| тлост и осветљавала средину, „тершене“, а около по сводовима, по „курнама“, где је био потпун м |
| е почне гласније да говори:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац још није отишао.</p> <p>— Дај жилу! — |
| њиног силног трчања да се диже, колеба, а још ништа не почиње.{S} Јер, још свирачи не долазе, а |
| а.</p> <p>Ишла је тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре остане сама са собом, и да онда, |
| висока чела, црних, мало дугих бркова, а сав <pb n="50" /> обучен у свилу и чоју.{S} Миришу му |
| ећ олињалом оделу, потамнела, као сува, а у ствари зборана лица, али још једнако свежег, обрија |
| </p> <p>— Чујем, снашке! — Истрча Мага, а већ јој биле умрљане руке и засукани рукави од судова |
| т са псовком по другоме послао за њега, а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је на |
| S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Шта ти, мори, кријеш он |
| пре оде, као да побегне од свега тога, а опет, опет никако још не могући у све то да верује.{S |
| пет да излуди.{S} Једнако брани, не да, а кад примети да је ко умакао, он слуге да побије.</p> |
| ите и јела, што се није могло да разда, а још више <pb n="68" /> од других пита и јела, што су |
| седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, чекали |
| о да потроши и имање сељацима да прода, а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како са млађим |
| знаде све.{S} Тетка јој се врати отуда, а Софка је знала да ће сада, као што је ред и обичај, о |
| ао не могући да се одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега сва родбина била потучена и |
| гара, јер неће имати када да их савија, а мораће да пуши много, брзо.{S} И прво то за њега што |
| } Прво што је она од њега била старија, а и што је то била Маркова, „батина“ сестра, која им је |
| штала, као нека два црвена страшна ока, а између њих се лелујао венац од шимшира и великих бели |
| згред каже да је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је т |
| е она, Софка, и то она, некадања Софка, а не ова, сада, као свака женска и ствар, за паре купље |
| да играју.</p> <p>— Тато! — поче Софка, а то „тато“ једва је <pb n="112" /> изговарала, од толи |
| ло.{S} Али опет, чим би га она позвала, а морала би тада подешавати глас да јој буде нежнији, и |
| плашена.{S} Уста су јој једнако мрдала, а по округлом и пуном јој лицу, нарочито око јагодица, |
| од увек све знала, све унапред осећала, а сад, баш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, |
| ао, она, да би све те одговоре избегла, а једнако седећи онако, као утучена, и кријући од Софке |
| S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га |
| о као одвајање од њих, од њихових села, а <pb n="237" /> још више да се не почне причати, како |
| досељеника, или сељака из околних села, а понајвише бегунаца из Турске.</p> <p>Коњ алат, дуга р |
| n="51" /> Мати јој никако не долазила, а она као увек, ограђена комшилуком и кућом, једнако би |
| га у сновима и мислима љубила и грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, онда— на што је |
| , иза поља, са кулом у дубини зеленила, а окружен свуда зидовима и редовима високих топола, кој |
| /> у дворишту, него, отварајући крила, а од страха не знајући шта да говори, он поче коњу:</p> |
| ију.{S} На капију је само њега пустила, а његовог коњића кришом, да нико не види, иза куће увел |
| ла, и од које се је она једнако лечила, а највише љутом, препеченом ракијом.{S} Деда је звао св |
| су вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у ср |
| зноврсним калемљеним скупоценим ружама, а особито ниским јабукама до земље са нежним плодовима, |
| парање нанула по калдрмисаним авлијама, а из чаршије, где је велика капија и кафана, на махове |
| и чак до пета дугачким новим кошуљама, а опет свака са око паса обешеним ножићима, ланцима; па |
| н, чистећи око себе по својим хаљинама, а нарочито ципеле, и намештајући јаку око врата, — Тодо |
| се окрену њима тамо, за трпезом, свима, а највише најстаријем у челу софре, старом и готово сле |
| је развити, на изненађење и чудо свима, а највише на уштрб дотадање своје гордости и господства |
| како се уморила, већ, на завист свима, а у највећу почаст њему, своме свекру, тати, поче само |
| {S} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима, тако ће бити луде.{S} Триста ћ |
| и, са лепим женама и раскошним оделима, а још раскошнијим јелима и слаткишима.{S} Једна фурунџи |
| овај напустио, служила је по харемима, а кад остарела, вратила се овамо.{S} И од тада једнако |
| и и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није тек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да б |
| им примио поздрав, руковао се са њима, а сада: да их проводим по чаршији, по пазару, да терџум |
| старац и умро.{S} Чак, као у инат њима, а највише својој жени, када се разболео, није хтео да к |
| им колима, и то лакованим, са федерима, а без оца, већ само са матером и којим братом.{S} Па и |
| рука са запаљеном цигаром међу прстима, а сва разголићена услед заврнутих рукава, и испод ње на |
| одужи тобож своја путовања по варошима, а у ствари свој стари распуснички живот са чочецима, Ци |
| {S} А била је сва изломљена, изуједана, а опет сва срећна и обамрла од силне насладе.{S} И јавн |
| сова све јачи, све бешњи.{S} Док једна, а то баш она која се тужила како је стрина Паса уједа, |
| е.{S} И нешто због тога рђавог времена, а највише због жалости у којој су били, остадоше потпун |
| ода, брзо се исправи и поче, устрашена, а никако не верујући све то, као у грозници, очима да т |
| ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а од стоке само кућне краве, кућне коње, са којима су с |
| као отац.{S} Нема још дванаест година, а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, |
| бригу о кући, да замене оца, домаћина, а они почели трошити и расипати — особито су оне те сво |
| две Софке.{S} Једна Софка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње.{S} И онда она др |
| , што је тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе јој, што није у |
| ди-Митина“ кћи што може бити тако лепа, а ниједна друга.</p> <p>И не превари се.</p> <p>А као ш |
| ди-Митини, позвали је да им Софку купа, а камо ли неће други, нижи, сиротнији од њих.{S} Са сва |
| ка виша, јер ето хоће сама она да игра, а не као остале удаваче, које се тек морају тражити, из |
| метао јој <pb n="171" /> руку на бедра, а особито на једар јој кук.{S} Оне се нису трзале, плаш |
| собито оне њихне погаче, заструге сира, а не ово, што су за њу брижљиво кували и Миленија јој д |
| јка, стојећи тромо, предишући од умора, а и од јела и плача на гробљу.</p> <p>— Дођосте ли? —уп |
| босе по плочама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћале вриштећи, прскане хладном водом од д |
| ећ збрчканог, по мало избријаног врата, а као увек обвијеног белом чистом марамицом, јаче му се |
| b n="183" /> она врева и свирка преста, а она, одведена пред двери, оста сасвим сама.{S} Тада п |
| идући преко капије и њиховог дворишта, а у ствари да би што више сакрио своју љутњу и бес и им |
| } Али је за њега то била највећа срећа, а особито када би видео како нека, услед његова све јач |
| вим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са великим земљаним буклијам |
| јаче жуборење реке, клапарање воденица, а више њихних глава једнолико, као из далека, шуштање т |
| -Митина кућа“.{S} Ово је моја домаћица, а ово је моја кћи, моја Софка, татина Софка!</p> <p>И п |
| га до колена, поређала пет шест чашица, а мати такође, чим попуши једну, она већ другом готовом |
| а а у облаку од свиле и злата светлуца, а опет не може да се наслуша свирача, који, као последњ |
| сплатише свирача, грнетара, и кочијаша, а привезаног остраг за кола, лепог оседланог алата увед |
| у има, од имања само кућицу и виноград, а муж јој готово надничи — поче Магду грдити:</p> <p>— |
| два се назире бунар, штала, околни зид, а остало се још губи у мраку.{S} Из оне велике собе, кр |
| била и трајала само до венчања, свадбе, а после одмах усахла, спарушила се.{S} И отуда после, д |
| Ама баш све?</p> <p>— Све, кућу, тебе, а највише тебе.</p> <p>Али тада клону.{S} Осети како из |
| да им се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу навлаш кратко, чисто ошишане, и то не |
| хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају, да су заиста у крајњ |
| ни“ с једне стране, поређани у столове, а „његови“, свекрови, с друге стране, збијени, и тамо ч |
| але задржавајући у устима неке гласове, а не знајући шта ће рукама, штипао је своје ноге, бутин |
| , није хтела да пристане, рекла му све, а он, ваљда наљућен, одмах отишао.{S} И она, тада први |
| за целу годину кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео под |
| p> <pb n="231" /> <p>Тако исто и слуге, а особито Арса.{S} Он, само да би његова „снашка“ рекла |
| псије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...</p> <p>— Па нисам могла, снашке, п |
| како ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко не примети; па онда добро да руча, в |
| оро почишћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије.{S} Софку, чим то ч |
| он испред ње, чисто се потурујући, иде, а испод темена бели се његов кратак, широк врат.{S} Али |
| и оно његово запрепашћење, кад је виде, а после онда оно нескидање ока са њега при том вечити т |
| ни међу саме женске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не види како је обучена.{S} М |
| ој смрти — њој мора да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о че |
| почиње.{S} Јер, још свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што |
| едва се држећи на ногама, бришући сузе, а једнако осврћући се и кријући се, да је толики свет, |
| њом да се пошали, насмеје, помилује је, а камо ли да се испред ње поносно, раздрагано креће, и |
| И то је изда.{S} Софка, приметивши је, а погађајући све, почне благо, весело тобож да је кори: |
| ој се представе, рукују се и дарују је, а после у групама једнако један за другим, да ускоро вр |
| ткама пребачене бисаге, узде, узенгије, а доле онај велики огањ, око кога су се окретала и цврч |
| ести, него испи и неколико чаша ракије, а једнако са оним задржаним осмехом на устима, с очима |
| Тодоре и Софке, него више услед ракије, а и што се није пео него силазио, кретао се брже и лакш |
| зећи.</p> <p>Мати га отпрати до капије, а Софка оста у кујни перући шоље.{S} Али она виде, како |
| лико дућана, одакле ће се имати кирије, а овде само кућа да се мало оправи и иза ње подигне и у |
| еђује, заповеда и грди слуге и чивчије, а она се сва окренула сину и једнако њега само пази.{S} |
| вија, сагиба, како јој рукама показује, а већ му руке дугачке, мишице му се јасно из закопчаних |
| ијама, чије су им уздигнуте круте јаке, а опшивене модрим ширитима, допирале чак до врха ушију |
| е шуштање и већ поново преживање стоке, а из саме куће ништа.{S} Све је било мртво. <pb n="219" |
| како не могући да се нагледа ње, Софке, а једнако је храбрећи: — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бо |
| задижући шалваре, да јој не би сметале, а и косу склањајући иза врата, потрчала би одозго к њем |
| има осети њене усне, хладне, уздрхтале, а посуте већ белим маљама.{S} Чак напротив би јој мило, |
| урла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта <pb n="201" /> ће од беса, ножеви |
| ћопеци“ односило на све њих овамо доле, а особито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био тако су |
| ијене свеће, босиљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћале, било колача и других понуда.</ |
| ош и не видевши је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећније.</p> <p>Те |
| да кујну, богато обдари ашчику, Цигане, а највише баба-Симку, повуче се горе.{S} Жене одахнуше. |
| Софку код теткиних.{S} Она нека остане, а ти се врати.</p> <p>То је било доле у кујни, где је ј |
| ко њива и винограда, и то њиве удаљене, а виногради запарложени.{S} Од винове лозе ни трага до |
| твара капију.{S} Тешко оном ко спомене, а камо ли да се усуди поћи.{S} Али није се могло више.{ |
| све биле слободне, више овлаш обучене, а чисто су уживале у тој својој отвореној, комотној нак |
| .{S} Видело би се како из целе родбине, а обично сиротније тетке и стрине, долазе, да ту и спав |
| .{S} Доцније чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати д |
| апа, из којих су изнете спаваће хаљине, а они остали случајно незатворени, бије нека студен; из |
| е да то за њом иду њени: тетке, стрине, а иза ових њихни мужеви, сви у дугим чоханим колијама а |
| све у зноју.{S} Није смела да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докл |
| ко падао тај млечни дечји задах око ње, а још теже она хука и врева из њихне куће.{S} Чисто јој |
| ио само као страх, дивљење и поштовање, а никад друго, као о осталим женскима.{S} Зато је она м |
| оже — свршено је!{S} А то њено цвиљење, а баш стога што није силно, не призива у помоћ, већ тих |
| {S} Свака би после, изишавши од матере, а као убијена, највише њу, Софку, гледала, као да их је |
| тепсије.{S} Софку, чим то чу од матере, а добро је знала шта то значи, почеше те тепсије као не |
| де, како све то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово много неугодно, а камо ли што м |
| ароши целу ноћ преседе договарајући се, а на послетку увек њему остављају да то изврши, како он |
| капији, никада у страни, не кријући се, а особито ништа не кријући од себе, још мање од својих |
| Маркови, дању пландујући и кријући се, а ноћу склањајући се од месечине и ведрине, <pb n="196" |
| пи?</p> <p>Она, посрамљена, бришући се, а највише сузе <pb n="240" /> од радости, почне да се и |
| досетивши се за шта долази, смрачи се, а уста му већ почеше да играју.</p> <p>— Тато! — поче С |
| топљено, узе дизгине и, прекрстивши се, а не руковавши се са Софком, пође.</p> <p>— Збогом!</p> |
| име ће се све ово свршити?!{S} Да неће, а сигурно ће, сигурно — смрћу?!{S} И онда: чему и на шт |
| од једнога оца, матере, од једне куће, а не из читавога краја.{S} И онда оне језовите приче, з |
| И журно, као бежећи од те теткине куће, а у ствари од Софке, изгуби се широким корацима.</p> <p |
| та не слутећи, још мање о продаји куће, а сва срећна што је он, газда јој, дошао и чак са њом г |
| а сасвим помирена са том продајом куће, а и зарадована, што се једном и овако свршило, да, мака |
| долази тај, синоћњи тобожњи купац куће, а сада у ствари просилац.{S} Као осећа већ себе у његов |
| >— Па зашта, нано?{S} Зашта?... — Поче, а већ јој од беса сузе ударише.</p> <p>— Не знам, чедо! |
| но онако лепа, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих платити главо |
| би истрчала.{S} Њих, децу, одјурила би, а њега силом увукла натраг у његову собу.{S} Ноћу било |
| разговара или са осталим женама здрави, а не, као до тада, да и не застајкујући и не гледајући |
| али, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета са кућом не униште.</p> |
| не би она ни покушавала да се противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чисто испитујући гл |
| ако била сама.{S} Немајући шта да ради, а не смејући да се креће, седела је горе у соби и као о |
| а, не себе ради, колико њих, куће ради, а особито да свекрву умири и ослободи, поче се придизат |
| евет, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој јако и слободно бије...{S} Понова н |
| ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће морати сутра пошто ће јој мати бити неи |
| к са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући капију, замандаљену, гурајући |
| ато тог дечка и послали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Боја |
| о, цело!{S} Зато поче одозго да силази, а, највише услед доста попијене ракије, да одлази у куј |
| како Софка тобож послом код ње долази, а знала је да то у ствари није, већ да Софка долази ова |
| го и ћерчива, гажењем судова по трпези, а све то праћено његовим готово лудим гласовима, речима |
| предремала, тобож да јој је на услузи, а у ствари чувајући је.{S} Јер Софка, поред свега што с |
| к она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Магда, која је као увек била ушла одозго кроз ком |
| ући више, нема онај углед као пре; или, а то је највише једило старца, сигурно је било кога, ко |
| собу.</p> <p>Сви би се тада ослободили, а нарочито мати јој, која једва дочекујући ту прилику д |
| своје жене.{S} И онда, добро нахрањени, а већ исушени од силних толико уздржаваних, радом убија |
| би он путовао по Турској, по трговини, а обично би се целог лета тамо бавио — он би се овамо п |
| здраве, него поче по неки пут у истини, а не као пре што су се оне само пред светом хвалиле, да |
| , стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа како све више у ознојеној јој руци прсти његове |
| пред распећем у цркви једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да је, и ни |
| е.{S} И Марко, не могући више издржати, а не знајући шта ће од радости и среће, скочи и, са рук |
| седећи поред ње, не би могла уздржати, а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама на |
| Једино што је код ње у соби била мати, а сви остали њени били су испред врата и собом затварал |
| и решио да се к њима кући понова врати, а оно, место благодарности, гле шта!...</p> <p>Софка ип |
| <pb n="98" /> и донела, ускоро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да |
| да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога слугу или у крађи или у каквој неисправ |
| и се ко од њихових мушких могао видети, а иначе нигде, јер и њихов се сав живот састојао само у |
| сасвим све њих, кућу, свекрву заволети, а особито њега, мужа, Томчу.{S} И то можда ће га тако и |
| е да ће то Софка, онако мала, разумети, а камо ли упамтити; или, што је и сама, кад је одрасла, |
| каква ће запиткивања, задиркивања бити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она |
| , спаса.{S} Крв ће лећи, све ће побити, а она ће морати бити његова...{S} Али је брзо освести и |
| а већ почну младожењини гости долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће |
| д, <pb n="161" /> триста чуда начинити, а овамо од тог, његовог вина, на које се навикао, ништа |
| згледа, када јој почне о томе говорити, а зато и тражи да сада свирачи свирају, да од њихне хук |
| отом све остале женске иза себе бацити, а све мушке по кући — не гледајући ни род, ни доба — ос |
| ир, да би могао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код Марка и његових, као куд и камо пит |
| н сатљик вина.{S} Само га по том памти, а више ништа.{S} А после су јој причали: како — кад Соф |
| питала: кад ће већ по кући да размести, а опет би остављала и одуговлачила.{S} Све се као нечем |
| ао је сву убити, све јој тело изгристи, а не само прса, не би се она ни покренула, ни гласа од |
| било још и оно свекрово, оно оне ноћи, а, после тога, ово његово никако невраћање кући нити ја |
| пржења кафе: по кујни не може се проћи, а да се не нагази на које зрно шећера или кафе.{S} Од п |
| јој се сите.{S} И због тога не смејући, а не знајући шта би друго, од страха, изваљена до свекр |
| } Покаткад у вече, кад би долазио кући, а доле, испред кујне, међу матером и међ осталим женама |
| то тобож због посла, трчкарања по кући, а највише и због тога, што су знале да за сада, овога в |
| рили ону удолицу испод ушију ка вилици, а и цео јој образ од те сенке дошао тамнији, овалнији.{ |
| је ти изненадни, чести његови гласници, а особито ти његови поздрави, та његова необична нежнос |
| ао застидивши се, задржаше чаше у руци, а жене поустајаше уплашене.{S} Али она виде како се Мар |
