p> <p>И једино тај њен грех са умоболним девером могао је да објасни после оно |
све у њу гледало, помете се.{S} Поче да греши.{S} Брзо, смејући се, ухватише се до ње друге и п |
, како, тек изгледа да је с њиме почела грешити.</p> <p>И једино тај њен грех са умоболним деве |
метних очију а сувише дугачких и густих грива и репова.{S} Софка је видела како их они не поје |
о му и очи и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао, да ј |
ко само положи руку на алатово чело, на гриву, између ушију, и чисто стидљиво, као умиравајући |
же и копа ногом, већ полако и једнолико гризе зоб у зобници, обешеној му о врат, и са пребачено |
или су из ковчега комађе хлеба, које су гризли немарљиво, <pb n="255" /> витлајући се по кујни, |
{S} Рукама запушио му и очи и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно а |
p> <p>И пусти му дизгин.{S} Алат појури гризући узду и измахујући њом, а пазећи да своје задње |
ед њих протрчавали, и онда њиховим тамо грицкањем испод ковчега, наћава.{S} А изнад свега чуло |
S} И тамо, затворени, у друштву чувених Грка, Цинцара и првих бегова, Турака, које због вере ни |
аскошне лепоте.{S} И она опет била нека Гркиња, из грчке фамилије, која је била у самој вароши, |
и једнако пева.{S} Пева заносно из свег грла.{S} Амам звечи: </p> <pb n="154" /> <quote> <l>Јао |
руком на коленима, гологлав, уздрхталог грла и уста, није знао коме више да се захвали.{S} Да л |
ална брада одскочише, везавши јој испод грла белу свилену и меку марамицу, Софка изиђе заједно |
ва, набељена лица, особито подбрадака и грла.{S} Подбратци и вратови били су сасвим откривени.{ |
гда, и за чудо сасвим као што треба, до грла забрађена новом шамијом и са закопчаном кошуљом.{S |
p> <p>Из амама опет допире стрина-Пасин грлени глас, глас младе, мале, пуне жене и тек сада, по |
и, покривена јорганом, настави што јаче грлење, миловање, тонући и губећи се од среће због тих |
јер у том његовом унезвереном дрхтавом грлењу њене главе, љубљењу косе, виде како он зна, да о |
и му она полетела у сусрет, он би онда, грлећи је, долазио са њом.{S} Софка би тада осећала по |
Сам га понесе и осећајући га на леђима, грлећи му <pb n="227" /> око свог врата испружена, укоч |
ео?</p> <p>Носећи је на рукама по соби, грлећи је, говорио би:</p> <p>— Софкице!..{S} Татина Со |
еним лицем, гурајући је главом у трбух, грлећи је по куковима кидао јој месо и као кљештима је |
шно колико просто и укусно намештену, — грлећи је, али полако, да јој не поремети ни косу, ни о |
једнако осећајући на себи његову руку и грлећи му колена и широке чохане чакшире, и тада још, о |
пајући се певала и бацала тас.{S} Бесно грлећи, дирала је:</p> <p>— Миту, Миту овој пуштајте!{S |
ајслађе и најлуђе жеље, чежње, страсти, грли је тако силно, да Софка кроза сан осећа како јој м |
пусти сине!{S} Погле, какву ће сутра да грли!</p> <p>— Море, ђувендије! — из свега гласа викну |
недрима, кад он падне и кад почне да је грли и уједа...{S} И онда њега уводе.{S} Он прилази.{S} |
ати да трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће.{S} Чак се некада и |
преварити као други мужеви, кад је већ грли, љуби, него би напротив, у инат, да би је још више |
, опет легала у постељу, опет, плачући, грлила и љубила мужа и молила Бога да бар једнако ово о |
> <p>И зато би заспалог Томчу, плачући, грлила, љубила.{S} По том, сва узрујана и готово полусв |
вала, кога у сновима и мислима љубила и грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, онда— на |
којега се та његова рука помаљала и њу грлила и к себи привлачила.</p> <p>— Па како си ми, Соф |
Татина Софкице!</p> <p>И све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове скоро избриј |
расплитавао јој косе и једнако певајући грлио би је и љубио у лице и уста.</p> <p>Кроз неколико |
S} Особито је ефенди-Мита чврсто и јако грлио новога пријатеља, Марка.{S} До речи није могао да |
као оплакујући себе, зато је унезверено грлио и љубио Софку по коси муцајући:</p> <p>— Хвала, С |
плачући, праштајући се од ње, почеше је грлити, љубити и китити највише цвећем по коси.</p> <p> |
зучен од ње, како ли ће је тек тада сам грлити, љубити!...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
више главе тестију свеже воде, чији је грлић био запушен зеленим лишћем, изнесе собом свећу у |
ја, насула је у тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледало да је вода, била је утур |
те!{S} Софка поче осећати, како ће кроз грло сву крв и сву утробу избацити, јер тако поче да се |
био такав, да Софка осети како јој кроз грло, чак на дно срца продире.{S} Али и она се прибра.{ |
рамицом, јаче му се истицала јабучица и грло, са око себе збрчканом, вратном кожом.{S} Једино ш |
испод тога вела видело како јој бљешти грло, врат и подбрадак са устима. </p> <pb n="179" /> < |
диже и приноси устима, да би јој пуцало грло.{S} Одахњује не могући да се прибере од жеђи.{S} И |
хладно.{S} У прстима стиснутих руку, у грлу, осећала је јед, горчину, и то на саму себе.{S} Шт |
ији гласа, није могла да се макне.{S} У грлу јој стао плач.{S} Осећала је како треба да полети, |
век свежа, влажна.</p> <p>А од толикога грљења, љубљења, узвика, чему се Софка надала да ће нас |
по доксату и пунила степенице; ни само грљење и љубљење доле у кујни са женскињама.{S} Чак и к |
топло.{S} Опет поче кроз ноћ да трепери грнета.{S} А ту свирку, хуку, он, Марко, као да је једв |
пац куће.{S} И пошто исплатише свирача, грнетара, и кочијаша, а привезаног остраг за кола, лепо |
и.{S} Не зна шта ће.{S} Окреће се своме грнетару, који га у корак прати, и грца, муца:</p> <p>— |
их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који, клечећи подаље од њега, извија и свира к |
, одозго са „баждарнице“ зачу се свирка грнете, која поче да се извија и округлином и чудновато |
дугих лактова, почне да извија и трепти грнетом.{S} И пратећи их свирком, заједно се и он за њи |
>И клечећи још више се саже.{S} Поникну грнетом додирујући њиме под, тако да као испод земље по |
том свирач, држећи у једној руци тромо грнету, а другом притискујући распасан минтан, пресави |
, иде с алатом ногу уз ногу свирајући у грнету.{S} Марко, од радости, сваки час му лепи дукате |
ећ толико црно, толико дубоко као какав гроб.</p> <p>Људи, комшије и чаршија опет кућу испунише |
и мирис оне земље гробљанске, са самога гроба.{S} Магда држећи широку синију и нагнута над њом |
свежина и то тако слатка и бујна.{S} Са гробља једнако је звонило, а некако чудно, тешко, одмер |
волела та јела што се доносила отуда са гробља.{S} Увек поред мириса самих јела осећао би се и |
и ђакони <pb n="185" /> па и клисари са гробљанске цркве.{S} Сви су они били ту, јер се већ нач |
.{S} Чак би се осећао и мирис оне земље гробљанске, са самога гроба.{S} Магда држећи широку син |
куће, увијене свеће, босиљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћале, било колача и других п |
било код куће.{S} Увек је тобож ишла на гробље, па је, враћајући се отуда, што до тада никад ни |
азарни дан.{S} Мати са Магдом отишла на гробље.{S} Падао је мрак, али некакав топал, загушљив м |
дан клонити, било је време да се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да продиру кроз гужву и вр |
="54" /> пшеницу, јер вечерас се иде на гробље и износи мртвима за душу.</p> <p>На капији звекн |
<p>— Хајде, снашке, већ сав свет оде на гробље!</p> <p>А заиста, више њихове улице, кроз капиџи |
свим сама код куће, мати јој оде или на гробље или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она |
свежа.{S} Само, ваљда услед помисли на гробље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топли |
с јелом и понудама, што ће се носити на гробље, и стала испред капије.{S} Метнула корпу на глав |
, па ето једва стигла, да и ја пођем на гробље. — И продужује са њоме пут.</p> <p>Мати, као уве |
, цела јесен и зима прође у излажењу на гробље.{S} Настадоше оне јесенске дуге кише, лапавице и |
ви имали су свој сто, а на гробљу своје гробље.{S} Гробови све од мрамора а једнако, и дању и н |
е чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу.{S} Неке пролазећи поред Магде запиткују је:</p> |
свом, причати јој шта је било тамо, на гробљу: која је какву питу умесила, и шта донела за раз |
ене.{S} У цркви имали су свој сто, а на гробљу своје гробље.{S} Гробови све од мрамора а једнак |
дишући од умора, а и од јела и плача на гробљу.</p> <p>— Дођосте ли? —упита је Софка кратко, уз |
све...{S} Е, али шта ће онда гробови на гробљу, па родбина, па особито шта ће свет казати! </p> |
ала је да ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколико дана ето Ускрс и цела ова недеља |
нат наглом смрћу, редовно се он тамо на гробљу посећивао, давала подушја, парастоси.{S} И баш у |
ер се све чинило што треба њему тамо на гробљу — он се све више почео заборављати и губити.</p> |
хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер све о |
д бити, можда и сама ноћ не чује, тихо, гробно поче:</p> <p>— Или, зар, синко, чедо, Софке, Соф |
могу ништа више.</p> <p>— Идем! — Тако гробно чу се како свекрва убијено и решено одговори.{S} |
свој сто, а на гробљу своје гробље.{S} Гробови све од мрамора а једнако, и дању и ноћу, са зап |
и и кућу и све...{S} Е, али шта ће онда гробови на гробљу, па родбина, па особито шта ће свет к |
замену раздавајући по околним суседним гробовима.{S} И сваки час, као свакада када би долазила |
у, тачном вршењу дужности према његовом гробу, било је у исто време и ослобођавање од самога ње |
у, бабу своју, проклињати и кости јој у гробу на миру не остављати.</p> <p>Тек што је поноћ пре |
ње је већ стајало стакло ракије, кисела грожђа, крушака и паприка.{S} Око ње почеше и остале да |
задахом, тако да, од тога, почела да се грози и тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она није зна |
</p> <p>Софка се не диже из постеље.{S} Грозница је ухвати.{S} Дању ништа за себе не би знала.{ |
носу.{S} И напослетку, за чудо, та њена грозница, болест, добро јој дође, особито што се, због |
ипак, ипак, сваке ноћи као да је била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек осећала би се |
ена, а никако не верујући све то, као у грозници, очима да тражи матер.{S} Али, она је већ била |
како ни долазили.{S} А ону њену болест, грозницу после венчања.. они, као и остали свет, нису с |
ришту паде као неко дете, бризну у јак, грозничав плач.{S} Отуда из собе одједном око осветљено |
уверила, мораде издржати до краја његов грозничав поглед.{S} И он по том њеном јасном и отворен |
ра, савладана и измучена, пала, у дубок грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри |
ручак у хану и при поласку стрпали који грош у шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да |
вом фишеку, налазила по неколико рђавих грошева) даде бакшиш дечку, испоручујући поздрав Тонету |
код ње, тако и они тамо, сви су били у грубим и новим колијама, чије су им уздигнуте круте јак |
ирно, тихо.{S} И то тако страшно тихо и грубо.{S} Велики огањ, као свршивши свој посао, све виш |
или и јастуци, чупавци, дугачки, али са грудвама.{S} Такође и јоргани са првобитном свиленом по |
же већ назирале, као одавно зреле, неке грудве.</p> <p>Једном у мало не учини лудост.{S} Било ј |
ученим рукама у недра, те јој кошуља на грудима увек набрана, скупљена и прљава.{S} Нећете је н |
уздањем, поче пити и осећати како је по грудима пали, жеже. </p> <pb n="174" /> <p>И гле, како |
а, за ханове пренесу еспап, као: велики грумен соли, каце пуне зејтина, гаса, али увек највише |
жећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у плач.{S} Симка, када то виде, брзо се окрете и |
ељак, а тамо кроз <pb n="180" /> капију грунуше измешани и младожењини и Софкини свирачи и чоче |
ставе, рукују се и дарују је, а после у групама једнако један за другим, да ускоро врата од соп |
ом.{S} Али, када ови код Софке почеше у групама да долазе и због тога тамо трпеза остаде готово |
воме грнетару, који га у корак прати, и грца, муца:</p> <p>— Алиле, де, синко!</p> <p>Алил, пол |
кав кут и полумрак срушила се плачући и грцајући.</p> <p>Али ипак знало се да се то никада не с |
ћи у ону.</p> <p>Међутим овамо Софка је грцала, као никада у животу.{S} У мало што није на глас |
њена на прозор, тихо је, тихо плакала и грцала.{S} Да ли од јада, бола, или од среће и радости, |
јој стоје.{S} А на Софкин оволики плач, грцање, није обраћала пажње.{S} Била се сама занела тол |
тва колена, клецајући и спотурајући се, грцао је и плакао:</p> <p>— Ох, бре, газдо!{S} Ох, бре, |
говора, јер услед, једнаког дружења са Грцима, Цинцарима <pb n="14" /> и Турцима, сви су, покр |
године и унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} И отуда, из штале, из куће, где се је била сакр |
аса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, половину |
ћи како јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада ј |
у се по ћилиму прсти од ногу у чарапама грче, тресу.</p> <p>Да га као умилостиви, продужи Софка |
поред тога што је толико владао собом, грчевитим прстима поче баратати по недрима, по још дужи |
у, а због јако затегнуте узде и његових грчевито стегнутих колена у слабине, поче, пропињући се |
х лактова, главе, како је по њему нички грчећи се лежала.</p> <p>— Зашта мори, нано?{S} Зашта н |
бе.</p> <p>— Ух, ух, тето, тето!</p> <p>Грчећи се, угуривајући се у Симкино крило, у њена спару |
ог места, уз трпезу, сва је цвокотала и грчила се.{S} А најгоре јој би, када осети како у гласу |
рвом лепотицом из Скопља, из неке упола грчке фамилије, ипак он, једва издржавши неколико месец |
оте.{S} И она опет била нека Гркиња, из грчке фамилије, која је била у самој вароши, одмах испо |
га у вароши није било.{S} Лепше турски, грчки и арапски говорио него свој матерњи језик.{S} За |
ли се оне и не познају, већ се неосетно губе у свежини облог јој и као млеко тако белог и нежно |
ави што јаче грлење, миловање, тонући и губећи се од среће због тих снова.{S} И што је најглавн |
после ове њене оволике жртве ради њега, губи све: и поштовање, и дивљење.{S} Једино ако она хоћ |
одмах би видела како се све то са њега губи.{S} Брзо, као увек, понизно и радосно што га она з |
појасеве, ипак, видело се, да се у њима губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не виде.{S} Џепови |
замиче на послетку споредном улицом, и губи се испред Софкиних очију.{S} Софка остаде и даље н |
, чисто у несвест пада.{S} По читав сат губи се, ништа не зна за себе.{S} А затим тешко, дуго, |
нар, штала, околни зид, а остало се још губи у мраку.{S} Из оне велике собе, кроз широке, призе |
му гојна као у неке жене.{S} Уста му се губила у здепаст, кратак врат и подваљак.{S} Обучен у ш |
лазили, све се више испред њих ширила и губила, пошто се ту и завршавала.{S} Ма да је овде из с |
грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И напослетку, за чудо, та њ |
бичаја ради, по читаве њиве и винограде губили.</p> <p>И у томе је био једини живот тих њихових |
Рубови долина оцртавали су се на небу и губили једно у другом.</p> <p>Марко улете на отворену к |
ог гласа, који није молио, него који се губио и мро у његовим узневереним устима, због срамоте |
о.</p> <p>Већ је близу зора.{S} Мрак се губио.{S} Около, иза равница, кроз магле, већ су се оцр |
би гледала и пратила, тако, да би овај губио, као сагибао свој поглед, главу и са поштовањем п |
терино кићење и намештање куће пред сам губитак њен, њену продају, и допадало.{S} И она је сама |
љу — он се све више почео заборављати и губити.</p> <p>У почетку од Софкиних само јој мати дола |
сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и стиска рукама.</p> <p>— Како си, тато? — поздра |
ве због тога, да не би прљала постељу и гужвала је, те Софка морала понова да је намешта, и так |
ју улице, прилазила самој цркви, света, гужве све је више бивало, све се више око ње стешњавало |
ој поче све теже бивати.{S} А поред ове гужве и тишме испред ње, досађивала јој још и она свато |
е.{S} Звона већ стадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допир |
рећу се неки злобно, други с подсмехом, гунђају међ собом: „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви |
ој, дошао и чак са њом говорио, једнако гунђала, себе грдила и корила: како то, луда она, да се |
игани, срећни, вукући у брзини колије и гуњеве по земљи, пројурише поред ње и изгубише се трчећ |
онако у чизмама, појасима, са силавом и гуњом, сагињао се и, за чудо, сам својом руком, а не но |
ав, испружен, укочен и покривен широком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{ |
поче се утопљавати, заогрћући се добро гуњом, увијајући ноге, колена и пробајући фаље на пишто |
уда, са лојаном свећом у чираку, огрнут гуњом и гологлав, поче да се приближава његов слуга, Ар |
<p>Слуга брзо алату пребаци преко седла гуњу и бисаге.{S} Проведе га и окрену улазу, од седла ј |
.{S} За њим је силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасвим у мраку.{S} Сигурно је то био куп |
ге а у другој велику и тешку постављену гуњу.{S} Нетремице, са страхом, погледује час у ону вел |
није задоцнила, готово трчи.{S} Једнако гура час на леву час на десну страну своју овлаш повеза |
ијења“ Софкиног) него мезета: ђаконија, гурабија и слаткиша.{S} Из Маркових дебелих чизама, са |
2" /> оптрчавају око сељанки и силом им гурају и нуде старе, подгрејане симите.</p> <p>— Тетко, |
са пеном на устима, искривљеним лицем, гурајући је главом у трбух, грлећи је по куковима кидао |
м руком отварајући капију, замандаљену, гурајући увучен не шип него читав дирек, није гледао ни |
нију и нагнута над њом а ногама једнако гурајући испред себе на што је наилазила, да се не би с |
упиње, напреже, да бар главом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њој.{S} Али не може.{S |
Ако се у изувању збуни, застане, он је гурне ногама и мамузама у прса или у трбух.{S} Не гледа |
а није штогод заборавио, приведе алата, гурну ону узенгију на Томчину ногу, коју овај беше само |
теше се око њега, извади другу кесу, и, гурнувши лактом са софре тепсије и тањире, стаклад и ча |
ебије.</p> <p>Мрак отпоче бивати сасвим густ; фењери почеше јаче да светле, кућа, осветљена и п |
еним до на крај чела дугачким обрвама и густим као сен трепавицама.{S} Што је најгоре, она је с |
и чибука готово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око очију и обрва.{S} Тресе се од |
кови, оцртавају, да јој се тешка коса у густим курјуцима на врату заваљује, те да се испод њих |
лих, паметних очију а сувише дугачких и густих грива и репова.{S} Софка је видела како их они н |
као из далека, шуштање топола, њиховог густог, сочног лишћа.{S} После, док би мати намештала г |
ма и дукатима, нису могла од дугачког и густог невестинског вела сасвим јасно да се виде.{S} Је |
{S} Најпосле нађе то.{S} Извади велику, густу низу све од самих дубла, свако зрно од по пет дук |
аганости чисто трепери и отворених уста гута одоздо његов глас, који се све више почиње да разл |
како гост, купац, једнако очима гледа и гута кућу, која сада, овако намештена, некако друкчије, |
ако је пара гуши, како заједно са паром гута речи тих песама.{S} А они ударци токмака на вратим |
како нису могла да смире.{S} Једнако је гутала пљувачку.{S} Покаткад почела би да осећа како јо |
д себе, у своју кућу уводи.{S} Очима је гутао, и једнако извињавајући јој се, храбрио:</p> <p>— |
ега још више уплаши.{S} Брзо, на велике гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже журно — и то не с |
бијени на капији, почеше да се тискају, гуше, јер, нико пре ње није смео да уђе.{S} А изнад Соф |
ела утону у њено меко и обло раме.{S} И гушећи се поче да је моли:</p> <p>— Кажи, кажи...{S} Ни |
водом, песмом, осећала је како је пара гуши, како заједно са паром гута речи тих песама.{S} А |
део скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са Јусуфчи |
м, јабучица била испречила, и готово га гушила, не гледајући никако у Софку, продужи сам себи д |
ица куљао свет да их види, ипак није се гушило, није било тишме.{S} Као сваки крај вароши све ј |
стаса, рамова од слика и дрвореза чисто гушио мирис на црвоточину, буђу, тамјан и покапане свећ |
на своје име, једва тад, толико је глас гушио, што му одговорила:</p> <p>— Ако, ако, Тоне!</p> |
еће су све више гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама је она све више окружавана и |
="94" /> то?{S} Зар она (јамачно Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} |
тавља Магда — немој Стаја (његова жена) да погачу препече.{S} Нека гледа да је <pb n="74" /> од |
ато никако се није могла да „повароши“, да се помири и уживи у кућу.{S} Вечито је била сама, и |
лику — зависи све.{S} То му сада треба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, к |
е, и да останем овде, и, ако што треба, да послушам и нађем се.</p> <p>У том, као без душе, дот |
особито доле, кујна и она велика соба, да заударају на онај тежак, масан задах, пун загушљивос |
ито крајеве, <pb n="130" /> око зидова, да не штрчи испод ћилимова слама нових рогожа.{S} И пош |
ма штрчала и падала из напуклих зидова, да се меша доле са коњском балегом и после онако да зау |
весеља, једнако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отишао кући, спре |
би, али избегавајући <pb n="169" /> га, да можда не опази на њој нешто: како је или необучена, |
е смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младенци могу...{S} Ако не, ја не м |
га понова пољуби у руку, узима од њега, да наслужи другом.{S} Дворећи све и љубећи <pb n="200" |
е да једном и оне имају над собом њега, да би, испод његове власти и надзора, могле слободно да |
ану тако саме, да се боји чега ружнога, да тада можда какав мушки... него што је знала да сада, |
о толико нечега светскога, и страснога, да би сви бивали потресени и узрујани.{S} Чак чуло би с |
куту, углу собе.{S} И то све због тога, да не би прљала постељу и гужвала је, те Софка морала п |
ио, растерао му се сан; него због тога, да не би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.</p |
мањем управљати, него да то чине стога, да би она била сасвим слободна и да би се и овде, код њ |
устукну.{S} Још мање, као што би друга, да поцрвене, замуца и од стида побеже, остављајући роди |
а се надимље и од бола, неизмерна јада, да стење.{S} Али се брзо трже.{S} Изиђе у кујну.{S} Кад |
<p>И онда одједном и то тако изненада, да Софку чисто у чело удари, те јој глава клону, отвори |
цу и дали му неколико њива и винограда, да би могли живети.{S} И она, када остарела, никада <pb |
се сети да није у реду, нарочито сада, да о себи прича, прекиде и поче да пита о њему, ефенди- |
талим женама здрави, а не, као до тада, да и не застајкујући и не гледајући ни ко је ту, а камо |
у великој соби, са Магдом, пошто тада, да не би Софка била сама, морала је и Магда у тој соби |
офки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, раскидао везе, појасеве |
бар тако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздраве и морао на њих од |
а сада и већ своје куће да се нагледа, да је добро запамти, да је сву онако у наоколо, са комш |
>Њихова је кућа била стара.{S} Изгледа, да од када је варош почела постајати, да је и та њихова |
, и од зрелости почеле да падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, могли јести, пошто |
комотан као код своје жене.{S} И онда, да не би то њено одбијање протумачио он тако: да као он |
аче повуче, око ње више јастука наређа, да не би из оне друге собе пиркало и ко назебао.{S} А п |
је.{S} Судбина зар?{S} А знала сам ја, да од њега шта друго, добро какво, и не може бити.{S} З |
и моли:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да прог |
родица морала да дође и иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире.{S} А опет тај њен муж, не |
ледати да буде што луђа, што ватренија, да тим, том својом великом љубављу према њему, свом муж |
влуцима.{S} Тамо се хранили од чивчија, да би се само могао <pb n="22" /> што више Софкином оцу |
да седне, извали се и тако лежећи чека, да га Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен о |
чија је земља: да ли газдина и турска, да ли њихова.{S} Тада се видело да им, после свега, од |
и, да није могла реч да каже.{S} Софка, да би је охрабрила, поново је у руку пољуби, на шта ова |
о мртво. <pb n="219" /></p> <p>А Софка, да би сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла све као ш |
а, можда она то...</p> <p>И зато Софка, да би га сасвим уверила, мораде издржати до краја његов |
зу, која је била толико пуна и дугачка, да јој злато својом жутином покри цела прса.{S} И сама |
анова.{S} Софка их је већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгледале нез |
е, и по башти чистила је и раскрчавала, да је тај купац, када дође, не види као какву крнтију, |
"212" /> се да се дуго и дуго решавала, да је тек после многог наваљивања, молбе а можда чак и |
зила, и сваку опет, из сажаљења, звала, да и она к њој дође.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и |
се све напуне, па зато сам те и звала, да те питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у |
, одговарала је:</p> <p>— Хвала, хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка!</p> <p>Софка, |
S} А изгледало је да се највише надала, да ће се опет вратити у село, ма да је била сама уверен |
рају баште за неко суво дрво привезала, да уз нарамак сена или траве дрема, чека, док његов газ |
аве ради.{S} Мати једва би је одвајала, да руча и вечера.{S} И што би се посао све више и јаче |
среће и радости, што је и то дочекала, да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да је слушкиња одв |
јела, од ручка, вечере, увек остављала, да, кад дође, има шта да једе, свекрва ништа не би окус |
ко им је казао.{S} Али Софка је знала, да се поред свега кријења и ћутања ипак није ништа могл |
да га не би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире постељу, па чак дотле је ишло да и њег |
то тако јасно отуда на махове пахтала, да је изгледала чисто као нечији уздах, као од оних там |
светлост особито ноћу толико бљештала, да се и сам кров кућни прозирао, једнако била граја, см |
о приковане остајале и када је осећала, да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од об |
о је на једну, најнижу копчу закопчала, да су јој прса бректала; кроз рукаве танке кошуље бљешт |
лицу, све појурише.{S} Свака је трчала, да што пре стигне.{S} Баба Симка их с муком задржавала, |
ко рочиште у суду, па ето једва стигла, да и ја пођем на гробље. — И продужује са њоме пут.</p> |
ри.</p> <p>Ко зна докле би тако седела, да се већ једном одоздо, са капије, не чу тихо куцање.{ |
увери, да ли заиста на себи има одела, да јој штогод не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме |
уда, собом, из села, свака кућа понела, да сада на тој слаткој вечери прикажу.{S} Пиће се једна |
лико уморна, толико засићена и отупела, да је била на све равнодушна.{S} Ништа је није дирало.{ |
а нарочито своје људе из браства, села, да заједно са калуђерима бране манастир.{S} Јер су на д |
слаткишима.</p> <p>И Софка је грабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} |
зиђе, није знала каквог га је оставила, да ли онако напред раскопчаног и масног, или палог, на |
, трепет од њега, манула га и оставила, да и даље наређује, заповеда и грди слуге и чивчије, а |
рајући испред себе на што је наилазила, да се не би спотакла, стави је испред Софке.{S} А на пр |
ног, прекорног, што га је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и сав открије у свој својо |
т, задах, дим дувански, те би отворила, да проветри.{S} Али кад <pb n="90" /> га није испратила |
у слабине, поче, пропињући се од бола, да окреће к њему своју главу, као да га пита и види шта |
ом, а у ствари највише се била огрнула, да јој не би прашина одозго, где је Софка чистила, пада |
, увек кад би мати отуда сишла, изишла, да овамо Магди или Софки што нареди, Софка би чула како |
ивање.{S} Па тек, када би тетка отишла, да га лечи!{S} Софка није тачно знала у чему је било то |
де су.{S} И када би која комшика дошла, да потражи на послугу какву ствар, за коју је само она, |
а се покажу сватовима новога пријатеља, да се види каква је Софкина родбина.{S} Све су биле у д |
тамо удесио и после дошао по пријатеља, да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>З |
да од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта јести...{S} То ли ви хоћете од мене?</p |
епше и више овамо њима, својим газдама, да понесе.</p> <p>— Магдо! — понова је зовну мати.</p> |
ада би, место оца, дошао са рабаџијама, да еспап узму.{S} Па и то би морао одмах сутра рано да |
ћином лака, танка и у отвореним бојама, да, свакако, тиме што више привуку пажњу.{S} Лица и очи |
га кујнског, он је онда предаде женама, да оне тамо у кујни још неке обичаје посвршавају, а он, |
им је то саопштио, могу да иду кућама, да се спремају, чисте стајаће <pb n="109" /> хаљине и д |
ма у рукама, трчале су босе по плочама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћале вриштећи, прс |
ијеном старим прљавим женским шаловима, да му не би озебле очи, на које је једва гледао, седи п |
у.{S} И могли су наочиглед, пред свима, да се љубе, па ипак никоме не би могла да падне рђава м |
, колена и пробајући фаље на пиштољима, да није барут уквашен.{S} Слуга за то време отрча до ка |
Он се после толико извежбао у рачунима, да је, као њихов заступник, једнако горе у чаршији, у њ |
ат руке и њиме издиже и приноси устима, да би јој пуцало грло.{S} Одахњује не могући да се приб |
. — Нека ме чују! — наређује свирачима, да јаче, више свирају.</p> <p>Настаде руковање, љубљење |
витлале се, не бојећи се више ни једна, да ли јој се нису случајно шалваре смакле и бедра, поло |
аште, где је сада ограда била изваљена, да би се могло у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала |
о више затворена, што јаче замандаљена, да би они овамо били одвојенији, скривенији — све то ка |
том, толико је била уплашена и утучена, да се видело како већ ништа више не може да мисли, да ж |
главе, љубљењу косе, виде како он зна, да он сада може пред целим светом бити онај стари, вели |
ом, са пуно корпи, јела и буклија вина, да тамо целог дана преседе.{S} Доцније, кад се још више |
реном погледу виде да је заиста истина, да се заиста решила.{S} Потресен, загрли је, и љубећи ј |
, у које доба и зашто опет отишао, она, да би све те одговоре избегла, а једнако седећи онако, |
ебе грдила и корила: како то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она он |
њој, Софки, да је заиста сада ово она, да заиста он њу овамо, код себе, у своју кућу уводи.{S} |
де.{S} Али Софка је толико била уморна, да ништа од тога није примећавала.{S} Само кад сагледа |
е она, те, ако је и она весела, срећна, да се и они још више веселе, више пију, певају; бојала |
озна и види да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли, таквога мужа, још дете!{S} Знала |
ку његову љубав.{S} И она, из сажалења, да га умири, утеши, јасно, раскалашно и као предајући м |
<pb n="215" /> тога наваљивања, мучења, да му она призна, видело се и по томе, што отуда почеше |
превари, што се не испуни његова сумња, да никада Софка, и толика и таква лепота, неће поћи за |
се изнесе и обеси још неколико фењера, да би степенице биле боље осветљене; да се после тамо, |
поручи да је више никад за то не дира, да је остави на миру и да је њој овде „добро, сасвим до |
ципелама, кратких ногавица од чакшира, да би им се око чланака виделе њихне, хаџијске, беле ча |
е у малој собици на кревету до прозора, да би могла отуда, кроз баште, све овамо видети.{S} Око |
, као увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћ |
ичија више.{S} Од беса стискајући прса, да би од бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што б |
?{S} Знала је само, да је кућа продата, да је синоћни гост купац.{S} Отац, пошто се испавао, ди |
јаче да притвори спољна амамска врата, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама почели да |
наместе; горе, на доксату испред врата, да се изнесе и обеси још неколико фењера, да би степени |
иде пред судове и тамо он, ефенди-Мита, да се заклиње, свађа и то с ким? — са својим до скора с |
о вратио, она је толико била бременита, да није смела да се појави.{S} Марко, кад чуо, једва, н |
де су се опорављали од неуредна живота, да би се после могли приликом прве гозбе, славе, вечере |
вори јој мати и уђе.</p> <p>Софка оста, да поново закључа и затвори капију, слушајући како Магд |
ту велику чашу до самих Софкиних уста, да она, пошто поједе залогај, само отвори уста, дакле д |
ској соби горела је лампа и то уврнута, да би што мање било светлости и падало у очи.</p> <p>Ка |
љом, која јој је била толико разгрнута, да су јој бљештала врела прса, ишла би по дворишту.{S} |
>- Софка!{S} Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. </p> <pb n="192" /> <p>— После ће она! |
ек.{S} Јер, када би клекла око огњишта, да налива кафу у шоље, увек би јој се из јелека прса от |
вече са Јусуфчићем засели око огњишта, да вечерају, наоружани, са пушкама преко крила, и са ст |
а виде како јој мати, због тога страха, да није на самрти, и да им зато шаље гласнике, као опра |
> <p>Арса поче као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ Станину да намешта.{S} Марко је ст |
е предаде, али једнако тихо, из страха, да онај горе не чује.</p> <p>Софки, ма да јој се још св |
и, и Софка заиста чу како он из страха, да се ови нису сасвим код ње обезобразили и обрукали га |
ки послао ђизије за хаљину, а и новаца, да нам се нађе за овај празник.</p> <p>Тоне, ма да је б |
ве поздравио, нама послао нешто новаца, да нам се нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме. |
ништа не види, још мање самога мртваца, да не би, ако је можда затруднела, родила дете са какво |
потреса од цвилења, и блејања јагањаца, да и он оде и, за свој новац, купи најбоље и најугојени |
ије она као свака: није дете, шипарица, да ништа не зна и не сме да зна, па тако, у трен, како |
од покојних спомињала: да ли мужа, оца, да ли сина, своје дете јединче, и колико, до ког времен |
љуби у руку, и то тако усрдно, од срца, да <pb n="189" /> ова, охрабрујући се, срећна, поче да |
зну у плач.</p> <p>Арса међутим истрча, да широм отвори капију и да тамо на њој дочека новог пр |
ло коме више да се диве, која је лепша, да ли мати или она, Софка.{S} А сада, кад иде као удава |
да они продају кућу више њему за љубав, да би га учинили својим „чираком“ врстом слуге али њихо |
а теби....</p> <p>Глас му је био такав, да Софка осети како јој кроз грло, чак на дно срца прод |
о је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав изгледа, как |
издржи, почне Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то д |
сви они, њени, заједно једно уз другог, да се тиме као одвоје од осталих сватова, <pb n="182" / |
а ногом од себе нечег гадног, нечистог, да Томча под тим као поклекну, сруши се, али се зато чу |
, отишао, поред Солуна, чак у Цариград, да што више путује и учи — тај њен деда и баба тада ник |
ено прво „хајде“ плећима полете напред, да и њу као и свакога отера, али се сети да она није не |
ина, силно ударање пете о земљу, о под, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно, после спавања, |
одласка бивала луда, не знала за себе, да би, онако пијана, ноћу падала и онда звала себи слуг |
као што је био ред, отпустише од себе, да после међ собом сврше прошевину, и пре но што она, п |
И тако свака.{S} Свака ће гледати себе, да што више уграби од весеља, среће.{S} Ниједна се неће |
ући се на прсте и обзирући се око себе, да ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ не чује, тихо |
и једнако се мучи загледајући око себе, да ли је заиста ту, код њих.{S} Његова доста изношена д |
44" /> <p>— Ама не то.{S} Него за тебе, да своје паре имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, д |
ном руком да се хвата за врата од собе, да би се задржала, видевши по лицу сељаковом и његовим |
гова ударца.{S} Он брзо појури из собе, да не би морао и матер, која га, трчећи зз њим, поче за |
итом, са уздигнутим ћемером више главе, да сви виде, да се сви зграњавају, поче из њега сипати |
су се даље иза куће помицали у крајеве, да се приликом доношења хране, жита, не би реметио кућн |
Нећу, бре, нећу!{S} И баци им кључеве, да они, како знају, иду, раде..</p> <p>Али, кад се доцк |
ле.{S} Знало се само да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и преко винограда из |
руго, да би били готови када их позове, да дођу на свечаност.{S} И то је Софку највише поражава |
отпочеше њени, поређани тамо у столове, да одговарају на јектенија.{S} То је било њихно, њихне |
, задижући и загољујући до колена ноге, да чисти сламе из ногавица.{S} У том већ је и дан свита |
и дође до Софке.{S} Тако чврсто стаде, да му чизме зашкрипаше, и као да се под од собе подави. |
треба сада, на свадби, седети.{S} Седе, да га светлост од фењера у лице запљускује, те да се, о |
дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето она, Софка, |
до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је заиста онако лепа, онако обучена и окићена как |
гнутим ћемером више главе, да сви виде, да се сви зграњавају, поче из њега сипати новац у корит |
ж каквим послом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, цене како јој је.</p |
исано је, нема се куда, и онда — хајде, да се иде тамо куд се <pb n="156" /> мора.{S} И то сауч |
ана на све, готово мирно се диже и оде, да отвори.{S} Магда, овамо у кујни, три пута се спотаче |
очито ракијом не треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и послали, да га он |
е знао каква је она сада, поново изиђе, да је охрабри.</p> <p>— Де, шта ти је?</p> <p>И, што ни |
ј и разболео, старац није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге |
И што ми се никада не јави, када дође, да га видим.{S} Колико пута питам оне моје за њега и за |
о у хан, овамо бар не наврати, не дође, да се тиме, не Софки као извини за све што је онако пиј |
; а друго, кад тај странац, купац дође, да има шта видети: да не мисли како они, од велике сиро |
добро. <pb n="92" /> Прво, кад се пође, да се може одмах, на брзу руку, покупити, наслагати и п |
и, када се разболео, није хтео да каже, да се потужи, већ једнако лежао горе, на доксату од кућ |
S} И зато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију испред себе, испод р |
е верујеш тати?{S} Мислиш да тата лаже, да има пара, него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако |
ако он кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе |
ној руци, те она мора јако да их стеже, да би их могла држати.{S} Срећом били су преко њихних р |
а се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета |
же никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда била у |
бично сиротније тетке и стрине, долазе, да ту и спавају, да би могле једнако радити, помажући д |
о је једино она све знала.{S} Знала је, да он тамо нема никакве трговине нити какве послове, јо |
могући у све то да верује.{S} Знала је, да они то и тако са њоме не могу да чине.{S} Није она к |
о не може никада бити.{S} Допуштала је, да ће можда сада, тога пролећа, као увек, нека тек тада |
ве ређи и ређи долазак.{S} Стрепила је, да их, како је почео а знајући га какав је, на послетку |
а.{S} Замрсило јој се платно и зове је, да га она одмрси.{S} Софка одмах одлази.{S} На први пог |
ко чела.{S} Нарочито иза ува остави је, да има мало праменова, те да би они својом сенком као с |
рећи око себе лактове и као бранећи је, да је други не потискују.{S} И то њу чисто трону.{S} Ок |
то се боји, и онда као сажаљевајући је, да не почну долазити по њу, да је охрабре, она брзо, од |
и оставио код куће.{S} И чак послао је, да и она учи у манастиру.{S} Доцније, није је тако брзо |
о.{S} Прво што му паде на памет, то је, да као свакада, чим уђе, одмах баци поглед на два велик |
а јој мати зато тако скупе хаљине даје, да би је том скупоценошћу уверила како заиста то он, от |
као уноси, и сва лицем, прсима предаје, да је он гледа колико хоће, наслађује се њом, онда ова, |
едала како је све то почело да постаје, да се стапа у једно.{S} Сви мушки претварају се у једно |
а, највише услед доста попијене ракије, да одлази у кујну и тамо са женама да се разговара.{S} |
Арса им износио од сваке сорте ракије, да пробају, која ће им се допасти, па да им после ту то |
једнако да се скида, развезује шамије, да јој лице и пун врат са модринама, где је јаче било с |
еби: како ће сада морати силом да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као |
и врату, заждио би онда чак до капије, да би се исто тако опет отуда вратио, још јаче, бешње п |
чно суботом, када би долазиле рабаџије, да на својим тешким, воловским колима, за ханове пренес |
а почиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекала, када ће доћ |
Једино ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакуј |
: да он сада своју жену мучи, испитује, да му она призна, како је заиста живела са својим свекр |
са сељацима и чивчијама да рашчишћује, да се зна чија је земља: да ли газдина и турска, да ли |
<p>Магда преплашена устрча уз басамаке, да горњи бој осветли.{S} Ускоро пред њихну капију стадо |
и испуњене гајтанима, већ уске, кратке, да би им се што више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, |
Када би излазила и одлазила на чивлуке, да надгледа имања, ишла би на коњу.{S} Слуге, с обе стр |
пута и то пред самом Софком опра руке, да би је уверила како су јој чисте, поче је служити и н |
прсти из сада и њене већ ознојене руке, да ће још пре свршеног венчања морати да му испусти рук |
и уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стегао, опасао.{S} После једва п |
, остављало, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум силазило.{S} Тако су онд |
ва.{S} Никако неће да седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се ок |
умиравајући је:</p> <p>— Хоћеш, Софке, да вечераш?</p> <p>— Нећу.{S} Јела сам код куће! — одго |
умене ноге.{S} Затим пође испред Софке, да јој отвори врата.{S} Софка, као тресући се од језе, |
ободно почеше улазити овамо, код Софке, да пију кафу, седе, и зађу толико у разговор, да онда м |
— а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном месту тек ако би месецима могла да уђ |
, гологлав враћао и одлазио међ остале, да око куће, наслоњени уза зид, клече.{S} А највише их |
ликих мука, што су због њега претрпеле, да проплаче:</p> <p>— Тато, тато мили! —</p> <p>Али је |
својих пецива, кришом, колико су хтеле, да пију.{S} И зато је свуда око тих огњева, чија је све |
што су се оне само пред светом хвалиле, да им и шаље по мало новаца и дарове за Софку.{S} То јо |
усахла, спарушила се.{S} И отуда после, да би и даље сачувала ту своју спарушкану лепоту, цео ж |
ујући је и доводећи натраг.{S} И после, да се све то сакрије, удали је за једног њиховог слугу, |
.{S} Ножним прстима јаче држећи нануле, да јој се случајно не исклизну, упути се вратима.{S} Пр |
23" /> <p>— Газдарице, ете, послали ме, да кажем да је газда убијен.{S} Убијен је газда, газдар |
е за своје кћери, кад остану тако саме, да се боји чега ружнога, да тада можда какав мушки... н |
што јој амамџика беше послала, и то не, да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека кад |
има.{S} Само треба човек руком да мане, да узме и распореди, па све да буде као што треба.{S} И |
оба креће.{S} Она, не могући да устане, да га као што треба дочека, поче се извињавати:</p> <p> |
по чаршији застају испред сваке механе, да још испијају оканице, па онда као бесни јуре овамо н |
ала је како никако не може да се сагне, да кафу на огњишту пристави и скува, још мање да слатко |
и шталама, изнесе, распореди и уздигне, да би могао „свет да гледа“.{S} Сазидао је капију на св |
а, особито девојкама, које су доведене, да тако преко зида гледају Софкину свадбу.{S} На капији |
ирама — а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао млађи, — већ у панталонама и капуту |
била овде покупљена и увијена у пелене, да би, тако одвојена, удаљена од свадбене ларме и вреве |
са крстом, већ ситне, црне, скупоцене, да би се, ма колико биле дугачке, ипак могле све у шаку |
ме наређује им да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и осталог света дознао, док се |
егова необична нежност, почеше да буне, да је трзају.{S} Испунише је сву страхом и трепетом.{S} |
е, него да би само могао бити поред ње, да је гледа, наслађује се њоме, он јој то и показује.{S |
таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав, лепши и виш |
за дужност да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње ширећи око се |
им.{S} Хоће сигурно да јој да на знање, да она зна за њега, како је он, њихов слуга, Арса.{S} С |
нако је допирало оно свекрвино цвиљење, да му се чинило да јој се, откако ју је ударио и откада |
ецима биле су обешене и поређане лампе, да би се видело ићи тамо, њима, под хладњак.{S} Тамо оп |
кујну, разливала у разне лонце и шерпе, да ко од њих, мати или Софка, не примете, јер зна шта б |
почеше овамо око њене собе да се купе, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка поче јасно |
ито би јој око колена склањала шалваре, да јој се не би упрљале од пепела.{S} Целог би дана пре |
олићавала прса и рукаве и саме шалваре, да би осећала како би једним покретом све могла са себе |
а или да намешта косу, разгрће шалваре, да би слободно могла крочити или, кад би та сада озноје |
д бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже и сигурније корача, брзо пређе сокак, чесму |
до Софке.</p> <p>Она, задижући шалваре, да јој не би сметале, а и косу склањајући иза врата, по |
лушајући како Магда трчи испред матере, да тамо пре ње стигне и у кујни распреми, упали свећу и |
обито кад се врата од собе тамо отворе, да чује њену вику, као грдњу, псовку.{S} А то све сигур |
ње и њега, није свршено, није најгоре, да по овоме што никако не може да се смири, има нешто ј |
ањајући се о његово колено издизала се, да би оном другом руком, заносећи је око њега и као обг |
е веселе, више пију, певају; бојала се, да она тада баш не поклекне, не покаже се довољно срећн |
ја јој је била стала, као скаменила се, да се не би трошила, једино коса, како јој је још у поч |
х је на послетку оставила и повукла се, да спава.{S} Прво, што није ред да девојка тако дубоко |
с увређеном равнодушношћу: „Па зна се, да се нема коме чинити ни помагати“.</p> <p>И ваљда збо |
оређани уза зидове лежали, одмарали се, да дођу овамо у велику <pb n="205" /> собу, за софру, С |
се, да из Софкина лица дозна, увери се, да ли је то у истини: да она њега, његове, воли и зато |
Марко, једнако стојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита:</p> <p> |
шуље, сељачки, сасвим заборављајући се, да брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ |
љубећи је по руци брзо, и, кријући се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и нас |
зе, а једнако осврћући се и кријући се, да је толики свет, који одједном испуни двориште, не ви |
а сигурно тамо над Томчом нагињући се, да га удари, викну:</p> <p>— Зар да ми није онај, твој |
ад њу и да разрогачује очи, упињући се, да из Софкина лица дозна, увери се, да ли је то у истин |
испред себе.{S} Видело се само како се, да не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз д |
они почели и хаџијама звати, знало се, да је он први имао смелости да, после свога хаџилука, с |
а јој тиме досађују.{S} Али, видело се, да највише стрепе од Марка, свога „бате“, јер долазећи |
ре и свилене појасеве, ипак, видело се, да се у њима губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не вид |
се тако близак род узели, говорило се, да је она увек била повезане главе, која ју је од тада |
све то сам Арса са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти.{S} Марко остаде и даље тако да сед |
е њеном лепотом, бујношћу прсију, косе, да, дивећи јој се, узвикују: „Ао, Софке!{S} Јао каква с |
ју бре затварајте, капију замандаљујте, да нико, нико...{S} Ах!{S} Ах! </p> <pb n="204" /> </di |
ија измеђ сватова и издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што |
ка упијајући нокте у младожењине прсте, да би их одржала у својој руци, издржа у обилажењу око |
и, били, и како су то смели да допусте, да га не чувају, чак и да погину за њега? — Зар смо зна |
м хаљинама, једнако се око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу.</p> <p>Тако ист |
како треба из села масло, сир и пилиће, да се вечера не задоцни.{S} У вече вечеравали би уз пић |
им слободна.{S} Могла је, кад год хоће, да излази на капију и тамо стоји.{S} Свакога мушкарца, |
склони које мало дете са средине улице, да га не би који коњ или товар прегазио, или да коме од |
одјури унутра, у кујну, код газдарице, да је пробуди:</p> <p>— Газдарице, газда! </p> <pb n="1 |
лака а камо оволико, као што сад плаче, да чисто осећа како јој се срце чупа и снага распада — |
прво улете тетка.{S} Навлачећи количе, да што пре оде код њих тамо, кући Софкиној, и да, као ш |
у ствари отишао и он у хан, код Томче, да се тамо над осталим слугама натреса, тражећи да га, |
Софка из кујне изиђе и уђе у оно сопче, да се тамо као одмори, он се брзо сети и заврћући рукав |
е стране чак и овамо код њега, у сопче, да допире.{S} Чули су се тихи, уплашени кораци, бат ног |
ао у почаст, испред саме Софке стадоше, да је прате у игри.{S} И Софка једним погледом испод оч |
го — муж ти је!{S} Само он, слатки муж, да је код тебе, па све друго нека иде!...</p> <p>Али Со |
су испред врата и собом затварали улаз, да не би она кроз врата, приликом изношења мртваца, мог |
једнако натеже тестију са водом.{S} И, да је не би умрљала, наслања је о лакат руке и њиме изд |
Али она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак не улази |
бе, још мање од својих прсију, која би, да их друга нека има таква, сувише пуна и једра, покрив |
цео фис довукао <pb n="136" /> к себи, да му Јусуфчића дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кришом га н |
ој месо и као кљештима је вукао к себи, да је обори, пуштајући запенушене луде крике.</p> <p>— |
Дакле, сада је само дошао, да им јави, да би она, мати, имала када да се спреми, да све ствари |
доцкан.{S} Још има времена да поправи, да се покаже како се жртвује, приноси себе ради њих.{S} |
И као да би хтео да се смири, заустави, да избегне и спречи то.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се |
дана, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ће и што више дограбити да поједе, а да о |
једину, коју је, хотећи да је поштеди, да се не би удала за каквог њиховога сељака и била изло |
рши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онаква и толика, за какву се издавала |
о ићи на огледало, да се огледа и види, да му се случајно по лицу и очима што не познаје.</p> < |
чу како је закључа.{S} Бар је ослободи, да не мора стрепити од нечијег доласка.</p> <p>Али је т |
а, и то не, да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па д |
, хоће тиме јаче к њима да се приближи, да им да на знање како су му, поред свега што их је био |
сам морао више пута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али |
а ове паре и дарове, и сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турску води.</p> |
доћи.{S} И из страха да то ко не опази, да се зато она тако споро свлачи, што се боји, и онда к |
ије слутила, те да онда буде на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је била сасвим помирена са т |
ка ишла путањом поред бунара ка капији, да отвори, виде како јој мати хитро сакри тепсију са пш |
ак су сви носили свеће и јурили капији, да још боље осветле улаз.{S} И заиста су то били они, „ |
верује свему овоме, особито њој, Софки, да је заиста сада ово она, да заиста он њу овамо, код с |
главу и погледа свекра тако очајнички, да се овај пренерази и занесе од страха.{S} Помисли да |
чи засвираше.{S} Тодора поче...{S} Али, да ли као од радости, или од збуњености, што је све у њ |
ове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а |
офкиних само јој мати долазила.{S} Али, да ли што је још био почетак, Софка још осећала онај тр |
скипело, и она би к њима сишла.{S} Али, да се не би приметило, увек би налазила неки <pb n="239 |
>Отац јој са кесама као побеже.{S} Али, да се не би приметило да бежи, једнако се око себе загл |
као да је не може гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац био одозго видео како се к њему пење, |
о својим колебама пробали и дотеривали, да буду готови и, чим падне мрак, почну отуда да се рас |
> <p>У зору, када су сви били полегали, да се одморе, Марко, сада већ свекар, коме су такође би |
, зна да није због тога, што њега жали, да би се он том лупом пробудио, узнемирио, растерао му |
ки то годи, — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкину љубав |
егови из куће зато тог дечка и послали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго н |
лазећи једнако су се уплашено обзирали, да их он можда отуда из дворишта, испод хладњака, не ви |
уграбили и сада са њом ето овде стали, да се одморе.{S} Зато тамо испод хладњака нико сада и н |
презања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљен |
, балавац, довде <pb n="243" /> довели, да ето он, он, ох, он, тражи, и то од кога!...{S} И Соф |
сви са њом, својим пленом, зауставили, да се одморе, па опет некуд, далеко, незнано куд крену |
него су се и они сами све више трудили, да буде што даље од њих.{S} Једнако су се упињали да са |
кала.{S} Кроз плач, поче Софку да моли, да јој не прилази, не пита је, и распитује се:</p> <p>— |
о како већ ништа више не може да мисли, да жели.{S} По њој се могла цела кућа да однесе.{S} Ниш |
из баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње оставили.{S} И чим уђу, п |
а тим Марком, сељаком, да се пријатељи, да се љуби, са њиме да живи.{S} Па, поред свега тога, е |
би она, мати, имала када да се спреми, да све ствари, покућанство уреди, те да, кад доцније са |
долазећих и могли слободни, неопажени, да хукћу, убијени и згрчени:</p> <p>— Ох, бре, бато!</p |
колико година узети и толико замршени, да је то било горе него и сама продаја.{S} Али о продај |
а, што почеше, као на свакој прошевини, да пуне кућу честитајући:</p> <p>— Срећно, срећно, тетк |
елу, а није хтео сасвим ново да начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара, што је од |
побеже, уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, да ли од радости, среће, или ко зна због чега, бризну у |
хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младенци могу...{S} Ако не, ја не могу ништа више.</ |
идело се како је, бојећи се, ако заспи, да случајно своју главу не наслони на јорган, којим је |
њу толико јој досади, умори је, отупи, да, кад паде мрак, када јој донесоше одело, сапуне, игл |
Не гледа куд.{S} Толико је силно удари, да се од њега два корака скљока.{S} Опет се она враћа, |
еном гласу Софку толико трону, охрабри, да, сасвим умирена, изиђе из амама смело и са осмехом.< |
саму себе да загледа, као да се увери, да ли заиста на себи има одела, да јој штогод не фали.{ |
ћ изнела ракију и мезе и додала матери, да их она стојећки служи.{S} Софка на послетку би готов |
да им шаље, и то не њему, него матери, да се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако |
си, како опасује, чак и како да говори, да се поздравља и понаша. <pb n="234" /> Никада из њене |
ти ли си, Магдо?{S} А ја не могу, мори, да те познам. </p> <pb n="80" /> <p>И вођен Магдом пође |
Али је Софка већ била у толикој ватри, да није ништа за себе знала.{S} Једва се у јутру разабр |
га што је знала да не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и против своје воље, поче |
<p>А Софка зна да се то и на њу односи, да што пре буде готова са софром, пошто је тамо Магда в |
жа.{S} И пошто још једном запрети Арси, да све уреди а особито да се она, газдарица његова, одм |
због њега не грди, почеше онога мувати, да се што пре освести, устане, одазове.{S} Овај, кад се |
е.{S} Осећала је да неће моћи издржати, да ће пући.</p> <p>И, када уђе у ону своју одељену курн |
, да од када је варош почела постајати, да је и та њихова кућа већ тада била ту.{S} Цела родбин |
чаршији?...{S} Једва ће се то дочекати, да јој се сите.{S} И због тога не смејући, а не знајући |
је и у подрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била при руци, давала обавештења, кад што затр |
ега леђима, главом уздизати, наслањати, да не падне, чекајући да га Арса опаше.</p> <p>Арса дот |
ју гошћу, Софку) гласно се разговарати, да би из тога њихног разговора могла Софка све чути: и |
мати немир, што је знала: да ће морати, да не би остала сасвим заборављена — не ради себе, него |
и та сада ознојена прса почела брисати, да би сваки одмах с подсмехом помислио, како се она ето |
угом руком око себе просипати и бацати, да би тако пун, сладак и раскошан био нови брачни живот |
чак и навлаш, и насилном смрћу умрети, да би тиме и пред њима и пред светом забашурио праву ис |
боравили на нас!“ И тада се Софка сети, да су можда одавно без пара, без игде ичега, и са језом |
је могао да се смири.{S} И Софка осети, да ово што је рекао, и што се збило између ње и њега, н |
је било свето.{S} Нису могле замислити, да би он могао, или што би и учинио, да је то нешто руж |
а је уверена да ће се што више скупити, да би је што боље гледали, подсмехујући се и сажаљевају |
уће да се нагледа, да је добро запамти, да је сву онако у наоколо, са комшилуком и са оном њихо |
ре.{S} Али проливену крв да не почисти, да би се по њој сутра, када гости дођу, видело, како је |
, ваљда због њене лепоте и накићености, да није могла реч да каже.{S} Софка, да би је охрабрила |
ла чаше, мезе.{S} Морао да јој допусти, да му сама она скине колију.{S} Почеше већ и да је пецк |
нди Мита реши се још више да се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са свима њима.{S} И то све н |
дин и кад ова потрча ка капији и башти, да иде у комшилук и тамо по обичају разгласи, ђипи она |
оравили, почеће, чешљајући је и китећи, да плачу, наричу око ње.</p> <p>Али зато ипак на њих Со |
када се то десило, те није могао стићи, да их бар види мртве.</p> <p>Али поред све те његове од |
се није сетила и кришом, макар крадући, да им шаље, и то не њему, него матери, да се он не би н |
> <p>Магда, као све то унапред знајући, да ли из искуства или из веровања, враџбина, одмах би ј |
ју је водио.{S} И сам ваљда осећајући, да ће кућа, нарочито она мала, једино окречена собица, |
а предузму и почну водити бригу о кући, да замене оца, домаћина, а они почели трошити и расипат |
не водило рачуна: како сви они, сељаци, да би што више радне снаге имали, женили своје синове ј |
кошуљу испод јелека да наниже повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима била одапета, размак |
ко га Софка држи за руку, како се мучи, да му малу детињу руку задржи у својој.{S} И то држање |
арадова услед те њене пажње а и уплаши, да се због тога други горе не пробуде.</p> <p>— Ћути, ћ |
ојури у кујну код ашчике.</p> <p>— Дај, да окуси штогод.</p> <p>— Ко? — погледа га у чуду ашчик |
је остале ућуткивале, особито мати јој, да не виче, не говори, не грди толико гласно, да не би |
гду, тако је силно задржа, шапћући јој, да и сама Софка не чује:</p> <p>— Ћути!{S} Ко зна зашта |
Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја. |
ика строгим погледом поче да даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада т |
неки дан послао новац; и долазио човек, да јој каже како он још не може доћи.{S} У неком је вел |
м шегртима навлаш прошла кроз комшилук, да би сви видели ту басму за Софку и завидели јој.</p> |
ао увек била ушла одозго кроз комшилук, да би преким путем пре матере дошла и отворила јој капи |
и за два три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена од навале света, запиткивања и чес |
кришом износили и склањали у комшилук, да га не би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире |
неће моћи излазити и отићи у комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде затребало.{S} И сем |
нама из родбине и комшилука оде у амам, да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање, први |
!{S} Сада ће тата да се врати!{S} Идем, да наредим код куће.</p> <p>Морао је то.{S} Није смео н |
зару, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласку стрпали кој |
ето, зато нећу и не могу да те кријем, да после он мене тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чи |
S} И сад мене послаше да дођем и јавим, да се спремите, и да останем овде, и, ако што треба, да |
осле у групама једнако један за другим, да ускоро врата од сопчета осташе сасвим отворена.{S} А |
собито пред мужем и осталима, старијим, да игра и то баш сад, и то чувено „тешко оро“, — она од |
ју, до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, |
И она, тада први пут, не изишла за њим, да га испрати, осветли му пут, него скамењена, гола, са |
ту станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Арсо, код <pb n=" |
е сасвим.{S} Марко показа слуги главом, да прозоре застре каквим покровцем.{S} И када у сопчету |
истога стиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у се |
ица, које су је јуриле, поливале водом, да јој се сва коса била слепила по њеном красном витком |
што он ето мора са тим Марком, сељаком, да се пријатељи, да се љуби, са њиме да живи.{S} Па, по |
а доста олако ишло и испадало за руком, да се ништа не примети, већ да, као и пре, цела родбина |
лили, па не би им тако испало за руком, да се она овако уда, у такву сељачку кућу и за таквог м |
јка знајући све то, само одмахну руком, да би ова прекинула.{S} Софка гледајући ту множину јела |
клечећи испред ње, служила би је јелом, да би Софка због тога морала ма штогод да једе, јер ина |
е биле начетиле око ње и увукле са њом, да се, и у онако малом сопчету, није могло ни да помакн |
г увреде: што, и ако је то хтео са њом, да је уда, што онда овако са њом да поступа, што овако |
руком држећи више себе чирак са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући ка |
мора пред њом, својим чедом, Софкицом, да се сада открива, и да оно, што не би казао ни самој |
сле, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да је нико не види, сваки час се провлачила кроз уске п |
већом до капије, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треб |
њега пустила, а његовог коњића кришом, да нико не види, иза куће увела и тамо у крају баште за |
тем послу, не би ко од њих био изабран, да би се та непажња примила овамо од њих не са огорчено |
идем пред цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо дочекујем турске трговце, моје познанике, прија |
идео да га ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њ |
Није се имало куда.{S} И зато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију |
гурно је то била она, мати, јер зна он, да, док није сина родила, она се жива није чула.{S} Ист |
уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по челу.{S} И од тог силног удар |
он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не занесе, па |
о јако пиштала, секла зурла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта <pb n="201 |
прелива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и бљешти.</p> <p>Затим једнако брекћући од срећ |
бивени новац од ханова њој би предавао, да она тамо у ковчег метне међ остали.{S} Тако исто, ка |
је као увек наоружан иза капије спавао, да капију отвори, већ одбијајући га од капије, рекла:</ |
куту, увек би се испред ње појављивао, да јој се тиме као стави на услугу.{S} Али она не само |
ратне жиле, тако је силно алата уједао, да је овај појурио и скоку прешао ту пољану.{S} И јурећ |
Томчино, сав побеснео, што је дочекао, да он, ефенди Мита, тако што чини, оволико се понижава |
ијатеља да одведе онако, пошто је знао, да код куће нико не зна и није ништа спремно.{S} Зато ј |
љубав своју.{S} Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јо |
да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамрлости не би могла макнути, још мање м |
отац кућу продао.{S} И због тога дошао, да јој јави.{S} Зато сигурно између ње и њега, ноћас ва |
де у Бању.</p> <p>И када је Тоне дошао, да то све каже Софкиној матери, она, по његовом лицу, и |
ова доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им јави, да би она, мати, имала када да се спреми, д |
га однесе Марку.{S} Марко, нестрпљиво, да се једном већ сврши, зубима искида кожу и, нагнут на |
причао и износио свету да је то његово, да је од њих сасвим купио, него ће, по обичају, причати |
је пристајала, не што није хтела, него, да не би свет, особито њихна родбина, осетила то као од |
Софкин дар.{S} Није могао чекати, него, да покаже колико му је Софка мила и драга, одмах навука |
томе видело се да тај шећер траје дуго, да се, осем њега, нико не послужује њиме, не троши га.< |
стајаће <pb n="109" /> хаљине и друго, да би били готови када их позове, да дођу на свечаност. |
Софке</hi>.{S} И то тако страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од таквога његовога гласа |
очи гледао, и што јасније из њих видео, да ли ће му истину казати, ухвати је за раме.{S} Рука м |
на миндерлук, када се осети да је сео, да је сигуран у месту, он поче:</p> <p>— Па како сте ми |
ом и лактом о перваз доксата, види цео, да се види и она његова уздигнута рука са запаљеном циг |
да је весео, него што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S} Зато је више пио и |
на.{S} Он је сам то тако некада мислио, да је лепота и младост најпреча, највећа, сада ево због |
и, да би он могао, или што би и учинио, да је то нешто ружно и неваљало.{S} А старац, више љубо |
у, јер он се само за њену љубав вратио, да је добро удоми.{S} А то што је даје за младожењу, ко |
плашен.{S} Сваки час се трзао и плашио, да га она неће призвати себи, неће трпети код себе, у с |
му она наредила, овако и овако свршио, да би по томе она видела како је он тачно, све онако уч |
ставно нарицање, али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа ди |
тетка Стоја и молила ме, Бог зна како, да те поздравим: да узмеш и окусиш од те њене пите.{S} |
сно намештену, — грлећи је, али полако, да јој не поремети ни косу, ни одело, пољуби је, не у ч |
, издржљиво би гледала и пратила, тако, да би овај губио, као сагибао свој поглед, главу и са п |
рко, занесавши крајеве од минтана тако, да му сасвим изиђоше из појаса и силава и разлетеше се |
њивама.</p> <p>Марко обрну алата тако, да својим раменима и лактовима поче додиривати капију.{ |
па да не једе — пресече је Марко тако, да ова умуче.</p> <p>И сам он у тањиру најлепше делове |
ерује.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, да, доводећи купца и продајући последње, чини то још са |
одјекну:</p> <quote> <l>„Да знаш, дико, да знаш, дико,</l> <l>„Како венем за те.“</l> </quote> |
оља, из чаршије) не пусти њих неколико, да ове ђувендије умире?...</p> <p>— О,о... тетка амамџи |
ојица волели.{S} И то се волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у |
њу после мучио, љубио.{S} И то толико, да је само она, Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и |
ојеније, све заносније, силније бивало, да би она, долазећи из баште овамо кући, од раздраганос |
причањем пред светом јасно утврђивало, да их он није оставио, није напустио.{S} И то је сад те |
шавало у тишини.{S} Једнако се гледало, да се живи што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су |
пре изласка прво морао ићи на огледало, да се огледа и види, да му се случајно по лицу и очима |
сутра.{S} И то се толико дана гомилало, да ускоро почела цела кућа, особито доле, кујна и она в |
ту у кујни до зидова ређало, остављало, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подр |
сасвим врата, мори.{S} Остави их мало, да би могли да гледамо нашу снашкицу...</p> <p>А Милени |
бао.{S} А по томе се већ сигурно знало, да ће он ту седети и да за себе тако и уређује.{S} Посл |
де од куће.{S} Тобож оде натраг у село, да тражи и убије онога Ахмета, газдиног крвника, док у |
т.</p> <p>И ко зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, држањ |
ама изваљујући се једна другој у крило, да се пљускају.{S} А из крајњих тамних кутова, где се о |
адована, што се једном и овако свршило, да, макар и без куће, макар тамо у туђини, у Турској, и |
сула је у тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледало да је вода, била је утурила ли |
ан није изостао.{S} И још када се чуло, да је од њега послат гласник, долазили су на честитање |