| оца.{S} Њему се увек допадну ти колачи, а не могући све да их поједе, наређује да се остали ост |
| оћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово треба једном свршит |
| им, шиштавим гласом говори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивно, чисто узбезекнуто, одгов |
| по чаршији, па му случајно пало у очи, а особито какве минђуше, и ето купио за њу.{S} И после |
| оја је као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, морала целе ноћи |
| сухе степенице, које воде на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рачвастим кожастим ста |
| омађијало и он се вратио натраг к њој, а највише из страха да не би и алат то видео, од тога с |
| ло се, нарочито одевен и украшен сељак, а тамо кроз <pb n="180" /> капију грунуше измешани и мл |
| <head>XXIV</head> <p>Трећи дан, уторак, а Марко никако не пушта.{S} Сам одлази и затвара капију |
| и чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, сву је не обузме оно „њено“: с |
| е све свукле, готово све отишле у амам, а до њених ногу једина остала баба Симка, па и она већ |
| <p>Када Томча сасвим порасте, и он сам, а највише свекрва, почеше наваљивати на Софку, да прода |
| се више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима. </p> <pb n="81" /> <p>И |
| на толика лепота учини ако не гордијом, а оно срећнијом.{S} И то не зато што је њоме мушкарце з |
| је.{S} Само је један пут лупнуо алком, а она, мати, одмах из куће истрчала, сигурно није никак |
| по леђима кратком колијом, шкортељком, а у ствари највише се била огрнула, да јој не би прашин |
| е, не би могла уздржати, а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама намешта и дотеруј |
| агињао се и, за чудо, сам својом руком, а не ногом, намештао је и дотеривао асуре, покровце, го |
| и шамдуд са рачвастим кожастим стаблом, а до саме капије бињекташ који је био истина пропао у з |
| ити код ње у собу, тобож каквим послом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењ |
| т појури гризући узду и измахујући њом, а пазећи да своје задње ноге много не избацује у страну |
| када она чак ни изразом лица, покретом, а камо ли речју, да штогод показа.</p> <p>Тек доцније, |
| што новаца, да нам се нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме.{S} Не може још да дође.{S} |
| не мараме.</p> <p>Тако би било цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је човек могао, онак |
| м да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; с тога само одозго ви |
| неваљало.{S} А старац, више љубоморан, а и видећи како син, због тих њихних улагивања око њега |
| као да нису смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихо |
| јавним женскињем.{S} Ту би продужавао, а она би сама морала да их двори, служи.{S} И тада би с |
| еле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама је она све више окружавана и потискивана од сват |
| чаршије што је газда за кућу накуповао, а обично на машине навлачене и испеглане фесове, или го |
| а колики био, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљен или готово сав уништен. |
| очи ушле, нос јој се извукао и утанчао, а слепоочњаче јој се изоштриле и као пришле, стисле се |
| шта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови од планина, и сама |
| в ће изгледати: ако не сасвим осиротео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, ка |
| е би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови |
| што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнако овамо сасвим усамљена била, са ужасом поч |
| њој њихов Марко, можда, на жао учинио, а без њихове кривице и воље.{S} Можда је и сасвим унеср |
| о, јер се на њу овамо, у соби, односио, а тобож је матери говорио. —</p> <p>— Па мајко, нано, м |
| .{S} Митом, чиме се највише и успевало, а ако ни то не, онда чак и куршумом, и то од човека туђ |
| још мирисало на проливано пиће и јело, а особито по праговима и степеницама.{S} У башти од оно |
| бујна.{S} Са гробља једнако је звонило, а некако чудно, тешко, одмерено, да од тога Софки би та |
| ао, што се растајемо </l> <l>Растајемо, а...</l> </quote> <p>И немогући више од севдаха, баци т |
| а за њега је било и ово много неугодно, а камо ли што мора сада, — и то према њима још! — толик |
| а, што им је као једино тада допуштено, а нешто и због самих себе — саме се том удајом и женидб |
| ње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пресно масло и сир, што им је доне |
| оже“.{S} А он може!{S} Он, може све то, а она не може! — И дрхтећи од беса, осећајући како му н |
| > <p>Софка чу како отац, видећи све то, а сада још и Софкино овако укопано стајање, у иронији о |
| } И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, као да није на земљи, све |
| и чувене.{S} У цркви имали су свој сто, а на гробљу своје гробље.{S} Гробови све од мрамора а ј |
| та питам оне моје за њега и за све вас, а они или ми не одговоре, или можда ми нешто и кажу, ал |
| ста бела, женска сређеност, засићеност, а која се код ње највише показивала у њеним мирним очим |
| аха од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још одавна, |
| с коња испред куће и уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по челу.{S} |
| да она са младожењом оде у своју собу, а не што је он сам хтео нешто.{S} Али што се, откада је |
| сам себи да говори:</p> <p>— И ја могу, а сви други не могу.{S} Ја све то могу, ја све морам.{S |
| S} И држећи једном руком алата за узду, а другом узенгију, погнут оста чекајући.</p> <p>За мало |
| на друму.{S} Дакле, био је тако близу, а не, као што су оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком |
| о у кујни још неке обичаје посвршавају, а он, одахнувши од силног терета брига, поче да брекће, |
| ко баш они, његови сељаци, то не знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је у вароши, ба |
| пеницама са руком на челу, преко очију, а уста јој и цело лице било готово унакажено, толико ис |
| ви зулувчићи извучени око чела и ушију, а претрпана минтанима и накитима.{S} Спроћу њих седела |
| о она да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, ве |
| капије виде свекрву и пољуби је у руку, а на својим образима осети њене усне, хладне, уздрхтале |
| дедо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха, продужи да га он |
| лена, седео је на пресавијеном јастуку, а, с десне стране, ефенди-Мита са испред њих постављено |
| це! — прекидала је и заустављала Софку, а ипак видело се како јој мило, што јој одело тако лепо |
| на једну страну одлазио доле, у шталу, а он горе, иза куће, под <pb n="195" /> вењаке, међ ост |
| ат, зачуђен том његовом немиру у седлу, а због јако затегнуте узде и његових грчевито стегнутих |
| вечана.{S} Отац јој у пола новом оделу, а није хтео сасвим ново да начини, да се не би казало д |
| она овамо по кући и кујни била у послу, а он тамо по амбаровима, шталама са слугама и чивчијама |
| ним великим селима и хановима на друму, а чувене са својих кртих, топлих тела и разблудних очиј |
| другом руком држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и обучена као већ велика дев |
| вину.{S} Софки послао ђизије за хаљину, а и новаца, да нам се нађе за овај празник.</p> <p>Тоне |
| ли.{S} И чим уђу, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачом или којим другим поклоном.{S} П |
| ребало давала <pb n="133" /> манастиру, а нарочито своје људе из браства, села, да заједно са к |
| астајкујући и не гледајући ни ко је ту, а камо ли здравећи се, одмах се пење, иде право горе, у |
| рач, држећи у једној руци тромо грнету, а другом притискујући распасан минтан, пресави се пред |
| ртвија јој дође црква, кад уђе у порту, а испред ње потрчаше попови црнећи се и шуштећи у своји |
| слом, поче једнако шврљати по дворишту, а највише око капије, до које је ипак допирао жагор, ко |
| /> куће, иди у варош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показуј |
| ед свога готовог новца, има своју кућу, а од њих, својих газда, од четир и више година неподигн |
| просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, за сада тата нема такв |
| ојећи пунила и сваки час испијала кафу, а око ње, као увек, био је прострт изнад асура, да би б |
| синови узели да раде тобож на исполицу, а у ствари више давали, него што од ње добивали, као зн |
| тепсију у крилу требећи по њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи јело из лона |
| јим газдама:{S} Софки, матери јој, оцу, а највише о њихном деди, код кога је она служила.{S} И |
| ље гласнике, као опраштајући се од њих, а не могући се од <pb n="85" /> самих гласника уверити |
| е није могла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чарапа, које су јој ноге и суви |
| ада први и последњи пут долазе у варош, а које се биле начетиле око ње и увукле са њом, да се, |
| о, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је знао да хоће то да учини! — ту се он освестио, |
| о због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену матер узео, не би збо |
| а повезане чајкама са разним накитима; а скоро обојених, масних и црних коса, навучених обрва, |
| } Из комшилука чуло се такође спремање; а сутрашњи дан: тресење ћилимова, поњава, лупа и рибање |
| ред поређани свирачи, зурлаши, бубњари; а спроћу њих, овамо до кућнег зида, клечале су жене, ве |
| рзу руку, покупити, наслагати и понети; а друго, кад тај странац, купац дође, да има шта видети |
| ишла сломљена и убијена, <pb n="30" /> а то све зато, што је једино она све знала.{S} Знала је |
| авање...</p> <p>— А?{S} Ми керпичи?!{S} А они, што се за паре продају, купују, они су све, ми н |
| ну собу, кући, не може — свршено је!{S} А то њено цвиљење, а баш стога што није силно, не призи |
| авати, чак и најлуђе, оне девојачке!{S} А ко зна тек доцније како ће бити, када он сасвим порас |
| на све њих, на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале |
| га онако како је сањала, сневала...{S} А највише је утврђивало у том предосећању да ће га заис |
| .{S} Ено им свадба, двориште, ора...{S} А за ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} |
| ом оцу, одмах овамо код ње, Софке...{S} А да је тога било, <pb n="215" /> тога наваљивања, муче |
| ступи оно... дугови, продаја куће...{S} А сада, ето, хвала Богу, испуни се!{S} Али још како се |
| н би сада, сасвим лако, са својом...{S} А овако, оставили га самог, и то овде, у вароши, где то |
| , ето још и она — „неће“, „не може“.{S} А он може!{S} Он, може све то, а она не може! — И дрхте |
| м додацима, као „џан’м“ или „датим“.{S} А по ношњи, облачењу највише су се познавали.{S} Нико о |
| амо грицкањем испод ковчега, наћава.{S} А изнад свега чуло се једнако, из дна кујне, око огњишт |
| тако и они са женама својих синова.{S} А сада, само њему се не да, само он то не сме!...</p> < |
| ељаци.{S} И сви се тискају око њега.{S} А он у среди, са заогрнутом колијом, заваљеном шубаром, |
| , колико због тих поклона и прилога.{S} А и бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад слу |
| куће поче сваки час да излази Магда.{S} А Софка је знала да она то трчи по родбини и све позива |
| ео штогод по кући да види, надгледа.{S} А доцније, кад му жена родила Софку, морала је сасвим д |
| јој и сад око влажно а уста топлија.{S} А Софка је знала да је то, поред овога, и због данашњег |
| мириса, поче као да се креће и нија.{S} А оро никако није престајало.{S} Све се јаче шири, разв |
| и и да њега спрема себи за заменика.{S} А да га је највише волео, видело се по томе, што га код |
| било, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, држању, видело <pb n="212" /> се да се |
| њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S} А највише га порази, кад спази ашчикину голу руку, подб |
| је лепша, да ли мати или она, Софка.{S} А сада, кад иде као удавача, била је уверена да ће се ш |
| ао да га она родила, она однеговала.{S} А у ствари то је и било.{S} Јер она га је готово и науч |
| а је пушила, већ и оружјем руковала.{S} А и сам ход, стас, нарочито обле јој и високе обрве и о |
| влачила.{S} Све се као нечем надала.{S} А изгледало је да се највише надала, да ће се опет врат |
| жала отворене.{S} Била је сва врела.{S} А од страха, језе, чисто је као неко лудило подузимало. |
| екала га, сневала и у сну га љубила.{S} А сутра, после венчања, све престаје.{S} Више нема коме |
| увек би се она узнемирила, плашила.{S} А то јој је мати примећавала, и зато је тек после некол |
| док се удаја не буде сасвим свршила.{S} А сада, када им је то саопштио, могу да иду кућама, да |
| офка се још није била сасвим обукла.{S} А и није налазила за потребно, пошто је знала да ће они |
| једно са паром гута речи тих песама.{S} А они ударци токмака на вратима од Циганки, које су, по |
| .{S} Ено газдарице по кујни, спрема.{S} А Томча (син) тек што се није обукао.</p> <p>Марко није |
| о јој досудила да такву свекрву има.{S} А сад, не само да то не би, него ево Софка сада њу и дв |
| рне са светлим очима и белим зубима.{S} А из правог амама ће допирати топлота, пара и она загуш |
| у, али он неће, па неће да ме узима.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не може се више.{S} Већ и не вид |
| свекрових, од оних сељака на коњима.{S} А иза свију иде он, свекар јој.{S} Радосно се он на ала |
| ма, и готово само додиривала устима.{S} А највише је узимала од те теткине пите.</p> <p>Мати је |
| па одведена у кулу и тамо скривена.{S} А ови Маркови, дању пландујући и кријући се, а ноћу скл |
| едала је тако хладна, као скамењена.{S} А још мртвија јој дође црква, кад уђе у порту, а испред |
| емена плакала; како је била обучена.{S} А нарочито све то за матере оних Софкиних другарица, за |
| злева овамо око Софке и око тершена.{S} А песма све јача, страснија.{S} И то као навлаш све око |
| , у осуству његовом, била старешина.{S} А друго што се знало да сама она врло добро зна какав б |
| код неких још свежа, једра, страсна.{S} А код свију њих голи, ознојени вратови и подваљци били |
| а је <pb n="74" /> од чистог брашна.{S} А ти од оне наше ракије један пангур да наточиш, и да м |
| ретању њихних крутих и јаких сукања.{S} А изнад свега тога оно њихно натпевање између мушких и |
| си ми, чедо?</p> <p>И уђоше унутра.{S} А свима је било мучно и тешко.{S} Мати, као укочена, иш |
| пет поче кроз ноћ да трепери грнета.{S} А ту свирку, хуку, он, Марко, као да је једва чекао.{S} |
| посао у штали или око оног ђубрета.{S} А то све зато, да би била што даље од њих, да би их так |
| а су налазили сву драж свога живота.{S} А да би у томе што више успели, гледали су да се у свим |
| ва путовања, али ипак су била честа.{S} А највише су падала у она доба годишња, када је некада, |
| Само га по том памти, а више ништа.{S} А после су јој причали: како — кад Софкин отац одрастао |
| од њиховог имања неће остати ништа.{S} А што је најгоре било за Софкина оца, још ће поред свег |
| откривености и од голицања ваздуха.{S} А колико би пута, чисто као какав мушкарац, са толиком |
| неки поклон и дар, него ли наполица.{S} А већ аренде и закупи од воденице толико су у напред и |
| ена, чак и кровови од камених плоча.{S} А њихова кућа највећа, у средини села, готово као нека |
| не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, |
| че: како је време да га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора знале да нарочито рак |
| ја је тако нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више |
| в сат губи се, ништа не зна за себе.{S} А затим тешко, дуго, једва се повраћа.{S} Али што је да |
| пље и на оне високе планинске траве.{S} А опет, баш испод те њене круте кошуље, испод њене опеч |
| сама не може, по леђима или ма где.{S} А услед тог међусобног трљања, опет је настало задиркив |
| ао што одвојенији и мирнији да буде.{S} А опет увек, чим би му се указала прва прилика, гледао |
| и!</p> <p>Софка зарадовавши се пође.{S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер |
| , јер, нико пре ње није смео да уђе.{S} А изнад Софке на прагу било је намештено корито са водо |
| зина баба-Симкина дође јој још теже.{S} А знала је да сада настаје и теже и горе.{S} Јер сада ћ |
| одозго, овамо кући почели да долазе.{S} А све је то била Магда спремила.{S} Одавна знајући за с |
| чела да се крије око Софке и трпезе.{S} А била је сва изломљена, изуједана, а опет сва срећна и |
| на буде увек све лепше и раскошније.{S} А на његову ту вечиту одвојеност, усамљеност од свих па |
| он са њима за софром да једе и пије.{S} А свима је био неугодан, сви су га нерадо гледали, не ш |
| јаче, истакнутије, лепше јој стоје.{S} А на Софкин оволики плач, грцање, није обраћала пажње.{ |
| луцима, зидовима веша и распоређује.{S} А то је било добро. <pb n="92" /> Прво, кад се пође, да |
| луша шта јој овај говори и показује.{S} А по Софки се види како она зна да и њега то не интерес |
| у чивлуци и у њима сељанке, чивчике.{S} А што у Туркиње, у неверу?{S} Јер код њих, була, пошто |
| ама!{S} Зато је од свега дигао руке.{S} А могао је, само да је хтео, не признати ни једном свом |
| би спотакла, стави је испред Софке.{S} А на првом месту се истицало једно велико парче пите, к |
| ти у помрчини сасвим свукле и легле.{S} А она тамо у кујни, као обично, пре но што леже, поче д |
| јој глава заносила и очи јој гореле.{S} А то, мислила је, све је због страха.{S} Бојала се, кад |
| ка, низ ону дубодолину, пада, капље.{S} А ништа није сада са собом смела радити, особито око св |
| „маму њену“ оставља увек тако саме.{S} А сви ти људи, слуге, који су тобож доносили те његове |
| кшана, те су је гребле око половине.{S} А целе шалваре изгледале су јој као да нису њене, јер, |
| дизао и лелујао облачак од прашине.{S} А доле, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се н |
| м сопчету, није могло ни да помакне.{S} А од целе своје родбине, од толиких жена, изабра једну, |
| части свираче, ослободише се и оне.{S} А и он као да је знао за то.{S} Стога је намерно тако и |
| ање.</p> <p>— Па колико можеш, Тоне.{S} А за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, сна |
| јој, Марка, мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се ето продужава њеном де |
| да се знало да женске иду на купање.{S} А све морају ту да наиђу.{S} Знала је да ће их сада сиг |
| свим осиротео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, какав је и био, још је он, |
| а је узјахивао на своје чувене коње.{S} А он увек, како се памтило, и лети и зими, огрнут био ћ |
| штаја, да се међу собом љубе и мире.{S} А опет тај њен муж, некадашњи слуга, „тетин њихов“, как |
| , са плетивом о врату, загледала се.{S} А све надвисује и води она иста девојка.{S} Стоји на ср |
| рпезу, сва је цвокотала и грчила се.{S} А најгоре јој би, када осети како у гласу Маркову, — а |
| гате и добре, памти их и сећа их се.{S} А поред тога зато су се још око ње отимали у љубави, шт |
| Иди, иди, спасавај се.{S} Убиће те.{S} А ја не могу да те браним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо |
| игару и припаљену утурила међ прсте.{S} А још када Софка, знајући да он то воли, не као обичне |
| ти кући и са Софком радити шта хоће.{S} А и за саму њу било је лакше, што она, после сваког њег |
| код њих, осећала као код своје куће.{S} А поред тога ваљда су хтели да се тиме пред њом као отк |
| е њима даје као неке накнаде, утехе.{S} А оно ево преваре се!{S} Видео њу, Софку, и матер, која |
| око куће, наслоњени уза зид, клече.{S} А највише их је било иза куће, до самих прозора велике |
| је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав изгледа, како је обучен, где седи, с ким |
| сигурана, предавала би се сама себи.{S} А да би сасвим избегла страх од самоће и мрака, све виш |
| но таквом би се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била измирена да никада такв |
| павању, <pb n="139" /> да га ижљуби.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нема још дванаест го |
| мшилука <pb n="64" /> наиђе, здрави.{S} А све оне или иза ње или око ње ступају у друштву.{S} Е |
| изненада, одједном заиграју кукови.{S} А није смела да седне, одмори се.{S} Осећала је како јо |
| намешта и дотерује и чисто је глади.{S} А особито би јој око колена склањала шалваре, да јој се |
| себе, што ето мора чак и то да ради.{S} А највише је била љута на њега, свекра, самог Марка.{S} |
| фке, што год зажелиш, само њој кажи.{S} А ове друге немој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да |
| ћ ради њих, да би они били веселији.{S} А на послетку и треба, пошто ће ово бити његово прво и |
| ему другачији, уздржљивији, мирнији.{S} А сада, његовом смрћу и нестанком, постају као неки сир |
| ого развијени, већином мали, кратки.{S} А ко је опет од њих био развијен, тај је био и сувише, |
| е, јер откада нису ништа пазаривали.{S} А да је то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зн |
| ашке!{S} И свакоме нека да што жели.{S} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли што за њ?</p> <p>— Ју |
| нарочито жена му и син, као сродили.{S} А сам он, као не могући да се одвоји сасвим отуда, а и |
| ју кривицу, нису никако ни долазили.{S} А ону њену болест, грозницу после венчања.. они, као и |
| би им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старости, просутости не смеју кћери и снахе ни |
| чели да живе; погле како се удесили.{S} А ја овамо могу без ичега.{S} Ја и њена мати ништа, заб |
| с једном да се истински спријатељи.{S} А од целог одела, по <pb n="138" /> коме би се могло да |
| лица онако у крви изгубила у земљи.{S} А ноћ је била једнако мрачна, и двориште, калдрма скаме |
| никако није хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна зашто? — мислио је старац.{S} Да ли што већ, о |
| ену љубав вратио, да је добро удоми.{S} А то што је даје за младожењу, који је још дете, то ниј |
| афови и прозори доње собе претрпани.{S} А то све због њега, оца.{S} Њему се увек допадну ти кол |
| ошћу осећали као склоњени и сигурни.{S} А сада, без њега, дошли као обезглављени, јер над собом |
| е само она, Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и трпела.{S} Могао је сву убити, све јој тело |
| е сан разбио, те није могла спавати.{S} А међутим по њеној угужваној антерији, по њеној шамији, |
| хуком, те јој поче све теже бивати.{S} А поред ове гужве и тишме испред ње, досађивала јој још |
| роз ту тишину овамо до ње продирати.{S} А та ће се тишина све више, све јаче ширити.{S} Све, ка |
| им ће свирачи <pb n="167" /> седети.{S} А за њега да се донесе троножна столица, са малим, од с |
| ине и његове зараде то не може бити.{S} А опет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се |
| езана како треба, и почне је грдити.{S} А тада, видећи како се он расположио, части свираче, ос |
| им животом, са светом ићи, излазити.{S} А међутим она ништа са њима није имала заједничког.{S} |
| ствар, почеше сваког дана долазити.{S} А ко зна, можда их је, кријући од Софке, и сама мати зв |
| ке и шапраначке, непрестано звонити.{S} А све ће друго постојати тише, мирније и тамније.{S} И |
| и оставе, па ће их он сутра појести.{S} А то опет никада није чинио.{S} Пошто му се сутра неки |
| о, одморио се и тек онда дошао кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов барјам, весеље, радост ње |
| а се имање, ханови, продаје и троши.{S} А опет бојала се да то одбијање не би Томча погрешно ту |
| , ни покрет, ни очи, ни поглед свој.{S} А све то било је она, Софка, и то она, некадања Софка, |
| о ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се сигурно односило на матер, њену сестру |
| више пунила влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, изгледа, још више дражило, опијало и знојил |
| ек при крајевима влажним и страсним.{S} А од целе лепоте њена тела, која јој је била стала, као |
| ашчике и њен тихи шапат са свекрвом.{S} А баш тај шапат њега, Марка, толико пренерази.</p> <p>— |
| без поставе са поиспадалим памуком.{S} А сам он, његова снага, прса, која су му сада била откр |
| вом шамијом и са закопчаном кошуљом.{S} А та закопчана јој кошуља око врата за њу је најгоре би |
| } Ти већ знаш то.{S} Радиш са вином.{S} А за затвор на подруму знаш већ какав је сигуран!</p> < |
| реким путем отишла у тај Шарени Хан.{S} А Софка је у напред знала како ће она одмах тога Арнаут |
| собе, уседне на њ и отпутују у хан.{S} А из те собе још се ништа не чује до само шуштање хаљин |
| преполовљен или готово сав уништен.{S} А већ кајмакам или спахија за какав данак, десетак, ниј |
| ам минтан био је од свиле, скупоцен.{S} А он сам много се променио.{S} Чело му дошло испупчениј |
| оне друге собе пиркало и ко назебао.{S} А по томе се већ сигурно знало, да ће он ту седети и да |
| ја сам...</p> <p>И даље није могао.{S} А она је знала шта он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да ј |
| је, по којој их је Арса био наређао.{S} А међутим, ма да је знала да то треба, и баш је то најв |
| раг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из оне велике собе, где је свекрва са окрвавље |
| силним поклонима што је тобож донео.{S} А то јој је некад тако требало, јер <pb n="91" /> се ти |
| лепоту, он, отац, све ређе долазио.{S} А она је знала да је то све због ње.{S} Као да се ње бо |
| могао да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друге бије, није могао, јер га је и о |
| хору, <pb n="18" /> умоболан свршио.{S} А он опет отишао на та своја путовања и лутања.{S} Кћер |
| ио, да је то нешто ружно и неваљало.{S} А старац, више љубоморан, а и видећи како син, због тих |
| ена удаја, њен бол, јад, све отишло.{S} А да је он, он сада ту, његова несрећа и црна судбина.< |
| аједно са преобукама, било однесено.{S} А Софка кад пође, онда се само понеше дарови: пешкири, |
| да довече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада тамо по кући, спремајте и удешавајте!< |
| ала милостивом Богу, дочекасмо и то.{S} А сада, Магдо, капију широм отварај, на њој два фењера |
| а свеж и ружичаст, као наливен врат.{S} А тај њен врат њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије |
| ој сваки део тела, сваки њен покрет.{S} А све то стога, што се сутра удаје, иде мужу.{S} За све |
| илно у сноповима продирала светлост.{S} А изгледало је да је то навлаш тако удешено, да би поја |
| кође допире граја, сигурно од слугу.{S} А поред тога, ма да су га остале слуге уплашено задржав |
| вима, чизмама и стојећи, пију, једу.{S} А то јој се још више причини, кад после, од пића као ма |
| една другој у крило, да се пљускају.{S} А из крајњих тамних кутова, где се од паре нису могле д |
| .{S} Чак и свирачи дођу и одсвирају.{S} А на питања о њему, ефенди-Мити, мати би одговарала: ка |
| упају по глави и у мозгу јој остају.{S} А песма, звук тасова све јачи, све бешњи.{S} Док једна, |
| их ногу, и то у крају, позади свију.{S} А њега увек собом воде, не да им помаже у свирци, него |
| .{S} Морали једни друге да одмењују.{S} А „слатка“ велика вечера никако да почне.{S} Једнако су |
| а чује њену вику, као грдњу, псовку.{S} А то све сигурно на њега, оца јој.</p> <p>— Ћути!</p> < |
| омшилуку избрбљати о очевом доласку.{S} А међутим, пре, кад је отац овако долазио и одлазио, он |
| е су исто тако несрећне, туже, вену.{S} А Софка је знала да то код ње није.{S} И зато јој теже |
| ово је девера она водила а не он њу.{S} А што се више приближавала крају улице, прилазила самој |
| ет почеше да се погуркују и обазиру.{S} А већ када као намирисаше Софкину улицу, све појурише.{ |
| а и родбине, место њега водиле кућу.{S} А и он сам морао више пута у години да долази, да не би |
| и расцветана гасила се ширећи задах.{S} А он, младожења, до њених ногу, готово на голом поду сп |
| то понизно, да сврати и уђе код њих.{S} А Софка је код сваке одлазила, и сваку опет, из сажаљењ |
| а чини оно што мора, као сваки отац.{S} А како му све то тешко пада!{S} Како би он све то остав |
| и да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, само њој кажи.{S} А ове д |
| а, не би реметио кућни мир и раскош.{S} А око куће се опет башта једнако проширивала, пунила на |
| Које доба беше јутрос, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које доба — ишчуђавала би се она упорно |
| рози и тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она није знала.{S} Није на то ни мислила.{S} Само је |
| фкице, ти не спаваш и не одмараш се?{S} А ја мислила...</p> <p>— Не...</p> <p>— Ао!{S} Па ти ни |
| оликим поштовањем и љубави опходили?{S} А сада: као да она није ништа, и никада ништа ни била.{ |
| страха седе на земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! |
| поче:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{S} А ја не могу, мори, да те познам. </p> <pb n="80" /> <p |
| потрча к њему.{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чула да је ускоро после Маркове смрти опет оти |
| аш шта је.{S} То је.{S} Судбина зар?{S} А знала сам ја, да од њега шта друго, добро какво, и не |
| дине у годину, увек с пролећа и лета, — а то никоме, ни себи није признавала, — све са већим ст |
| носима, несвестицама, све више осећа, — а од тога одмах би јој зуби зацвокотали — како јој све |
| јављивао, слике се као живе издизале, — а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном |
| } Миленија видећи како Софки то годи, — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза тр |
| се свекрва, обучена у ново, варошки, — а опажало се да је силом, јер је све на њој било тако ш |
| ом кућом одјекну Томчин страшан глас, — а још страшнији је био, јер се на њу овамо, у соби, одн |
| би, када осети како у гласу Маркову, — а он је тамо око куће викао, псовао, претио, што су сви |
| седео код куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој соби.{S} Цео би да |
| нашке, и ако ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам в |
| ући са ње кров, димњак, настављао је. — А ето и твоја глава! — И од беса, пића, ударајући се по |
| т и љубећи га страсно продужавала би. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слатки и м |
| јана, пуна лица, и већ не у чакширама — а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао мла |
| догод му не јавише да су је на коњима — а све кришом ноћу — у неки женски манастир одвели, и не |
| му донесе новац и да то нико не дозна — а све остало било је споредно.</p> <p>Али после ослобођ |
| а би Софка клечећи радила око огњишта — а тад би се њена нагнута плећа, испала јој прса и коса |
| њу хтео прећи, више моста, усред воде — а вода је била тамна, свежа, опкољена зеленилом, махови |
| 8" /> му кафе и дувана — звала сам те — а није Бог зна шта.{S} Знаш ти оне наше бачве?</p> <p>— |
| он никако не пошље нити јој ко други — а то је највише плашило —донесе какву вест о њима, она, |
| м, колико што су га песмом задовољили — а знало се како је њему тешко угодити — још јаче и слоб |
| , црвенећи се, као да су од меса, као — а то није могла да појми откуд јој дође и зашто — као д |
| ако овако и даље потраје, напослетку — а при том како би се загрцавала, како би јој почеле суз |
| да ћу ја, газдо!{S} Ту сам ја!</p> <p>— А како твоји на селу, јесу здрави, живи?</p> <p>— Живи, |
| уму знаш већ какав је сигуран!</p> <p>— А већ за то.</p> <p>И Софка по гласу његову осети како |
| уплашено материно утишавање...</p> <p>— А?{S} Ми керпичи?!{S} А они, што се за паре продају, ку |
| Нећу!{S} Не! — врати је Софка.</p> <p>— А да пијеш нешто?{S} Узми, мезети макар штогод?{S} Узми |
| S} Почеше већ и да је пецкају.</p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, много ти око новога пријатеља!</ |
| чу он од страха седе на земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, б |
| ајући Бога, оде право у кујну.</p> <p>— А дође ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни.</p |
| и и чека пред амамом на мосту.</p> <p>— А теби Јована! — одазва јој се увређен и срдит Васкин г |
| али, све више се дизала граја:</p> <p>— А, бабо, бабо!...</p> <p>То се односило на матер, која |
| Али она би се једнако вајкала:</p> <p>— А не, не, чедо.{S} Лећи ћу ја, лећи.{S} Него сам синоћ |
| атничко халакање, надвикивање:</p> <p>— А, дедо!{S} Наздрави, дедо!{S} Здрав си ми! — Жив си ми |
| х, весеље, окрете се амамџики:</p> <p>— А мори, што гледаш, шта стојиш ту?{S} Што отуда (с поља |
| које почне гласније да говори:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац још није отишао.</p> <p>— Дај жилу! |
| лаго, весело тобож да је кори:</p> <p>— А јело, нано?{S} Ако оно тамо искипи?</p> <p>Она, посра |
| о надничи — поче Магду грдити:</p> <p>— А што си јој узимала?{S} Што толико парче, готово пола |
| укали га, викну заустављајући:</p> <p>— А бре, не тамо! </p> <pb n="198" /> <p>На то сви овамо |
| умска, као самом себи говорио:</p> <p>— А а... још је то ту!</p> <p>Када приспе до Софке, она, |
| аздрагано, дирале су Миленију:</p> <p>— А Миленијо!{S} Ах ти, мори, мазнушо!{S} Ти бајаги нећеш |
| о чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показујући рукама на кућу, као от |
| што код Хаџи-Трифунових беше на слави!“ а друго, међу мушкима по чаршији, како, као увек, после |
| ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Арсо, код <pb n="226" /> куће, иди у ва |
| ћи се, да брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се она ње плаши |
| ска, као самом себи говорио:</p> <p>— А а... још је то ту!</p> <p>Када приспе до Софке, она, уз |
| ди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго ш |
| ан, сунце све свежије и топлије загрева а са цркве јаче и узнемиреније звона звоне, из улица св |
| његовог одласка, готово луда од болова а највише од раздражености, <pb n="251" /> сасвим је та |
| им људима, могао, услед тога познанства а највише због свога богаства, не само заптије, кајмака |
| ти не виде да се пред њом икада заплака а камо оволико, као што сад плаче, да чисто осећа како |
| , није смела ни Софкин поглед да сачека а камо ли с њом да разговара.{S} На крају постеље, испо |
| дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљена.</p> <p>Онда би почела да иде |
| и кестенови.{S} Једина њива, што остала а вредела, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Ба |
| има мало смежураних, мирис његова одела а нарочито рукава, из којега се та његова рука помаљала |
| а иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} А што се више приближавала крају улице, |
| још за горег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сад |
| ни мужеви, сви у дугим чоханим колијама а плитким ципелама, кратких ногавица од чакшира, да би |
| су биле у дугачким свиленим антеријама а повезане чајкама са разним накитима; а скоро обојених |
| Он је био округао, са старим каменовима а при дну, около, сав мемљив и влажан.{S} Горе, испод с |
| S} Около по соби миндерлук са јастуцима а покривен уским чупавцима, меким и црвеним који су под |
| полуотворена прса, код неке спарушкана а код неких још свежа, једра, страсна.{S} А код свију њ |
| о да је се нагледа, како она зајапурена а предано, од срца, свакога од њих двори и слободно се |
| с и пољуби је у руку.{S} Мати, усхићена а и потресена — ко зна какве јој мисли тада дођоше, кад |
| себе ради, него да сачува јединца сина а и браству будућег вођу и старешину, — жену и сина пре |
| а још сада.</p> <p>Миленија, сва срећна а и уплашена да „снашка“ њоме неће бити задовољна, јер |
| S} Белио му се учкур од широких чакшира а око њега јелеци и минтани, раскопчани и ослобођени од |
| своје гробље.{S} Гробови све од мрамора а једнако, и дању и ноћу, са запаљеним кандилима.</p> < |
| но што се око тога њиховог, као градића а не села, била у наоколо удаљена неколика арнаутска се |
| она као свака, обична девојка, шипарица а не она Софка, која је свима била за углед.{S} И што б |
| очеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а у облаку од свиле и злата светлуца, а опет не може да |
| ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао страх, самога наводаџију посла к њему с п |
| а је тек после многог наваљивања, молбе а можда чак и плача од стране свекрве, пристала да овам |
| о себе, и то овако на само, у углу собе а још опкољену оним поређаним и наслаганим даровима, ос |
| о прикљештен, држи у једној руци бисаге а у другој велику и тешку постављену гуњу.{S} Нетремице |
| а како би онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> <p>Међутим с |
| суревњива на ту лудост те Софкине тетке а своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, |
| врелим јагодицама, тако би јој се сјале а уста срећно играла.</p> <p>Кола би силазила на ниже.{ |
| да је хтео што више <pb n="99" /> њихне а сада и већ своје куће да се нагледа, да је добро запа |
| вим отпао са њега онај углед, поштовање а с тим и страх, удари и у мало масније изразе и задирк |
| им још одавна, и пре ослобођења, имање а нарочито чивлуци и воденице нису као што треба.{S} Ис |
| p>Марко се зарадова услед те њене пажње а и уплаши, да се због тога други горе не пробуде.</p> |
| ва, него ће све већа бивати и дизати се а не можда, као што је свет мислио и надао се па сигурн |
| " /> ње; достојан и њене оволике лепоте а и саме ње као, Софке „ефенди-Митине“.</p> <p>И пошто |
| ош више је збуњивала свирка испред куће а највише навала света: комшилука, деце, и старих жена, |
| већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина, наследника, — он је дакле био последње |
| ад осети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урнебесне клике, кикотање, звечање тасова, з |
| ало уске, без гајтана, јер су оне лакше а скупље стају због тежег шивења.{S} Сува, дугуљаста, м |
| због те њене толике лепоте, почеше себи а нарочито њему, свекру, своме бати, као да честитају:< |
| о још једном запрети Арси, да све уреди а особито да се она, газдарица његова, одмах обуче као |
| има и питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара са сељацима пролазницима |
| , што није у реду да он са женом излази а код куће остављају саму и толико већ велику девојку. |
| јући момку Тонету магазу горе у чаршији а кућу Магди, слушкињи, коју су још дететом узели и леп |
| амске чесме, из које се амам водом пуни а која се после овамо у чаршији и око амама разлевала.{ |
| ве, само је ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја рука не стиза толико, јер се зна наш |
| дете, сина, који се први почео да носи а-ла-франга.{S} Сама она и сва њена раскошна лепота изг |
| а њој на мах у очи јурне млаз светлости а на уснама јој избије дах и страст, и онда се брзо, го |
| о је то, што га због те његове учености а и отмености почели први бегови и паше да позивају.{S} |
| ћу, премештају с ноге на ногу, чекајући а не смејући ни да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с |
| и главом и теменом да се одржи уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче сте |
| затишје, светло, топло са јаким сунцем а кратким сенкама, са већ изнад земље и калдрме ужарени |
| , јер чу како он, заборавивши се сасвим а сигурно тамо над Томчом нагињући се, да га удари, вик |
| седења и бдења у својој собичици, дугим а још јаким гласом поче:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{ |
| , јер се, у дубоким јесенима и дугачким а јаким зимама, бива сасвим сам.{S} Само што покаткад м |
| атерине постеље и са загрљеним јастуком а сва ознојена.{S} Дању, кријући се и од матере и од св |
| држећи широку синију и нагнута над њом а ногама једнако гурајући испред себе на што је наилази |
| S} Изненађен, запрепашћен њеном лепотом а особито таквим њеним дрским, слободним држањем, пита |