о куће и кркљање.{S} Толико је то ишло, да је она мала, питома Миленија, сигурно не могући више |
Куку!{S} Зар свекар...!{S} Зини, земљо, да сви пропаднемо!{S} Куку, шта доживех!{S} Куку!{S} Го |
ствари није, већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њим |
куд је могла и знати?{S} Знала је само, да је кућа продата, да је синоћни гост купац.{S} Отац, |
одела и набељене, и то много, утрпано, да би се сакриле боре и умор на лицу од ноћашњице.{S} Д |
јим братом.{S} Па и то не изјутра рано, да целога дана тамо седе, него после ручка, када као са |
онило, а некако чудно, тешко, одмерено, да од тога Софки би тако мучно.{S} И не знајући ни сама |
ткотрља се.{S} Све се пренуше уплашено, да их амамџика за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се |
х изишао.{S} И запрепашћено и уплашено, да нико не чује, чисто поче да је потискује уздигнутим |
ледало је да је то навлаш тако удешено, да би појање, служење службе овамо што свечаније, што ј |
и дочекивале и нудиле је, и то понизно, да сврати и уђе код њих.{S} А Софка је код сваке одлази |
кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од суше.{S} Ти већ знаш т |
ке, затуривши главу, запева тако силно, да амам као звоно одјекну:</p> <quote> <l>„Да знаш, дик |
ље, чежње, страсти, грли је тако силно, да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно ситно по ку |
поскочи он уплашено и викну тако силно, да цела кућа претрну.</p> <p>И сама Софка, заборавивши |
а руча, вечера, и то слатко, облапорно, да би после вечере једва дочекала, кад ће лећи у меку п |
ишта пазаривали.{S} А да је то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна и по томе, што је |
. тако!</p> <p>Софки по овоме би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутл |
виче, не говори, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула, ништа то није помагало.{S} Со |
амо, пију и разговарају се и то гласно, да се и код њих овамо у кујни чује.</p> <p>За све то вр |
што воде на друмове.{S} Трче бесомучно, да достигну муштерије.{S} Завалили се од корпе симита.{ |
трпезе, прозора.{S} И то тако страшно, да ашчика, унезверена, излете са запрепашћеним узвиком: |
је и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о томе после увери |
а, да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да је слушкиња одведе и тамо остави, за удавачу зна се |
говорила:</p> <p>-— Доћи ће!</p> <p>То, да је заиста он продао кућу, видело се и после.{S} Виде |
е, бато!{S} Куку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би к |
а њима још! — толико да увија.{S} Зато, да све то спречи, кратко упита Софку:</p> <p>— Где је Т |
или око оног ђубрета.{S} А то све зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из шта |
д кога је она служила.{S} И то не зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет м |
ко ће сада сам дукат падати.{S} И зато, да би што више као оправдали тај силан новац, што ће од |
е сети да то не сме допустити, особито, да је тај туђи свет, начичкан око зидова и на капији, т |
окреће оцу и моли:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати не да гост |
јој се прса чисто кршила.{S} Тако исто, да јој не би прашина падала по коси, била је овлаш зави |
је, већ да је са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за |
квом их је он, полазећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако врати, могао приметити, ако би их к |
ање беше тако лако, <pb n="87" /> тихо, да Софки срце стаде од узбуђења, при помисли да је то о |
и њу Софка чује како не спава.{S} Тихо, да Софку не узнемири и пробуди, иде по кући, кујни, и о |
нешто стога што је ближе био манастир, да би могао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код |
обичају, рано, дечком) дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бојао се да много |
у кафу, седе, и зађу толико у разговор, да онда морају из њихних кућа по неколико пута децу да |
му сада треба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као светећи се њој, жени, |
анка остаде споља држећи чврсто застор, да се не лелуја, тајанствено смешећи се, мислећи да се |
фкин просилац, тај Марко, толико богат, да се готово не зна шта све има.{S} Истина, од скора се |
ћ грли, љуби, него би напротив, у инат, да би је још више намучио, онако раздражену остављао, т |
здо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи |
p> <p>И Софкин отац, ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао страх, самога навода |
зили иза крајева уста. .</p> <p>А опет, да их не би свет сасвим заборавио, редовно су се појављ |
од које ће она опијена пасти у несвест, да би он њу после мучио, љубио.{S} И то толико, да је с |
е долази „његово“ т. ј. дедина дужност, да сада, <pb n="166" /> када почну мушки гости долазити |
овајлији, особито странцу, укаже помоћ, да се онако сам, стран у вароши, изведе на пут, окући с |
и распреми, упали свећу и осветли собу, да јој се не би снашка, онако у полумраку, улазећи спот |
а свирачима, које наместе у другу собу, да не би могли гледати шта они раде, по неколико дана д |
и, распреми, и оде у ону супротну собу, да са својима тамо спава, Софка, већ ознојена, — скочи. |
амо набацивши га, увијајући више главу, да је ко не види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни самоћа, ни |
и ниједан празник, одлазила је у цркву, да тамо, у столу њихове куће, одмах испод владичиног ст |
кога боље виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.{S} И на свакој слу |
етке и стрине, долазе, да ту и спавају, да би могле једнако радити, помажући да се што више нам |
бању све, и плећа, и кукови, оцртавају, да јој се тешка коса у густим курјуцима на врату заваљу |
о увек отуда овамо на улицу истрчавају, да сигурно кога боље виде или се томе боље покажу, да с |
иду, морају силно да свирају и певају, да би могли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и |
су једнаки и онда могу, како они знају, да се веселе...</p> <p>Зато су после, не стрепећи да ће |
страсти, лудила да певају и изговарају, да и сама амамџика, раздрагана, смешећи се, мораде да о |
а зато и тражи да сада свирачи свирају, да од њихне хуке и ларме ашчика и свекрва не би чуле ње |
иве, а не што морају.{S} Јер да морају, да су заиста у крајњој оскудици, они од продаје само ти |
.</p> <p>Пошто матери лепо веза шамију, да јој једри образи и овална брада одскочише, везавши ј |
оумећи и још једном загледајући капију, да није случајно погрешио.</p> <p>Софка му главом потвр |
, по њеним леђима, плећима, око прсију, да боље истрља, те да сутра ти делови на венчању јаче, |
плоте, распарене и омекшане до костију, да излуде од беса, певале су.{S} Амам бруји.{S} Чак и а |
ју лепоту <pb n="11" /> и снагу негују, да су што беље, што страсније.{S} И циљ живота да им је |
еше да пљескају, старци да се изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мита, изван себе, п |
ставио, ипак га они још толико поштују, да ето сада његово јединче и љубимче готово што на рука |
зразом лица, покретом, а камо ли речју, да штогод показа.</p> <p>Тек доцније, када Софка поодра |
Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој почне о томе |
и при поласку стрпали који грош у шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта |
ку <pb n="247" /> срамотну реч, псовку, да се по томе видело, како се он сасвим окренуо од њих, |
бевцу, где га унесосмо у собу механску, да се одмори, док ми спремимо друге <pb n="224" /> воло |
S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку, да прекорачи корито и уђе.{S} Софка крочи и, вођена њим |
ше свекрва, почеше наваљивати на Софку, да продаду хан и сва имања, што имају тамо на граници и |
му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је натраг води.{S} Али Софка одби.{S} Не само да одб |
све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер све оне не ва |
е велико огледало, остављајући је саму, да се обуче и накити за вечерас, за прошевину и „пијење |
појасу и с мало нагнутом главом к њему, да жељно и с пуно поштовања слуша шта јој је муж поручи |
е; и како је Софки послао баш ту басму, да јој се начини хаљина...</p> <p>И заиста, и сама Софк |
задње ноге много не избацује у страну, да не би Марка наглим кретањем својих сапи у седлу дрма |
ла се и китила.{S} Стезала је половину, да јој је пуцала; тесан јелек само је на једну, најнижу |
звезеним пешкиром, сиђе натраг у кујну, да по њему поређа чаше и шоље, којима ће се гости служи |
оручио и наредио.{S} Софка оде у кујну, да Арнаутину скува кафу.{S} Арнаутин, намрштивши се, ва |
ним лишћем, изнесе собом свећу у кујну, да би се Софка и мати у помрчини сасвим свукле и легле. |
колутове да се окреће.{S} Пошто посрну, да јој се руке дотакоше пода, брзо се исправи и поче, у |
своју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и образи уздигоше, надмеше, поведе |
авијене јастуке, које му Арса подметну, да седне, извали се и тако лежећи чека, да га Арса изуј |
едном ногом и наслањајући се сав на њу, да, ако Софка посрне, он, тако подупрт, може одмах да ј |
евајући је, да не почну долазити по њу, да је охрабре, она брзо, одједном, баци са себе и остал |
естрашен поглед <pb n="254" /> по коњу, да није штогод заборавио, приведе алата, гурну ону узен |
: да их проводим по чаршији, по пазару, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили руча |
унутра и не гледајући ни коју ће кесу, да ли са сребром, златом или никлом, са двема кесама од |
другом старом шамијом своју тешку косу, да јој се не би у спавању умрсила и сутра је морала пон |
о овај виче трчећи и заклањајући свећу, да му се не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе ис |
сталих, како треба да иде тамо, у кућу, да се нађе, послуша, нарочито да је око газдарице, одго |
еди.</p> <p>Томча радосно отрча у кућу, да спреми у великој соби што треба за таста.{S} Софка, |
до ње, брзо му изнесе троножну солицу, да седне.</p> <p>— Седи, одмори се! — поче га нудити ус |
уздом о ункаш чека свога газду, Томчу, да изиђе из собе, уседне на њ и отпутују у хан.{S} А из |
е обично држи нож.{S} Уби је тај страх, да крв не легне, те не учини оно што је требало да учин |
одозго ударајући их и притискујући их, да што боље стоје затворена — све се то измеша и поче д |
жњу.{S} Лица и очију нежних, кадифених, да нико не би помислио да су то кћери њихове, особито п |
и то пешке оде, врати се код Софкиних, да отуда доведе пријатеља, ефенди-Миту.</p> <p>Стана, т |
о све зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из каквог кута, из мрака |
бате“.</p> <p>А Софкини опет, ради њих, да би пред њима показали колико они воле и цене свога н |
што хоће, него што се жртвује ради њих, да њих избави сиротиње и беде.{S} Знали би то, осетили |
и себе ради њих.{S} И то само ради њих, да би они, отац и мати, пошто њој иначе сваком удајом п |
S} И то све не ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.{S} А на послетку и треба, пошт |
сенце гледај да добро уредиш и донесеш, да не заборавиш!</p> <p>— Хоћу, нано! — Љуби је син у р |
имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, да купиш себи.</p> <p>Даље је не би ни питао, и Софка б |
ио поздрав, руковао се са њима, а сада: да их проводим по чаршији, по пазару, да терџуманим и с |
гда узлете.{S} Чу се како јој заповеда: да ону софру у челу још јаче повуче, око ње више јастук |
почињао обузимати немир, што је знала: да ће морати, да не би остала сасвим заборављена — не р |
ла; кога највише од покојних спомињала: да ли мужа, оца, да ли сина, своје дете јединче, и коли |
ла лећи, али она једнако се изговарала: да зато није легла у постељу, што јој се сан разбио, те |
да рашчишћује, да се зна чија је земља: да ли газдина и турска, да ли њихова.{S} Тада се видело |
бар он треба да зна какав је овде ред: да је већ једном време да младенци иду у своју собу.{S} |
ер том својом жртвом толико убија себе: да, ето, полази не само за не равна себи, за недрагог, |
свој родбински дуг према њој да одуже: да је бар сада угосте, почасте, док се та несрећа није |
у брзо се Софка досетила.{S} Видела је: да јој мати зато тако скупе хаљине даје, да би је том с |
— њој мора да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом |
е сада не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо неком кућу продао.{S} Отуда му до сада да |
одсмене, сити и зазлорадује, —знало се: да они, од увек, што год би се десило у њихној родбини |
ви.{S} Довољно је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав |
е предосећали него на чисто с тим били: да је она, Софка, последњи изданак од породице, главне |
дозна, увери се, да ли је то у истини: да она њега, његове, воли и зато сада хоће и она да је |
е не учини оно што је требало да учини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и оде там |
о извињавајући се <pb n="57" /> матери: да се она не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, |
странац, купац дође, да има шта видети: да не мисли како они, од велике сиротиње, баш морају ку |
ћи.{S} Мати, свекрва, узалуд му поручи: да се одмах отуда врати; или ни она овде код куће неће |
поче јој наређивати. — Нађи га и питај: да ли може што мешено да му понесе.{S} После сврати у Д |
лила ме, Бог зна како, да те поздравим: да узмеш и окусиш од те њене пите.{S} Од ње није ни раз |
ојом жртвом, и посла је оцу са поруком: да пристаје.{S} Не само тетка, мати јој, него и сам ефе |
мога наводаџију посла к њему с поруком: да или долази кући и не срамоти га, или ће он своју кће |
би то њено одбијање протумачио он тако: да као она зато жели да ти ханови на граници остану, шт |
се ни једној при венчању није догодило: да се све поквари, јер тим раздвајањем руку, падањем св |
претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љубав своју.{S} Зато ј |
ој све пред очима.{S} Би јој све јасно: да ово, што јој сада толико тешко, оволики јад и бол; д |
му је била из уста, била сигурна у то: да он сада своју жену мучи, испитује, да му она призна, |
, као правдајући се, почеше да причају: да, и ако је младожења још мали, тек му је дванаест год |
што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе једнако окићене и што топлије, утутканије на |
е беше већ сасвим помирила с том мишљу: да ће се једном морати све то изнети пред свет, оголити |
стајао и једнако уплашено гледао у њу: да можда, можда она то...</p> <p>И зато Софка, да би га |
е и, палећи их, сама му их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који, клечећи подаље од |
а, да би степенице биле боље осветљене; да се после тамо, уза зид доксата, донесу клупе и астал |
не и што топлије, утутканије намештене; да по кући, по дворишту шуште меке женске хаљине; да се |
, по дворишту шуште меке женске хаљине; да се виђају лица бела, нежна, очувана и негована.{S} О |
ледњи изданак од породице, главне куће; да ће се њоме свршити и утрти све.{S} Али ипак, поред с |
ди оно што је највише потресе и заболи; да не види одовуд из собе, са кревета, кроз прозор и кр |
било стегнуто, бивају сасвим слободни; да скида антерије, јелеке и појасе, те да јој се снага, |
ри помисли да од свега неће ништа бити; да Софка, каква је, сигурно неће пристати, испустиће се |
орати све то изнети пред свет, оголити; да ће их он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар та |
ј сада толико тешко, оволики јад и бол; да ово што она ето сада плаче као никада, јер је ни рођ |
апустити, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не јављајући се, там |
ајвише гледати, најдрскије пиљити у њу; да ће сваки њен покрет, сваки део њеног тела, било ноге |
ј враћа.{S} Дише толико, <pb n="210" /> да се Софки учини како се цела соба креће.{S} Она, не м |
брижљиво прибирали, само <pb n="60" /> да би она могла што лепше и више овамо њима, својим газ |
наута, него за трговину, <pb n="137" /> да би из тих ханова држао Арнауте у шкрипцу, страху.</p |
{S} Осети како почиње сва <pb n="48" /> да се топи од неке сладости.{S} Чак јој и уста слатка.{ |
ћ да излуђује.{S} Почели <pb n="209" /> да се међ собом туку и од беса сами себи секу руке, ног |
е макар ноћу, у спавању, <pb n="139" /> да га ижљуби.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нем |
реност: чиме ће се све ово свршити?!{S} Да неће, а сигурно ће, сигурно — смрћу?!{S} И онда: чем |
утеха речи и та песма о њиној кући!{S} Да, заиста, нико се од њих није женио ни удавао друкчиј |
<pb n="131" /> <p>— Не плачи, бабо!{S} Да те није жао, што си постала <hi>баба</hi>?</p> <p>И |
јак, тежак бол.{S} Чисто се покаја.{S} Да је само знала, не би она ни покушавала да се противи |
зор, тихо је, тихо плакала и грцала.{S} Да ли од јада, бола, или од среће и радости, што је и т |
ти није могућно да икоја буде равна.{S} Да, страшно би то било; али она не била Софка, ако то н |
како, увек јој је зими бивало лакше.{S} Да ли, што се тада бива усамљенијим, издвојеним од свег |
, није знао коме више да се захвали.{S} Да ли Тодори, прији, која једнако око њега облеће и чиј |
а њега, кога као мора силом да трпи.{S} Да не би он то тако схватио, пристала је напослетку да |
и за руку, од среће чисто се заноси.{S} Да ли да је још дарује?{S} И понова почиње руком око џе |
да би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже како је ипак та није надмашила, у инат ј |
ј два фењера пали и донеси ми пушку.{S} Да огласим!{S} Нека свет види!{S} Нека свет чује!</p> < |
је једва угушујући јарост и горчину.{S} Да забашури, поче једнако чистити чакшире и ципеле, што |
да осећа као неки немир, као страх.{S} Да ли што је дотадања зимска усамљеност и повученост пр |
А ко зна зашто? — мислио је старац.{S} Да ли што већ, онако стар, није више могао ићи по тргов |
сећајући се нечега.{S} Ко зна чега?{S} Да ли нечега непрежаљеног и ненађеног?{S} Да ли што ова |
би је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да ти да тата.</p> <p>— Имамо, имамо, тато. </p> <pb n= |
ли нечега непрежаљеног и ненађеног?{S} Да ли што овако лепа Софка није мушко, његов наследник? |
а Софка није мушко, његов наследник?{S} Да ли, што га њене танке уснице, детиње али црне очи и |
ла.</p> <p>— Па хоћеш да ти донесем?{S} Да идем и донесем штогод?</p> <p>— Нећу!{S} Не! — врати |
</p> <p>И само то.{S} Ни ко проклет?{S} Да ли цео свет или само они мушки: и Софкин отац, и њен |
и, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ...</p> <p>И тада |
како јој се срце чупа и снага распада — да све то није због тога, што полази за недрагог, већ д |
!...</p> <p>И ко зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче уплашено го |
, бре?{S} Не тако, не то, бре!</p> <p>— Да! — још бешње, још обезумљеније, чу како јој отац нас |
ер и воду, коју испи на искап.</p> <p>— Да намештам? — упита га жена стојећи пред њим мирно и н |
га не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да ти да тата.</p> <p>— Имамо, |
собу и отуда чу се како виче:</p> <p>— Да се намести!{S} Што год има, све да се донесе.{S} Све |
, него и саме паше да мења и у „сургун“ да шаље.{S} За сваки народни посао, било за какву нову |
за мене, јер не могу ову њину „варошку“ да пијем. — И бацајући се сину о врат и љубећи га страс |
и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није тек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би |
ко ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко не примети; па онда добро да руча, веч |
међу саме женске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не види како је обучена.{S} Мак |
ли, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета са кућом не униште.</p> < |
едећи поред ње, не би могла уздржати, а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама наме |
b n="98" /> и донела, ускоро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да ј |
жења кафе: по кујни не може се проћи, а да се не нагази на које зрно шећера или кафе.{S} Од пре |
колики био, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљен или готово сав уништен.{S |
росто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, за сада тата нема такву |
због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену матер узео, не би због |
оцу, одмах овамо код ње, Софке...{S} А да је тога било, <pb n="215" /> тога наваљивања, мучења |
и да њега спрема себи за заменика.{S} А да га је највише волео, видело се по томе, што га код „ |
су налазили сву драж свога живота.{S} А да би у томе што више успели, гледали су да се у свима |
је тако нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више да |
гурана, предавала би се сама себи.{S} А да би сасвим избегла страх од самоће и мрака, све више |
јер откада нису ништа пазаривали.{S} А да је то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна |
огао да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друге бије, није могао, јер га је и он |
а удаја, њен бол, јад, све отишло.{S} А да је он, он сада ту, његова несрећа и црна судбина.</p |
шке, и ако ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам ваш |
ћу!{S} Не! — врати је Софка.</p> <p>— А да пијеш нешто?{S} Узми, мезети макар штогод?{S} Узми, |
а и питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара са сељацима пролазницима и |
аршава, којим су опшивени, није могло а да се не осећа онај воњ старих, толико пута крпљених, п |
ико неће знати ко је и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о |
ни што му буде хтела наредити.</p> <p>А да ће заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећала |
о кап воде на длану не чувају.</p> <p>А да је заиста сва та њихова љубав била више ради оца јој |
мештајем, са њиме да отпутују.</p> <p>А да је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем мате |
дна одела.{S} Јер сутра, за Бога, треба да се покажу сватовима новога пријатеља, да се види как |
сама учини оно, што је осећала да треба да учини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ је био први мрак. |
е буде луда, бар она зна шта сада треба да се ради и онда нека се сама диже, одлази, када он, с |
а, поред свега што је знала да не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и против свој |
не треба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара.{S} Знала је она да он бежи из страха од |
то друго.</p> <p>И онда бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара.{S} Знала |
а, већ толико је у вароши, бар он треба да зна какав је овде ред: да је већ једном време да мла |
На питања и прекоре осталих, како треба да иде тамо, у кућу, да се нађе, послуша, нарочито да ј |
јој стао плач.{S} Осећала је како треба да полети, падне му око врата, загрли га и од радости, |
свекрва и ашчика нису умеле како треба да му објасне, и зато он није давао да она са младожењо |
о, брзо.{S} И прво то за њега што треба да се донесе, па тек онда да се ради ово друго шта је н |
о велики за њу.{S} Морао се око крајева да подавија.{S} Около по соби миндерлук са јастуцима а |
и како јој од страха и ужаса поче црква да се врти.</p> <p>Не знајући већ шта ће, одједном поди |
љу и гужвала је, те Софка морала понова да је намешта, и тако она, Софка, и поред толиких своји |
око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се опет врати, |
одмах тога Арнаутина, и не питајући га да ли он може, почети да саветује како ће да пази да се |
ачи <pb n="167" /> седети.{S} А за њега да се донесе троножна столица, са малим, од саме вуне р |
ло да му се поставља и нарочито за њега да се кува, толики је био пробирач.{S} Једино што га за |
И која би баш морала послом поред њега да прође, пролазила би, али избегавајући <pb n="169" /> |
а, шали, почела би тобож Софку код њега да пањка:</p> <p>— Добра!{S} Цело јутро јури и трчи кро |
нешто страшно и велико између ње и њега да се деси.{S} Сигурно, сигурно да је он кућу продао и |
ча, који, као последњи, морају око њега да иду, морају силно да свирају и певају, да би могли ч |
ему, своме свекру, тати, поче само њега да двори.{S} Ослањајући се о његово колено издизала се, |
ући, грлила и љубила мужа и молила Бога да бар једнако ово овако траје: овако ноћ и она, овако |
:</p> <p>— Ја не могу и нећу за таквога да пођем! </p> <p>Само виде како се он подиже, са неким |
амо, у своје сопче.{S} Али тамо не мога да остане.{S} Не знајући зашто, поче дрхтати.{S} И што |
остале девојке само да живи и због тога да је срећна.{S} Целог дана, од јутра до мрака, и она д |
</p> <p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту, сигурно би подлегла, изгубил |
издире, заповеда јој и никако јој не да да га много љуби и милује.{S} Једино што би јој покатка |
еком стрицу.{S} Грдан је новац морао да да, док се венчали.{S} И после, као зато што се тако бл |
да им јави, да би она, мати, имала када да се спреми, да све ствари, покућанство уреди, те да, |
/p> <p>Али о томе Софка није имала када да мисли.{S} Брзо се она прибра, диже.{S} И знајући да |
о прављених цигара, јер неће имати када да их савија, а мораће да пуши много, брзо.{S} И прво т |
гарице у игри почеше одједном, изненада да застају и унезверене њеном лепотом, бујношћу прсију, |
неком кућу продао.{S} Отуда му до сада да шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада ето дол |
жена) да погачу препече.{S} Нека гледа да је <pb n="74" /> од чистог брашна.{S} А ти од оне на |
упињању да се од свих издвоје, изгледа да су налазили сву драж свога живота.{S} А да би у томе |
жениног цвиљења <pb n="216" /> изгледа да све је било свршено и пропало: цео живот, детињство, |
све силније допире до ушију.{S} Изгледа да му таванице, греде, црепови и сва кућа са тим њеним |
она и сва њена раскошна лепота изгледа да је била и трајала само до венчања, свадбе, а после о |
је.{S} И ко зна када, како, тек изгледа да је с њиме почела грешити.</p> <p>И једино тај њен гр |
кафу.{S} Арнаутин, намрштивши се, ваљда да му јаче одскочи она пруга око вилица и чела, која је |
љем!{S} Али одмах га разумеде.{S} Ваљда да се то што боље сакрије, зато овако и чини?</p> <p>Ма |
иза капије и, тек када онај прође, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, могла |
и, из родбине, и, немајући од кога онда да се крију, зато су све биле слободне, више овлаш обуч |
а јело, одби је Софка.</p> <p>— Па онда да донесем да пијеш нешто?</p> <p>И оде натраг, али сет |
и се, како је њој сигурно тешко, и онда да је почне жалити.{S} Брзо забаци шамију и сиђе.{S} Гл |
, као и целу кућу мало сиротнију и онда да ће му требати да њега навлаш пред <pb n="56" /> њима |
ега што треба да се донесе, па тек онда да се ради ово друго шта је наредио.</p> <p>После се ви |
т, не зна степенице, па не би знао куда да се упути.{S} На то сви запљескаше:</p> <p>— Тако, св |
у готови и, чим падне мрак, почну отуда да се растурају овамо по вароши.</p> <p>Испред амама до |
затребам, само пошљи, јави, и ту сам ја да учиним, послушам.</p> <p>— Добро, добро.</p> <p>И не |
ан, два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам.{S} Чекаћу ја! — поче се правдати одлазећи.</p |
те је морала свакад кошуљу испод јелека да наниже повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима б |
же, дај Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што жели.{S} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли што з |
ао са неком насладом све то трпи и чека да и даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме |
а у обилажењу око налоња и једва дочека да изиђе из цркве.</p> <p>Не жалећи, што виде како се њ |
о од друго растављених, он једва дочека да виде како се тамо, у кући, засветли и како отуда, са |
е то могла да проговори, па и не дочека да се шалом, који јој тетка пренеражена пружи, сасвим з |
бреније на то његово ћутање поче ашчика да жури.</p> <p>А Софка је знала куда је позива, шта зн |
ута над њом, виде како гост не може ока да скине од ње, особито кад јој, због тога што се беше |
почну долазити гости, када треба Софка да се облачи и буде спремна за венчање, тек ће се онда |
</p> <p>А опет целог дана не може Софка да се одбрани од дарова и поклона што јој отуда свекар |
је само знала, не би она ни покушавала да се противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чист |
њој прићи; једино таквом би се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била измирена |
свратио к њима.</p> <p>Магда није дала да он такав и са оним његовим простим коњићем уђе на ка |
, љубљења, узвика, чему се Софка надала да ће настати, када он дође, једино то би, те тишина, м |
Софка чисто претрну, јер се није надала да ће јој сада све то оволико и овако доћи.{S} И из стр |
тер, која је, онако узрујана, изгледала да се згранула од радости.{S} Није знала шта ће, јер ет |
и дошла овамо.{S} Само је Магди казала да ће овде бити.</p> <p>И заиста, као да се дуго одмара |
ошла горе, пољубила га у руку, показала да пристаје — он ипак поче:</p> <p>— Софке, знаш већ шт |
мре од страха.{S} И то не што се бојала да ће сасвим остати сирота, готово без хлеба, и ако се |
оним великим венчаним јорганом, чекала да сасвим сване.{S} Осећала је како је додирују и боцка |
пите.</p> <p>Мати је једва опет чекала да Софка сврши са вечером.{S} И заиста, чим се Софка пр |
сасвим је тада остајала сама и не имала да стрепи да ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако |
а своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која т |
и да је здрав, док је међутим она знала да их је он научио да тако навлаш говоре, — кришом и од |
о наређао.{S} А међутим, ма да је знала да то треба, и баш је то највише и плашило, осећала је |
јала и плашила.{S} Зато, ма да је знала да је капију затворила, ипак бацивши шамију на косу и н |
о да није знала?!{S} Јер, када је знала да никада неће бити жена свога избраника, онога о коме |
м на више да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћошку око дућана бити скупљених |
ка јој се врати отуда, а Софка је знала да ће сада, као што је ред и обичај, од ње дознати.{S} |
ас да излази Магда.{S} А Софка је знала да она то трчи по родбини и све позива.</p> <p>У скоро, |
жно а уста топлија.{S} А Софка је знала да је то, поред овога, и због данашњег очева гласника.{ |
срећне, туже, вену.{S} А Софка је знала да то код ње није.{S} И зато јој теже падало.</p> <p>Го |
Зар ви, бре...</p> <p>А Софка је знала да то значи:{S} Зар вама све <pb n="214" /> допуштено, |
ац, све ређе долазио.{S} А она је знала да је то све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по |
нда, чим се испросила, унапред је знала да ће све ово бити: цела њена свадба, и оне прошевине, |
И зато Софка, поред свега што је знала да не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и |
ћ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још одавна, и пре ослобођења, имање а нарочито чи |
можда какав мушки... него што је знала да сада, по зими, Софка неће моћи излазити и отићи у ко |
је налазила за потребно, пошто је знала да ће они, што ће почети сад први долазити, бити већино |
ише неговала, више волела, јер је знала да код ње неће бити она обична, свакидашња лепота, када |
и, особито око свога тела, јер је знала да, кад би почела или да намешта косу, разгрће шалваре, |
оној соби сама да остане, јер је знала да ће је одмах почети да подузима оно „њено“.{S} Знала |
т и остале ствари по соби, јер је знала да ће сада почети сваки час овамо долазити, улазити код |
тим својим претцима мисли, јер је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као кријући с |
ма, чак и навлаш обојеним, јер је знала да ће те њене ужагрене очи и румена уста тумачити се да |
кова се са матером.{S} Софка није знала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку |
е отварани.{S} И Софка је по томе знала да оца сигурно није ни испраћала, јер да је излазила за |
е — ипак, ипак, поред тога што би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти осећаји, та |
ово отера у село.{S} Софка је пак знала да је то учинила само из страха, знајући да се Магда не |
pb n="35" />А Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска долази као од неке |
и тада још, онако мала, па је већ знала да ће то матери <pb n="26" /> чинити радост и срећу, ма |
апије, сигурно би, враћајући се, морала да осети оволику загушљивост, задах, дим дувански, те б |
ће са Софком готово сама остати, морала да их гласно зове.</p> <p>— Море, шта се растурате? — З |
ело са венчањем брзо свршити.{S} Морала да буде права, истинска служба, без скраћивања.{S} Софк |
Ту би продужавао, а она би сама морала да их двори, служи.{S} И тада би слуге брата, већ онесв |
ука, родбине, међу којима би она морала да се показује весела, здрава...</p> </div> <div type=" |
када би по обичају цела породица морала да дође и иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире. |
{S} На саборима, славама са њиме морала да се појављује.{S} И ко зна када, како, тек изгледа да |
чак и плача од стране свекрве, пристала да овамо уђе.{S} И видело се да је зато тако љута, и на |
е, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже |
био мали, дечко.{S} И Софка је осећала да од тога њенога признања — и то не да она каже, потвр |
како, угурала.</p> <p>Софка је осећала да то они не чине, што је се боје, што стрепе, што можд |
а диже и сама учини оно, што је осећала да треба да учини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ је био п |
рћући, с тешком главом, коју је осећала да већ једва носи, оде и паде опет у оно своје сопче, к |
а овакву и затекла.{S} Па да би избегла да потанко Софки о свему прича, када је отишао и како, |
а њеном месту тек ако би месецима могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и о |
матере и осталих тетака и стрина могла да начује, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико |
би пришао к њој.{S} С њиме је она могла да ради што год хоће.{S} Колико би га пута, из јутра, к |
квог мушкарца опасности и зато је могла да буде сасвим слободна.{S} Могла је, кад год хоће, да |
се некада и поносила тиме, што је могла да се, не као друге, заноси и лудује, већ да је са собо |
онога тамо на капији гласа, није могла да се макне.{S} У грлу јој стао плач.{S} Осећала је как |
оче да је подилази ватра.{S} Није могла да оде у кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону приземн |
" /> остаде чекајући оца.{S} Није могла да се макне, јер је тај његов подсмех, са којим јој се |
он!</p> <p>Софка застаде.{S} Није могла да верује.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, да, доводећ |
нда оно, у шта Софка до тада није могла да верује, она прича о њиховом чувеном чивчији деда Вељ |
могућно.{S} И зато никако се није могла да „повароши“, да се помири и уживи у кућу.{S} Вечито ј |
нове чарапе.{S} Само папуче није могла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чара |
а долазило и што никада себи није могла да објасни....{S} Све, све то: и ти снови, и ова башта, |
Сасвим друго.{S} Сада никако није могла да се отресе њега, оца, његових оних поцепаних постава |
ао да су од меса, као — а то није могла да појми откуд јој дође и зашто — као да су од њеног ме |
а, кукова јој и ногу.</p> <p>Није могла да заспи.{S} Чекала је да дође сан и, с врелим прстима |
ва, када би их тако видела, не би могла да издржи.{S} Макар пристављено јело у кујни све искипе |
да се љубе, па ипак никоме не би могла да падне рђава мисао.{S} Прво што је она од њега била с |
аја са јелима и питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара са сељацима про |
, она би већ знала.{S} Сигурно би могла да се отме од њега, и, макар сва изгребана, сасвим гола |
, одавно би заспала, не би никако могла да заспи, јер би једнако допирало до ње одозго, кроз та |
/p> <pb n="111" /> <p>Једва је то могла да проговори, па и не дочека да се шалом, који јој тетк |
онај и онакав сан снила и по њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} В |
79" /> <p>Уста јој се никако нису могла да смире.{S} Једнако је гутала пљувачку.{S} Покаткад по |
у, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Софком готово сама остати, морала да их гласно |
у јутру се на њу љутила, кад би видела да опет у постељу није хтела лећи, али она једнако се и |
ките, и да знају што више страних јела да готове, и што теже, заплетеније везове да везу.{S} А |
ваз прозорски.</p> <p>Особито је волела да празницима, тако наслоњена и подупрта рукама, гледа |
/head> <p>Зато Софка никада није волела да о тим својим претцима мисли, јер је знала да би увек |
лук, па ни међу саме женске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не види како је обуче |
} Истина, ни тада, са сином, није смела да му се на очиглед противи, не изврши што би јој наред |
, чело, руке све у зноју.{S} Није смела да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори.</p> < |
једном заиграју кукови.{S} А није смела да седне, одмори се.{S} Осећала је како јој зној на прс |
је толико била бременита, да није смела да се појави.{S} Марко, кад чуо, једва, на молбу и плач |
усти саму.{S} Од тада капија није смела да остаје по ваздан отворена.{S} Софка сама ни на капиј |
то никако <pb n="66" /> више није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сам |
велике собе.{S} У саму собу није смела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака.{S} И |
с!</p> <p>Али исто онако, како је умела да сачува од света те своје везе са њим, ту љубав, гото |
кар била у највећем послу а Софка хтела да оде у комшилук међ другарице, она би, остављајући по |
му се она, мати, испречила, није хтела да пристане, рекла му све, а он, ваљда наљућен, одмах о |
би узимала мужа к себи, јер није хтела да тиме, одбијајући мужа, тражи за себе као неку поштед |
знане и непотребне, и за њих није хтела да зна ни где су.{S} И када би која комшика дошла, да п |
зидове купатила, као да је и лети хтела да их греје и пари.{S} Шиљаста носа, шиљасте браде, али |
ослободио од утегнутих појасева, почела да шире.</p> <p>Па још када свекрва виде, како Софка, з |
тавим задахом, тако да, од тога, почела да се грози и тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она ни |
.{S} И тада би, готово као луда, почела да разговара са цвећем.{S} У сваком би цвету налазила п |
="232" /> рамена сада из минтана почела да се кошчато помаљају, као што су му се већ и колена и |
миравало, то је, што, откада она почела да расте и већ се и развила у ову своју чувену лепоту, |
еђе и ређе долази, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим његовим ноћним дол |
мирена.{S} Још у почетку, кад је почела да осећа како јој се све више прса разапињу, пуне, како |
је јурили, побегла отуда овамо и почела да се крије око Софке и трпезе.{S} А била је сва изломљ |
лас неке песме.</p> <p>И онда би почела да осећа оно што јој толико пута долазило и што никада |
ој сва изломљена.</p> <p>Онда би почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна. |
ада, када се тога сети, Софка би почела да осећа онај мирис његових прстију, сувих, нежних и пр |
о више приближавао крају, она би почела да осећа како постаје све клонулија и равнодушнија.{S} |
више најести и напити.{S} Кад би почела да се приближава слава њихове куће „Свети Ђурђиц“ онда |
с пролећа. <pb n="45" /> Увек би почела да осећа као неки немир, као страх.{S} Да ли што је дот |
купље басме, која би се у вароши почела да носи.{S} Целог дана, веселе и срећне, дочекују госте |
ово без хлеба, и ако се у велико почела да бори са сиротињом.{S} Већ је почела и готово продала |
добила мужа, своју кућу, па већ почела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео како сре |
кав мушкарац, са толиком страшћу почела да посматра своје праве, крупне дојке, у којима су се и |
засукани рукави од судова што их почела да пере.</p> <p>— Иди у Шарени Хан и питај за трговца, |
елицом.</p> <p>Но ипак, уверена је била да то не може никада бити.{S} Допуштала је, да ће можда |
почеше са толико чежње, страсти, лудила да певају и изговарају, да и сама амамџика, раздрагана, |
} Али то није смела.{S} Само се трудила да мати од тога штогод не примети и зато, и ако не би б |
чисто проклети судбу, што јој досудила да такву свекрву има.{S} А сад, не само да то не би, не |
чињу јој бивати тупа.{S} Она би мислила да је то од умора и великог напрезања.{S} Руке и врат б |
свршава.{S} Оно, што је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада в |
них другарица, за које је Магда слутила да их Софка не воли, особито Миленкових, Трајкових.</p> |
собе.{S} Софка, и ако је одавна слутила да, поред свега овога што је било, мора ипак још нешто |
ед њу уплашен.{S} Мати га мимиком посла да иде у чаршију и зове јој Тонета.{S} Ванко све трчећи |
{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чула да је ускоро после Маркове смрти опет отишао тамо, у Ту |
никако не оставља, никако не заборавља да прво њих не посети, сиђе и истрча преда њ.</p> <p>— |
ао је то.{S} Није смео новога пријатеља да одведе онако, пошто је знао, да код куће нико не зна |
приђе Алилу:</p> <p>— Алиле бре, земља да игра, тако да свираш!</p> <p>Алил, чисто као увређен |
, сигурно од слугу.{S} А поред тога, ма да су га остале слуге уплашено задржавале, заустављале, |
у њу гледају.{S} Нова чохана колија, ма да је топло заогртавала и грејала је, ипак ју је стезал |
неће моћи више гледати и што ће она, ма да није ни за шта крива, тамо у туђини патити.</p> <p>Ј |
/p> <p>— Чу ли за онога?</p> <p>Она, ма да је чула за то, ипак би се чинила невешта.</p> <p>— Ш |
окоћући и скупљајући одело око себе, ма да је била добро обучена, диже се и пође.. </p> <pb n=" |
ead>XI</head> <p>Тетка, чим је виде, ма да Софка уђе мирно, одлучно, не посрћући, не зверајући, |
слетку, ко зна колико времена прође, ма да се Софки једнако чинило да је све то тек од јуче, ип |
има од јелека.{S} Видело се како је, ма да се бојао, стрепио да од свега можда неће ништа бити, |
тих снова.{S} И што је најглавније, ма да је била уверена како се неће удати, ипак, ипак сви с |
е нађе за овај празник.</p> <p>Тоне, ма да је био уверен да је све обратно, ипак се чинио невеш |
узима оно „њено“.{S} Знала је да ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколико дана ето У |
офки би јасно оно силно рађање деце, ма да мужеви већи део живота проведу на печалбама, и она о |
вученим рукама у беле чакшире.{S} И, ма да се још није био ни приближио к њој, отпоче:</p> <p>— |
њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то било боље него што остаде.{S} |
да онај горе не чује.</p> <p>Софки, ма да јој се још све вртело: и соба, таванице, и испред ње |
Турске, дакле сигурно његов гласник, ма да му се, као увек испред оваких великих празника, нада |
х је Арса био наређао.{S} А међутим, ма да је знала да то треба, и баш је то највише и плашило, |
адала, да ће се опет вратити у село, ма да је била сама уверена да је то немогућно.{S} И зато н |
акри тепсију са пшеницом и ужурбано, ма да је било све чисто, опет неколико пута махну метлом и |
а највише бојала и плашила.{S} Зато, ма да је знала да је капију затворила, ипак бацивши шамију |
ади њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га они још толико поштују, да |
, и због данашњег очева гласника.{S} Ма да отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак по т |
губила, пошто се ту и завршавала.{S} Ма да је овде из свих улица куљао свет да их види, ипак ни |
детиња коса изнад испупчена чела.{S} Ма да је имао најскупље чохане чакшире и свилене појасеве, |
ним, готово белим очима и устима.{S} Ма да је имала чиме целу кућу да намести, ипак ништа није |
ећи од себе задах проливена гаса.{S} Ма да су одавно сви по кући будни, опет се нико жив не пок |
е надала, тако доцније и настаде.{S} Ма да прођоше две и три године, њој се једнако чинило да ј |
вим животом.“ Нигде их није било.{S} Ма да им је магаза била горе, у главној чаршији, и у њој с |
Ох, бре, бато!</p> <p>Јер сви они, — ма да им Марко, или тек један пут или и никако није у кућу |
вири, нити руком штогод да помогне — ма да се без њега није могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} |
е!{S} Видео њу, Софку, и матер, која ма да је била превалила четрдесету, ипак је још изгледала |
је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепотицом из Скопља, из неке упо |
едрвана, у свирци, песми, чека.{S} И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик ње |
стављене велике, округле софре.{S} И ма да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио да с |
ринским шарама и старим златом.{S} И ма да су били већ почађавели, али, услед свога нихања, пок |
175" /> <p>— Пријатељи иду!</p> <p>И ма да је било осветљено, ипак су сви носили свеће и јурили |
ће већ једном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), сасвим отпочети весеље?{S} Од када су в |
S} Мати, као увек, не бројећи новац (ма да је свакад, у сваком његовом фишеку, налазила по неко |
када се морало са сељацима и чивчијама да рашчишћује, да се зна чија је земља: да ли газдина и |
одлази и са њиховим девојкама и булама да ашикује, старац се почео обезумљивати:</p> <p>— Ако |
ије, да одлази у кујну и тамо са женама да се разговара.{S} И да би се оне још више ослободиле, |
ли, када ови код Софке почеше у групама да долазе и због тога тамо трпеза остаде готово празна, |
ном.{S} Чим Софка поодрасла, умела сама да једе и седи за софром, он, деда, наредио да и испред |
на горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, јер је знала да ће је одмах почети да подузи |
ето њој, због њене удаје и свадбе, има да захвали за то своје весеље и радост.{S} И тек ће онд |
, јер ето њој, своме детету, Софки, има да заблагодари, што јој се опет вратио он, њен муж и ње |
и сматрајући за дужност да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње |
ибра, диже.{S} И знајући да сад тек има да се покаже, намести кревет и остале ствари по соби, ј |
е, газдо!{S} Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су други помагали, придржавали Марка за рамена и гла |
и, од многог поливања, поче у млазевима да се разлева овамо око Софке и око тершена.{S} А песма |
очео једнако само са Турцима и беговима да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме д |
како јој крвна зрнца почињу по образима да избијају и да се заокругљујући шире.{S} Јело јој сла |
чаршијама, црквама, саборима, весељима да се шири, мешајући све међ собом, и мушко и женско.{S |
од стида побеже, остављајући родитељима да место ње они одговарају.{S} Испод својих танких обрв |
и, у усамљености, хоће тиме јаче к њима да се приближи, да им да на знање како су му, поред све |
и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подскакује и виче:</p> <p>— Ох, Марија курва!</p> <p |
Турцима и беговима да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме да одлази и са њихови |
огао толико да потроши и имање сељацима да прода, а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како |
и воле.{S} Чак поче одозго са свирачима да разговара, наравно турски.{S} Поче поједине да распо |
верујући све то, као у грозници, очима да тражи матер.{S} Али, она је већ била отишла тамо, у |
девши по лицу сељаковом и његовим очима да је истина шта говори, преврну се у страну и скљока п |
ти досадно, једнако захтевали од Цигана да им свирају и певају једну исту њихову песму:</p> <qu |
родбину, па и то брзо, још истога дана да се врати.{S} И то не зато што би овамо, код куће, Со |
S} Ниједна није била срећна.{S} Ниједна да је полазила за драго.{S} Готово све су овако као Соф |
д пазуха.{S} И никако није могла колена да му сагледа, тако је он ситно ишао поред ње.</p> <p>С |
а је да је целом том свету дала времена да је већ овако упола довољно виде, те да се после не п |
пак још није доцкан.{S} Још има времена да поправи, да се покаже како се жртвује, приноси себе |
ожда издало, ипак је Софка била уверена да је не може никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да д |
и најтеже, већ је тада она била уверена да никада, никада неће бити тога, неће се родити тај, к |
то је не сада него од увек била уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен, |
p>И пошто је још у почетку била уверена да никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од |
тити у село, ма да је била сама уверена да је то немогућно.{S} И зато никако се није могла да „ |
а, кад иде као удавача, била је уверена да ће се што више скупити, да би је што боље гледали, п |
је било једнако тешко и била је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, ипак, ко зна, мож |
пошто је с тим у почетку била измирена да никада таквога неће бити, онда је доцније све лакше |
ноћу отишао, морала целе ноћи отворена да стоји.</p> <p>Арса га први виде, и преплашен одјури |
мужа.{S} Зато је морала сасвим укрућена да стоји и да буде укочена, укипљена.</p> <p>Све што се |
ћ дођоше и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би морала са сваким разговарати, и да јој не би п |
p> <p>Миленија, сва срећна а и уплашена да „снашка“ њоме неће бити задовољна, јер можда је она |
тарога.</p> <p>А међутим он, стари, зна да није због тога, што њега жали, да би се он том лупом |
онакав сан снила и по њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се |
p>— Магдо, доносите!</p> <p>А Софка зна да се то и на њу односи, да што пре буде готова са софр |
ује.{S} А по Софки се види како она зна да и њега то не интересује, него да би само могао бити |
тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе јој, што није у реду да о |
ог, великог, многог новца, какав се зна да само он, тај газда Марко, има, него да ће најзад мор |
да ти ханови на граници остану, што зна да ће он морати сваке године тамо по неколико недеља и |
е од своје куће брашна и масла, јер зна да њен најрадије од тога брашна воли; неке опет у тести |
осећа да би јаукала.{S} И тада већ зна да је настало, ухватило је оно њено „двогубо,“ када осе |
а виде како и мати јој, чим овога позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гл |
бити.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, имам <pb n="124" /> пре свега нешто да |
силом, против њене воље, поче половина да увија, и прса јој, као жива, тако уздрхташе и полете |
лимова и намештаја имали би више година да живе.{S} И због овако намештене и искићене куће и са |
ио би с њиме.{S} И тако она никада сина да се нагледа, никад да може макар ноћу, у спавању, <pb |
жи, кажи...{S} Није истина, није истина да заиста, истински, ти волиш све нас.</p> <p>И њу обуз |
што она никада срећна, никада задовољна да не буде?{S} Када ће и она већ једном ништа да не мис |
пошто ће јој мати бити неиспавана, она да порани и спреми и почисти кућу.</p> </div> <div type |
чим зора, она мора да порани, прва она да устане, толики је посао чека!</p> </div> <div type=" |
азује Софка виша, јер ето хоће сама она да игра, а не као остале удаваче, које се тек морају тр |
е треба да се претвара.{S} Знала је она да он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ |
S} Целог дана, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ће и што више дограбити да појед |
га, његове, воли и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није тек реда ради.</p> <p>Софка |
атером.{S} Софка није знала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није би |
о пола тепсије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...</p> <p>— Па нисам могла, |
најгоре, најтеже јој је било: како она да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да |
и сандук и вади из кеса, него да му она да, она изброји колико треба.</p> <p>Тако и свекрва цел |
је само стрепила, него је била сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако просту, увучену, |
борана лица.{S} Не могући после спавања да се сасвим умију, брисали се пешкирима.{S} Софка их ј |
и прашина почела од њиног силног трчања да се диже, колеба, а још ништа не почиње.{S} Јер, још |
е газда-Марков стриц, деда или род“, па да сваки, ма ко био, комшије, цело село, чак и друга се |
ћ да чека када ће Софка бити готова, па да је купа, трља.{S} И та близина баба-Симкина дође јој |
ти да она није нека његова, сељанка, па да може радити са њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S |
сваки дан.{S} Све судбини да остави, па да, брекћући од здравља и снаге, са насладом чека када |
, да пробају, која ће им се допасти, па да им после ту точи и доноси, она овамо, у кујни, није |
је, јаук и плач Софкин сигурно чути, па да би га као заглушила, она се гласно са свима испред њ |
к се у кујни обичај са Софком сврши, па да би и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене |
оваца.{S} Требало је само један дан, па да се кућа сва испуни.{S} Али она, увек тобож као од ве |
силно, него као кад је човек уморан, па да не би привукао пажњу пролазника он овлаш само куцне, |
ако после?{S} Зар дете да је гладно, па да не једе — пресече је Марко тако, да ова умуче.</p> < |
у да се сврши послуживање, разговор, па да се опет поврате у кујну код Магде.{S} И ту би, око о |
ла, те је Софка овакву и затекла.{S} Па да би избегла да потанко Софки о свему прича, када је о |
фењер и по три и четири ноћна стражара да дремају, јер је он, тај Софкин прамдед, хаџи-Трифун, |
сама код куће да седи и тог свог девера да двори, негује, чува и једнако да је с њиме.{S} На са |
о све то, своје пијанство, весеље, мора да изиграва, очево лице изгледало је бледо, подбуло.{S} |
јер, за бога, сутра, чим зора, она мора да порани, прва она да устане, толики је посао чека!</p |
гослова и извињавајући се, што сад мора да их остави и предузме свој дућан, трговину на своје и |
о не би казао ни самој смрти — њој мора да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо |
} И по томе је Магда видела колико мора да је Софки тешко, кад ето хоће да пије ракију, коју до |
х, не верујући самом себи, кад баш мора да излази у чаршију, пре изласка прво морао ићи на огле |
је, Магдо? </p> <pb n="173" /> <p>Мора да јој је у гласу било нешто толико тужно, када се Магд |
ређује му и поручује:</p> <p>— Па сутра да не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођеш на чес |
х, пусти сине!{S} Погле, какву ће сутра да грли!</p> <p>— Море, ђувендије! — из свега гласа вик |
а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и да се на њу издире, заповеда јој и ник |
чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата уседе и усред дана, |
е.</p> <p>— Ћути, ћери!{S} Сада ће тата да се врати!{S} Идем, да наредим код куће.</p> <p>Морао |
то беље, што страсније.{S} И циљ живота да им је тај: која ће од њих, једнако негујући се и уле |
цео свет).{S} А не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо д |
реме отрча до капије, отвори је, и оста да држи разјапљена крила.{S} Томча, пошто се добро уви, |
, те је она сама морала кашичицу у уста да му меће, дотле му мати била начинила цигару и припаљ |
S} А ове друге немој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} |
задовољна, што никоме није имала за шта да завиди, те се због тога никад није осетила узнемирен |
, увек остављала, да, кад дође, има шта да једе, свекрва ништа не би окусила.{S} Чак ни саму по |
о је више пио и наређивао свирачима шта да свирају, и то не оне песме, које су биле лично његов |
та лагати?{S} На шта све ово?{S} На шта да он дочекује госте, љуби се са њима, када њега не вес |
S} Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да ради.{S} Она је и онако брљива, па још сада.</p> <p> |
ћом, једнако била сама.{S} Немајући шта да ради, а не смејући да се креће, седела је горе у соб |
гући да у све то верује, не знајући шта да чини, чисто паде.</p> <p>— Па зашта, нано?{S} Зашта? |
ајући крила, а од страха не знајући шта да говори, он поче коњу:</p> <p>— О, алат!{S} Ја, алат! |
ише сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и стиска рукама.</p> <p>— Како си, тато? — поз |
зажели, нека попије и поједе.{S} Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од |
, само отвори уста, дакле да нема ништа да се труди, ни сагиње.</p> <p>И Софка осети како још н |
> <p>Испрва се није могло од паре ништа да види.{S} Једино је одозго кроз зракаста стакла долаз |
е на мртво име.{S} Није хтео више ништа да слуша.{S} Само, онако пијан, на глас је претио Ахмет |
Софка спреми како она хоће.{S} И ништа да се не жали!</p> <p>И једнако, непрестано је из кесе |
е сељацима да прода, а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како са млађим сином излази и, чим |
буде?{S} Када ће и она већ једном ништа да не мисли, као остале девојке само да живи и због тог |
спуњава кућу и саму светлост са огњишта да упија у себе, Софки се, не поче да чини, него је већ |
а овамо, у кујни, није могла од огњишта да се макне.{S} Још више је збуњивала свирка испред кућ |
ето свака од њих почела већ око огњишта да издваја од јела и зачињава га онако, како њен воли.{ |
да, као код своје куће, креће.{S} Пушта да јој се при сагибању све, и плећа, и кукови, оцртавај |
тетке, не прима.</p> <p>И Софка се сећа да су ти дани били најгори.{S} Јер после сваког његовог |
е.{S} Од бескрајне чежње за нечим осећа да би јаукала.{S} И тада већ зна да је настало, ухватил |
, да жели.{S} По њој се могла цела кућа да однесе.{S} Ништа она не би приметила.{S} И кад би се |
хладноћом, тада је већ почињао из кућа да излази и по улицама, по чаршијама, црквама, саборима |
ле ће се имати кирије, а овде само кућа да се мало оправи и иза ње подигне и уреди башта.</p> < |
олећи је да их чува код себе, из страха да било он, било мати, како су сплетени, не забораве их |
ратио натраг к њој, а највише из страха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, цурукнуо |
то оволико и овако доћи.{S} И из страха да то ко не опази, да се зато она тако споро свлачи, шт |
имала само што више јела, пита и колача да испошље у амам, чиме ће се оне тамо частити <pb n="1 |
</p> <p>— Кажи ономе слепцу (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита.</p> |
је, услед зависти, тај свет увек готов да се подсмене, сити и зазлорадује, —знало се: да они, |
ај сто, одмах до владичиног, само њихов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји служб |
ту закоље и одере.{S} Али проливену крв да не почисти, да би се по њој сутра, када гости дођу, |
О, пријатељу, пшенице да поспемо, праг да пресечемо, кад већ један пут дођосте.</p> <p>Софка ч |
че да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него да се горе по собама, миндерлуцима, з |
арала је:</p> <p>— Хвала, хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка!</p> <p>Софка, огрнута |
, већ као пред самим собом поче сав јад да излива: </p> <pb n="113" /> <p>— Зар мене није срамо |
викну:</p> <p>— Хајде!{S} Немајући кад да чека, стаде до врата журећи их, и Марка и саму њу. — |
ко она никада сина да се нагледа, никад да може макар ноћу, у спавању, <pb n="139" /> да га ижљ |
преплашена, није смела ни Софкин поглед да сачека а камо ли с њом да разговара.{S} На крају пос |
кла се, да спава.{S} Прво, што није ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће мора |
да би Софка због тога морала ма штогод да једе, јер иначе није ништа од јела узимала.</p> <p>П |
није хтео да привири, нити руком штогод да помогне — ма да се без њега није могло ништа. — Нећу |
тиме, унезверена, одмах би почела себе да кори и грди: што она све то да мисли и увек њој тако |
ко би једним покретом све могла са себе да збаци.{S} Онда би се уносила уживајући у својој лепо |
седлу, испрсује и хоће све испред себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а |
че, не знајући ни сама зашто, саму себе да загледа, као да се увери, да ли заиста на себи има о |
ју, увек би онда почела силом саму себе да гони да и она буде таква.{S} Тада обично одмах преду |
би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И од једа заваљивао би се на јастук.{S} |
ободивши се, почеше овамо око њене собе да се купе, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка |
би га пута, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, она натраг себи позивала.{S} И видећи како ни |
ње је тражио.{S} И то не он сам кључеве да узме, отвори сандук и вади из кеса, него да му она д |
ет, особито женске, када почну из цркве да излазе где су биле не толико ради службе божје, коли |
готове, и што теже, заплетеније везове да везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главно да шт |
очи да прождиру и све око ње у колутове да се окреће.{S} Пошто посрну, да јој се руке дотакоше |
<p>— Да се намести!{S} Што год има, све да се донесе.{S} Све да се скине с тавана.</p> <p>Арса |
жи и онако горе, на врху степеница, све да дочекује и са сваким да се здрави и љуби.{S} Само је |
се то хтело да обелодани порођајем, све да затаји.{S} Кратко и мирно са собом је свршила.{S} Је |
} Што год има, све да се донесе.{S} Све да се скине с тавана.</p> <p>Арса поче као без душе, од |
ом да мане, да узме и распореди, па све да буде као што треба.{S} И Софка све то узе.{S} Ћилимо |
увек допадну ти колачи, а не могући све да их поједе, наређује да се остали оставе, па ће их он |
је осећала да би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже како је ипак та није надмаши |
, знаш, ја ако могу једну или две бачве да захватим.{S} Остале, све, само је ваша кућа у стању |
бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подрум.{S} Метнуће чак и свој катан |
ије могао даље.{S} Више није имао снаге да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} А оту |
а кад примети да је ко умакао, он слуге да побије.</p> <p>Софка, огрнута колијом, лежала је.{S} |
Цигани се ређали.{S} Морали једни друге да одмењују.{S} А „слатка“ велика вечера никако да почн |
ањајући лактом о његово колено, не даде да се примети како се уморила, већ, на завист свима, а |
кривен широком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе и осећај |
то чистом, белом, те по томе он познаде да није прала судове, него да је сада сигурно разастрла |
ки он дође тако драг и мио, што познаде да ју је разумео, јер виде како он брзо позва црквењака |
мамџика, раздрагана, смешећи се, мораде да оде, још јаче да притвори спољна амамска врата, да с |
p>Једино то што себи прошапута и остаде да седи поникнута, држећи се руком за подбрадак и уста. |
Није се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код сво |
гледао и сам наређивао Арси шта ће где да се намести и како.</p> <p>— Ту...{S} Тако...{S} Још. |
једињавали.{S} Није се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} Ни муж код своје жене, н |
/p> <p>И Софка тада, на ужас свој, виде да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него д |
осети, кад је Софка пољуби у руку, виде да треба што пре да је остави саму. </p> <pb n="108" /> |
одавно равнодушна.</p> <p>Али када виде да се све свукле, готово све отишле у амам, а до њених |
д ње, и оде к њему.{S} По томе она виде да је ова све прислушкивала, и сада, бојећи се да му се |
тром, ситном, успореном кораку она виде да је љут.{S} Затим виде како му, када спази њу па још |
и на томе не остаде.{S} Томча, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју да му поручују |
наш ти, — окрену се он љутито, кад виде да она не само што се не зарадова, већ се и уплаши.</p> |
дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да је све у реду, он онда остаде тако стојећи, насред с |
о никада, јер је ни рођена мати не виде да се пред њом икада заплака а камо оволико, као што са |
нож из силава.{S} Али застану, јер виде да ће га опазити Арса, који му се приближаваше доводећи |
о се скљока.{S} Софка претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љ |
м њеном јасном и отвореном погледу виде да је заиста истина, да се заиста решила.{S} Потресен, |
г плача, би лакше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.</p> <p>Али никако не могући да |
кострети.{S} Софка по његову гласу виде да је као љут.{S} И осмехујући се, већ је знала зашта ј |
тин.{S} Софка се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса који сваке |
тек када он оде, кад остаде сама, увиде да је заиста све то истина.{S} И онда се сасвим уплаши. |
ме, чу се како она рече:</p> <p>— Хајде да играмо.</p> <p>— Млада, млада хоће да игра! — И све |
гду обраћајући се Софки:</p> <p>— Хајде да вечераш, Софке!{S} Донеси, Магдо!</p> <p>Софка јој н |
нала шта ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као свака <pb n="163" /> мати, која дочека ово |
врева из њихне куће.{S} Чисто јој дође да и одавде бежи.{S} У том уђе Магда, шушкајући полако, |
испоручи поздрав од свију, узгред каже да је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, |
а ће да се закључи брачна веза, не може да издржи, хоће да одустане од овакве своје неприлике, |
ене:</p> <p>— Сама је кучка.{S} Не може да издржи, кад се види како је лепа, па се сама уједа и |
> <p>Доле Магда се узрујала.{S} Не може да сачека матер, док се обуче, већ узела корпу с јелом |
ши се да због глади можда Софка не може да заспи, јер се сети да она, од како је дошла с купања |
просјака, деце и залудна света не може да се приђе.{S} Црква, онако широка, на стубовима, са т |
а се видело како већ ништа више не може да мисли, да жели.{S} По њој се могла цела кућа да одне |
мање да одлази зато, што тобож не може да се одвикне од мешања и дружења са тим беговима и Тур |
још више уплаши, јер виде како не може да седи, како прекрштених ногу и са подбоченим рукама о |
е покрећу и влаже се.{S} Никако не може да је се нагледа, једнако као у Софкиним очима и устима |
плашило, осећала је како никако не може да се сагне, да кафу на огњишту пристави и скува, још м |
најгоре, да по овоме што никако не може да се смири, има нешто још горе да дође, јер, осветљен |
стеља, кревет, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој јако и слободно бије...{S} |
свиле и злата светлуца, а опет не може да се наслуша свирача, који, као последњи, морају око њ |
ра ради, пошто само тада празником може да се одмара, и јела и пића ради.</p> <p>Али, поред све |
зно и радосно што га она зове, што може да је послужи, дотрчао би к њој и радосно пита је:</p> |
се загрцавала, како би јој почеле сузе да навиру од радости! — сасвим све њих, кућу, свекрву з |
долазила.{S} Она, мати јој, гледала је да приликом сваког празника, славе, имендана буде увек |
од тога сунца, света и граје, чекала је да јој откаче вео, и у том осети како се прибира, снажи |
p> <p>Није могла да заспи.{S} Чекала је да дође сан и, с врелим прстима руке, осећала је како н |
ли...</p> <p>А што је најгоре, знала је да је, после ове његове исповести и његова понижења пре |
{S} Јер стојећи тако на прагу, знала је да је целом том свету дала времена да је већ овако упол |
ли, таквога мужа, још дете!{S} Знала је да ће најмаснија и најдрскија пецкања бити од њених тоб |
, поведе коло.{S} Али како!{S} Знала је да је нога неће преварити.{S} Знала је да ће је сада на |
ети да подузима оно „њено“.{S} Знала је да ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколико |
d> <p>А сама је била крива.{S} Знала је да не треба.{S} Али се после и сама као загрејала, забо |
ала у плећима и око кукова.{S} Знала је да јој се сигурно сада снага зато <pb n="146" /> јаче и |
свему томе није ни чудила.{S} Знала је да ће оне, као на свима свадбама, весељима, тако и сада |
она сватовска хука иза ње.{S} Знала је да то за њом иду њени: тетке, стрине, а иза ових њихни |
да је нога неће преварити.{S} Знала је да ће је сада највише гледати, најдрскије пиљити у њу; |
њих Софки није било криво.{S} Знала је да им је то једино, када буду свадбе и славе, што и оне |
и.{S} Било јој је пријатно.{S} Знала је да све у њу гледају.{S} Нова чохана колија, ма да је то |
} То још више уплаши матер.{S} Знала је да ни од какве трговине и његове зараде то не може бити |
} А све морају ту да наиђу.{S} Знала је да ће их сада сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, ка |
а и мислима љубила и грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, онда— на што је сада ово чи |
тобож послом код ње долази, а знала је да то у ствари није, већ да Софка долази овамо, да њу в |
имкина дође јој још теже.{S} А знала је да сада настаје и теже и горе.{S} Јер сада ће понова на |
првом брачном ноћи.{S} Особито знала је да ће је мушкарци, туђинци, који су је ретко виђали, са |
де!</p> <p>Софка се диже.{S} Осећала је да неће моћи издржати, да ће пући.</p> <p>И, када уђе у |
едали да је само њој добро.{S} Могла је да готови јела каква је хтела и колико је хтела.{S} Све |
лежећи у њу, не реметећи је, мислила је да уштеђује Софки труд.</p> <p>Узалуд јој је Софка то п |
сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не она, него Магда, тобоже на своју руку, шаље.{S |
ер ето и они, ефенди-Митини, позвали је да им Софку купа, а камо ли неће други, нижи, сиротнији |