| Али најгоре јој је досађивао онај тесан а сувише отворен јелек.{S} Јер, када би клекла око огњи |
| азио, свет се са околних зидова склањао а они све више остајали сами, све јаче, све бешње почињ |
| ="24" /> још ређе се са њима разговарао а камо ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа.{ |
| ни, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зове к себи, јер то није имао обича |
| погледа, он, као да је неки стран дошао а не она, његова Софка, подиже се и само рече:</p> <p>— |
| е половине од тог ланца почеше голицаво а хладно да додирују по врату и леже јој по раменима.{S |
| к.{S} Стрепила је, да их, како је почео а знајући га какав је, на послетку сасвим не остави, и |
| силне среће, што је њој ово у део пало а <pb n="193" /> не могући да се нагледа Софке, њене ле |
| чаршава, којим су опшивени, није могло а да се не осећа онај воњ старих, толико пута крпљених, |
| ће их он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не |
| бље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топлија.{S} А Софка је знала да је то, поред ово |
| ођу, видело, како је цело јагње заклато а не да је са касапнице на черек куповано.{S} И кад би |
| до њих долазила, увек доносећи по нешто а највише брашна, масла и сира, од чега би после Софки |
| олог трбуха клатио му се распасан појас а иза појаса вирио дуг, црн револвер.</p> <p>Како сјаха |
| а после толиких година, на срећу њихову а највише на изненађење, почеше да стижу и други гласни |
| ног, влажних уста, још водњикавих очију а увек са бројаницама, у лакованим ципелама и белим чар |
| овечијих, тако округлих, паметних очију а сувише дугачких и густих грива и репова.{S} Софка је |
| обучена.{S} Макар била у највећем послу а Софка хтела да оде у комшилук међ другарице, она би, |
| ибаним вратима од соба на горњем спрату а особито са оним од многог рибања већ жутим као восак |
| S} После у једном џезвету пристави кафу а у другом поче да греје ракију.{S} Деца, знајући да им |
| , да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се окреће оцу и моли:</p> <p>— Ама, Мито, д |
| и сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турску води.</p> <p>И не друге ноћи, |
| тарих, толико пута крпљених, прешиваних а никада нерастресиваних спаваћих хаљина.{S} И ваљда ус |
| г тога изгуби она оштрина углова собних а негде и напуклост и отвори од врата и прозора.{S} Све |
| ли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза ње криле, склањале, з |
| у.{S} Само њему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуд |
| н.{S} Па њено је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, када сасвим постане чов |
| био и писмен.{S} Отац га као ожењеног (а оженио га, по обичају, рано, дечком) дао у манастир, |
| !{S} Нећеш, срамота те, срамота вас је (а то „вас“ односило се на све њих, на њу, матер, цео св |
| а је она какав стар човек. <pb n="35" />А Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност р |
| тају се у оро... </p> <pb n="164" /> <p>А све то одоздо једнако је гледало овамо горе, на њу.{S |
| га подносила... </p> <pb n="119" /> <p>А овако?</p> <p>Али ипак још није доцкан.{S} Још има вр |
| id="SRP19101_C22"> <head>XXII</head> <p>А сама је била крива.{S} Знала је да не треба.{S} Али с |
| етко, врући! три за дваест пара!</p> <p>А сељанке беже, склањају се од њих, уверене да ће им по |
| Здрав си ми! — Жив си ми! — Аха!</p> <p>А са тим халакањем, усклицима настаје све већи шум, кре |
| шке, већ сав свет оде на гробље!</p> <p>А заиста, више њихове улице, кроз капиџике, из споредни |
| виче:</p> <p>— Магдо, доносите!</p> <p>А Софка зна да се то и на њу односи, да што пре буде го |
| Хвала, чедо!{S} Хвала, Софкице!</p> <p>А то Софку највише потресе, до срца је расплака, јер у |
| га гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и после толиких грдња и псовки, чуо како је |
| Брзо спремај!{S} Ево нам гости!</p> <p>А Магда тамо сва смушена.{S} Не зна куда ће.</p> <p>Кад |
| до, покри ме.{S} Хоћу да спавам!</p> <p>А сутра, дању, Софка већ није жалила себе, јер би гледа |
| су прелазили иза крајева уста. .</p> <p>А опет, да их не би свет сасвим заборавио, редовно су с |
| клет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p>А Софка је знала да то значи:{S} Зар вама све <pb n="21 |
| м да се мисли, друго што жели...</p> <p>А што је најгоре, знала је да је, после ове његове испо |
| мо сва деца носити да спавају...</p> <p>А овамо по кући све жене, особито млађе, биле су тако л |
| огли да гледамо нашу снашкицу...</p> <p>А Миленија, у инат, испред носа им свом снагом затвара |
| баба-Станиних, тетка Магдиних...</p> <p>А међутим све се више и кујна, са оном силном ватром, в |
| ви око њега, Марка, свог „бате“.</p> <p>А Софкини опет, ради њих, да би пред њима показали коли |
| шта је, и све остало што треба.</p> <p>А тако заиста и би.{S} Пошто откључаше кујну, упалише с |
| обудиш онога тамо горе, старога.</p> <p>А међутим он, стари, зна да није због тога, што њега жа |
| је, давати мађије, чари за мужа.</p> <p>А међутим, Софкиним одласком, жене и девојке као да се |
| ила, разговарала и застајкивала.</p> <p>А и ове саме су је заустављале, као да је то њена радос |
| удаљена неколика арнаутска села.</p> <p>А то богаство њиховог села и њихове куће умножио је нај |
| ила страсним жељама и осећајима.</p> <p>А оно — шта је било?{S} Сасвим друго.{S} Сада никако ни |
| сталим, влажним, срећним устима.</p> <p>А кад би је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Т |
| ста била још увек свежа, влажна.</p> <p>А од толикога грљења, љубљења, узвика, чему се Софка на |
| ом, чуло би се како он одговара.</p> <p>А већ када би коју нарочито по имену позвао горе к себи |
| и онда почео са њоме да се игра.</p> <p>А највише би, мећући је на миндерлук, клечећи испред ње |
| не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што највише матер умири, то је, што се и сам тај сеља |
| , али некако сладак, раздражљив.</p> <p>А опет целог дана не може Софка да се одбрани од дарова |
| ао ни харема ни ичега скривеног.</p> <p>А обојица су били лични, наочити и силни.{S} Када би ос |
| да се одупире матери, пристаде.</p> <p>А никада није волела та јела што се доносила отуда са г |
| нико неће знати ко је и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати |
| по лицу и очима што не познаје.</p> <p>А међутим толико је имало да се чује, види и прича!{S} |
| прса и изгужване футе и јелеке.</p> <p>А на то нико да се постидео, поцрвенео, већ су јој се с |
| , разбацане пресавијене јастуке.</p> <p>А тамо до врата, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва д |
| е и драге, као да су јој рођене.</p> <p>А Марко, као да је знао каква је она сада, поново изиђе |
| а друга.</p> <p>И не превари се.</p> <p>А као што је унапред предвиђала, та је њена толика лепо |
| н син, и само му она добро жели.</p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S} Само је јед |
| ац би остајао да пијући лешкари.</p> <p>А често, испрва тихо, за себе, доцније јаче и гласно, п |
| гово ћутање поче ашчика да жури.</p> <p>А Софка је знала куда је позива, шта значи то њено „хај |
| ће, те их она није могла видети.</p> <p>А све је то материно упињање било узалудно.{S} Исто так |
| чини што му буде хтела наредити.</p> <p>А да ће заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећа |
| агове, повади и понесе са собом.</p> <p>А и сама родбина као да беше о томе начула. </p> <pb n= |
| ракијама и добрим пићем и кафом.</p> <p>А када дође слава, Ускрс, Божић, исто је онако било нам |
| ије, дигне руку — то није могао.</p> <p>А још када је син почео једнако само са Турцима и бегов |
| , јер је код њих био и одрастао.</p> <p>А Стана, како први пут дошла овамо, у кућу, таква и ост |
| ом“ и готово је на рукама носио.</p> <p>А деду памти само по једном.{S} Чим Софка поодрасла, ум |
| нди-Митина! — чуо би се одговор.</p> <p>А у свима тим говорима о њој, увек је био само као стра |
| диже се онај влажан и јак мирис.</p> <p>А знала је како ће се то све више одвајати, снажити и о |
| као кап воде на длану не чувају.</p> <p>А да је заиста сва та њихова љубав била више ради оца ј |
| намештајем, са њиме да отпутују.</p> <p>А да је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем ма |
| мо доле, а особито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био тако сув, стран; у њему ни топлине, тр |
| ве је било мртво. <pb n="219" /></p> <p>А Софка, да би сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла |
| ко велика и толико чувена Софка?</p> <p>А Софка, гледајући сву ту муку и страх материн, више је |
| о!{S} Ти бајаги нећеш!{S} Ти ли?</p> <p>А то је почело Софку да ужасава, пуни језом и страхом, |
| телом, уноси се у њу и само је пита: — „А, Софке?“, унапред срећан, што ће моћи одмах да јој уч |
| рмова, клопарање нанула по калдрмисаним авлијама, а из чаршије, где је велика капија и кафана, |
| то свршава и расправља.{S} И Тоне је са адвокатима, којима се тада, <pb n="32" /> после ослобођ |
| ња мртваца, могла штогод видети.{S} Јер адет је да млада од свега тога ништа не види, још мање |
| ли чибуком бацио би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И од једа заваљивао би |
| .</p> <p>— Ја, шта ћеш ти мори овде?{S} Ајде тамо...</p> <p>— Немој, Марко! —Сва срећна, видећи |
| и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Доста, не врачајте много!{S} Јер, косе ћ |
| азда, од четир и више година неподигнут ајлук.{S} Али он је и био све и сва, особито код Софкин |
| када је није видела.{S} И кроз дан два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“... |
| м ногом и наслањајући се сав на њу, да, ако Софка посрне, он, тако подупрт, може одмах да је за |
| знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстра |
| оме слепцу (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита.</p> <p>— Хоћу, хоћу! |
| ашно би то било; али она не била Софка, ако то не би учинила!</p> <p>И онда, престрашена тиме, |
| када, већ само кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је она могла да ради што |
| не знам, слатка!{S} Ено Софке, па она, ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би ј |
| .{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, имам <pb n="124" /> пр |
| ити и отићи у комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде затребало.{S} И сем тих материних из |
| ћи, оправити; или, још горе и опасније, ако би требало каквога крвника, насилника сменити, знал |
| S} Брзо из собе излете.</p> <p>— Софке, ако није он!</p> <p>Софка застаде.{S} Није могла да вер |
| Софки по овоме би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад ви |
| има.{S} И видело се како је, бојећи се, ако заспи, да случајно своју главу не наслони на јорган |
| , тек по који бат улицом!{S} Журећи се, ако прође тек по који слуга, чирак, носећи из чаршије ш |
| и, ишчекујући да виде каква је она, те, ако је и она весела, срећна, да се и они још више весел |
| јама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, <pb n=" |
| он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да и |
| и како се на све то навикава и како ће, ако овако и даље потраје, напослетку — а при том како б |
| Знало се да више неће силазити, већ ће, ако му што треба, одозго наређивати.{S} Он се изгуби го |
| , да се спремите, и да останем овде, и, ако што треба, да послушам и нађем се.</p> <p>У том, ка |
| иди, још мање самога мртваца, да не би, ако је можда затруднела, родила дете са каквом белегом |
| еде.{S} Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од њега хоће, онда нека иде |
| е јој је било: како она да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није к |
| ирисан.{S} И онда њена ће заслуга бити, ако он устраје овако, како је почео, сасвим се развије, |
| није била на чисто: шта ће она чинити, ако заиста свекар, Марко, на њу...{S} Само да није она |
| и, кад се овако врати, могао приметити, ако би их ко дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да |
| оголити; да ће их он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи |
| још у почетку брака, прве брачне ноћи, ако јој је тако мило и потресено излетело то: „ох, бре, |
| чисто у чело удара, или Софки, својој, ако да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи |
| ошка, шта ти, варошка!...</p> <p>— Ако, ако, Марко.{S} Све ако, само ти легни, испавај се.</p> |
| оручио ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро нам дошао! — предусрете га мати.{S} И кад до |
| {S} Прости су, пијани су.</p> <p>— Ако, ако, тато!</p> <p>— Не, не... шта ћеш ти?{S} Немој ти о |
| гушио, што му одговорила:</p> <p>— Ако, ако, Тоне!</p> <p>— Па, снашке, и ако ја више нисам код |
| ти сама решиш; Богом да ти није просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} |
| а те молим.{S} Богом да ти није просто, ако пристанеш, пре но што се ти сама решиш; Богом да ти |
| му се и знајући као какав ће изгледати: ако не сасвим осиротео, а оно више за жалење.{S} А оно |
| да легне, заспи, да младенци могу...{S} Ако не, ја не могу ништа више.</p> <p>— Идем! — Тако гр |
| а љута на њега, свекра, самог Марка.{S} Ако баш они, његови сељаци, то не знају, а оно бар он, |
| д лица.{S} Она то никад није радила.{S} Ако би стајала, стајала би на среди капије, са иза себе |
| ата ни да јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ако се у изувању збуни, застане, он је гурне ногама и м |
| амо кући, у варош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, четири пута.{S} Чак и преобу |
| е готова.</p> <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако не можеш данас, сутра, када ти хоћеш.{S} Један, два |
| ивали и поздрављали усрдно, радосно.{S} Ако би пролазила улицом, жене су је на капијама стојећи |
| ж да је кори:</p> <p>— А јело, нано?{S} Ако оно тамо искипи?</p> <p>Она, посрамљена, бришући се |
| се брзо трже и поправи — газда Марко, — ако смо и Цигани, и ми душе имамо.{S} Не може се више.{ |
| о варошка, шта ти, варошка!...</p> <p>— Ако, ако, Марко.{S} Све ако, само ти легни, испавај се. |
| а и поручио ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро нам дошао! — предусрете га мати.{S} И к |
| вамо.{S} Прости су, пијани су.</p> <p>— Ако, ако, тато!</p> <p>— Не, не... шта ћеш ти?{S} Немој |
| глас гушио, што му одговорила:</p> <p>— Ако, ако, Тоне!</p> <p>— Па, снашке, и ако ја више ниса |
| старац се почео обезумљивати:</p> <p>— Ако му је до тога, — беснео је, — зна и за то хаџи-Триф |
| S} Митом, чиме се највише и успевало, а ако ни то не, онда чак и куршумом, и то од човека туђе |
| бама и зачинима и тек једва у неко доба ако се пређе на само јело, праву вечеру.{S} И као што ј |
| ећи неке меке, нежне потезе.{S} Из тога ако би је тек која комшика тргла.{S} Замрсило јој се пл |
| риковане остајале и када је осећала, да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамр |
| ави брзо Тоне. — Само, снашке, знаш, ја ако могу једну или две бачве да захватим.{S} Остале, св |
| S} Него за тебе, да своје паре имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, да купиш себи.</p> <p>Да |
| ка!...</p> <p>— Ако, ако, Марко.{S} Све ако, само ти легни, испавај се.</p> <p>Али на то, као о |
| свим остати сирота, готово без хлеба, и ако се у велико почела да бори са сиротињом.{S} Већ је |
| а, почиње да осећа како је та његова, и ако стара, спарушкана рука, ипак <hi>мушка</hi>, и због |
| правдајући се, почеше да причају: да, и ако је младожења још мали, тек му је дванаест година, и |
| до самих врата велике собе.{S} Софка, и ако је одавна слутила да, поред свега овога што је било |
| то је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји неговала, све сутра иде |
| за неколико дана, издахну.{S} Томча, и ако му јавише, не дође на сарану.{S} Одмах после свекрв |
| Ако, ако, Тоне!</p> <p>— Па, снашке, и ако ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до с |
| а ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипак се није дао преварити као други мужеви, |
| ати од тога штогод не примети и зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, |
| Особито беснела је због увреде: што, и ако је то хтео са њом, да је уда, што онда овако са њом |
| већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекала |
| е волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру пред калуђеро |
| него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако то мислиш, онда — погледај тату!...</p> <p>И разгрн |
| "195" /> вењаке, међ остале госте.{S} И ако је врелина, сунце тек што не пржи, сви они, тако ст |
| слатка!{S} Ено Софке, па она, ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би јој Софка о |
| р вашу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више нисам, опет, увек, кад год ти што затребам, са |
| тада почела по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то његово изненадно расположење, та бујност, не |
| обом, горе, у ону његову собу.</p> <p>И ако би тада почео да пада мрак, доле код матере нико од |
| двиђала, та је њена толика лепота учини ако не гордијом, а оно срећнијом.{S} И то не зато што ј |
| — Снашке, ја више к њему не смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младенци |
| и.{S} Истина, никако сасвим здрава, тек ако би се око ручка појавила и изишла из своје собе.{S} |
| тако тешке, да друга на њеном месту тек ако би месецима могла да уђе у њ — она би се све више и |
| ер знају да ће их из пушке гађати, само ако кога примети у кући <pb n="248" /> од њих.{S} Он он |
| све: и поштовање, и дивљење.{S} Једино ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него |
| а, што већ ти свирачи не долазе?{S} Јер ако се овако још чека, неће се моћи издржати, можда ће |
| еби:</p> <p>— Слатка децо моја! — И још ако тада примети како је Софкин трбух мало већи, како ћ |
| лазио поред ње јављајући јој се.</p> <p>Ако би са њим било још кога у друштву, који је не би зн |
| он поче коњу:</p> <p>— О, алат!{S} Ја, алат!</p> <p>— Живи ли сте? — Чу како газда само ослови |
| та да говори, он поче коњу:</p> <p>— О, алат!{S} Ја, алат!</p> <p>— Живи ли сте? — Чу како газд |
| остраг по сапима шину.{S} Шикну крв.{S} Алат, бљештећи се у мраку, пропињући се и разривајући к |
| еће, није на коњу могао да се смири.{S} Алат, зачуђен том његовом немиру у седлу, а због јако з |
| ти, алате!</p> <p>И пусти му дизгин.{S} Алат појури гризући узду и измахујући њом, а пазећи да |
| одлете у шталу и, не чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата |
| г к њој, а највише из страха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, цурукнуо и силом га |
| рави у седлу, одупре о узенгије.{S} Али алат, готово трком изишавши из улице и ставши испред ка |
| ико жив не показује нити миче.{S} Па ни алат, већ оседлан и са црном, зараслом пругом од ножа н |
| онајвише бегунаца из Турске.</p> <p>Коњ алат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четврт |
| {S} Штала је била испражњена.{S} Једино алат остао у штали.{S} Али из штале већ није више слама |
| ас гладио чело, очи и цело лице.</p> <p>Алат, навикнут, сам сави у последњу улицу, криву, тесну |
| пасао.{S} После једва промуца:</p> <p>— Алата!</p> <p>Арса му поче силав опасивати.{S} Он то ни |
| нуо.</p> <p>Марко, као увек, сишавши са алата, уђе право у оно његово скоро дозидано сопче.{S} |
| а, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата уседе и усред дана, на запрепашћење чаршије и ули |
| везаног остраг за кола, лепог оседланог алата уведоше унутра и привезаше за шамдуд, (Сигурно је |
| ста светлећи, док се он, одударајући од алата, и нијајући се на њему сигурно, јако, не изгуби н |