душе да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је да се одупире матери, пристаде.</p> <p>А никада није во |
ма.{S} И то јој силом утурио, молећи је да их чува код себе, из страха да било он, било мати, к |
њен грех са умоболним девером могао је да објасни после онолико трпљење и подношење од мужа, К |
оста кратким и нежним прстима, чекао је да га Арса сасвим скине.{S} Појас, силав са пиштољем, ј |
и испред ње већ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она тамо око отварања сандука збунити и задоцн |
не.{S} Целе ноћи испред капије морао је да гори фењер и по три и четири ноћна стражара да дрема |
н и достојан ње, на послетку и право је да тако и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да |
ли ипак, поред свега тога, изгледало је да се отимљу око ње највише ради њега, оца јој, ефенди- |
се као нечем надала.{S} А изгледало је да се највише надала, да ће се опет вратити у село, ма |
а продирала светлост.{S} А изгледало је да је то навлаш тако удешено, да би појање, служење слу |
том Софкином одбијању јела, значило је да хоће да пије не вина него ракију.{S} И по томе је Ма |
га снила а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сада ето тај Софкин просилац, тај |
ца, могла штогод видети.{S} Јер адет је да млада од свега тога ништа не види, још мање самога м |
Силом, доносећи јој хаљине, гонио ју је да се облачи.{S} Нарочито је пазио да по обичају свом, |
вања, задиркивања бити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она срећна, да ли га |
себе...{S} Сам је Арса морао у узенгије да му умеће ноге, јер се он једва држао о јабуку на сед |
о другом прете, кад које почне гласније да говори:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац још није отишао |
} Што толико парче, готово пола тепсије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...< |
а не могући све да их поједе, наређује да се остали оставе, па ће их он сутра појести.{S} А то |
у, <pb n="143" /> то онда опет наређује да од њих оставе за њега за сутра.{S} И то се толико да |
, Марко, никако као не могући да верује да је заиста она, Софка, сада срећна, није могао да је |
са сељацима, никако не могући да верује да је њен покојник заиста могао толико да потроши и има |
да наиђе, затекне је такву, или да чује да је таква, овлаш и како не треба обучена, па како би |
епотом, какву одавна није имала прилике да види, те је чисто као тешећи себе, што и њој бива са |
то мати пресрећна.{S} Не би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме дете |
би могли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и по такту да играју.{S} Одмах уз њега његов |
да би се оправдала, почела би око Софке да облеће, улагује јој се. </p> <pb n="231" /> <p>Тако |
на, иде у амам, радознало су ишчекивале да је виде.{S} Симка, срећна, као да јој је ово најбоља |
у, јер једино још са села су пристајале да, доносећи са собом имања, дођу у варош и у овакве ст |
а их нико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка, онако мала, разумети, а камо ли упамтит |
А по томе одмах су Софка и Тодора знале да нарочито ракијом не треба више да га нуде, да су њег |
ћи, а највише и због тога, што су знале да за сада, овога вечера, неће долазити ниједан <pb n=" |
се амаму и оном ћошку за који су морале да зађу и одатле право чаршијом на више да оду у амам, |
ка и паприка.{S} Око ње почеше и остале да се ређају, освежавајући се воћем и осталим слаткишим |
шћено, и горе намештене собе нису могле да се напримају истог тог ужурбаног и радозналог света, |
амних кутова, где се од паре нису могле да виде, почеше гласно да певају тад нову песму: </p> < |
ог.{S} Јер због њега до тада нису смеле да се појаве.{S} И која би баш морала послом поред њега |
е кајсије, јабуке, и од зрелости почеле да падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, м |
це му тако одскочиле и цвокоћући почеле да се тресу.{S} И Софки онда, на ужас, одмах би упадале |
суви пешкир узимале, једна другу молиле да је обрише где она сама не може, по леђима или ма где |
ачује, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка |
ма, допирале чак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу |
поједе залогај, само отвори уста, дакле да нема ништа да се труди, ни сагиње.</p> <p>И Софка ос |
ање смеју да му поручују и прете, дакле да више није дете, него велики, одрастао, свој човек, п |
тила и она им наређивала шта ће и докле да свирају, прекидала их и отпраћала.</p> <p>Кућа се ис |
трахом од ноћашњице, не може из постеље да се дигне.{S} И чим види Софку повезане главе, чела, |
њима да пије, па чак и у њихове хареме да одлази и са њиховим девојкама и булама да ашикује, с |
ак и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекра, од њега прими дар и бе |
ило довело, поче да виче: како је време да га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора |
кад се поче дан клонити, било је време да се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да продиру кр |
кав је овде ред: да је већ једном време да младенци иду у своју собу.{S} И зато она чим уђе чис |
еди дочекујући госте.{S} И у исто време да му се донесе она његова ракија, коју је још од јутро |
није онај, твој отац (није хтео ни име да му спомене) обећао паре, зар би ја за тебе, пезевенк |
м, да се пријатељи, да се љуби, са њиме да живи.{S} Па, поред свега тога, ето још и она — „неће |
премљеним стварима, намештајем, са њиме да отпутују.</p> <p>А да је све то заиста било, Софка в |
баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да се покаже!{S} Једино, када Тоне, праштајући се од ње |
ош више се приви уза Софку, хотећи тиме да је и она, онако слаба и уска, као брани и штити од н |
Више нема коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.{S} Све што је душа волела, |
лаца не остао, он би онда почео са њоме да се игра.</p> <p>А највише би, мећући је на миндерлук |
оражавало, убијало.{S} Што тако са њоме да чине; и то са њоме, са којом су се до скора с толики |
кад баш буде морао, због света, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, прек |
у у „дворењу“, које се састајало у томе да свакога, пре но што му пружи чашу, буклију, пољуби у |
то није обичај, не зна се за то, не сме да буде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{S} Д |
са водом, које, по обичају Софка не сме да прекорачи догод свекар не баци у њега дар, новац, и |
ете, шипарица, да ништа не зна и не сме да зна, па тако, у трен, како они хоће, са њом да чине. |
несе, почне на сав глас.{S} Мати не сме да га прекида.{S} Само га отуд, из обасјане собе, слуша |
јаким белим сапима, као да ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и једнолико гризе зоб у |
ни, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује.{S} И што је ноћ бивала ј |
на ужас свој, виде да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то |
ди свију.{S} А њега увек собом воде, не да им помаже у свирци, него да, држећи тако своју шупељ |
виљење као неко уже око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међут |
о не од беснила, што му овај одриче, не да паре, него што су га они: она, његова Софка, и он, т |
ко опет да излуди.{S} Једнако брани, не да, а кад примети да је ко умакао, он слуге да побије.< |
ка виде колико се она ње плашила.{S} Не да је само стрепила, него је била сигурна да ће Софка, |
псовком по другоме послао за њега, а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је натраг |
видело, како је цело јагње заклато а не да је са касапнице на черек куповано.{S} И кад би све т |
ојих синова.{S} А сада, само њему се не да, само он то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би и к |
псије и тањире, стаклад и чаше, поче не да броји него да изручује злато.</p> <p>— Ово је за спр |
ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па би о |
но што је требало да учини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма |
њу издире, заповеда јој и никако јој не да да га много љуби и милује.{S} Једино што би јој пока |
ва почиње руком око џепа, али она то не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак да то не чини |
ла да од тога њенога признања — и то не да она каже, потврди, него да он то само осети у њеном |
љанке беже, склањају се од њих, уверене да ће им подвалити.{S} Али највише се склањају и беже с |
овара, наравно турски.{S} Поче поједине да распознаје.{S} Опази и познаде старога Мусу, који, н |
ку, <pb n="177" /> дугих лактова, почне да извија и трепти грнетом.{S} И пратећи их свирком, за |
колико ће му учинити задовољства, почне да му се као уноси, и сва лицем, прсима предаје, да је |
из куће, где се је била сакрила, почне да кија, кашље.{S} И то је изда.{S} Софка, приметивши ј |
е сузе <pb n="240" /> од радости, почне да се извињава и одлази натраг у кујну.</p> <p>— Сад ћу |
нису виделе.{S} Сада ће све, када почне да се свлачи, кришом, једва, из потаје, ишчекивати да с |
њеним недрима, кад он падне и кад почне да је грли и уједа...{S} И онда њега уводе.{S} Он прила |
а и то, колико се пута заборави и почне да везује опанке, док не би, смејући јој се, Арса подви |
крва, не може више да издржи, већ почне да шапуће у себи:</p> <p>— Слатка децо моја! — И још ак |
ред толиких својих мука и још и због ње да се мучи и напреже.{S} Овако, не лежећи у њу, не реме |
Софке главу и поглед и отимала се од ње да је тако дуго не намешта и дотерује.</p> <p>— Доста, |
с муком, гошћени и чашћени, могли од ње да одвоје, и да јој наодговарају на њена силна запиткив |
м, белим, миришљавим, не може очи од ње да одвоји.{S} Показујући на сандук са разбијеном бравом |
емој ни да питаш.{S} Још мање што од ње да очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да |
и ослободивши се, почеше овамо и код ње да долазе и не питајући да ли је слободно.{S} И то прво |
у на огњишту пристави и скува, још мање да слатко изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к њима, |
е трговине нити какве послове, још мање да одлази зато, што тобож не може да се одвикне од меша |
а се нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.{S} Све што је душа волела, за чим је жеднела, |
а, није смео поред куће проћи, још мање да застане.{S} Целе ноћи испред капије морао је да гори |
се неће обазрети на њу, Софку, још мање да јој буде бар благодарна, што ето њој, због њене удај |
{S} Није могла да оде у кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону приземну собу, велику, мрачну са |
а онако узрујана, уплашена.{S} Још мање да је сутрадан, као свакада, ишла по кући хукћући.{S} Ч |
о јој ништа не би необично.{S} Још мање да јој би онако тешко и страшно, како се бојала.{S} Чак |
о одбијање није било одбијање, одрицање да му неће дати, него детињско уверавање, као кад неко |
ка вечера у ноћи, и оно једнако тражење да је тамо капија што више затворена, што јаче замандаљ |
м бедру, почиње да се заборавља, почиње да осећа како је та његова, и ако стара, спарушкана рук |
е испољава, и, као нека змијица, почиње да је чупа и други немир, управо ужас: како ће сада, ов |
ш мушком руком нетакнутом бедру, почиње да се заборавља, почиње да осећа како је та његова, и а |
ту, око ње.{S} И онда она друга почиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кр |
здо његов глас, који се све више почиње да разлева по башти, реци и тополама тако чудно, страсн |
ти како се из дворишта покреће и почиње да осваја онај свежи баштенски ћув.{S} По башти лишће ш |
ње, предосећања несреће која већ почиње да се догађа.{S} И зато су око Софке трчали сви и као у |
/p> <p>Арса трчећи за коњем, једва успе да испред куће, кућњег прага, стигне газду, узме алата |
не може да се смири, има нешто још горе да дође, јер, осветљен од оних свећа, које су већ накри |
ка пољуби у руку, виде да треба што пре да је остави саму. </p> <pb n="108" /> <p>Зато она брзо |
указала прва прилика, гледао је што пре да оде на какав пут, тобож по трговину.{S} Истина, тада |
лицу, држању, видело <pb n="212" /> се да се дуго и дуго решавала, да је тек после многог нава |
и, и четврти, она се поплаши, побоја се да је та његова сад нежност сигурно услед болести.{S} С |
она је ипак по томе слутила, надала се да ће их можда сада, за Ускрс, пошто није толико време |
у са долапима и купатилом.{S} Бојала се да се ко отуда из оних отвора и рупа не појави.{S} Зато |
и, продаје и троши.{S} А опет бојала се да то одбијање не би Томча погрешно тумачио.{S} Он је б |
, Симка јој ништа не рече.{S} Чинила се да ништа не зна.{S} На Софкино:</p> <p>— Хајдемо, тето! |
мета побратима, јер за Јусуфчића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе зауста |
авати и задивљавати свет.{S} Јер зна се да сада само она, само из њихне куће, једино још „ефенд |
би неком одурношћу заиграло.{S} Сећа се да због тога као девојчица никада није волела ићи к њим |
еде и, пропињући се из далека, труде се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе. |
, сви се изненађено тргоше и уверише се да је заиста и са њом, Софком, већ једном свршено...</p |
тако тешко, оћутала би, начинила би се да спава, али није могла, већ јој се јави:</p> <p>— Шта |
у тестијама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, |
ази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не занесе, па не само код њих него и по оста |
тих поклона и прилога.{S} А и бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад случајно, и у нај |
шарено обојеном сандуку.{S} И увери се да су катанци у реду, у истом положају, у нарочитом оно |
ужагрене очи и румена уста тумачити се да су сигурно, као код сваке веренице, од љубави и срећ |
њу, купању и пржењу тела...{S} Памти се да из амама готово није избијала.</p> <p>Па онда Софкин |
ва све прислушкивала, и сада, бојећи се да му се није што десило, брзо отрча к њему.</p> <p>И з |
ако заиста то он, отац, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, или |
о зна зашта долази!</p> <p>Па бојећи се да, каква је Магда луда, не измакне, не оде, раструби, |
азар и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није задоцнила, готово трчи.{S} Једнако гура час на |
.{S} Али која вајда!</p> <p>И бојећи се да ће се сада, када се амам смирује, јаук и плач Софкин |
ола вароши нежењено остало, надајући се да ће се преудати ма за кога од њих, кад већ остари и м |
ништа, — пљесну се Магда, досетивши се да због глади можда Софка не може да заспи, јер се сети |
.{S} Али га дуго није задржао: бојао се да много не „преучи“, разнежи се и оде у варош.{S} У то |
обучена у ново, варошки, — а опажало се да је силом, јер је све на њој било тако широко и згужв |
га крвника, насилника сменити, знало се да се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у о |
е к себи, она би премирала.{S} Знало се да он никоју, кад по имену зове, не зове за какво добро |
се горе.{S} Жене одахнуше.{S} Знало се да више неће силазити, већ ће, ако му што треба, одозго |
се и тек онда дошао кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов барјам, весеље, радост његове куће и |
ћи и грцајући.</p> <p>Али ипак знало се да се то никада не сме дознати.{S} Ни родбина, нити ико |
врата, слепоочњача и потиљка, видело се да лежи и спава тако обучена, и то више постеље, у куту |
} По тој псовци, гадној речи, видело се да се сасвим повратио у оно доба, када је, као дечко, т |
та сумњиве боје.{S} И по томе видело се да тај шећер траје дуго, да се, осем њега, нико не посл |
, пристала да овамо уђе.{S} И видело се да је зато тако љута, и на саму себе, што ето мора чак |
м мраку.{S} Само њему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) |
зишло из те њихове куће.{S} Говорило се да је сама њихова кућа читав спрат у манастиру подигла, |
ва остави је, да има мало праменова, те да би они својом сенком као сакрили ону удолицу испод у |
Она није могла знати, није слутила, те да онда буде на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је б |
плећима, око прсију, да боље истрља, те да сутра ти делови на венчању јаче, истакнутије, лепше |
пред светом изгледа како и он свира, те да би после имао и он права на јело и пиће.</p> <p>— Му |
да је већ овако упола довољно виде, те да се после не пренеражују и зачуђују, када се она сва |
ветлост од фењера у лице запљускује, те да се, онако наслоњен раменом и лактом о перваз доксата |
густим курјуцима на врату заваљује, те да се испод њих сасвим јасно помаља свеж и ружичаст, ка |
ном оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он што безбрижније живи, учи и што више научи.</p> < |
ској, ипак буду бар заједно са њиме, те да једном и оне имају над собом њега, да би, испод њего |
да скида антерије, јелеке и појасе, те да јој се снага, прса и сувише пуне јој руке и мишице, |
таје, ишчекивати да се сасвим свуче, те да је што више могу гледати, мотрити јој сваки део тела |
знало да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се п |
и, да све ствари, покућанство уреди, те да, кад доцније са купцем дође, може одмах кућу да му п |
је требала бар и капију да затвори, те да кроз њу доцније не види оно што је највише потресе и |
е сиротиње, баш морају кућу продати, те да се он покаје, јер, кад би знао да они морају он би м |
м причањем она Арнаутину пала у очи, те да после он, кад однесе и испоручи поздрав од свију, уз |
гаси и полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта |
уду ашчика.</p> <p>- Софка!{S} Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. </p> <pb n="192" /> |
ели...</p> <p>— Како после?{S} Зар дете да је гладно, па да не једе — пресече је Марко тако, да |
ега.</p> <p>Али кад Софка никако не хте да иде, побегне <pb n="249" /> од Томче и њих, онда она |
фенди Мита, изван себе, поче у двориште да баца чаше, просипа вино.</p> </div> <div type="chapt |
онила, али сада, пред свршетак, када ће да се закључи брачна веза, не може да издржи, хоће да о |
ли он може, почети да саветује како ће да пази да се то што ће понети уз пут не поквари и не и |
и да јој показује шта се руши и како ће да се зида.{S} Онда ни свекрва, када би их тако видела, |
џик за басму.{S} Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, јер после морамо |
S} У неком је великом послу.{S} Гледаће да бар на јесен дође; и како је Софки послао баш ту бас |
због сиротиње, већ онако.{S} Изгледаће да они продају кућу више њему за љубав, да би га учинил |
неће имати када да их савија, а мораће да пуши много, брзо.{S} И прво то за њега што треба да |
молим се Господу, али он неће, па неће да ме узима.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не може се више. |
, када он, свекар, сељак, не зна и неће да зна...{S} Софка цвокоћући и скупљајући одело око себ |
пашћен, нећка, извињава.{S} Никако неће да седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи стол |
рада и свршивши што је требало, почеће да се повлачи, одмара и чека вече, ноћ.{S} Тек по које, |
у кућу, особито собе, по томе закључиће да су му кућу продали више што хоће да се селе, неће ви |
чи брачна веза, не може да издржи, хоће да одустане од овакве своје неприлике, оваког мужа, зат |
ле, певају те песме о растанку.{S} Хоће да јој покажу како она није сама, како ето и међ њима и |
кином одбијању јела, значило је да хоће да пије не вина него ракију.{S} И по томе је Магда виде |
е да играмо.</p> <p>— Млада, млада хоће да игра! — И све се склепташе око ње, особито стрине јо |
лецнуше од радости).{S} Наша Софка хоће да нам иде!{S} Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и |
е на њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је заиста онако лепа, онако обучена и ок |
ко мора да је Софки тешко, кад ето хоће да пије ракију, коју дотле није тражила.</p> <p>Магда с |
иће да су му кућу продали више што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Ј |
{S} Жена његова морала је сама код куће да седи и тог свог девера да двори, негује, чува и једн |
n="99" /> њихне а сада и већ своје куће да се нагледа, да је добро запамти, да је сву онако у н |
по дворишту, по кући, чак и преко куће да баца шећер и леблебије.</p> <p>Мрак отпоче бивати са |
а, што јој почео да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да се пок |
рављати:</p> <p>— О, пријатељу, пшенице да поспемо, праг да пресечемо, кад већ један пут дођост |
ук, клечећи испред ње, узео њене ручице да обвија око свога врата, своју главу да меће у њен ск |
ом поче осећати: како је почиње за срце да хвата нека неизмерно дубока, из тамне даљине са слут |
е он предузео кућу водити.{S} Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да продаје стоку за турску в |
бивати сасвим густ; фењери почеше јаче да светле, кућа, осветљена и пуна топлоте од људи, женс |
на, смешећи се, мораде да оде, још јаче да притвори спољна амамска врата, да се тамо, у чаршији |
амотити.{S} Али Софка му мимиком одрече да није то, чега се боји, већ показа своје раме и испру |
цана црним ивицама околних зидова, поче да испуњава кућу и саму светлост са огњишта да упија у |
одахнувши од силног терета брига, поче да брекће, одмара се.{S} Али не могући да чека, док се |
>Софка, једва држећи се на ногама, поче да муца и да пита гласника:</p> <p>— Како?{S} Где?</p> |
га у руку.{S} И он, окружен њима, поче да се пење и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе. |
9" /> ова, охрабрујући се, срећна, поче да се ослобађава и да Софки захваљује муцајући:</p> <p> |
ону корпу са јелом и комађе пита, поче да је нуди: <pb n="69" /></p> <p>— Узми, узми.{S} Макар |
uote> <p>Мати јој последња дотрча, поче да је љуби и јеца:</p> <p>— Софке, Софкице!</p> <p>Али |
у чираку, огрнут гуњом и гологлав, поче да се приближава његов слуга, Арса.</p> <p>— Ко је?{S} |
ујни, као обично, пре но што леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, те да |
ину, и, као да се она сутра удаје, поче да жали, нариче:</p> <quote> <l>„Јао, јао, јел’те, дико |
.</p> <p>— Па нисам могла, снашке, поче да се брани <pb n="70" /> Магда. — Када одох код ње, он |
да иде, ипак, и против своје воље, поче да иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} |
а, као да није вредно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пре |
ко га тиме изненађује, смешећи се, поче да му се уноси у лице.</p> <p>— Хоћеш и волиш? — Марко |
увши мантију и раскомоћавајући се, поче да их благосиља и Бог зна каквим именима им тепа.</p> < |
дочека, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње на прозор, ослања о пречаге гледајући испр |
тежину његове руке по својој коси, поче да се угиба, док је он другом руком завлачио у онај дуб |
н, загрли је, и љубећи је по коси, поче да муца:</p> <p>— Хвала, чедо!{S} Хвала, Софкице!</p> < |
ку, бесно, сав цептећи од радости, поче да пуца.</p> <p>И на изненађење свих, пуцњи пушака у бр |
туга, плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата, те поче осећати како, онако ничке лежећи, |
ом сврши, па да би и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Доста, не врачајте мно |
здраган тиме, хотећи да је уплаши, поче да је дира и као отурује од Софке.</p> <p>— Ја, шта ћеш |
се сва снага, онако пресавијеној, поче да оцртава.{S} Али она се, сва срећна и зајапурена, брз |
оздо дете, које га је било довело, поче да виче: како је време да га води натраг.{S} А по томе |
но.{S} И не знајући ни сама зашто, поче да је подилази ватра.{S} Није могла да оде у кујну, још |
.{S} Све се јаче шири, развија.{S} Поче да опасује сву кућу и пуни цело двориште.{S} Већ су око |
е од свега овога, брзо и заспа.{S} Поче да се чује оно њено умерено, у дубоком сну пућкање на у |
ашњост некако мртвачки заудара.{S} Поче да дрхти и да се тресе од неке неизмерне несреће, коју |
а како се с дана у дан смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па |
је све у њу гледало, помете се.{S} Поче да греши.{S} Брзо, смејући се, ухватише се до ње друге |
S} И она се брзо трже, поправи.{S} Поче да игра, води, заноси и оном другом руком из сита око с |
да иде по кући, чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па и кити и носи цвеће и опет поче свекрв |
<p>— Ето, снашке, једва стигох, — поче да јој се правда Магда. — Они моји на селу ухватили ме |
а земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — настави пла |
рнице“ зачу се свирка грнете, која поче да се извија и округлином и чудноватошћу и непознатошћу |
матери.{S} Јер доцније, када Софка поче да показује знаке женске лепоте; кад јој њене другарице |
а Магда тупкајући испред њега сама поче да му се казује:</p> <p>— Ја сам, дедо.{S} Ја, Магда, М |
а његовога гласа укочише и сва она поче да трне.{S} И заиста то би, јер он, надносећи се над њу |
страха, јер овај сељак још с врата поче да муца кроз сузе, не гледајући ни у Софку, ни у свекрв |
пире ноћни хладан ваздух.{S} Башта поче да јој се нија, ноћ све лепша, одређенија, као и она св |
вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укроћивање отргнутих к |
њиме под, тако да као испод земље поче да се разлева свирка, чувено „тешко оро“.</p> <p>— Тодо |
ишта да упија у себе, Софки се, не поче да чини, него је већ као у истини осећала, како све то |
</p> <p>Софка у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.</p> < |
а ланцима место ужета.{S} Из кујне поче да допире прасак сувих лозинака.{S} И <pb n="102" /> од |
о меко и обло раме.{S} И гушећи се поче да је моли:</p> <p>— Кажи, кажи...{S} Није истина, није |
и сељачка свирка.</p> <p>Ускоро се поче да познаје у среди њих Марко, свекар.{S} Испред њега мо |
е храбрио.{S} Али међутим из баште поче да бије свежина и то тако слатка и бујна.{S} Са гробља |
, на трулеж.{S} Он све јаче и јаче поче да удише тај трулеж.{S} И то га поче као освешћивати.{S |
пкољен хаџијама и женама, чека — и поче да виче:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>— Ево ме, т |
оје затворена — све се то измеша и поче да бруји...{S} Неке, већ готове, свучене, не могући чек |
о сада, да о себи прича, прекиде и поче да пита о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније |
пешкири, ћилими, везови, изнесе и поче да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него |
га целива, али се трже уплашено и поче да блене.</p> <p>— Кажи, драгичка!</p> <p>— Па... драги |
к не буде позвана, навлаш по кујни поче да премеће, он, на тај шум, уплашен, брзо се трже, оста |
у кориту, из воде, спрам светлости поче да се прелива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и |
ким огњевима, праскањем, бљештањем поче да је плаши.{S} Као да под ногама не осећа земљу, одозг |
м џезвету пристави кафу а у другом поче да греје ракију.{S} Деца, знајући да им неће дати од то |
е како јој ашчика строгим погледом поче да даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она |
Све ће теби тата!</p> <p>И са њом поче да се пење, пустивши да га она води.{S} Тобож он не зна |
рв и сву утробу избацити, јер тако поче да се надимље и од бола, неизмерна јада, да стење.{S} А |
е.</p> <p>— Хоћеш и волиш? — Марко поче да се надноси над њу и да разрогачује очи, упињући се, |
и уплашено, да нико не чује, чисто поче да је потискује уздигнутим рукама.</p> <p>— Не, кћери, |
већ стид од толиких дарова и чисто поче да се и нећка:</p> <p>— Доста, тато!</p> <p>— Све ће те |
ебе, на своја прса, срце, само што поче да брише чело.{S} Опет га обузе страх, опет малакса, ос |
само његове поређане ципеле и већ поче да дрхти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S} Светлост |
едњи пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, гласни разговори; и када |
, мати јој се одмах диже.{S} Одмах поче да се скида и раскопчава, наредивши Магди.</p> <p>— Хај |
ина зоре и свеж, још влажан ваздух поче да их шиба.{S} Тек се свањивало.{S} Из кућа по махалама |
ма. </p> <pb n="81" /> <p>И онда отпоче да се тужи, као сви сувише стари људи, који, не што им |
а, и он издахнуо.{S} И сад мене послаше да дођем и јавим, да се спремите, и да останем овде, и, |
мо заптије, кајмакаме, него и саме паше да мења и у „сургун“ да шаље.{S} За сваки народни посао |
а и отмености почели први бегови и паше да позивају.{S} И то не они стари бегови, бегови само п |
бож због воде са њиховог бунара, почеше да долазе жене, она, као да се сакрије, побеже, уђе у к |
иним доласком сасвим ослобођене, почеше да се окупљују око ње.{S} Почеше да јој помажу у „дворе |
њихову а највише на изненађење, почеше да стижу и други гласници доносећи од њега поздрав и гл |
још чу, како, као правдајући се, почеше да причају: да, и ако је младожења још мали, тек му је |
ватова, који, збијени на капији, почеше да се тискају, гуше, јер, нико пре ње није смео да уђе. |
а.{S} Фењери, упаљени на капији, почеше да дрхте и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово с |
светљене.{S} Комшилук се узбуни, почеше да долазе.{S} Испрва нису веровали.{S} Али када видеше |
к себи, јер то није имао обичај, почеше да долазе сви, особито старији, тетини, стричеви, ујаци |
ави, та његова необична нежност, почеше да буне, да је трзају.{S} Испунише је сву страхом и тре |
огањ у кујни, спремајући вечеру, почеше да причају: — Од увек је то тако.{S} Ето та и та пошла |
почеше да се окупљују око ње.{S} Почеше да јој помажу у „дворењу“, које се састајало у томе да |
и немо, изненађено се дигоше.{S} Почеше да јој прилазе руци, али она не даде.{S} И са истим осм |
, видело се и по томе, што отуда почеше да допиру запрепашћени узвици, крици свекрвини:</p> <p> |
остали тетини, стричеви, комшије почеше да долазе.{S} Дођоше и свирачи.{S} Њих је Магда доле ча |
мешаше се са девојкама.{S} И оне почеше да се умивају, поливају водом, певајући заједно са њима |
иде како за њима овамо испред ње почеше да промичу слуге са великим новим бакрачима пића, и то |
ћи се, ухватише се до ње друге и почеше да је поправљају.{S} И она се брзо трже, поправи.{S} По |
ако слободно, раздрагано.{S} Сви почеше да пљескају, старци да се изваљују, да би је што боље в |
а, крици од весеља, кад и старци почеше да долазе.{S} Улазили су у колијама, погурени, полако, |
то сунце у велико огреја, одозго почеше да се чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају ма |
нађење свих, пуцњи пушака у брзо почеше да се мешају са свирком свирача, који су од једном, од |
вим се ослободивши, брзо, весело почеше да се пењу по миндерлуку и да се свлаче.{S} Убрзо се ам |
ну употребу и својину.{S} И зато почеше да вичу, нестрпљиви, што се не може ући:</p> <p>— Свекр |
е изгубише из вида чаршији, опет почеше да се погуркују и обазиру.{S} А већ када као намирисаше |
а испред дућана.{S} Симиџије већ почеше да се виђају како силазе из чаршије, размилели се по со |
долази, смрачи се, а уста му већ почеше да играју.</p> <p>— Тато! — поче Софка, а то „тато“ јед |
знале да нарочито ракијом не треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и посла |
е није вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да |
колијом, лежала је.{S} Није могла више да двори, нуди.{S} Од умора једва је очи држала отворен |
да зађу и одатле право чаршијом на више да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћ |
акију испред себе, испод руке, све више да испија и цигару за цигаром да <pb n="168" /> пуши и |
се њом, онда ова, свекрва, не може више да издржи, већ почне да шапуће у себи:</p> <p>— Слатка |
хталог грла и уста, није знао коме више да се захвали.{S} Да ли Тодори, прији, која једнако око |
ије одело.{S} И није се знало коме више да се диве, која је лепша, да ли мати или она, Софка.{S |
питома Миленија, сигурно не могући више да издржи тамо по дворишту и по кутовима најезду толики |
олико колико кошта, за добит, него више да му се као сваком новајлији, особито странцу, укаже п |
и треба што више да припитоме, што више да му угоде.{S} И сваки му је чинио, угађао, више него |
дивље младунче, које они треба што више да припитоме, што више да му угоде.{S} И сваки му је чи |
и мати, утркивале се, која ће што више да му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за њих је би |
али девојке већ почеше.{S} Не могу више да издрже лежање, топлоту.{S} Почеше <pb n="152" /> опе |
крећу у страну, и како већ не могу више да издрже.{S} Што више долази и пада мрак, оне бивају с |
а стрепим пред њим због тебе; нећу више да лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем |
њихових села, а <pb n="237" /> још више да се не почне причати, како ето већ почело да се имање |
више било, ефенди Мита реши се још више да се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са свима њима. |
p> <p>И не смири се, догод му не јавише да су је на коњима — а све кришом ноћу — у неки женски |
<p>И када, већ доцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и када она са тетком пође кући |
могао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код Марка и његових, као куд и камо питомијих, св |
Али и остале тетке, мати јој, не дадоше да се она са Софком надмеће.{S} Све се око ње ухватише, |
се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Соф |
ећни, наставише сасвим слободно и лепше да свирају.{S} Поче се осећати она слобода, која је так |
{S} Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је да се одупире матери, |
ноћи Магда би код ње предремала, тобож да јој је на услузи, а у ствари чувајући је.{S} Јер Соф |
одмах се одвајала.</p> <p>Ишла је тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре остане сама са со |
гађајући све, почне благо, весело тобож да је кори:</p> <p>— А јело, нано?{S} Ако оно тамо иски |
ма још дванаест година, а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и да се на њу из |
аршији, по пазару, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласк |
вине јој се виде више него што треба, и да јој није јелек и минтан сасвим закопчан.{S} Чак и са |
чедом, Софкицом, да се сада открива, и да оно, што не би казао ни самој смрти — њој мора да ис |
, осећајући се чисто крива због тога, и да би се оправдала, почела би око Софке да облеће, улаг |
сне.{S} Софка би се брзо освешћавала, и да би од <pb n="142" /> Магде то сакрила, као од стида, |
сте, док се та несрећа није догодила, и да, када том несрећом буду растављени и немајући када о |
ет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и нај |
далека, труде се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, д |
ени и чашћени, могли од ње да одвоје, и да јој наодговарају на њена силна запиткивања о свему.< |
а носи и са два појаса да се опасује, и да се на њу издире, заповеда јој и никако јој не да да |
мале само да се што лепше носе, ките, и да знају што више страних јела да готове, и што теже, з |
аше да дођем и јавим, да се спремите, и да останем овде, и, ако што треба, да послушам и нађем |
ти да је гледа како двори, све служи, и да се не би уморила, посади је до себе.{S} Софка, седећ |
оме боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.{S} И на свакој служби у цркви и на сваком |
сти, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се после по читаве месеце прича и једнако одржава: п |
ајући да се Магда неће моћи уздржати, и да ће по комшилуку избрбљати о очевом доласку.{S} А међ |
а не би морала са сваким разговарати, и да јој не би пунили собу, лежала је.{S} Једино што је к |
.{S} Али он, гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, сам јој принесе руку, коју |
због тога страха, да није на самрти, и да им зато шаље гласнике, као опраштајући се од њих, а |
ле једном већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, па не би им тако испало за |
то имају тамо на граници и у Турској, и да до капије, са лица чаршије, подигну велику лепу кућу |
пре оде код њих тамо, кући Софкиној, и да, као што јој је заповедио Мита, помаже по кући и спр |
вари да што пре остане сама са собом, и да онда, сасвим сама у ноћи, покривена јорганом, настав |
о да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и преко винограда излази на границу.</p |
ти — не онај њен, него други, обичан, и да ће од свакога морати да трпи и силом да подноси да ј |
матери, да се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако љут.{S} Али из тога је истрже с |
о свему прича, када је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што треба |
наше ракије један пангур да наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошку“ |
јући собе.{S} Тако је било и сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла неки стари митан, ко |
из свега гласа викну тетка Симка.{S} И да би, као што је ред, сада после купања настала што ве |
г сељака, кога јој је Магда нашла.{S} И да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је |
и тамо са женама да се разговара.{S} И да би се оне још више ослободиле, и сасвим отпао са њег |
му се приближаваше доводећи алата.{S} И да се не би овај досетио, Марко том подигнутом руком <p |
ући се, срећна, поче да се ослобађава и да Софки захваљује муцајући:</p> <p>— Хвала, чедо, хвал |
ку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би који дојурио с |
морала је сасвим да се одвоји од њега и да спава доле, са свекром и свекрвом, само да би он мог |
е, никако да се одвоје сасвим од њега и да подаље поседају на изнесене столице и јастуке.{S} Ве |
S} Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да продаје стоку за турску војску.</p> <p>Али једно све |
стога, да би она била сасвим слободна и да би се и овде, код њих, осећала као код своје куће.{S |
очне Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Шт |
.{S} Сам је почео Софку учити да чита и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио кући, а дол |
два држећи се на ногама, поче да муца и да пита гласника:</p> <p>— Како?{S} Где?</p> <p>— Не зн |
последње време почели овамо да долазе и да бивају постављани за меџлисе и за судове.{S} Они га |
ослали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако |
} И он, окружен њима, поче да се пење и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја д |
и, упаљени на капији, почеше да дрхте и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово све собе бил |
азећи се око оца, почела би да одриче и да се правда:</p> <p>— Није, ефендијице, није, татице!{ |
већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем, к |
.{S} Никако није могао да се ослободи и да је, кад би са њом био на само, миран, комотан као ко |
очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> <p>Међутим све то није требало.{S} О |
то је морала сасвим укрућена да стоји и да буде укочена, укипљена.</p> <p>Све што се сад око ње |
т, пошто није имао деце, највише воли и да њега спрема себи за заменика.{S} А да га је највише |
на.{S} Не би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, Софки, има |
на столичици до врата собних не угаси и да онда газда излазећи не наиђе овамо у мрак, час опет |
већ сигурно знало, да ће он ту седети и да за себе тако и уређује.{S} После нареди да се свеће |
долази, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим његовим ноћним доласцима, у м |
ко мртвачки заудара.{S} Поче да дрхти и да се тресе од неке неизмерне несреће, коју предосети д |
сећи се над њу, поче страшно да дрхти и да муца:</p> <p>— Софке, Софке, само једно.{S} Истину с |
смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па и кити и носи цвеће и |
мели да допусте, да га не чувају, чак и да погину за њега? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, |
ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“....</p> <p>Мајка знајући све то, само одма |
ред њим због тебе; нећу више да лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а |
о с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да лажем и да |
ленијо!{S} Само ти да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, само њој |
е тек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би га одједном пресекла, сасвим разуверила, као увре |
врата, своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чудним и дубоким поглед |
сама она скине колију.{S} Почеше већ и да је пецкају.</p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, много ти |
зрнца почињу по образима да избијају и да се заокругљујући шире.{S} Јело јој слатко.{S} Вода ј |
емој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба, |
еђутим истрча, да широм отвори капију и да тамо на њој дочека новог пријатеља.</p> <p>Стана их, |
есело почеше да се пењу по миндерлуку и да се свлаче.{S} Убрзо се амам зашарени <pb n="148" /> |
удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога све једно ко ће јој бити муж, |
иш? — Марко поче да се надноси над њу и да разрогачује очи, упињући се, да из Софкина лица дозн |
д за то не дира, да је остави на миру и да је њој овде „добро, сасвим добро.“</p> </div> <div t |
, па зато сада мора највише од мушких и да „пати“.{S} Чисто раздрагано, као сећајући се, кад су |
не, имао је само да њему донесе новац и да то нико не дозна — а све остало било је споредно.</p |
је:</p> <p>— Па сутра да не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођеш на честитање овде.{S} И |
вода!{S} Е, баш је нигде нема!</p> <p>И да забашури све то, поче се окретати Софки и, по обичај |
еј, газдарице, нисмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од њ |
е, само једно.{S} Истину само.</p> <p>И да би је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, |
ји, та драж, миље, голицавост.</p> <p>И да све то не би било, она, тобож послом, поче једнако ш |
т и срећу, мазећи се око оца, почела би да одриче и да се правда:</p> <p>— Није, ефендијице, ни |
гутала пљувачку.{S} Покаткад почела би да осећа како јој и поред свег напрезања и упињања, изн |
на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, остављајући тестије |
к њој одлазио.{S} Сагињући се, почео би да јој показује шта се руши и како ће да се зида.{S} Он |
а себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па се тек занесе, почне на сав глас.{S} Мат |
како је сва врела.{S} Из уста почео би да је пали дах.{S} Окретала би главу прозору, и тамо на |
то доцније целог живота није могла себи да опрости: како да она то не осети, и то она, Софка, к |
ега, и са језом дочекујући га поче себи да пребацује: што се није сетила и кришом, макар крадућ |
.{S} И сада она зато још не може к себи да дође.{S} Не може никако да се помири с тим да ће мор |
дајући никако у Софку, продужи сам себи да говори:</p> <p>— И ја могу, а сви други не могу.{S} |
блачила, али никако није могла још себи да дође и никако није веровала у све ово.</p> <p>Али, к |
била сама, морала је и Магда у тој соби да спава.{S} После, ко зна шта је било.{S} Она није мог |
он оде код газда-Марка.{S} Нека му јави да довече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада |
<p>Када почеше пред поноћ већ и петлови да певају и све око куће настаде тако мирно и тамно, чу |
да не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођеш на честитање овде.{S} И оно прасенце гледај да |
за себе тако и уређује.{S} После нареди да се свеће у чирацима боље разреде, боље наместе; горе |
ношћу и масноћом циганском, зато нареди да одоздо из дворишта свирају.</p> <p>Свирачи, знајући |
} Софка их је већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгледале незгодне, ш |
ма, једнако се око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу.</p> <p>Тако исто колико |
неки дође снашка и окуси.{S} Нека види да ли су већ зреле.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} За ц |
ити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли, такво |
слуша.{S} Софка по материном лицу види да она речи у песми не разуме, стране су јој, али се ви |
огрешио.</p> <p>Софка му главом потврди да је то.{S} Он уђе и упути се ка матери широким кораци |
<pb n="138" /> коме би се могло да суди да је у вароши, само што је носила антерију и то скупоц |
ј почне о томе говорити, а зато и тражи да сада свирачи свирају, да од њихне хуке и ларме ашчик |
поносно, раздрагано креће, и још тражи да га она, поштујући га, двори и услужује.</p> <p>После |
м руком држећи га испод пазуха, продужи да га она води.{S} Он тресући се, ослањајући се и пипај |
посао, већ њен, седа у разбој и продужи да она тка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се као умори и |
о она, Софка, као свака сељанка, долази да их двори, од радости, среће, подигнувши се, чисто ни |
оже, почети да саветује како ће да пази да се то што ће понети уз пут не поквари и не изломи.{S |
, почесмо за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — у мало нас не поби.{ |
ликих празника, надала, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, унезвер |
да би он могао што одвојенији и мирнији да буде.{S} А опет увек, чим би му се указала прва прил |
ео, не признати ни једном своме чивчији да је шта од њега узимао, као што су друге газде и учин |
е, брзо се окрете и не давајући Циганки да и она уђе, види, пресрете је и нареди јој да стоји с |
уку, од среће чисто се заноси.{S} Да ли да је још дарује?{S} И понова почиње руком око џепа, ал |
пошали, насмеје, помилује је, а камо ли да се испред ње поносно, раздрагано креће, и још тражи |
ју.{S} Тешко оном ко спомене, а камо ли да се усуди поћи.{S} Али није се могло више.{S} Почело |
ни покушавала да се противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чисто испитујући гледа и прот |
онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> <p>Међутим све то није |
ош ређе се са њима разговарао а камо ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа.{S} А доцни |
оћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме |
свака новина, привући општу пажњу; али да ће њу својом лепотом моћи да надкрили, то је било не |
<p>Магда се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нити ико могао да помисли да је то |
стати.{S} Али ипак, ипак нису се надали да ће Софка, тако олако пристати, чак и сама хтети.</p> |
S} Сви су пазили, склањали се и гледали да је само њој добро.{S} Могла је да готови јела каква |
јачег фиса, поред интереса што су имали да њихове куће и фисови буду у љубави, јер нико онда ни |
<p>И на изненађење свих, — јер су знали да, ма колико наваљивали, мучно ће она пристати, особит |
о даље од њих.{S} Једнако су се упињали да са том својом кућом, имањима и чивлуцима буду од цел |
да било са њом.{S} Силом би је натерали да однесе и врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бив |
а, мори.{S} Остави их мало, да би могли да гледамо нашу снашкицу...</p> <p>А Миленија, у инат, |
м стари, бабе и старци, који нису могли да издржавају.{S} Целе ноћи видело се како на те огњеве |
то!</p> <p>Као свакада нису одмах могли да јој откаче тај вео, јер сви су хтели и грабили се.</ |
били као и радосни, што су тако видели да им је нови газда не само као стари, већ и силнији.</ |
ротумачио он тако: да као она зато жели да ти ханови на граници остану, што зна да ће он морати |
иву око Мораве, Магдини су синови узели да раде тобож на исполицу, а у ствари више давали, него |
ове — јер на коњским колима нисмо смели да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко |
остали сељаци, били, и како су то смели да допусте, да га не чувају, чак и да погину за њега? — |
ховом“ Тонету, пошто су само њему смели да се повере; пошто само он не би причао и износио свет |
елику, очеву, у коју до сада нису смели да привире, и са насладом отуда собом извлачећи јастуке |
је куће.{S} А поред тога ваљда су хтели да се тиме пред њом као откупе за све оно што је њој њи |
чаршији, не би чуло и око амама почели да скупљају мушки. </p> <pb n="158" /> <p>Симка већ беш |
ди га, па пењући се на степенице почели да вире кроз решетке од ограде на доксату, испред његов |
д оног њиховог хаџи-Трифуна њени почели да пропадају, тако, ево и овде почиње од свекра јој, Ма |
ном, од некуд одозго, овамо кући почели да долазе.{S} А све је то била Магда спремила.{S} Одавн |
Већ и туђи момци из целе вароши почели да долазе, и хватају се у оро... </p> <pb n="164" /> <p |
све веће бива.{S} И још када су почели да позивају старце, који су тамо иза куће, поређани уза |
х говорио: „О, о, погле, ови баш почели да живе; погле како се удесили.{S} А ја овамо могу без |
не би који коњ или товар прегазио, или да коме одговори на поздрав.</p> <p>После дугог времена |
лучајно да наиђе, затекне је такву, или да чује да је таква, овлаш и како не треба обучена, па |
Али опет сваког се часа зауставља: или да склони које мало дете са средине улице, да га не би |
ка из првих кућа, него је остајало: или да са великим миразом узме какву сељанку, јер једино јо |
ела, јер је знала да, кад би почела или да намешта косу, разгрће шалваре, да би слободно могла |
ала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није био баш толико стар.{S} Ал |
дођу у варош и у овакве старе куће или да пробира и узме лепу, али готову сироту.</p> <p>И он |
исто тако је знала, када би они мислили да она у велико спава, за оно њихово, материно и очево, |
, обичаја ради, него ли што јој се мили да види Софку.</p> <p>И на послетку, ко зна колико врем |
себи, била сигурна, јер сви су говорили да је здрав, док је међутим она знала да их је он научи |
ико да их моли, док су му они допустили да ту подигне неке своје магазе.</p> <p>Дакле, та већ о |
а пуст!...{S} Кад говори Арса, кад моли да иде и оном псу откине главче као врапцу, онда: „Немо |
же, и сиђе доле.{S} Кришом Магду замоли да му доведе коња.{S} Само га Софка опази.{S} Истрча за |
не.</p> <p>И чим би почеле овакве мисли да јој досађују, увек би онда почела силом саму себе да |
ренерази и занесе од страха.{S} Помисли да је она узалуд себе мучила и гонила, али сада, пред с |
е би познало, нити ико могао да помисли да је то ракија, насула је у тестиче од воде, у чије гр |
фки срце стаде од узбуђења, при помисли да је то он.{S} Мати дотле већ прибрана на све, готово |
хтао и тресао се од страха, при помисли да од свега неће ништа бити; да Софка, каква је, сигурн |
} И раскомоћавајући се у својој постељи да легне, оно њено крштење и уздисање и мољење:</p> <p> |
поздравио вас ефенди-Мита и поручио ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро нам дошао! — п |
тамо оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само види: да ј |
смеју кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то мушки.{S} Али, ка |
, чекајући а не смејући ни да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с једне стране, поређани у сто |
те!</p> <p>Не гледајући ни какве су, ни да ли су добро, као што треба, обучене, потрчаше обе, и |
ав им је велики и страшан изгледао — ни да га погледају, поздрављале би га:</p> <p>— Дође ли, б |
трасна и плачна, када човек не треба ни да се насмеје — ипак, ипак, поред тога што би знала да |
у жалост само то.{S} Чак је не позва ни да је види.</p> <p>У јутру њега већ није било.{S} Ко зн |
праменови косе.{S} Али она из ината ни да јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ако се у изувању збуни |
енско но мушко.{S} И зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и |
ања, све престаје.{S} Више нема коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.{S} Св |
и, просутости не смеју кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то м |
еликој соби буде послужен, не хотећи ни да седне на силно нуђење Томчино, сав побеснео, што је |
И сам одлете у шталу и, не чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог |
ноге на ногу, чекајући а не смејући ни да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с једне стране, п |
за ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} Још мање што од ње да очекујеш.{S} Сада од |
а за какав данак, десетак, није смео ни да привири.{S} Једино што се око тога њиховог, као град |
нас не поби.{S} Отада нико није смео ни да мрдне за њим.{S} И, сад... ето... тако!</p> <p>Софки |
и у онако малом сопчету, није могло ни да помакне.{S} А од целе своје родбине, од толиких жена |
нара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу овој води њиховој, из њиховог бунара, те |
сађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па би овако био доч |
и, ма колико да се надали, били уверени да ће она, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч |
} И онда тако сваки дан.{S} Све судбини да остави, па да, брекћући од здравља и снаге, са насла |
{S} А и он сам морао више пута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало. |
овамо горе, на њу.{S} И Софки се учини да, поред ње, највише гледају у оно иза ње на доксату, |
гу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да останем, јер ја не могу.</p> <p>— Можеш, можеш, дедо |
хових здравица и благослова не могу они да отпочну ту њихову слатку, велику вечеру, — зар је њи |
би онда почела силом саму себе да гони да и она буде таква.{S} Тада обично одмах предузме кака |
тада остајала сама и не имала да стрепи да ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипа |
шла је тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре остане сама са собом, и да онда, сасвим сама |
о капије и њиховог дворишта, а у ствари да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да г |
у собу, тобож каквим послом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, цене как |
оде до капије и, пошто се понова увери да је заиста добро затворена, поче се враћати мало умир |
ану, не размисли се?{S} И када се увери да се то мора, онда што се бар не показа како доликује |
полако, тешко спусти у постељу и покри да спава. </p> <pb n="104" /> </div> <div type="chapter |
акога морати да трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће.{S} Чак се |
</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да ти да тата.</p> <p>— Имамо, имамо, тато. </p> <pb n="144" |
толико парче, готово пола тепсије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...</p> <p |
ке, па она, ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би јој Софка одобрила:</p> <p>— |
лађу.</p> <p>— Ти, Миленијо!{S} Само ти да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што |
мало сиротнију и онда да ће му требати да њега навлаш пред <pb n="56" /> њима грди и говори им |
и, кришом, једва, из потаје, ишчекивати да се сасвим свуче, те да је што више могу гледати, мот |
мањаста.{S} И нико се није могао надати да ће из ње каква лепота изићи.{S} Али не преварило то |
ве горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да буде што луђа, што ватренија, да тим, том својом вел |
је и сече.{S} И не могући више издржати да је гледа како двори, све служи, и да се не би уморил |
ласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати да премре од страха.{S} И то не што се бојала да ће сас |
онда, ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је то била она, њихна Магда. </p> <pb n="61" /> <p>И |
е он сада, горе, уврх степеница, морати да седи дочекујући госте.{S} И у исто време да му се до |
Софкина оца, још ће поред свега морати да иде пред судове и тамо он, ефенди-Мита, да се заклињ |
руги, обичан, и да ће од свакога морати да трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и са њом |
, да ће још пре свршеног венчања морати да му испусти руку, и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се |
да Марко, има, него да ће најзад морати да наступи оно... дугови, продаја куће...{S} А сада, ет |
ог младожењу, још дечка, кога ће морати да учи како да се опасује и умива.{S} И пошто никог ниј |
ожењини гости долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће је сви весело, р |
ена и прљава.{S} Нећете је никад видети да једе.{S} Готово никад ништа.{S} Само што пије кафу и |
{S} Једнако брани, не да, а кад примети да је ко умакао, он слуге да побије.</p> <p>Софка, огрн |
ди-Митица, и зато никада већ неће смети да је погледа, још мање са њом да се пошали, насмеје, п |
орила: како то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она онај и онакав са |
уге, и то мушки.{S} Али, као да се сети да није у реду, нарочито сада, да о себи прича, прекиде |
а и њу као и свакога отера, али се сети да она није нека његова, сељанка, па да може радити са |
јој штогод не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме допустити, особито, да је тај туђи свет, н |
жда Софка не може да заспи, јер се сети да она, од како је дошла с купања па ево чак ни до сада |
не удава!</l> </quote> <p>И Софка осети да већ наступа и долази оно, када ни она више не може о |
е у ону своју одељену курну и кад осети да се иза ње спусти застор, она, држећи се за главу, чи |
би посађен на миндерлук, када се осети да је сео, да је сигуран у месту, он поче:</p> <p>— Па |
постељи, готово се обезнани, јер осети да се нема више куда, нема наде, спаса.{S} Крв ће лећи, |
неке неизмерне несреће, коју предосети да ће се десити.{S} И заиста, она одмах чу како он, ота |
и не питајући га да ли он може, почети да саветује како ће да пази да се то што ће понети уз п |
ане, јер је знала да ће је одмах почети да подузима оно „њено“.{S} Знала је да ће, ма да јој је |
, да гледа како ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко не примети; па онда добро |
це.{S} Чак се нико није могао похвалити да је могао чути да се код њих каква ружна реч изговори |
е, јер ће се ноћас тамо сва деца носити да спавају...</p> <p>А овамо по кући све жене, особито |
еку поштеду, пошто није хтела допустити да је ико више штеди и жали.{S} Јер, када се већ оволик |
, сва срећна — откуда она сме допустити да Софка ма каква изађе.{S} Таман!{S} Треба онда још и |
ити к њима.{S} Сам је почео Софку учити да чита и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио к |
и бежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, испуни се цела |
са осталом децом хтела из радозналости да оде горе и види га, па пењући се на степенице почели |
, знало се, да је он први имао смелости да, после свога хаџилука, све то богаство, које до тада |
И говорим њему: „Пусти ме, газдо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, да му |
треба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, н |
о није могао похвалити да је могао чути да се код њих каква ружна реч изговорила гласно.{S} И ш |
-Катиних.{S} Чисто се спотицала грабећи да што пре оде, као да побегне од свега тога, а опет, о |
пило, него јело.{S} Зато Магда, видећи да ће вино, што је за празник купила <pb n="98" /> и до |
<p>— Немој, Марко! —Сва срећна, видећи да се он шали, узвикну она и још више се приви уза Софк |
мо над осталим слугама натреса, тражећи да га, као најстаријег, дворе и служе, те тако Софка по |
погледује час у ону велику собу, пазећи да се лампа на столичици до врата собних не угаси и да |
гризући узду и измахујући њом, а пазећи да своје задње ноге много не избацује у страну, да не б |
и по њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи јело из лонаца што су кркљали око |
лелуја, тајанствено смешећи се, мислећи да се зато крију, што ће Симка сада Софки, трљајући је |
ом уђе Магда, шушкајући полако, мислећи да Софка у велико спава.{S} И Софка, само да јој није б |
Али највише се склањају и беже стрепећи да их не прегазе коњи пијаних сељака, који тамо по чарш |
ле...</p> <p>Зато су после, не стрепећи да ће то коме бити досадно, једнако захтевали од Цигана |
цео дан преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у ве |
одужавала би. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слатки и мили празник!{S} Све ми п |
ао сестру, и то једину, коју је, хотећи да је поштеди, да се не би удала за каквог њиховога сељ |
<p>Марко, и сам раздраган тиме, хотећи да је уплаши, поче да је дира и као отурује од Софке.</ |
да никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, шт |
пажњу; али да ће њу својом лепотом моћи да надкрили, то је било немогућно.. </p> <pb n="46" /> |
онесе какву вест о њима, она, не могући да издржи, почне Арсу, као да је он крив, да пита и да |
о се цела соба креће.{S} Она, не могући да устане, да га као што треба дочека, поче се извињава |
поче дуго, трепћући, гледати, не могући да је се сети, тако да Магда тупкајући испред њега сама |
о у део пало а <pb n="193" /> не могући да се нагледа Софке, њене лепоте, одела, оноликог злата |
ј тупи, ситан златни звек.{S} Не могући да дочека, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње |
јој пуцало грло.{S} Одахњује не могући да се прибере од жеђи.{S} И тобож није јој тако слатка |
ије, и не бој ми се!</p> <p>И не могући да издржи, заједно са Магдом отрча Софкиној кући.</p> < |
> <p>— Добро, добро.</p> <p>И не могући да издржи, док не оде и не изгуби се на капији, сав сре |
да брекће, одмара се.{S} Али не могући да чека, док се у кујни обичај са Софком сврши, па да б |
као сродили.{S} А сам он, као не могући да се одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега |
Свекар јој, Марко, никако као не могући да верује да је заиста она, Софка, сада срећна, није мо |
ничећи се са сељацима, никако не могући да верује да је њен покојник заиста могао толико да пот |
ако брекћући од среће, никако не могући да се нагледа ње, Софке, а једнако је храбрећи: — „Не б |
е одобрава.</p> <p>Али никако не могући да у све то верује, не знајући шта да чини, чисто паде. |
у, да би могле једнако радити, помажући да се што више намеси, спреми и удеси.{S} По три пута б |
да извија плећима и бедрима, пробајући да ли јој од тесноће неће где год пући.{S} Овлаш повеза |
к њему, са свећом.{S} Поче обигравајући да га, и то одозго, са рамена, свлачи.{S} Марко, једнак |
јући се, пресамићен, иде сам, не дајући да га дете води, већ замахујући оном другом руком чак и |
окрећући се око себе и наново гледајући да ли је све почишћено и распремљено како треба. </p> < |
уснама, служила је једнако загледајући да се не упрља у ходу.{S} Али најгоре јој је досађивао |
аде тако стојећи, насред собе, чекајући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу |
изати, наслањати, да не падне, чекајући да га Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасив |
а одмах чу како он, отац, и не чекајући да тамо у великој соби буде послужен, не хотећи ни да с |
међ прсте.{S} А још када Софка, знајући да он то воли, не као обичне госте по једном чашицом ра |
о да спавају.{S} Зато је Софка, знајући да ће у тој соби бити најмирнија, јер због те деце, нећ |
а је то учинила само из страха, знајући да се Магда неће моћи уздржати, и да ће по комшилуку из |
поче да греје ракију.{S} Деца, знајући да им неће дати од тога што кува, почеше отварати ковче |
, и као иза ње криле, склањале, знајући да нико не сме овамо да се баци.{S} Свекар јој, Марко, |
ма жене, девојке устајале су и, знајући да то она, Софка ефенди-Митина, иде у амам, радознало с |
аде то не може бити.{S} А опет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто |
апију.{S} И сигурно из искуства знајући да лупом, ни ногама ни рукама, не могу се његови тамо, |
Брзо се она прибра, диже.{S} И знајући да сад тек има да се покаже, намести кревет и остале ст |
ј ипак прилазе са неким страхом знајући да јој тиме досађују.{S} Али, видело се, да највише стр |
овамо и код ње да долазе и не питајући да ли је слободно.{S} И то прво старци, деде, који због |
ихају се.{S} И како и он сам, осећајући да мора између ње и њега чак доћи и до тога, једнако пр |
не могу и... нећу...</p> <p>И осећајући да ће изгубити сву кураж и бризнути у плач пред њим, до |
, чисто кријући се, и сам као осећајући да није у реду, али ипак сваког би дана долазио.{S} Одо |
а.{S} И тек кад Магда, која, не смејући да уђе и поздрави га, док не буде позвана, навлаш по ку |
.{S} Немајући шта да ради, а не смејући да се креће, седела је горе у соби и као обично била је |
весело, раздрагано, гледати, ишчекујући да виде каква је она, те, ако је и она весела, срећна, |
>Софка отвори капију и стаде ишчекујући да уђе тај који лупа.</p> <p>На капији се појави висок, |
а, она је седела горе у соби ишчекујући да ко не дође.{S} После ручка такође их је било.{S} Дош |
ије ни осећао, сав је трнуо ослушкујући да ли се не чује што из онога сопчета, где је Софка и о |
рао а камо ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа.{S} А доцније, кад му жена родила Соф |
ан се брижно питала: кад ће већ по кући да размести, а опет би остављала и одуговлачила.{S} Све |
к доносећи по нешто, никад не спомињући да је земља сада њихова, те се због тога у прво време н |
гано.{S} Сви почеше да пљескају, старци да се изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мит |
а обучена, па како би онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> |
.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те |
е те тепсије као неке велике крваве очи да прождиру и све око ње у колутове да се окреће.{S} По |
Сасвим убијена и не могући Софки у очи да гледа, од стида, срама, као да је она за све то крив |
би.{S} Не само да одби, него оцу поручи да је више никад за то не дира, да је остави на миру и |
м, више главе, која, сасвим заборавивши да кука, нариче, поникла, једнако држи <pb n="229" /> р |
лести, у којој био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала |
> <p>И са њом поче да се пење, пустивши да га она води.{S} Тобож он не зна пут, не зна степениц |
еститање овде.{S} И оно прасенце гледај да добро уредиш и донесеш, да не заборавиш!</p> <p>— Хо |
он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да јој да на знање, да она зна за њега, како је он, њихов слуг |
она уђе, види, пресрете је и нареди јој да стоји с поља и јако, добро да држи застирач, како се |
а гласник дође и у поверењу саопшти јој да му се надају, очекују га, јер ће он ноћас или сутра |
иш, само њој кажи.{S} А ове друге немој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{ |
хтели тиме свој родбински дуг према њој да одуже: да је бар сада угосте, почасте, док се та нес |
јаким рукама.{S} И онда он почиње к њој да долази.{S} Узима је на своје руке, и, не сагибајући |
, већ кришом, лицем, очима даје му знак да то не чини.{S} Он због тога, због те њене интимности |
овако?{S} Што, када је све знала, ипак да јој сада дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гле |
еније везове да везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главно да што више своју лепоту <pb n=" |
није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и чивчије, дигне рук |
доласка, гласом мало дрхтавим, али ипак да се не примети, јер срамота је, викала:</p> <p>— Магд |
очекају, када ће већ једном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), сасвим отпочети весеље?{S} |
{S} На пољу опет поче по трећи пут мрак да силази, и све ово као да се смирава, малаксава.{S} И |
мо, па де ово, де оно.{S} Не може човек да их се отресе.{S} Једва донесох.{S} Ево... .</p> <p>И |
лим женскима.{S} Зато је она могла увек да буде слободна. </p> <pb n="42" /> <p>И каогод што је |
жњу пролазника он овлаш само куцне, тек да га овамо у кући чују и што пре му отворе.{S} Одмах з |
и не да госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са |
>— Газдарице, ете, послали ме, да кажем да је газда убијен.{S} Убијен је газда, газдарице! — по |
(сину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита.</p> <p>— Хоћу, хоћу! — Излазећ |
он тамо, горе: бесни!{S} На очи не смем да му изађем.{S} Ох, црна ја!</p> <p>Софка се диже.{S} |
и је Софка.</p> <p>— Па онда да донесем да пијеш нешто?</p> <p>И оде натраг, али сетно, замишље |
тиме јаче к њима да се приближи, да им да на знање како су му, поред свега што их је био напус |
Софкину удају, у исто време наређује им да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и ост |
по раменима.{S} Косу није хтела сасвим да заглађује око чела.{S} Нарочито иза ува остави је, д |
му жена родила Софку, морала је сасвим да се одвоји од њега и да спава доле, са свекром и свек |
степеница, све да дочекује и са сваким да се здрави и љуби.{S} Само је са првима, па је одмах |
ешто и кажу, али ја не чујем, па мислим да ми ништа и не кажу.</p> <p>— Здрав је, здрав, дедо! |
е.{S} Не може никако да се помири с тим да ће морати кућу напуштати и ићи са њим, и то тамо у Т |
ужи чашу, буклију, пољуби у руку, затим да, стојећи испред њега, чека, док попије, и пошто га п |
а да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, кући, не |
олази, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турску води.</p> <p>И не друге ноћи, него исте још |
сак, ишао је испред ње као хотећи собом да заклони кућу.{S} Ишао је поклецујући једном ногом и |
неш, пре но што се ти сама решиш; Богом да ти није просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да |
> пре свега нешто да те молим.{S} Богом да ти није просто, ако пристанеш, пре но што се ти сама |
растављени и немајући када о чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има онда у доброј усп |
леба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго што жели...</p> <p>А што је најгоре, |
S} Поче кућа онако са отвореном капијом да се закрчује, пуни.{S} Али опет све занемело, све са |
испод самог крова, прозори са решетком да се не би могло кроз њих из чаршије тамо унутра гледа |
>— Предомисли се он и одмахну јој руком да иде.</p> <p>— Могу и они тамо сами за неколико дана! |
ним амбарима.{S} Само треба човек руком да мане, да узме и распореди, па све да буде као што тр |
игла и запрепашћена почела десном руком да се хвата за врата од собе, да би се задржала, видевш |
по великој синији ређала чанке с јелом да горе код њих изнесе и постави, већ је слушала, како |
ти ослобођена њега, кога као мора силом да трпи.{S} Да не би он то тако схватио, пристала је на |
да ће од свакога морати да трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће. |
ио је о себи: како ће сада морати силом да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што м |
ли само то и више ништа.{S} Ни с једном да се истински спријатељи.{S} А од целог одела, по <pb |
да не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би |
па тако, у трен, како они хоће, са њом да чине...{S} Али, поред свега тога, најгоре, најтеже ј |
рења, отпочети оно што они мисле са њом да раде.{S} И зато онда онолики урнебес, граја, крици о |
ће смети да је погледа, још мање са њом да се пошали, насмеје, помилује је, а камо ли да се исп |
а њом, да је уда, што онда овако са њом да поступа, што овако брзо, одмах, као да је не може гл |
Све се око ње ухватише, и почеше с њом да се надмећу.{S} То би згодно за Софку, те се неопажен |
Софкин поглед да сачека а камо ли с њом да разговара.{S} На крају постеље, испод њених ногу, на |
све више да испија и цигару за цигаром да <pb n="168" /> пуши и баца.{S} Сваки час устаје са с |
је род, што може и он са њима за софром да једе и пије.{S} А свима је био неугодан, сви су га н |
и он доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвршавале што т |
.</p> <p>— Не, кћери! — И сасвим уверен да их заиста она воли, од неизмерне радости, Марко се о |
азник.</p> <p>Тоне, ма да је био уверен да је све обратно, ипак се чинио невешт.{S} Брзо оде, и |
ћу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Шта ти, мори, кријеш онога т |
сле овога, све је то нестало.{S} Зна он да ће јој од сада увек бити на терету, пошто га она соб |
и дивљење.{S} Једино ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него само да га жали.{S |
њихов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји службу.{S} Сиротињи, <pb n="5" /> и љу |
еба да му објасне, и зато он није давао да она са младожењом оде у своју собу, а не што је он с |
риметити, ако би их ко дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да је све у реду, он онда остаде |
ту, Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S |
ста она, Софка, сада срећна, није могао да је се нагледа, како она зајапурена а предано, од срц |
сећао свој, не био слободан, није могао да дише, глас није имао свој, ни покрет, ни очи, ни пог |
сва се тресла.{S} Захуктан, није могао да се смири.{S} И Софка осети, да ово што је рекао, и ш |
единцем, никако <pb n="7" /> није могао да изиђе на крај.{S} Кћери је већ удао и удомио, како ј |
ожењу да диже, распасава.{S} Није могао да се пробуди, толико је био клонуо и дубоко спавао.{S} |
судбина.</p> <p>Ходао је.{S} Није могао да се надише.{S} Прсти су му пуцали; глава његова, већ |
једнако се на сина дурио.{S} Није могао да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друг |
вај одрастао, никако са њиме није могао да се слаже.{S} Он, син, као у инат, никако није хтео д |
рица.{S} Ништа и нико код ње није могао да изазове злобу и пакост.{S} Јер, виша од свих и зато |
пријатеља, Марка.{S} До речи није могао да дође.{S} Као да никако још није веровао у све то.{S} |
у соби, у постељи.{S} Никако није могао да се ослободи и да је, кад би са њом био на само, мира |
м да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као сваки отац.{S} А како му све |
ло куда.{S} И зато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију испред себе |
га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио би се за њом:</ |
Али да се не би познало, нити ико могао да помисли да је то ракија, насула је у тестиче од воде |
Томча, и не гледајући, одмах у њу могао да метне ногу, лако да узјаше.{S} И држећи једном руком |
јући у то, од среће, није на коњу могао да се смири.{S} Алат, зачуђен том његовом немиру у седл |
остарео, када се већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина, наследника, — он је д |
сника.{S} Ма да отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак по томе слутила, надала се да ћ |
намештала горе постеље, отац би остајао да пијући лешкари.</p> <p>А често, испрва тихо, за себе |
и сама зашто, саму себе да загледа, као да се увери, да ли заиста на себи има одела, да јој што |
бијена, највише њу, Софку, гледала, као да их је ње највише жао, што ће им она отићи, што њу не |
не показујући јој што им је донела, као да није вредно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело |
међу њима.{S} Сви, из целога села, као да су од једнога оца, матере, од једне куће, а не из чи |
леђима подупрта о зидове купатила, као да је и лети хтела да их греје и пари.{S} Шиљаста носа, |
се, чисто као у причама и песмама, као да је она нека чувена лепотица, па одведена у кулу и та |
ки у очи да гледа, од стида, срама, као да је она за све то крива, по неколико дана не би је би |
гужване чакшире од седења у колима, као да је ово сад свакидашњи, обичан његов долазак кући, ка |
м али још доста јаким белим сапима, као да ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и једно |
бунара, почеше да долазе жене, она, као да се сакрије, побеже, уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, д |
ћи јастуке, поњаве и друго.{S} Она, као да то није ни примећавала.{S} Покаткад само би се тргла |
ивале да је виде.{S} Симка, срећна, као да јој је ово најбоља препорука за њен занат, јер ето и |
а кућа, нарочито због тога шимшира, као да замириса на нешто <pb n="159" /> покојно, мртвачко.{ |
а да ће овде бити.</p> <p>И заиста, као да се дуго одмарала и спавала, дремуцкајући наслоњене г |
аркова, још неогарена, детиња лица, као да је испод земље ишао, тако неопажен прошао сва арнаут |
гих које су пре њих ушле.{S} И све, као да им је баба Симка била све и сва, отац, мати, њој су |
оје су јој сад толико миле и драге, као да су јој рођене.</p> <p>А Марко, као да је знао каква |
е, тек тада први пут у животу виде, као да се први пут тада заволе и заљубе једно у друго.{S} И |
е спотицала грабећи да што пре оде, као да побегне од свега тога, а опет, опет никако још не мо |
<p>А и ове саме су је заустављале, као да је то њена радост, слава, што се Софка удаје.{S} Сва |
ст те Софкине тетке а своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, |
ле весеља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, тако су поред њега истрчавале, витлале се |
преседе.{S} Не сиђе, не појави се, као да одболова.{S} И тек сутра сиђе.{S} Магду одмах, тобож |
аховином већ обраслих, црвенећи се, као да су од меса, као — а то није могла да појми откуд јој |
зграну на њу, него смејући јој се, као да је изведе из забуне, поче је дирати: </p> <pb n="131 |
о се као мољац.{S} Пометао катанце, као да ће му неко све вино попити...</p> <p>И једнако је но |
и.{S} Испрва су долазили појединце, као да јој се представе, рукују се и дарују је, а после у г |
</quote> <p>Па одједном прекину, и, као да се она сутра удаје, поче да жали, нариче:</p> <quote |
арим антеријама, беже испред њих и, као да их умилостиве, окрећу се к њима и понизно их моле:</ |
е и као да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутра, на сам Ускрс, кућа обасјана с |
се били доселили из Турске.{S} Али, као да нису ни живели, тако се за њих овамо горе, око цркве |
већ само слуге, и то мушки.{S} Али, као да се сети да није у реду, нарочито сада, да о себи при |
се.</p> <p>— Снаху имаш!... — Али, као да му то не беше довољно, застаде и гледајући је одозго |
рно брани, као да га само она воли, као да је само њен син, и само му она добро жели.</p> <p>А |
аже за њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли, као да је само њен син, и само му |
их до каменог корита бунарског они, као да то нису коњи већ људи, показујући им на корито, гово |
нарочито њему, свекру, своме бати, као да честитају:</p> <p>— Ах, бато! ах, бато!</p> <p>Као с |
распаљеније, све страсније бивати, као да се са тим својим мужевима, с којима су већ толику де |
а ти.{S} Откада се са свадбе врати, као да нас је хтео да превари, тако је био мек.{S} Ником рђ |
кидашњи, обичан његов долазак кући, као да је тек данас послом изишао па се сада враћа.</p> <p> |
им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас |
ни једну жицу, расправи је, па чак, као да то није туђ посао, већ њен, седа у разбој и продужи |
то не средином калдрме, већ крајем, као да је не упрља, — једнако извињавајући се <pb n="57" /> |
би то, а и она заједно са свим тим, као да није на земљи, све јасније, издвојеније, све заносни |
ко страшно али и са таком насладом, као да се сада, после овога, он нечега ослобађао, скидао са |
нице, и вечито распасан, изнегован, као да се тек сада из постеље дигао.{S} Њене сестре одавна |
косу очеву.{S} Када је погледа, он, као да је неки стран дошао а не она, његова Софка, подиже с |
што му није ништа наређивала, него, као да га није ни познавала, тако би га гледала неким разбл |
а, и никада ништа ни била.{S} Него, као да је увек била обична, као нека ствар.{S} И то за кога |
— зар је њима сада до јела — него, као да се не може без њих, тих стараца, без њихна присуства |
> <p>— Магдо!</p> <p>Магда, одоздо, као да је на тај глас одавно чекала, нагло уђе. </p> <pb n= |
ити гошћена и чашћена, и то толико, као да је она какав стар човек. <pb n="35" />А Софка је и т |
а.{S} А ту свирку, хуку, он, Марко, као да је једва чекао.{S} Јер, на изненађење Софкино, не вр |
о да су јој рођене.</p> <p>А Марко, као да је знао каква је она сада, поново изиђе, да је охраб |
еће.{S} Као да никада ње није било, као да је она умрла, одавно је саранили и већ заборавили, т |
Узео девојку.{S} И као у неки инат, као да се први пут жени, тако велику и сјајну свадбу правио |
о баш толико стар.{S} Али он, гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, сам јој п |
бола, да окреће к њему своју главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко само по |
ао неко њено чедо, дело њених руку, као да га она родила, она однеговала.{S} А у ствари то је и |
а, не могући да издржи, почне Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, ш |
да поступа, што овако брзо, одмах, као да је не може гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац би |
вањем и љубави опходили?{S} А сада: као да она није ништа, и никада ништа ни била.{S} Него, као |
есељима, тако и сада бити такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима |
.{S} До речи није могао да дође.{S} Као да никако још није веровао у све то.{S} Колико је пута |
а је знала да је то све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по читаво лето, јесен, зима, па |
и доле, и свуда су гореле свеће.{S} Као да никада ње није било, као да је она умрла, одавно је |
ише него што су се од ње надали.{S} Као да је била из прве и најбогатије куће, тако је намештал |
је сад сасвим друкчије гледати.{S} Као да је никада нису виделе.{S} Сада ће све, када почне да |
њем, бљештањем поче да је плаши.{S} Као да под ногама не осећа земљу, одозго није заклопљена ку |
оким, чудним и дубоким погледом.{S} Као да му из самих очију сузе иду, уста почну да се покрећу |
остаде дуго, дуго, пред капијом.{S} Као да је хтео што више <pb n="99" /> њихне а сада и већ св |
пруженим прстима руке на колену.{S} Као да је он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши |
ачини, ефенди-Мита чисто кликну.{S} Као да се понова роди и оживе, тако силно викну:</p> <p>— М |
а да појми откуд јој дође и зашто — као да су од њеног меса, од ње саме.{S} Она се сва стресе.{ |
пак она некако друкчија.{S} Изгледа као да, досадивши јој се на послетку тај вечити страх, треп |
ид ти!{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика као да је била спремна на то, јер чу се како га утишава:</p |
е са собом.</p> <p>А и сама родбина као да беше о томе начула. </p> <pb n="93" /> <p>Ко зна ко |
од оних тамо мраморних плоча, које као да жале за њихним лепим телима, која су до сада по њима |
, Софкиним одласком, жене и девојке као да се сасвим ослободиле.{S} Од паре, топлоте, распарене |
женскиња, њихна одела, мириса, поче као да се креће и нија.{S} А оро никако није престајало.{S} |
то стаде, да му чизме зашкрипаше, и као да се под од собе подави.{S} И на изненађење свих, — је |
мах до кујне, седела јој је мати, и као да јој је било хладно била се огрнула по леђима кратком |
ац и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник није могао на време наћи, када се то деси |
итава кућа за себе, рушила се.{S} И као да се рушењем те капије, која је овамо целу кућу и двор |
казивала о њему, ефенди-Мити.{S} И као да је он тек сада из собе неким послом отишао, тако је |
комотној накићености и лепоти.{S} И као да нису биле маторе, неке готово већ старе, већ као да |
} Сва му је утроба једнако крчала и као да се кидала, па се све то срозавало у појас.{S} Он сам |
круте и нове, чиниле јој се шире и као да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутр |
женску како се купа и чешља косе и као да га к себи зове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, д |
, и јечи:</p> <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да би хтео да се смири, заустави, да избегне и спречи т |
тке, <pb n="6" /> стрине.{S} Мужеви као да нису смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, |
и поглед и, на изненађење оца, који као да се још није могао прибрати и смирити од страха, она |
његову шаку да хвата.</p> <p>Једини као да се томе досећао свекар Марко, јер га је видела како |
оје широк јорган.{S} Софки се учини као да је гола, јер тако поче, не знајући ни сама зашто, са |
нској соби, седоше.{S} Срећом, мати као да је предосећала, те није одмах, после првог дана праз |
не подавала, ипак, ипак, сваке ноћи као да је била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек |
у и непознатошћу арија.{S} Мати јој као да предосети.{S} Брзо из собе излете.</p> <p>— Софке, а |
{S} А целе шалваре изгледале су јој као да нису њене, јер, због тога што су биле круте и нове, |
рупу запао, тако застао и углављен као да се одмара.{S} Момци, буновни, неиспавани, умивају се |
n="176" /> пољуби га у руку.{S} Он као да осети како Софкин пољубац запахује на купање, и, сав |
аче, ослободише се и оне.{S} А и он као да је знао за то.{S} Стога је намерно тако и радио.{S} |
трећи пут мрак да силази, и све ово као да се смирава, малаксава.{S} И само камење по дворишту, |
је благо ни сребро ни злато, и како као да је она тобож имала драгог, волела се са њим, па сада |
о њему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуда са њине |
ргане, душеке и јастуке.{S} Особито као да су гледали у онај црвен, свилен, свадбен, за двоје ш |
одговор удари, избије, отера, чисто као да га поче молити:</p> <p>— Знам, видим...{S} Видим, ал |
ако није она сама, једна Софка, већ као да је од две Софке.{S} Једна Софка је сама она, а друга |
маторе, неке готово већ старе, већ као да су девојчице, тако су се од те своје откривености и |
опљена кућним кровом, димњаком, већ као да се све то око ње, заједно с њом, креће, иде, и све в |
рече:</p> <p>— Хоћу!</p> <p>Свекру као да више ништа није требало.{S} Приђе јој.{S} Пољуби је |
S} Видело се прво по томе, што он рекао да ће понова доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им |
ји га толико у потаји као сигурно чекао да види понижена и у напред ситећи му се и знајући као |
е би сваки, нарочито он, отац јој, знао да она пристаје, не што хоће, него што се жртвује ради |
, него ове, свакидашње, за које је знао да их сви остали воле.{S} Чак поче одозго са свирачима |
рзо, и кола се труцкају... а ко је знао да хоће то да учини! — ту се он освестио, и, када се ви |
е онако како је хтео, него како је знао да треба сада, на свадби, седети.{S} Седе, да га светло |
о старински, поставе софре, јер је знао да их нико, сем њих, нема такве широке и велике, нико о |
и, те да се он покаје, јер, кад би знао да они морају он би мању цену дао.{S} Него, овако, виде |
да примећавала, како би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога |
јом руком додавала чаше, мезе.{S} Морао да јој допусти, да му сама она скине колију.{S} Почеше |
оред свега пића и весеља, једнако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, |
о неком стрицу.{S} Грдан је новац морао да да, док се венчали.{S} И после, као зато што се тако |
ако шаље.{S} Он после прошевине престао да иде од куће у хан и село.{S} Сигурно сада кућу и све |
Дакле, он, још и не видевши је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећниј |
питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од с |
ла новом оделу, а није хтео сасвим ново да начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара |
павању умрсила и сутра је морала поново да чешља, леже поред матере.{S} И она се покри исто <pb |
по обичају разгласи, ђипи она и готово да угуши Магду, тако је силно задржа, шапћући јој, да и |
да само он, тај газда Марко, има, него да ће најзад морати да наступи оно... дугови, продаја к |
зме, отвори сандук и вади из кеса, него да му она да, она изброји колико треба.</p> <p>Тако и с |
и не, као пре, натраг да се враћа, него да се горе по собама, миндерлуцима, зидовима веша и рас |
ње новца под интересе од зеленаша, него да се ма шта прода и отуђи.{S} Па и та узајмљивања, зал |
е он познаде да није прала судове, него да је сада сигурно разастрла постељу младенцима.</p> <p |
на зна да и њега то не интересује, него да би само могао бити поред ње, да је гледа, наслађује |
</p> <p>Одмах Марко, не себе ради, него да сачува јединца сина а и браству будућег вођу и старе |
ња — и то не да она каже, потврди, него да он то само осети у њеном гласу, забуни, у каквом уск |
ако изопијали и сасвим заборавили, него да је то њихов обичај на овим њиховим свадбама.{S} У то |
м, целом кућом и имањем управљати, него да то чине стога, да би она била сасвим слободна и да б |
а, не да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер ето почеше, као че |
ом воде, не да им помаже у свирци, него да, држећи тако своју шупељку испред себе, пред светом |
и за све што је онако пијан радио; него да комшилук, свет, особито њене, оца, матер и родбину, |
, стаклад и чаше, поче не да броји него да изручује злато.</p> <p>— Ово је за спремање.{S} Нека |
буде потпуно, цело!{S} Зато поче одозго да силази, а, највише услед доста попијене ракије, да о |
је тетка за њу ово спремила.{S} И много да ми поздравиш Софку, Софкицу нашу.{S} Тетка од када ј |
он, ефенди Мита.{S} Он није могао много да издржи и онако горе, на врху степеница, све да дочек |
ији.{S} И пошто је доле, у кујни, видео да никога нема, он се поче пети горе, овамо к њој.{S} О |
навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо |
, тај је сељак отишао, нашао га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што највише |
скају, гуше, јер, нико пре ње није смео да уђе.{S} А изнад Софке на прагу било је намештено кор |
(јер сем њега нико у то сопче није смео да уђе) готово земљосани.{S} Јастуци тврди, крути, исто |
p> <p>Али тако исто није хтео нити смео да дочека ни оно друго — отуђивање, продају имања, и об |
када је сваки брат, стриц Софкин, хтео да има своју кућу и све у њој, као што је у главној њих |
се са свадбе врати, као да нас је хтео да превари, тако је био мек.{S} Ником рђаву реч, ни „по |
војој жени, када се разболео, није хтео да каже, да се потужи, већ једнако лежао горе, на докса |
/p> <p>— Нека умре и она! — И није хтео да привири, нити руком штогод да помогне — ма да се без |
} Он, син, као у инат, никако није хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна зашто? — мислио је стара |
би се овај и разболео, старац није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на оста |
p> <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да би хтео да се смири, заустави, да избегне и спречи то.{S} Али б |
а са најстаријим калфом из радње, почео да пије.{S} Онда и полудео.{S} Држали су га и хранили в |
његову собу.</p> <p>И ако би тада почео да пада мрак, доле код матере нико од посетилаца не ост |
отуда понова читаву прегршт новца почео да јој даје.{S} И Софку већ стид од толиких дарова и чи |
тајао би са Софком испред кујне и почео да се или са матером разговара или са осталим женама зд |
, него и оно дете.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љути, што она њега пита.</p> <p>— Па шт |
мо једно дете, сина, који се први почео да носи а-ла-франга.{S} Сама она и сва њена раскошна ле |
ноге!{S} Оно мало новаца, што јој почео да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодо |
а и он пребегао, и тамо у Турској почео да се бави, тобож тргујући с њима.{S} Ретко би отуда ов |
ње, одавно удала, већ јој домаћин почео да се богати и она улазила у ред имућних жена, газдариц |
заносно, толико би он у свој глас почео да уноси, не, као што доликује молитви, светој речи пес |
ла од себе, осамила га, те он већ почео да и не осећа њену снагу, њу око себе.{S} Обично би <pb |
реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била највећа срећа, ка |
намерно тако и радио.{S} Више се правио да је весео, него што је у ствари био, да би доле жене |
еде и седи за софром, он, деда, наредио да и испред ње на софри, као и пред њим и пред осталим |
на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати |
већ били у моди астали, ипак је наредио да се, по старински, поставе софре, јер је знао да их н |
а ракија, коју је још од јутрос наредио да се хлади, и много дувана, и то прављених цигара, јер |
</p> <p>Од Цигана, који би јој потражио да штогод пије, свакоме је по пуну оканицу, онако како |
у је да се облачи.{S} Нарочито је пазио да по обичају свом, не веже и обеси о појас онај сељачк |
вати, како, чим би он из певнице спазио да је она у своме столу, одмах би онда његово певање то |
еви гласници, кад к њима полазе, мислио да ће, када овамо дође, затећи мајку и њу, Софку, као и |
и топло.</p> <p>Доцније, када би мислио да је Софка већ заспала, долазио би и он горе са још не |
да беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да напуст |
жних, кадифених, да нико не би помислио да су то кћери њихове, особито по оцу им, који је био б |
даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пије.{S} И то много, све саму ракију љуту, п |
ело се како је, ма да се бојао, стрепио да од свега можда неће ништа бити, ипак за срећан случа |
се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак не улази, потрча к њој.{S |
је међутим она знала да их је он научио да тако навлаш говоре, — кришом и од Софке, посла нароч |
о и још, сада, када се смиловао и решио да се к њима кући понова врати, а оно, место благодарно |
уштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више нисам, опет, увек, ка |
то у чело удара, или Софки, својој, ако да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи му |
амо леже у њеној руци, те она мора јако да их стеже, да би их могла држати.{S} Срећом били су п |
, пријатељи?!</p> <p>— Како да не, како да не? — заглушује га са свију страна.</p> <p>Долазе до |
само муцала:</p> <p>— Како да не, како да не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у соби на покро |
на ћев ли си?</p> <p>— Како да не, како да не? — чује Софка како им одговора, и сигурно понова |
живота није могла себи да опрости: како да она то не осети, и то она, Софка, која је од увек св |
ада себе правдати!{S} Знала је!{S} Како да није знала?!{S} Јер, када је знала да никада неће би |
о и разваљујемо, док их унесмо!{S} Како да их не знам!</p> <p>— Е, па оне, те....{S} Сад нешто |
ради гостима, пријатељи?!</p> <p>— Како да не, како да не? — заглушује га са свију страна.</p> |
p> <p>Она је само муцала:</p> <p>— Како да не, како да не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у с |
} Знаш ти оне наше бачве?</p> <p>— Како да не, снашке?{S} Памтим још кад су прављене!{S} Морали |
p>— Свекре, на ћев ли си?</p> <p>— Како да не, како да не? — чује Софка како им одговора, и сиг |
{S} Јер она га је готово и научила како да се носи, како опасује, чак и како да говори, да се п |
ко да се носи, како опасује, чак и како да говори, да се поздравља и понаша. <pb n="234" /> Ник |
, још дечка, кога ће морати да учи како да се опасује и умива.{S} И пошто никог није гледала, н |
а, помоћу лактова и колена, успе некако да се од самога себе отргне, ослободи и посрћући пође у |
ељаци још никако да се ослободе, никако да се одвоје сасвим од њега и да подаље поседају на изн |
су још једнако биле разузурене, никако да се приберу, охладе.{S} Сваки час су летели из руке у |
ују.{S} А „слатка“ велика вечера никако да почне.{S} Једнако су горели и трештали огњеви по куј |
може к себи да дође.{S} Не може никако да се помири с тим да ће морати кућу напуштати и ићи са |
љуби.{S} Али Маркови сељаци још никако да се ослободе, никако да се одвоје сасвим од њега и да |
и, одмах у њу могао да метне ногу, лако да узјаше.{S} И држећи једном руком алата за узду, а др |
да не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и против своје воље, поче да иде брзо, го |
на поче, не знајући већ шта ће, једнако да иде испред куће, по башти.</p> <p>Софки онда би јасн |
а закопчала, те је после морала једнако да извија плећима и бедрима, пробајући да ли јој од тес |
девера да двори, негује, чува и једнако да је с њиме.{S} На саборима, славама са њиме морала да |
хове куће пред распећем у цркви једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да |
де намештај, Магдо! — И продужи једнако да се скида, развезује шамије, да јој лице и пун врат с |
а доле са коњском балегом и после онако да заудара.{S} Све је било почишћено.{S} Велика капија |
а, јатагана, крцкање нових силава, тако да се Софки не тек поче него сасвим учини све ово као л |
S} Коса је била црна, мека, тешка, тако да ју је увек осећала, како јој, кад је распусти по вра |
ран; у њему ни топлине, треперења, тако да се Софка са по басамака брзо врати, још увређенија.< |
/p> <p>— Алиле бре, земља да игра, тако да свираш!</p> <p>Алил, чисто као увређен, одговори: </ |
никну грнетом додирујући њиме под, тако да као испод земље поче да се разлева свирка, чувено „т |
од беса сами себи секу руке, ноге, тако да су морали, вучени женама, одлазити кроз капиџике чак |
нажан, приноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипи |
амо к њима све ређе и ређе долази, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим ње |
гледати, не могући да је се сети, тако да Магда тупкајући испред њега сама поче да му се казуј |
а неким отужним, бљутавим задахом, тако да, од тога, почела да се грози и тресе.</p> <p>Дакле т |
це!</p> <p>И све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове скоро избријане браде, к |
сили, све лепо уредио и пречистио, тако да ништа није остало.{S} Остало је само неколико њива и |
и бежале на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Софком готово |
ри и чисти.{S} Марко остаде и даље тако да седи, погнуте главе, у папучама, распасан.{S} Белио |
лазу, од седла једну узенгију поче тако да држи, како би Томча, и не гледајући, одмах у њу мога |
иле не толико ради службе божје, колико да их свет види у њиховом новом, тек тада први пут обуч |
о не само она, него сви њени, ма колико да се надали, били уверени да ће она, пошто је већ ефен |
а сада, — и то према њима још! — толико да увија.{S} Зато, да све то спречи, кратко упита Софку |
да је њен покојник заиста могао толико да потроши и имање сељацима да прода, а њој и деци ништ |
њих под закуп.{S} И то морао као толико да их моли, док су му они допустили да ту подигне неке |
ване футе и јелеке.</p> <p>А на то нико да се постидео, поцрвенео, већ су јој се сви смејали, о |
део жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљен или |
а себе.</p> <p>Доцније, када је требало да се жени, пошто <pb n="23" /> већ није било у вароши, |
еза између њих и народа коме је требало да ови суде и заповедају.{S} Чак су га на своје гозбе з |
е легне, те не учини оно што је требало да учини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне |
али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.</p> <p>— Лел |
, ко зна који део.{S} Више је изгледало да је то од њихових сељака, чивчија, као неки поклон и |
, у чије грло, да би што више изгледало да је вода, била је утурила лишће.{S} Софка натеже тест |
ке ципеле.{S} Или је бар тако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздра |
свим ново да начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара, што је од свекра добила.{S} |
знаје.</p> <p>А међутим толико је имало да се чује, види и прича!{S} Нарочито у последње време, |
те у Марковој кући.{S} За њега се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, највише воли и да ње |
их је ту у дане, суботом, када се знало да женске иду на купање.{S} А све морају ту да наиђу.{S |
ака баш саму кућу подигао, али се знало да су од вајкада били тако богати.{S} И тек за хаџи-Три |
била старешина.{S} А друго што се знало да сама она врло добро зна какав би због тога лом и нес |
а се науздише, наодмара, пошто се знало да ће и сутра бити исто овако.</p> <p>И само да није би |
све онако, као што треба, јер се знало да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу |
бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад случајно, и у најмањем каквом општем послу, не |
оби.{S} Горе, у гостинској соби, морало да му се поставља и нарочито за њега да се кува, толики |
ња, и обелодањивање свега што би морало да настане.{S} Зато је, одмах по ослобођењу, и он са ос |
<p>Али поред свега, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем, никак |
м чивчији деда Вељи, за кога се причало да је са свима снајама живео.{S} Тада Софки би јасно он |
кад звона при крају службе почеше нагло да расту и растурују се на све стране по вароши као пос |
ила навек пуна камења, те се није могло да иде у гомили, скупа, већ у реду, једно за другим.{S} |
атака од пите и јела, што се није могло да разда, а још више <pb n="68" /> од других пита и јел |
ија, колача и локума, што се није могло да поједе, долапи, рафови и прозори доње собе претрпани |
ела, по <pb n="138" /> коме би се могло да суди да је у вароши, само што је носила антерију и т |
а тог њиног горњег спрата све ово могло да види, дотле са улице, због оне њихне велике двокрилн |
турска, да ли њихова.{S} Тада се видело да им, после свега, од њиховог имања неће остати ништа. |
у, исто је тако знала, када се то хтело да обелодани порођајем, све да затаји.{S} Кратко и мирн |
Софка је гледала како је све то почело да постаје, да се стапа у једно.{S} Сви мушки претварај |
е не почне причати, како ето већ почело да се имање, ханови, продаје и троши.{S} А опет бојала |
радовавши се пође.{S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови око |
а, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више. |
ти — то би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене хтел |
о овамо, код њих.</p> <p>И то је чинило да Софка, истина тешко, мучно, споро, али мало по мало |
оно свекрвино цвиљење, да му се чинило да јој се, откако ју је ударио и откада она већ цвили, |
две и три године, њој се једнако чинило да је тек сада, као јуче, нема ни месец дана од свега о |
на прође, ма да се Софки једнако чинило да је све то тек од јуче, ипак она поче осећати: како ћ |
05" /> собу, за софру, Софки се учинило да их не зову, што без њихових здравица и благослова не |
о побеже.{S} Али, да се не би приметило да бежи, једнако се око себе загледао, тобож исправљају |
скочи и одмах затим поче округло, топло да се нија и креће по свирци.</p> <p>Остале једва дочек |
простире постељу, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, покрива.{S} Није лаж.{ |
склањале, знајући да нико не сме овамо да се баци.{S} Свекар јој, Марко, никако као не могући |
х.{S} Отуда, испод хладњака, поче овамо да допире силан жагор, не разговор, смех, здравице, нег |
и који су у последње време почели овамо да долазе и да бивају постављани за меџлисе и за судове |
за нас.{S} Само брзо, јер после морамо да идемо.{S} Сад знаш.</p> <p>— Знам, снашке!</p> <p>И |
Софка у велико спава.{S} И Софка, само да јој није било сада тако тешко, оћутала би, начинила |
ом би се открила, па чак и подала, само да их увери како њеној лепоти, разблудности њене снаге |
и и зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, силом би вечеравала и одмах |
га ноћу одводили у друга племена, само да Маркови не дознаду где је.</p> <p>Али то ништа није |
д свега дигао руке.{S} А могао је, само да је хтео, не признати ни једном своме чивчији да је ш |
премало и знало шта све мора бити, само да је на дан славе све онако, као што треба, јер се зна |
спава доле, са свекром и свекрвом, само да би он могао што одвојенији и мирнији да буде.{S} А о |
то и слуге, а особито Арса.{S} Он, само да би његова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу н |
дижући руке, којима би га смождио, само да се овај опет успротиви.</p> <p>Опет поче свирка.{S} |
а лежати, једнако одајући се пићу, само да би се сасвим умртвила.</p> <p>Доцније, како се прича |
заиста свекар, Марко, на њу...{S} Само да није она Софка, ефенди-Митина, она би већ знала.{S} |
питујући гледа и противи му се.{S} Само да је знала!{S} Али и то није било истина.{S} На што <p |
и најгоре и најстрашније, она има само да се покори томе и слуша, она од слутње, страха, готов |
јим условима.{S} Он, Тоне, имао је само да њему донесе новац и да то нико не дозна — а све оста |
та да не мисли, као остале девојке само да живи и због тога да је срећна.{S} Целог дана, од јут |
шње рађале.</p> <p>Женске су имале само да се што лепше носе, ките, и да знају што више страних |
, што Софка остаде сасвим сама, не само да би горе, теже, него чак и боље и лакше, како за њу т |
да такву свекрву има.{S} А сад, не само да то не би, него ево Софка сада њу и два пута и то пре |
у и чаршији, трговини, продаји, не само да је био далеко од њих, него су се и они сами све више |
ке на сапима, пратиле су је.{S} Не само да је пушила, већ и оружјем руковала.{S} А и сам ход, с |
раг води.{S} Али Софка одби.{S} Не само да одби, него оцу поручи да је више никад за то не дира |
пету и шесту годину, она и тада не само да је једнако још била лепа, него и раскошнија и заносн |
но очекивани дан и време.{S} Па не само да им је ово сада као први пут, што се тако изопијали и |
еђутим Софка виде како то матер не само да не радује, као што би требало у другим приликама, не |
о тај њихов крај доле.{S} Знало се само да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и |
и сутра бити исто овако.</p> <p>И само да није било још и оно свекрово, оно оне ноћи, а, после |
се смилује, да га не омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакујући себе, зато је унезверен |
у.{S} Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа.</p> <p>Колико пута, када јој га по толико |
} Али опет, ипак да им је једино главно да што више своју лепоту <pb n="11" /> и снагу негују, |
тобоже на своју руку, шаље.{S} Наравно да он није смео, кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га |
е од тог ланца почеше голицаво а хладно да додирују по врату и леже јој по раменима.{S} Косу ни |
ја, после ће она.{S} Са девером заједно да једе, кад гости буду јели...</p> <p>— Како после?{S} |
његове власти и надзора, могле слободно да дишу, крећу се и живе.{S} Била је готово срећна због |
е седи, с ким иде, било му је забрањено да се распитује.{S} И заиста, тај је сељак отишао, наша |
поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи једнако окрећући се око себе и наново гледају |
ојно, са насладом, полако и раскомоћено да једе и пије... </p> <pb n="172" /> </div> <div type= |
чисто пренерази и поче око ње уплашено да облеће.</p> <p>— Па зар, Софкице, ти не спаваш и не |
Нађи га и питај: да ли може што мешено да му понесе.{S} После сврати у Дућанџик за басму.{S} З |
Треба онда још и он, њен отац, случајно да наиђе, затекне је такву, или да чује да је таква, ов |
и, морају око њега да иду, морају силно да свирају и певају, да би могли чак и чочеци тамо испр |
од свадбене ларме и вреве, могла мирно да спавају.{S} Зато је Софка, знајући да ће у тој соби |
и њега да се деси.{S} Сигурно, сигурно да је он кућу продао и то јој јавио.{S} И сада она зато |
ала шта он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да јој да на знање, да она зна за њега, како је он, њих |
ше могли гледати.{S} И Софка поче јасно да разабира, како, чим Миленија од ње изађе, њу испред |
е, по башти.</p> <p>Софки онда би јасно да се она зато оволико препала, што се сада не боји, не |
и густог невестинског вела сасвим јасно да се виде.{S} Једино што се испод тога вела видело как |
и страхом, јер јој тада би сасвим јасно да је ова свадба, ова њихова слатка вечера у ноћи, и он |
паре нису могле да виде, почеше гласно да певају тад нову песму: </p> <quote> <l>„Жали, дико, |
енди-Митина кућа?— поче Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоумећи и још једном загледајући |
аге и врелини и страсности није могућно да икоја буде равна.{S} Да, страшно би то било; али она |
а том његовом сумњом, поче чисто плачно да га кори.</p> <p>— Зашта, тато, за какву ме ти држиш? |
р он, надносећи се над њу, поче страшно да дрхти и да муца:</p> <p>— Софке, Софке, само једно.{ |
ареди јој да стоји с поља и јако, добро да држи застирач, како се не би ништа видело.</p> <p>Ци |
од укућана ко не примети; па онда добро да руча, вечера, и то слатко, облапорно, да би после ве |
, која дочека ово весеље, мора прва оро да поведе.</p> <p>На послетку и свирачи уђоше.{S} Покло |
ри његову јутрошњем умивању, поче оштро да прича.{S} Ретко је у матер гледао, већ једнако у сво |
ела себе да кори и грди: што она све то да мисли и увек њој тако што да долази, што другим ни н |
пет, опет никако још не могући у све то да верује.{S} Знала је, да они то и тако са њоме не мог |
се труцкају... а ко је знао да хоће то да учини! — ту се он освестио, и, када се видео сам, си |
мска устајалост...</p> <p>Знала је и то да је сада, када уђе, неће више гледати као пре, када ј |
, и на саму себе, што ето мора чак и то да ради.{S} А највише је била љута на њега, свекра, сам |
е може сад одмах да његовом гласнику то да.{S} Него, извињава се, она ће то послати пред вече у |
е и двадесету, и, пошто је било познато да се сваки не сме усудити њу да заиште, чак пређе и дв |
ради, колико њих, куће ради, а особито да свекрву умири и ослободи, поче се придизати.{S} Исти |
ом запрети Арси, да све уреди а особито да се она, газдарица његова, одмах обуче као што треба, |
, у кућу, да се нађе, послуша, нарочито да је око газдарице, одговарао је:</p> <p>— Нека умре и |
же се, и сам видиш.</p> <p>Марко, место да га, као други пут, на такав одговор удари, избије, о |
чувени деда Софкин, Каварола.{S} Место да он, као старији, једнако седи код куће, пошто је мла |
, чији синови тек што настали, па место да предузму и почну водити бригу о кући, да замене оца, |
почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, |
јед, горчину, и то на саму себе.{S} Што да јој је сада овако?{S} Што, када је све знала, ипак д |
уда мисао од које се сва озноји.{S} Што да не?{S} Пијан је — и неће знати; полунем је — и неће |
о, о чему се толико мисли, сања?{S} Што да не види и она једном: како је када се осети мушка ру |
да јој сада дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гледају како њој није мило, не радује се.{ |
унем је — и неће умети казати!{S} И што да не једном и то, о чему се толико мисли, сања?{S} Што |
она све то да мисли и увек њој тако што да долази, што другим ни на ум можда не пада.{S} И докл |
{S} И када је тако у ствари било, зашто да се сада, кад ево то дође, толико џапала, бунила и ти |
ем, имам <pb n="124" /> пре свега нешто да те молим.{S} Богом да ти није просто, ако пристанеш, |
ш ти газду.</p> <p>Али одмах би окренуо да је храбри: како ће га сигурно послати ове суботе, је |
што у чело софре заседну, сву на искап да испију.{S} Из кујне већ се уносе ти „дарови“, те њих |
етку и право је да тако и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онаква и |
Марка, мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се ето продужава њеном децом, у |
> <p>— Ох, шта га не шаље? ..{S} Па бар да јаве...{S} Изедоше ме! </p> <pb n="140" /> </div> <d |
силна запиткивања о свему.</p> <p>И бар да јој сина Томчу, када овај поче расти, Марко остављао |
ање да слатко изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са новим |
аног и продатог имања.</p> <p>— Ех, зар да ме сељачки хлеб куне и суза њихова проклиње?{S} Горк |
шта, тато, за какву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долазила и удавала се.< |
љеније, чу како јој отац настави. — Зар да није обећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за |
ћи се, да га удари, викну:</p> <p>— Зар да ми није онај, твој отац (није хтео ни име да му спом |
{S} Керпич један, сељак један!{S} И зар да ти сад мени...</p> <p>У један корак осети Софка овам |
а да оца сигурно није ни испраћала, јер да је излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући |
страх, што су га оставили самог.{S} Јер да су и они ту, пошто су и они то исто радили са својим |
ише ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају, да су заиста у крајњој оскудици, они од прод |
а да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докле би тако седела, да се в |
S} А ти од оне наше ракије један пангур да наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њ |
виде, како из родбине, радосни, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зове к |
19101_C14"> <head>XIV</head> <p>На глас да се Софка испроси, цела варош, ситећи јој се, одахну. |
ласници доносећи од њега поздрав и глас да је здрав.</p> <p>Међутим Софка виде како то матер не |
звала, а морала би тада подешавати глас да јој буде нежнији, и што страснији, одмах би видела к |
собито када из њине куће поче сваки час да излази Магда.{S} А Софка је знала да она то трчи по |
сам, у дугој <pb n="222" /> ноћи, рахат да се науздише, наодмара, пошто се знало да ће и сутра |
Ма да је овде из свих улица куљао свет да их види, ипак није се гушило, није било тишме.{S} Ка |
распореди и уздигне, да би могао „свет да гледа“.{S} Сазидао је капију на свод и јаку као град |
сету годину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови по његову главу не пређ |
велики, одрастао, свој човек, поче опет да долази кући.{S} Али како!{S} Увек у ноћ, увек пијан, |
скачући преко зидова.</p> <p>Марко опет да излуди.{S} Једнако брани, не да, а кад примети да је |
<p>И ништа се не деси.{S} Још мање смрт да дође.{S} Чак почеше деца долазити и рађати се.{S} Ал |
Сјахавши с коња и сматрајући за дужност да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пеш |
заобилазе, дивећи се њеној лепоти), већ да ће је сад сасвим друкчије гледати.{S} Као да је ника |
дружења са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари сасвим нешто друго.</p> <p>И онда бар њу |
због тога, што полази за недрагог, већ да је због другог нечег, што је веће, горе.{S} Сада се |
зи, а знала је да то у ствари није, већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њеном ли |
се, не као друге, заноси и лудује, већ да је са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде и уд |
бало да учини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма |
па да може радити са њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S} А највише га порази, кад спази ашчи |
она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па да је купа, трља. |
о за руком, да се ништа не примети, већ да, као и пре, цела родбина, нарочито стари стричеви и |
ли није се могло више.{S} Почело се већ да излуђује.{S} Почели <pb n="209" /> да се међ собом т |
> <p>Али испред њих, у олтару, поче већ да се шири тамњан и зачуше се прапорци на кадионици.{S} |
не могући од <pb n="250" /> жалости већ да је гледа тако изгужвану, изгубљену и потонулу у неки |
са хуком и топло.{S} Опет поче кроз ноћ да трепери грнета.{S} А ту свирку, хуку, он, Марко, као |
да обвија око свога врата, своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чу |
S} А сада, када им је то саопштио, могу да иду кућама, да се спремају, чисте стајаће <pb n="109 |
оне бивају све унезвереније.{S} Не могу да дочекају, када ће већ једном сасвим мрак да падне (м |
утро јури и трчи кроз башту.{S} Не могу да је задржим.{S} Само кида цвеће и баца.</p> <p>Софка, |
асавај се.{S} Убиће те.{S} А ја не могу да те браним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо, иди од њега |
ла је, да они то и тако са њоме не могу да чине.{S} Није она као свака: није дете, шипарица, да |
.{S} Знаш, сад године неродне и не могу да се све напуне, па зато сам те и звала, да те питам: |
лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Ш |
зађете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те кријем, да после он мене тако грди.{S} И све ћу д |
ада буду свадбе и славе, што и оне могу да се сасвим одвоје од рада, брига, деце, и осете живот |
ни све због маћехе јој, што није у реду да он са женом излази а код куће остављају саму и толик |
оче и самога мртвога Марка, свога газду да грди. — Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, да до |
о.{S} Почеше тупо шуштећи и секући воду да се преливају старе меџедије, дубле, и меке ћошалије, |
кошном ношењу одела и непрекидном труду да се што дуже живи.{S} Зато их увек и било по околним |
и се, а на послетку увек њему остављају да то изврши, како он хоће и нађе за добро.{S} Он би то |
да морају да беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, само ако кога примети у кући |
ћа, опет га изува.{S} Слуге тада морају да беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, |
да га више нико не дира, још мање смеју да му поручују и прете, дакле да више није дете, него в |
го сама кућа, коју она поче кроз капију да назире онамо, у крају, и преко оноликог дугачког дво |
ска.</p> <p>Али је требала бар и капију да затвори, те да кроз њу доцније не види оно што је на |
ш кад су прављене!{S} Морали смо капију да порушујемо и разваљујемо, док их унесмо!{S} Како да |
ико биле дугачке, ипак могле све у шаку да скупе.{S} И у бријању и шишању косе издвајали су се. |
, она онда мора понова целу његову шаку да хвата.</p> <p>Једини као да се томе досећао свекар М |
и јој, која једва дочекујући ту прилику да се и она са њим, највише ради осталих жена, штогод р |
то тако схватио, пристала је напослетку да у чаршији место нове куће начине какву механу и неко |
атери руку, коју она пољуби, поче Софку да милује по коси и образима, нежно, уздрхтано, својим |
6" /> плакала.{S} Кроз плач, поче Софку да моли, да јој не прилази, не пита је, и распитује се: |
!{S} Ти ли?</p> <p>А то је почело Софку да ужасава, пуни језом и страхом, јер јој тада би сасви |
е из собе, поче тамо код тетке и напољу да размахује рукама, заврће <pb n="121" /> рукаве, и Со |
све, послала једног слугу и наредила му да одмах, чим чује пуцањ пушака, свираче овамо води. </ |
же, да има пара, него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако то мислиш, онда — погледај тату!... |
пуно благодарности, што се даје и њему да живи.{S} Од њеног одела, простог, али новог, јаке фу |
ну јој:</p> <p>— Софке, прво на тершену да се изнојиш и испариш.</p> <p>Она скрену.{S} Све које |
од страха, да доноси и уз помоћ Станину да намешта.{S} Марко је стајао, гледао и сам наређивао |
му из самих очију сузе иду, уста почну да се покрећу и влаже се.{S} Никако не може да је се на |
и час после, када гости из вароши почну да долазе, они, држећи испод себе столичице, извирују и |
гове црне очи тако широко и топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним то |
иђе и она, седе међ њих.{S} Почеше и њу да служе, и, на изненађење свих, не само што поче јести |
о познато да се сваки не сме усудити њу да заиште, чак пређе и двадесетпету и шесту годину, она |
мо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, раскидао везе, |
ији и удаљенији.{S} И баш у том упињању да се од свих издвоје, изгледа да су налазили сву драж |
толико, да је само она, Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и трпела.{S} Могао је сву убити, |
Остале, све, само је ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја рука не стиза толико, јер |
час, у сваком тренутку, била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало |
код Софке и Магде, само што би у стању да нареди:</p> <p>— Магдо, одведи Софку код теткиних.{S |
љубави, јер нико онда није био у стању да на њих удари, и лично су се њих двојица волели.{S} И |
највише је утврђивало у том предосећању да ће га заиста заволети не то, што је бивао све изрази |
ако брак захтева, морала сама младожењу да диже, распасава.{S} Није могао да се пробуди, толико |
тајали сами, све јаче, све бешње почињу да преовлађују само њихне сељачке свирке и песме.{S} Св |
а би у томе што више успели, гледали су да се у свима ситницама од осталога света разликују.{S} |
и ћилим, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, разговор, па да се опет поврат |
у смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихових жена по |
, отварању и затварању врата, чинили су да по соби увек бива хлада.</p> <p>Софка се још није би |
више што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају, да су заист |
: </p> <pb n="107" /> <p>— Ти, немој ту да ми слузиш и слиниш!{S} Гле ти пезевенци и ћопеци јед |
због које човек никад ноћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, она поче осећати и |
енске иду на купање.{S} А све морају ту да наиђу.{S} Знала је да ће их сада сигурно бити и више |
то само он не би причао и износио свету да је то његово, да је од њих сасвим купио, него ће, по |
о и пребегао у Турску, оставивши Тонету да, како зна и како хоће, он то свршава и расправља.{S} |
тамо испред Софке да их чују и по такту да играју.{S} Одмах уз њега његов верни Алил.{S} Он, ов |
о Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се сигурно однос |
да после он мене тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршивале су.</p> |
ста, не врачајте много!{S} Јер, косе ћу да вам почупам.</p> <p>Од радости баци шубару, свуче кр |
з дан два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“....</p> <p>Мајка знајући све то |
што, па онда пиј...</p> <p>— Нећу, нећу да једем! — одсечно, чисто гадећи се при помисли на јел |
, оца јој.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Нећу да ћутим, мори! — чуло се како она као кроз прсте руку, |
јој:</p> <p>— Магдо, покри ме.{S} Хоћу да спавам!</p> <p>А сутра, дању, Софка већ није жалила |
стима.{S} Ма да је имала чиме целу кућу да намести, ипак ништа није чинила.{S} Још су стајали д |
и цвеће и опет поче свекрву и целу кућу да засењује и испуњава оном својом лепотом и раскошношћ |
доцније са купцем дође, може одмах кућу да му преда, сав ресто новац да прими, и они онда, са т |
уздржати, а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама намешта и дотерује и чисто је гл |
ју из њихних кућа по неколико пута децу да шаљу по њих.</p> <p>Међутим сама Софка одавно се осу |
е браде, која би је тада почела по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то његово изненадно располож |
се у собу.</p> <p>И тек после, када чу да јој тетка у кујни око огњишта све сврши, распреми, и |
чити и искати, те ето не може сад одмах да његовом гласнику то да.{S} Него, извињава се, она ће |
ка посрне, он, тако подупрт, може одмах да је задржи, дигне.{S} И што год је ближе кући доводио |
катанац.{S} Од беса, што не може одмах да се катанац откине, он га изби чизмама, заједно са бр |
ке?“, унапред срећан, што ће моћи одмах да јој учини што му буде хтела наредити.</p> <p>А да ће |
оре, шта се растурате? — Заустављала их да би, као што је ред, обичај, све заједно стигле <pb n |
фку, те се неопажена повуче и остави их да се утркују у игри: загрљене, готово један корак у ко |
од њих и у неко удаљено сопче метли их да седе.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели и п |
Софке, и сама мати звала, и, молећи их да бар од Софке крију и штеде је до последњег тренутка, |
Тето, мори, види ове!{S} Не може од њих да се прође!</p> <p>За њом, готово посрћући, узверена, |
о за њихову кућу пекла, могла је од њих да се издржава, толико се месило и пекло.{S} И никад се |
да се чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају махалска деца како испред свирача јуре, и |
о више Софкином оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он што безбрижније живи, учи и што више |
одмах кућу да му преда, сав ресто новац да прими, и они онда, са тим спремљеним стварима, намеш |
лепоте и накићености, да није могла реч да каже.{S} Софка, да би је охрабрила, поново је у руку |
p>— Узми, узми.{S} Макар окуси.{S} Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш.</p> <p>Софка, |
ада, ништа није јела.</p> <p>— Па хоћеш да ти донесем?{S} Да идем и донесем штогод?</p> <p>— Не |
офкице моја, не верујеш тати?{S} Мислиш да тата лаже, да има пара, него тако хоће, ћеф му да те |
Здрав је.{S} Не <pb n="59" /> може још да дође.{S} Закасао у трговину.{S} Софки послао ђизије |
офки неке свиле и басме.{S} Не може још да дође.{S} Закасао у неку трговину.</p> <p>У том Софка |
ндерлуцима, облачећи се, нису могле још да се охладе од купања.{S} Из минтана, јелека, вирила с |
а, пред сам мрак, када почне цела варош да се потреса од цвилења, и блејања јагањаца, да и он о |
ахати.) — почеше улазити унутра.</p> <p>Да ли баш од пића, или тек од напора што све то, своје |
од ногу у чарапама грче, тресу.</p> <p>Да га као умилостиви, продужи Софка.</p> <p>— Срамота!{ |
амам као звоно одјекну:</p> <quote> <l>„Да знаш, дико, да знаш, дико,</l> <l>„Како венем за те. |
ећи како јој је тешко, сажаљевају је, и даби је утешиле, певају те песме о растанку.{S} Хоће да |
девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци им динар и в |
девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И како му раздраг |
у удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И Софка осети да |
хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци |
хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И как |
хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p |
имка, када то виде, брзо се окрете и не давајући Циганки да и она уђе, види, пресрете је и наре |
пуну оканицу, онако како би дохватила, давала са тепсије, по којој их је Арса био наређао.{S} |
м ишла је мати, да би му била при руци, давала обавештења, кад што затреба.</p> <p>После вечере |
редовно се он тамо на гробљу посећивао, давала подушја, парастоси.{S} И баш у том једнаком одла |
гла, чесме поправљала и све што требало давала <pb n="133" /> манастиру, а нарочито своје људе |
из њихових чивлука.{S} Њима би се тада давале, не старе хаљине, већ само тек неколико пута нош |
раде тобож на исполицу, а у ствари више давали, него што од ње добивали, као знак благодарности |
до тада његови од њега крили, једва му давали по коју чашу, сад му цело утрапише у руке. </p> |
служила за обрачунавање са чивчијама и давање под закуп земље, него за трговину.{S} Па и у тој |
Он је са сељацима и чивчијама уговарао, давао имања под закуп и аренде, као што је и новаца узи |
ако треба да му објасне, и зато он није давао да она са младожењом оде у своју собу, а не што ј |
И љубила би га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изговарајући се како тобож ишао тако по чарши |
е немају оног, који им је својим именом давао силу, одбрану, безбедност.{S} Јер довољно је било |
сада Софки, трљајући је и купајући је, давати мађије, чари за мужа.</p> <p>А међутим, Софкиним |
н преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са |
БЕОГРАД * 1910</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ</p> </div> </front> <body> <pb n="3" /> <div |
ети неко кркљање, тупо, тешко, као неко дављење самога себе...{S} Сам је Арса морао у узенгије |
Софка чу већ готово стран јој али ипак давно познат глас:</p> <p>— Отварајте!</p> <p>Не гледај |
<p>Доле, испред куће, двориште је било давно поливено и почишћено.{S} Од капије до куће белила |
ad> <p>Беше празник, света недеља, и то давно после службе божје, јер беше престао јек звона са |
ану му нешто.{S} Црквењак проти, прота, давши свештеницима знак, одмах отпоче: </p> <quote> <l> |
у, налазила по неколико рђавих грошева) даде бакшиш дечку, испоручујући поздрав Тонету и његово |
е ослањајући лактом о његово колено, не даде да се примети како се уморила, већ, на завист свим |
... </p> <pb n="199" /> <p>Али Софка не даде.</p> <p>— Хоћу, хоћу тамо...{S} Зашто?{S} Хоћу ја! |
Почеше да јој прилазе руци, али она не даде.{S} И са истим осмехом, са очима мало затвореним о |
и покривен широком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе и о |
мо у туђини патити.</p> <p>Једино се не даде тетка Стоја.{S} Она кад дође, пошто се ижљуби доле |
фка јој не одговори.{S} Али јој мати не даде.{S} Показујући главом у кујну на ону корпу са јело |
да се сасвим уплаши.{S} Али Арса јој не даде.{S} Силом, доносећи јој хаљине, гонио ју је да се |
ти.{S} Али и остале тетке, мати јој, не дадоше да се она са Софком надмеће.{S} Све се око ње ух |
а није надала...{S} Чак, можда, ко зна, дај Боже, заволеће га онако како је сањала, сневала...{ |
за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што жели.{S} А к |
суфчића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и сам |
а хоћеш, коме хоћеш, како хоћеш, чувај, дај, расипај...{S} Све је твоје.</p> <p>— Знам, знам, т |
мо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је била одав |
ад се нисмо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је |
оје ноге, бутине.</p> <p>— Дај паре!{S} Дај! — дахтао је ка Софки.{S} Једва се држао на ногама. |
p>— Тако...{S} То овде...{S} Тако...{S} Дај још...{S} Све донеси!...</p> <p>Пошто наместише соб |
оне.{S} А за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што же |
n="52" /> <p>Али она га позва.</p> <p>— Дај руку!</p> <p>Он јој пружи слободно руку са испружен |
аве појури у кујну код ашчике.</p> <p>— Дај, да окуси штогод.</p> <p>— Ко? — погледа га у чуду |
штипао је своје ноге, бутине.</p> <p>— Дај паре!{S} Дај! — дахтао је ка Софки.{S} Једва се држ |
. де!{S} Отац још није отишао.</p> <p>— Дај жилу! — Чу се из собе.{S} Томчин крупан глас.</p> < |
омуца:</p> <p>— Куда, Софкице?</p> <p>— Дај ми шал!{S} Идем до куће, нешто сам заборавила. </p> |
гдо!{S} Од кад се нисмо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди |
а је не може никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би он |
ку:</p> <p>— Не дај ме, снашкице!{S} Не дај ме, слатка била.{S} Не дај ме, јер ови ме наши сву. |
шкице!{S} Не дај ме, слатка била.{S} Не дај ме, јер ови ме наши сву... —и показивала је на гото |
церекала се и молила Софку:</p> <p>— Не дај ме, снашкице!{S} Не дај ме, слатка била.{S} Не дај |
је: како купајући удаваче она их и учи, даје им као неке чини, како ће се сутра, на дан венчања |
ако јој ашчика строгим погледом поче да даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна |
амо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као неке накнаде, утехе.{S} А оно ево преваре се!{ |
она то не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак да то не чини.{S} Он због тога, због те ње |
атио, да је добро удоми.{S} А то што је даје за младожењу, који је још дете, то није баш толико |
је: да јој мати зато тако скупе хаљине даје, да би је том скупоценошћу уверила како заиста то |
ко и срећно, пуно благодарности, што се даје и њему да живи.{S} Од њеног одела, простог, али но |
према њему, свом мужу, као подиже му и даје неки већи углед и цену.</p> <p>Јер ето свака од њи |
онова читаву прегршт новца почео да јој даје.{S} И Софку већ стид од толиких дарова и чисто поч |
се не може ући:</p> <p>— Свекре!{S} Шта дајеш, свекре, за снају?</p> <p>— Све, све... —поче он. |
p> <p>— Седи, седи — поче га нудити она дајући <pb n="58" /> му кафе и дувана — звала сам те — |
поштапајући се, пресамићен, иде сам, не дајући да га дете води, већ замахујући оном другом руко |
е и онда, затворена капијом и зидовима, дакле осигурана, предавала би се сама себи.{S} А да би |
пошто поједе залогај, само отвори уста, дакле да нема ништа да се труди, ни сагиње.</p> <p>И Со |
позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, ма да му се, као увек испр |
још мање смеју да му поручују и прете, дакле да више није дете, него велики, одрастао, свој чо |
срећну, што у тако богату кућу иде.{S} Дакле, ни он је не узима за себе, није удовац, још мање |
оме, што он рекао да ће понова доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им јави, да би она, мати, |
делом чаршије, ка младожењиној кући.{S} Дакле прође и то што је било најгоре, најтеже за њу, то |
граници, у неким хановима на друму.{S} Дакле, био је тако близу, а не, као што су оне мислиле, |
, цела варош, ситећи јој се, одахну.{S} Дакле једном већ и то се и са њом сврши, и да су они са |
тврђивање: „Ја, што рекох, не порекох!“ Дакле, он, још и не видевши је, пристао да је узме, а с |
бранити од њега, — па већ тада, када је дакле било најгоре и најтеже, већ је тада она била увер |
це а још мање сина, наследника, — он је дакле био последње дете, „истришче“, — када је овај одр |
огледа и враћа се натраг раније.{S} Иду дакле више шетње ради, него ли, као остали, прост свет, |
да ту подигне неке своје магазе.</p> <p>Дакле, та већ очигледна сиротиња није толико плашила ма |
ога, почела да се грози и тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она није знала.{S} Није на то ни м |
ао к њој прићи; једино таквом би се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била изм |
траг, свратио к њима.</p> <p>Магда није дала да он такав и са оним његовим простим коњићем уђе |
ко ни спавала, чекајући га.{S} Чак није дала момку, који је као увек наоружан иза капије спавао |
а прагу, знала је да је целом том свету дала времена да је већ овако упола довољно виде, те да |
за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — у мало нас не поби.{S} Отада |
а, још била неиспрошена (онда је све из далека чисто заобилазе, дивећи се њеној лепоти), већ да |
на њу упиру погледе и, пропињући се из далека, труде се да је што боље виде, и да све на њој д |
, а више њихних глава једнолико, као из далека, шуштање топола, њиховог густог, сочног лишћа.{S |
ауставили, да се одморе, па опет некуд, далеко, незнано куд крену се и пођу...{S} И учини јој с |
њему и доликује, отишао далеко, далеко, далеко...{S} Јер на шта лагати?{S} На шта све ово?{S} Н |
што то њему и доликује, отишао далеко, далеко, далеко...{S} Јер на шта лагати?{S} На шта све о |
шле.</p> <p>Полако и уморно је ишла.{S} Далеко испред ње играли су и вили се чочеци, праћени, о |
калуђерима бране манастир.{S} Јер су на далеко били чувени, нарочито претци Маркови, као „качац |
е у вароши, међу светом, него као негде далеко, на неком жутом песку, усред неке пустиње и све |
рис труле траве и корења.{S} Тамо негде далеко, око реке, чуло се шуштање воде и по који цвркут |
, чисто пуца.{S} У јутру налазила би се далеко од материне постеље и са загрљеним јастуком а св |
гла да верује.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, да, доводећи купца и продајући последње, чини т |
све, као што то њему и доликује, отишао далеко, далеко, далеко...{S} Јер на шта лагати?{S} На ш |
и, трговини, продаји, не само да је био далеко од њих, него су се и они сами све више трудили, |
ла да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и |
изу, а не, као што су оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код мора |
ије, како се причало, толико је то ишло далеко, толико је после Томчиног одласка бивала луда, н |
ради.{S} Тај чивлук био је на пушкомет далеко и човек се могао, нарочито лети и с јесени, тако |
болестан, па, предосећајући скору смрт далеко у туђини, у усамљености, хоће тиме јаче к њима д |
, готово накрај вароши, купили кућицу и дали му неколико њива и винограда, да би могли живети.{ |
није била ни кћер, ни сестра, већ нека даља рођака.{S} И ко зна зашто је, већ као велика, заос |
е здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав изгледа, како је обучен, где седи, с ким ид |
су биле испрва одмах до куће, све су се даље иза куће помицали у крајеве, да се приликом доноше |
тали сељаци, пређашње њихове чивчије, и даље су код њих долазили, увек доносећи по нешто, никад |
јела, дочекивала госте и родбину.{S} И даље се цела родбина ту скупљала, долазила.{S} Она, мат |
пет од њега, манула га и оставила, да и даље наређује, заповеда и грди слуге и чивчије, а она с |
неком насладом све то трпи и чека да и даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пије. |
спред Софкиних очију.{S} Софка остаде и даље нагнута на прозор осећајући како јој шалваре дуго, |
да се ветри и чисти.{S} Марко остаде и даље тако да седи, погнуте главе, у папучама, распасан. |
е заједно са пуним јој плећима чиниле и даље витком и правом, и због тога јој се свакад стас и |
спарушила се.{S} И отуда после, да би и даље сачувала ту своју спарушкану лепоту, цео живот про |
тајало само на томе.{S} Продужавајући и даље теревенке Каварола под старост, пошто удао кћери, |
све то навикава и како ће, ако овако и даље потраје, напослетку — а при том како би се загрцав |
теља, да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети на алату, к |
Снашке, и ја сам, и ја сам...</p> <p>И даље није могао.{S} А она је знала шта он хоће са тим.{ |
а чини, сигурно од ужаса сам није могао даље.{S} Више није имао снаге да пређе праг и уђе овамо |
брета.{S} А то све зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из каквог к |
они сами све више трудили, да буде што даље од њих.{S} Једнако су се упињали да са том својом |
еба, што зажелиш, да купиш себи.</p> <p>Даље је не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растан |
а хвата нека неизмерно дубока, из тамне даљине са слутњом така тешка туга, јад и усплахиреност: |
шао по пријатеља, да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети |
им као неке чини, како ће се сутра, на дан венчања, и после венчања, мужевима што више допасти |
ушке, јаке снаге, него што је с дана на дан све више постајао њен, сасвим њен, не неки други, с |
знало шта све мора бити, само да је на дан славе све онако, као што треба, јер се знало да код |
<pb n="136" /> к себи, да му Јусуфчића дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кришом га ноћу одводили у д |
p> <p>Отуда, испод хладњака, што год је дан више одлазио, свет се са околних зидова склањао а о |
, дуго, једва се повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнако овамо сас |
улице допирао је бат корака.{S} У опште дан је био чист, топао, и пун животворне, балсамске све |
ј.</p> <p>После, пред вече, кад се поче дан клонити, било је време да се иде на гробље.{S} Звон |
зо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свануло се сасвим.{S} Марко показа слуги главом |
Тетка од када је није видела.{S} И кроз дан два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је |
ти сламе из ногавица.{S} У том већ је и дан свитао.{S} Модрина зоре поче пробијати одозго, кроз |
матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, гот |
у оној великој, широкој соби.{S} Цео би дан тамо само седео, пушио, пио кафу и наређивао.</p> < |
_C8"> <head>VIII</head> <p>Баш на други дан Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ зачу се свир |
трчећи, преседела би празник и још који дан.{S} Тако исто и остали сељаци, пређашње њихове чивч |
е могла.{S} Све се као канила.{S} Сваки дан се брижно питала: кад ће већ по кући да размести, а |
и и одмах заспати.{S} И онда тако сваки дан.{S} Све судбини да остави, па да, брекћући од здрав |
би одговарала: како јој је баш пре неки дан послао новац; и долазио човек, да јој каже како он |
о неки њихов одређени, одавно очекивани дан и време.{S} Па не само да им је ово сада као први п |