| коњу, да није штогод заборавио, приведе алата, гурну ону узенгију на Томчину ногу, коју овај бе |
| куће, кућњег прага, стигне газду, узме алата за узду и за узенгије придржи, како би се газда ш |
| крви викну:</p> <p>— Оде газда и посече алата!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101_ |
| Арса, који му се приближаваше доводећи алата.{S} И да се не би овај досетио, Марко том подигну |
| м одједном скочи, уседе у седло и ножем алата остраг по сапима шину.{S} Шикну крв.{S} Алат, бље |
| ако да узјаше.{S} И држећи једном руком алата за узду, а другом узенгију, погнут оста чекајући. |
| од гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао, да је овај појурио и скоку прешао ту поља |
| е у кујну и обратно.</p> <p>Арса, пошто алата распремио у штали, из које се јасно одвајао, допи |
| по пољима и њивама.</p> <p>Марко обрну алата тако, да својим раменима и лактовима поче додирив |
| умиравајући га, промуца:</p> <p>— Ћути, алате!</p> <p>И пусти му дизгин.{S} Алат појури гризући |
| газди.{S} Али Марко само положи руку на алатово чело, на гриву, између ушију, и чисто стидљиво, |
| Алил.{S} Он, овако у чалми, сув, иде с алатом ногу уз ногу свирајући у грнету.{S} Марко, од ра |
| сеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети на алату, кад изиђе из капије, дрхћући из све снаге, пође |
| је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату, наишао код једне реке и њу хтео прећи, више мост |
| иде он, свекар јој.{S} Радосно се он на алату, у новом седлу, испрсује и хоће све испред себе д |
| } Томчин крупан глас.</p> <p>Слуга брзо алату пребаци преко седла гуњу и бисаге.{S} Проведе га |
| о и силом га кући донео, — он је сав по алату полегао.{S} Рукама запушио му и очи и уши.{S} И г |
| ув.{S} По башти лишће шушти; из траве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис.</p> <p>А з |
| о, оћутала би, начинила би се да спава, али није могла, већ јој се јави:</p> <p>— Шта је, Магдо |
| /p> <p>— Целивај!</p> <p>Она га целива, али се трже уплашено и поче да блене.</p> <p>— Кажи, др |
| мало замагљених очију и набраних обрва, али јасно гледајући, ипак се уплашено диже испред ње, у |
| офка у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као |
| укотине од истина тешких, јаких дасака, али доста једно од друго растављених, он једва дочека д |
| и, топли, јер су били од чистог памука, али и танки, проређени.</p> <p>Магда, пошто разастре, н |
| тељице, које истина није још познавала, али које су јој сад толико миле и драге, као да су јој |
| да је она узалуд себе мучила и гонила, али сада, пред свршетак, када ће да се закључи брачна в |
| зарђалим кључићима.{S} Она се облачила, али никако није могла још себи да дође и никако није ве |
| ице из Турске.{S} И она би ишла к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с једном да се истински |
| засађеним врбама и ископаним јендецима, али за то пун свежине.{S} Онда би излазила и ишла ка он |
| ично ноћу.{S} Остане по два и три дана, али никуда из куће не излази.{S} Чак и најближу родбину |
| тлошћу и сјајношћу, те, онако приземна, али окречена и стегнута новим кровом, дође лепша и доби |
| новцу, трајала дуго та његова путовања, али ипак су била честа.{S} А највише су падала у она до |
| ује?{S} И понова почиње руком око џепа, али она то не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак |
| те напред, да и њу као и свакога отера, али се сети да она није нека његова, сељанка, па да мож |
| и грумен соли, каце пуне зејтина, гаса, али увек највише барута и олова и оружја.</p> <p>Овде ј |
| њена била је истина некад мало богата, али тада доста оронула.{S} Живели су од кирије од некол |
| Истина има мало бора око очију и уста, али се оне и не познају, већ се неосетно губе у свежини |
| S} Било је у њему неко саучешће, утеха, али и храброст и решеност: писано је, нема се куда, и о |
| ела, као сува, а у ствари зборана лица, али још једнако свежег, обријаног, влажних уста, још во |
| , изиђе из собе.</p> <p>Прекорачи праг, али сунце, сјај и граја је запљусну.{S} Вео јој се зака |
| ем да пијеш нешто?</p> <p>И оде натраг, али сетно, замишљено, јер по том Софкином одбијању јела |
| му да живи.{S} Од њеног одела, простог, али новог, јаке футе и дебеле јој кошуље на прсима, зап |
| а бежати, продати и кућу и све...{S} Е, али шта ће онда гробови на гробљу, па родбина, па особи |
| ти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арса луд, Арса пуст! |
| у трбуху.{S} Истина није знао за себе, али је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбе |
| истина као уморен, као повучен у себе, али зато мати пресрећна.{S} Не би могла Софке да се наг |
| а нема такву кућу, каква треба за тебе, али ће то тата теби....</p> <p>Глас му је био такав, да |
| много.{S} Ох!</p> <p>И опет се предаде, али једнако тихо, из страха, да онај горе не чује.</p> |
| и пари.{S} Шиљаста носа, шиљасте браде, али за чудо висока чела и крупних, тако дубоких и тајан |
| просто и укусно намештену, — грлећи је, али полако, да јој не поремети ни косу, ни одело, пољуб |
| је и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који су луксузношћу и нарочитим реткостима морали п |
| Истина, од скора се доселио из Турске, али још тамо по граници држи ханове и продаје стоку тур |
| оје су им остраг у борама тешко падале, али ногавице никад нису биле дугачке, још мање широке и |
| се, некада, не зна када, у које време, али исто, исто је овако било, постајало и овако се крет |
| љубав, готово задоцнелу за њене године, али не и за њену лепоту <pb n="17" /> и свежину, исто ј |
| су били скупоцени, тешки, од саме вуне, али стари, и поред најновијег, најопранијег чаршава, ко |
| Седи, седи, чедо!</p> <p>И седе до ње, али подаље.{S} То Софку још више уплаши, јер виде како |
| Оно њихово просто једноставно нарицање, али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плач |
| јника. <pb n="230" /> И, на изненађење, али у истини, — јер се све чинило што треба њему тамо н |
| Жене су око ње још лежале и париле се, али девојке већ почеше.{S} Не могу више да издрже лежањ |
| у, сигурно би подлегла, изгубила би се, али она, гнушајући се, само га одбаци од себе и изађе, |
| е свирка.{S} Истина уморна, упињући се, али опет са хуком и топло.{S} Опет поче кроз ноћ да тре |
| а Томча под тим као поклекну, сруши се, али се зато чу његов страшан, пробуђен јаук и претња:</ |
| ..{S} И Арса седи код куће, уз огњиште, али зато твоја глава и отиде!{S} И сад тако, ето!{S} Ја |
| масан задах, пун загушљивости, тешкоће, али некако сладак, раздражљив.</p> <p>А опет целог дана |
| з кола силази он.{S} Лице му не видеше, али по оделу га познаше.{S} За њим је силазио други, кр |
| слом поред њега да прође, пролазила би, али избегавајући <pb n="169" /> га, да можда не опази н |
| и поједе.{S} Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од њега хоће, онда нека |
| , старац није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и чивчије, |
| ти су били и јастуци, чупавци, дугачки, али са грудвама.{S} Такође и јоргани са првобитном свил |
| кога су се они толико одвајали, бежали, али којега су се толико исто и бојали, јер је, услед за |
| том.{S} И ма да су били већ почађавели, али, услед свога нихања, покрета при сваком улазу, отва |
| ко границе залази, почесмо за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — у м |
| ка, истина не по крви, по оцу и матери, али ипак по неком стрицу.{S} Грдан је новац морао да да |
| ими, везови, изнесе и поче да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него да се горе по |
| > <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасивати, али с муком, јер цео његов доњи део тела, кукови, клати |
| је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, ипак, ко зна, можда...</p> <p>У кући само су |
| е су појили испред бунара.{S} Здепасти, али танких ногу и, за чудо, чисто као човечијих, тако о |
| неопраних судова од јела и устајалости, али ипак за то промешан са свежим ноћним ваздухом, који |
| спрам свеће сјали су се од углачености, али ипак сам минтан био је од свиле, скупоцен.{S} А он |
| дела да опет у постељу није хтела лећи, али она једнако се изговарала: да зато није легла у пос |
| он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико га не |
| гле.{S} Отац и мати били су још сељаци, али, пошто се обогатише, њихна деца, особито те кћери, |
| дигоше.{S} Почеше да јој прилазе руци, али она не даде.{S} И са истим осмехом, са очима мало з |
| речи у песми не разуме, стране су јој, али се види колико их осећа, како од среће, <pb n="29" |
| дом отишла на гробље.{S} Падао је мрак, али некакав топал, загушљив мрак. <pb n="51" /> Мати јо |
| собе чу се како Софка одговара слабим, али постојаним гласом.</p> <p>Слузи задрхта рука којом |
| г њихова доласка, гласом мало дрхтавим, али ипак да се не примети, јер срамота је, викала:</p> |
| S} Истина, једнако су се звали њиховим, али берићет се није, као некада, довлачио сав; већ једв |
| лити:</p> <p>— Знам, видим...{S} Видим, али хоћу, хоћу, хоћу! — И осећајући неку насладу у том |
| сниска, без патоса, са набијеним подом, али јој се није више чинила хладна, онако разграђена.{S |
| има и развијеним вилицама и подбратком, али раменима и ручним костима још детињим.{S} Особито м |
| pb n="72" /> таким скупоценим јорганом, али исто тако танким, проређеним, и који јој се због то |
| јде...</p> <p>Није знала куда ће с њом, али ипак пође.{S} Виде како он испред ње, чисто се поту |
| ји је од предака баш саму кућу подигао, али се знало да су од вајкада били тако богати.{S} И те |
| м, које је за свакога било неразумљиво, али за Софку овамо, у собици, која беше од страха пала |
| противи, не изврши што би јој наредио, али, осећао је он, како је ипак она некако друкчија.{S} |
| ене собе, него се намерно овамо упутио, али осећајући шта чини, сигурно од ужаса сам није могао |
| е, за које се у вароши знало, веровало, али се о њима не водило рачуна: како сви они, сељаци, д |
| ави се пред Марком и сањиво, малаксало, али одлучно поче:</p> <p>— Марко, — али се брзо трже и |
| опуштеном руком, обучен у чохано одело, али не као остали, већ у неком нарочитом за њега кроју. |
| то му је, истина било тако драго, мило, али које је њему ипак некако страно, туђе, увек се, пор |
| онда из подрума сам довлачи пиће, вино, али највише ракије.{S} И закрвављених очију, бесан, гле |
| а као неки старешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла субота или какав празник, одмах би ов |
| о да Софка, истина тешко, мучно, споро, али мало по мало поче осећати како се на све то навикав |
| се, и сам као осећајући да није у реду, али ипак сваког би дана долазио.{S} Одоздо са капије чу |
| ко на онај свет.{S} И молим се Господу, али он неће, па неће да ме узима.{S} А тешко је, Тодоро |
| не одговоре, или можда ми нешто и кажу, али ја не чујем, па мислим да ми ништа и не кажу.</p> < |
| андилима и по црвеном застору на улазу, али је баба Симка задржа и шану јој:</p> <p>— Софке, пр |
| беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, али не као свакада за прсте, већ одозго и више руке за |
| {S} Узео истина мало старију, заосталу, али чувену са своје раскошне лепоте.{S} И она опет била |
| кташ који је био истина пропао у земљу, али му се још блештало његово мраморно теме.{S} Све то |
| осила антерију и то скупоцену, свилену, али опет је испод ње вирио крај њене дугачке, дебеле се |
| који је не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек за собом, кад б |
| старе куће или да пробира и узме лепу, али готову сироту.</p> <p>И он је ово друго изабрао.{S} |
| песмом свирача спроћу њих, на доксату, али не свиркама и песмама кратким, бурним, које човека |
| Прву би ногу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо д |
| и покаткад и здравио се с којим од њих, али више обичаја ради него што је хтео.{S} Чак ни са оц |
| стресе се од ракије, која ју је пекла; али, решена, са поуздањем, поче пити и осећати како је |
| ом бити онај стари, велики ефенди-Мита; али пред њом, својом Софком, својим чедом, после ове ње |
| за Јусуфчића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови |
| буде равна.{S} Да, страшно би то било; али она не била Софка, ако то не би учинила!</p> <p>И о |
| као свака новина, привући општу пажњу; али да ће њу својом лепотом моћи да надкрили, то је бил |
| а, весеље, певање и тобож радовање?!{S} Али се морало.{S} Није се имало куда.{S} И зато сада он |
| противи му се.{S} Само да је знала!{S} Али и то није било истина.{S} На што <pb n="118" /> сад |
| А сада, ето, хвала Богу, испуни се!{S} Али још како се тек обрадова, кад Марко, занесавши крај |
| главе, њеног живота, ту се превари!{S} Али откуд је могла и знати?{S} Знала је само, да је кућ |
| е, чини то још са свирком и весељем!{S} Али одмах га разумеде.{S} Ваљда да се то што боље сакри |
| — Аферим, синко!{S} Аферим, Николчо!{S} Али много, синко, световно, много силан и чудан глас!</ |
| Ех, зар вашу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више нисам, опет, увек, кад год ти што затреб |
| бити, а она ће морати бити његова...{S} Али је брзо освести и скамени шум испред њене собе.{S} |
| а плакале, јадале се, рониле сузе...{S} Али која вајда!</p> <p>И бојећи се да ће се сада, када |
| ен, како они хоће, са њом да чине...{S} Али, поред свега тога, најгоре, најтеже јој је било: ка |
| Свирачи засвираше.{S} Тодора поче...{S} Али, да ли као од радости, или од збуњености, што је св |
| онако црна, тврда и као нека шапа..{S} Али није она та која би, када нешто науми, на по пута с |
| више него икада, обузело оно „њено“.{S} Али као никада до тада, одједном поче осећати: како је |
| била крива.{S} Знала је да не треба.{S} Али се после и сама као загрејала, заборавила, јер, изм |
| јако потеже руком за нож из силава.{S} Али застану, јер виде да ће га опазити Арса, који му се |
| онако пресавијеној, поче да оцртава.{S} Али она се, сва срећна и зајапурена, брзо издиже, преба |
| о.</p> <p>Много није говорио никада.{S} Али што би рекао, то је било речено.{S} И тада се памти |
| је то било горе него и сама продаја.{S} Али о продаји, особито њему, ефенди-Мити, није се смело |
| туђе вере, каквог Арнаутина, качака.{S} Али за то је онда морало златно кандило њихове куће пре |
| седа у разбој и продужи да она тка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се као умори и онда се диже и |
| еби зове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њ |
| зала и у мало на сав глас не певала.{S} Али то није смела.{S} Само се трудила да мати од тога ш |
| фка је, њој у хатар, узимала и јела.{S} Али, више је пила, него јела.{S} Из велике, од пола лит |
| ку драж, и то драж у покретима тела.{S} Али баш зато никако <pb n="66" /> више није смела да се |
| екала.{S} На њој је била сама свила.{S} Али ни шалваре, ни њена готово гола прса, претрпана низ |
| од Софкиних само јој мати долазила.{S} Али, да ли што је још био почетак, Софка још осећала он |
| гребана, сасвим гола, она би утекла.{S} Али шта ће после, кад је такву виде на улици, у чаршији |
| све искипело, и она би к њима сишла.{S} Али, да се не би приметило, увек би налазила неки <pb n |
| уздрхталим устима и подбулим очима.{S} Али то је код ње већ био онај утишан, унутрашњи, сталож |
| а од сопчета осташе сасвим отворена.{S} Али сви јој ипак прилазе са неким страхом знајући да јо |
| у одлазили у чивлук код Доњег Врања.{S} Али тамо се ишло више шетње ради.{S} Тај чивлук био је |
| радозналог света, особито женскиња.{S} Али Софка је све то знала унапред и јуначки издржавала. |
| ерије, и све су истрошили од еспапа.{S} Али би тада, сигурно осећајући колико лаже, и Арса прек |
| трже.{S} Брзо се покри и као опаса.{S} Али одједном јој дође луда мисао од које се сва озноји. |
| затим тешко, дуго, једва се повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнак |
| вим малакса и готово паде од страха.{S} Али, на радостан крик Магдин и кад ова потрча ка капији |
| и улазили овамо код ње, чак и деца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то трчкарање сваки час и з |
| овцем.{S} Она остави Софку и потрча.{S} Али испред ње већ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она |
| ба ноћи, у зору, отишао опет натраг.{S} Али што Софку највише збуни, зачуди, то је била она, ма |
| -Трифун.{S} И он је некада био млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, чивчике.{S} |
| ; да ће се њоме свршити и утрти све.{S} Али ипак, поред свега тога, изгледало је да се отимљу о |
| њих и готово само са Софком остаде.{S} Али Софка је толико била уморна, да ништа од тога није |
| Брзо, стресајући се од језе, устаде.{S} Али он, обезумљен, луд, са пеном на устима, искривљеним |
| p> <p>Отац јој са кесама као побеже.{S} Али, да се не би приметило да бежи, једнако се око себе |
| средини места.{S} Она се попе, леже.{S} Али не као остале, на леђа, комотно, већ ничке, сакривш |
| тас.{S} Угрејана плоча пекла ју је.{S} Али њој је било хладно.{S} У прстима стиснутих руку, у |
| исправи у седлу, одупре о узенгије.{S} Али алат, готово трком изишавши из улице и ставши испре |
| код ње, можда би јој било друкчије.{S} Али, чим Томча одрастао мало, прешао десету годину, он |
| скора су се били доселили из Турске.{S} Али, као да нису ни живели, тако се за њих овамо горе, |
| кујне и чисто устукну испред Софке.{S} Али Софка је, показујући горе на очеву собу, само упита |
| зато су им једва до кукова допирале.{S} Али зато опет од кукова до пазуха сви у кожним, богатим |
| наводаџију дочека не може бити боље.{S} Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим и таку н |
| е, а Софка оста у кујни перући шоље.{S} Али она виде, како се мати, пошто отпрати Арнаутина и з |
| у руци, а жене поустајаше уплашене.{S} Али она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречи |
| за те њене увек нове и скупе хаљине.{S} Али у брзо се Софка досетила.{S} Видела је: да јој мати |
| ad> <p>После увели младожењу код ње.{S} Али је Софка већ била у толикој ватри, да није ништа за |
| и од бола, неизмерна јада, да стење.{S} Али се брзо трже.{S} Изиђе у кујну.{S} Када је на светл |
| пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгледале незгодне, што учкур и нова басма н |
| г и масног ужета, ту закоље и одере.{S} Али проливену крв да не почисти, да би се по њој сутра, |
| кроз грло, чак на дно срца продире.{S} Али и она се прибра.{S} Не устукну.{S} Још мање, као шт |
| н белим новим чаршавом, свлачила се.{S} Али некако споро.{S} Она је одавна за све ово знала.{S} |
| та брига, поче да брекће, одмара се.{S} Али не могући да чека, док се у кујни обичај са Софком |
| <p>Тетка, кад је виде, изненади се.{S} Али Магда јој мимиком и са неколико турских речи каза с |
| ак почеше деца долазити и рађати се.{S} Али каква деца, какав пород!{S} Једини син, првенац, шт |
| /p> <p>Магда се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нити ико могао да помисли да ј |
| а, од ње саме.{S} Она се сва стресе.{S} Али се прибра и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће |
| остане њена шамија и праменови косе.{S} Али она из ината ни да јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ак |
| д радости, среће, није знала шта ће.{S} Али по Софкином лицу, по дрхтању, по посртању, и нарочи |
| љивим мирисом као на тамјан и свеће.{S} Али и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испр |
| и, праћени, опкољавани гомилом деце.{S} Али Софка је знала како нико не гледа у те чочеке, него |
| и на наслагану прашину од данашњице.{S} Али док она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Маг |
| .{S} Софка уђе онамо, у своје сопче.{S} Али тамо не мога да остане.{S} Не знајући зашто, поче д |