лета.{S} Опет је била субота — пазарни дан.{S} Мати са Магдом отишла на гробље.{S} Падао је мр |
ука чуло се такође спремање; а сутрашњи дан: тресење ћилимова, поњава, лупа и рибање тепсија и |
амам, да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање, први пут што се тамо заплака.</p> <p>Ц |
а њ.</p> <p>— Хвала, дедо!{S} Срећан ти дан и празник, дедо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а |
P19101_C24"> <head>XXIV</head> <p>Трећи дан, уторак, а Марко никако не пушта.{S} Сам одлази и з |
а из вароши.{S} И сада по њој, што јачи дан, сунце све свежије и топлије загрева а са цркве јач |
ао нешто новаца, да нам се нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме.{S} Не може још да дође |
ећу и почну га свлачити.</p> <p>Међутим дан је већ био почео.{S} По дворишту у велико се калдрм |
ка, покроваца.{S} Требало је само један дан, па да се кућа сва испуни.{S} Али она, увек тобож к |
ну Васкрсе, чедо моје!{S} И теби срећан дан, и жива и срећна ми била!</p> <p>Софка са великим п |
</head> <p>Овамо, код Софке, сутра, цео дан, било је тако добро.{S} И Софка зато доцније целог |
би његова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За |
са равнодушношћу све посматрала.{S} Цео дан видела би се како преседи горе, на прозору, са подб |
задржавана на преноћиште и сутра на цео дан.{S} Софку је ње више било жао него себе.{S} Узалуд |
бок грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И напослетку, за чудо, |
а се како се попео на кров, како је цео дан преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши д |
че:</p> <p>— Доћи ће опет!</p> <p>И цео дан тамо, горе, преседе.{S} Не сиђе, не појави се, као |
ли би неколико дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опкољен тацнам |
свилене мараме.</p> <p>Тако би било цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је човек могао, |
ара, што је од свекра добила.{S} По цео дан би био код куће.{S} Или се шета, или обилази око ку |
луте црна лука, посуте кафом.{S} По цео дан тако проведе седећи до огњишта у кујни, нагнута над |
звити и како ће та њена лепота с дана у дан све више поражавати и задивљавати свет.{S} Јер зна |
на самој себи, осећала како се с дана у дан смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ради.{S} |
сузе — настављао је овај. — Тек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, |
емири.{S} Од прошле ноћи и целога овога дана била је толико уморна, толико засићена и отупела, |
ине.{S} Мужеви као да нису смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, |
пријатељ Марко послао и што он свакога дана поново тражи, кад би му се које пиће допало.{S} Ок |
.{S} Па и то не изјутра рано, да целога дана тамо седе, него после ручка, када као сав остали б |
и мирно са собом је свршила.{S} Једнога дана нашли је у купатилу мртву, са пресеченим жилама.</ |
је било!</p> <p>Али би и то.{S} Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник сељак, планинац, дугих |
/p> <p>И као што се надала, целога тога дана не остаде мирна.{S} Сваки час су отуда дотрчавали |
оде у родбину, па и то брзо, још истога дана да се врати.{S} И то не зато што би овамо, код кућ |
предосећала, те није одмах, после првог дана празника, разместила собу.</p> <p>Софка је знала к |
слутећи у чему је ствар, почеше сваког дана долазити.{S} А ко зна, можда их је, кријући од Соф |
оји по некад тако годи.</p> <p>И сваког дана бивала је све као здравија, стишанија.{S} Од њених |
живи и због тога да је срећна.{S} Целог дана, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ћ |
би се у вароши почела да носи.{S} Целог дана, веселе и срећне, дочекују госте.{S} Чак и свирачи |
дује.{S} Сва се унесе у посао.{S} Целог дана не дижући главе ради.{S} Мати једва би је одвајала |
журно спрема за свадбу.{S} И онда целог дана овамо шаље дарове и слаткише за њу.{S} И свако веч |
одлази другој комшиници.{S} Тако целог дана иде од куће до куће, провлачећи се кроз капиџике.{ |
рпи, јела и буклија вина, да тамо целог дана преседе.{S} Доцније, кад се још више обогатише, бр |
сладак, раздражљив.</p> <p>А опет целог дана не може Софка да се одбрани од дарова и поклона шт |
мо општио са слугама, те га тако једног дана тамо затекли и мртвог. </p> <pb n="10" /> <p>И од |
ме донесе, на голог алата уседе и усред дана, на запрепашћење чаршије и улице кроз коју пролете |
мештању и кићењу соба по неколико би се дана договарало.{S} Одело, почев од најмањег детета па |
орености и засићености њиме, два и више дана као одстранила од себе, осамила га, те он већ поче |
авала, знајући како ће после два и више дана шврљајући по комшилуку, по вароши, причати и труби |
је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као кријући се од саме себе, ишла по кући б |
јући да није у реду, али ипак сваког би дана долазио.{S} Одоздо са капије чуо би се његов пун г |
се не би упрљале од пепела.{S} Целог би дана преседела у Софкиној соби, и то у куту, повучена, |
већа, он је све ређе долазио; у години дана један пут и то обично ноћу.{S} Остане по два и три |
утра, када ти хоћеш.{S} Један, два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам.{S} Чекаћу ја! — по |
за време Ускрса, Божића или славе, три дана морало се слати јело и пиће.</p> <p>Био је строг и |
а се шта је: испрошена је, и за два три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена од нава |
а би му Тодора око ушију. — Ето пре три дана послао Арнаутина.{S} Све поздравио, нама послао не |
још мање, као код других, по два и три дана тамо остати.</p> <p>Не зна се баш зашто је полудео |
то обично ноћу.{S} Остане по два и три дана, али никуда из куће не излази.{S} Чак и најближу р |
де једном у постељу и брзо, за неколико дана, издахну.{S} Томча, и ако му јавише, не дође на са |
> <p>— Могу и они тамо сами за неколико дана! — Заврши као сам за себе.</p> <p>Она оде.{S} У бр |
ј је сада мати на гробљу, кроз неколико дана ето Ускрс и цела ова недеља страсна и плачна, када |
био у лице и уста.</p> <p>Кроз неколико дана враћали би се кући.{S} Отац истина као уморен, као |
и зиме усред лета, провели би неколико дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на |
да је она за све то крива, по неколико дана не би је било код куће.{S} Увек је тобож ишла на г |
могли гледати шта они раде, по неколико дана допирао овамо у варош пуцањ пушака и видело се бац |
ега би после Софки и матери по неколико дана трајало.{S} И онда овде, код њих, слушајући и трче |
ласка у Турску, мати би јој по неколико дана ишла сломљена и убијена, <pb n="30" /> а то све за |
аве за њега за сутра.{S} И то се толико дана гомилало, да ускоро почела цела кућа, особито доле |
поту развити и како ће та њена лепота с дана у дан све више поражавати и задивљавати свет.{S} Ј |
ји оне мушке, јаке снаге, него што је с дана на дан све више постајао њен, сасвим њен, не неки |
остављена самој себи, осећала како се с дана у дан смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ра |
преварио.{S} Као из воде, после годину дана удадбе, Тодора се развила и пролепшала у прву лепо |
лико би пута Марко, бавећи се по годину дана на путу, кад би дошао, прво свраћао тамо, код Ахме |
томе, што је он тобож чуо, како су ових дана имали тамо много посла, многе муштерије, и све су |
да је тек сада, као јуче, нема ни месец дана од свега овога што је било.</p> <p>У почетку, посл |
{S} А већ кајмакам или спахија за какав данак, десетак, није смео ни да привири.{S} Једино што |
ри:</p> <p>— Како си, снашке?{S} Ето ја данас имала неко рочиште у суду, па ето једва стигла, д |
бичан његов долазак кући, као да је тек данас послом изишао па се сада враћа.</p> <p>Мати, свет |
јој поче показивати од кога је и колико данас добио.</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p> <p>Али вид |
<p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако не можеш данас, сутра, када ти хоћеш.{S} Један, два, три дана, н |
је знала да је то, поред овога, и због данашњег очева гласника.{S} Ма да отац по њему није каз |
капије мирисали на наслагану прашину од данашњице.{S} Али док она сиђе и полако поче ићи ка кап |
аздражену остављао, те би она по читаве дане и ноћи морала лежати, једнако одајући се пићу, сам |
појављивати се у живот, док све остале дане, целе зиме било је сасвим мирно.{S} Човек је сасви |
и другог света.{S} Нарочито их је ту у дане, суботом, када се знало да женске иду на купање.{S |
p>И сутра настали би тако исти срећнији дани.{S} Колима би одлазили у Доње Врање на чивлук.{S} |
њацима, те њихове свадбе били су једини дани, када су се састајали, виђали једно другог, па чак |
прима.</p> <p>И Софка се сећа да су ти дани били најгори.{S} Јер после сваког његовог поновног |
вотворне, балсамске свежине, као што су дани пролећа пред Ускрс.{S} На дну степеница, одмах до |
" /> разгранатим врбама — јасно, као на дану, угледао голу, раскошну женску како се купа и чешљ |
ме.{S} Хоћу да спавам!</p> <p>А сутра, дању, Софка већ није жалила себе, јер би гледала како ј |
кулу и тамо скривена.{S} А ови Маркови, дању пландујући и кријући се, а ноћу склањајући се од м |
а загрљеним јастуком а сва ознојена.{S} Дању, кријући се и од матере и од свакога ко би дошао, |
е из постеље.{S} Грозница је ухвати.{S} Дању ништа за себе не би знала.{S} Ноћу би се расвешћав |
тепсија са јелом, пићем, што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, јер од стида, |
{S} Гробови све од мрамора а једнако, и дању и ноћу, са запаљеним кандилима.</p> <p>Не зна се к |
{S} Од тада он је, не само ноћу, него и дању могао долазити кући и са Софком радити шта хоће.{S |
(а оженио га, по обичају, рано, дечком) дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бо |
аре, зар би ја за тебе, пезевенк један, дао моју кћер? — И у том „за тебе“, „пезевенк“, толико |
ије обећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} Ко си |
и.{S} Јер он, и ако пијан, ипак се није дао преварити као други мужеви, кад је већ грли, љуби, |
а, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку, морати на то пристати.{S} Али |
кин отац, ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао страх, самога наводаџију посла |
д би знао да они морају он би мању цену дао.{S} Него, овако, видевши тако окићену и намештену к |
у нову, скупоцену, невестинску колију, дар од свекра, ишла је у средини.{S} Било јој је пријат |
а прекорачи догод свекар не баци у њега дар, новац, и не обећа, који ће део од имања, које парч |
ет из оних сандука, где су новци, какав дар, каква низа дуката.{S} Зато Софка, не журећи се, пу |
>— Деда Митре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p |
ових сељака, чивчија, као неки поклон и дар, него ли наполица.{S} А већ аренде и закупи од воде |
горе, љуби у руку свекра, од њега прими дар и белегу, она и онда мирно оде.{S} Још мирније, и с |
лена, са чипкама кошуља, сигурно Софкин дар.{S} Није могао чекати, него, да покаже колико му је |
ла би га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изговарајући се како тобож ишао тако по чаршији, па |
и, ипак за срећан случај спремио особит дар.{S} Најпосле нађе то.{S} Извади велику, густу низу |
маст цурила.{S} При уношењу сваког тог дара, на сав би се глас казивало чији је, од кога:</p> |
пе, чиме ће се амамџика и остало особље даривати.{S} То, увијено у бошчи, понесе собом баба Сим |
лог дана не може Софка да се одбрани од дарова и поклона што јој отуда свекар Марко једнако шаљ |
: и оно купање Софкино у амаму, слагање дарова њених по доксату, дочекивање свирача, играње прв |
ка.{S} И пошто је Софка пољуби у руку и дарова је кошуљом, она прво њу уведе унутра и одведе је |
ој даје.{S} И Софку већ стид од толиких дарова и чисто поче да се и нећка:</p> <p>— Доста, тато |
им раздвајањем руку, падањем сватовских дарова између њих на под, прекида се брачна веза.{S} Ос |
свадбу.{S} И онда целог дана овамо шаље дарове и слаткише за њу.{S} И свако вече, у мрак, чисто |
доксату, у њене спремљене и распоређене дарове које ће сутра носити младожењи: свилене јоргане, |
хвалиле, да им и шаље по мало новаца и дарове за Софку.{S} То још више уплаши матер.{S} Знала |
о сада да шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, с |
} А Софка кад пође, онда се само понеше дарови: пешкири, чарапе, чиме ће се амамџика и остало о |
ена свадба, и оне прошевине, и китке, и дарови, и оно скупљање мушких на ћошку, гледање и сада |
ћом били су преко њихних руку пребачени дарови, басме и свиле, те се није могло видети њено неп |
а и разним печењима.{S} Све су то били „дарови“, које отуда, собом, из села, свака кућа понела, |
да испију.{S} Из кујне већ се уносе ти „дарови“, те њихне печене пите, печења, гибанице, од кој |
, такође намештене, окићене пешкирима и даровима што је она донела....{S} Доле, у дворишту, биј |
ош опкољену оним поређаним и наслаганим даровима, особито увијеном уза зид брачном постељом, са |
еће чисто се заноси.{S} Да ли да је још дарује?{S} И понова почиње руком око џепа, али она то н |
е, као да јој се представе, рукују се и дарују је, а после у групама једнако један за другим, д |
широке пукотине од истина тешких, јаких дасака, али доста једно од друго растављених, он једва |
е таванице, што долази сувота од старих дасака, шиндра и украса дрвених по рафовима, собама и д |
ју у ћилим, те испод њега осећа тврдоћу даске, са рукама закопчаним остраг, са раздрљеним врато |
еје ракију.{S} Деца, знајући да им неће дати од тога што кува, почеше отварати ковчег до зида.{ |
није било одбијање, одрицање да му неће дати, него детињско уверавање, као кад неко скриви, па |
са нарочитим додацима, као „џан’м“ или „датим“.{S} А по ношњи, облачењу највише су се познавали |
p>— Па колико можеш, Тоне.{S} А за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{S} И |
е млаз светлости а на уснама јој избије дах и страст, и онда се брзо, голицаво извија од њега и |
ренута, чим се појави, чу општи жагор и дах.{S} Особито се чу како његови, свекрови сељаци, изн |
а врела.{S} Из уста почео би да је пали дах.{S} Окретала би главу прозору, и тамо на небу, међ |
} Отуда су већ допирали звуци ћеманета, дахира и бубњева које су тамо Цигани, свирачи, по своји |
е, бутине.</p> <p>— Дај паре!{S} Дај! — дахтао је ка Софки.{S} Једва се држао на ногама.{S} Соф |
и услед заморености и засићености њиме, два и више дана као одстранила од себе, осамила га, те |
данас, сутра, када ти хоћеш.{S} Један, два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам.{S} Чекаћу |
S} Толико је силно удари, да се од њега два корака скљока.{S} Опет се она враћа, опет га изува. |
едала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље, баште и др |
авачу зна се шта је: испрошена је, и за два три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена |
ра, која су горела и трештала, као нека два црвена страшна ока, а између њих се лелујао венац о |
свакада, чим уђе, одмах баци поглед на два велика катанца, која су висила о доста дугом и дубо |
сагледа кућу и већ испред куће упаљена два фењера, која су горела и трештала, као нека два црв |
ном од црвенила намештаја.{S} Поред она два прозора, са белим кратким завесама, која су гледала |
широм отворена и њена крила подупрта са два велика камена, сва се кућа видела.{S} Чиста, спремн |
ст година, а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и да се на њу издире, заповед |
дугог времена Магда се врати заједно са два шегрта који донеше читаву рпу басме.{S} Софка је зн |
Магду задржавала, знајући како ће после два и више дана шврљајући по комшилуку, по вароши, прич |
ј и сузе — настављао је овај. — Тек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутл |
о да то не би, него ево Софка сада њу и два пута и то пред свима, наочиглед свију, пољуби у рук |
гломазна рабаџијска кола, која су вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеж |
да, Магдо, капију широм отварај, на њој два фењера пали и донеси ми пушку.{S} Да огласим!{S} Не |
а од када је није видела.{S} И кроз дан два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је види |
ћи к њима, још мање, као код других, по два и три дана тамо остати.</p> <p>Не зна се баш зашто |
едан пут и то обично ноћу.{S} Остане по два и три дана, али никуда из куће не излази.{S} Чак и |
готово клече до Софкиних ногу и, пошто два и више пута и то пред самом Софком опра руке, да би |
е сме усудити њу да заиште, чак пређе и двадесетпету и шесту годину, она и тада не само да је ј |
, када не само што порасте, већ пређе и двадесету, и, пошто је било познато да се сваки не сме |
е симите.</p> <p>— Тетко, врући! три за дваест пара!</p> <p>А сељанке беже, склањају се од њих, |
на својој курни, која се познавала и по двама кандилима и по црвеном застору на улазу, али је б |
и ако је младожења још мали, тек му је дванаест година, ипак би се свака сматрала за срећну, ш |
он, дечко, па већ као отац.{S} Нема још дванаест година, а већ почео нож да носи и са два појас |
ће „Свети Ђурђиц“ онда <pb n="12" /> на две недеље у напред настало би спремање.{S} Видело би с |
злата, па још сада све то осветљено са две велике свеће у великим чирацима.{S} И све скоро ори |
она сама, једна Софка, већ као да је од две Софке.{S} Једна Софка је сама она, а друга Софка је |
ој у напред за целу годину кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, п |
ако доцније и настаде.{S} Ма да прођоше две и три године, њој се једнако чинило да је тек сада, |
мо, снашке, знаш, ја ако могу једну или две бачве да захватим.{S} Остале, све, само је ваша кућ |
иједна башта после удадбе не може се по две три године наново подићи и сасвим зазеленити — све |
ог гласника послао.{S} Доцније чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта |
х би се осетио међ њима покрет, јер њих две биле су обучене у најлепше, најскупоценије одело.{S |
<p>— Можеш, можеш, дедо.</p> <p>И њима двема придржаван, поче се пети.{S} Прву би ногу лакше д |
да ли са сребром, златом или никлом, са двема кесама одјури натраг, силно, из све снаге одахњуј |
а и свирка преста, а она, одведена пред двери, оста сасвим сама.{S} Тада први пут у животу, так |
кумовске свеће и до ње, тако исто пред двери, такође са упаљеним свећама, доведоше њега, младо |
ја!</l> </quote> <p>И после, када је од двери поведоше натраг са младожењом, она је кроз трепав |
удари, те јој глава клону, отворише се двери са свештеником у златној одежди, који, чисто ужив |
т у животу виде јасно испред себе, кроз двери, часну трпезу и ону мртву, тако хладну, тако стар |
а.{S} Тада први пут у животу, тако пред дверима, у средини цркве, осети она целу цркву око себе |
на да је настало, ухватило је оно њено „двогубо,“ када осећа: како није она сама, једна Софка, |
едали у онај црвен, свилен, свадбен, за двоје широк јорган.{S} Софки се учини као да је гола, ј |
се још ноћас, испраћајући га, обукла на двоје на троје.{S} Сада, одозго, из соба, још није била |
тању да на њих удари, и лично су се њих двојица волели.{S} И то се волели толико, да су се он и |
има.{S} Цео крај, целу чувену Пчињу њих двојица су носили и имали у својим рукама.{S} Колико би |
да не, како да не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у соби на покровцима седели, Арса им износ |
крв један од другог.{S} Од тада за њих двојицу није било вере, ничега.{S} Маркова кућа за Ахме |
, дотле са улице, због оне њихне велике двокрилне капије, никад се није могла цела кућа видети. |
атреса, тражећи да га, као најстаријег, дворе и служе, те тако Софка потпуно са кућом остаде са |
сутости не смеју кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то мушки.{ |
љују око ње.{S} Почеше да јој помажу у „дворењу“, које се састајало у томе да свакога, пре но ш |
у, узима од њега, да наслужи другом.{S} Дворећи све и љубећи <pb n="200" /> у руку Софка је осе |
оравила, јер, измешана са њима, једнако дворећи их, осећала је: како они, због тога њеног силаж |
е, и још тражи да га она, поштујући га, двори и услужује.</p> <p>После овога, све је то нестало |
, своме свекру, тати, поче само њега да двори.{S} Ослањајући се о његово колено издизала се, да |
а код куће да седи и тог свог девера да двори, негује, чува и једнако да је с њиме.{S} На сабор |
лијом, лежала је.{S} Није могла више да двори, нуди.{S} Од умора једва је очи држала отворене.{ |
е могући више издржати да је гледа како двори, све служи, и да се не би уморила, посади је до с |
ко да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи му уз колено, прави му цигаре и, палећи |
ер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето она, Софка, као св |
продужавао, а она би сама морала да их двори, служи.{S} И тада би слуге брата, већ онесвеслог |
Софка, као свака сељанка, долази да их двори, од радости, среће, подигнувши се, чисто ничке кл |
рена а предано, од срца, свакога од њих двори и слободно се без стида, као код своје куће, крећ |
о за софром дочекивала, љубила у руку и дворила са великом чашом, коју су они морали, пре но шт |
!{S} Само ти да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, само њој кажи. |
бож упрљао идући преко капије и њиховог дворишта, а у ствари да би што више сакрио своју љутњу |
амо, у крају, и преко оноликог дугачког дворишта.</p> <p>Још мање је непријатно дирну, нити се |
по калдрми одударала је тамније.{S} Од дворишта преграђена тарабама, зеленила се и пружала чак |
ашено обзирали, да их он можда отуда из дворишта, испод хладњака, не види.{S} На њихову срећу о |
аширене ноздрве поче осећати како се из дворишта покреће и почиње да осваја онај свежи баштенск |
собе, ништа се није чуло; такође ни из дворишта, ни из баште.{S} Зато се Софка и трже, јер, уз |
ћом циганском, зато нареди да одоздо из дворишта свирају.</p> <p>Свирачи, знајући ко је он, изд |
њена.{S} Једино из оног тамо кута у дну дворишта, где се сливала и скупљала нечистоћа, заударал |
уку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба, двориште, ора...{S} А за ону, свекрву, за њу, Софке, не |
фке једнако била широм отворена капија, двориште навек почишћено, и горе намештене собе нису мо |
горњег боја.</p> <p>Доле, испред куће, двориште је било давно поливено и почишћено.{S} Од капи |
мо, к њима у кујну.{S} Прегледао башту, двориште.{S} Силазио је и у подрум.{S} За њим ишла је м |
ле боре и умор на лицу од ноћашњице.{S} Двориште је још мирисало на проливано пиће и јело, а ос |
мљи.{S} А ноћ је била једнако мрачна, и двориште, калдрма скамењена.{S} Једино из оног тамо кут |
ем те капије, која је овамо целу кућу и двориште заклањала, увек се <pb n="238" /> чинила влажн |
да је толики свет, који одједном испуни двориште, не види и спази како плаче — дочека у кујни.{ |
S} Поче да опасује сву кућу и пуни цело двориште.{S} Већ су околни комшиски зидови начичкани су |
у покрет, један скок у скок.{S} Ускоро двориште им постаде тесно, свирка јака и силна, чочеци |
себе отргне, ослободи и посрћући пође у двориште.</p> <p>— Арсо, појас и силав! — Једва што про |
дизала би се, излазила, ишла иза куће у двориште, у пусту, нему ноћ, ограђену зидовима.{S} Слуг |
ели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче у двориште да баца чаше, просипа вино.</p> </div> <div ty |
а спази њу па још и са Томчом и око њих двориште рашчишћено, кућа окречена, удешена, заигра чуд |
.</p> <p>Све што се сад око ње по кући, дворишту догађало, за њу није постојало.{S} Она је једи |
је по плочама.{S} Трава око бунара, по дворишту, и чак око каменова по калдрми одударала је та |
е, утутканије намештене; да по кући, по дворишту шуште меке женске хаљине; да се виђају лица бе |
есме у великим судовима донесе воду; по дворишту испред куће траву почупа и рашчисти...{S} Па о |
<p>Међутим дан је већ био почео.{S} По дворишту у велико се калдрма, кроз прозоре од сопчета, |
смирава, малаксава.{S} И само камење по дворишту, вађено коњским копитама, више не прска и не т |
еће по собама и фењери испред куће и по дворишту упаљени; одавно се осећа јак и силан мирис јел |
су јој бљештала врела прса, ишла би по дворишту.{S} После би се опет враћала натраг у своју со |
, тобож послом, поче једнако шврљати по дворишту, а највише око капије, до које је ипак допирао |
ом руком из сита око себе, на широко по дворишту, по кући, чак и преко куће да баца шећер и леб |
игурно не могући више да издржи тамо по дворишту и по кутовима најезду толиких њих, који су је |
ровима што је она донела....{S} Доле, у дворишту, бије шедрван, његови млазеви, капље воде прем |
панак остао тамо негде <pb n="101" /> у дворишту, него, отварајући крила, а од страха не знајућ |
е, што је скакала испред њих.{S} Доле у дворишту, што се свирачи више приближавали, све више се |
живота страха, излете из собе и тамо у дворишту паде као неко дете, бризну у јак, грозничав пл |
е Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоумећи и још једном загледајући капију, да није случа |
ко је прсти његови милују.</p> <p>— Де, де... — И самога Марка то текну и раздрага. — Па држи с |
јер чу се како га утишава:</p> <p>— Де, де... газда-Марко, знам ја...</p> <p>— Шта ти знаш, сур |
их, и Марка и саму њу. — Хајде, хајде, де!</p> <p>Софка виде, како он отуда, из угла собе, на |
ак прати, и грца, муца:</p> <p>— Алиле, де, синко!</p> <p>Алил, полуциганин, у белим чакширама, |
ји на селу ухватили ме тамо, па де ово, де оно.{S} Не може човек да их се отресе.{S} Једва доне |
не гласније да говори:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац још није отишао.</p> <p>— Дај жилу! — Чу се |
, поново изиђе, да је охрабри.</p> <p>— Де, шта ти је?</p> <p>И, што никада, помиловао је по ње |
и како је прсти његови милују.</p> <p>— Де, де... — И самога Марка то текну и раздрага. — Па др |
то, јер чу се како га утишава:</p> <p>— Де, де... газда-Марко, знам ја...</p> <p>— Шта ти знаш, |
— Они моји на селу ухватили ме тамо, па де ово, де оно.{S} Не може човек да их се отресе.{S} Је |
сажаљевајући је, што ето и она већ мора де се уда, истина за најбогатијег газду али још сељака, |
м, који је био буцмаст и једнако тамна, дебела, препланула, сељачка лица.{S} Софка је гледала к |
ло после дође и Тоне.{S} Насмејан и већ дебела лица, кратко обријан, у широким мор-чакширама бе |
ољуби скрштене руке, оне његове кратке, дебеле руке, од којих је он толико дрхтао и имао целог |
ет је испод ње вирио крај њене дугачке, дебеле сељачке кошуље.{S} Једнако се још забрађивала жу |
одела, простог, али новог, јаке футе и дебеле јој кошуље на прсима, запахивао је мирис на лан, |
чоханим чакширама.{S} Прсти су му били дебели, кратки и са набраном али чистом белом кожом.{S} |
оста новом али простом шамијом, у белим дебелим чарапама и опасана сељачком футом и са обешеним |
већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од кострети.{S} Софка по његов |
ја, гурабија и слаткиша.{S} Из Маркових дебелих чизама, са <pb n="123" /> јаким рачвастим мамуз |
ринског једва опраног и орибаног толико дебелог стакла, она је жедно пила вино помешано са водо |
јела и пића, пре времена угојен, сасвим дебео и јак.{S} Прса му гојна као у неке жене.{S} Уста |
ала је сама код куће да седи и тог свог девера да двори, негује, чува и једнако да је с њиме.{S |
своје воље, поче да иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} А што се више приближа |
ше цвећем по коси.</p> <p>У том уведоше девера: млад, висок и, видело се, нарочито одевен и укр |
ашчика. — Знам ја, после ће она.{S} Са девером заједно да једе, кад гости буду јели...</p> <p> |
> <p>И једино тај њен грех са умоболним девером могао је да објасни после онолико трпљење и под |
е било у вароши, као пре, онако богатих девојака из првих кућа, него је остајало: или да са вел |
е жеље задовољавати, чак и најлуђе, оне девојачке!{S} А ко зна тек доцније како ће бити, када о |
дсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка добила мужа, своју кућу, па већ почела да се го |
абору пред црквом појавити се која нова девојка, која ће њу својом лепотом бацити већ једном у |
се, да спава.{S} Прво, што није ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће морати |
а тада окићена и обучена као већ велика девојка.{S} Цела коса била јој повезана, сви зулувчићи |
е.{S} Сада је већ она своја, није Софка девојка, Софкица, ефенди-Митина, већ права жена, своја, |
зна зашто је, већ као велика, заостала девојка, ту доведена.{S} Са њоме имао само једно дете, |
е само показала и она као свака, обична девојка, шипарица а не она Софка, која је свима била за |
се.{S} А све надвисује и води она иста девојка.{S} Стоји на среди, дигла тас више главе и једн |
хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка!</p> <p>Софка, огрнута у нову, скупоцену, невес |
урно бити и више.{S} Јер још и пре, као девојка, када би она и мати идући на купање ту наишле, |
ако су је звали.{S} Три пута бежала као девојка.{S} Три пута се турчила.{S} Готово један чивлук |
дбе, у суботу, када по обичају са свима девојкама и младим женама из родбине и комшилука оде у |
се.{S} И оне одоше тамо, измешаше се са девојкама.{S} И оне почеше да се умивају, поливају водо |
е изразе и задиркивања.{S} Тако је и са девојкама чинио.{S} Девојке опет, које су пре од њега ч |
у њихове хареме да одлази и са њиховим девојкама и булама да ашикује, старац се почео обезумљи |
капије црнеле, испуњене женама, особито девојкама, које су из свију крајева вароши и махала сиш |
иски зидови начичкани суседима, особито девојкама, које су доведене, да тако преко зида гледају |
, једно за другим.{S} На капијама жене, девојке устајале су и, знајући да то она, Софка ефенди- |
ња.{S} Тако је и са девојкама чинио.{S} Девојке опет, које су пре од њега чисто бежале и дрхтал |
о, полако.{S} Остале су, нарочито младе девојке, шипарице, црвенећи од радозналих, чисто зазорн |
ећ једном ништа да не мисли, као остале девојке само да живи и због тога да је срећна.{S} Целог |
ве још као децу, узимали за њих одрасле девојке, већ доста у годинама, способне за сваки рад.{S |
<p>А међутим, Софкиним одласком, жене и девојке као да се сасвим ослободиле.{S} Од паре, топлот |
е су око ње још лежале и париле се, али девојке већ почеше.{S} Не могу више да издрже лежање, т |
е се ослободи и појури.{S} Све, особито девојке, које су тако жудне биле весеља и ора, ослободи |
кошуљу с чипкама.{S} Бедра јој не као у девојке, но као у сваке нове жене, засићене насладама, |
чна, свакидашња лепота, када се постане девојком, и која се састоји у бујности и набрекнутости |
</p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не |
.</p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не |
quote> <l>„Хаџи Гајка, море, хаџи Гајка девојку удава“</l> </quote> <p>Мати јој последња дотрча |
uote> <l>— Хаџи Гајка, мори, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем |
срамоту свих, поново се оженио.{S} Узео девојку.{S} И као у неки инат, као да се први пут жени, |
рве биле свучене, прве готове.{S} Сваку девојку су јуриле, задиркивале.{S} У брзо па лупа нанул |
куће остављају саму и толико већ велику девојку. <pb n="43" /> Софка би увек, кад год би њу вид |
сно баца поглед на исту ону црномањасту девојку, која је купајући се певала и бацала тас.{S} Бе |
у заиграло.{S} Сећа се да због тога као девојчица никада није волела ићи к њима, још мање, као |
е, неке готово већ старе, већ као да су девојчице, тако су се од те своје откривености и слобод |
мела сама да једе и седи за софром, он, деда, наредио да и испред ње на софри, као и пред њим и |
било рећи: „Ово је газда-Марков стриц, деда или род“, па да сваки, ма ко био, комшије, цело се |
а највише љутом, препеченом ракијом.{S} Деда је звао својом „мајчицом“ и готово је на рукама но |
ом и готово слепом деда-Митру:</p> <p>— Деда Митре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашк |
ло чији је, од кога:</p> <p>— Ово је од деда-Митриних!...{S} Ово од ујка-Стошиних!...{S} Ово од |
је, она прича о њиховом чувеном чивчији деда Вељи, за кога се причало да је са свима снајама жи |
са пресеченим жилама.</p> <p>Па чувени деда Софкин, Каварола.{S} Место да он, као старији, јед |
p>— Ах, ах, псу бре, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах отац, ах прокл |
сви отишли, особито што је отишао стари деда Митар, Арса и Стева, — у том његовом вајкању, прет |
ем у челу софре, старом и готово слепом деда-Митру:</p> <p>— Деда Митре, и ви сви, бре, спремај |
рад, да што више путује и учи — тај њен деда и баба тада никако нису били код куће.{S} Остављај |
х путовања умрли му отац и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник није могао на време |
ући се и вођен дечком, појави се стари „деда“, свештеник Риста.{S} Готово слеп, погурен, дуге, |
да ли је слободно.{S} И то прво старци, деде, који због свога старешинства као највише права им |
није избијала.</p> <p>Па онда Софкиног деде рођена сестра, „чал’к Наза,“ како су је звали.{S} |
је најгоре, она је свом мужу, Софкином деди, падала као нека рођака, истина не по крви, по оцу |
ки, матери јој, оцу, а највише о њихном деди, код кога је она служила.{S} И то не зато, да би о |
после тога зна се долази „његово“ т. ј. дедина дужност, да сада, <pb n="166" /> када почну мушк |
ичко халакање, надвикивање:</p> <p>— А, дедо!{S} Наздрави, дедо!{S} Здрав си ми! — Жив си ми! — |
сиђе и истрча преда њ.</p> <p>— Хвала, дедо!{S} Срећан ти дан и празник, дедо!</p> <p>И пошто |
та и не кажу.</p> <p>— Здрав је, здрав, дедо! — довикивала би му Тодора око ушију. — Ето пре тр |
икивање:</p> <p>— А, дедо!{S} Наздрави, дедо!{S} Здрав си ми! — Жив си ми! — Аха!</p> <p>А са т |
вала, дедо!{S} Срећан ти дан и празник, дедо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а другом руком д |
поче да му се казује:</p> <p>— Ја сам, дедо.{S} Ја, Магда, Магда.</p> <p>Једва, као кроза сан, |
јер ја не могу.</p> <p>— Можеш, можеш, дедо.</p> <p>И њима двема придржаван, поче се пети.{S} |
не, њихов главни момак, који је још под дедом Софкиним био доведен са села.{S} Он се после толи |
“ и готово је на рукама носио.</p> <p>А деду памти само по једном.{S} Чим Софка поодрасла, умел |
на. </p> <pb n="21" /> <p>Свога рођеног деду и бабу једва као кроза сан памти.{S} Бабин лик уве |
<hi>њен Томча</hi>, као неко њено чедо, дело њених руку, као да га она родила, она однеговала.{ |
муче.</p> <p>И сам он у тањиру најлепше делове од печења однесе Софки.</p> <p>Отуда од Софке ра |
прсију, да боље истрља, те да сутра ти делови на венчању јаче, истакнутије, лепше јој стоје.{S |
хну кад поче савијати и силазити другим делом чаршије, ка младожењиној кући.{S} Дакле прође и т |
гаство, истина сирово али велико: грдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а од сто |
ак ништа није чинила.{S} Још су стајали дењкови везаних ствари: ћилимова, јастука, покроваца.{S |
у њега дар, новац, и не обећа, који ће део од имања, које парче њиве, који дућан бити снајин, |
лачио сав; већ једва нешто, ко зна који део.{S} Више је изгледало да је то од њихових сељака, ч |
ити у њу; да ће сваки њен покрет, сваки део њеног тела, било ноге, било колено, кукове, који ће |
то више могу гледати, мотрити јој сваки део тела, сваки њен покрет.{S} А све то стога, што се с |
сивати, али с муком, јер цео његов доњи део тела, кукови, клатили су му се и дрхтали.{S} Сва му |
јој била једра, пуна и развијена; горњи део руку, мишице, биле су облије и једрије, те је зајед |
ћ је почела и готово продала онај горњи део баште <pb n="39" /> иза куће, који је гледао на ули |
но силно рађање деце, ма да мужеви већи део живота проведу на печалбама, и она онолика сличност |
где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је био као још нов, тек досељен, још н |
/p> <p>Од силне среће, што је њој ово у део пало а <pb n="193" /> не могући да се нагледа Софке |
ито у последње време, од када је почела деоба, од када је сваки брат, стриц Софкин, хтео да има |
крију и таје.{S} Највеће свађе приликом деобе имања, најгоре страсти и навике, као и болести, у |
ећ кајмакам или спахија за какав данак, десетак, није смео ни да привири.{S} Једино што се око |
S} Али, чим Томча одрастао мало, прешао десету годину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, |
"> <head>XXXIII</head> <p>И ништа се не деси.{S} Још мање смрт да дође.{S} Чак почеше деца дола |
страшно и велико између ње и њега да се деси.{S} Сигурно, сигурно да је он кућу продао и то јој |
нало се: да они, од увек, што год би се десило у њихној родбини све брижљиво крију и таје.{S} Н |
ик није могао на време наћи, када се то десило, те није могао стићи, да их бар види мртве.</p> |
ла, и сада, бојећи се да му се није што десило, брзо отрча к њему.</p> <p>И заиста, тек што Соф |
змерне несреће, коју предосети да ће се десити.{S} И заиста, она одмах чу како он, отац, и не ч |
и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се њој десити оно, што се ни једној при венчању није догодило: |
седео је на пресавијеном јастуку, а, с десне стране, ефенди-Мита са испред њих постављеном соф |
што се била дигла и запрепашћена почела десном руком да се хвата за врата од собе, да би се зад |
рчи.{S} Једнако гура час на леву час на десну страну своју овлаш повезану кратку косу на глави. |
е доба — ишчуђавала би се она упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ |
е, пресамићен, иде сам, не дајући да га дете води, већ замахујући оном другом руком чак иза леђ |
не би, ако је можда затруднела, родила дете са каквом белегом или болешћу.</p> </div> <div typ |
гу да чине.{S} Није она као свака: није дете, шипарица, да ништа не зна и не сме да зна, па так |
му поручују и прете, дакле да више није дете, него велики, одрастао, свој човек, поче опет да д |
ала: да ли мужа, оца, да ли сина, своје дете јединче, и колико, до ког времена плакала; како је |
наследника, — он је дакле био последње дете, „истришче“, — када је овај одрастао, никако са њи |
ахом сећала тога, што је, или још као и дете, од своје бабе, матере и осталих тетака и стрина м |
а, задовољна што Томча тако срећно, као дете, око ње облеће, сва се к њему окреће и, знајући ко |
ле, што га, по обичају, младог, још као дете, оженио, када ништа није могао знати, као што ника |
менима им тепа.</p> <p>Али у том одоздо дете, које га је било довело, поче да виче: како је вре |
ц, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, или га чак омрзла, што н |
лика, и онако стар, облапоран, као неко дете.</p> <p>Не толико што је подражаван од Тодоре и Со |
из собе и тамо у дворишту паде као неко дете, бризну у јак, грозничав плач.{S} Отуда из собе од |
часа зауставља: или да склони које мало дете са средине улице, да га не би који коњ или товар п |
а себи, за недрагог, него чак и за само дете.{S} Толиком жртвом сигурно ће запрепастити и задив |
ту доведена.{S} Са њоме имао само једно дете, сина, који се први почео да носи а-ла-франга.{S} |
том проклетијом (Арнаутима), него и оно дете.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љути, што он |
а као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Што га толико држи код себе?{S} Мало се он крв |
а у чуду ашчика.</p> <p>- Софка!{S} Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. </p> <pb n="192 |
уду јели...</p> <p>— Како после?{S} Зар дете да је гладно, па да не једе — пресече је Марко так |
да ли га заиста воли, таквога мужа, још дете!{S} Знала је да ће најмаснија и најдрскија пецкања |
о што је даје за младожењу, који је још дете, то није баш толико страшно, колико је страшно ово |
це, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} Софка поче осећати, како ће кроз грло сву крв |
а, кога није ни знала и који је био још дете.{S} И то она, она!{S} Зато Софка, приближујући се |
и раскошан био нови брачни живот њенога детета.</p> <p>Свирачи засвираше.{S} Тодора поче...{S} |
договарало.{S} Одело, почев од најмањег детета па до најстаријег, све би се изнова кројило.{S} |
мужевљеве главе, која је, као у сваког детета, била кратко ошишана и скоро опрана, и мирисала |
а и за себе, шта ће с њоме бити.{S} Још дететом је била сигурна у какву ће се лепоту развити и |
ији а кућу Магди, слушкињи, коју су још дететом узели и лепо је удомили, једнако су били на чив |
и и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, Софки, има да заблагодари, што јој се опет врат |
лађи из браства Маркова, још неогарена, детиња лица, као да је испод земље ишао, тако неопажен |
му постајале четвртасте.{S} Она његова детиња, висока, сува <pb n="232" /> рамена сада из минт |
бито му је била сниска, до коже ошишана детиња коса изнад испупчена чела.{S} Ма да је имао најс |
ик?{S} Да ли, што га њене танке уснице, детиње али црне очи и мало, тамно чело, са већ дугом ко |
тком, али раменима и ручним костима још детињим.{S} Особито му је била сниска, до коже ошишана |
дбијање, одрицање да му неће дати, него детињско уверавање, као кад неко скриви, па се правда.< |
им свекром, био нераздвојни друг још из детињства.</p> <p>— Па шта ми ради мој Митица?{S} Где ј |
е је било свршено и пропало: цео живот, детињство, отац, мати, нарочито проклети отац.{S} Кости |
држи за руку, како се мучи, да му малу детињу руку задржи у својој.{S} И то држање младожењине |
ф од донесених лимунова и протокала.{S} Деца су доле, у кујни, од <pb n="83" /> Магде добивала |
афу а у другом поче да греје ракију.{S} Деца, знајући да им неће дати од тога што кува, почеше |
деца долазити и рађати се.{S} Али каква деца, какав пород!{S} Једини син, првенац, што је имао |
ргани, колије, јер ће се ноћас тамо сва деца носити да спавају...</p> <p>А овамо по кући све же |
која већ беше осветљена од огња, што га деца рашчаркала и већ се начетила око њега, па онако са |
већ овамо код њих да се виђају махалска деца како испред свирача јуре, и кад, сигурно на тај гл |
у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала деца, слушкиње, једнако се тамо вукле хаљине, јастуци, |
и.{S} Око ње, по поду, била су поређана деца, мала, још на сиси, коју матере нису могле, због ч |
сељаци, али, пошто се обогатише, њихна деца, особито те кћери, брзо изишле на глас.{S} Све су |
S} Још мање смрт да дође.{S} Чак почеше деца долазити и рађати се.{S} Али каква деца, какав пор |
отрчавали и улазили овамо код ње, чак и деца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то трчкарање свак |
.{S} Онако стари, падају пред њом и као деца захваљују јој на том њеном силаску међ њих.{S} Исп |
огу да се сасвим одвоје од рада, брига, деце, и осете живот.{S} И тада, пошто се и пре саме сва |
новац.</p> <p>Испред цркве од просјака, деце и залудна света не може да се приђе.{S} Црква, она |
куће а највише навала света: комшилука, деце, и старих жена, што почеше, као на свакој прошевин |
сталог комшилука, свађа, бој, или писка деце.{S} Чак се нико није могао похвалити да је могао ч |
Толико умоболних, узетих, толико рађање деце са отвореним ранама, умирање у најбољим годинама, |
S} Тада Софки би јасно оно силно рађање деце, ма да мужеви већи део живота проведу на печалбама |
у тој соби бити најмирнија, јер због те деце, неће смети као по другим собама сваки час и ма ко |
зима за себе, није удовац, још мање без деце, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} Софк |
комшилука жене на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, остав |
а се већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина, наследника, — он је дакле био пос |
се чочеци, праћени, опкољавани гомилом деце.{S} Али Софка је знала како нико не гледа у те чоч |
а се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, највише воли и да њега спрема себи за заменика.{S |
роши и имање сељацима да прода, а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како са млађим сином из |
почне да шапуће у себи:</p> <p>— Слатка децо моја! — И још ако тада примети како је Софкин трбу |
прату.{S} И кад год би Софка са осталом децом хтела из радозналости да оде горе и види га, па п |
S} Софка, покривена јорганом са осталом децом, која, навикнута, одавно би заспала, не би никако |
оме заврши, него се ето продужава њеном децом, унуцима, праунуцима.{S} И ко зна, нека њена чуку |
а њега слугу, већ тамо на „њих“, Софку, децу, кућу.</p> <p>— Кажи ономе слепцу (сину), жив да м |
Тетка, чувши, брзо би истрчала.{S} Њих, децу, одјурила би, а њега силом увукла натраг у његову |
морају из њихних кућа по неколико пута децу да шаљу по њих.</p> <p>Међутим сама Софка одавно с |
наге имали, женили своје синове још као децу, узимали за њих одрасле девојке, већ доста у годин |
и јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од имања само кућицу и виноград, а муж јој го |
својим мужевима, с којима су већ толику децу изродиле, тек тада први пут у животу виде, као да |
е себе, у сопчету, ућуткујући пробуђену децу, која леже испод <pb n="253" /> јоргана и, пробуђе |
а руку уз прозор, слушајући тихо дисање дечје, удишући онај мирис којим је била соба испуњена и |
.{S} И чисто јој тешко падао тај млечни дечји задах око ње, а још теже она хука и врева из њихн |
га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и послали, да га он води, а у исто време и да паз |
сељачку кућу и за таквог младожењу, још дечка, кога ће морати да учи како да се опасује и умива |
кром, његовим оцем, док је он био мали, дечко.{S} И Софка је осећала да од тога њенога признања |
<pb n="139" /> да га ижљуби.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нема још дванаест година, а |
асвим повратио у оно доба, када је, као дечко, тамо са оцем по тим хановима седео и живео са Ци |
здрав Тонету и његовој домаћици.</p> <p>Дечко оде.{S} Капија се за њим затвори.{S} Софка виде к |
жењеног (а оженио га, по обичају, рано, дечком) дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго није зад |
и.{S} На капији, поштапајући се и вођен дечком, појави се стари „деда“, свештеник Риста.{S} Гот |
по неколико рђавих грошева) даде бакшиш дечку, испоручујући поздрав Тонету и његовој домаћици.< |
се чак и звон чампара од чочека, и вика дечурлије, што је скакала испред њих.{S} Доле у дворишт |
ело.{S} И није се знало коме више да се диве, која је лепша, да ли мати или она, Софка.{S} А са |
ном лепотом, бујношћу прсију, косе, да, дивећи јој се, узвикују: „Ао, Софке!{S} Јао каква си и |
(онда је све из далека чисто заобилазе, дивећи се њеној лепоти), већ да ће је сад сасвим друкчи |
ко је већ она порасла и колико лепа, те дивећи јој се и загледајући је, само је потапша по обра |
чу Софка како он чисто покликну од неке дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</p> <p>— |
аственике био је он као неко вуче, неко дивље младунче, које они треба што више да припитоме, ш |
рима о њој, увек је био само као страх, дивљење и поштовање, а никад друго, као о осталим женск |
тве ради њега, губи све: и поштовање, и дивљење.{S} Једино ако она хоће на њ да се смилује, да |
м вратом.{S} Из целог њега била је нека дивљина и силина.</p> <p>Он сада већ није, као први пут |
гост купац.{S} Отац, пошто се испавао, дигао се око ручка.{S} Добро ручао, опет преспавао, и у |
м до скора слугама!{S} Зато је од свега дигао руке.{S} А могао је, само да је хтео, не признати |
али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.{S} Сав је зауд |
знегован, као да се тек сада из постеље дигао.{S} Њене сестре одавна то некадашње богаство преж |
ан, поче се пети.{S} Прву би ногу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешко ишло, док би |
ди она иста девојка.{S} Стоји на среди, дигла тас више главе и једнако пева.{S} Пева заносно из |
, кад би се, убијена и изломљена, једва дигла и изишла после тога у кућу, ушла у свекрвину собу |
Виде како иза ње свекрва, пошто се била дигла и запрепашћена почела десном руком да се хвата за |
о виде колико их њихови у кући не пазе, дигли руке од њих и у неко удаљено сопче метли их да се |
а њега, као на остале, слуге и чивчије, дигне руку — то није могао.</p> <p>А још када је син по |
тако подупрт, може одмах да је задржи, дигне.{S} И што год је ближе кући доводио, Софка је осе |
да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех нас |
ата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се опет врати, тамо, |
од ноћашњице, не може из постеље да се дигне.{S} И чим види Софку повезане главе, чела, и са м |
n="153" /> овамо на тершене код Софке и дигнувши руке, затуривши главу, запева тако силно, да а |
и на све се стране мешало са прашином, дигнутом услед поливања и чишћења испред дућана.{S} Сим |
мах све прихватише.{S} И жене око Софке дигоше се.{S} И оне одоше тамо, измешаше се са девојкам |
све.</p> <p>Сељаци немо, изненађено се дигоше.{S} Почеше да јој прилазе руци, али она не даде. |
ада се Софка, сасвим прибрана, умирена, диже на послетку и изиђе из курне, Симка јој ништа не р |
око себе, ма да је била добро обучена, диже се и пође.. </p> <pb n="213" /> <p>— Збогом, тато! |
а када да мисли.{S} Брзо се она прибра, диже.{S} И знајући да сад тек има да се покаже, намести |
брак захтева, морала сама младожењу да диже, распасава.{S} Није могао да се пробуди, толико је |
Бата се љути!</p> <p>Али тада се Софка диже и сама учини оно, што је осећала да треба да учини |
да треба да се ради и онда нека се сама диже, одлази, када он, свекар, сељак, не зна и неће да |
шти лишће шушти; из траве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис.</p> <p>А знала је како |
ло да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.</p> <p>— Леле, бато!{S} Куку, бато!{S} Ко ће, бат |
ет, једнако обучена у свечано, главе не диже од спремања колача, туцања шећера, пржења кафе: по |
топлу воду и сапун.</p> <p>Софка се не диже из постеље.{S} Грозница је ухвати.{S} Дању ништа з |
то бар тада не би паметна?{S} Што се не диже и заједно са њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, |
међ јастуцима, онако раскомоћена, и не диже, не прилази, још мање му одговара, нити се смеје — |
а.</p> <p>Тако седећи не помаче се и не диже главу, ни кад уђе њихова жена са послужењем.{S} На |
вори.{S} Софка виде како јој се мати не диже, већ остаде тако једнако седећи, гледајући замишље |
с муком задржавала, док на послетку не диже руке од њих и готово само са Софком остаде.{S} Али |
ина почела од њиног силног трчања да се диже, колеба, а још ништа не почиње.{S} Јер, још свирач |
ва мало.{S} Брзо се као умори и онда се диже и одлази другој комшиници.{S} Тако целог дана иде |
изађем.{S} Ох, црна ја!</p> <p>Софка се диже.{S} И, осећајући такву снагу, такав бес, чак и мрж |
uote> <p>— Тето, хајде!</p> <p>Софка се диже.{S} Осећала је да неће моћи издржати, да ће пући.< |
е су такође били наместали, неопажен се диже, и сиђе доле.{S} Кришом Магду замоли да му доведе |
ле већ прибрана на све, готово мирно се диже и оде, да отвори.{S} Магда, овамо у кујни, три пут |
велике гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже журно — и то не средином калдрме, већ крајем, као |
ене.{S} Али она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак |
, али јасно гледајући, ипак се уплашено диже испред ње, упита је, као умиравајући је:</p> <p>— |
p> <p>— Иду младожењини! — она се одмах диже, и пође са Магдом.</p> <p>И идући преко баште чула |
оново изнесе у кујну, мати јој се одмах диже.{S} Одмах поче да се скида и раскопчава, наредивши |
у у том „хоћу“, наднесе се над Циганина дижући руке, којима би га смождио, само да се овај опет |
Сва се унесе у посао.{S} Целог дана не дижући главе ради.{S} Мати једва би је одвајала, да руч |
ћи прса, да би од бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже и сигурније корача, брзо пр |
том, сва узрујана и готово полусвесна, дизала би се, излазила, ишла иза куће у двориште, у пус |
погледом, од чега би се Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по леђима јежила.{S} Држећи расп |
драганости и среће чисто руке више себе дизала и у мало на сав глас не певала.{S} Али то није с |
свирачи више приближавали, све више се дизала граја:</p> <p>— А, бабо, бабо!...</p> <p>То се о |
вучен, савијен и заспао.{S} Софка би се дизала.{S} С муком би распремала постељу.{S} Затим би у |
ељака.{S} Из чаршије се све више и више дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и на све |
бог њих шалваре нису додиривале земљу и дизале прашину, попе се горе, матери. </p> <pb n="79" / |
у изнад главне чаршије, пазара, само се дизао и лелујао облачак од прашине.{S} А доле, из куће, |
рну зору, чим би се истрезнио, одмах се дизао и одлазио натраг, у хан, село.</p> <p>Софка, кад |
умљена од ужаса због тих слика, поче се дизати, и као бежећи из собе хуктати:</p> <p>— Боже!{S} |
рстима.{S} И због тога коса јој се поче дизати, и по челу свуда је хладан зној пробијати.{S} Об |
стати онаква, него ће све већа бивати и дизати се а не можда, као што је свет мислио и надао се |
/p> <p>— Ћути, алате!</p> <p>И пусти му дизгин.{S} Алат појури гризући узду и измахујући њом, а |
и, осети на коњу сигурно, утопљено, узе дизгине и, прекрстивши се, а не руковавши се са Софком, |
n="154" /> <quote> <l>Јао, јао, јел’те, дико, жао?</l> <l>Јел’те жао, што се растајемо </l> <l> |
риче:</p> <quote> <l>„Јао, јао, јел’те, дико, жао,</l> <l>„Јел’те жао, што се растајемо.</l> </ |
тад нову песму: </p> <quote> <l>„Жали, дико, и ја ћу жалити.“</l> </quote> <p>Одмах све прихва |
/p> <quote> <l>„Да знаш, дико, да знаш, дико,</l> <l>„Како венем за те.“</l> </quote> <p>Па одј |
звоно одјекну:</p> <quote> <l>„Да знаш, дико, да знаш, дико,</l> <l>„Како венем за те.“</l> </q |
ла да осети оволику загушљивост, задах, дим дувански, те би отворила, да проветри.{S} Али кад < |
кривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са Јусуфчићем з |
е подизао и расплињавао оквашен, угашен дим, који је већ мирисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне |
, разграђујући је, бацајући са ње кров, димњак, настављао је. — А ето и твоја глава! — И од бес |
, одозго није заклопљена кућним кровом, димњаком, већ као да се све то око ње, заједно с њом, к |
покровом од кућних кровова, изрешетаним димњацима и високим дрвећем, како се испред њега, по па |
им неколиким већ наериним али окреченим димњацима и са опраним <pb n="75" /> прозорима и орибан |
ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци им динар и викну доле ка кујни:</p> <p>— Жене, ракију за ч |
н тиме, хотећи да је уплаши, поче да је дира и као отурује од Софке.</p> <p>— Ја, шта ћеш ти мо |
.{S} Томча, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју да му поручују и прете, дакле да в |
го оцу поручи да је више никад за то не дира, да је остави на миру и да је њој овде „добро, сас |
скрену.{S} Све које су лежале радосно, дирајући је, дочекаше је и начинише јој у средини места |
е певала и бацала тас.{S} Бесно грлећи, дирала је:</p> <p>— Миту, Миту овој пуштајте!{S} И одје |
ане и љубљене, на сав глас, раздрагано, дирале су Миленију:</p> <p>— А Миленијо!{S} Ах ти, мори |
ила на све равнодушна.{S} Ништа је није дирало.{S} Ни када уђе у кућу, ни када виде горе осветљ |
ко врати, могао приметити, ако би их ко дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да је све у ред |
се, као да је изведе из забуне, поче је дирати: </p> <pb n="131" /> <p>— Не плачи, бабо!{S} Да |
љену, гурајући увучен не шип него читав дирек, није гледао ни како му је била колија пала, те о |
упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што ја |
о промуца <pb n="217" /> и довуче се до дирека кућног и поче се уз њега леђима, главом уздизати |
.{S} Уза страну куће о сниској стреји и дирецима биле су обешене и поређане лампе, да би се вид |
тремом око себе, старим кровом, старим дирецима, нагорелим од многих свећа, патосана оним широ |
дворишта.</p> <p>Још мање је непријатно дирну, нити се стресе, како се бојала, када испред капи |
главе на руку уз прозор, слушајући тихо дисање дечје, удишући онај мирис којим је била соба исп |
<p>Чу га како се овамо к њој враћа.{S} Дише толико, <pb n="210" /> да се Софки учини како се ц |
ао свој, не био слободан, није могао да дише, глас није имао свој, ни покрет, ни очи, ни поглед |
ове власти и надзора, могле слободно да дишу, крећу се и живе.{S} Била је готово срећна због то |
не смејући ни да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с једне стране, поређани у столове, а „њег |
ово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око очију и обрва.{S} Тресе се од старости и је |
варе, јелеке од свиле чисто боду круте, длакасте хаљине њихне.{S} Жене, сасвим ослобођене, поче |
дирују и боцкају по врату и по образима длаке од мужевљеве главе, која је, као у сваког детета, |
ада за прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четвртасту и широку кост.{S} Затим она вид |
нежним прстима и са још нежнијим, више длана облим и пуним чланком руке, који је показивао сву |
ежно, уздрхтано, својим већ спарушканим длановима.{S} Софка се због тога осети тако потресена.< |
ту његову лаку руку, са већ спарушканим дланом.{S} Али је за њега то била највећа срећа, а особ |
то на рукама не носе, и као кап воде на длану не чувају.</p> <p>А да је заиста сва та њихова љу |
а.{S} А изнад свега чуло се једнако, из дна кујне, око огњишта, хркање Магдино.{S} Она, као уве |
ње, ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дна душе упијање једно у друго...</p> <p>Зато је она ту |
јаче ширити.{S} Све, као уморивши се од дневна рада и свршивши што је требало, почеће да се пов |
Софка осети како јој кроз грло, чак на дно срца продире.{S} Али и она се прибра.{S} Не устукну |
ојим тешким, масивним, црним и зарђалим дном, које, када би фењери одозго пали, чисто би пробил |
о што су дани пролећа пред Ускрс.{S} На дну степеница, одмах до кујне, седела јој је мати, и ка |
ва врата, тешка, пуна влаге, стара, при дну сва иструлела, отвори јој Циганка.{S} Она са Симком |
био округао, са старим каменовима а при дну, около, сав мемљив и влажан.{S} Горе, испод самог к |
камењена.{S} Једино из оног тамо кута у дну дворишта, где се сливала и скупљала нечистоћа, зауд |
прозоре једва допирати светлост, тамо у дну трептати онај велики куп жара, испод миндерлука бит |
Магда, и за чудо сасвим као што треба, до грла забрађена новом шамијом и са закопчаном кошуљом |
детињим.{S} Особито му је била сниска, до коже ошишана детиња коса изнад испупчена чела.{S} Ма |
<p>Али то за њега овамо, пред вратима, до самих Софкиних ногу, више ништа није било.{S} Између |
вим је њен.{S} Ни о чему другом не зна, до само о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада дознао |
ла се ширећи задах.{S} А он, младожења, до њених ногу, готово на голом поду спавао је.</p> <p>К |
то остала а вредела, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p>И када је Тоне доша |
љати по дворишту, а највише око капије, до које је ипак допирао жагор, који је храбрио.{S} Али |
ебрне сахане и златне зарфове.{S} Доле, до капије, утврдио бињиш од мрамора, са кога је узјахив |
ајвећа, сада ево због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену матер |
из Страшнога Суда.{S} Овамо испред ње, до самог лица јој, издизао се висок иконостас, окићен п |
мирно и прибрано седела иза Софке горе, до самих врата велике собе.{S} Софка, и ако је одавна с |
а испунио би целу кућу, чак овамо горе, до Софке.</p> <p>Она, задижући шалваре, да јој не би см |
ице!</p> <p>А то Софку највише потресе, до срца је расплака, јер у том његовом унезвереном дрхт |
лече.{S} А највише их је било иза куће, до самих прозора велике собе, јер ту су сасвим одвојени |
а, ипак побеже горе.{S} И тамо, у соби, до прозора, на миндерлуку седе међ црвене и меке јастук |
ли сина, своје дете јединче, и колико, до ког времена плакала; како је била обучена.{S} А наро |
скање, ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дна душе упијање једно у друго...</p> <p>Зато је она |
соби, не седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали |
једнако свећа у оном попрсканом чираку, до свеће стоји тепсија са јелом, пићем, што би свекрва |
ибра.{S} И као не знајући <pb n="88" /> до тада колико је већ она порасла и колико лепа, те див |
јако грлио новога пријатеља, Марка.{S} До речи није могао да дође.{S} Као да никако још није в |
ести и скамени шум испред њене собе.{S} До собњега прага чуло се како се нешто ваља, кркља.{S} |
алеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме |
ма, и у спаваћој антерији без бошче.{S} До ње је лежала постеља, забачен јорган, изгужван чарша |
како се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкину љубав понова би је нудила |
све свукле, готово све отишле у амам, а до њених ногу једина остала баба Симка, па и она већ го |
шамдуд са рачвастим кожастим стаблом, а до саме капије бињекташ који је био истина пропао у зем |
да су се они женили, и зато су им једва до кукова допирале.{S} Али зато опет од кукова до пазух |
ва допирале.{S} Али зато опет од кукова до пазуха сви у кожним, богатим, изрецканим и окићеним |
ово сам.{S} Софка и Тодора испратише га до капије, и одгледаше како поштапајући се, пресамићен, |
2" /> већ на сточићу, примакнувши му га до колена, поређала пет шест чашица, а мати такође, чим |
најбоље и најугојеније јагње, одмах га до капије, испод шамдуда, окачивши омчу од старог неког |
запарложени.{S} Од винове лозе ни трага до само голи и рачвасти кестенови.{S} Једина њива, што |
идећи га расположеног.{S} Јер због њега до тада нису смеле да се појаве.{S} И која би баш морал |
никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда била у ста |
имају тамо на граници и у Турској, и да до капије, са лица чаршије, подигну велику лепу кућу.{S |
ина, и, са њом, тако неко чудно, никада до тада неосећано осећање.{S} На ужас осети како јој се |
, обузело оно „њено“.{S} Али као никада до тада, одједном поче осећати: како је почиње за срце |
атку, велику вечеру, — зар је њима сада до јела — него, као да се не може без њих, тих стараца, |
махалу и опет се враћа кући, опет седа до огњишта, шара по пепелу, кува кафу и срче је полако, |
е Софкин трбух мало већи, како ће можда до године и унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} И оту |
нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, зар |
они знају“.{S} И онда оно, у шта Софка до тада није могла да верује, она прича о њиховом чувен |
?</p> <p>— Ево ме, тато! — Дотрча Софка до њега и <pb n="176" /> пољуби га у руку.{S} Он као да |
е око њега и као обгрљавајући га, могла до самих му уста чашу приносити.{S} То је дочекивано од |
ценим ружама, а особито ниским јабукама до земље са нежним плодовима, које су само по неколико |
а и јатаганима и у тешким јаким чизмама до колена.{S} Од тада Турчин, заптија, није смео поред |
ајући шта би друго, од страха, изваљена до свекровог места, уз трпезу, сва је цвокотала и грчил |
.{S} Одело, почев од најмањег детета па до најстаријег, све би се изнова кројило.{S} Чак би се |
а да је срећна.{S} Целог дана, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ће и што више до |
рци на кадионици.{S} На доња уска врата до певнице изиђе клисар носећи налоњ и венчане, искићен |
/p> <pb n="129" /> <p>У то Марко дојаха до прага кујнског.{S} Стана, његова жена, изиђе и придр |
рут уквашен.{S} Слуга за то време отрча до капије, отвори је, и оста да држи разјапљена крила.{ |
д тога што кува, почеше отварати ковчег до зида.{S} И подупирући својим главицама његов велики, |
тране по вароши као последњи пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, |
рукама у пазухе.</p> <p>Арса, што никад до тада, опи се на мртво име.{S} Није хтео више ништа д |
ући кроз мрак поједине предмете, шамдуд до капије, степенице, испод њих врата подрумска, као са |
ривала бошчом, пребацивајући је на себе до испод лица.{S} Она то никад није радила.{S} Ако би с |
/p> <p>Софка само поникну и готово паде до његових ногу.</p> <p>— Ох, тато, тато!</p> <p>Брзо и |
ор, она, држећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у плач.{S} Симка, када то виде, брзо с |
— Хајде!{S} Немајући кад да чека, стаде до врата журећи их, и Марка и саму њу. — Хајде, хајде, |
ој ми се, кћери!</p> <p>И кад је доведе до саме куће, прага кујнског, он је онда предаде женама |
не радује се.{S} И још када Симка седе до ње прекрстивши ноге и једнако пушећи и пијући ракије |
p> <p>— Седи, седи, чедо!</p> <p>И седе до ње, али подаље.{S} То Софку још више уплаши, јер вид |
осети се слободнија.{S} Још једном оде до капије и, пошто се понова увери да је заиста добро з |
ју, враћа полако и чисто тешко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену и упу |
ао! — предусрете га мати.{S} И кад дође до ње, брзо му изнесе троножну солицу, да седне.</p> <p |
во у руку, пође вратима — устаде и дође до Софке.{S} Тако чврсто стаде, да му чизме зашкрипаше, |
од ње кључић.{S} И заиста док она стиже до куће, он већ отуда изнесе један ћемер.{S} И онако пр |
ушује га са свију страна.</p> <p>Долазе до степеница.{S} Он застаде гледајући горе, где га приј |
о и бришући руке о кецељу, допраћала је до самог капиџика и суседне баште једнако намештајући ј |
у чираку, више њене главе, догорела је до дршке чирака и расцветана гасила се ширећи задах.{S} |
ина њива, што остала а вредела, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p>И када ј |
ећи их да бар од Софке крију и штеде је до последњег тренутка, саопштавала им ту црну, кобну ве |
служи, и да се не би уморила, посади је до себе.{S} Софка, седећи до њега, сасвим се ослањајући |
ученост престајала и сав живот, који је до тада био ограђен и спречаван и угушиван мећавама и х |
Софка изиђе заједно с њоме и испрати је до капије.</p> <p>И кад за њом и Магдом затвори капију, |
до само о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада дознао и осетио, то је само од ње.{S} И сада ве |
почео обезумљивати:</p> <p>— Ако му је до тога, — беснео је, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} И о |
вирци, песми, чека.{S} И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик његова тела, и |
авно поливено и почишћено.{S} Од капије до куће белила се калдрмисана путања.{S} Из кофе на бун |
се од њих није женио ни удавао друкчије до овако!{S} И сам он, кад се венчавао, венчавао се виш |
е свога хаџилука, све то богаство, које до тада лежало скривено и нагомилано по подрумима, амба |
н.{S} А из те собе још се ништа не чује до само шуштање хаљина, силно ударање пете о земљу, о п |
рдним маљама по среди, које су допирале до његова кратка, здепаста и гола врата.</p> <p>Тако се |
ји је већ мирисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у оној великој соби, Софка је већ спремна и о |
м постане човек), чим је погледа, стане до ње, не зна шта ће од среће и радости.{S} Одмах тада |
Од паре, топлоте, распарене и омекшане до костију, да излуде од беса, певале су.{S} Амам бруји |
А а... још је то ту!</p> <p>Када приспе до Софке, она, узимајући својом ознојеном руком његову |
оно му све јасније, све силније допире до ушију.{S} Изгледа да му таванице, греде, црепови и с |
} Само је њега осећала, како јој допире до испод пазуха.{S} И никако није могла колена да му са |
у кроз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укроћива |
>XIII</head> <p>После прошевине, све се до ситница дознало о њима: нарочито о њему, газда Марку |
што промуца <pb n="217" /> и довуче се до дирека кућног и поче се уз њега леђима, главом уздиз |
греши.{S} Брзо, смејући се, ухватише се до ње друге и почеше да је поправљају.{S} И она се брзо |
е да чине; и то са њоме, са којом су се до скора с толиким поштовањем и љубави опходили?{S} А с |
заноси, игра, чисто суревњива, одмах се до ње ухвати.{S} Али и остале тетке, мати јој, не дадош |
мшиници.{S} Тако целог дана иде од куће до куће, провлачећи се кроз капиџике.{S} Изреди целу ма |
ампом, коју је Софка узела са столичице до собњих врата и држала је и више своје и више његове |
неће знати добро услужити, готово клече до Софкиних ногу и, пошто два и више пута и то пред сам |
ше се пред Тодором и збише се и стадоше до зида уз капију.{S} Чочеци скидоше чампаре, па и они |
и могао се осећати потпуно слободан, и до миле воље остављен самом себи.</p> <p>Зато су те зим |
ке јој угураше упаљене кумовске свеће и до ње, тако исто пред двери, такође са упаљеним свећама |
ђ собом, њихова цика, и они, иза куће и до прозора, на земљи, поређани, од умора поспали сељаци |
ући да мора између ње и њега чак доћи и до тога, једнако притискује главу рукама, и јечи:</p> < |
ујнска напукла и стара врата продирао и до ње овамо, у собу долазио, и гледајући кроз собњи сни |
је она отуда виче.</p> <p>— Софка, иди до Аритонових и зовни Ванка!</p> <p>Софка оде и убрзо с |
друге газде и учиниле, те поново дошли до већ проћерданог и продатог имања.</p> <p>— Ех, зар д |