| > </quote> <p>И само то, ништа више.{S} Али зато је онда то било тако силно; тако јако пиштала, |
| ју.{S} Ефенди Мита са свима се љуби.{S} Али Маркови сељаци још никако да се ослободе, никако да |
| о да га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко само положи руку на алатово чело, на гриву, и |
| , посла по Софку, да је натраг води.{S} Али Софка одби.{S} Не само да одби, него оцу поручи да |
| амџика за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се и она, стојећи онако на улазу, беше занела, глед |
| д ње и изгубише се трчећи ка капији.{S} Али у том чу се страшан Марков глас, који се беше устре |
| а улазе, већ само слуге, и то мушки.{S} Али, као да се сети да није у реду, нарочито сада, да о |
| да долазе.{S} Испрва нису веровали.{S} Али када видеше толике свираче, толику светлост, трчкар |
| жњена.{S} Једино алат остао у штали.{S} Али из штале већ није више слама штрчала и падала из на |
| би има одела, да јој штогод не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме допустити, особито, да је |
| а сарана.{S} Тада већ дођоше и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би морала са сваким разговара |
| ореном капијом да се закрчује, пуни.{S} Али опет све занемело, све са тајанственим и готово упл |
| један дан, па да се кућа сва испуни.{S} Али она, увек тобож као од великог посла, није могла.{S |
| Магдо!</p> <p>Софка јој не одговори.{S} Али јој мати не даде.{S} Показујући главом у кујну на о |
| обро, чедо! — увређено јој одговори.{S} Али се трже, када виде, како све то бива све веће, шири |
| вански, те би отворила, да проветри.{S} Али кад <pb n="90" /> га није испратила, онда је морало |
| аклањајући свећу, да му се не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе истрча овамо ка капији, |
| то суревњива, одмах се до ње ухвати.{S} Али и остале тетке, мати јој, не дадоше да се она са Со |
| газда-Марку, морати на то пристати.{S} Али ипак, ипак нису се надали да ће Софка, тако олако п |
| икад се није могла цела кућа видети.{S} Али сада, пошто је, као сваког празника, капија била ши |
| наш већ шта је.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, имам <pb |
| од њих, уверене да ће им подвалити.{S} Али највише се склањају и беже стрепећи да их не прегаз |
| што ће га ето обрукати, осрамотити.{S} Али Софка му мимиком одрече да није то, чега се боји, в |
| поређане ципеле и већ поче да дрхти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S} Светлост се од свеће з |
| дати да ће из ње каква лепота изићи.{S} Али не преварило то њега, ефенди-Миту.{S} Чим је такву |
| спомене, а камо ли да се усуди поћи.{S} Али није се могло више.{S} Почело се већ да излуђује.{S |
| ло, минђуше и спремала шта ће обући.{S} Али кад звона при крају службе почеше нагло да расту и |
| вој човек, поче опет да долази кући.{S} Али како!{S} Увек у ноћ, увек пијан, увек готово разбиј |
| о да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да се покаже!{S} Једино, |
| час их изује, узме у руке и потрчи.{S} Али опет сваког се часа зауставља: или да склони које м |
| ано, дечком) дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бојао се да много не „преучи“ |
| истина.{S} И онда се сасвим уплаши.{S} Али Арса јој не даде.{S} Силом, доносећи јој хаљине, го |
| урне у врата, отвори их и уђе к њој.{S} Али не може.{S} Пада.{S} Руке, лактови и колена га изда |
| би одлазили у Доње Врање на чивлук.{S} Али нико више сем њих троје и Магде.</p> <p>У колима, н |
| етир и више година неподигнут ајлук.{S} Али он је и био све и сва, особито код Софкина оца.{S} |
| занео, пијући и здравећи за трпезом.{S} Али, када ови код Софке почеше у групама да долазе и зб |
| аку руку, са већ спарушканим дланом.{S} Али је за њега то била највећа срећа, а особито када би |
| Испунише је сву страхом и трепетом.{S} Али Софка брзо виде у чему је све то.{S} Мати јој се бе |
| д већ остари и мало попусти лепотом.{S} Али она никога није гледала, <pb n="16" /> него једнако |
| жи Томчи, нека се обуче и иде у хан.{S} Али нека!{S} Нека остане овде!</p> <p>— Предомисли се о |
| n="93" /> <p>Ко зна ко им је казао.{S} Али Софка је знала, да се поред свега кријења и ћутања |
| већ удао и удомио, како је он хтео.{S} Али са сином, који му се родио доцкан, када је он већ б |
| ипак допирао жагор, који је храбрио.{S} Али међутим из баште поче да бије свежина и то тако сла |
| а она видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што се више одужавало венчање, молитве, певање, око |
| га слагао и за нешто друго потрошио.{S} Али, и поред све те његове строгости, опет и најсиротиј |
| стању да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Што би се посао више приб |
| како хладно, као нож око срца секло.{S} Али опет, чим би га она позвала, а морала би тада подеш |
| рази уздигоше, надмеше, поведе коло.{S} Али како!{S} Знала је да је нога неће преварити.{S} Зна |
| није надала, дође јој тешко, тужно.{S} Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.</p> |
| о себи, можда би било сасвим добро.{S} Али се и то свекрово поче као заборављати.{S} Софка га |
| и, заустави, да избегне и спречи то.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се окрете к њој, приближи, прс |
| собу, а не што је он сам хтео нешто.{S} Али што се, откада је отишао тамо у хан, овамо бар не н |
| у руку.{S} Није био баш толико стар.{S} Али он, гост, као да то примети, и да би је што више ос |
| ао у грозници, очима да тражи матер.{S} Али, она је већ била отишла тамо, у собу, и наслоњена н |
| , више гледајући у жену него у кћер.{S} Али Ната то не примећује.{S} Сва срећна, што је тако от |
| на бели се његов кратак, широк врат.{S} Али када виде како се он упути право њеном <pb n="202" |
| еђен, и да сада не долази овако љут.{S} Али из тога је истрже свекрва.{S} Она истрча испред Соф |
| да јој се тиме као стави на услугу.{S} Али она не само што му није ништа наређивала, него, као |
| о загледајући да се не упрља у ходу.{S} Али најгоре јој је досађивао онај тесан а сувише отворе |
| то теже, заплетеније везове да везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главно да што више своју |
| трахом знајући да јој тиме досађују.{S} Али, видело се, да највише стрепе од Марка, свога „бате |
| г њеног угибања и увијања, додирују.{S} Али одједном се трже.{S} Кроз прозоре више ње, играјући |
| ве смрти опет отишао тамо, у Турску.{S} Али се задржа, јер по његовом оштром, ситном, успореном |
| т нема, Софку, хаџи-Трифунову унуку.{S} Али не знаш ти, — окрену се он љутито, кад виде да она |
| се он једва држао о јабуку на седлу.{S} Али изненадном снагом одједном скочи, уседе у седло и н |
| оде.{S} У брзо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свануло се сасвим.{S} Марко показа |
| дошао, тато!</p> <p>Он као устукну.{S} Али се прибра.{S} И као не знајући <pb n="88" /> до тад |
| атере, своје сестре, и осталих жена:{S} Али чим тамо оде, мало после, кад као дознаде за продај |
| за њега? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада се са свадбе врати, као да н |
| ло, али одлучно поче:</p> <p>— Марко, — али се брзо трже и поправи — газда Марко, — ако смо и Ц |
| и чудећи се.</p> <p>— Снаху имаш!... — Али, као да му то не беше довољно, застаде и гледајући |
| је.</p> <p>— Знам, знам, тато.</p> <p>— Али једно само, Софке, Софке. — И Софка <pb n="203" /> |
| м, гунђају међ собом: „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви га гласно питају:</p> <p>— Свекре, на |
| ела, нешто мало дуга, омекшала, кошчата али са чистим и високим челом, црним, крупним, мало уск |
| иле су тако лепо обучене, све у стајаћа али већином танка, свилена провидна одела.{S} Јер сутра |
| .{S} Сува, дугуљаста, мало кошчата лица али свагда стегнута израза очију и уста и са мало висок |
| ширама, са чалмом, дугачка носа, просед али висок, дугих руку, <pb n="177" /> дугих лактова, по |
| а учинили својим „чираком“ врстом слуге али њиховим наследником, коме се какво имање, кућа, не |
| Да ли, што га њене танке уснице, детиње али црне очи и мало, тамно чело, са већ дугом косом, по |
| } Оно, што је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, д |
| ше кола и Софка чу већ готово стран јој али ипак давно познат глас:</p> <p>— Отварајте!</p> <p> |
| Мало дугих, сувих руку, са истина сувим али нежним прстима и са још нежнијим, више длана облим |
| м кровом са оним неколиким већ наериним али окреченим димњацима и са опраним <pb n="75" /> проз |
| љају они.{S} Коњи им се пропињу над њим али оне, смртно уплашене, беже ма на коју страну.</p> < |
| лом пругом од ножа на својим већ старим али још доста јаким белим сапима, као да ни он не сме д |
| антерији, забрађена, истина доста новом али простом шамијом, у белим дебелим чарапама и опасана |
| ај сандук и поднимљен оном својом малом али рутавом руком, са доста кратким и нежним прстима, ч |
| ратом, по коме се, истина сад обријаном али већ збрчканом, јабучица била испречила, и готово га |
| су му били дебели, кратки и са набраном али чистом белом кожом.{S} Само на једној руци имао је |
| са села све оно богаство, истина сирово али велико: грдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, ву |
| е видела овако сунцем опаљено и отврдло али толико нежно лице, као сада у те Миленије.{S} И то |
| авршавајући последње весеље, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се извија, заноси и п |
| S} Аха! — И све то било је тако страшно али и са таком насладом, као да се сада, после овога, о |
| ударао на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, освежавајући задах.{S} И када се с муком гор |
| n="120" /> и усплахиреном лицу и радост али и запрепашћење.{S} Понова осети од њега сав онај ми |
| де се уда, истина за најбогатијег газду али још сељака, тек што се доселио, и то за мужа, кога |
| д ње као уплашен. </p> <pb n="52" /> <p>Али она га позва.</p> <p>— Дај руку!</p> <p>Он јој пруж |
| ше него својему. </p> <pb n="135" /> <p>Али после се видело шта је.{S} Марко је имао сестру, и |
| и ти за овамо... </p> <pb n="199" /> <p>Али Софка не даде.</p> <p>— Хоћу, хоћу тамо...{S} Зашто |
| d="SRP19101_C32"> <head>XXXII</head> <p>Али на томе не остаде.{S} Томча, кад виде да га више ни |
| моја!{S} Леле слатка кућо моја!</p> <p>Али то за њега овамо, пред вратима, до самих Софкиних н |
| хуктати:</p> <p>— Боже!{S} Боже!</p> <p>Али немајући куда, на друго које место, опет је ничке п |
| и јеца:</p> <p>— Софке, Софкице!</p> <p>Али Софки су чело и уста већ били хладни, те се она брз |
| шаптавши:</p> <p>— Бата се љути!</p> <p>Али тада се Софка диже и сама учини оно, што је осећала |
| е и само рече:</p> <p>— Ефенд’м!</p> <p>Али по њеној узбуђености и силини из очију познавши је |
| ину, увери како ништа није било!</p> <p>Али би и то.{S} Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник |
| ож, приђе матери.</p> <p>— Нано!</p> <p>Али мати, као бежећи, окренувши се од ње, све више је н |
| товно, много силан и чудан глас!</p> <p>Али исто онако, како је умела да сачува од света те сво |
| био.</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p> <p>Али видевши како се она са миндерлука, међ јастуцима, о |
| тебе, па све друго нека иде!...</p> <p>Али Софка примети како је на то све још више, силом скл |
| ро је са кућом у доњој махали...</p> <p>Али се Софка изненади, кад још чу, како, као правдајући |
| светом забашурио праву истину...</p> <p>Али ипак, ипак сада, кад одједном почеше долазити од ње |
| да они, како знају, иду, раде..</p> <p>Али, кад се доцкан у ноћ отвори широм и осветли капија, |
| ему виде да мати то не одобрава.</p> <p>Али никако не могући да у све то верује, не знајући шта |
| S} Зато бежи, чедо, иди од њега.</p> <p>Али кад Софка никако не хте да иде, побегне <pb n="249" |
| тала била све блеђа, подбухлија.</p> <p>Али то њу није изненађивало.{S} Све јој је било тако ја |
| ора стрепити од нечијег доласка.</p> <p>Али је требала бар и капију да затвори, те да кроз њу д |
| фке, изгуби се широким корацима.</p> <p>Али о томе Софка није имала када да мисли.{S} Брзо се о |
| це издвајало је од осталих жена.</p> <p>Али зато није ни умрла као остале женске.{S} Једнако, н |
| томе унапред одавно равнодушна.</p> <p>Али када виде да се све свукле, готово све отишле у ама |
| потаји разна причања, оговарања.</p> <p>Али у колико су оговарања, приче ишле и шириле се, у то |
| Бог зна каквим именима им тепа.</p> <p>Али у том одоздо дете, које га је било довело, поче да |
| ду, у некој вароши чак код мора.</p> <p>Али та мирноћа материна не потраја за дуго.{S} Он, не с |
| великодушно је одбијао од себе.</p> <p>Али тако исто није хтео нити смео да дочека ни оно друг |
| Све, кућу, тебе, а највише тебе.</p> <p>Али тада клону.{S} Осети како из оне његове руке појури |
| гао стићи, да их бар види мртве.</p> <p>Али поред све те његове одвојености и усамљености од ку |
| рче од црне јој калуђерске ризе.</p> <p>Али на ужас и трепет браственика, видело се како он, ба |
| мо да Маркови не дознаду где је.</p> <p>Али то ништа није помогло.{S} Најмлађи из браства Марко |
| е и фамилије као право, одличје.</p> <p>Али овамо око ње свеће су све више гореле, и од њих све |
| због тога лом и несреће настале.</p> <p>Али једне године, када се Марко вратио, она је толико б |
| китећи, да плачу, наричу око ње.</p> <p>Али зато ипак на њих Софки није било криво.{S} Знала је |
| ако, само ти легни, испавај се.</p> <p>Али на то, као одговор, чу се само ломљење сигурно трпе |
| а се одмара, и јела и пића ради.</p> <p>Али, поред свега што је она са собом била потпуно задов |
| и плећима, лако и сеновито лежи.</p> <p>Али што је Софку највише узнемиравало, то је, што, отка |
| и у појас, и једва су му вирили.</p> <p>Али испред њих, у олтару, поче већ да се шири тамњан и |
| дмах, као да је не може гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац био одозго видео како се к њему |
| к срушила се плачући и грцајући.</p> <p>Али ипак знало се да се то никада не сме дознати.{S} Ни |
| ирисом на дуван, бурмут и восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S} Ваљда, што <pb n="183 |
| то, да идем ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да проговори.{S} И сам да је до |
| ео, пушио, пио кафу и наређивао.</p> <p>Али поред свега, што је увек морало да буде како би он |
| никако није веровала у све ово.</p> <p>Али, када доцније, пошто се сасвим раздани, пошто сунце |
| и већа цика и јурење настајало.</p> <p>Али то све одједном престаде, када се Софка <pb n="157" |
| то пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али није остајало само на томе.{S} Продужавајући и даље |
| а њу то било тако туђе и страно.</p> <p>Али што је за њу најгоре било, то је, што је она с годи |
| — а све остало било је споредно.</p> <p>Али после ослобођења дошли су судови и парнице.{S} Наро |
| " /> <p>— Не, тато.{S} Не, тато.</p> <p>Али он је не погледа.{S} Преко софре, укорак је прескоч |
| и потонулу у неки страх, трепет.</p> <p>Али она би се једнако вајкала:</p> <p>— А не, не, чедо. |
| ја, газдарице?{S} Знаш ти газду.</p> <p>Али одмах би окренуо да је храбри: како ће га сигурно п |
| продаје стоку за турску војску.</p> <p>Али једно све поквари.{S} Марко и неки чувени Ахмет, Ар |
| вила и пролепшала у прву лепоту.</p> <p>Али њега то брзо заситило, те опет наставио свој стари |
| ику.</p> <p>— Ђид ти!{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика као да је била спремна на то, јер чу се како |
| </p> <pb n="119" /> <p>А овако?</p> <p>Али ипак још није доцкан.{S} Још има времена да поправи |
| аче:</p> <p>— Тато, тато мили! —</p> <p>Али је он са матером од капије тако полако овамо долази |
| да играју.{S} Одмах уз њега његов верни Алил.{S} Он, овако у чалми, сув, иде с алатом ногу уз н |
| муца:</p> <p>— Алиле, де, синко!</p> <p>Алил, полуциганин, у белим чакширама, са чалмом, дугачк |
| , земља да игра, тако да свираш!</p> <p>Алил, чисто као увређен, одговори: </p> <pb n="178" /> |
| а у корак прати, и грца, муца:</p> <p>— Алиле, де, синко!</p> <p>Алил, полуциганин, у белим чак |
| са рукама позади, приђе Алилу:</p> <p>— Алиле бре, земља да игра, тако да свираш!</p> <p>Алил, |
| офка како им одговора, и сигурно понова Алилу лепи новац.</p> <p>Испред цркве од просјака, деце |
| среће, скочи и, са рукама позади, приђе Алилу:</p> <p>— Алиле бре, земља да игра, тако да свира |
| ама му их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који, клечећи подаље од њега, извија и с |
| ртвима за душу.</p> <p>На капији звекну алка.</p> <p>— Домаћини! —</p> <p>Чак горе чу Софка јак |
| астаде тако мирно и тамно, чу се куцање алком.{S} И то куцање беше тако лако, <pb n="87" /> тих |
| Чуо га је.{S} Само је један пут лупнуо алком, а она, мати, одмах из куће истрчала, сигурно ниј |
| , имамо, тато. </p> <pb n="144" /> <p>— Ама не то.{S} Него за тебе, да своје паре имаш, па ако |
| волим, тато.{S} Све вас волим.</p> <p>— Ама баш све?</p> <p>— Све, кућу, тебе, а највише тебе.< |
| поче да се пење и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да ост |
| дугим а још јаким гласом поче:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{S} А ја не могу, мори, да те позна |
| ваки час се окреће оцу и моли:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати |
| ше јутрос, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које доба — ишчуђавала би се она упорно. — Дете ран |
| >— Не све, него: шта и колико?</p> <p>— Ама све!</p> <p>— Зар и ханове? — као кушајући га питај |
| с било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо дочекујем турске трговце, |
| пева.{S} Пева заносно из свег грла.{S} Амам звечи: </p> <pb n="154" /> <quote> <l>Јао, јао, је |
| стију, да излуде од беса, певале су.{S} Амам бруји.{S} Чак и амамџика ушла.{S} И онако обучена, |
| затуривши главу, запева тако силно, да амам као звоно одјекну:</p> <quote> <l>„Да знаш, дико, |
| све заједно стигле <pb n="147" /> пред амам, који се одмах више моста видео.{S} Он је био окру |
| > <p>И бојећи се да ће се сада, када се амам смирује, јаук и плач Софкин сигурно чути, па да би |
| рочито од оне амамске чесме, из које се амам водом пуни а која се после овамо у чаршији и око а |
| миндерлуку и да се свлаче.{S} Убрзо се амам зашарени <pb n="148" /> свученим хаљинама, испуни |
| ње и ваљање по хаљинама.{S} Опет се цео амам испуни мирисом њихних чистих, окупаних и страсних |
| м, и све више пунила влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, изгледа, још више дражило, опијало |
| рви пут што се тамо заплака.</p> <p>Цео амам био је закупљен.{S} Мати и друге јој тетке и старе |
| и да то она, Софка ефенди-Митина, иде у амам, радознало су ишчекивале да је виде.{S} Симка, сре |
| дим женама из родбине и комшилука оде у амам, да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање |
| трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.</p> <p>Испрва се није могло од паре ништа да види |
| горе, где су била стакла кроз која је у амам долазила светлост, видео се креч, малтер.{S} Око а |
| ле, јер су тек сада први пут долазиле у амам.{S} Нарочито од младих жена, скоро удатих, није се |
| е да се све свукле, готово све отишле у амам, а до њених ногу једина остала баба Симка, па и он |
| о више јела, пита и колача да испошље у амам, чиме ће се оне тамо частити <pb n="145" /> и гост |
| одатле право чаршијом на више да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћошку око |
| им очима и белим зубима.{S} А из правог амама ће допирати топлота, пара и она загушљива амамска |
| , окупаних и страсних тела.{S} Из самог амама, курне, једнако је овамо на махове, како би се вр |
| астурају овамо по вароши.</p> <p>Испред амама дочека их сама амамџика.{S} И пошто је Софка пољу |
| чаршији и око амама разлевала.{S} Више амама опет је настајала чаршија и чувена циганска махал |
| ети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урнебесне клике, кикотање, звечање тасова, запљус |
| пању и пржењу тела...{S} Памти се да из амама готово није избијала.</p> <p>Па онда Софкиног дед |
| , охрабри, да, сасвим умирена, изиђе из амама смело и са осмехом.</p> <p>Ове овамо по миндерлуц |
| >XVI</head> <p>У полумрак вратиле се из амама.{S} И све док су пролазиле чаршијом, прелазиле он |
| ом начини!{S} Сву ме изуједа.</p> <p>Из амама опет допире стрина-Пасин грлени глас, глас младе, |
| светлост, видео се креч, малтер.{S} Око амама свуда вода, нарочито од оне амамске чесме, из кој |
| и а која се после овамо у чаршији и око амама разлевала.{S} Више амама опет је настајала чаршиј |
| да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама почели да скупљају мушки. </p> <pb n="158" /> <p> |
| ога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека пред амамом на мосту.</p> <p>— А теби Јована! — одазва јој с |
| допирати топлота, пара и она загушљива амамска устајалост...</p> <p>Знала је и то да је сада, |
| аде да оде, још јаче да притвори спољна амамска врата, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око |
| И чим се за њима затворише и закључаше амамска врата, све, осетивши се затворене, сасвим се ос |
| } Око амама свуда вода, нарочито од оне амамске чесме, из које се амам водом пуни а која се пос |
| , које су ишле и распремале, лупа врата амамских и њихних токмака, обешених дрвених ћутука, кој |
| се том уском улицом и приближавајући се амаму и оном ћошку за који су морале да зађу и одатле п |
| у пролазиле и бежале на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Со |
| е мушких на ћошку, гледање и сада ово у амаму.{S} Знала је како ће и сада, као и некада, исто о |
| д тада једнако сваку удавачу она тамо у амаму купа и „трља“.</p> <p>Говорило се како она зна ма |
| авале што треба: и оно купање Софкино у амаму, слагање дарова њених по доксату, дочекивање свир |
| удила да певају и изговарају, да и сама амамџика, раздрагана, смешећи се, мораде да оде, још ја |
| оши.</p> <p>Испред амама дочека их сама амамџика.{S} И пошто је Софка пољуби у руку и дарова је |
| еше дарови: пешкири, чарапе, чиме ће се амамџика и остало особље даривати.{S} То, увијено у бош |
| еса, певале су.{S} Амам бруји.{S} Чак и амамџика ушла.{S} И онако обучена, са плетивом о врату, |
| једнако пушећи и пијући ракије, што јој амамџика беше послала, и то не, да и она, као остале, л |
| <p>— Хајде, тето!</p> <p>Циганка, којој амамџика брзо намигну и која је нарочито зато стајала и |
| а се.{S} Све се пренуше уплашено, да их амамџика за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се и она, |
| вендије умире?...</p> <p>— О,о... тетка амамџике, пусти Васки онога њенога Ристу.{S} Ено га дре |
| што већа шала, смех, весеље, окрете се амамџики:</p> <p>— А мори, што гледаш, шта стојиш ту?{S |
| "150" /> погледа, пушећи разговарала са амамџиком и, са неком насладом, мешала турске речи, — С |
| изно их моле:</p> <p>— Немој, газда!{S} Аман, газда!</p> <p>— Ђид бре! — кркљају они.{S} Коњи и |
| еднако се докупљивали суседни плацеви и амбареви.{S} Штале, што су биле испрва одмах до куће, с |
| ало скривено и нагомилано по подрумима, амбарима и шталама, изнесе, распореди и уздигне, да би |
| аство по подрумима, шталама и набијеним амбарима.{S} Само треба човек руком да мане, да узме и |
| ако и свекрва целу кућу оставила њој, и амбарове, и подруме.{S} Па чак и за оне ствари сасвим с |
| кући и кујни била у послу, а он тамо по амбаровима, шталама са слугама и чивчијама.{S} И Софка |
| ина.{S} Све су биле у дугачким свиленим антеријама а повезане чајкама са разним накитима; а ско |
| Циганке у новим жутим шамијама, старим антеријама, беже испред њих и, као да их умилостиве, ок |
| у нереду, витицама, падају око вратова; антерије и појаси им се већ олабљавају и окрећу у стран |
| гнуто, бивају сасвим слободни; да скида антерије, јелеке и појасе, те да јој се снага, прса и с |
| павати.{S} А међутим по њеној угужваној антерији, по њеној шамији, већ улубљеној, сасвим прилеп |
| да овако обучена у ново, у тој свиленој антерији, лакованим папучама, скупоценом загаситом коли |
| само са колијом на леђима, и у спаваћој антерији без бошче.{S} До ње је лежала постеља, забачен |
| на је била пола сеоски, пола варошки: у антерији, забрађена, истина доста новом али простом шам |
| ли му пут, него скамењена, гола, само у антерији, више постеље остала, те је Софка овакву и зат |
| суди да је у вароши, само што је носила антерију и то скупоцену, свилену, али опет је испод ње |
| , стајала је мати.{S} Обучена у свилену антерију, опасана новом, танком бошчом и са прекрштеним |
| А ја мислила...</p> <p>— Не...</p> <p>— Ао!{S} Па ти ниси ни јела, мори, ништа, — пљесну се Маг |
| : прво, онај узвик међ женским светом: „ао, што код Хаџи-Трифунових беше на слави!“ а друго, ме |
| ју, косе, да, дивећи јој се, узвикују: „Ао, Софке!{S} Јао каква си и колика си!“ — од тада је м |
| оши није било.{S} Лепше турски, грчки и арапски говорио него свој матерњи језик.{S} За све је б |
| } Појас, силав са пиштољем, јатаганом и арбијом, све то сам Арса са њега скину и изнесе, да се |
| ијама уговарао, давао имања под закуп и аренде, као што је и новаца узимао у име њихове куће.{S |
| оклон и дар, него ли наполица.{S} А већ аренде и закупи од воденице толико су у напред и ко зна |
| круглином и чудноватошћу и непознатошћу арија.{S} Мати јој као да предосети.{S} Брзо из собе из |
| наређује:</p> <p>— Нека се ида и доведе Аритон наводаџија.{S} Нека он оде код газда-Марка.{S} Н |
| она отуда виче.</p> <p>— Софка, иди до Аритонових и зовни Ванка!</p> <p>Софка оде и убрзо се в |
| жила за шверц, крађе и пушкарање између Арнаута, него за трговину, <pb n="137" /> да би из тих |
| pb n="137" /> да би из тих ханова држао Арнауте у шкрипцу, страху.</p> <p>Овамо кући, у варош, |
| ућу водити.{S} Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да продаје стоку за турску војску.</p> <p>А |
| {S} Мало се он крви са том проклетијом (Арнаутима), него и оно дете.</p> <p>Арса би почео да се |
| поквари.{S} Марко и неки чувени Ахмет, Арнаутин, поглавица највећег и најјачег фиса, поред инт |
| де у кујну, да Арнаутину скува кафу.{S} Арнаутин, намрштивши се, ваљда да му јаче одскочи она п |
| капији се појави висок, обријане главе Арнаутин.{S} Софка се осмену, јер одмах виде да је то о |
| како и мати јој, чим овога позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, |
| p>— Је ли ово ефенди-Митина кућа?— поче Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоумећи и још је |
| толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру пред калуђером побрати |
| ори се! — поче га нудити усрдно.</p> <p>Арнаутин бојажљиво, као укочен, спусти се на столицу.{S |
| >— Иди у Шарени Хан и питај за трговца, Арнаутина, — поче јој наређивати. — Нађи га и питај: да |
| ња њена одбрана: и од онога тамо убице, Арнаутина, и од овога гласника, и од Софке, и од целог |
| е у напред знала како ће она одмах тога Арнаутина, и не питајући га да ли он може, почети да са |
| шумом, и то од човека туђе вере, каквог Арнаутина, качака.{S} Али за то је онда морало златно к |
| и она виде, како се мати, пошто отпрати Арнаутина и за њим затвори капију, враћа полако и чисто |
| ра око ушију. — Ето пре три дана послао Арнаутина.{S} Све поздравио, нама послао нешто новаца, |
| по слузи.</p> <p>И Софка по изразу лица Арнаутинова виде како на њега све то силно утиче.{S} И |
| онако пијан, на глас је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је убио.</p> |
| чио и наредио.{S} Софка оде у кујну, да Арнаутину скува кафу.{S} Арнаутин, намрштивши се, ваљда |
| его како би толиким својим причањем она Арнаутину пала у очи, те да после он, кад однесе и испо |
| ог ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови нису на место убили |
| , у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га у хан рањеног.{S} Куршум му ост |
| од земље ишао, тако неопажен прошао сва арнаутска села, нашао село и кућу, у коју су били одвел |
| е села, била у наоколо удаљена неколика арнаутска села.</p> <p>А то богаство њиховог села и њих |
| нему ноћ, ограђену зидовима.{S} Слуга, Арса, <pb n="220" /> као чувајући је, клечећи у каквом |
| лав, поче да се приближава његов слуга, Арса.</p> <p>— Ко је?{S} Ко је?— Чу како овај виче трче |
| а зна за њега, како је он, њихов слуга, Арса.{S} Софка смејући се, благо га предусрете.</p> <p> |
| а рамена и главу, која му се климатала, Арса је ипак толико клецао и посртао.{S} Ипак издржа.{S |
| а.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арса луд, Арса пуст!...{S} Кад говори Арса, кад моли да иде и оно |
| зује опанке, док не би, смејући јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, еј, газдарице, нисмо у Пчињ |
| ојица тамо у соби на покровцима седели, Арса им износио од сваке сорте ракије, да пробају, која |
| особито што је отишао стари деда Митар, Арса и Стева, — у том његовом вајкању, претњи, звучи и |
| } Е, али ја.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арса луд, Арса пуст!...{S} Кад говори Арса, кад моли да |
| ај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арса луд, Арса пуст!...{S} Кад |
| не, извали се и тако лежећи чека, да га Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен оном св |
| ратким и нежним прстима, чекао је да га Арса сасвим скине.{S} Појас, силав са пиштољем, јатаган |
| наслањати, да не падне, чекајући да га Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасивати, а |
| к а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стегао, опасао.{S} После једва промуца:</ |
| еднако стојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита:</p> <p>— Јесу ус |
| {S} Одмах после свекрвине смрти и слуга Арса оде од куће.{S} Тобож оде натраг у село, да тражи |
| готово разбијајући капију, док му слуга Арса дотрчи и отвори.{S} Чим сјаши с коња испред куће и |
| , укочен и покривен широком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{S} Сам га по |
| се.</p> <p>У том, као без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха седе на земљу.</p> <p>— А т |
| у и потрча.{S} Али испред ње већ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она тамо око отварања сандука |
| о неко дављење самога себе...{S} Сам је Арса морао у узенгије да му умеће ноге, јер се он једва |
| ођена њиме, пође.{S} Испред њих ишао је Арса са испред себе уздигнутим коритом.{S} Из корита су |
| тила, давала са тепсије, по којој их је Арса био наређао.{S} А међутим, ма да је знала да то тр |
| тада, сигурно осећајући колико лаже, и Арса прекидао, остављао је и као бежао од ње.</p> <p>Он |
| мој, Арсо, седи код куће, Арсо“...{S} И Арса седи код куће, уз огњиште, али зато твоја глава и |
| ина.{S} И онда се сасвим уплаши.{S} Али Арса јој не даде.{S} Силом, доносећи јој хаљине, гонио |
| и, не чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата уседе и усред д |
| } Арса луд, Арса пуст!...{S} Кад говори Арса, кад моли да иде и оном псу откине главче као врап |
| Али застану, јер виде да ће га опазити Арса, који му се приближаваше доводећи алата.{S} И да с |
| штољем, јатаганом и арбијом, све то сам Арса са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти.{S} Ма |
| сам за себе.</p> <p>Она оде.{S} У брзо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свануло се |
| лдрму, одјури са њиме.{S} Софка чу како Арса полете у кујну, и тамо ка свекрви викну:</p> <p>— |
| сред собе, чекајући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити. |
| 231" /> <p>Тако исто и слуге, а особито Арса.{S} Он, само да би његова „снашка“ рекла добру реч |
| ао обично, на савијене јастуке, које му Арса подметну, да седне, извали се и тако лежећи чека, |
| задржавале, заустављале, испаде пред њу Арса.</p> <p>— Снашке, и ја сам, и ја сам...</p> <p>И д |
| Турци и њихни сељани.{S} Свакога од њих Арса би редовно доводио овамо код ње, и они би се после |
| е једва промуца:</p> <p>— Алата!</p> <p>Арса му поче силав опасивати.{S} Он то није ни осећао, |
| дбацити, и викну:</p> <p>— Арсо!</p> <p>Арса, као пушком погођен тим већ заборављеним од старог |
| се.{S} Све да се скине с тавана.</p> <p>Арса поче као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ |
| ом (Арнаутима), него и оно дете.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љути, што она њега пита.< |
| и и са увученим рукама у пазухе.</p> <p>Арса, што никад до тада, опи се на мртво име.{S} Није х |
| адне, чекајући да га Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасивати, али с муком, јер цео |
| ала целе ноћи отворена да стоји.</p> <p>Арса га први виде, и преплашен одјури унутра, у кујну, |
| ксао, обезнањен, писак свекрвин.</p> <p>Арса, који је поред свега страха ипак тамо вирио и пази |
| не друге собе у кујну и обратно.</p> <p>Арса, пошто алата распремио у штали, из које се јасно о |
| зо поред њега на капију промину.</p> <p>Арса трчећи за коњем, једва успе да испред куће, кућњег |
| ко зна због чега, бризну у плач.</p> <p>Арса међутим истрча, да широм отвори капију и да тамо н |
| ињи.</p> <p>И да јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако саме.{S} Он јој ј |
| с.{S} Он сам ништа није видео сем слуге Арсе испред себе.{S} Видело се само како се, да не би п |
| дним, помућеним погледом, од чега би се Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по леђима јежила |
| х рогожа.{S} И пошто још једном запрети Арси, да све уреди а особито да се она, газдарица његов |
| Марко је стајао, гледао и сам наређивао Арси шта ће где да се намести и како.</p> <p>— Ту...{S} |
| о! — настави плачно сасвим разумевши те Арсине узвике, прекоре, као: где су они, слуге и остали |
| а погину за њега? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада се са свадбе врати, |
| пцу, онда: „Немој, Арсо, седи код куће, Арсо“...{S} И Арса седи код куће, уз огњиште, али зато |
| , да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Арсо, код <pb n="226" /> куће, иди у варош и тамо чувај |
| откине главче као врапцу, онда: „Немој, Арсо, седи код куће, Арсо“...{S} И Арса седи код куће, |
| аго га предусрете.</p> <p>— Знам, знам, Арсо. — И у том стиже у сопче за Марком.{S} Виде како о |
| ди и посрћући пође у двориште.</p> <p>— Арсо, појас и силав! — Једва што промуца <pb n="217" /> |
| себе ногом одбацити, и викну:</p> <p>— Арсо!</p> <p>Арса, као пушком погођен тим већ заборавље |
| оче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — настави плачно сасвим разумевши те Арсине узвик |
| ела његова жена, Стана, са оним слугом, Арсом, који се већ није сматрао као слуга, јер је код њ |
| p>— Коња, чизме очеве! — цикну Томча на Арсу.{S} И сам одлете у шталу и, не чекајући ни да се а |
| о њима, она, не могући да издржи, почне Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> |
| атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуда враћао, а да ни |
| е тамо, уза зид доксата, донесу клупе и астал, за којим ће свирачи <pb n="167" /> седети.{S} А |
| <p>Симка већ беше обучена и села у чело астала.{S} Испред ње је већ стајало стакло ракије, кисе |
| фре.{S} И ма да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио да се, по старински, поставе со |
| око ње, као увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, |
| , док су свуда около по миндерлуку биле асуре.{S} Под је патосан плочама.{S} У средини горела ј |
| ом, а не ногом, намештао је и дотеривао асуре, покровце, говорећи:</p> <p>— Тако...{S} То овде. |
| ају постеље, испод њених ногу, на голој асури, увек би лежао Томча, муж јој, упола свучен, сави |
| Турчин, који би запао међ њих, у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колик |
| е, вештице!{S} Умрех за слатку воду!{S} Аух!</p> <p>И ужасан крик, шум, одупирање, везивање за |
| га, говори:</p> <p>— Аферим, синко!{S} Аферим, Николчо!{S} Али много, синко, световно, много с |
| лов, благосиљајући га, говори:</p> <p>— Аферим, синко!{S} Аферим, Николчо!{S} Али много, синко, |
| и, као да честитају:</p> <p>— Ах, бато! ах, бато!</p> <p>Као свакада нису одмах могли да јој от |
| иче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} Зар ви, б |
| сасвим јасно, разумљиво...</p> <p>— Ах, ах, псу бре, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко |
| тре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p>А Софка ј |
| > <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S} Ах, псу!...{S} И говорим њему: „Пусти ме, газдо, пусти |
| бре, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} |
| да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S} Ах, псу!...{S} И говорим њему: „Пусти |
| и деда-Митре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p> |
| ле су Миленију:</p> <p>— А Миленијо!{S} Ах ти, мори, мазнушо!{S} Ти бајаги нећеш!{S} Ти ли?</p> |
| екаше:</p> <p>— О, невесто! невесто!{S} Ах, Томчо!{S} Ах, пусти сине!{S} Погле, какву ће сутра |
| — О, невесто! невесто!{S} Ах, Томчо!{S} Ах, пусти сине!{S} Погле, какву ће сутра да грли!</p> < |
| амандаљујте, да нико, нико...{S} Ах!{S} Ах! </p> <pb n="204" /> </div> <div type="chapter" xml: |
| апију замандаљујте, да нико, нико...{S} Ах!{S} Ах! </p> <pb n="204" /> </div> <div type="chapte |
| ах курво!{S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p>А Софка је знала да то зна |
| ом, сасвим јасно, разумљиво...</p> <p>— Ах, ах, псу бре, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах м |
| е тврдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S} Ах, псу!...{S} И говор |
| своме бати, као да честитају:</p> <p>— Ах, бато! ах, бато!</p> <p>Као свакада нису одмах могли |
| , ми ништа.{S} Ми керпичи!{S} Ђубре!{S} Аха! — И све то било је тако страшно али и са таком нас |
| и, дедо!{S} Здрав си ми! — Жив си ми! — Аха!</p> <p>А са тим халакањем, усклицима настаје све в |
| нска и ствар, за паре купљена.</p> <p>— Аха! — чу Софка како он чисто покликну од неке дивље ра |
| арковој кући.{S} За њега се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, највише воли и да њега спр |
| хмета са кућом не униште.</p> <p>Узалуд Ахмет, пренеражен, цео фис довукао <pb n="136" /> к себ |
| S} И то се волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру пред |
| дно све поквари.{S} Марко и неки чувени Ахмет, Арнаутин, поглавица највећег и најјачег фиса, по |
| томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета са кућом не униште.</p> <p>Узалуд Ахмет, пренера |
| е натраг у село, да тражи и убије онога Ахмета, газдиног крвника, док у ствари отишао и он у ха |
| да вратио, још јаче, бешње псујући тога Ахмета, претећи му, док на послетку не поче и самога мр |
| е било вере, ничега.{S} Маркова кућа за Ахмета је била слађа, пријатнија него његова рођена; ка |
| у, кад би дошао, прво свраћао тамо, код Ахмета, побратима, и код њега преседео, одморио се и те |
| њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета, или кога од његових укућана.</p> <p>Ахметов син |
| то жали.{S} И то не толико себе, колико Ахмета побратима, јер за Јусуфчића зна се да мора бити |
| рдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S} Ах, псу!...{S} И говорим њ |
| да дошао кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов барјам, весеље, радост његове куће и његова бра |
| та, или кога од његових укућана.</p> <p>Ахметов синовац, Јусуф, готово одрасте у Марковој кући. |
| о бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови по његову главу не пређу — почео водити са соб |