од како је дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа није јела.</p> <p>— Па хоћеш да ти донес |
о од свих криком и урнебесом.{S} Цигани до неба извијали су зурлама.{S} Марко им је бацао читав |
овима из подрума довлачило и ту у кујни до зидова ређало, остављало, да би било на домаку руке, |
а би га сасвим уверила, мораде издржати до краја његов грозничав поглед.{S} И он по том њеном ј |
авдати одлазећи.</p> <p>Мати га отпрати до капије, а Софка оста у кујни перући шоље.{S} Али она |
.{S} И Софка виде како он, кад је осети до себе, и то овако на само, у углу собе а још опкољену |
ла, посади је до себе.{S} Софка, седећи до њега, сасвим се ослањајући лактом о његово колено, н |
афом.{S} По цео дан тако проведе седећи до огњишта у кујни, нагнута над њим, чепркајући машицом |
вала...{S} Узми, узми још.{S} И клечећи до Софке држала је на прстима уздигнуте руке ту велику |
спустиће се овака прилика, неће се доћи до новаца, и то оваквог, великог, многог новца, какав с |
зу опанке и поче, задижући и загољујући до колена ноге, да чисти сламе из ногавица.{S} У том ве |
у собу, пазећи да се лампа на столичици до врата собних не угаси и да онда газда излазећи не на |
се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је заиста |
о је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{ |
се по глави и врату, заждио би онда чак до капије, да би се исто тако опет отуда вратио, још ја |
Турске.</p> <p>Коњ алат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четвртасте главе, са памет |
праћене и одгледане са њихне капије чак до на крај улице, ушле су у ону уску, криву улицу, која |
опшивене модрим ширитима, допирале чак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре |
својим крутим футама, још крућим и чак до пета дугачким новим кошуљама, а опет свака са око па |
ви, с друге стране, збијени, и тамо чак до самога улаза.{S} Поче осећати како је боле ноге, осо |
, Софкице?</p> <p>— Дај ми шал!{S} Идем до куће, нешто сам заборавила. </p> <pb n="111" /> <p>Ј |
кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Шта ти, мори, |
коју је толико пунила, и опијала својим до лудила страсним жељама и осећајима.</p> <p>А оно — ш |
заклиње, свађа и то с ким? — са својим до скора слугама!{S} Зато је од свега дигао руке.{S} А |
свод, гвозденим прозорчићима, поређаним до испод самог крова, изгледала је тако хладна, као ска |
тајанствених очију, са јасно изведеним до на крај чела дугачким обрвама и густим као сен трепа |
еликим новим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са великим земљаним |
ни испраћала, јер да је излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући се, морала да осети ов |
<pb n="149" /> <p>Софка, са баба-Симком до себе, онако одвојена, на најлепшем месту на душеку к |
он, одлазећи и праћен Софком са свећом до капије, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, п |
капију, донесе нарамак дрва и седе и он до огњишта.{S} Разузури се.{S} Изу опанке и поче, задиж |
или са осталим женама здрави, а не, као до тада, да и не застајкујући и не гледајући ни ко је т |
могла да заспи, јер би једнако допирало до ње одозго, кроз таваницу, његово поцупкивање.{S} Па |
, зурлаши, бубњари; а спроћу њих, овамо до кућнег зида, клечале су жене, већ засићене јелом и п |
убота или какав празник, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто а највише брашн |
ароши, по чаршији, и онда све њој овамо до ситница причао.{S} Она је од њега сазнавала каква је |
и, снажити и отуда кроз ту тишину овамо до ње продирати.{S} А та ће се тишина све више, све јач |
епота изгледа да је била и трајала само до венчања, свадбе, а после одмах усахла, спарушила се. |
епенице, које воде на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рачвастим кожастим стаблом, а |
цане пресавијене јастуке.</p> <p>А тамо до врата, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва држе зур |
е како је испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе стране било пуно света.{S} Све се капи |
гробље, па је, враћајући се отуда, што до тада никад није чинила, наилазила неку своју сељанку |
ом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.{S} Сав је заударао на бурмут, |
ећи особито у ону велику, очеву, у коју до сада нису смели да привире, и са насладом отуда собо |
јој, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до друге улице, црномањаста, сува, која је одавна остал |
он тамо неком кућу продао.{S} Отуда му до сада да шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада |
доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвршавале што треба: |
да жале за њихним лепим телима, која су до сада по њима лежала...</p> <p>И та се топлота и пара |
кије?</p> <p>Стакло са ракијом, које су до тада његови од њега крили, једва му давали по коју ч |
те, седела је у малој собици на кревету до прозора, да би могла отуда, кроз баште, све овамо ви |
а прстима уздигнуте руке ту велику чашу до самих Софкиних уста, да она, пошто поједе залогај, с |
луку, ограђеном зидом и тополама, одмах до реке, пуном свежине и хлада, чак и зиме усред лета, |
пред Ускрс.{S} На дну степеница, одмах до кујне, седела јој је мати, и као да јој је било хлад |
ркви једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да је, и нико сем њих не сме |
еви.{S} Штале, што су биле испрва одмах до куће, све су се даље иза куће помицали у крајеве, да |
х они не поје као други.{S} Доводећи их до каменог корита бунарског они, као да то нису коњи ве |
кање на женскињама од тешких и дугачких до испод појаса низа од посребљеног старинског новца; ј |
а разабрати, ништа разликовати, ни род, доба, године.{S} Отуда онда оне невероватне приче, глас |
ила честа.{S} А највише су падала у она доба годишња, када је некада, још као млад, ишао на та |
слиш ништа не чујем и не видим?{S} Које доба беше јутрос, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које |
, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које доба — ишчуђавала би се она упорно. — Дете рано дође, л |
чи шта је са њима, са оцем, кад, у које доба и зашто опет отишао, она, да би све те одговоре из |
ру њега већ није било.{S} Ко зна у које доба ноћи, у зору, отишао опет натраг.{S} Али што Софку |
мушке по кући — не гледајући ни род, ни доба — освојити и залудити.</p> <p>Тако и мушки; и они |
, чорбама и зачинима и тек једва у неко доба ако се пређе на само јело, праву вечеру.{S} И као |
, видело се да се сасвим повратио у оно доба, када је, као дечко, тамо са оцем по тим хановима |
била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек осећала би себе како је сва врела.{S} Из уста |
е развије, пролепша, и постане истински добар, виђен и чувен.{S} Све ће то њено бити, као што ј |
кше, топлије и утутканије.{S} Цела кућа доби други изглед.{S} И сама кујна, са новом полицом и |
а и стегнута новим кровом, дође лепша и доби онај сеновит израз.</p> <p>Колико пута би Софка ст |
{S} Кроз прозоре више ње, играјући се и добивајући ружичасту боју од црвених ћилимова, трнула ј |
у доле, у кујни, од <pb n="83" /> Магде добивала колаче и црвена јаја.{S} Мати, сва срећна, слу |
а, јер је увек од њега такве одговоре и добивала, враћала би се пресамићена у кућу хукћући:</p> |
а у ствари више давали, него што од ње добивали, као знак благодарности, што им је земља, коју |
, не забораве их где и изгубе.{S} Сваки добивени новац од ханова њој би предавао, да она тамо у |
препокриван сад, сигурно од оног новца добивеног за њу, падоше јој у очи нове ћерамиде, које с |
све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка добила мужа, своју кућу, па већ почела да се гоји; и на |
е то од Софкиних пара, што је од свекра добила.{S} По цео дан би био код куће.{S} Или се шета, |
остале усрећила.{S} Кућа се повратила и добила онај њен некадањи, стари, сјајни, толико чувени |
јан, као сваке суботе од бакшиша што је добио, слушајући по пијаци и чаршији.{S} И пошто је дол |
че показивати од кога је и колико данас добио.</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p> <p>Али видевши к |
не продаје за онолико колико кошта, за добит, него више да му се као сваком новајлији, особито |
равдали тај силан новац, што ће од њега добити, није се смело са венчањем брзо свршити.{S} Мора |
тобож Софку код њега да пањка:</p> <p>— Добра!{S} Цело јутро јури и трчи кроз башту.{S} Не могу |
>— Па како си ми, Софкице?{S} Јеси била добра? — сагињући се к њој тако расположен, застајао би |
ла а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сада ето тај Софкин просилац, тај Марко, |
<pb n="47" /> провести, што више јести добра јела и носити што лепше хаљине.</p> <p>И чим би п |
гошћењу, чашћењу, и као такве, богате и добре, памти их и сећа их се.{S} А поред тога зато су с |
већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгледале незгодне, што учкур и но |
век бивају почашћивани љутим ракијама и добрим пићем и кафом.</p> <p>А када дође слава, Ускрс, |
другог, па чак и своје жене.{S} И онда, добро нахрањени, а већ исушени од силних толико уздржав |
} А знала сам ја, да од њега шта друго, добро какво, и не може бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S |
о ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро нам дошао! — предусрете га мати.{S} И кад дође до |
је и нареди јој да стоји с поља и јако, добро да држи застирач, како се не би ништа видело.</p> |
ја да учиним, послушам.</p> <p>— Добро, добро.</p> <p>И не могући да издржи, док не оде и не из |
тку, за чудо, та њена грозница, болест, добро јој дође, особито што се, због тога, избегоше сви |
че се он нећкати — то би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па ка |
ошто се испавао, дигао се око ручка.{S} Добро ручао, опет преспавао, и у мрак, у вече, чак сиша |
ељак од навише зачешљане косе.</p> <p>— Добро, чедо! — увређено јој одговори.{S} Али се трже, к |
ту сам ја да учиним, послушам.</p> <p>— Добро, добро.</p> <p>И не могући да издржи, док не оде |
у руку и љубећи је, ослови га:</p> <p>— Добро дошао, тато!</p> <p>Он као устукну.{S} Али се при |
псије.{S} Софку, чим то чу од матере, а добро је знала шта то значи, почеше те тепсије као неке |
итање овде.{S} И оно прасенце гледај да добро уредиш и донесеш, да не заборавиш!</p> <p>— Хоћу, |
а да од укућана ко не примети; па онда добро да руча, вечера, и то слатко, облапорно, да би по |
ју да то изврши, како он хоће и нађе за добро.{S} Он би то брзо извршивао.{S} Митом, чиме се на |
купљајући одело око себе, ма да је била добро обучена, диже се и пође.. </p> <pb n="213" /> <p> |
, као да је само њен син, и само му она добро жели.</p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чуо га |
е и, пошто се понова увери да је заиста добро затворена, поче се враћати мало умиренија и стало |
и него туђин, — одахну мати.</p> <p>— Е добро.{S} Хвала ти! — настави брзо Тоне. — Само, снашке |
кама поче показивати стакло.</p> <p>— Е добро, пи!{S} Па када нестане, тражи још.</p> <p>Свирач |
а и већ своје куће да се нагледа, да је добро запамти, да је сву онако у наоколо, са комшилуком |
он се само за њену љубав вратио, да је добро удоми.{S} А то што је даје за младожењу, који је |
ћи како није лепо опасао појас, није се добро закопчао, почела би га сама дотеривати, и то више |
узјаха поче се утопљавати, заогрћући се добро гуњом, увијајући ноге, колена и пробајући фаље на |
жи разјапљена крила.{S} Томча, пошто се добро уви, осети на коњу сигурно, утопљено, узе дизгине |
Па снашке, — поче се он нећкати — то би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја не |
задовољна, јер можда је она неће знати добро услужити, готово клече до Софкиних ногу и, пошто |
{S} Вео јој се закачи за праг, и то јој добро дође.{S} Застанувши, мало окренута у страну, са у |
пче, с високим потпетицама, које су јој добро чиниле, јер јој због њих шалваре нису додиривале |
и, склањали се и гледали да је само њој добро.{S} Могла је да готови јела каква је хтела и коли |
на миру и да је њој овде „добро, сасвим добро.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101 |
ти јављање о себи, можда би било сасвим добро.{S} Али се и то свекрово поче као заборављати.{S} |
ју, кад по имену зове, не зове за какво добро.{S} Сигурно муж њен нешто скривио.{S} Или новац, |
код Софке, сутра, цео дан, било је тако добро.{S} И Софка зато доцније целог живота није могла |
има веша и распоређује.{S} А то је било добро. <pb n="92" /> Прво, кад се пође, да се може одма |
о код ње, чак и деца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то трчкарање сваки час и загледање у њу т |
} А друго што се знало да сама она врло добро зна какав би због тога лом и несреће настале.</p> |
p>Не гледајући ни какве су, ни да ли су добро, као што треба, обучене, потрчаше обе, и Софка и |
би мене хтела пустити....</p> <p>— Баш добро.{S} Боље ти него туђин, — одахну мати.</p> <p>— Е |
да је остави на миру и да је њој овде „добро, сасвим добро.“</p> </div> <div type="chapter" xm |
сле, бар их она, овако мала, има онда у доброј успомени по њиховом добру, по овом њиховом гошће |
патроната над црквом, над каквим општим добром, биран је и по један члан из њихове куће, и то н |
— Ја, газда, ја...</p> <p>— Можеш ли? — доброћудно га поче питати ефенди Мита. — Како си?{S} Им |
S} Он, само да би његова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуш |
, има онда у доброј успомени по њиховом добру, по овом њиховом гошћењу, чашћењу, и као такве, б |
сно, што никад од Магде није чула какву добру реч о тамо њеним синовима, снајама на селу; па он |
Софка, и он, тобож његов зет, балавац, довде <pb n="243" /> довели, да ето он, он, ох, он, тра |
ке оде, врати се код Софкиних, да отуда доведе пријатеља, ефенди-Миту.</p> <p>Стана, тек када о |
е, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад је доведе до саме куће, прага кујнског, он је онда предаде |
гласом наређује:</p> <p>— Нека се ида и доведе Аритон наводаџија.{S} Нека он оде код газда-Марк |
сиђе доле.{S} Кришом Магду замоли да му доведе коња.{S} Само га Софка опази.{S} Истрча за њим.< |
мак, који је још под дедом Софкиним био доведен са села.{S} Он се после толико извежбао у рачун |
е, већ као велика, заостала девојка, ту доведена.{S} Са њоме имао само једно дете, сина, који с |
ни суседима, особито девојкама, које су доведене, да тако преко зида гледају Софкину свадбу.{S} |
пред двери, такође са упаљеним свећама, доведоше њега, младожењу.{S} Испод очију, кроз крајеве |
егов зет, балавац, довде <pb n="243" /> довели, да ето он, он, ох, он, тражи, и то од кога!...{ |
>Али у том одоздо дете, које га је било довело, поче да виче: како је време да га води натраг.{ |
вим унесрећио, заробио, убио, што ју је довео овамо, код њих.</p> <p>И то је чинило да Софка, и |
оде код газда-Марка.{S} Нека му јави да довече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада та |
кажу.</p> <p>— Здрав је, здрав, дедо! — довикивала би му Тодора око ушију. — Ето пре три дана п |
нагласом.</p> <p>— Софке, удара неко! — довикну одоздо мати.{S} Софка остави чишћење и поче сил |
8" /> од њих.{S} Он онда из подрума сам довлачи пиће, вино, али највише ракије.{S} И закрвављен |
једнако у великим котловима из подрума довлачило и ту у кујни до зидова ређало, остављало, да |
ховим, али берићет се није, као некада, довлачио сав; већ једва нешто, ко зна који део.{S} Више |
е.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, да, доводећи купца и продајући последње, чини то још са сви |
идела како их они не поје као други.{S} Доводећи их до каменог корита бунарског они, као да то |
а опазити Арса, који му се приближаваше доводећи алата.{S} И да се не би овај досетио, Марко то |
во један чивлук отишао откупљујући је и доводећи натраг.{S} И после, да се све то сакрије, удал |
ту ракију, осећајући како је ова пали и доводи у неко лудило од болова, насладе.</p> <p>Сутра, |
примати код куће, правили читав лом.{S} Доводили чочеке из Скопља, метере, зурлаше из Масурице, |
внији оцењивач женскиња, које би бегови доводили за себе.</p> <p>Доцније, када је требало да се |
држи, дигне.{S} И што год је ближе кући доводио, Софка је осећала како је све узбуђенији.{S} Чи |
љани.{S} Свакога од њих Арса би редовно доводио овамо код ње, и они би се после с муком, гошћен |
и из хаљина, све то сада <pb n="165" /> доводити у везу са сутрашњицом, са тим њеним мужем, прв |
његов газда посвршава одређене послове: довољно насече дрва, са чесме у великим судовима донесе |
Турску и нађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само види: да је здрав, да не леж |
вету дала времена да је већ овако упола довољно виде, те да се после не пренеражују и зачуђују, |
она тада баш не поклекне, не покаже се довољно срећна, весела.</p> <p>И заиста не посрну, пока |
ху имаш!... — Али, као да му то не беше довољно, застаде и гледајући је одозго, светло, настави |
давао силу, одбрану, безбедност.{S} Јер довољно је било рећи: „Ово је газда-Марков стриц, деда |
и сву кураж и бризнути у плач пред њим, доврши брзо:</p> <p>— Ја не могу и нећу за таквога да п |
p> <p>Узалуд Ахмет, пренеражен, цео фис довукао <pb n="136" /> к себи, да му Јусуфчића дан и но |
, на по пута стала, устукла.{S} Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушајући |
в! — Једва што промуца <pb n="217" /> и довуче се до дирека кућног и поче се уз њега леђима, гл |
осећала и разумевала све шта се око ње догађа, тако је исто знала и за себе, шта ће с њоме бит |
знала је и за све остало што се око ње догађа и збива.{S} Особито оно отимање родбине око ње, |
едосећања несреће која већ почиње да се догађа.{S} И зато су око Софке трчали сви и као улагива |
Све што се сад око ње по кући, дворишту догађало, за њу није постојало.{S} Она је једино знала |
њу, то излагање пред светом у цркви, на доглед, подсмех свих.</p> <p>И што је још више охрабри, |
ко први људи из вароши целу ноћ преседе договарајући се, а на послетку увек њему остављају да т |
њу и кићењу соба по неколико би се дана договарало.{S} Одело, почев од најмањег детета па до на |
што је не исече.</p> <p>И не смири се, догод му не јавише да су је на коњима — а све кришом но |
е, по обичају Софка не сме да прекорачи догод свекар не баци у њега дар, новац, и не обећа, кој |
угосте, почасте, док се та несрећа није догодила, и да, када том несрећом буду растављени и нем |
оно, што се ни једној при венчању није догодило: да се све поквари, јер тим раздвајањем руку, |
е било, мора ипак још нешто црње и горе догодити се, претрну од страха, јер овај сељак још с вр |
лојана свећа у чираку, више њене главе, догорела је до дршке чирака и расцветана гасила се шире |
ашине, изгорелих палидрваца, светњак са догорелом и покапаном свећом и тестијица устајале, још |
на да ради, да гледа како ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко не примети; па |
ора га је једнако служила, својом руком додавала чаше, мезе.{S} Морао да јој допусти, да му сам |
е тамо Магда већ изнела ракију и мезе и додала матери, да их она стојећки служи.{S} Софка на по |
овора, завршавали реченице са нарочитим додацима, као „џан’м“ или „датим“.{S} А по ношњи, облач |
аобљеније; када се од сваког изненадног додира, чак и од шума и бата нечијих корака голицаво тр |
блик његова тела, и бол који ће бити од додира његових руку, уста и главе на њеним недрима, кад |
би окусила.{S} Чак ни саму постељу није додиривала, још мање у њој спавала, већ у куту, углу со |
вачег овлаш, међ прстима, и готово само додиривала устима.{S} А највише је узимала од те теткин |
виле, она је са страхом, једва приметно додиривала који крај, врх од Софкиних хаљина, и топећи |
о чиниле, јер јој због њих шалваре нису додиривале земљу и дизале прашину, попе се горе, матери |
чупавцима, меким и црвеним који су под додиривали.{S} По рафовима поређани сахани, нарочито иб |
ко, да својим раменима и лактовима поче додиривати капију.{S} И сигурно из искуства знајући да |
</p> <pb n="242" /> <p>Он је пољуби.{S} Додирну јој чело, и то врх од чела, онај раздељак од на |
капију осети само како јој лице и косу додирну <pb n="181" /> онај венац од шимшира и другог ц |
испупчености и раздвојености кукова, у додиру прса о перваз прозорски.</p> <p>Особито је волел |
ећа, услед тог њеног угибања и увијања, додирују.{S} Али одједном се трже.{S} Кроз прозоре више |
д тог ланца почеше голицаво а хладно да додирују по врату и леже јој по раменима.{S} Косу није |
> у руку Софка је осећала како јој уста додирују њихне тврде чворновате руке; како је њихни брк |
да сасвим сване.{S} Осећала је како је додирују и боцкају по врату и по образима длаке од муже |
из кукова, одмах би осетила како јој се додирују и спајају својом облином и пуноћом...</p> <p>Т |
руке; како је њихни бркови, браде, косе додирују по лицу, и како је кроз њене шалваре, јелеке о |
ћи још више се саже.{S} Поникну грнетом додирујући њиме под, тако да као испод земље поче да се |
претрну, опет, као што се није надала, дође јој тешко, тужно.{S} Али се трже и сама отвори дру |
е изненађен.{S} Јер никако не верујући, дође сам овамо код њих.{S} Кад уђе код Софке, она виде |
, али окречена и стегнута новим кровом, дође лепша и доби онај сеновит израз.</p> <p>Колико пут |
ињама.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекра, од њега при |
ије знала шта ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као свака <pb n="163" /> мати, која дочек |
капију, враћа полако и чисто тешко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену |
погледају, поздрављале би га:</p> <p>— Дође ли, бато?</p> <p>— Дођох! — Кратко, са досадом, чу |
ог поздрава само што га упита:</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох! —Чисто мрко и неугодно одговор |
ући Бога, оде право у кујну.</p> <p>— А дође ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни.</p> |
е, те, приносећи је к себи, рука његова дође јој онако црна, тврда и као нека шапа..{S} Али ниј |
адмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда била у стању све д |
а би по обичају цела породица морала да дође и иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире.{S} |
<p>Није могла да заспи.{S} Чекала је да дође сан и, с врелим прстима руке, осећала је како ноћ |
може да се смири, има нешто још горе да дође, јер, осветљен од оних свећа, које су већ накриво |
} И сада она зато још не може к себи да дође.{S} Не може никако да се помири с тим да ће морати |
чила, али никако није могла још себи да дође и никако није веровала у све ово.</p> <p>Али, када |
јатеља, Марка.{S} До речи није могао да дође.{S} Као да никако још није веровао у све то.{S} Ко |
И ништа се не деси.{S} Још мање смрт да дође.{S} Чак почеше деца долазити и рађати се.{S} Али к |
рав је.{S} Не <pb n="59" /> може још да дође.{S} Закасао у трговину.{S} Софки послао ђизије за |
и неке свиле и басме.{S} Не може још да дође.{S} Закасао у неку трговину.</p> <p>У том Софка до |
је?{S} И што ми се никада не јави, када дође, да га видим.{S} Колико пута питам оне моје за њег |
он сам их дочекује.</p> <p>И зато, када дође, пошто прегледа кујну, богато обдари ашчику, Циган |
је и раскрчавала, да је тај купац, када дође, не види као какву крнтију, олупаницу, као код про |
а и добрим пићем и кафом.</p> <p>А када дође слава, Ускрс, Божић, исто је онако било намештано |
то, када је све знала, ипак да јој сада дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гледају како њо |
сао у неку трговину.</p> <p>У том Софка дође са послужавником, те матер прекиде.{S} И док га је |
упа, трља.{S} И та близина баба-Симкина дође јој још теже.{S} А знала је да сада настаје и теже |
ди, дуго спрема, онда се, кад већ и она дође, све заборавља, баца, потпуно се предају јелу, пић |
ручка, вечере, увек остављала, да, кад дође, има шта да једе, свекрва ништа не би окусила.{S} |
, него је била сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако просту, увучену, суву, чисто прокл |
.{S} За њега је била највећа срећа, кад дође к њој и каже јој: како је то и то, што му она наре |
дино се не даде тетка Стоја.{S} Она кад дође, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сит |
м дошао! — предусрете га мати.{S} И кад дође до ње, брзо му изнесе троножну солицу, да седне.</ |
Ванко све трчећи оде.</p> <p>Мало после дође и Тоне.{S} Насмејан и већ дебела лица, кратко обри |
SRP19101_C3"> <head>III</head> <p>После дође рат, и ослобођење, нестанак турске власти и господ |
издахну.{S} Томча, и ако му јавише, не дође на сарану.{S} Одмах после свекрвине смрти и слуга |
ао тамо у хан, овамо бар не наврати, не дође, да се тиме, не Софки као извини за све што је она |
седела горе у соби ишчекујући да ко не дође.{S} После ручка такође их је било.{S} Дошла цела р |
газда-Марка.{S} Нека му јави да довече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада тамо по к |
поново у руку, пође вратима — устаде и дође до Софке.{S} Тако чврсто стаде, да му чизме зашкри |
г нуткају:</p> <p>— Иди, бре, иди, неки дође снашка и окуси.{S} Нека види да ли су већ зреле.</ |
<p>И не друге ноћи, него исте још ноћи дође и он.</p> <p>Као што је наредио, тако је и било.{S |
на, као скамењена.{S} А још мртвија јој дође црква, кад уђе у порту, а испред ње потрчаше попов |
ао — а то није могла да појми откуд јој дође и зашто — као да су од њеног меса, од ње саме.{S} |
покри и као опаса.{S} Али одједном јој дође луда мисао од које се сва озноји.{S} Што да не?{S} |
до, та њена грозница, болест, добро јој дође, особито што се, због тога, избегоше сви они обича |
ука и врева из њихне куће.{S} Чисто јој дође да и одавде бежи.{S} У том уђе Магда, шушкајући по |
пет, из сажаљења, звала, да и она к њој дође.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је био према |
<p>И када једне вечери изненада гласник дође и у поверењу саопшти јој да му се надају, очекују |
тво уреди, те да, кад доцније са купцем дође, може одмах кућу да му преда, сав ресто новац да п |
ла по кревету.</p> <p>И већ када сасвим дође ноћ, она најзад дознаде све.{S} Тетка јој се врати |
тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршивале су.</p> <p>И то је помаг |
о, толико искривљено од ужаса.{S} И чим дође овамо у кујну, код Софке и Магде, само што би у ст |
ликом послу.{S} Гледаће да бар на јесен дође; и како је Софки послао баш ту басму, да јој се на |
се Софка надала да ће настати, када он дође, једино то би, те тишина, мучност и нека нема тешк |
идим?{S} Које доба беше јутрос, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које доба — ишчуђавала би се о |
што није оно, досети се.{S} И Софки он дође тако драг и мио, што познаде да ју је разумео, јер |
к њима полазе, мислио да ће, када овамо дође, затећи мајку и њу, Софку, као и целу кућу мало си |
шчуђавала би се она упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би мог |
о јој се закачи за праг, и то јој добро дође.{S} Застанувши, мало окренута у страну, са уздигну |
сти.{S} Није знала шта ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као свака <pb n="163" /> мати, к |
вари било, зашто да се сада, кад ево то дође, толико џапала, бунила и тиме се само показала и о |
1_C17"> <head>XVII</head> <p>У саму ноћ дође кући и ефенди-Мита, обријан и очешљан.{S} И, као ш |
понети; а друго, кад тај странац, купац дође, да има шта видети: да не мисли како они, од велик |
и он издахнуо.{S} И сад мене послаше да дођем и јавим, да се спремите, и да останем овде, и, ак |
ан два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“....</p> <p>Мајка знајући све то, с |
не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођеш на честитање овде.{S} И оно прасенце гледај да до |
ш; Богом да ти није просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, за |
а и од јела и плача на гробљу.</p> <p>— Дођосте ли? —упита је Софка кратко, узимајући од матере |
о, праг да пресечемо, кад већ један пут дођосте.</p> <p>Софка чу како отац, видећи све то, а са |
то га упита:</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох! —Чисто мрко и неугодно одговори јој.{S} И не пог |
би га:</p> <p>— Дође ли, бато?</p> <p>— Дођох! — Кратко, са досадом, чуло би се како он одговар |
реле мишице.</p> <p>И када, већ доцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и када она са |
стричеви, комшије почеше да долазе.{S} Дођоше и свирачи.{S} Њих је Магда доле частила и она им |
потресена — ко зна какве јој мисли тада дођоше, када је виде толико лепу и не толико раскошно к |
а!</l> </quote> <p>И како му раздрагано дођоше као нека утеха речи и та песма о њиној кући!{S} |
p> <p>Сутра је била сарана.{S} Тада већ дођоше и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би морала с |
ући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити.</p> <p>Међутим |
пристајале да, доносећи са собом имања, дођу у варош и у овакве старе куће или да пробира и узм |
о, да би били готови када их позове, да дођу на свечаност.{S} И то је Софку највише поражавало, |
ђани уза зидове лежали, одмарали се, да дођу овамо у велику <pb n="205" /> собу, за софру, Софк |
мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се после по читаве ме |
ер, још свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што већ ти свирач |
исти, да би се по њој сутра, када гости дођу, видело, како је цело јагње заклато а не да је са |
рећне, дочекују госте.{S} Чак и свирачи дођу и одсвирају.{S} А на питања о њему, ефенди-Мити, м |
земљо, да сви пропаднемо!{S} Куку, шта доживех!{S} Куку!{S} Господе Боже, Господе!</p> <p>На т |
са алата, уђе право у оно његово скоро дозидано сопче.{S} То је сопче било мало, сниско, готов |
ује очи, упињући се, да из Софкина лица дозна, увери се, да ли је то у истини: да она њега, њег |
мо да њему донесе новац и да то нико не дозна — а све остало било је споредно.</p> <p>Али после |
задиркивања бити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она срећна, да ли га заист |
>И већ када сасвим дође ноћ, она најзад дознаде све.{S} Тетка јој се врати отуда, а Софка је зн |
} Али чим тамо оде, мало после, кад као дознаде за продају куће, Софка овамо чу њено одупирање, |
или у друга племена, само да Маркови не дознаду где је.</p> <p>Али то ништа није помогло.{S} На |
о и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што треба, за то јој онако кратко, су |
> <p>После прошевине, све се до ситница дознало о њима: нарочито о њему, газда Марку.{S} Од ско |
о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада дознао и осетио, то је само од ње.{S} И сада већ овако |
а не би ко од комшилука и осталог света дознао, док се удаја не буде сасвим свршила.{S} А сада, |
лужила.{S} И то не зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет морао знати за њ |
ли ипак знало се да се то никада не сме дознати.{S} Ни родбина, нити ико.{S} Оно што преостало, |
ћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати сасвим малакса и г |
ће сада, као што је ред и обичај, од ње дознати.{S} И то неће баш из њених уста чути, него <pb |
нати, као што никада више неће ништа ни дознати ни осетити!{S} Јер ево, кркљајући и лежећи на п |
ти су се чувале.{S} Ништа се није смело дознати, ништа видети.{S} И знало се како би тада сваки |
има као грашке избија, ваља се и између дојака, низ ону дубодолину, пада, капље.{S} А ништа ниј |
азда! </p> <pb n="129" /> <p>У то Марко дојаха до прага кујнског.{S} Стана, његова жена, изиђе |
си, коју матере нису могле, због честог дојења, код својих кућа оставити, већ су сва била овде |
почела да посматра своје праве, крупне дојке, у којима су се испод белине коже већ назирале, к |
ости, откри своја прса и на своју једну дојку силом положи његову руку придржавајући је, притис |
ли би и то.{S} Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник сељак, планинац, дугих ногу, са ашама на |
кан од својих, праћен њима, халакајући, дојурили сви овамо и горе, на кући побили мртву Јусуфчи |
ани, бато?</p> <p>Од људи, како би који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу |
зби.{S} Само се трже пред излазак, када дојурише тетке и стрине, и плачући, праштајући се од ње |
руке по својој коси, поче да се угиба, док је он другом руком завлачио у онај дубок џеп и отуд |
која, не смејући да уђе и поздрави га, док не буде позвана, навлаш по кујни поче да премеће, о |
о је то била она, мати, јер зна он, да, док није сина родила, она се жива није чула.{S} Истина, |
стрицу.{S} Грдан је новац морао да да, док се венчали.{S} И после, као зато што се тако близак |
мати доле јела, онако с ногу, па онда, док је Софка ручала, она је седела горе у соби ишчекују |
егде потпаљени мангали и чуо салепџија, док је овде, као увек на крају вароши, све још било там |
ед Тодору, некадању своју снашку, која, док је Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изне |
у, затим да, стојећи испред њега, чека, док попије, и пошто га понова пољуби у руку, узима од њ |
уз нарамак сена или траве дрема, чека, док његов газда посвршава одређене послове: довољно нас |
е, одмара се.{S} Али не могући да чека, док се у кујни обичај са Софком сврши, па да би и он мо |
к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа како све више у ознојен |
ан златни звек.{S} Не могући да дочека, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње на прозор, |
и убије онога Ахмета, газдиног крвника, док у ствари отишао и он у хан, код Томче, да се тамо н |
е.{S} Баба Симка их с муком задржавала, док на послетку не диже руке од њих и готово само са Со |
стало оне гојазности и сувишности меса, док <pb n="38" /> све друго на њој непрестано је све ле |
гурна, јер сви су говорили да је здрав, док је међутим она знала да их је он научио да тако нав |
трговце, бакале, већином скоротечнике, док се Софкина мати, Тодора, од свих тих сестара одваја |
пута заборави и почне да везује опанке, док не би, смејући јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, |
њиховог густог, сочног лишћа.{S} После, док би мати намештала горе постеље, отац би остајао да |
причало се, и убијао.{S} За све време, док би он путовао по Турској, по трговини, а обично би |
пића, већ што није хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из друг |
о у кујни чује.</p> <p>За све то време, док су они сељаци долазили, Софка се није облачила.{S} |
рвенац, што је имао неке снаге, јачине, док су сва остала била све блеђа, подбухлија.</p> <p>Ал |
одуже: да је бар сада угосте, почасте, док се та несрећа није догодила, и да, када том несрећо |
о, добро.</p> <p>И не могући да издржи, док не оде и не изгуби се на капији, сав срећан, пониза |
п.{S} И то морао као толико да их моли, док су му они допустили да ту подигне неке своје магазе |
унесосмо у собу механску, да се одмори, док ми спремимо друге <pb n="224" /> волове — јер на ко |
ри, и како ће он њу тамо у хану чекати, док она буде готова.</p> <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако |
иђе доле.{S} Чисто са страхом, грабећи, док је још видела, уђе у кујну и затвори врата од оне в |
— отпоздрави га Софка и оста светлећи, док се он, одударајући од алата, и нијајући се на њему |
оче пети ка чаршији и ка газдиној кући, док њему, приметивши како се већ приближава кући, би не |
један мање и мање остаје у њеној руци, док не остане само један, она онда мора понова целу њег |
ки од њих за себе живео, радио, — ипак, док је он био жив, они су се под том његовом суровошћу |
јлепше место, где је био прострт душек, док су свуда около по миндерлуку биле асуре.{S} Под је |
живела са својим свекром, његовим оцем, док је он био мали, дечко.{S} И Софка је осећала да од |
ли опшивени новом, скупоценом поставом, док остала леђа изнутра, цела постава, сва је била стар |
ко од комшилука и осталог света дознао, док се удаја не буде сасвим свршила.{S} А сада, када им |
о усамљена.</p> <p>И целе би ноћи тако, док не би изјутра, савладана и измучена, пала, у дубок |
степеницу, али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.{S} С |
јен сав њен живог и то онај живот тамо, док су били у Турској, на селу, јер овај после у вароши |
смо капију да порушујемо и разваљујемо, док их унесмо!{S} Како да их не знам!</p> <p>— Е, па он |
е узрујала.{S} Не може да сачека матер, док се обуче, већ узела корпу с јелом и понудама, што ћ |
ме као улазити, појављивати се у живот, док све остале дане, целе зиме било је сасвим мирно.{S} |
пијан, увек готово разбијајући капију, док му слуга Арса дотрчи и отвори.{S} Чим сјаши с коња |
бешње псујући тога Ахмета, претећи му, док на послетку не поче и самога мртвога Марка, свога г |
а са јелом, пићем, што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, јер од стида, због |
зашта и чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, сву је не обузме оно „њен |
ма, звук тасова све јачи, све бешњи.{S} Док једна, а то баш она која се тужила како је стрина П |
очиње.{S} Јер, још свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што ве |
пред ње и узе од ње кључић.{S} И заиста док она стиже до куће, он већ отуда изнесе један ћемер. |
полумрак вратиле се из амама.{S} И све док су пролазиле чаршијом, прелазиле онај мост, увијене |
-кулом, пазаром, брдима, виноградима, и док се са тог њиног горњег спрата све ово могло да види |
а послужавником, те матер прекиде.{S} И док га је Софка служила слатко, смешећи се што он не ви |
> <p>— Како да не, како да не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у соби на покровцима седели, Ар |
наслагану прашину од данашњице.{S} Али док она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Магда, |
шао неко! — поче је журити мати.</p> <p>Док је Софка ишла путањом поред бунара ка капији, да от |
да била у стању све да баци.{S} Да само докаже како је ипак та није надмашила, у инат јавно, пр |
е Магдино у село за Софку био већ један доказ, како је заиста отац кућу продао.{S} И због тога |
а око вилица и чела, која је показивала докле је вода допрла при његову јутрошњем умивању, поче |
рата и прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докле би тако седела, да се већ једном одоздо, са капиј |
ећом моћи исцељења и чудотворства.{S} И докле ју је из иконостаса, рамова од слика и дрвореза ч |
што другим ни на ум можда не пада.{S} И докле ће она тако?{S} Зашто она никада срећна, никада з |
ле частила и она им наређивала шта ће и докле да свирају, прекидала их и отпраћала.</p> <p>Кућа |
само он то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрв |
длазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео.{S} Понизно, са страхом, |
ље осветљене; да се после тамо, уза зид доксата, донесу клупе и астал, за којим ће свирачи <pb |
нако наслоњен раменом и лактом о перваз доксата, види цео, да се види и она његова уздигнута ру |
их рукава, и испод ње наниже по первазу доксата поређан дуван, ракија и мезе...</p> <p>Мислио ј |
ма боље разреде, боље наместе; горе, на доксату испред врата, да се изнесе и обеси још неколико |
а се потужи, већ једнако лежао горе, на доксату од куће, и само општио са слугама, те га тако ј |
свирком и песмом свирача спроћу њих, на доксату, али не свиркама и песмама кратким, бурним, кој |
очели да вире кроз решетке од ограде на доксату, испред његове собе, он приметивши <pb n="20" / |
ред ње, највише гледају у оно иза ње на доксату, у њене спремљене и распоређене дарове које ће |
би једнако седео код куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој соби.{S |
и украса дрвених по рафовима, собама и доксату.{S} И онда све би то тонући заједно са њима све |
обе.{S} Њене нануле звечале су по сухом доксату горњег боја.</p> <p>Доле, испред куће, двориште |
рата, кроз која се светлост расипала по доксату и пунила степенице; ни само грљење и љубљење до |
офкино у амаму, слагање дарова њених по доксату, дочекивање свирача, играње првога ора, просипа |
вана и негована.{S} Око куће једнако се докупљивали суседни плацеви и амбареви.{S} Штале, што с |
амо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем, кад, у које доба и зашт |
, везивање за кревет.{S} И онда теткино долажење отуда, њена замореност, малаксалост.{S} И раск |
ма, умирање у најбољим годинама, вечито долажење чувених ећима, лекара, бабица, толико бајање, |
да је ово сад свакидашњи, обичан његов долазак кући, као да је тек данас послом изишао па се с |
прве брачне ноћи: оно виђење, чашћење и долазак жена, комшилука, родбине, међу којима би она мо |
а матер колико тај очев све ређи и ређи долазак.{S} Стрепила је, да их, како је почео а знајући |
ине, а обично сиротније тетке и стрине, долазе, да ту и спавају, да би могле једнако радити, по |
када ови код Софке почеше у групама да долазе и због тога тамо трпеза остаде готово празна, он |
слободивши се, почеше овамо и код ње да долазе и не питајући да ли је слободно.{S} И то прво ст |
због воде са њиховог бунара, почеше да долазе жене, она, као да се сакрије, побеже, уђе у кућу |
тљене.{S} Комшилук се узбуни, почеше да долазе.{S} Испрва нису веровали.{S} Али када видеше тол |
еби, јер то није имао обичај, почеше да долазе сви, особито старији, тетини, стричеви, ујаци.{S |
али тетини, стричеви, комшије почеше да долазе.{S} Дођоше и свирачи.{S} Њих је Магда доле части |
крици од весеља, кад и старци почеше да долазе.{S} Улазили су у колијама, погурени, полако, сит |
, од некуд одозго, овамо кући почели да долазе.{S} А све је то била Магда спремила.{S} Одавна з |
ћ и туђи момци из целе вароши почели да долазе, и хватају се у оро... </p> <pb n="164" /> <p>А |
ежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, испуни се цела ку |
оји су у последње време почели овамо да долазе и да бивају постављани за меџлисе и за судове.{S |
ас после, када гости из вароши почну да долазе, они, држећи испод себе столичице, извирују и са |
него што мора!...</p> <p>И зато му сада долазе тако тачне, тако тужне речи те њихове песме, кој |
спапи, механе, нарочито Шарени Хан, где долазе из Турске Турци и њихни сељани.{S} Свакога од њи |
ма.{S} И, заиста, што већ ти свирачи не долазе?{S} Јер ако се овако још чека, неће се моћи издр |
ништа не почиње.{S} Јер, још свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, заис |
један од оних џамбаса који сваке суботе долазе из Турске овамо, на пазар, и купују коње.{S} Так |
, које сигурно сада први и последњи пут долазе у варош, а које се биле начетиле око ње и увукле |
— заглушује га са свију страна.</p> <p>Долазе до степеница.{S} Он застаде гледајући горе, где |
е заносније, силније бивало, да би она, долазећи из баште овамо кући, од раздраганости и среће |
јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не јављајући се, тамо негде свршити, |
више стрепе од Марка, свога „бате“, јер долазећи једнако су се уплашено обзирали, да их он можд |
у сасвим одвојени од ових варошана и од долазећих и могли слободни, неопажени, да хукћу, убијен |
што ето она, Софка, као свака сељанка, долази да их двори, од радости, среће, подигнувши се, ч |
би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.</p> <p>И вечито у тој као свађи, грдњи и неслаг |
А и он сам морао више пута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало.</p |
им рукама.{S} И онда он почиње к њој да долази.{S} Узима је на своје руке, и, не сагибајући се, |
све то да мисли и увек њој тако што да долази, што другим ни на ум можда не пада.{S} И докле ћ |
ики, одрастао, свој човек, поче опет да долази кући.{S} Али како!{S} Увек у ноћ, увек пијан, ув |
ала да сва та љубав и нежност родбинска долази као од неке слутње, предосећања несреће која већ |
ла је да то у ствари није, већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи |
.</p> <p>Када Софку угледаше где к њима долази, сви, и најпијанији, као застидивши се, задржаше |
очију познавши је и досетивши се за шта долази, смрачи се, а уста му већ почеше да играју.</p> |
не чује:</p> <p>— Ћути!{S} Ко зна зашта долази!</p> <p>Па бојећи се да, каква је Магда луда, не |
кој; зашто овамо к њима све ређе и ређе долази, тако да га је почела да памти и да га се сећа с |
зуби зацвокотали — како јој све јасније долази тај, синоћњи тобожњи купац куће, а сада у ствари |
и, оволико се понижава и на ноге некоме долази, заглушеним, шиштавим гласом говори нешто Томчи, |
се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако љут.{S} Али из тога је истрже свекрва.{S} |
или га чак омрзла, што никако к њима не долази, што њу и „маму њену“ оставља увек тако саме.{S} |
она виде како Софка тобож послом код ње долази, а знала је да то у ствари није, већ да Софка до |
ање шећера.{S} И онда после тога зна се долази „његово“ т. ј. дедина дужност, да сада, <pb n="1 |
све ово?</p> <p>У том чу како из баште долази мутави Ванко.{S} И то пева.{S} Сигурно пијан, ка |
већ не могу више да издрже.{S} Што више долази и пада мрак, оне бивају све унезвереније.{S} Не |
uote> <p>И Софка осети да већ наступа и долази оно, када ни она више не може остати овде, овако |
водаџију посла к њему с поруком: да или долази кући и не срамоти га, или ће он своју кћер натра |
цу, како сигурно из очеве собе, једнако долази шум, чак и гласови, и неко дуго <pb n="105" /> х |
ласницима ове паре и дарове, и сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турску во |
рњег спрата, кроз напукле таванице, што долази сувота од старих дасака, шиндра и украса дрвених |
{S} И даље се цела родбина ту скупљала, долазила.{S} Она, мати јој, гледала је да приликом свак |
и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљена.</p> <p>Онда б |
тек после неколико недеља једва понова долазила, и то више света, обичаја ради, него ли што јо |
} Једино је одозго кроз зракаста стакла долазила светлост и осветљавала средину, „тершене“, а о |
Једино што је било још светлости, то је долазила од оног великог купа жара, који се црвенећи жа |
а, никада <pb n="19" /> овамо више није долазила.{S} Једино би дошла на „прочку,“ уочи великог |
мрак. <pb n="51" /> Мати јој никако не долазила, а она као увек, ограђена комшилуком и кућом, |
{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долазила и удавала се.</p> <p>— Не, кћери! — И сасвим у |
ма.{S} И сваки час, као свакада када би долазила са тих подушја, услед многе испијене ракије, ј |
<p>У почетку од Софкиних само јој мати долазила.{S} Али, да ли што је још био почетак, Софка ј |
где су била стакла кроз која је у амам долазила светлост, видео се креч, малтер.{S} Око амама |
ише гледати као пре, када је са матером долазила, још била неиспрошена (онда је све из далека ч |
ли какав празник, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто а највише брашна, масл |
била сама, и као одбачена од нечега.{S} Долазиле би јој комшике, од њих неке, исто тако као и о |
оближњим селима и црквама.{S} Испрва би долазиле у простим колима, са оцем и матером, са пуно к |
то не често.{S} Обично суботом, када би долазиле рабаџије, да на својим тешким, воловским колим |
су се стиделе, јер су тек сада први пут долазиле у амам.{S} Нарочито од младих жена, скоро удат |
се чуло, да је од њега послат гласник, долазили су на честитање у вече и дубоко у ноћ су седел |
Ето чалгиџија!</p> <p>Свирачи су заиста долазили.{S} Чуо се чак и звон чампара од чочека, и вик |
И заиста су то били они, „пријатељи“ и долазили овамо у походу!{S} Чула се час зурла, час ћема |
осећајући своју кривицу, нису никако ни долазили.{S} А ону њену болест, грозницу после венчања. |
први почеше долазити сељаци.{S} Сви они долазили су отуда из баште, где су на горњу капију ушли |
је коме било згодно.{S} И целе су ноћи долазили и притицали готово сви они са свадбе, и још и |
> <p>За све то време, док су они сељаци долазили, Софка се није облачила.{S} Шушкала је доле у |
рава имају, па онда млађи.{S} Испрва су долазили појединце, као да јој се представе, рукују се |
бож доносили те његове поклоне, увек су долазили, када Софка случајно није била код куће, те их |
их празника, после службе, прво код њих долазили на честитање, па тек онда ишли у друге куће, т |
ђашње њихове чивчије, и даље су код њих долазили, увек доносећи по нешто, никад не спомињући да |
почела да осећа оно што јој толико пута долазило и што никада себи није могла да објасни....{S} |
када би мислио да је Софка већ заспала, долазио би и он горе са још непопијеним вином у стаклет |
летела у сусрет, он би онда, грлећи је, долазио са њом.{S} Софка би тада осећала по својим обра |
да није у реду, али ипак сваког би дана долазио.{S} Одоздо са капије чуо би се његов пун глас:< |
своју чувену лепоту, он, отац, све ређе долазио.{S} А она је знала да је то све због ње.{S} Као |
то је Софка бивала већа, он је све ређе долазио; у години дана један пут и то обично ноћу.{S} О |
сада, за Ускрс, пошто није толико време долазио — ваљда једном обрадовати и доћи к њима.{S} Зат |
јој је баш пре неки дан послао новац; и долазио човек, да јој каже како он још не може доћи.{S} |
а и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио кући, а доле, испред кујне, међу матером и међ |
у.</p> <p>Овамо кући, у варош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, четири пута.{S} |
Чујете ли што за њ?</p> <p>— Јутрос ми долазио трговац.{S} Здрав је.{S} Не <pb n="59" /> може |
лује.{S} Једино што би јој покаткад сам долазио, то би било којом суботом, када би, место оца, |
у.{S} А међутим, пре, кад је отац овако долазио и одлазио, она је навлаш Магду задржавала, знај |
са матером од капије тако полако овамо долазио.{S} Тако је мирно ишао, једнако чистећи и испра |
и не пуштао.{S} Само на Божић или Ускрс долазио би с њиме.{S} И тако она никада сина да се нагл |
ра врата продирао и до ње овамо, у собу долазио, и гледајући кроз собњи снизак прозор у ноћ, ко |
о би беснео, чинио чуда, покоре.</p> <p>Долазио би кући заједно са јавним женскињем.{S} Ту би п |
љаци, родбина из Турске и околних села, долазити, сви у трк, унезверени.{S} Неко пешке, неко на |
ећи у чему је ствар, почеше сваког дана долазити.{S} А ко зна, можда их је, кријући од Софке, и |
ш мање смрт да дође.{S} Чак почеше деца долазити и рађати се.{S} Али каква деца, какав пород!{S |
су знале да за сада, овога вечера, неће долазити ниједан <pb n="160" /> странац, туђ човек, већ |
b n="77" /></p> <p>И заиста први почеше долазити сељаци.{S} Сви они долазили су отуда из баште, |
ли ипак, ипак сада, кад одједном почеше долазити од њега ти гласници, и то не један, већ и трећ |
ућана.{S} Овамо кроз капиџик већ почеше долазити из комшилука жене на бунар.{S} И по граји деце |
знала да ће они, што ће почети сад први долазити, бити већином сељаци, некадашње њихове чивчије |
, <pb n="166" /> када почну мушки гости долазити, он сам их дочекује.</p> <p>И зато, када дође, |
ла се, када већ почну младожењини гости долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује их, па |
он је, не само ноћу, него и дању могао долазити кући и са Софком радити шта хоће.{S} А и за са |
знала да ће сада почети сваки час овамо долазити, улазити код ње у собу, тобож каквим послом, а |
е онда, по обичају, у зору,- када почну долазити гости, када треба Софка да се облачи и буде сп |
и онда као сажаљевајући је, да не почну долазити по њу, да је охрабре, она брзо, одједном, баци |
} Обучен у широке, не чохане чакшире, у доламу, са силавом, чизмама више колена и црном шубаром |
и иза ње у велико већ спава.{S} Из оних долапа, из којих су изнете спаваће хаљине, а они остали |
p>Магда је за то време износила из оних долапа, где су биле савијене спаваће хаљине, покривене |
и локума, што се није могло да поједе, долапи, рафови и прозори доње собе претрпани.{S} А то с |
о намештене и уређене.{S} Сви сандуци и долапи отворише се и све се из њих, особито чаршави, пе |
— ону приземну собу, велику, мрачну са долапима и купатилом.{S} Бојала се да се ко отуда из он |
х ишла и, тобож од радости, због њихова доласка, гласом мало дрхтавим, али ипак да се не примет |
слободи, да не мора стрепити од нечијег доласка.</p> <p>Али је требала бар и капију да затвори, |
кад су већи, као Божић.{S} Тада, услед доласка гостију, истина најужих, само из комшилука, мор |
зненађена већ навикнута на такве његове доласке у невреме, уђе она мирно.{S} И од целог поздрав |
Софка истрча, и она обрадована његовим доласком пољуби га у руку.{S} И он, окружен њима, поче |
S} Жене, све зарадоване, и тим Софкиним доласком сасвим ослобођене, почеше да се окупљују око њ |
бујност, не би била прекинута случајним доласком некога или ма чим другим, онда би и матер <pb |
и да ће по комшилуку избрбљати о очевом доласку.{S} А међутим, пре, кад је отац овако долазио и |
мшилуку, по вароши, причати и трубити о доласку газдином, о силним поклонима што је тобож донео |
а га се сећа само по тим његовим ноћним доласцима, у мало већ олињалом оделу, потамнела, као су |
реће.</p> <p>У вече Софка, заморена тим доласцима, испружила би се по миндерлуку, који је био у |
p> <p>И ако би тада почео да пада мрак, доле код матере нико од посетилаца не остао, он би онда |
има и даровима што је она донела....{S} Доле, у дворишту, бије шедрван, његови млазеви, капље в |
у изваљени на јастуцима или седлима.{S} Доле у крај зида били су прекрштених ногу и у ред поређ |
ђао сребрне сахане и златне зарфове.{S} Доле, до капије, утврдио бињиш од мрамора, са кога је у |
на бунару црнио као и околни зидови.{S} Доле из штале чуло се шуштање и већ поново преживање ст |
ни, умивају се на бунару и пљускају.{S} Доле из штале само се чује како шушти чупана у нарамцим |
ечурлије, што је скакала испред њих.{S} Доле у дворишту, што се свирачи више приближавали, све |
ама пребачене бисаге, узде, узенгије, а доле онај велики огањ, око кога су се окретала и цврчал |
Покаткад у вече, кад би долазио кући, а доле, испред кујне, међу матером и међ осталим женама, |
изао и лелујао облачак од прашине.{S} А доле, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се ниј |
сасвим да се одвоји од њега и да спава доле, са свекром и свекрвом, само да би он могао што од |
е.{S} Дођоше и свирачи.{S} Њих је Магда доле частила и она им наређивала шта ће и докле да свир |
тако наслоњена и подупрта рукама, гледа доле по улици, комшилуку и чак тамо око цркве, у чаршиј |
p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да останем, јер ја не могу.</p> <p>— М |
, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула, ништа то није помагало.{S} Софка је могла на |
ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и пространијо |
ој је мало јаснији.{S} Вечито је седела доле у соби и то увек леђима подупрта о зидове купатила |
тих велики празника, ништа није радила доле у <pb n="53" /> кујни, већ је била једнако горе, н |
тек по који пут.{S} Није ни јео са њима доле, у приземној соби.{S} Горе, у гостинској соби, мор |
и падала из напуклих зидова, да се меша доле са коњском балегом и после онако да заудара.{S} Св |
бацивши шамију на косу и на прса, сиђе доле.{S} Чисто са страхом, грабећи, док је још видела, |
или наместали, неопажен се диже, и сиђе доле.{S} Кришом Магду замоли да му доведе коња.{S} Само |
125" /> <p>— Хвала, тато!</p> <p>И сиђе доле.{S} За собом чу како сви, и отац и мати, као одахн |
, Софка се није облачила.{S} Шушкала је доле у спаваћој соби.{S} Загледала одело, минђуше и спр |
јући по пијаци и чаршији.{S} И пошто је доле, у кујни, видео да никога нема, он се поче пети го |
ила степенице; ни само грљење и љубљење доле у кујни са женскињама.{S} Чак и када, већ дубоко у |
, чесму, и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и доле, и свуда су гореле свеће.{S} Као да никада ње није |
весео, него што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S} Зато је више пио и наређи |
Стоја.{S} Она кад дође, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сита се наразговара, па т |
од куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој соби.{S} Цео би дан тамо |
о.{S} Услед многих гостију прво је мати доле јела, онако с ногу, па онда, док је Софка ручала, |
мало знало, као и за цео тај њихов крај доле.{S} Знало се само да је испод цркве, да води на др |
} Како ништа?{S} Зар ја, што не силазим доле, па мислиш ништа не чујем и не видим?{S} Које доба |
и неколико дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опкољен тацнама ду |
И заиста коњ би на једну страну одлазио доле, у шталу, а он горе, иза куће, под <pb n="195" /> |
стане, а ти се врати.</p> <p>То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро |
> <p>После вечере, Софка је легла овамо доле, у великој соби, са Магдом, пошто тада, да не би С |
нци и ћопеци“ односило на све њих овамо доле, а особито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био т |
ло, да ускоро почела цела кућа, особито доле, кујна и она велика соба, да заударају на онај теж |
!</l> </quote> <p>Баци им динар и викну доле ка кујни:</p> <p>— Жене, ракију за чалгиџије!</p> |
есених лимунова и протокала.{S} Деца су доле, у кујни, од <pb n="83" /> Магде добивала колаче и |
свежије и лепше. </p> <pb n="97" /> <p>Доле, у кујни, где се она журила и по великој синији ре |
су по сухом доксату горњег боја.</p> <p>Доле, испред куће, двориште је било давно поливено и по |
м, који је већ мирисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у оној великој соби, Софка је већ спремн |
плашене, беже ма на коју страну.</p> <p>Доле Магда се узрујала.{S} Не може да сачека матер, док |
и запрепашћујући све, као што то њему и доликује, отишао далеко, далеко, далеко...{S} Јер на шт |
то мора, онда што се бар не показа како доликује њој?{S} Што одмах, без речи, не пристаде?{S} И |
у свој глас почео да уноси, не, као што доликује молитви, светој речи песме, побожног, високог |
ац одрастао и, као што је ред и као што доликује кући, толико богатој, отишао, поред Солуна, ча |
се из појединих соба и штала.{S} Рубови долина оцртавали су се на небу и губили једно у другом. |
последњу улицу, криву, тесну, налик на долину због високих уличних зидова и дрвећа.{S} Онда се |
зидова ређало, остављало, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум силазило.{S |
е, и млађа од ње, одавно удала, већ јој домаћин почео да се богати и она улазила у ред имућних |
, изведе на пут, окући се, постане и он домаћин.</p> <p>И зато се Софки то материно кићење и на |
чну водити бригу о кући, да замене оца, домаћина, а они почели трошити и расипати — особито су |
</p> <p>На капији звекну алка.</p> <p>— Домаћини! —</p> <p>Чак горе чу Софка јак глас са оштрим |
ј су, по обичају, они, њихни мушки, као домаћини, света и обичаја ради, по читаве њиве и виногр |
ако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; с тога само одозго виче:</p> <p>— Магдо, дон |
а, „ефенди-Митина кућа“.{S} Ово је моја домаћица, а ово је моја кћи, моја Софка, татина Софка!< |
ругарице, имати своју кућу и у њој бити домаћица, са мужем ићи по родбини, по славама, вечерама |
, испоручујући поздрав Тонету и његовој домаћици.</p> <p>Дечко оде.{S} Капија се за њим затвори |
окићене пешкирима и даровима што је она донела....{S} Доле, у дворишту, бије шедрван, његови мл |
обљу: која је какву питу умесила, и шта донела за раздавање; кад је дошла, доцкан или рано; как |
и тенџере пресно масло и сир, што им је донела од своје куће и што су њени целог поста брижљиво |
.</p> <p>И не показујући јој што им је донела, као да није вредно њихне пажње, поче да трпа у |
то је за празник купила <pb n="98" /> и донела, ускоро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, |
емала ону велику корпу, што је на глави донела, са пуно остатака од пите и јела, што се није мо |
ва га онако, како њен воли.{S} Неке чак донеле од своје куће брашна и масла, јер зна да њен нај |
тли их да седе.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старости, просут |
здином, о силним поклонима што је тобож донео.{S} А то јој је некад тако требало, јер <pb n="91 |
га се уплашио, цурукнуо и силом га кући донео, — он је сав по алату полегао.{S} Рукама запушио |
</p> <p>Магда, пошто разастре, намести, донесе и метну више главе тестију свеже воде, чији је г |
S} Слуга, пошто је био затворио капију, донесе нарамак дрва и седе и он до огњишта.{S} Разузури |
асече дрва, са чесме у великим судовима донесе воду; по дворишту испред куће траву почупа и раш |
за себе.</p> <p>Она оде.{S} У брзо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свануло се сасв |
да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата уседе и усред дана, на запрепашћ |
о.{S} И прво то за њега што треба да се донесе, па тек онда да се ради ово друго шта је наредио |
b n="167" /> седети.{S} А за њега да се донесе троножна столица, са малим, од саме вуне растрес |
а се намести!{S} Што год има, све да се донесе.{S} Све да се скине с тавана.</p> <p>Арса поче к |
ујући госте.{S} И у исто време да му се донесе она његова ракија, коју је још од јутрос наредио |
е тражила.</p> <p>Магда се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нити ико могао да п |
очито зато стајала и чекала, брзо Софки донесе лепе, шарене, „седевске“ нануле и понизно их нав |
служити и нудити оним печењем што Марко донесе.</p> <p>— Узми, снашкице, узми, окуси...</p> <p> |
Не могући да дочека, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње на прозор, ослања о пречаге г |
вима.{S} Он, Тоне, имао је само да њему донесе новац и да то нико не дозна — а све остало било |
јој ко други — а то је највише плашило —донесе какву вест о њима, она, не могући да издржи, поч |
и грош у шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта јести...{S} То ли ви хоће |
ело, одби је Софка.</p> <p>— Па онда да донесем да пијеш нешто?</p> <p>И оде натраг, али сетно, |
>— Па хоћеш да ти донесем?{S} Да идем и донесем штогод?</p> <p>— Нећу!{S} Не! — врати је Софка. |
ишта није јела.</p> <p>— Па хоћеш да ти донесем?{S} Да идем и донесем штогод?</p> <p>— Нећу!{S} |
{S} У брзо се горе у соби испуни раф од донесених лимунова и протокала.{S} Деца су доле, у кујн |
И оно прасенце гледај да добро уредиш и донесеш, да не заборавиш!</p> <p>— Хоћу, нано! — Љуби ј |
ракије један пангур да наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошку“ да пиј |
и:</p> <p>— Хајде да вечераш, Софке!{S} Донеси, Магдо!</p> <p>Софка јој не одговори.{S} Али јој |
овде...{S} Тако...{S} Дај још...{S} Све донеси!...</p> <p>Пошто наместише собу и пошто је Марко |
p>— Шта? </p> <pb n="190" /> <p>— Иди и донеси „оно“ — И показа јој главом на кућу, на мало соп |
широм отварај, на њој два фењера пали и донеси ми пушку.{S} Да огласим!{S} Нека свет види!{S} Н |
Не може човек да их се отресе.{S} Једва донесох.{S} Ево... .</p> <p>И не показујући јој што им |
ер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га у хан рањеног.{S} Куршум му остао у трбуху. |
је, отупи, да, кад паде мрак, када јој донесоше одело, сапуне, игле и чешљеве; <pb n="122" /> |
ене; да се после тамо, уза зид доксата, донесу клупе и астал, за којим ће свирачи <pb n="167" / |
ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити.</p> <p>Међутим дан је |
гда се врати заједно са два шегрта који донеше читаву рпу басме.{S} Софка је знала како је сад |
вађи са чивчијама и слугама, што јој не доносе како треба из села масло, сир и пилиће, да се ве |
ер једино још са села су пристајале да, доносећи са собом имања, дођу у варош и у овакве старе |
аши.{S} Али Арса јој не даде.{S} Силом, доносећи јој хаљине, гонио ју је да се облачи.{S} Нароч |
ше могао ићи по трговини, те, ваљда, не доносећи и не зарађујући више, нема онај углед као пре; |
ађење, почеше да стижу и други гласници доносећи од њега поздрав и глас да је здрав.</p> <p>Међ |
к, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто а највише брашна, масла и сира, од че |
вчије, и даље су код њих долазили, увек доносећи по нешто, никад не спомињући да је земља сада |
p>Арса поче као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ Станину да намешта.{S} Марко је стаја |
им се допасти, па да им после ту точи и доноси, она овамо, у кујни, није могла од огњишта да се |
свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, јер од стида, због оноликог покора, преплашен |
<p>А никада није волела та јела што се доносила отуда са гробља.{S} Увек поред мириса самих је |
су за њу брижљиво кували и Миленија јој доносила.</p> <p>Отуда, испод хладњака, што год је дан |
{S} А сви ти људи, слуге, који су тобож доносили те његове поклоне, увек су долазили, када Софк |
ни није била заборављана, јер је свакој доносио са тих путовања какав поклон и сваку ма чиме об |
тога само одозго виче:</p> <p>— Магдо, доносите!</p> <p>А Софка зна да се то и на њу односи, д |
куће помицали у крајеве, да се приликом доношења хране, жита, не би реметио кућни мир и раскош. |
зачуше се прапорци на кадионици.{S} На доња уска врата до певнице изиђе клисар носећи налоњ и |
гло да поједе, долапи, рафови и прозори доње собе претрпани.{S} А то све због њега, оца.{S} Њем |
срећнији дани.{S} Колима би одлазили у Доње Врање на чивлук.{S} Али нико више сем њих троје и |
{S} Једино што су одлазили у чивлук код Доњег Врања.{S} Али тамо се ишло више шетње ради.{S} Та |
ужило се весеље и пиће у оном чивлуку у Доњем Врању.{S} И тамо, затворени, у друштву чувених Гр |
а опасивати, али с муком, јер цео његов доњи део тела, кукови, клатили су му се и дрхтали.{S} С |
S} Овде у вароши од скоро је са кућом у доњој махали...</p> <p>Али се Софка изненади, кад још ч |
као у пркос, на равнодушност напрћеном доњом усном, због чега јој је увек око крајева уста бил |
тај шум, уплашен, брзо се трже, остави доњу собу и пође горе, у своју гостинску собу.{S} И сам |
спод очију одмери све.{S} И пошто своју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и |
е пред сам губитак њен, њену продају, и допадало.{S} И она је сама помагала у томе, намештала, |
што му се сутра неки нови колачи и пите допадну, <pb n="143" /> то онда опет наређује да од њих |
то све због њега, оца.{S} Њему се увек допадну ти колачи, а не могући све да их поједе, наређу |
на поново тражи, кад би му се које пиће допало.{S} Око ручка он већ постаје нестрпљив, што руча |
сорте ракије, да пробају, која ће им се допасти, па да им после ту точи и доноси, она овамо, у |
ања, и после венчања, мужевима што више допасти и ући им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са том ба |
о на махове, како би се врата отворила, допирала пара и топлота, и то тако јасно отуда на махов |
круте јаке, а опшивене модрим ширитима, допирале чак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде |
ни женили, и зато су им једва до кукова допирале.{S} Али зато опет од кукова до пазуха сви у ко |
рса, са грдним маљама по среди, које су допирале до његова кратка, здепаста и гола врата.</p> < |
ом, старом сахат кулом.{S} Отуда су већ допирали звуци ћеманета, дахира и бубњева које су тамо |
S} Међутим из оне друге собе једнако је допирало оно свекрвино цвиљење, да му се чинило да јој |
и никако могла да заспи, јер би једнако допирало до ње одозго, кроз таваницу, његово поцупкивањ |
емио у штали, из које се јасно одвајао, допирао онај топао воњ и шум од већ пробуђене стоке, уђ |
чу, кога и не запамти, јер јој је једва допирао испод пазуха, никако се Софка не заплака.</p> < |
гледати шта они раде, по неколико дана допирао овамо у варош пуцањ пушака и видело се бацање р |
у се оцртавала била.{S} Из њива и башта допирао мирис труле траве и корења.{S} Тамо негде далек |
и рибање тепсија и сахана.{S} Са улице допирао је бат корака.{S} У опште дан је био чист, топа |
, а највише око капије, до које је ипак допирао жагор, који је храбрио.{S} Али међутим из баште |
а, исто овако кроз високе прозоре једва допирати светлост, тамо у дну трептати онај велики куп |
и белим зубима.{S} А из правог амама ће допирати топлота, пара и она загушљива амамска устајало |
велика капија и кафана, на махове поче допирати отегнуто продавање салепа, и вика симиџија, и |
лепљене местимице почађавелом хартијом, допире жута, мрка светлост.{S} У кујни светлуца мала ла |
тране чак и овамо код њега, у сопче, да допире.{S} Чули су се тихи, уплашени кораци, бат ногу и |
еву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укроћивање отргнутих коња |
анцима место ужета.{S} Из кујне поче да допире прасак сувих лозинака.{S} И <pb n="102" /> одмах |
и пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, гласни разговори; и када ма |
S} Отуда, испод хладњака, поче овамо да допире силан жагор, не разговор, смех, здравице, него к |
ећи поред кујне чу како и оданде такође допире граја, сигурно од слугу.{S} А поред тога, ма да |
ог тога оно му све јасније, све силније допире до ушију.{S} Изгледа да му таванице, греде, цреп |
и главу рукама, осећајући како из кујне допире мирис још сасвим незагашеног огњишта, неопраних |
ти снаге и врелине.{S} Кроз ноздрве јој допире ноћни хладан ваздух.{S} Башта поче да јој се ниј |
дала.{S} Само је њега осећала, како јој допире до испод пазуха.{S} И никако није могла колена д |
S} Сву ме изуједа.</p> <p>Из амама опет допире стрина-Пасин грлени глас, глас младе, мале, пуне |
идело се и по томе, што отуда почеше да допиру запрепашћени узвици, крици свекрвини:</p> <p>— Ч |
ављајући посао и бришући руке о кецељу, допраћала је до самог капиџика и суседне баште једнако |
где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује.{S} И што је ноћ бивала јача |
чела, која је показивала докле је вода допрла при његову јутрошњем умивању, поче оштро да прич |
али сељаци, били, и како су то смели да допусте, да га не чувају, чак и да погину за њега? — За |
ко му и треба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} |
ом додавала чаше, мезе.{S} Морао да јој допусти, да му сама она скине колију.{S} Почеше већ и д |
ао као толико да их моли, док су му они допустили да ту подигне неке своје магазе.</p> <p>Дакле |
себе као неку поштеду, пошто није хтела допустити да је ико више штеди и жали.{S} Јер, када се |
тада мати, сва срећна — откуда она сме допустити да Софка ма каква изађе.{S} Таман!{S} Треба о |
фали.{S} Али брзо се сети да то не сме допустити, особито, да је тај туђи свет, начичкан око з |
а је била да то не може никада бити.{S} Допуштала је, да ће можда сада, тога пролећа, као увек, |
о значи:{S} Зар вама све <pb n="214" /> допуштено, ви све чинисте што хтедосте; своје синове же |
то због тога, што им је као једино тада допуштено, а нешто и због самих себе — саме се том удај |
е сваки час и загледање у њу толико јој досади, умори је, отупи, да, кад паде мрак, када јој до |
она некако друкчија.{S} Изгледа као да, досадивши јој се на послетку тај вечити страх, трепет о |
у после, не стрепећи да ће то коме бити досадно, једнако захтевали од Цигана да им свирају и пе |
ли, бато?</p> <p>— Дођох! — Кратко, са досадом, чуло би се како он одговара.</p> <p>А већ када |
S} А поред ове гужве и тишме испред ње, досађивала јој још и она сватовска хука иза ње.{S} Знал |
не упрља у ходу.{S} Али најгоре јој је досађивао онај тесан а сувише отворен јелек.{S} Јер, ка |
:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да проговори. |
врата, грдећи их:</p> <p>— Хајд!{S} Не досађујте!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
зе са неким страхом знајући да јој тиме досађују.{S} Али, видело се, да највише стрепе од Марка |
<p>И чим би почеле овакве мисли да јој досађују, увек би онда почела силом саму себе да гони д |
му, газда Марку.{S} Од скора су се били доселили из Турске.{S} Али, као да нису ни живели, тако |
зна шта све има.{S} Истина, од скора се доселио из Турске, али још тамо по граници држи ханове |
атијег газду али још сељака, тек што се доселио, и то за мужа, кога није ни знала и који је био |
е, која се одозго, где је била скупоћа, досељавала овамо — за све њих она је била њихова „снашк |
ео вароши, који је био као још нов, тек досељен, још не као варошки, више сељачки, пун самих до |
не као варошки, више сељачки, пун самих досељеника, или сељака из околних села, а понајвише бег |
шике, од њих неке, исто тако као и она, досељенице из Турске.{S} И она би ишла к њима, али само |
руку.{S} Он, сав срећан, што није оно, досети се.{S} И Софки он дође тако драг и мио, што позн |
за остаде готово празна, он се тек тада досети, и Софка заиста чу како он из страха, да се ови |
ји, тако горе усамљену гледа, и по томе досети се, како је њој сигурно тешко, и онда да је почн |
b n="202" /> сопчету, она се са осмехом досети шта хоће.{S} Сигурно ће опет из оних сандука, гд |
и јела, мори, ништа, — пљесну се Магда, досетивши се да због глади можда Софка не може да заспи |
ђености и силини из очију познавши је и досетивши се за шта долази, смрачи се, а уста му већ по |
и скупе хаљине.{S} Али у брзо се Софка досетила.{S} Видела је: да јој мати зато тако скупе хаљ |
е доводећи алата.{S} И да се не би овај досетио, Марко том подигнутом руком <pb n="218" /> за н |
Магда нашла.{S} И да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не она, него Ма |
да хвата.</p> <p>Једини као да се томе досећао свекар Марко, јер га је видела како се он све в |
не намешта и дотерује.</p> <p>— Доста, доста, Софкице! — прекидала је и заустављала Софку, а и |
сашивене од оне нове басме.{S} Кратак, доста отворен јелек са жутим ширитима као и шалваре са |
неколико парчета шећера, <pb n="103" /> доста сумњиве боје.{S} И по томе видело се да тај шећер |
, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Доста, не врачајте много!{S} Јер, косе ћу да вам почупа |
цима.</p> <p>— Хајде, хајде, свекре!{S} Доста је, време је...{S} Охрабреније на то његово ћутањ |
ко дуго не намешта и дотерује.</p> <p>— Доста, доста, Софкице! — прекидала је и заустављала Соф |
ва и чисто поче да се и нећка:</p> <p>— Доста, тато!</p> <p>— Све ће теби тата!</p> <p>И са њом |
куће, иди у варош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показујућ |
да ли је заиста ту, код њих.{S} Његова доста изношена дуга мантија климата се око њега.</p> <p |
а је истина некад мало богата, али тада доста оронула.{S} Живели су од кирије од неколико орону |
S} И зато је матери Софкиној из почетка доста олако ишло и испадало за руком, да се ништа не пр |
варошки: у антерији, забрађена, истина доста новом али простом шамијом, у белим дебелим чарапа |
оном својом малом али рутавом руком, са доста кратким и нежним прстима, чекао је да га Арса сас |
поче одозго да силази, а, највише услед доста попијене ракије, да одлази у кујну и тамо са жена |
на са послужењем.{S} На старом, малом и доста изабаном послужавнику велика чаша воде и у таслиц |
ине од истина тешких, јаких дасака, али доста једно од друго растављених, он једва дочека да ви |
ање.{S} Онда, као никада дотле, материн доста јак глас, као неко одупирање свађа, плач.</p> <p> |
на два велика катанца, која су висила о доста дугом и дубоком, шарено обојеном сандуку.{S} И ув |
га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што највише матер умири, то је, што се |
цу, узимали за њих одрасле девојке, већ доста у годинама, способне за сваки рад.{S} И то се рад |
ом од ножа на својим већ старим али још доста јаким белим сапима, као да ни он не сме да рже и |
воде на друмове.{S} Трче бесомучно, да достигну муштерије.{S} Завалили се од корпе симита.{S} |
био раван и достојан <pb n="40" /> ње; достојан и њене оволике лепоте а и саме ње као, Софке „ |
није гледала, нико њој није био раван и достојан ње, на послетку и право је да тако и сврши.{S} |
неће се родити тај, који би био раван и достојан <pb n="40" /> ње; достојан и њене оволике лепо |
ну, суву, чисто проклети судбу, што јој досудила да такву свекрву има.{S} А сад, не само да то |
неки немир, као страх.{S} Да ли што је дотадања зимска усамљеност и повученост престајала и са |
нађење и чудо свима, а највише на уштрб дотадање своје гордости и господства, узео је за жену.{ |
окреће.{S} Пошто посрну, да јој се руке дотакоше пода, брзо се исправи и поче, устрашена, а ник |
сјаха, нити коња веза, нити се утегну, дотера и загледа какав је, већ бришући, отирући шаком з |
била одавна спремила собу, почистила и дотерала кујну и око куће, била се обукла и, чекајући н |
она је сама помагала у томе, намештала, дотеривала.{S} Око куће, испред ње, и по башти чистила |
, свирачи, по својим колебама пробали и дотеривали, да буду готови и, чим падне мрак, почну оту |
својом руком, а не ногом, намештао је и дотеривао асуре, покровце, говорећи:</p> <p>— Тако...{S |
је се добро закопчао, почела би га сама дотеривати, и то више из сажалења.</p> <p>Он јој предао |
лази око куће, по башти и све надгледа, дотерује.{S} Највише се задржава у подруму, у коме су в |
мехом помислио, како се она ето спрема, дотерује за мужа.{S} Зато је морала сасвим укрућена да |
акрити.{S} Они, чим видеше како се кућа дотерује, намешта, као слутећи у чему је ствар, почеше |
страху да је не повреди, сама намешта и дотерује и чисто је глади.{S} А особито би јој око коле |
а се од ње да је тако дуго не намешта и дотерује.</p> <p>— Доста, доста, Софкице! — прекидала ј |
суседне баште једнако намештајући је и дотерујући је...{S} Јер, за Бога, — говорила би јој тад |
оточину, буђу, тамјан и покапане свеће, дотле ју је опет иза ње онај простран под, патосан плоч |
сама морала кашичицу у уста да му меће, дотле му мати била начинила цигару и припаљену утурила |
ог горњег спрата све ово могло да види, дотле са улице, због оне њихне велике двокрилне капије, |
ш свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што већ ти свирачи не д |
n="105" /> ходање.{S} Онда, као никада дотле, материн доста јак глас, као неко одупирање свађа |
даље од њега, извија и свира као никада дотле.{S} И Марко, не могући више издржати, а не знајућ |
оро“, — она одмах поче, и то као никада дотле, тако слободно, раздрагано.{S} Сви почеше да пљес |
су нечега плачног, прекорног, што га је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и сав откриј |
уђења, при помисли да је то он.{S} Мати дотле већ прибрана на све, готово мирно се диже и оде, |
стала, да сама простире постељу, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, покрива. |
реча, највећа, сада ево због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену |
ешко, кад ето хоће да пије ракију, коју дотле није тражила.</p> <p>Магда се брзо врати и донесе |
и нађем се.</p> <p>У том, као без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха седе на земљу.</p> < |
а газде суровим и заповедничким гласом, дотрча уплашен:</p> <p>— Шта, газдо?</p> <p>— Коња, чиз |
а слепила по њеном красном витком телу, дотрча <pb n="153" /> овамо на тершене код Софке и дигн |
је моја Софка?</p> <p>— Ево ме, тато! — Дотрча Софка до њега и <pb n="176" /> пољуби га у руку. |
ње, бол, јад, увреда.{S} Узалуд свекрва дотрча, Софка већ осети његову руку по свом челу и коси |
дава“</l> </quote> <p>Мати јој последња дотрча, поче да је љуби и јеца:</p> <p>— Софке, Софкице |
чекајући да га Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасивати, али с муком, јер цео њего |
{S} Око поноћи, када Магда као без душе дотрча к њој и јави:</p> <p>— Иду младожењини! — она се |
и се могло у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала деца, слушкиње, једнако се тамо вукле хаљине |
не остаде мирна.{S} Сваки час су отуда дотрчавали и улазили овамо код ње, чак и деца.{S} Али т |
то га она зове, што може да је послужи, дотрчао би к њој и радосно пита је:</p> <p>— Шта треба, |
о разбијајући капију, док му слуга Арса дотрчи и отвори.{S} Чим сјаши с коња испред куће и уђе |
иле им:</p> <p>— Хајде, хајде, знаш ти, доћи ће он.{S} Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што |
ко кратко, суво и одговорила:</p> <p>-— Доћи ће!</p> <p>То, да је заиста он продао кућу, видело |
Софке очи, само што јој рече:</p> <p>— Доћи ће опет!</p> <p>И цео дан тамо, горе, преседе.{S} |
х уста чути, него <pb n="110" /> ће ова доћи са још којом женом, тетком или стрином, па ће оне, |
прво по томе, што он рекао да ће понова доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им јави, да би о |
то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она онај и онакав сан снила и по |
е хтела наредити.</p> <p>А да ће заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећала.{S} Ноћу, по |
човек, да јој каже како он још не може доћи.{S} У неком је великом послу.{S} Гледаће да бар на |
м, пуном не јела (пошто ће вечера после доћи, после „пијења“ Софкиног) него мезета: ђаконија, г |
ти, испустиће се овака прилика, неће се доћи до новаца, и то оваквог, великог, многог новца, ка |
ва.{S} Оно, што је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је |
{S} Ма да отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак по томе слутила, надала се да ће их м |
као неки кривац, једва чекала, када ће доћи ноћ, када ће лећи, и онда, осећајући се сасвим сам |
еме долазио — ваљда једном обрадовати и доћи к њима.{S} Зато је она сад, осећајући се пред Софк |
осећајући да мора између ње и њега чак доћи и до тога, једнако притискује главу рукама, и јечи |
ло већи, како ће можда до године и унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} И отуда, из штале, из |
н снила и по њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се пило, нег |
а да ће јој сада све то оволико и овако доћи.{S} И из страха да то ко не опази, да се зато она |
е, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још одавна, и пре ослобође |
ер ће он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико |
енити, знало се да се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној намештеној соби, вид |
то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна и по томе, што је он тобож чуо, како су ових |
о се окрете к њој, приближи, прстима је дохвати за главу, око ува и косе и сав треперећи и узди |
да, после толиких година.{S} И од среће дохвати Маркову руку, принесе је своме лицу и поче је љ |
акоме је по пуну оканицу, онако како би дохватила, давала са тепсије, по којој их је Арса био н |
шта донела за раздавање; кад је дошла, доцкан или рано; како жалила и нарицала; кога највише о |
/> <p>А овако?</p> <p>Али ипак још није доцкан.{S} Још има времена да поправи, да се покаже как |
о знају, иду, раде..</p> <p>Али, кад се доцкан у ноћ отвори широм и осветли капија, и на њој се |
И, као што је ред, обичај, тако је и он доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада жене ов |
хтео.{S} Али са сином, који му се родио доцкан, када је он већ био остарео, када се већ нико ни |
једре, вреле мишице.</p> <p>И када, већ доцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и када |
ла обла, једра плећка.</p> <p>Ручали су доцкан и то не заједно.{S} Услед многих гостију прво је |
.</p> <p>А често, испрва тихо, за себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па се тек з |
о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније са Тодором венчао, и са чијим је оцем, Тодорини |
ја вина, да тамо целог дана преседе.{S} Доцније, кад се још више обогатише, браћа сасвим им пор |
ва потурчила, побегавши за Турчином.{S} Доцније, када је овај напустио, служила је по харемима, |
уло, нити би каквог гласника послао.{S} Доцније чак и по две и три године, а од њега ни гласа: |
послао је, да и она учи у манастиру.{S} Доцније, није је тако брзо удавао, једнако меркајући ка |
а целу годину кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подру |
штогод по кући да види, надгледа.{S} А доцније, кад му жена родила Софку, морала је сасвим да |
је веровала у све ово.</p> <p>Али, када доцније, пошто се сасвим раздани, пошто сунце у велико |
е ствари, покућанство уреди, те да, кад доцније са купцем дође, може одмах кућу да му преда, са |
на да никада таквога неће бити, онда је доцније све лакше то подносила.{S} Чак је била и задово |
оћи, када је била већ лакосана, сећа се доцније, чула је одозго, кроз таваницу, како сигурно из |
ће чуда од беса и страсти чинити.{S} И доцније, што пиће буде јаче, њихни мужеви пијанији, заг |
} Нико то не сматра за увреду, грех; ни доцније, када синови порасту.{S} Ништа то није.{S} Имаћ |
најлуђе, оне девојачке!{S} А ко зна тек доцније како ће бити, када он сасвим порасте, ојача, по |
што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, када сасвим постане човек), чим је погледа, ст |
ли речју, да штогод показа.</p> <p>Тек доцније, када Софка поодрасте, он је <pb n="25" /> више |
VII</head> <p>И као што се надала, тако доцније и настаде.{S} Ма да прођоше две и три године, њ |
онако гола и пространа.</p> <p>И једино доцније што би је покаткад као узнемирило, то је био он |
ан, било је тако добро.{S} И Софка зато доцније целог живота није могла себи да опрости: како д |
она је видела и по самој матери.{S} Јер доцније, када Софка поче да показује знаке женске лепот |
бар и капију да затвори, те да кроз њу доцније не види оно што је највише потресе и заболи; да |
, одмах, знајући у какву ће се лепотицу доцније развити, на изненађење и чудо свима, а највише |
id="SRP19101_C31"> <head>XXXI</head> <p>Доцније Томча, смејући се самом себи, причао је: како ј |
, само да би се сасвим умртвила.</p> <p>Доцније, како се причало, толико је то ишло далеко, тол |
које би бегови доводили за себе.</p> <p>Доцније, када је требало да се жени, пошто <pb n="23" / |
ама тако чудно, страсно и топло.</p> <p>Доцније, када би мислио да је Софка већ заспала, долази |
је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем материном држању и намештању саме куће.{S} Од |
ах обуче као што треба, и спреме све за дочек, брзо и то пешке оде, врати се код Софкиних, да о |
двориште, не види и спази како плаче — дочека у кујни.{S} Марко, када је виде такву смушену, н |
е могући да устане, да га као што треба дочека, поче се извињавати:</p> <p>— Не могу, тато, умо |
Магда. — Када одох код ње, она ме једва дочека: „Седи, Магдо!{S} Од кад се нисмо виделе!“ И онд |
, издржа у обилажењу око налоња и једва дочека да изиђе из цркве.</p> <p>Не жалећи, што виде ка |
та једно од друго растављених, он једва дочека да виде како се тамо, у кући, засветли и како от |
њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по челу.{S} И од тог силног ударца уве |
4" /> то?{S} Зар она (јамачно Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А |
упи, ситан златни звек.{S} Не могући да дочека, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње на |
<p>Али тако исто није хтео нити смео да дочека ни оно друго — отуђивање, продају имања, и обело |
да, као свака <pb n="163" /> мати, која дочека ово весеље, мора прва оро да поведе.</p> <p>На п |
ју овамо по вароши.</p> <p>Испред амама дочека их сама амамџика.{S} И пошто је Софка пољуби у р |
Кажи ономе слепцу (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита.</p> <p>— Хоћ |
Једва је то могла да проговори, па и не дочека да се шалом, који јој тетка пренеражена пружи, с |
да широм отвори капију и да тамо на њој дочека новог пријатеља.</p> <p>Стана их, једва се држећ |
кћер натраг узети.{S} Томча наводаџију дочека не може бити боље.{S} Али тасту, ефенди-Мити, по |
бивају све унезвереније.{S} Не могу да дочекају, када ће већ једном сасвим мрак да падне (ма д |
ко, облапорно, да би после вечере једва дочекала, кад ће лећи у меку постељу, у коју ће се од у |
ла, или од среће и радости, што је и то дочекала, да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да је сл |
свих одсекао Јусуфчићу главу.{S} И онда дочекан од својих, праћен њима, халакајући, дојурили св |
.{S} И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; с тога само |
но нуђење Томчино, сав побеснео, што је дочекао, да он, ефенди Мита, тако што чини, оволико се |
нам иде!{S} Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и то.{S} А сада, Магдо, капију широм отварај, |
. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слатки и мили празник!{S} Све ми поздрави, и с |
улици, у чаршији?...{S} Једва ће се то дочекати, да јој се сите.{S} И због тога не смејући, а |
је као у један глас, задиркивајући је, дочекаше:</p> <p>— О, невесто! невесто!{S} Ах, Томчо!{S |
ве које су лежале радосно, дирајући је, дочекаше је и начинише јој у средини места.{S} Она се п |
се, чисто ничке клањајући се испред ње, дочекаше је.{S} Жене, све зарадоване, и тим Софкиним до |
и креће по свирци.</p> <p>Остале једва дочекаше ту њену раздраганост, те и оне почеше још весе |
као што је и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који су луксузношћу и нарочитим реткостима |
је намештала собе, тако готовила јела, дочекивала госте и родбину.{S} И даље се цела родбина т |
n="141" /> највише и запрепашћивала.{S} Дочекивала их је све са ужагреним очима и као крв румен |
ешкирима.{S} Софка их је тамо за софром дочекивала, љубила у руку и дворила са великом чашом, к |
улицом, жене су је на капијама стојећи дочекивале и нудиле је, и то понизно, да сврати и уђе к |
је била њихова „снашка“.{S} Свуда су је дочекивали и поздрављали усрдно, радосно.{S} Ако би про |
самих му уста чашу приносити.{S} То је дочекивано од свих криком и урнебесом.{S} Цигани до неб |
о време брзо прође.{S} Она хука, граја, дочекивање сватова, њихни пуцњи пушака, као неко халака |
амаму, слагање дарова њених по доксату, дочекивање свирача, играње првога ора, просипање шећера |
и онако горе, на врху степеница, све да дочекује и са сваким да се здрави и љуби.{S} Само је са |
долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће је сви весело, раздрагано, гле |
ати?{S} На шта све ово?{S} На шта да он дочекује госте, љуби се са њима, када њега не весели ни |
а почну мушки гости долазити, он сам их дочекује.</p> <p>И зато, када дође, пошто прегледа кујн |
д цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо дочекујем турске трговце, моје познанике, пријатеље, ко |
а носи.{S} Целог дана, веселе и срећне, дочекују госте.{S} Чак и свирачи дођу и одсвирају.{S} А |
но се и он за њима пење.</p> <p>Горе их дочекују.{S} Ефенди Мита са свима се љуби.{S} Али Марко |
бодили, а нарочито мати јој, која једва дочекујући ту прилику да се и она са њим, највише ради |
а, горе, уврх степеница, морати да седи дочекујући госте.{S} И у исто време да му се донесе она |
но без пара, без игде ичега, и са језом дочекујући га поче себи да пребацује: што се није сетил |
осети мушка рука на себи.</p> <p>Ванко дошавши овамо и видевши је, зарадован што ју је нашао, |
било којом суботом, када би, место оца, дошао са рабаџијама, да еспап узму.{S} Па и то би морао |
ка примети како је, као и сваке године, дошао најстарији <pb n="73" /> Магдин син.{S} Он, пошто |
азећи низ степенице.</p> <p>— Иди, иди, дошао неко! — поче је журити мати.</p> <p>Док је Софка |
уће, а сва срећна што је он, газда јој, дошао и чак са њом говорио, једнако гунђала, себе грдил |
заиста отац кућу продао.{S} И због тога дошао, да јој јави.{S} Зато сигурно између ње и њега, н |
т најпреча, највећа, сада ево због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, не б |
од њега преседео, одморио се и тек онда дошао кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов барјам, ве |
радосни, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зове к себи, јер то није имао |
н, да не би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао |
а госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним |
{S} Време је, Софке!{S} Тек што ко није дошао.</p> <p>Софка се тек онда поче облачити.{S} Осећа |
а вилици, а и цео јој образ од те сенке дошао тамнији, овалнији.{S} Од цвећа закити се само јед |
шао кући, спремио и тамо удесио и после дошао по пријатеља, да га води к себи, на даљу част и д |
елу божју службу одстоји.{S} У то време дошао неки нов учитељ, Николча, чувен са свога певања и |
ад се иде у Бању.</p> <p>И када је Тоне дошао, да то све каже Софкиној матери, она, по његовом |
песми, чека.{S} И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик његова тела, и бол к |
авећи се по годину дана на путу, кад би дошао, прво свраћао тамо, код Ахмета, побратима, и код |
, сигурно осетивши тај њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда, покоре.</p> < |
ијући се и од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.{S} |
и, у варош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, четири пута.{S} Чак и преобука слал |
вадбе, и још и други.{S} И како би који дошао, ушао на капију, само би хукнуо:</p> <p>— Ох, бре |
начинио какав лом и чудо, и у зору кући дошао — он тада не би звао њега, сина, већ њу, матер.</ |
м кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро нам дошао! — предусрете га мати.{S} И кад дође до ње, брзо |
што је ред, обичај, тако је и он доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада жене овамо већ |
да је погледа, он, као да је неки стран дошао а не она, његова Софка, подиже се и само рече:</p |
е шта чека тога.{S} И заиста, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родбина стицала: жене, т |
ће понова доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им јави, да би она, мати, имала када да се сп |
и љубећи је, ослови га:</p> <p>— Добро дошао, тато!</p> <p>Он као устукну.{S} Али се прибра.{S |
добро жели.</p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S} Само је један пут лупнуо алком, |
о топло и припијено стоји око половине, дошла сасвим лепа и свежа.{S} Само, ваљда услед помисли |
ко им лица, од пића и од раздраганости, дошла румена, врела, и то од оног тамног женског румени |
е.{S} После ручка такође их је било.{S} Дошла цела родбина, сви, ни један није изостао.{S} И јо |
на ни где су.{S} И када би која комшика дошла, да потражи на послугу какву ствар, за коју је са |
о би се, како је к њима једне ноћи била дошла чувена Савета, која није била обична, свакидашња, |
сила, и шта донела за раздавање; кад је дошла, доцкан или рано; како жалила и нарицала; кога на |
а заспи, јер се сети да она, од како је дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа није јела.< |
је обичај, пошто је она већ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, показала да пристаје — |
комшилук, да би преким путем пре матере дошла и отворила јој капију, већ стиже, и, оставивши ко |
сваки час и ма ко улазити и излазити, и дошла овамо.{S} Само је Магди казала да ће овде бити.</ |
тарешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла субота или какав празник, одмах би овамо до њих д |
овамо више није долазила.{S} Једино би дошла на „прочку,“ уочи великог поста, када би по обича |
ечега другога, тек, кад год би јој мати дошла, увек би се она узнемирила, плашила.{S} А то јој |
одрастао.</p> <p>А Стана, како први пут дошла овамо, у кућу, таква и остала.{S} Већ је била ста |
клоњени и сигурни.{S} А сада, без њега, дошли као обезглављени, јер над собом више немају оног, |
е споредно.</p> <p>Али после ослобођења дошли су судови и парнице.{S} Нарочито када се морало с |
што су друге газде и учиниле, те поново дошли до већ проћерданог и продатог имања.</p> <p>— Ех, |
да још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно |
а.{S} Софка претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љубав своју |
А он сам много се променио.{S} Чело му дошло испупченије, лице уже, поткресивани бркови просед |
оно, досети се.{S} И Софки он дође тако драг и мио, што познаде да ју је разумео, јер виде како |
го, да покаже колико му је Софка мила и драга, одмах навукао ту кошуљу.</p> <p>— Пријатељи моји |
вала, али које су јој сад толико миле и драге, као да су јој рођене.</p> <p>А Марко, као да је |
пустио, ипак они једини на свету мили и драги.{S} И Софка виде како јој мати, због тога страха, |
плашено и поче да блене.</p> <p>— Кажи, драгичка!</p> <p>— Па... драгичка, — поче Стана, снебив |
/p> <p>— Кажи, драгичка!</p> <p>— Па... драгичка, — поче Стана, снебивајући се и чудећи се.</p> |
ла срећна.{S} Ниједна да је полазила за драго.{S} Готово све су овако као Софка плакале, јадале |
а драгога, нити ће икада осетити шта је драго и мило, — постају толико луде и бесне. </p> <pb n |
себе нешто, што му је, истина било тако драго, мило, али које је њему ипак некако страно, туђе, |
злато, и како као да је она тобож имала драгог, волела се са њим, па сада не полази за њега, — |
кад оне наде нису испуниле, не пошле за драгога, нити ће икада осетити шта је драго и мило, — п |
ве више и више обузимати ти осећаји, та драж, миље, голицавост.</p> <p>И да све то не би било, |
е тек онда поче облачити.{S} Осећала је драж од оне лаке, чисте кошуље, готово жуте од <pb n="7 |
ла уживајући у својој лепоти, осећајући драж од те своје откривености и од голицања ваздуха.{S} |
ловином, њихајући се полако и осећајући драж у тој својој извијеној половини, у испупчености и |
затворена, поче осећати неку драж, и то драж у покретима тела.{S} Али баш зато никако <pb n="66 |
вих издвоје, изгледа да су налазили сву драж свога живота.{S} А да би у томе што више успели, г |
тако сама, затворена, поче осећати неку драж, и то драж у покретима тела.{S} Али баш зато никак |
, Софка поче осећати, како је све чисто дражи и бива јој пријатно.{S} Осети како би и она радо |
амам.{S} А то их је, изгледа, још више дражило, опијало и знојило.{S} Све већа је и већа цика |
мо, иза куће, услед наслаганих „камара“ дрва и камења, није било много.{S} Кад би сазреле кајси |
вршава одређене послове: довољно насече дрва, са чесме у великим судовима донесе воду; по двори |
је био затворио капију, донесе нарамак дрва и седе и он до огњишта.{S} Разузури се.{S} Изу опа |
на коњу место узенгија и старим неким, дрвеним седлом.{S} Око голог трбуха клатио му се распас |
увота од старих дасака, шиндра и украса дрвених по рафовима, собама и доксату.{S} И онда све би |
ата амамских и њихних токмака, обешених дрвених ћутука, који су по вратима, приликом затварања, |
{S} Па не само то него чак и плодови од дрвећа, којега истина тамо, иза куће, услед наслаганих |
на долину због високих уличних зидова и дрвећа.{S} Онда се поче пети ка чаршији и ка газдиној к |
све то: и ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, о |
прозор у ноћ, која је била прорешетана дрвећем баштенским и околним зидовима комшијских кућа, |
ровова, изрешетаним димњацима и високим дрвећем, како се испред њега, по падини, у ноћном полум |
роширивала, пунила најлепшим и најбољим дрвећем: шамдудима, трешњама и вишњама, и разноврсним к |
аки час излази из кујне, и са исцепаним дрвима враћа се натраг. <pb n="76" /></p> <p>Горе, наср |
увела и тамо у крају баште за неко суво дрво привезала, да уз нарамак сена или траве дрема, чек |
ју је из иконостаса, рамова од слика и дрвореза чисто гушио мирис на црвоточину, буђу, тамјан |
сти Васки онога њенога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека пред амамом на мосту.</p> <p>— А теби Јов |
привезала, да уз нарамак сена или траве дрема, чека, док његов газда посвршава одређене послове |
њер и по три и четири ноћна стражара да дремају, јер је он, тај Софкин прамдед, хаџи-Трифун, тр |
игани, мртви уморни, једва држе зурле и дремају.{S} На пољу опет поче по трећи пут мрак да сила |
ста, као да се дуго одмарала и спавала, дремуцкајући наслоњене главе на руку уз прозор, слушају |
рсима.{S} И тако покривена том колијом, држала је тепсију у крилу требећи по њој пшеницу, а у и |
} Узми, узми још.{S} И клечећи до Софке држала је на прстима уздигнуте руке ту велику чашу до с |
ка узела са столичице до собњих врата и држала је и више своје и више његове главе, светлећи му |
а двори, нуди.{S} Од умора једва је очи држала отворене.{S} Била је сва врела.{S} А од страха, |
, у главној чаршији, и у њој се увелико држала со и конопља, она је више служила за обрачунавањ |
тала и забацивши руке у којима је нешто држала, чекала га је.{S} Свекрва је, као увек, мирно и |
е, почео да пије.{S} Онда и полудео.{S} Држали су га и хранили везаног, горе, на горњем спрату. |
то им је земља, коју су пре као чивчије држали, сад постала њихова.{S} Тако исто и Магда готово |
лу детињу руку задржи у својој.{S} И то држање младожењине руке било је за њу најтеже.{S} Осећа |
особито таквим њеним дрским, слободним држањем, пита онај.</p> <p>— Софка, ефенди-Митина! — чу |
м не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, држању, видело <pb n="212" /> се да се дуго и дуго реша |
у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, цене како јој је.</p> <p>И заиста, прво |
ило, Софка виде и по доцнијем материном држању и намештању саме куће.{S} Од тада су горње собе |
нгије да му умеће ноге, јер се он једва држао о јабуку на седлу.{S} Али изненадном снагом одјед |
ину, <pb n="137" /> да би из тих ханова држао Арнауте у шкрипцу, страху.</p> <p>Овамо кући, у в |
Дај! — дахтао је ка Софки.{S} Једва се држао на ногама.{S} Софка, ужаснута, виде како му руке |
пола отворене очи.{S} Оном другом руком држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и |
а мора јако да их стеже, да би их могла држати.{S} Срећом били су преко њихних руку пребачени д |
гласом.</p> <p>Слузи задрхта рука којом држаше узенгију, јер се на прагу кујне зацрне он, Томча |
а, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва држе зурле и дремају.{S} На пољу опет поче по трећи пут |
оде, не да им помаже у свирци, него да, држећи тако своју шупељку испред себе, пред светом изгл |
осети да се иза ње спусти застор, она, држећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у плач. |
и прошапута и остаде да седи поникнута, држећи се руком за подбрадак и уста.{S} И за чудо, опаз |
а гости из вароши почну да долазе, они, држећи испод себе столичице, извирују и са страхопоштов |
гурала...</p> <p>И наслоњена у кревету, држећи главу рукама, осећајући како из кујне допире мир |
е ка кујни, свирачима.{S} У том свирач, држећи у једној руци тромо грнету, а другом притискујућ |
ла и кожа од кичме по леђима јежила.{S} Држећи распасане шалваре, са улепљеном и разастртом кос |
сасвим уништише...</p> <p>Софка, једва држећи се на ногама, поче да муца и да пита гласника:</ |
пријатељ, ефенди Мита, гологлав, једва држећи се, опкољен хаџијама и женама, чека — и поче да |
е гробљанске, са самога гроба.{S} Магда држећи широку синију и нагнута над њом а ногама једнако |
шта видело.</p> <p>Циганка остаде споља држећи чврсто застор, да се не лелуја, тајанствено смеш |
пахује на купање, и, сав срећан, остаде држећи руку на њеној глави, коси.{S} Софка, осећајући в |
ишла би на коњу.{S} Слуге, с обе стране држећи руке на сапима, пратиле су је.{S} Не само да је |
ог пријатеља.</p> <p>Стана их, једва се држећи на ногама, бришући сузе, а једнако осврћући се и |
жно је помилова.{S} Ножним прстима јаче држећи нануле, да јој се случајно не исклизну, упути се |
гао да метне ногу, лако да узјаше.{S} И држећи једном руком алата за узду, а другом узенгију, п |
>И онда се сасвим приви уза Софку.{S} И држећи је за руку, не као свекрва, старија од ње, него |
ла, устукла.{S} Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушајући његове неприродн |
ојала и гледала како се руши, плетући и држећи испод мишке клупче конца.{S} На њој тешке од јум |
пошто га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха, продужи да га она води.{S} Он т |
сито:</p> <p>— Ја! </p> <p>Једном руком држећи више себе чирак са свећом, да се газди што боље |
епеницу стане, па онда се окрену к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини |
пажњом, милошћу, на очиглед свију води, држи за руку, од среће чисто се заноси.{S} Да ли да је |
праг.{S} И тако згрчен, као прикљештен, држи у једној руци бисаге а у другој велику и тешку пос |
и теменом да се одржи уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стегао, опа |
е отрча до капије, отвори је, и оста да држи разјапљена крила.{S} Томча, пошто се добро уви, ос |
у, од седла једну узенгију поче тако да држи, како би Томча, и не гледајући, одмах у њу могао д |
ди јој да стоји с поља и јако, добро да држи застирач, како се не би ништа видело.</p> <p>Циган |
и пиљиле, бодро мотрећи, како га Софка држи за руку, како се мучи, да му малу детињу руку задр |
самога Марка то текну и раздрага. — Па држи се, не подај се...— храбрећи је врати се у собу.</ |
вега пића и весеља, једнако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отиша |
елио из Турске, али још тамо по граници држи ханове и продаје стоку турској војсци.{S} Овде у в |
вивши да кука, нариче, поникла, једнако држи <pb n="229" /> руку на његовом леденом челу и чист |
, што не шаље то дете?{S} Што га толико држи код себе?{S} Мало се он крви са том проклетијом (А |
иду по појасу, под мишке, где се обично држи нож.{S} Уби је тај страх, да крв не легне, те не у |
и.</p> <p>— Зашта, тато, за какву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долазила |
се начетила око њега, па онако сањива, дрљава, посута концима и праменовима вуне и памука од с |
рка наглим кретањем својих сапи у седлу дрмао и друскао.{S} Полети као тица покрај махала ка њи |
ен њеном лепотом а особито таквим њеним дрским, слободним држањем, пита онај.</p> <p>— Софка, е |
цем, Тодориним свекром, био нераздвојни друг још из детињства.</p> <p>— Па шта ми ради мој Мити |
ве Софке.{S} Једна Софка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње.{S} И онда она друг |
су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље, башт |
а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном месту тек ако би месецима могла да уђе у |
вине, она је у Томчиним очима постајала друга, обична, нека ствар, која се, као свака ствар, мо |
кћи што може бити тако лепа, а ниједна друга.</p> <p>И не превари се.</p> <p>А као што је унап |
је изван ње, ту, око ње.{S} И онда она друга почиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка |
ујности и набрекнутости снаге, него она друга, истинска, виша, јача, која се не рађа често, не |
о посрћући, узверена, зајапурена излеће друга и виче:</p> <p>— Баба-Симка, стрина Паса сву ме м |
и, ма ко био, комшије, цело село, чак и друга села, буду према њему другачији, уздржљивији, мир |
крике.</p> <p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту, сигурно би подлегла, и |
{S} Не устукну.{S} Још мање, као што би друга, да поцрвене, замуца и од стида побеже, остављају |
ко, тужно.{S} Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.</p> <p>Испрва се није могло о |
ју и пазе.{S} Кришом га ноћу одводили у друга племена, само да Маркови не дознаду где је.</p> < |
ш мање од својих прсију, која би, да их друга нека има таква, сувише пуна и једра, покривала бо |
продужи Софка.</p> <p>— Срамота!{S} Од другарица и света срамота ме, тато!</p> <p>— И мене је |
са уједа, витка, црнпураста и бежећи од другарица, које су је јуриле, поливале водом, да јој се |
нарочито све то за матере оних Софкиних другарица, за које је Магда слутила да их Софка не воли |
бити од њених тобож интимних некадањих другарица и вршњакиња.{S} И зато је била обучена у раск |
слу а Софка хтела да оде у комшилук међ другарице, она би, остављајући посао и бришући руке о к |
азује знаке женске лепоте; кад јој њене другарице у игри почеше одједном, изненада да застају и |
и мужа; када ће и она, као и њене удате другарице, имати своју кућу и у њој бити домаћица, са м |
због те своје слободе, ниједној својој другарици није завидела, што се, и млађа од ње, одавно |
село, чак и друга села, буду према њему другачији, уздржљивији, мирнији.{S} А сада, његовом смр |
то год зажелиш, само њој кажи.{S} А ове друге немој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се са |
ме, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не |
их, собом да у Турску води.</p> <p>И не друге ноћи, него исте још ноћи дође и он.</p> <p>Као шт |
ње више јастука наређа, да не би из оне друге собе пиркало и ко назебао.{S} А по томе се већ си |
Софкин плач, јаукање.{S} Међутим из оне друге собе једнако је допирало оно свекрвино цвиљење, д |
тихи, уплашени кораци, бат ногу из оне друге собе у кујну и обратно.</p> <p>Арса, пошто алата |
{S} Брзо, смејући се, ухватише се до ње друге и почеше да је поправљају.{S} И она се брзо трже, |
ца, и већ не у чакширама — а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао млађи, — већ у п |
<p>Цео амам био је закупљен.{S} Мати и друге јој тетке и старе жене остале су код куће.{S} Јед |
, како је говорио.{S} А да и њега као и друге бије, није могао, јер га је и он много волео.{S} |
зило, Цигани се ређали.{S} Морали једни друге да одмењују.{S} А „слатка“ велика вечера никако д |
матрала.</p> <p>Никада се није она, као друге, стојећи на капији и видећи како јој се какав муш |
иближујући се са осталима, није се, као друге удаваче, плашила од тог гледања, већ је, не гледа |
носила тиме, што је могла да се, не као друге, заноси и лудује, већ да је са собом одавно на чи |
, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до друге улице, црномањаста, сува, која је одавна остала у |
пруженим ногама, пребацивши једну преко друге.{S} Слободна, ништа не кријући на себи, никад са |
механску, да се одмори, док ми спремимо друге <pb n="224" /> волове — јер на коњским колима нис |
ђани у столове, а „његови“, свекрови, с друге стране, збијени, и тамо чак до самога улаза.{S} П |
оји цвркут пробуђених тица.{S} Овамо, с друге стране, по вароши, у улицама, које су се овде свр |
лазили на честитање, па тек онда ишли у друге куће, такође старе и чувене.{S} У цркви имали су |
ји да је шта од њега узимао, као што су друге газде и учиниле, те поново дошли до већ проћердан |
ви њени, хаџије, окрећу се неки злобно, други с подсмехом, гунђају међ собом: „сељак“, „керпич“ |
њене пажње а и уплаши, да се због тога други горе не пробуде.</p> <p>— Ћути, ћери!{S} Сада ће |
у опште само име спомене, па онда нека други, који чују, зову тога, кога он тражи.</p> <p>Магд |
P19101_C8"> <head>VIII</head> <p>Баш на други дан Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ зачу с |
И Софка <pb n="203" /> осети неки његов други глас, у коме није било: ни „кћери“, ни „чедо“, ве |
ко себе лактове и као бранећи је, да је други не потискују.{S} И то њу чисто трону.{S} Окрену с |
више што није то ко други, што га неће други видети, зарадова се.</p> <p>— Магда?{S} Зар она ј |
али је да им Софку купа, а камо ли неће други, нижи, сиротнији од њих.{S} Са сваком се старијом |
, као нека змијица, почиње да је чупа и други немир, управо ужас: како ће сада, овога пролећа и |
поред мириса самих јела осећао би се и други мирис у њима, мирис тамјана, покапаног воска од с |
ајвише на изненађење, почеше да стижу и други гласници доносећи од њега поздрав и глас да је зд |
ицали готово сви они са свадбе, и још и други.{S} И како би који дошао, ушао на капију, само би |
топлије и утутканије.{S} Цела кућа доби други изглед.{S} И сама кујна, са новом полицом и по њо |
егови, бегови само по богаству, већ ови други, који су, поред богаства, исто тако били школован |
би да говори:</p> <p>— И ја могу, а сви други не могу.{S} Ја све то могу, ја све морам.{S} Ја?{ |
више постајао њен, сасвим њен, не неки други, страни Томча, син газда-Марков, него <hi>њен Том |
м видиш.</p> <p>Марко, место да га, као други пут, на такав одговор удари, избије, отера, чисто |
уди, то је била она, мати.{S} Није, као други пут, при таквим његовим поновним одласцима од кућ |
Софка је видела како их они не поје као други.{S} Доводећи их до каменог корита бунарског они, |
о пијан, ипак се није дао преварити као други мужеви, кад је већ грли, љуби, него би напротив, |
пресавијене од зноја.{S} Онда су поново други, суви пешкир узимале, једна другу молиле да је об |
па ма ко био, бити — не онај њен, него други, обичан, и да ће од свакога морати да трпи и сило |
оделу га познаше.{S} За њим је силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасвим у мраку.{S} Сигу |
о месеци он никако не пошље нити јој ко други — а то је највише плашило —донесе какву вест о њи |
бог ње, Магде, него више што није то ко други, што га неће други видети, зарадова се.</p> <p>— |
оком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе и осећајући га на |
до!{S} Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су други помагали, придржавали Марка за рамена и главу, ко |
је, а после у групама једнако један за другим, да ускоро врата од сопчета осташе сасвим отворе |
е у гомили, скупа, већ у реду, једно за другим.{S} На капијама жене, девојке устајале су и, зна |
пуснички живот са чочецима, Циганкама и другим јавним светом.{S} Жена његова морала је сама код |
д врачара по развалинама, по записима и другим лековитим местима по околини!....</p> <p>Софки и |
сто одахну кад поче савијати и силазити другим делом чаршије, ка младожењиној кући.{S} Дакле пр |
ујну, а опет сваки са погачом или којим другим поклоном.{S} После са муком су се пењали горе ко |
та случајним доласком некога или ма чим другим, онда би и матер <pb n="27" /> к себи звао.{S} Т |
ја, јер због те деце, неће смети као по другим собама сваки час и ма ко улазити и излазити, и д |
исли и увек њој тако што да долази, што другим ни на ум можда не пада.{S} И докле ће она тако?{ |
само да не радује, као што би требало у другим приликама, него како је ти изненадни, чести њего |
е њене пите.{S} Од ње није ни раздавала другима.{S} Само је за тебе и месила.</p> <p>Мати чисто |
ти такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима, тако ће бити луде.{S} |
оне венчавале.{S} И онда на тим удајама других оне, неке од раздраганости, што им се наде испун |
о да разда, а још више <pb n="68" /> од других пита и јела, што су надобивале у замену раздавај |
ћале вриштећи, прскане хладном водом од других које су пре њих ушле.{S} И све, као да им је баб |
је волела ићи к њима, још мање, као код других, по два и три дана тамо остати.</p> <p>Не зна се |
тамо по гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се |
а сада, када се враћале, било колача и других понуда.</p> <p>— Ето! — одговори јој мати и уђе. |
/> куће гласови и идење или матере или других, и саме речи, жеље, нагласци, све то, чини јој с |
и што друго и о чем другом да се мисли, друго што жели...</p> <p>А што је најгоре, знала је да |
ед да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће морати сутра пошто ће јој мати бити неисп |
у руку, покупити, наслагати и понети; а друго, кад тај странац, купац дође, да има шта видети: |
у осуству његовом, била старешина.{S} А друго што се знало да сама она врло добро зна какав би |
о код Хаџи-Трифунових беше на слави!“ а друго, међу мушкима по чаршији, како, као увек, после с |
!{S} Боже!</p> <p>Али немајући куда, на друго које место, опет је ничке падала по кревету.</p> |
е сељаке: „Море, маните их, сељаци, шта друго они знају“.{S} И онда оно, у шта Софка до тада ни |
зар?{S} А знала сам ја, да од њега шта друго, добро какво, и не може бити.{S} Знаш већ сада шт |
као страх, дивљење и поштовање, а никад друго, као о осталим женскима.{S} Зато је она могла уве |
ешких, јаких дасака, али доста једно од друго растављених, он једва дочека да виде како се тамо |
сувишности меса, док <pb n="38" /> све друго на њој непрестано је све лепше и изразитије бивал |
он, слатки муж, да је код тебе, па све друго нека иде!...</p> <p>Али Софка примети како је на |
аначке, непрестано звонити.{S} А све ће друго постојати тише, мирније и тамније.{S} И као увек, |
отуда собом извлачећи јастуке, поњаве и друго.{S} Она, као да то није ни примећавала.{S} Покатк |
, чисте стајаће <pb n="109" /> хаљине и друго, да би били готови када их позове, да дођу на све |
ог тога не смејући, а не знајући шта би друго, од страха, изваљена до свекровог места, уз трпез |
.</p> <p>А оно — шта је било?{S} Сасвим друго.{S} Сада никако није могла да се отресе њега, оца |
, али готову сироту.</p> <p>И он је ово друго изабрао.{S} Софкина мати је била најмлађа од свих |
а се донесе, па тек онда да се ради ово друго шта је наредио.</p> <p>После се виде, како он там |
од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, <pb n="161" |
њу видело небо, она поче осећати и оно друго: оно силно, нагомилано сирово богаство по подруми |
то није хтео нити смео да дочека ни оно друго — отуђивање, продају имања, и обелодањивање свега |
о је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго што жели...</p> |
ложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго потрошио.{S} Али, и поред све те његове строгости |
урцима, већ да је у ствари сасвим нешто друго.</p> <p>И онда бар њу не треба да лаже, бар пред |
е први пут тада заволе и заљубе једно у друго.{S} И целе ноћи биће све горе, све бешње.{S} Свак |
јно дубоко, до дна душе упијање једно у друго...</p> <p>Зато је она ту самоћу увек волела.{S} Ч |
што полази за недрагог, већ да је због другог нечег, што је веће, горе.{S} Сада се све свршава |
о пијући из расечених руку крв један од другог.{S} Од тада за њих двојицу није било вере, ничег |
е.{S} И сви они, њени, заједно једно уз другог, да се тиме као одвоје од осталих сватова, <pb n |
ана бити скупљених момака, нежењених, и другог света.{S} Нарочито их је ту у дане, суботом, кад |
<pb n="181" /> онај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушканог од фењер |
о ни гледао, увек би се чуло како један другог нуткају:</p> <p>— Иди, бре, иди, неки дође снашк |
ани, када су се састајали, виђали једно другог, па чак и своје жене.{S} И онда, добро нахрањени |
ала онај траг мртвачев, или због нечега другога, тек, кад год би јој мати дошла, увек би се она |
ење.{S} Сељаци све око Марка и један уз другога, као плашећи се оволике куће, осветљење, пуне с |
<p>— Миту, Миту, пуштајте! — одјекну с другога краја од оне раскалашне снашке, и видело се как |
е онако, не истински, не ради себе, већ другога: оца, куће, света ради...{S} Па ето и сада, он, |
изоштриле и као пришле, стисле се једна другој, само <pb n="256" /> јој уста још онако танка, в |
, и тамо по плочама изваљујући се једна другој у крило, да се пљускају.{S} А из крајњих тамних |
зо се као умори и онда се диже и одлази другој комшиници.{S} Тако целог дана иде од куће до кућ |
а, у постељи, моћи се сва предавати тој другој Софци.{S} Тада осећа како је ова дубоко, дубоко |
икљештен, држи у једној руци бисаге а у другој велику и тешку постављену гуњу.{S} Нетремице, са |
са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући капију, замандаљену, гурајући у |
И држећи једном руком алата за узду, а другом узенгију, погнут оста чекајући.</p> <p>За мало, |
едо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха, продужи да га она |
ч, држећи у једној руци тромо грнету, а другом притискујући распасан минтан, пресави се пред Ма |
огу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве |
простог света, који, кад нешто продаје другом, пре но што се исели, све избуши, исквари, саме |
ну пућкање на уста.{S} Софка, пошто уви другом старом шамијом своју тешку косу, да јој се не би |
ољуби у руку, узима од њега, да наслужи другом.{S} Дворећи све и љубећи <pb n="200" /> у руку С |
м буду растављени и немајући када о чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има онда у доб |
ма ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго што жели...</p> <p>А што је н |
морне, увек упола отворене очи.{S} Оном другом руком држао би Софку на колену, а она би била та |
и.{S} Поче да игра, води, заноси и оном другом руком из сита око себе, на широко по дворишту, п |
о његово колено издизала се, да би оном другом руком, заносећи је око њега и као обгрљавајући г |
ћи да га дете води, већ замахујући оном другом руком чак иза леђа.</p> <p>У том и остали тетини |
војој коси, поче да се угиба, док је он другом руком завлачио у онај дубок џеп и отуда понова ч |
n="253" /> јоргана и, пробуђена, једно другом прете, кад које почне гласније да говори:</p> <p |
мати такође, чим попуши једну, она већ другом готовом, запаљеном га нудила, он сав блажен, сре |
осле у једном џезвету пристави кафу а у другом поче да греје ракију.{S} Деца, знајући да им нећ |
цртавали су се на небу и губили једно у другом.</p> <p>Марко улете на отворену капију, која је |
p> <p>Томча сасвим је њен.{S} Ни о чему другом не зна, до само о њој, Софки.{S} Јер све што је |
осталих шећерлема, које ће она уз игру другом руком око себе просипати и бацати, да би тако пу |
и да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...</p> <p>— Па нисам могла, снашке, поче да се |
ише љут, што је тај лакат са псовком по другоме послао за њега, а не да му је сам у очи рекао, |
ти, њој су се обраћале, тужиле једна на другу.{S} По која тек вриштећи отуда истрчи.</p> <p>— Т |
еше само подигао, па онда брзо пређе на другу страну обисну се о седло, те Томча сигурно и лако |
ицање, смех, набацивање хаљина једне на другу, силом свлачење и откопчавање неких, које су се с |
оново други, суви пешкир узимале, једна другу молиле да је обрише где она сама не може, по леђи |
ј улици.{S} Има их четири.{S} Све једна другу сустигле.{S} Отац и мати били су још сељаци, али, |
увијене, погнуте и кријући се једна уз другу, ишле су мирно.{S} Чим се изгубише из вида чаршиј |
силава и разлетеше се око њега, извади другу кесу, и, гурнувши лактом са софре тепсије и тањир |
затворени са свирачима, које наместе у другу собу, да не би могли гледати шта они раде, по нек |
а, у начину говора, јер услед, једнаког дружења са Грцима, Цинцарима <pb n="14" /> и Турцима, с |
тобож не може да се одвикне од мешања и дружења са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари с |
еднако само са Турцима и беговима да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме да одла |
редузео кућу водити.{S} Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да продаје стоку за турску војску. |
за судове.{S} Они га призивали к себи, дружили се с њиме.{S} Приликом суђења, на саветовањима, |
, осећао је он, како је ипак она некако друкчија.{S} Изгледа као да, досадивши јој се на послет |
и одмах би почела -осећати како јој је друкчије.{S} Мирније спава.{S} У јутру је свежија.{S} Н |
n="174" /> <p>И гле, како јој одмах би друкчије, као некако лакше.{S} Песница руке, подбочене |
њеној лепоти), већ да ће је сад сасвим друкчије гледати.{S} Као да је никада нису виделе.{S} С |
та, нико се од њих није женио ни удавао друкчије до овако!{S} И сам он, кад се венчавао, венчав |
ућу, која сада, овако намештена, некако друкчије, веселије изгледа, крупно и четвртасто оцртава |
арко остављао код ње, можда би јој било друкчије.{S} Али, чим Томча одрастао мало, прешао десет |
о се само да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и преко винограда излази на гра |
ухватала је све оно поље, баште, њиве и друм, којим се улазило у варош и пролазећи поред ње ишл |
која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и пространијом чинила је собу и она |
е, размилели се по сокацима што воде на друмове.{S} Трче бесомучно, да достигну муштерије.{S} З |
по околним великим селима и хановима на друму, а чувене са својих кртих, топлих тела и разблудн |
х на самој граници, у неким хановима на друму.{S} Дакле, био је тако близу, а не, као што су он |
им кретањем својих сапи у седлу дрмао и друскао.{S} Полети као тица покрај махала ка њиховој ул |
у Доњем Врању.{S} И тамо, затворени, у друштву чувених Грка, Цинцара и првих бегова, Турака, к |
е.</p> <p>Ако би са њим било још кога у друштву, који је не би знао, или био чуо за њу, али још |
све оне или иза ње или око ње ступају у друштву.{S} Ено и тетка јој, Симка, чија је кућа одмах |
дости, због њихова доласка, гласом мало дрхтавим, али ипак да се не примети, јер срамота је, ви |
расплака, јер у том његовом унезвереном дрхтавом грлењу њене главе, љубљењу косе, виде како он |
његова уста, што су синоћ онако пожудно дрхтала, и његове руке са оним нежним, кратким, одозго |
пет, које су пре од њега чисто бежале и дрхтале од страха пред њим, после његових тих несланих |
њи део тела, кукови, клатили су му се и дрхтали.{S} Сва му је утроба једнако крчала и као да се |
еликог напрезања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва |
ала шта ће.{S} Али по Софкином лицу, по дрхтању, по посртању, и нарочито по врелини, коју осети |
ао у све то.{S} Колико је пута у потаји дрхтао и тресао се од страха, при помисли да од свега н |
тке, дебеле руке, од којих је он толико дрхтао и имао целог живота страха, излете из собе и там |
га да остане.{S} Не знајући зашто, поче дрхтати.{S} И што никада у животу, поче осећати како јо |
S} Фењери, упаљени на капији, почеше да дрхте и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово све |
у ознојеној јој руци прсти његове руке дрхте и чисто је гребу, сигурно због сада поткресаних н |
тко, смешећи се што он не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчатим прстима, те је он |
{S} Он, може све то, а она не може! — И дрхтећи од беса, осећајући како му ноге у чарапама упад |
о широко и топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним топлим, једрим тело |
ост некако мртвачки заудара.{S} Поче да дрхти и да се тресе од неке неизмерне несреће, коју пре |
мо његове поређане ципеле и већ поче да дрхти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S} Светлост се |
н, надносећи се над њу, поче страшно да дрхти и да муца:</p> <p>— Софке, Софке, само једно.{S} |
видело се како му појас и сва половина дрхти, тресе се, како га колена, бутне кости издају, ни |
ије вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да ла |
се осети на алату, кад изиђе из капије, дрхћући из све снаге, пође слободно, <pb n="128" /> сре |
чираку, више њене главе, догорела је до дршке чирака и расцветана гасила се ширећи задах.{S} А |
ћа у себи неку дубину, и то, како се та дубина испуњава неким отужним, бљутавим задахом, тако д |
S} Био је усамљен, иза поља, са кулом у дубини зеленила, а окружен свуда зидовима и редовима ви |
зан, ни гнев.{S} Само осећа у себи неку дубину, и то, како се та дубина испуњава неким отужним, |
Извади велику, густу низу све од самих дубла, свако зрно од по пет дуката.{S} Сам јој веза о в |
ћи воду да се преливају старе меџедије, дубле, и меке ћошалије, већ зарђале, полузелене.</p> <p |
да све би то тонући заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало покаткад пр |
и то тонући заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало покаткад прекидано |
збија, ваља се и између дојака, низ ону дубодолину, пада, капље.{S} А ништа није сада са собом |
док је он другом руком завлачио у онај дубок џеп и отуда понова читаву прегршт новца почео да |
изјутра, савладана и измучена, пала, у дубок грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у |
почиње за срце да хвата нека неизмерно дубока, из тамне даљине са слутњом така тешка туга, јад |
се познавали.{S} Нико од њих није понео дубоке ципеле или чизме већ увек плитке, лаковане.{S} Ч |
а је гледа неким тако широким, чудним и дубоким погледом.{S} Као да му из самих очију сузе иду, |
здвојеним од свега и свачега, јер се, у дубоким јесенима и дугачким а јаким зимама, бива сасвим |
али за чудо висока чела и крупних, тако дубоких и тајанствених очију, са јасно изведеним до на |
у, на милост и немилост.</p> <p>И када, дубоко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса светлост |
нела, ускоро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да је нико не види, |
офци.{S} Тада осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, уноси јој се |
била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Што би се поса |
ели, тако и заспао.{S} Спавао је мирно, дубоко, са испруженим рукама и згрченим коленима.{S} И |
те да онда буде на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је била сасвим помирена са том продајом |
другој Софци.{S} Тада осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, унос |
јој оде или на гробље или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака |
сник, долазили су на честитање у вече и дубоко у ноћ су седели. </p> <pb n="84" /> </div> <div |
о да се пробуди, толико је био клонуо и дубоко спавао.{S} Сама га је распасала, свукла и готово |
тамо се“.{S} И када видесмо како он сам дубоко преко границе залази, почесмо за њим и ми, али ч |
.{S} Прво, што није ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће морати сутра пошто ћ |
ој се учини сад већ толико црно, толико дубоко као какав гроб.</p> <p>Људи, комшије и чаршија о |
сни; стискање, ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дна душе упијање једно у друго...</p> <p>Зат |
кујни са женскињама.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекр |
м себи, причао је: како је, када је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату, наишао код једне |
га, и одмах слатко, тврдо заспа.</p> <p>Дубоко у ноћ, ваљда чак око пола ноћи, када је била већ |
ошћења са оцем, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ седења, он, одлазећи и праћен Софком са с |
катанца, која су висила о доста дугом и дубоком, шарено обојеном сандуку.{S} И увери се да су к |
{S} Поче да се чује оно њено умерено, у дубоком сну пућкање на уста.{S} Софка, пошто уви другом |
тепеници.{S} Сав је заударао на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, освежавајући задах.{S} |
ама, заударајући оним њихним мирисом на дуван, бурмут и восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би |
од ње наниже по первазу доксата поређан дуван, ракија и мезе...</p> <p>Мислио је о себи: како ћ |
, изваљен на јастуцима, опкољен тацнама дувана и шољама од испијених кафа.{S} Мати горе, на кул |
иста.{S} Готово слеп, погурен, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао густим бе |
еднако равној због засађеног кукуруза и дувана.{S} Тада би се све брже примицали.{S} Магда горе |
дити она дајући <pb n="58" /> му кафе и дувана — звала сам те — а није Бог зна шта.{S} Знаш ти |
увала за њ кафу, изнела у жутој таслици дувана, све то метнула испред себе, па завивши цигару и |
од јутрос наредио да се хлади, и много дувана, и то прављених цигара, јер неће имати када да и |
, сва срећна, служила је госте нарочито дуваном и једнако разговарала, сваком причала и казивал |
у.{S} Око јастука виделе се тацне, пуне дуванске прашине, изгорелих палидрваца, светњак са дого |
а осети оволику загушљивост, задах, дим дувански, те би отворила, да проветри.{S} Али кад <pb n |
ој се, што су хтели тиме свој родбински дуг према њој да одуже: да је бар сада угосте, почасте, |
му се распасан појас а иза појаса вирио дуг, црн револвер.</p> <p>Како сјаха, нити коња веза, н |
су у колијама, погурени, полако, ситна, дуга, зборана лица.{S} Не могући после спавања да се са |
> <p>Коњ алат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четвртасте главе, са паметним очима, |
ше бегунаца из Турске.</p> <p>Коњ алат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четвртасте г |
а ту, код њих.{S} Његова доста изношена дуга мантија климата се око њега.</p> <p>Магда му приђе |
не толико свежа колико бела, нешто мало дуга, омекшала, кошчата али са чистим и високим челом, |
и обруче на бачвама, бушећи рупе између дуга, точила вино Тонетово.{S} И као правдајући се за т |
о развијен, тај је био и сувише, сувише дугачак и крупан.{S} Такви су им били и коњи, које су п |
уциганин, у белим чакширама, са чалмом, дугачка носа, просед али висок, дугих руку, <pb n="177" |
је, већ бришући, отирући шаком зној од дугачка врата, уђе право к њима у кујну.{S} Софка је би |
о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, да јој злато својом жутином покри цела прса.{S |
е и велике, нико онако, за тридесеторо, дугачке, једноставне пешкире преко колена, нити ико има |
неке грдне тице везане ужетом за своје дугачке вратове, црнили су се ђермови од простих, тек с |
како јој рукама показује, а већ му руке дугачке, мишице му се јасно из закопчаних и тесних рука |
не, скупоцене, да би се, ма колико биле дугачке, ипак могле све у шаку да скупе.{S} И у бријању |
ко падале, али ногавице никад нису биле дугачке, још мање широке и испуњене гајтанима, већ уске |
у, али опет је испод ње вирио крај њене дугачке, дебеле сељачке кошуље.{S} Једнако се још забра |
Такви исти су били и јастуци, чупавци, дугачки, али са грудвама.{S} Такође и јоргани са првоби |
опет, окачени о хладњак, лелујали су се дугачки гвоздени фењери, са својим тешким, масивним, цр |
ију, са јасно изведеним до на крај чела дугачким обрвама и густим као сен трепавицама.{S} Што ј |
крутим футама, још крућим и чак до пета дугачким новим кошуљама, а опет свака са око паса обеше |
и свачега, јер се, у дубоким јесенима и дугачким а јаким зимама, бива сасвим сам.{S} Само што п |
ва је Софкина родбина.{S} Све су биле у дугачким свиленим антеријама а повезане чајкама са разн |
тако округлих, паметних очију а сувише дугачких и густих грива и репова.{S} Софка је видела ка |
онда звецкање на женскињама од тешких и дугачких до испод појаса низа од посребљеног старинског |
е од <pb n="78" /> многе свиле; од оних дугачких, и као све нове, више него обично, тешких шалв |
назире онамо, у крају, и преко оноликог дугачког дворишта.</p> <p>Још мање је непријатно дирну, |
трпана низама и дукатима, нису могла од дугачког и густог невестинског вела сасвим јасно да се |
једнако бришући зној по кошчатом лицу и дугачком врату.</p> <p>Софка осети како јој колена зави |
ештеник Риста.{S} Готово слеп, погурен, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао |
уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала са најстаријим калфом из радњ |
њу на гробље.{S} Настадоше оне јесенске дуге кише, лапавице и мећаве.{S} И нешто због тога рђав |
читим за те вечере, „за слатко једење“, дугим, тихим, монотоним, које човека умирују, заносе, к |
црнећи се и шуштећи у својим мантијама, дугим косама, заударајући оним њихним мирисом на дуван, |
љеног седења и бдења у својој собичици, дугим а још јаким гласом поче:</p> <p>— Ама ти ли си, М |
ко у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од кострети.{S} Софка по његову гласу ви |
, које су биле спојене златним ситним и дугим ланцем, чија је средина била утврђена за такође з |
стрине, а иза ових њихни мужеви, сви у дугим чоханим колијама а плитким ципелама, кратких нога |
чалмом, дугачка носа, просед али висок, дугих руку, <pb n="177" /> дугих лактова, почне да изви |
о њима већ слепљени праменови, влажних, дугих, црних коса.</p> <p>Чврсто, високо, упути се она |
д мрак, дојури коњаник сељак, планинац, дугих ногу, са ашама на коњу место узенгија и старим не |
д али висок, дугих руку, <pb n="177" /> дугих лактова, почне да извија и трепти грнетом.{S} И п |
мо саме.{S} Он висока чела, црних, мало дугих бркова, а сав <pb n="50" /> обучен у свилу и чоју |
кад стас и бедра јаче истицали.{S} Мало дугих, сувих руку, са истина сувим али нежним прстима и |
, пошто се и пре саме свадбе дуго ради, дуго спрема, онда се, кад већ и она дође, све заборавља |
</p> <p>— Пиј бре!</p> <p>И пошто овај, дуго пијући и ронећи у корито, подигне главу мљескајући |
спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очи |
узјахавши коња и пошавши, остаде дуго, дуго, пред капијом.{S} Као да је хтео што више <pb n="9 |
ко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену и упути се подруму.{S} Тамо дуго |
ништа не зна за себе.{S} А затим тешко, дуго, једва се повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и |
е од месечине и ведрине, <pb n="196" /> дуго путујући, пронашли је, и пошто кулу освојили, пору |
чком) дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бојао се да много не „преучи“, разне |
води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не занесе, па не |
p>Али та мирноћа материна не потраја за дуго.{S} Он, не само што продужи слати те гласнике и по |
су, и то због оскудице у новцу, трајала дуго та његова путовања, али ипак су била честа.{S} А н |
.{S} И тада, пошто се и пре саме свадбе дуго ради, дуго спрема, онда се, кад већ и она дође, св |
лазио, узјахавши коња и пошавши, остаде дуго, дуго, пред капијом.{S} Као да је хтео што више <p |
то тешко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену и упути се подруму.{S} Тамо |
И по томе видело се да тај шећер траје дуго, да се, осем њега, нико не послужује њиме, не трош |
та на прозор осећајући како јој шалваре дуго, тешко падају по куковима и како јој се пуна плећа |
држању, видело <pb n="212" /> се да се дуго и дуго решавала, да је тек после многог наваљивања |
е овде бити.</p> <p>И заиста, као да се дуго одмарала и спавала, дремуцкајући наслоњене главе н |
ива га и честита празник.{S} Он је поче дуго, трепћући, гледати, не могући да је се сети, тако |
, видело <pb n="212" /> се да се дуго и дуго решавала, да је тек после многог наваљивања, молбе |
ити и онда — на шта толика радост, тако дуго чекање и жудња...{S} И зато, када се већ једном чу |
и поглед и отимала се од ње да је тако дуго не намешта и дотерује.</p> <p>— Доста, доста, Софк |
днако долази шум, чак и гласови, и неко дуго <pb n="105" /> ходање.{S} Онда, као никада дотле, |
слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Што би се посао више приближавао крају, она би |
осле скрену и упути се подруму.{S} Тамо дуго остаде пред вратима подрумским, сигурно нешто загл |
о да ће најзад морати да наступи оно... дугови, продаја куће...{S} А сада, ето, хвала Богу, исп |
епатосан, гола земља, те нови ћилими од дугог неветрења (јер сем њега нико у то сопче није смео |
апијом, унесе у мозак.{S} Зато је после дугог стајања пошао и упутио се, поред чесме, на ниже, |
нешто загледајући унутра, јер тек после дугог времена Софка чу како је она отуда виче.</p> <p>— |
коме одговори на поздрав.</p> <p>После дугог времена Магда се врати заједно са два шегрта који |
{S} И онда је човек могао, онако сам, у дугој <pb n="222" /> ноћи, рахат да се науздише, наодма |
велика катанца, која су висила о доста дугом и дубоком, шарено обојеном сандуку.{S} И увери се |
али црне очи и мало, тамно чело, са већ дугом косом, подсећају на матер, на онакву какву је прв |
ароши, све још било тамно.{S} Једино се дуготрајни лавежи паса и певање петлова из магле разлег |
купље стају због тежег шивења.{S} Сува, дугуљаста, мало кошчата лица али свагда стегнута израза |
обле јој и високе обрве и овално и мало дугуљасто лице издвајало је од осталих жена.</p> <p>Али |
о лежећи на страни, са пребаченом руком дуж себе, јасно оцртавала она обла дужина тела, кукова |
ењу одела и непрекидном труду да се што дуже живи.{S} Зато их увек и било по околним бањама, гд |
о мала, бити у гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то толико, као |
рстима поче баратати по недрима, по још дужим џеповима од јелека.{S} Видело се како је, ма да с |
уком дуж себе, јасно оцртавала она обла дужина тела, кукова јој и ногу.</p> <p>Није могла да за |
у.{S} Осети како јој се она по леђима и дужином тела заталаса, и нежно је помилова.{S} Ножним п |
ње.{S} Сјахавши с коња и сматрајући за дужност да он сада има да је око ње, да је он води, иша |
ога зна се долази „његово“ т. ј. дедина дужност, да сада, <pb n="166" /> када почну мушки гости |
у том једнаком одлажењу, тачном вршењу дужности према његовом гробу, било је у исто време и ос |
и га на растанку у руку, осетила у шаци дукат.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101_ |
свекар, газда Марко, и како ће сада сам дукат падати.{S} И зато, да би што више као оправдали т |
ка, где су новци, какав дар, каква низа дуката.{S} Зато Софка, не журећи се, пусти Марка испред |
{S} На прсима јој је увек била она низа дуката, поклон од Марка, које јој цела прса покривала и |
рапама од конца.{S} На прсима леже низе дуката и крију овлаш око врата закопчану кошуљу с чипка |
ве од самих дубла, свако зрно од по пет дуката.{S} Сам јој веза о врат низу, која је била толик |
естано је из кесе сипао све само злато, дукате, старе, нове, као побуђавеле од силног увијања у |
S} Марко, од радости, сваки час му лепи дукате по челу и чалми.{S} Ови њени, хаџије, окрећу се |
на готово гола прса, претрпана низама и дукатима, нису могла од дугачког и густог невестинског |
и наслеђиване златне минђуше са великим дукатом, које су биле спојене златним ситним и дугим ла |
нарочито у своје лаковане, плитке, и то дупле, праве турске ципеле.{S} Или је бар тако изгледал |
<pb n="8" /> треба, једнако се на сина дурио.{S} Није могао да га гледа, како је говорио.{S} А |
ће део од имања, које парче њиве, који дућан бити снајин, и од које ће кирије, закупнине, нова |
о сад мора да их остави и предузме свој дућан, трговину на своје име, једва тад, толико је глас |
ах од упаљеног угља по мангалима испред дућана.{S} Овамо кроз капиџик већ почеше долазити из ко |
игнутом услед поливања и чишћења испред дућана.{S} Симиџије већ почеше да се виђају како силазе |
ове куће начине какву механу и неколико дућана, одакле ће се имати кирије, а овде само кућа да |
знала да ће, као увек, на том ћошку око дућана бити скупљених момака, нежењених, и другог света |
њега сазнавала каква је чаршија, какви дућани, еспапи, механе, нарочито Шарени Хан, где долазе |
ивели су од кирије од неколико оронулих дућанчића при крају вароши.{S} Софкине матере отац, веч |
мешено да му понесе.{S} После сврати у Дућанџик за басму.{S} Знају већ они какву ће да пошљу, |
> <head>VIII</head> <p>Баш на други дан Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ зачу се свирка г |
мисли, још мање да сања.{S} Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно ба |
никада у животу, поче осећати како јој душа, сва њена унутрашњост некако мртвачки заудара.{S} |
гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, испуни се цела кућа.{S} Горе мушки и међ њима у |
ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дна душе упијање једно у друго...</p> <p>Зато је она ту сам |
лушам и нађем се.</p> <p>У том, као без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха седе на земљу. |
реба.{S} Око поноћи, када Магда као без душе дотрча к њој и јави:</p> <p>— Иду младожењини! — о |
кине с тавана.</p> <p>Арса поче као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ Станину да намешт |
не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе истрча овамо ка капији, кад чу газдино као увек кр |
— газда Марко, — ако смо и Цигани, и ми душе имамо.{S} Не може се више.{S} Не може се, и сам ви |
куси.{S} Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је да се одупире ма |
спод плећака и кукова већ не осећа кроз душек тврду земљу, него од своје гојности тоне у мекоти |
, на најлепше место, где је био прострт душек, док су свуда около по миндерлуку биле асуре.{S} |
еља, забачен јорган, изгужван чаршав од душека, и још од прашине непочишћене утиснуте очеве сто |
утра носити младожењи: свилене јоргане, душеке и јастуке.{S} Особито као да су гледали у онај ц |
аваће хаљине, покривене белим чаршавом, душеке и јоргане.{S} Истина <pb n="71" /> душеци су бил |
, онако одвојена, на најлепшем месту на душеку који је покривен белим новим чаршавом, свлачила |
шеке и јоргане.{S} Истина <pb n="71" /> душеци су били скупоцени, тешки, од саме вуне, али стар |
ивоту, и зато ће јој увек бити тешко на души, када га види.{S} И зато ће је он стално избегават |
море, Митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче </l> <l>Мито море, Мито, Мито!</l> </quote> <p |
кујни, и одједном, заборавивши се, свом душом јаукне:</p> <p>— Ох, проклети!</p> <p>И само то.{ |
ас се иде на гробље и износи мртвима за душу.</p> <p>На капији звекну алка.</p> <p>— Домаћини! |
<p>Служио сам прота и сви свештеници и ђакони <pb n="185" /> па и клисари са гробљанске цркве. |
, после „пијења“ Софкиног) него мезета: ђаконија, гурабија и слаткиша.{S} Из Маркових дебелих ч |
по које, као задоцнело, чуће се крцање ђерма на бунарима, тек по који бат улицом!{S} Журећи се |
шилука чули су се ударци секира, шкрипа ђермова, клопарање нанула по калдрмисаним авлијама, а и |
за своје дугачке вратове, црнили су се ђермови од простих, тек скоро ископаних бунара.{S} У ва |
Немој, газда!{S} Аман, газда!</p> <p>— Ђид бре! — кркљају они.{S} Коњи им се пропињу над њим а |
ји се беше устремио на ашчику.</p> <p>— Ђид ти!{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика као да је била спр |
{S} Закасао у трговину.{S} Софки послао ђизије за хаљину, а и новаца, да нам се нађе за овај пр |
у комшилук и тамо по обичају разгласи, ђипи она и готово да угуши Магду, тако је силно задржа, |
тане, одазове.{S} Овај, кад се освести, ђипи унезверено.</p> <p>— Ја, газда, ја...</p> <p>— Мож |
ацао читаву кесу новаца.{S} Одједном он ђипи и позва је.</p> <p>— Софке, чедо, хајде...</p> <p> |
к и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипила.{S} Унезверена, изван себе од страха, хватала би |
роши, из циганске мале, него тако зване Ђорговке, насељене по околним великим селима и хановима |
они су све, ми ништа.{S} Ми керпичи!{S} Ђубре!{S} Аха! — И све то било је тако страшно али и са |
и скупљала нечистоћа, заударало је, на ђубре, на трулеж.{S} Он све јаче и јаче поче да удише т |
шен, угашен дим, који је већ мирисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у оној великој соби, Софка |
b n="239" /> посао у штали или око оног ђубрета.{S} А то све зато, да би била што даље од њих, |
сала на сељачки мирис, на млеко, на воњ ђубрета и свежину јака, проста одела.</p> <p>— Намештај |
торности, осећао се онај воњ од балега, ђубришта, помешан са мирисом на пресно: на млеко, сиров |
какву ће сутра да грли!</p> <p>— Море, ђувендије! — из свега гласа викну тетка Симка.{S} И да |
чаршије) не пусти њих неколико, да ове ђувендије умире?...</p> <p>— О,о... тетка амамџике, пус |
се приближава слава њихове куће „Свети Ђурђиц“ онда <pb n="12" /> на две недеље у напред наста |
Ох, ох, што је слатка ова наша вода!{S} Е, баш је нигде нема!</p> <p>И да забашури све то, поче |
реба бежати, продати и кућу и све...{S} Е, али шта ће онда гробови на гробљу, па родбина, па ос |
пусти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арса луд, Арса пу |
унесмо!{S} Како да их не знам!</p> <p>— Е, па оне, те....{S} Сад нешто претурах по подруму, па |
ти него туђин, — одахну мати.</p> <p>— Е добро.{S} Хвала ти! — настави брзо Тоне. — Само, снаш |
рукама поче показивати стакло.</p> <p>— Е добро, пи!{S} Па када нестане, тражи још.</p> <p>Свир |
у више главе о ункаш, говорио:</p> <p>— Е, сад иди! — И заиста коњ би на једну страну одлазио д |
мејући јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, еј, газдарице, нисмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није б |
Трифуна њени почели да пропадају, тако, ево и овде почиње од свекра јој, Марка, мужа, Томче, и |
еном бравом једва говори:</p> <p>— Ето, ево, све, кћери, све је твоје.{S} Отвори, и узми.{S} И |
<p>— Магдо, Магдо!{S} Брзо спремај!{S} Ево нам гости!</p> <p>А Магда тамо сва смушена.{S} Не з |
к да их се отресе.{S} Једва донесох.{S} Ево... .</p> <p>И не показујући јој што им је донела, к |
} Зар она (јамачно Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То |
ожином јаја и сира одликовало.</p> <p>— Ево, на, Софке! — поче је Магда нудити њим, показујући |
та, потрчала би одозго к њему.</p> <p>— Ево ме, тато.</p> <p>И љубила би га у руку.</p> <p>Он б |
у, поче му показивати на кућу.</p> <p>— Ево, газда Марко.{S} Ово је мој серај.{S} Ово је та, „е |
е:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>— Ево ме, тато! — Дотрча Софка до њега и <pb n="176" /> п |
епота и младост најпреча, највећа, сада ево због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није так |
ти да она, од како је дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа није јела.</p> <p>— Па хоћеш |
ко у ствари било, зашто да се сада, кад ево то дође, толико џапала, бунила и тиме се само показ |
ма.{S} А сад, не само да то не би, него ево Софка сада њу и два пута и то пред свима, наочиглед |
даје као неке накнаде, утехе.{S} А оно ево преваре се!{S} Видео њу, Софку, и матер, која ма да |
итре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви |
еће ништа ни дознати ни осетити!{S} Јер ево, кркљајући и лежећи на прагу њене собе, борећи се с |
ући јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, еј, газдарице, нисмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није било |
у удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци им динар и викну д |
у удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И како му раздрагано до |
а,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И Софка осети да већ на |
Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци им дин |
Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И како му р |
девојку удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И Софка осе |
Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p |
Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p |
мори, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quo |
p> <p>— Не знам ја, не знам, слатка!{S} Ено Софке, па она, ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> |
тек тада први пут обученим хаљинама.{S} Ено млада, пуна и чиста лица, Ната газда-Миленкових.{S} |
не питај ме.{S} Само то: свршено је.{S} Ено, он тамо, горе: бесни!{S} На очи не смем да му изађ |
да, а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како са млађим сином излази и, чим опази Тодору, од |
устали?</p> <p>— Јесу, јесу, газдо.{S} Ено газдарице по кујни, спрема.{S} А Томча (син) тек шт |
иза ње или око ње ступају у друштву.{S} Ено и тетка јој, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до |
да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба, двориште, ора...{S} А за ону, свекрву, з |
ике, пусти Васки онога њенога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека пред амамом на мосту.</p> <p>— А т |
е она упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи.{ |
би, место оца, дошао са рабаџијама, да еспап узму.{S} Па и то би морао одмах сутра рано да се |
им, воловским колима, за ханове пренесу еспап, као: велики грумен соли, каце пуне зејтина, гаса |
многе муштерије, и све су истрошили од еспапа.{S} Али би тада, сигурно осећајући колико лаже, |
знавала каква је чаршија, какви дућани, еспапи, механе, нарочито Шарени Хан, где долазе из Турс |
ву: </p> <pb n="223" /> <p>— Газдарице, ете, послали ме, да кажем да је газда убијен.{S} Убијен |
ио ни приближио к њој, отпоче:</p> <p>— Ете, поздравио вас ефенди-Мита и поручио ми да вам каже |
мајући вечеру, мало бољу, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно се разговарати, да би из |
њиме да живи.{S} Па, поред свега тога, ето још и она — „неће“, „не може“.{S} А он може!{S} Он, |
ом својом жртвом толико убија себе: да, ето, полази не само за не равна себи, за недрагог, него |
о... дугови, продаја куће...{S} А сада, ето, хвала Богу, испуни се!{S} Али још како се тек обра |
} И он је некада био млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, чивчике.{S} А што у Ту |
арога Мусу, који, на његово изненађење, ето још је жив, и са својом шупељком међ рукама и погну |
од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те кријем, да после он мене |
једнако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отишао кући, спремио и т |
ошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, раскидао везе, појасеве око себе, т |
ато твоја глава и отиде!{S} И сад тако, ето!{S} Ја, тако!</p> <p>На питања и прекоре осталих, к |
доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако ниј |
и подсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка добила мужа, своју кућу, па већ почела да |
е смео ни да мрдне за њим.{S} И, сад... ето... тако!</p> <p>Софки по овоме би јасно, да се због |
сти).{S} Наша Софка хоће да нам иде!{S} Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и то.{S} А сада, |
ше да причају: — Од увек је то тако.{S} Ето та и та пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га |
но говори:</p> <p>— Како си, снашке?{S} Ето ја данас имала неко рочиште у суду, па ето једва ст |
забрасте снаје не за њих већ за себе! — Ето и сам он, и њега је отац младог женио, па не можда, |
— довикивала би му Тодора око ушију. — Ето пре три дана послао Арнаутина.{S} Све поздравио, на |
кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показујући рукама на кућу, као откривајућ |
, било колача и других понуда.</p> <p>— Ето! — одговори јој мати и уђе.</p> <p>Софка оста, да п |
ати, кад је виде тамо у кујни.</p> <p>— Ето, снашке, једва стигох, — поче да јој се правда Магд |
азбијеном бравом једва говори:</p> <p>— Ето, ево, све, кћери, све је твоје.{S} Отвори, и узми.{ |
е полете на капију, с узвиком:</p> <p>— Ето чалгиџија!</p> <p>Свирачи су заиста долазили.{S} Чу |
звике одговарао једно те исто:</p> <p>— Ето тако...{S} Газда...{S} Сврши се...</p> <p>И када по |
и са ње кров, димњак, настављао је. — А ето и твоја глава! — И од беса, пића, ударајући се по г |
но гледа, молећи за опроштај, што ће га ето обрукати, осрамотити.{S} Али Софка му мимиком одреч |
еће и радости, што је и то дочекала, да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да је слушкиња одведе |
алавац, довде <pb n="243" /> довели, да ето он, он, ох, он, тражи, и то од кога!...{S} И Софку |
вио, ипак га они још толико поштују, да ето сада његово јединче и љубимче готово што на рукама |
{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сада ето тај Софкин просилац, тај Марко, толико богат, да се |
по гласницима ове паре и дарове, и сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турск |
ми радите?{S} Јесте здрави и живи? — Ја ето, — више као за себе продужи истим оним отегнутим гл |
сада мати на гробљу, кроз неколико дана ето Ускрс и цела ова недеља страсна и плачна, када чове |
одмах с подсмехом помислио, како се она ето спрема, дотерује за мужа.{S} Зато је морала сасвим |
ешко, оволики јад и бол; да ово што она ето сада плаче као никада, јер је ни рођена мати не вид |
есено излетело то: „ох, бре, Марко“, па ето тек сада, после толиких година.{S} И од среће дохва |
ја данас имала неко рочиште у суду, па ето једва стигла, да и ја пођем на гробље. — И продужуј |
другога: оца, куће, света ради...{S} Па ето и сада, он, своју Софку, — зар је удаје од свег срц |
дела колико мора да је Софки тешко, кад ето хоће да пије ракију, коју дотле није тражила.</p> < |
е и мишице, ослобођени тесноће —мада је ето већ била у годинама — ипак некако још свеже и опојн |
неког, нагрнуше на њу, њену кућу, те је ето сада сасвим уништише...</p> <p>Софка, једва држећи |
ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се ето продужава њеном децом, унуцима, праунуцима.{S} И ко |
знала шта ће јој поручити и искати, те ето не може сад одмах да његовом гласнику то да.{S} Нег |
пало у очи, а особито какве минђуше, и ето купио за њу.{S} И после чашћења и гошћења са оцем, |
да му испусти руку, и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се њој десити оно, што се ни једној при вен |
ли, порушили, њу уграбили и сада са њом ето овде стали, да се одморе.{S} Зато тамо испод хладња |
о, колико је страшно ово његово: што он ето мора са тим Марком, сељаком, да се пријатељи, да се |
да јој покажу како она није сама, како ето и међ њима има које су исто тако несрећне, туже, ве |
> још више да се не почне причати, како ето већ почело да се имање, ханови, продаје и троши.{S} |
сиротео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, какав је и био, још је он, онај с |
ош мање да јој буде бар благодарна, што ето њој, због њене удаје и свадбе, има да захвали за то |
је зато тако љута, и на саму себе, што ето мора чак и то да ради.{S} А највише је била љута на |
подсмехујући се и сажаљевајући је, што ето и она већ мора де се уда, истина за најбогатијег га |
да вас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето она, Софка, као свака сељанка, долази да их двори, |
го да је то свршено, то се већ зна, јер ето почеше, као честитајући Марку, на Софку падати масн |
е, што се тиме показује Софка виша, јер ето хоће сама она да игра, а не као остале удаваче, кој |
а од радости.{S} Није знала шта ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као свака <pb n="163" / |
фке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, Софки, има да заблагодари, што ј |
ово најбоља препорука за њен занат, јер ето и они, ефенди-Митини, позвали је да им Софку купа, |
даје неки већи углед и цену.</p> <p>Јер ето свака од њих почела већ око огњишта да издваја од ј |
бе, није удовац, још мање без деце, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} Софка поче осе |
да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од имања само кућицу и в |
бољим годинама, вечито долажење чувених ећима, лекара, бабица, толико бајање, посипање разним в |
Софка, подиже се и само рече:</p> <p>— Ефенд’м!</p> <p>Али по њеној узбуђености и силини из оч |
ота изићи.{S} Али не преварило то њега, ефенди-Миту.{S} Чим је такву видео, одмах, знајући у ка |
је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је то била она, њи |
ним држањем, пита онај.</p> <p>— Софка, ефенди-Митина! — чуо би се одговор.</p> <p>А у свима ти |
ко, на њу...{S} Само да није она Софка, ефенди-Митина, она би већ знала.{S} Сигурно би могла да |
од Софкиних, да отуда доведе пријатеља, ефенди-Миту.</p> <p>Стана, тек када он оде, кад остаде |
она своја, није Софка девојка, Софкица, ефенди-Митина, већ права жена, своја, ничија више.{S} О |
очима неће бити онај њен велики татица, ефенди-Митица, и зато никада већ неће смети да је погле |
господства, па и нестанак Софкиног оца, ефенди-Мите.{S} Са Турцима и беговима и он пребегао, и |
ресавијеном јастуку, а, с десне стране, ефенди-Мита са испред њих постављеном софром, пуном не |
а софри читав куп, рпа од злата начини, ефенди-Мита чисто кликну.{S} Као да се понова роди и ож |
препорука за њен занат, јер ето и они, ефенди-Митини, позвали је да им Софку купа, а камо ли н |
имљу око ње највише ради њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га они ј |
астаде гледајући горе, где га пријатељ, ефенди Мита, гологлав, једва држећи се, опкољен хаџијам |
о, сав побеснео, што је дочекао, да он, ефенди Мита, тако што чини, оволико се понижава и на но |
из родбине, радосни, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зове к себи, јер |
га морати да иде пред судове и тамо он, ефенди-Мита, да се заклиње, свађа и то с ким? — са свој |
дговарала на њихове поздраве, пошто он, ефенди-Мита, са Софком у крилу, заваљен, није гледао ни |
ћа.{S} Горе мушки и међ њима у челу он, ефенди Мита.{S} Он није могао много да издржи и онако г |
и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више да се спусти, да сасвим си |
рала, сваком причала и казивала о њему, ефенди-Мити.{S} И као да је он тек сада из собе неким п |
ођу и одсвирају.{S} А на питања о њему, ефенди-Мити, мати би одговарала: како јој је баш пре не |
и прича, прекиде и поче да пита о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније са Тодором венч |
родаја.{S} Али о продаји, особито њему, ефенди-Мити, није се смело поменути.{S} Волео је и прис |
дочека не може бити боље.{S} Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим и таку неку <pb n=" |
ао <pb n="22" /> што више Софкином оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он што безбрижније жи |
куд год је воља.</p> <p>И Софкин отац, ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао с |
а, разним пропалим и мрачним људима.{S} Ефенди Мита, више љут, што је тај лакат са псовком по д |
изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче у двориште да баца чаше, |
њима пење.</p> <p>Горе их дочекују.{S} Ефенди Мита са свима се љуби.{S} Али Маркови сељаци још |
Ја све то могу, ја све морам.{S} Ја?{S} Ефенди-Мита!{S} Нећеш, срамота те, срамота вас је (а то |
свекрва.{S} Она истрча испред Софке ка ефенди-Мити и искрено радосна, чистећи руке од брашна о |
устајале су и, знајући да то она, Софка ефенди-Митина, иде у амам, радознало су ишчекивале да ј |
ада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на оволику лепоту и рас |
баци кесе.{S} Сигурно их је у сама прса ефенди-Митина бацио, јер тако јетко и презриво викну:</ |
ше се између себе љубити.{S} Особито је ефенди-Мита чврсто и јако грлио новога пријатеља, Марка |
d>XVII</head> <p>У саму ноћ дође кући и ефенди-Мита, обријан и очешљан.{S} И, као што је ред, о |
што си постала <hi>баба</hi>?</p> <p>И ефенди-Мита јој приђе, пољуби се са њом.</p> <p>—Како с |
је и био, још је он, онај стари, велики ефенди-Мита...</p> <p>И узимајући од Магде пушку, бесно |
ед целим светом бити онај стари, велики ефенди-Мита; али пред њом, својом Софком, својим чедом, |
Цигани како га одозго поче ословљавати ефенди Мита.</p> <p>Они, радосни што их због њега не гр |
— Можеш ли? — доброћудно га поче питати ефенди Мита. — Како си?{S} Имаш ли ракије?</p> <p>Стакл |
{S} Не само тетка, мати јој, него и сам ефенди-Мита би тиме изненађен.{S} Јер никако не верујућ |
реба. </p> <pb n="55" /> <p>— Је ли ово ефенди-Митина кућа?— поче Арнаутин гласно да виче улазе |
ој, отпоче:</p> <p>— Ете, поздравио вас ефенди-Мита и поручио ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, |
и, били уверени да ће она, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку, морат |
ко.{S} Ово је мој серај.{S} Ово је та, „ефенди-Митина кућа“.{S} Ово је моја домаћица, а ово је |
оволике лепоте а и саме ње као, Софке „ефенди-Митине“.</p> <p>И пошто је још у почетку била ув |
ада се Софкин отац вратио, био је први „ефенди“, господин.{S} Лепшега у вароши није било.{S} Ле |
мо она, само из њихне куће, једино још „ефенди-Митина“ кћи што може бити тако лепа, а ниједна д |
а одриче и да се правда:</p> <p>— Није, ефендијице, није, татице!{S} Није, жив ми ти!</p> <p>Он |
ајање, у иронији одговара:</p> <p>— Ех, ех, зар сте нас толико жељни? — И то „нас“ наглашује је |
и нисам мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више |
ви? — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — настави плачно сасвим разумевши те Арси |
проћерданог и продатог имања.</p> <p>— Ех, зар да ме сељачки хлеб куне и суза њихова проклиње? |
рила и саму себе као храбрила:</p> <p>— Ех, сигурно ми је ово првина.</p> <p>Као што јој заиста |
о стајање, у иронији одговара:</p> <p>— Ех, ех, зар сте нас толико жељни? — И то „нас“ наглашуј |
и употребљавале његове речи и изреке. „Ех, тако је то и то, што рекао покојни хаџи-Трифун“.{S} |
о полуокренута, чим се појави, чу општи жагор и дах.{S} Особито се чу како његови, свекрови сељ |
вароши све је више и више нестајао онај жагор.{S} У осветљеном ваздуху изнад главне чаршије, па |
од хладњака, поче овамо да допире силан жагор, не разговор, смех, здравице, него као неко ратни |
ише око капије, до које је ипак допирао жагор, који је храбрио.{S} Али међутим из баште поче да |
искићене, сребрне круне.{S} На то се чу жагор сватова, који сигурно нагрнуше тамо око постављен |
оних тамо мраморних плоча, које као да жале за њихним лепим телима, која су до сада по њима ле |
: ако не сасвим осиротео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, какав је и био, |
два дочека да изиђе из цркве.</p> <p>Не жалећи, што виде како се њени са својим <pb n="187" /> |
илује, да га не омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакујући себе, зато је унезверено грли |
стари, зна да није због тога, што њега жали, да би се он том лупом пробудио, узнемирио, растер |
, и, као да се она сутра удаје, поче да жали, нариче:</p> <quote> <l>„Јао, јао, јел’те, дико, ж |
и, нека попије и поједе.{S} Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од њега |
реми како она хоће.{S} И ништа да се не жали!</p> <p>И једнако, непрестано је из кесе сипао све |
хтела допустити да је ико више штеди и жали.{S} Јер, када се већ оволико препатило, онда бар н |
идело се како он, бата им, Марко, чисто жали.{S} И то не толико себе, колико Ахмета побратима, |
певају тад нову песму: </p> <quote> <l>„Жали, дико, и ја ћу жалити.“</l> </quote> <p>Одмах све |
м!</p> <p>А сутра, дању, Софка већ није жалила себе, јер би гледала како је собом, својом жртво |
ње; кад је дошла, доцкан или рано; како жалила и нарицала; кога највише од покојних спомињала: |
сву ту муку и страх материн, више је њу жалила него ли себе.{S} И она је са собом била одавно и |
е њој сигурно тешко, и онда да је почне жалити.{S} Брзо забаци шамију и сиђе.{S} Гласно, као у |
у: </p> <quote> <l>„Жали, дико, и ја ћу жалити.“</l> </quote> <p>Одмах све прихватише.{S} И жен |
на још овде?</p> <p>И на велику Магдину жалост само то.{S} Чак је не позва ни да је види.</p> < |
лас корети, не могући од <pb n="250" /> жалости већ да је гледа тако изгужвану, изгубљену и пот |
бог тога рђавог времена, а највише због жалости у којој су били, остадоше потпуно усамљени, одв |
" /> <quote> <l>Јао, јао, јел’те, дико, жао?</l> <l>Јел’те жао, што се растајемо </l> <l>Растај |
/p> <quote> <l>„Јао, јао, јел’те, дико, жао,</l> <l>„Јел’те жао, што се растајемо.</l> </quote> |
е оно што је њој њихов Марко, можда, на жао учинио, а без њихове кривице и воље.{S} Можда је и |
" /> <p>— Не плачи, бабо!{S} Да те није жао, што си постала <hi>баба</hi>?</p> <p>И ефенди-Мита |
, јао, јел’те, дико, жао?</l> <l>Јел’те жао, што се растајемо </l> <l>Растајемо, а...</l> </quo |
јао, јел’те, дико, жао,</l> <l>„Јел’те жао, што се растајемо.</l> </quote> <p>— Тето, хајде!</ |
Софку, гледала, као да их је ње највише жао, што ће им она отићи, што њу неће моћи више гледати |
ра на цео дан.{S} Софку је ње више било жао него себе.{S} Узалуд јој је Софка од свакога јела, |
м.{S} Из корита су непрестано као сноп, жар, трептали златни зраци новца у води, по којој је пл |
буктао је велики огањ, трештао разгорен жар, на коме се окретали и пекли прасци и јагањци; из о |
ти, то је долазила од оног великог купа жара, који се црвенећи жарио и светлео и око кога су се |
ући машицом, одвајајући купице угашеног жара, онда по чистом и меком пепелу повлачећи неке меке |
ст, тамо у дну трептати онај велики куп жара, испод миндерлука бити хладноћа од влажних плоча, |
ног великог купа жара, који се црвенећи жарио и светлео и око кога су се сушили пиштимаљи.{S} З |
а, сноповима је обасипало варош црвено, жарко, као крв.{S} Међутим из вароши све је више и више |
а.{S} Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји неговала, св |
орибаног толико дебелог стакла, она је жедно пила вино помешано са водом.{S} Миленија видећи к |
{S} Одахњује не могући да се прибере од жеђи.{S} И тобож није јој тако слатка и пријатна због з |
пити и осећати како је по грудима пали, жеже. </p> <pb n="174" /> <p>И гле, како јој одмах би д |
он тачно, све онако учинио, како је она желела и осмехнула се на њ.</p> <p>И све, цела кућа, би |
ниле, пошле за онога којега су волеле и желеле, сада се као кају, што су онда биле тако луде, с |
ако већ ништа више не може да мисли, да жели.{S} По њој се могла цела кућа да однесе.{S} Ништа |
да је само њен син, и само му она добро жели.</p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S |
ање протумачио он тако: да као она зато жели да ти ханови на граници остану, што зна да ће он м |
Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што жели.{S} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли што за њ?</p |
о и о чем другом да се мисли, друго што жели...</p> <p>А што је најгоре, знала је да је, после |
ла, и опијала својим до лудила страсним жељама и осећајима.</p> <p>А оно — шта је било?{S} Сасв |
ење или матере или других, и саме речи, жеље, нагласци, све то, чини јој се, некада, не зна кад |
Софкине најтајније, најслађе и најлуђе жеље, чежње, страсти, грли је тако силно, да Софка кроз |
ко мало одраслим она је могла све своје жеље задовољавати, чак и најлуђе, оне девојачке!{S} А к |
pb n="235" /> разбуктавати његове личне жеље, страсти, лудости.{S} Овако изучен од ње, како ли |
ра:</p> <p>— Ех, ех, зар сте нас толико жељни? — И то „нас“ наглашује једва угушујући јарост и |
асу и с мало нагнутом главом к њему, да жељно и с пуно поштовања слуша шта јој је муж поручио и |
сваком би цвету налазила по једну своју жељу у сваком цвркуту тица по који неиспевани, неисказа |
га је, за време те његове дуге болести, жена варала са најстаријим калфом из радње, почео да пи |
ну општу женску.{S} Ни старо, ни младо, жена, снаја, стрина, ујна или какав род.{S} Само се зна |
а, Циганкама и другим јавним светом.{S} Жена његова морала је сама код куће да седи и тог свог |
њали у комшилук, да га не би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире постељу, па чак дотле |
ојка, Софкица, ефенди-Митина, већ права жена, своја, ничија више.{S} Од беса стискајући прса, д |
аха до прага кујнског.{S} Стана, његова жена, изиђе и придржа му коња.</p> <p>Он још с коња, ск |
па не можда, него сигурно је ова његова жена, сада свекрва, прво са оцем његовим, својим свекро |
а.</p> <p>Овде је једнако седела његова жена, Стана, са оним слугом, Арсом, који се већ није см |
— наставља Магда — немој Стаја (његова жена) да погачу препече.{S} Нека гледа да је <pb n="74" |
е се и не диже главу, ни кад уђе њихова жена са послужењем.{S} На старом, малом и доста изабано |
искап.</p> <p>— Да намештам? — упита га жена стојећи пред њим мирно и некако учмало.{S} Из ње ј |
више хаљина од себе одбацивали.{S} Код жена већ су се сасвим помаљали изнад сукања и фута трбу |
се извали.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код свога мужа, него где се нашло, где се могло.{S |
Јер, када је знала да никада неће бити жена свога избраника, онога о коме целог живота сневала |
чне ноћи: оно виђење, чашћење и долазак жена, комшилука, родбине, међу којима би она морала да |
чекајући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити.</p> <p>Ме |
ди још то причају и куну се.{S} Наскоро жена умрла, брат у манастиру, Светом Оцу Прохору, <pb n |
не коње, са којима су се били, нарочито жена му и син, као сродили.{S} А сам он, као не могући |
да види, надгледа.{S} А доцније, кад му жена родила Софку, морала је сасвим да се одвоји од њег |
, шта би за њих имао, преко тих њихових жена поручити им и наредити.</p> <p>Свака би одлазила г |
долазиле у амам.{S} Нарочито од младих жена, скоро удатих, није се могло опстати.{S} Оне су пр |
{S} А од целе своје родбине, од толиких жена, изабра једну, најмлађу.</p> <p>— Ти, Миленијо!{S} |
дугуљасто лице издвајало је од осталих жена.</p> <p>Али зато није ни умрла као остале женске.{ |
„оне“, матере, своје сестре, и осталих жена:{S} Али чим тамо оде, мало после, кад као дознаде |
а се и она са њим, највише ради осталих жена, штогод разговара, шали, почела би тобож Софку код |
а се богати и она улазила у ред имућних жена, газдарица.{S} Ништа и нико код ње није могао да и |
навала света: комшилука, деце, и старих жена, што почеше, као на свакој прошевини, да пуне кућу |
нога Марка разлеже се такође силан плач жена и њихно нарицање.{S} Особито се истицало нарицање |
и оцеви са њихним женама, тако и они са женама својих синова.{S} А сада, само њему се не да, са |
ене ракије, да одлази у кујну и тамо са женама да се разговара.{S} И да би се оне још више осло |
уће, прага кујнског, он је онда предаде женама, да оне тамо у кујни још неке обичаје посвршавај |
вета.{S} Све се капије црнеле, испуњене женама, особито девојкама, које су из свију крајева вар |
ав, једва држећи се, опкољен хаџијама и женама, чека — и поче да виче:</p> <p>— Где је моја Соф |
у руке, ноге, тако да су морали, вучени женама, одлазити кроз капиџике чак и прескачући преко з |
по обичају са свима девојкама и младим женама из родбине и комшилука оде у амам, да се искупа |
или са матером разговара или са осталим женама здрави, а не, као до тада, да и не застајкујући |
спред кујне, међу матером и међ осталим женама, била и Софка, и кад би му она полетела у сусрет |
, онако, како су њихови оцеви са њихним женама, тако и они са женама својих синова.{S} А сада, |
зобилан, увучен и пун раскоши, са лепим женама и раскошним оделима, а још раскошнијим јелима и |
теним рукама, везаним вилицама, опкољен женама, са женом, свекрвом, више главе, која, сасвим за |
могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Доста, не врачајте много!{S} Јер, косе ћу да в |
а.</p> <p>А међутим, Софкиним одласком, жене и девојке као да се сасвим ослободиле.{S} Од паре, |
о, радосно.{S} Ако би пролазила улицом, жене су је на капијама стојећи дочекивале и нудиле је, |
пута, одмах би се цела родбина стицала: жене, тетке, <pb n="6" /> стрине.{S} Мужеви као да нису |
ају водом, певајући заједно са њима.{S} Жене су се познавале по јачини и ширини гласова.{S} Вод |
али се на Цигане и секли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза |
клањајући се испред ње, дочекаше је.{S} Жене, све зарадоване, и тим Софкиним доласком сасвим ос |
о боду круте, длакасте хаљине њихне.{S} Жене, сасвим ослобођене, почеше Софку из почетка бојажљ |
највише баба-Симку, повуче се горе.{S} Жене одахнуше.{S} Знало се да више неће силазити, већ ћ |
...</p> <p>И заиста, ускоро то и би.{S} Жене су око ње још лежале и париле се, али девојке већ |
м динар и викну доле ка кујни:</p> <p>— Жене, ракију за чалгиџије!</p> <p>Свирачи, зарадовани н |
застидивши се, задржаше чаше у руци, а жене поустајаше уплашене.{S} Али она виде како се Марко |
ошао, када је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвршавале што треба: и оно ку |
апиџик већ почеше долазити из комшилука жене на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Т |
у реду, једно за другим.{S} На капијама жене, девојке устајале су и, знајући да то она, Софка е |
} А међутим да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, кући, не може — свршено је!{S} А то њ |
ј не као у девојке, но као у сваке нове жене, засићене насладама, набрекла, пуна и издвајају јо |
гор.{S} И они, и ова кућа, и ове њихове жене, онако у својим крутим футама, још крућим и чак до |
офки.</p> <p>Отуда од Софке растера све жене, особито оне из Турске, које сигурно сада први и п |
а спавају...</p> <p>А овамо по кући све жене, особито млађе, биле су тако лепо обучене, све у с |
у чакширама — а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао млађи, — већ у панталонама и |
оде са њиховог бунара, почеше да долазе жене, она, као да се сакрије, побеже, уђе у кућу.{S} И |
амљеност од свих па и од саме ње, своје жене, никада она чак ни изразом лица, покретом, а камо |
од куће, од родбине, па чак и од своје жене, у кући се ипак живело исто онако раскошно и у изо |
, где да се извали.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код свога мужа, него где се нашло, где се |
о на само, миран, комотан као код своје жене.{S} И онда, да не би то њено одбијање протумачио о |
ли, виђали једно другог, па чак и своје жене.{S} И онда, добро нахрањени, а већ исушени од силн |
ебео и јак.{S} Прса му гојна као у неке жене.{S} Уста му се губила у здепаст, кратак врат и под |
о, него што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S} Зато је више пио и наређивао с |
још јаче и слободније почеше.{S} И саме жене одахнуше видећи га расположеног.{S} Јер због њега |
син грлени глас, глас младе, мале, пуне жене и тек сада, после удадбе, сасвим развијене:</p> <p |
пљен.{S} Мати и друге јој тетке и старе жене остале су код куће.{S} Једино што је пошла баба Си |
</quote> <p>Одмах све прихватише.{S} И жене око Софке дигоше се.{S} И оне одоше тамо, измешаше |
илазило.{S} Тако су онда из њих могле и жене, које су биле око тих својих пецива, кришом, колик |
нео, већ су јој се сви смејали, особито жене и то старе, <pb n="207" /> сасвим у годинама, јер |
, где нема метежа, већ се чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу.{S} Неке пролазећи поред |
у њих, овамо до кућнег зида, клечале су жене, већ засићене јелом и пићем.</p> <p>Када Софку угл |
вече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада тамо по кући, спремајте и удешавајте!</p> <p |
а и он, као у инат, као светећи се њој, жени, и своме покојном оцу, одмах овамо код ње, Софке.. |
ханове, и све! — Па се окрену и викну/ жени: — Иди, мори!</p> <p>— Шта? </p> <pb n="190" /> <p |
.</p> <p>Доцније, када је требало да се жени, пошто <pb n="23" /> већ није било у вароши, као п |
Чак, као у инат њима, а највише својој жени, када се разболео, није хтео да каже, да се потужи |
} И као у неки инат, као да се први пут жени, тако велику и сјајну свадбу правио.{S} Узео истин |
због самих себе — саме се том удајом и женидбом загреју.{S} Ваљда их она подсети на њихне удад |
љаци, да би што више радне снаге имали, женили своје синове још као децу, узимали за њих одрасл |
гурно кројеним и шивеним када су се они женили, и зато су им једва до кукова допирале.{S} Али з |
лактови и колена га издају, јер га оно женино цвиљење као неко уже око врата стеже, не да му и |
о.{S} Између њега и тамо те собе, куће, жениног цвиљења <pb n="216" /> изгледа да све је било с |
! — Ето и сам он, и њега је отац младог женио, па не можда, него сигурно је ова његова жена, са |
ући!{S} Да, заиста, нико се од њих није женио ни удавао друкчије до овако!{S} И сам он, кад се |
увек певала, када се ко од њих удавао и женио: </p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку у |
све чинисте што хтедосте; своје синове женисте и изабрасте снаје не за њих већ за себе! — Ето |
а, везаним вилицама, опкољен женама, са женом, свекрвом, више главе, која, сасвим заборавивши д |
ог маћехе јој, што није у реду да он са женом излази а код куће остављају саму и толико већ вел |
осећи и забацујући плећима са сваком се женом, како која из комшилука <pb n="64" /> наиђе, здра |
отнији од њих.{S} Са сваком се старијом женом здравила, разговарала и застајкивала.</p> <p>А и |
<pb n="110" /> ће ова доћи са још којом женом, тетком или стрином, па ће оне, никако овамо код |
јој.{S} Из целе ње бије она чиста бела, женска сређеност, засићеност, а која се код ње највише |
подбратка и вилица, почела она млечна, женска белина.{S} Нигде, ни по потиљку, ни око ушију, н |
кадања Софка, а не ова, сада, као свака женска и ствар, за паре купљена.</p> <p>— Аха! — чу Соф |
прилику.{S} И она је после, као једина женска, која је вечито била код куће, чак и за време на |
није била обична, свакидашња, за новац женска.{S} Она је била богата, са грдним имањем, што јо |
је ту у дане, суботом, када се знало да женске иду на купање.{S} А све морају ту да наиђу.{S} З |
ушки претварају се у једног мушког, све женске такође опет у једну општу женску.{S} Ни старо, н |
није, када Софка поче да показује знаке женске лепоте; кад јој њене другарице у игри почеше одј |
ене; да по кући, по дворишту шуште меке женске хаљине; да се виђају лица бела, нежна, очувана и |
, моћи својом силном лепотом све остале женске иза себе бацити, а све мушке по кући — не гледај |
p> <p>Али зато није ни умрла као остале женске.{S} Једнако, не пропуштајући ниједан празник, од |
/> капиџик у комшилук, па ни међу саме женске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не |
у, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, покрива.{S} Није лаж.{S} Живи људи још |
едала би како се разилази свет, особито женске, када почну из цркве да излазе где су биле не то |
по неколико зрна годишње рађале.</p> <p>Женске су имале само да се што лепше носе, ките, и да з |
на коњима — а све кришом ноћу — у неки женски манастир одвели, и не показаше прамен њене осече |
и једнако одржава: прво, онај узвик међ женским светом: „ао, што код Хаџи-Трифунових беше на сл |
огнутом главом, увијеном старим прљавим женским шаловима, да му не би озебле очи, на које је је |
поштовање, а никад друго, као о осталим женскима.{S} Зато је она могла увек да буде слободна. < |
кућа, осветљена и пуна топлоте од људи, женскиња, њихна одела, мириса, поче као да се креће и н |
г ужурбаног и радозналог света, особито женскиња.{S} Али Софка је све то знала унапред и јуначк |
е био најбољи и најмеродавнији оцењивач женскиња, које би бегови доводили за себе.</p> <p>Доцни |
их чизама са мамузама; онда звецкање на женскињама од тешких и дугачких до испод појаса низа од |
и само грљење и љубљење доле у кујни са женскињама.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође време |
p> <p>Долазио би кући заједно са јавним женскињем.{S} Ту би продужавао, а она би сама морала да |
ога оно њихно натпевање између мушких и женских, наизменце.{S} И то понављање истога стиха са з |
кав род.{S} Само се знало за мушко и за женско, и онда једна мешавина: стискање, штипање, јурењ |
н му, такав је, блед, сув и танак; више женско но мушко.{S} И зато он не може ни да га гледа, н |
шири, мешајући све међ собом, и мушко и женско.{S} И сигурно зато би је онда почињао обузимати |
стара одвајала.{S} Била више мушко него женско.{S} Вижљаста, сува и црномањаста.{S} И нико се н |
ошла румена, врела, и то од оног тамног женског руменила; како им се очешљане косе све више раз |
но, као на дану, угледао голу, раскошну женску како се купа и чешља косе и као да га к себи зов |
г, све женске такође опет у једну општу женску.{S} Ни старо, ни младо, жена, снаја, стрина, ујн |
а и браству будућег вођу и старешину, — жену и сина превео овамо.{S} Купио ову кућу.{S} Навукао |
своје гордости и господства, узео је за жену.{S} И заиста, није се преварио.{S} Као из воде, по |
панталонама и капуту, више гледајући у жену него у кћер.{S} Али Ната то не примећује.{S} Сва с |
та, била сигурна у то: да он сада своју жену мучи, испитује, да му она призна, како је заиста ж |
ућу.</p> <p>— Кажи ономе слепцу (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита. |
ије, ефендијице, није, татице!{S} Није, жив ми ти!</p> <p>Он, узимајући је у наручја, носио би |
и, он, да не би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад о |
о!{S} Наздрави, дедо!{S} Здрав си ми! — Жив си ми! — Аха!</p> <p>А са тим халакањем, усклицима |
који, на његово изненађење, ето још је жив, и са својом шупељком међ рукама и погнутом главом, |
оче да се прелива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и бљешти.</p> <p>Затим једнако брекћу |
у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуда враћао, |
S} Истина није знао за себе, али је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, где га |
ма седао, него што их је подсећао и био жив сведок онога шта је било...</p> <p>И онда све горе |
ебе живео, радио, — ипак, док је он био жив, они су се под том његовом суровошћу и строгошћу ос |
одавно сви по кући будни, опет се нико жив не показује нити миче.{S} Па ни алат, већ оседлан и |
принесе руку, коју она пољуби.</p> <p>— Жива била, кћери! — ослови је.</p> <p>И пођоше сви кући |
на он, да, док није сина родила, она се жива није чула.{S} Истина, ни тада, са сином, није смел |
рсе, чедо моје!{S} И теби срећан дан, и жива и срећна ми била!</p> <p>Софка са великим послужав |
поче половина да увија, и прса јој, као жива, тако уздрхташе и полетеше.{S} Чу само како Марко, |
ова и намештаја имали би више година да живе.{S} И због овако намештене и искићене куће и сам к |
оворио: „О, о, погле, ови баш почели да живе; погле како се удесили.{S} А ја овамо могу без иче |
ше што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају, да су заиста у |
ора, могле слободно да дишу, крећу се и живе.{S} Била је готово срећна због тога, и одмах слатк |
руку оцртавао, појављивао, слике се као живе издизале, — а тај вез и шаре биле су тако тешке, д |
, прво са оцем његовим, својим свекром, живела!{S} И овај сада његов син није његов син, него в |
итује, да му она призна, како је заиста живела са својим свекром, његовим оцем, док је он био м |
мало богата, али тада доста оронула.{S} Живели су од кирије од неколико оронулих дућанчића при |
елили из Турске.{S} Али, као да нису ни живели, тако се за њих овамо горе, око цркве и у правој |
залудити.</p> <p>Тако и мушки; и они су живели неким „њиховим животом.“ Нигде их није било.{S} |
па чак и од своје жене, у кући се ипак живело исто онако раскошно и у изобиљу.{S} Софкина се м |
кога се причало да је са свима снајама живео.{S} Тада Софки би јасно оно силно рађање деце, ма |
помагао, пошто је сваки од њих за себе живео, радио, — ипак, док је он био жив, они су се под |
о, тамо са оцем по тим хановима седео и живео са Циганима, разним пропалим и мрачним људима.{S} |
неколико њива и винограда, да би могли живети.{S} И она, када остарела, никада <pb n="19" /> о |
стари људи, који, не што им се не мили живети, него што виде колико их њихови у кући не пазе, |
<p>— А како твоји на селу, јесу здрави, живи?</p> <p>— Живи, живи, газдо! — поче Магда, једнако |
селу, јесу здрави, живи?</p> <p>— Живи, живи, газдо! — поче Магда, једнако вртећи се и чисто ст |
нске, заједно, покрива.{S} Није лаж.{S} Живи људи још то причају и куну се.{S} Наскоро жена умр |
/p> <p>— О, алат!{S} Ја, алат!</p> <p>— Живи ли сте? — Чу како газда само ослови и брзо поред њ |
ји на селу, јесу здрави, живи?</p> <p>— Живи, живи, газдо! — поче Магда, једнако вртећи се и чи |
да се пријатељи, да се љуби, са њиме да живи.{S} Па, поред свега тога, ето још и она — „неће“, |
да не мисли, као остале девојке само да живи и због тога да је срећна.{S} Целог дана, од јутра |
но благодарности, што се даје и њему да живи.{S} Од њеног одела, простог, али новог, јаке футе |
дела и непрекидном труду да се што дуже живи.{S} Зато их увек и било по околним бањама, где су |
новац да шаље, те да он што безбрижније живи, учи и што више научи.</p> <p>И заиста, када се Со |
говори им: како и он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као неке накнаде, утехе.{S} |
у тишини.{S} Једнако се гледало, да се живи што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе |
миран глас:</p> <p>— Како сте?{S} Јесте живи?</p> <p>Софка, и сама чекајући га са свећом више г |
ми?{S} Шта ми радите?{S} Јесте здрави и живи? — Ја ето, — више као за себе продужи истим оним о |
n="9" /> ништа ниси чула?{S} Где си?{S} Живиш ли?{S} Како ништа?{S} Зар ја, што не силазим доле |
е се то спаја у једно, и све, као нешто живо, заједно са месечином иде, креће се.{S} Креће се и |
Маркове, са којим је био спојен сав њен живог и то онај живот тамо, док су били у Турској, на с |
х њихових мушких, јер цео остали живот, живот на улици, по комшилуку и чаршији, трговини, прода |
дети, а иначе нигде, јер и њихов се сав живот састојао само у раскошном ношењу одела и непрекид |
самљеност и повученост престајала и сав живот, који је до тада био ограђен и спречаван и угушив |
им одвоје од рада, брига, деце, и осете живот.{S} И тада, пошто се и пре саме свадбе дуго ради, |
тњом бар њих, оца и матер, ослободила и живот им осигурала...</p> <p>И наслоњена у кревету, држ |
шима, а у ствари свој стари распуснички живот са чочецима, Циганкама и другим јавним светом.{S} |
ивот тих њихових мушких, јер цео остали живот, живот на улици, по комшилуку и чаршији, трговини |
е губили.</p> <p>И у томе је био једини живот тих њихових мушких, јер цео остали живот, живот н |
пун, сладак и раскошан био нови брачни живот њенога детета.</p> <p>Свирачи засвираше.{S} Тодор |
е, у њиховој кући знало се само за онај живот, изобилан, увучен и пун раскоши, са лепим женама |
м је био спојен сав њен живог и то онај живот тамо, док су били у Турској, на селу, јер овај по |
ачувала ту своју спарушкану лепоту, цео живот провела у лечењу, неговању, купању и пржењу тела. |
а да све је било свршено и пропало: цео живот, детињство, отац, мати, нарочито проклети отац.{S |
јер овај после у вароши није за њу био живот, остављена сада од њега овде, у вароши, међ туђим |
ти и тиме као улазити, појављивати се у живот, док све остале дане, целе зиме било је сасвим ми |
, изгледа да су налазили сву драж свога живота.{S} А да би у томе што више успели, гледали су д |
едва издржавши неколико месеца брачнога живота, продужи тобож своја путовања по варошима, а у с |
ањама, где су се опорављали од неуредна живота, да би се после могли приликом прве гозбе, славе |
о ко зна пре колико година, ваљда целог живота један пут, ваљда још у почетку брака, прве брачн |
ко добро.{S} И Софка зато доцније целог живота није могла себи да опрости: како да она то не ос |
ена свога избраника, онога о коме целог живота сневала, кога у сновима и мислима љубила и грлил |
којих је он толико дрхтао и имао целог живота страха, излете из собе и тамо у дворишту паде ка |
аш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, ту се превари!{S} Али откуд је могла и знати?{S |
да су што беље, што страсније.{S} И циљ живота да им је тај: која ће од њих, једнако негујући с |
тило, те опет наставио свој стари начин живота.{S} Као и пре, када је био нежењен, морало се ње |
илно рађање деце, ма да мужеви већи део живота проведу на печалбама, и она онолика сличност међ |
} У опште дан је био чист, топао, и пун животворне, балсамске свежине, као што су дани пролећа |
и мушки; и они су живели неким „њиховим животом.“ Нигде их није било.{S} Ма да им је магаза бил |
тере и куће, — и она са тим заједничким животом, са светом ићи, излазити.{S} А међутим она ништ |
а изложена тешком сељачком и планинском животу, одвојио и оставио код куће.{S} И чак послао је, |
вујући себе, својом удајом, и одржава у животу, и зато ће јој увек бити тешко на души, када га |
тим овамо Софка је грцала, као никада у животу.{S} У мало што није на глас јаукала, тако је пла |
зашто, поче дрхтати.{S} И што никада у животу, поче осећати како јој душа, сва њена унутрашњос |
</p> <p>И Софка осети како још никада у животу није видела овако сунцем опаљено и отврдло али т |
и, оста сасвим сама.{S} Тада први пут у животу, тако пред дверима, у средини цркве, осети она ц |
лику децу изродиле, тек тада први пут у животу виде, као да се први пут тада заволе и заљубе је |
пут, настала свађа.{S} Ваљда први пут у животу што му се она, мати, испречила, није хтела да пр |
есеније бивало.</p> <p>Софка први пут у животу виде јасно испред себе, кроз двери, часну трпезу |
матер гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од кострети.{S} |
и са узнемиреним, набреклим и ознојеним жилама.{S} Све су још једнако биле разузурене, никако д |
ашли је у купатилу мртву, са пресеченим жилама.</p> <p>Па чувени деда Софкин, Каварола.{S} Мест |
страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од таквога његовога гласа укочише и сва она поче д |
{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао, да је овај појурио и |
!{S} Отац још није отишао.</p> <p>— Дај жилу! — Чу се из собе.{S} Томчин крупан глас.</p> <p>Сл |
крајеве, да се приликом доношења хране, жита, не би реметио кућни мир и раскош.{S} А око куће с |
игурно, слободно, не откинувши ни једну жицу, расправи је, па чак, као да то није туђ посао, ве |
м, својим чедом, после ове њене оволике жртве ради њега, губи све: и поштовање, и дивљење.{S} Ј |
е, јер би гледала како је собом, својом жртвом и оним својим ноћним мукама, бар остале усрећила |
и тетку, толико се журила са том својом жртвом, и посла је оцу са поруком: да пристаје.{S} Не с |
штвом и пожртвовањем.{S} Јер том својом жртвом толико убија себе: да, ето, полази не само за не |
ог, него чак и за само дете.{S} Толиком жртвом сигурно ће запрепастити и задивити све.{S} И у о |
ремена да поправи, да се покаже како се жртвује, приноси себе ради њих.{S} И то само ради њих, |
она пристаје, не што хоће, него што се жртвује ради њих, да њих избави сиротиње и беде.{S} Зна |
век бити на терету, пошто га она собом, жртвујући себе, својом удајом, и одржава у животу, и за |
ило, и уз оно ноћно, издвојеније и јаче жуборење реке, клапарање воденица, а више њихних глава |
.{S} Све, особито девојке, које су тако жудне биле весеља и ора, ослободивши га се, као да га и |
а шта толика радост, тако дуго чекање и жудња...{S} И зато, када се већ једном чу одозго свирка |
овором, кикотањем, радосним узвицима од журбе.</p> <p>И поче и пре купања: голицање, смех, наба |
на бунарима, тек по који бат улицом!{S} Журећи се, ако прође тек по који слуга, чирак, носећи и |
S} Немајући кад да чека, стаде до врата журећи их, и Марка и саму њу. — Хајде, хајде, де!</p> < |
р, каква низа дуката.{S} Зато Софка, не журећи се, пусти Марка испред себе.{S} Пролазећи поред |
није на то његово ћутање поче ашчика да жури.</p> <p>А Софка је знала куда је позива, шта значи |
и се <pb n="57" /> матери: да се она не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, док она буде |
и свежа.{S} Иде полако.{S} Никада се не жури, већ несигурним корацима с увученим рукама у недра |
ед свега што је знала да не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и против своје воље |
n="97" /> <p>Доле, у кујни, где се она журила и по великој синији ређала чанке с јелом да горе |
ра, готово она пробуди тетку, толико се журила са том својом жртвом, и посла је оцу са поруком: |
p> <p>— Иди, иди, дошао неко! — поче је журити мати.</p> <p>Док је Софка ишла путањом поред бун |
свет и растура, — поче она Софку одозго журити:</p> <p>— Хајде, Софке!{S} Време је, Софке!{S} Т |
<p>— Нека, Софке, ја ћу! —одби је она, журно отварајући капију, на којој је чекала мајка, стој |
хан и село.{S} Сигурно сада кућу и све журно спрема за свадбу.{S} И онда целог дана овамо шаље |
е гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже журно — и то не средином калдрме, већ крајем, као да је |
кући, спремајте и удешавајте!</p> <p>И журно, као бежећи од те теткине куће, а у ствари од Соф |
местимице почађавелом хартијом, допире жута, мрка светлост.{S} У кујни светлуца мала лампица, |
воде према светлости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар.{S} Чује се свирка.{S} Он, |
њихови велики, тешки послужавници, оне жуте широке тепсије; па онда испред њега, где он седи, |
чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије.{S} Софку, чим то чу од матере, а добро је |
драж од оне лаке, чисте кошуље, готово жуте од <pb n="78" /> многе свиле; од оних дугачких, и |
огурен, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око очију и |
иким чирацима.{S} И све скоро орибано и жути се и одудара од црвенила осталог намештаја и јасту |
асме.{S} Кратак, доста отворен јелек са жутим ширитима као и шалваре са великим колутовима око |
не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчатим прстима, те је она сама морала кашичицу |
о Цигане, и Циганке.{S} Циганке у новим жутим шамијама, старим антеријама, беже испред њих и, к |
шке, црвене као крв шалваре, са великим жутим колутима од срме око џепова и ногавица.{S} На прс |
а особито са оним од многог рибања већ жутим као восак старим степеницама.{S} Цела она, са тим |
о и очишћено, јасно је одударало својом жутином од црвенила намештаја.{S} Поред она два прозора |
ико пуна и дугачка, да јој злато својом жутином покри цела прса.{S} И сама Софка, која је била |
џепова и ногавица од поређаних златних, жутих гајтанова.{S} Софка их је већ јуче пробала, да ви |
чене сунцем главе и иза нажуљених јој и жутих руку, помаљала се и белила као млеком наливена та |
њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жутој таслици дувана, све то метнула испред себе, па за |
е кошуље.{S} Једнако се још забрађивала жутом, простом и јаком шамијом, једнако опасивала футом |
светом, него као негде далеко, на неком жутом песку, усред неке пустиње и све се то спаја у јед |
гласу јој дознала више него што треба, за то јој онако кратко, суво и одговорила:</p> <p>-— До |
а би они мислили да она у велико спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, ноћно, седење, ц |
ад, осећајући се пред Софком као крива, за те своје наде и мисли о њему, своме мужу, стидећи се |
отера га, најури.{S} Јер, после овога, за Софку све се свршавало.{S} Ништа више није помагало. |
слутила, надала се да ће их можда сада, за Ускрс, пошто није толико време долазио — ваљда једно |
иди, да и она није баш онаква и толика, за какву се издавала.{S} Затим, по обичају, и поред тог |
ање да сања.{S} Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји не |
да на својим тешким, воловским колима, за ханове пренесу еспап, као: велики грумен соли, каце |
њи, <pb n="5" /> и људима по затворима, за време Ускрса, Божића или славе, три дана морало се с |
кућу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, за сада тата нема такву кућу, каква треба за тебе, али |
ета, која није била обична, свакидашња, за новац женска.{S} Она је била богата, са грдним имање |
, свилена провидна одела.{S} Јер сутра, за Бога, треба да се покажу сватовима новога пријатеља, |
ћа, не продаје за онолико колико кошта, за добит, него више да му се као сваком новајлији, особ |
е то за матере оних Софкиних другарица, за које је Магда слутила да их Софка не воли, особито М |
очи и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао, да је овај |
ојој био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала са најстар |
иле лично његове, него ове, свакидашње, за које је знао да их сви остали воле.{S} Чак поче одоз |
</p> <p>— Свекре!{S} Шта дајеш, свекре, за снају?</p> <p>— Све, све... —поче он.</p> <p>— Не св |
као изложена, стоји отворена за госте, за тај свет споља из вароши.{S} И сада по њој, што јачи |
га краја.{S} И онда оне језовите приче, за које се у вароши знало, веровало, али се о њима не в |
ења, и блејања јагањаца, да и он оде и, за свој новац, купи најбоље и најугојеније јагње, одмах |
сима, са силавом и гуњом, сагињао се и, за чудо, сам својом руком, а не ногом, намештао је и до |
бунара.{S} Здепасти, али танких ногу и, за чудо, чисто као човечијих, тако округлих, паметних о |
, ето, полази не само за не равна себи, за недрагог, него чак и за само дете.{S} Толиком жртвом |
амо у кујни, око куће, и овамо, у соби, за трпезом, све више су се међ собом мешали, као сједињ |
о, да је слушкиња одведе и тамо остави, за удавачу зна се шта је: испрошена је, и за два три да |
ча о њиховом чувеном чивчији деда Вељи, за кога се причало да је са свима снајама живео.{S} Тад |
има видела.</p> <p>Већ за прамбабу јој, за чувену Цону, не само по вароши, него и по околним ва |
уза зид доксата, донесу клупе и астал, за којим ће свирачи <pb n="167" /> седети.{S} А за њега |
јаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним топлим, једрим телом, уноси се у њу и само је |
да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање, први пут што се тамо заплака.</p> <p>Цео ам |
прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четвртасту и широку кост.{S} Затим она виде како |
гледали у онај црвен, свилен, свадбен, за двоје широк јорган.{S} Софки се учини као да је гола |
е ће кирије, закупнине, новац бити њен, за њену личну употребу и својину.{S} И зато почеше да в |
од куће, паде једном у постељу и брзо, за неколико дана, издахну.{S} Томча, и ако му јавише, н |
му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за њих је било свето.{S} Нису могле замислити, да би он |
нема такве широке и велике, нико онако, за тридесеторо, дугачке, једноставне пешкире преко коле |
сад око ње по кући, дворишту догађало, за њу није постојало.{S} Она је једино знала и мислила |
рне радости, Марко се окрену њима тамо, за трпезом, свима, а највише најстаријем у челу софре, |
е од ње.</p> <p>И, као у накнаду за то, за то своје малочас понижење пред Софком, он, чим изиђе |
лачно да га кори.</p> <p>— Зашта, тато, за какву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја ов |
и лешкари.</p> <p>А често, испрва тихо, за себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па |
не ова, сада, као свака женска и ствар, за паре купљена.</p> <p>— Аха! — чу Софка како он чисто |
шла, да потражи на послугу какву ствар, за коју је само она, свекрва, знала како изгледа и где |
мештајући је и дотерујући је...{S} Јер, за Бога, — говорила би јој тада мати, сва срећна — отку |
руку, обучена, чак и са папучама — јер, за бога, сутра, чим зора, она мора да порани, прва она |
саму, да се обуче и накити за вечерас, за прошевину и „пијење“, — ништа је то не потресе.{S} И |
ођу овамо у велику <pb n="205" /> собу, за софру, Софки се учинило да их не зову, што без њихов |
двориште, ора...{S} А за ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} Још мање што од ње |
била у ватри и заносу.{S} И напослетку, за чудо, та њена грозница, болест, добро јој дође, особ |
н, на глас је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ах |
дан пангур да наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошку“ да пијем. — И б |
ова рођена; као што опет <pb n="134" /> за Марка у Ахметовој кући није имао ни харема ни ичега |
рко том подигнутом руком <pb n="218" /> за нож на себе, на своја прса, срце, само што поче да б |
то би је бунило, од чега би презала.{S} За њу није било ни од каквог мушкарца опасности и зато |
p>— Хвала, тато!</p> <p>И сиђе доле.{S} За собом чу како сви, и отац и мати, као одахнуше у опш |
е паше да мења и у „сургун“ да шаље.{S} За сваки народни посао, било за какву нову школу и цркв |
га видео како срећан облеће око ње.{S} За Софку је јасно тај његов осмех говорио: „О, о, погле |
не видеше, али по оделу га познаше.{S} За њим је силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасви |
уф“, „Јусуфче“ како су га сви звали.{S} За све Маркове браственике био је он као неко вуче, нек |
о и око кога су се сушили пиштимаљи.{S} За Софком уђоше и остале.{S} И чим се за њима затворише |
које су вечито шуштале успављујући.{S} За тај чивлук, нарочито за ту кулу, толике су приче и б |
суф, готово одрасте у Марковој кући.{S} За њега се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, нај |
оћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била највећа срећа, кад дође к њој и каже јо |
ски говорио него свој матерњи језик.{S} За све је био туђин и стран, нарочито за толику родбину |
двориште.{S} Силазио је и у подрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била при руци, давала оба |
} Чак је неке, причало се, и убијао.{S} За све време, док би он путовао по Турској, по трговини |
стога, што се сутра удаје, иде мужу.{S} За све то Софка је знала и била према томе унапред одав |
ћ зреле.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} За цео је тај крај, још не насељен сасвим, већ из сељач |
где је била скупоћа, досељавала овамо — за све њих она је била њихова „снашка“.{S} Свуда су је |
, како све то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово много неугодно, а камо ли што мор |
S} Ено им свадба, двориште, ора...{S} А за ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} Јо |
е.</p> <p>— Па колико можеш, Тоне.{S} А за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашк |
ће свирачи <pb n="167" /> седети.{S} А за њега да се донесе троножна столица, са малим, од сам |
Ти већ знаш то.{S} Радиш са вином.{S} А за затвор на подруму знаш већ какав је сигуран!</p> <p> |
сада тата нема такву кућу, каква треба за тебе, али ће то тата теби....</p> <p>Глас му је био |
ућу, да спреми у великој соби што треба за таста.{S} Софка, чисто укопана <pb n="241" /> остаде |
ане, па онда се окрену к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа |
опет наређује да од њих оставе за њега за сутра.{S} И то се толико дана гомилало, да ускоро по |
о.{S} Или новац, што је узајмио од њега за радњу, није вратио; или није га ни уложио у радњу, в |
тољима, да није барут уквашен.{S} Слуга за то време отрча до капије, отвори је, и оста да држи |
а највише и због тога, што су знале да за сада, овога вечера, неће долазити ниједан <pb n="160 |
сигурно знало, да ће он ту седети и да за себе тако и уређује.{S} После нареди да се свеће у ч |
Она га узе за руку, али не као свакада за прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четврт |
се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу навлаш кратко, чисто ошишане, и то не глатко, |
их руку крв један од другог.{S} Од тада за њих двојицу није било вере, ничега.{S} Маркова кућа |
, чирак, носећи из чаршије што је газда за кућу накуповао, а обично на машине навлачене и испег |
е да му спомене) обећао паре, зар би ја за тебе, пезевенк један, дао моју кћер? — И у том „за т |
> <p>Али та мирноћа материна не потраја за дуго.{S} Он, не само што продужи слати те гласнике и |
уништен.{S} А већ кајмакам или спахија за какав данак, десетак, није смео ни да привири.{S} Је |
Све се пренуше уплашено, да их амамџика за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се и она, стојећи |
да су други помагали, придржавали Марка за рамена и главу, која му се климатала, Арса је ипак т |
на тетка шта ми Софка воли, па је тетка за њу ово спремила.{S} И много да ми поздравиш Софку, С |
на, као да јој је ово најбоља препорука за њен занат, јер ето и они, ефенди-Митини, позвали је |
све то није требало.{S} Одавна је Софка за све то знала: и зашта отац једнако тамо седи у Турск |
док је Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жутој таслици дувана, све то метнул |
хотећи да је поштеди, да се не би удала за каквог њиховога сељака и била изложена тешком сељачк |
отпуно задовољна, што никоме није имала за шта да завиди, те се због тога никад није осетила уз |
од увек, откако памти за себе, — знала за све.{S} И као што је, никад ни за шта не питајући, о |
Томчиног одласка бивала луда, не знала за себе, да би, онако пијана, ноћу падала и онда звала |
наест година, ипак би се свака сматрала за срећну, што у тако богату кућу иде.{S} Дакле, ни он |
оја је какву питу умесила, и шта донела за раздавање; кад је дошла, доцкан или рано; како жалил |
загорелости од пића, већ што није хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге |
рица а не она Софка, која је свима била за углед.{S} И што би толико луда, те пре но што пође г |
ржала со и конопља, она је више служила за обрачунавање са чивчијама и давање под закуп земље, |
у били по граници, који су више служила за шверц, крађе и пушкарање између Арнаута, него за трг |
ила сасвим обукла.{S} А и није налазила за потребно, пошто је знала да ће они, што ће почети са |
о није ни испраћала, јер да је излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући се, морала да о |
била срећна.{S} Ниједна да је полазила за дра |