| родбина била потучена и упропашћена од Ахметовог браства, закупио неколико ханова, који су бил |
| као што опет <pb n="134" /> за Марка у Ахметовој кући није имао ни харема ни ичега скривеног.< |
| рим њему: „Пусти ме, газдо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја кр |
| S} Само, онако пијан, на глас је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је уб |
| коњаник сељак, планинац, дугих ногу, са ашама на коњу место узенгија и старим неким, дрвеним се |
| лази и са њиховим девојкама и булама да ашикује, старац се почео обезумљивати:</p> <p>— Ако му |
| чампаре, па и они пристојно стадоше.{S} Ашчика брзо тада приђе Тодори, поклони јој се.</p> <p>— |
| а, што јој се у њен посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, после ће она.{S} Са девером заједно |
| пезе, прозора.{S} И то тако страшно, да ашчика, унезверена, излете са запрепашћеним узвиком: „К |
| > <p>А Софка, да би сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла све као што је ред, обичај, како бр |
| зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче уплашено говорити:</p> <p>— |
| ирачи свирају, да од њихне хуке и ларме ашчика и свекрва не би чуле његову исповест.</p> <p>И к |
| S} Охрабреније на то његово ћутање поче ашчика да жури.</p> <p>А Софка је знала куда је позива, |
| авати.{S} Пијан био и, можда, свекрва и ашчика нису умеле како треба да му објасне, и зато он н |
| гурно би то било, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, држању, видело <pb n="212" |
| </p> <p>— Ђид ти!{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика као да је била спремна на то, јер чу се како га |
| води, у какав понор...{S} Виде како јој ашчика строгим погледом поче да даје знак, да бар она, |
| тогод.</p> <p>— Ко? — погледа га у чуду ашчика.</p> <p>- Софка!{S} Зар дете да не једе ништа, д |
| се чује ход по кујни, клопарање папуча ашчике и њен тихи шапат са свекрвом.{S} А баш тај шапат |
| ти и заврћући рукаве појури у кујну код ашчике.</p> <p>— Дај, да окуси штогод.</p> <p>— Ко? — п |
| зећи и пролазећи кујну, чу она за собом ашчикин још строжији глас овим Циганима у кујни:</p> <p |
| анка.{S} А највише га порази, кад спази ашчикину голу руку, подбочену о кук, са заврнутом кошуљ |
| н Марков глас, који се беше устремио на ашчику.</p> <p>— Ђид ти!{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика к |
| ђе, пошто прегледа кујну, богато обдари ашчику, Цигане, а највише баба-Симку, повуче се горе.{S |
| енушене луде крике.</p> <p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту, сигурно б |
| олико данас добио.</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p> <p>Али видевши како се она са миндерлука, ме |
| је и колико данас добио.</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p> <p>Али видевши како се она са миндерлу |
| ћи запенушене луде крике.</p> <p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту, сиг |
| штајући запенушене луде крике.</p> <p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту |
| кога је и колико данас добио.</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p> <p>Али видевши како се она са ми |
| редусретала:</p> <p>— О срећно, срећно, баба Симка!</p> <p>Она, радосна, одговарала је:</p> <p> |
| Свака је трчала, да што пре стигне.{S} Баба Симка их с муком задржавала, док на послетку не ди |
| ајапурена излеће друга и виче:</p> <p>— Баба-Симка, стрина Паса сву ме модрицом начини!{S} Сву |
| е у амам, а до њених ногу једина остала баба Симка, па и она већ готова, опасана пиштимаљем и с |
| але су код куће.{S} Једино што је пошла баба Симка, чувена трљачица, која ће тамо Софку купати. |
| а, па да је купа, трља.{S} И та близина баба-Симкина дође јој још теже.{S} А знала је да сада н |
| штипа. </p> <pb n="149" /> <p>Софка, са баба-Симком до себе, онако одвојена, на најлепшем месту |
| на се сва стресе.{S} Али се прибра и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће од сада на њу улаз |
| .{S} Ово од ујка-Стошиних!...{S} Ово од баба-Станиних, тетка Магдиних...</p> <p>А међутим све с |
| ле на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Софком готово сама о |
| а и по црвеном застору на улазу, али је баба Симка задржа и шану јој:</p> <p>— Софке, прво на т |
| су пре њих ушле.{S} И све, као да им је баба Симка била све и сва, отац, мати, њој су се обраћа |
| богато обдари ашчику, Цигане, а највише баба-Симку, повуче се горе.{S} Жене одахнуше.{S} Знало |
| што више путује и учи — тај њен деда и баба тада никако нису били код куће.{S} Остављајући мом |
| ања умрли му отац и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник није могао на време наћи, |
| и.{S} То, увијено у бошчи, понесе собом баба Симка.</p> <p>Испраћене и одгледане са њихне капиј |
| им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са том баба Симком и пошла.{S} Мати јој је имала само што више |
| !{S} Да те није жао, што си постала <hi>баба</hi>?</p> <p>И ефенди-Мита јој приђе, пољуби се са |
| преливало се у лепоти и пуноћи.</p> <p>Баба Симка ју је купала.{S} Полако, зналачки, својом ру |
| де је била стока и са њом сасвим стари, бабе и старци, који нису могли да издржавају.{S} Целе н |
| а, што је, или још као и дете, од своје бабе, матере и осталих тетака и стрина могла да начује, |
| ду и бабу једва као кроза сан памти.{S} Бабин лик увек јој је мало јаснији.{S} Вечито је седела |
| вечито долажење чувених ећима, лекара, бабица, толико бајање, посипање разним водама, вођење к |
| , све више се дизала граја:</p> <p>— А, бабо, бабо!...</p> <p>То се односило на матер, која је, |
| ећ и да је пецкају.</p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, много ти око новога пријатеља!</p> <p>Марко |
| ати: </p> <pb n="131" /> <p>— Не плачи, бабо!{S} Да те није жао, што си постала <hi>баба</hi>?< |
| више се дизала граја:</p> <p>— А, бабо, бабо!...</p> <p>То се односило на матер, која је, онако |
| а је пецкају.</p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, много ти око новога пријатеља!</p> <p>Марко, седе |
| одори, поклони јој се.</p> <p>— Срећно, бабо!</p> <p>И предаде јој сито, пуно шећера, леблебија |
| тити главом и њу, <pb n="252" /> Софку, бабу своју, проклињати и кости јој у гробу на миру не о |
| > <pb n="21" /> <p>Свога рођеног деду и бабу једва као кроза сан памти.{S} Бабин лик увек јој ј |
| својим рукама.{S} Колико би пута Марко, бавећи се по годину дана на путу, кад би дошао, прво св |
| пребегао, и тамо у Турској почео да се бави, тобож тргујући с њима.{S} Ретко би отуда овамо пр |
| рговини, а обично би се целог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини једнако помињао и њим |
| на други дан Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ зачу се свирка грнете, која поче да се изви |
| олику љубав према њему, те зато, што га бајаги толико воли, једнако лаже за њ и оволико га упор |
| иленијо!{S} Ах ти, мори, мазнушо!{S} Ти бајаги нећеш!{S} Ти ли?</p> <p>А то је почело Софку да |
| е чувених ећима, лекара, бабица, толико бајање, посипање разним водама, вођење код врачара по р |
| нарочито за ту кулу, толике су приче и бајке биле везиване и говорене.{S} И једино на том чивл |
| жалиле и поудавале се за ситне трговце, бакале, већином скоротечнике, док се Софкина мати, Тодо |
| чисто заклањајући својим усахлим телом бакарне боје Софку од радозналих <pb n="150" /> погледа |
| очеше да промичу слуге са великим новим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклет |
| лазила по неколико рђавих грошева) даде бакшиш дечку, испоручујући поздрав Тонету и његовој дом |
| .{S} Сигурно пијан, као сваке суботе од бакшиша што је добио, слушајући по пијаци и чаршији.{S} |
| p>Свирачи, зарадовани не толико његовим бакшишом, колико што су га песмом задовољили — а знало |
| а, његова Софка, и он, тобож његов зет, балавац, довде <pb n="243" /> довели, да ето он, он, ох |
| ике просторности, осећао се онај воњ од балега, ђубришта, помешан са мирисом на пресно: на млек |
| клих зидова, да се меша доле са коњском балегом и после онако да заудара.{S} Све је било почишћ |
| н је био чист, топао, и пун животворне, балсамске свежине, као што су дани пролећа пред Ускрс.{ |
| ишом, и она тада код њих била и са њима банчила и пила.{S} И затим, како се то цело весеље посл |
| живи.{S} Зато их увек и било по околним бањама, где су се опорављали од неуредна живота, да би |
| ла је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p>И када је Тоне дошао, да то све каже Софки |
| знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада треба да се ради и онда нека се са |
| јом жртвом и оним својим ноћним мукама, бар остале усрећила.{S} Кућа се повратила и добила онај |
| буком бацио би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И од једа заваљивао би се на |
| </p> <p>И онда бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара.{S} Знала је она д |
| и немајући када о чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има онда у доброј успомени по њ |
| који је газда, већ толико је у вароши, бар он треба да зна какав је овде ред: да је већ једном |
| , кад оде, Софка чу како је закључа.{S} Бар је ослободи, да не мора стрепити од нечијег доласка |
| поче осећати како ће бити то и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, бити лакше, пошто је |
| послетку и право је да тако и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онакв |
| ој, Марка, мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се ето продужава њеном децо |
| он кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њ |
| строгим погледом поче да даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада треб |
| , грлила и љубила мужа и молила Бога да бар једнако ово овако траје: овако ноћ и она, овако уса |
| У неком је великом послу.{S} Гледаће да бар на јесен дође; и како је Софки послао баш ту басму, |
| фке, и сама мати звала, и, молећи их да бар од Софке крију и штеде је до последњег тренутка, са |
| то сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме надала, |
| ер, када се већ оволико препатило, онда бар нека буде потпуна патња и мука!</p> <p>И зато би за |
| твари сасвим нешто друго.</p> <p>И онда бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да се пр |
| нечијег доласка.</p> <p>Али је требала бар и капију да затвори, те да кроз њу доцније не види |
| :</p> <p>— Ох, шта га не шаље? ..{S} Па бар да јаве...{S} Изедоше ме! </p> <pb n="140" /> </div |
| рети на њу, Софку, још мање да јој буде бар благодарна, што ето њој, због њене удаје и свадбе, |
| родбински дуг према њој да одуже: да је бар сада угосте, почасте, док се та несрећа није догоди |
| о дупле, праве турске ципеле.{S} Или је бар тако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда п |
| ада се увери да се то мора, онда што се бар не показа како доликује њој?{S} Што одмах, без речи |
| оже бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме, Софке, не мучи.{S} Зашто, моје је и овако мн |
| ена силна запиткивања о свему.</p> <p>И бар да јој сина Томчу, када овај поче расти, Марко оста |
| ош мање да слатко изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са н |
| те њене патње имали користи, том патњом бар њих, оца и матер, ослободила и живот им осигурала.. |
| се, откада је отишао тамо у хан, овамо бар не наврати, не дође, да се тиме, не Софки као извин |
| сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубил |
| они, његови сељаци, то не знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је у вароши, бар он т |
| да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ...</ |
| он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не јављај |
| за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји неговала, све сутра иде, одваја се, откида |
| због тог материног плача, би лакше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.</p> <p>Али ник |
| ћи своје угужване чакшире.</p> <p>И што бар тада не би паметна?{S} Што се не диже и заједно са |
| кар тамо у туђини, у Турској, ипак буду бар заједно са њиме, те да једном и оне имају над собом |
| е то десило, те није могао стићи, да их бар види мртве.</p> <p>Али поред све те његове одвојено |
| елости почеле да падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, могли јести, пошто од њих и |
| ко владао собом, грчевитим прстима поче баратати по недрима, по још дужим џеповима од јелека.{S |
| кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов барјам, весеље, радост његове куће и његова браства не |
| и пробајући фаље на пиштољима, да није барут уквашен.{S} Слуга за то време отрча до капије, от |
| це пуне зејтина, гаса, али увек највише барута и олова и оружја.</p> <p>Овде је једнако седела |
| лине, треперења, тако да се Софка са по басамака брзо врати, још увређенија.</p> <p>После, чим |
| атко, подједнако, него како где, као на басамаке.{S} И сви са великим, зимским шубарама, у крат |
| чини?</p> <p>Магда преплашена устрча уз басамаке, да горњи бој осветли.{S} Ускоро пред њихну ка |
| ој изгледале незгодне, што учкур и нова басма није била угужвана и умекшана, те су је гребле ок |
| су преко њихних руку пребачени дарови, басме и свиле, те се није могло видети њено непрекидно |
| е већ нове хаљине, сашивене од оне нове басме.{S} Кратак, доста отворен јелек са жутим ширитима |
| ама, свиленим, од најновије и најскупље басме, која би се у вароши почела да носи.{S} Целог дан |
| нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме.{S} Не може још да дође.{S} Закасао у неку тргови |
| но са два шегрта који донеше читаву рпу басме.{S} Софка је знала како је сад Магда са тим шегрт |
| у понесе.{S} После сврати у Дућанџик за басму.{S} Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за на |
| ошла кроз комшилук, да би сви видели ту басму за Софку и завидели јој.</p> <p>После, пред вече, |
| сен дође; и како је Софки послао баш ту басму, да јој се начини хаљина...</p> <p>И заиста, и са |
| е.{S} Чули су се тихи, уплашени кораци, бат ногу из оне друге собе у кујну и обратно.</p> <p>Ар |
| епсија и сахана.{S} Са улице допирао је бат корака.{S} У опште дан је био чист, топао, и пун жи |
| ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, гласни разговори; и када мати, видећи и сам |
| е крцање ђерма на бунарима, тек по који бат улицом!{S} Журећи се, ако прође тек по који слуга, |
| то, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака.{S} Једино горе, из њине куће и из оне |
| не сељачке свирке и песме.{S} Све бешњи бат ногу од њихних тешких, јаких игара, једнолико, у ши |
| трепет браственика, видело се како он, бата им, Марко, чисто жали.{S} И то не толико себе, кол |
| побегоше уплашено прошаптавши:</p> <p>— Бата се љути!</p> <p>Али тада се Софка диже и сама учин |
| свакоме нека да што жели.{S} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли што за њ?</p> <p>— Јутрос ми до |
| аког изненадног додира, чак и од шума и бата нечијих корака голицаво трзала и слатко увијала, к |
| , спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето |
| се, да највише стрепе од Марка, свога „бате“, јер долазећи једнако су се уплашено обзирали, да |
| у гомилу, и сви око њега, Марка, свог „бате“.</p> <p>А Софкини опет, ради њих, да би пред њима |
| еше себи а нарочито њему, свекру, своме бати, као да честитају:</p> <p>— Ах, бато! ах, бато!</p |
| а старија, а и што је то била Маркова, „батина“ сестра, која им је, у осуству његовом, била ста |
| и сам кров и кућа диже.</p> <p>— Леле, бато!{S} Куку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да б |
| у, убијени и згрчени:</p> <p>— Ох, бре, бато!</p> <p>Јер сви они, — ма да им Марко, или тек јед |
| пију, само би хукнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! — И не би улазили у саму кућу, кујну, собу, већ с |
| >— Леле, бато!{S} Куку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, как |
| у, поздрављале би га:</p> <p>— Дође ли, бато?</p> <p>— Дођох! — Кратко, са досадом, чуло би се |
| S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би који дојурио с коњем, сиш |
| ућа диже.</p> <p>— Леле, бато!{S} Куку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> |
| ао да честитају:</p> <p>— Ах, бато! ах, бато!</p> <p>Као свакада нису одмах могли да јој откаче |
| ме бати, као да честитају:</p> <p>— Ах, бато! ах, бато!</p> <p>Као свакада нису одмах могли да |
| о су оне те своје синове једнако њиме, „батом својим“, како су га сви у родбини звали, застраши |
| ене свога новог пријатеља, тог њиховог „бату“, сви су се утркивали у служењу, облетању око Марк |
| се, кад већ и она дође, све заборавља, баца, потпуно се предају јелу, пићу и весељу.{S} И то ч |
| ди Мита, изван себе, поче у двориште да баца чаше, просипа вино.</p> </div> <div type="chapter" |
| дворишту, по кући, чак и преко куће да баца шећер и леблебије.</p> <p>Мрак отпоче бивати сасви |
| огу да је задржим.{S} Само кида цвеће и баца.</p> <p>Софка, једнако осећајући на себи његову ру |
| ару за цигаром да <pb n="168" /> пуши и баца.{S} Сваки час устаје са столице, опет седа, скршта |
| скалашне снашке, и видело се како бесно баца поглед на исту ону црномањасту девојку, која је ку |
| у, као откривајући је, разграђујући је, бацајући са ње кров, димњак, настављао је. — А ето и тв |
| е могу ову њину „варошку“ да пијем. — И бацајући се сину о врат и љубећи га страсно продужавала |
| у девојку, која је купајући се певала и бацала тас.{S} Бесно грлећи, дирала је:</p> <p>— Миту, |
| д беса, ножевима и јатаганима из силава бацали се на Цигане и секли им бубњеве.{S} Жене су бежа |
| овамо у варош пуцањ пушака и видело се бацање ракетли.{S} После, у потаји, у поверењу, причало |
| еба извијали су зурлама.{S} Марко им је бацао читаву кесу новаца.{S} Одједном он ђипи и позва ј |
| игру другом руком око себе просипати и бацати, да би тако пун, сладак и раскошан био нови брач |
| </quote> <p>И немогући више од севдаха, баци тас од себе.{S} Тас звекну, одскочи и звечећи отко |
| соби, као неки страшан терет скидајући, баци кесе.{S} Сигурно их је у сама прса ефенди-Митина б |
| њу, да је охрабре, она брзо, одједном, баци са себе и остало одело и ужурбано позва Симку.</p> |
| осећала да би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже како је ипак та није надмашила, |
| фка не сме да прекорачи догод свекар не баци у њега дар, новац, и не обећа, који ће део од имањ |
| у пешкир, ка отвореном прозору.{S} Паре баци у ћоше на миндерлук, међу јастуке.{S} Од њих се чу |
| але, знајући да нико не сме овамо да се баци.{S} Свекар јој, Марко, никако као не могући да вер |
| је могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} И баци им кључеве, да они, како знају, иду, раде..</p> <p |
| се ћу да вам почупам.</p> <p>Од радости баци шубару, свуче кратку чохану колију и са срећним, о |
| му пут.</p> <p>Слуга, пошто још једном баци престрашен поглед <pb n="254" /> по коњу, да није |
| јој почео да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да се покаже!{S |
| , то је, да као свакада, чим уђе, одмах баци поглед на два велика катанца, која су висила о дос |
| е дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци им динар и викну доле ка кујни:</p> <p>— Жене, рак |
| а је знала да је капију затворила, ипак бацивши шамију на косу и на прса, сиђе доле.{S} Чисто с |
| шко пада!{S} Како би он све то оставио, бацио, и запрепашћујући све, као што то њему и доликује |
| Сигурно их је у сама прса ефенди-Митина бацио, јер тако јетко и презриво викну:</p> <p>— На!</p |
| могао да издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не глед |
| лном лепотом све остале женске иза себе бацити, а све мушке по кући — не гледајући ни род, ни д |
| нова девојка, која ће њу својом лепотом бацити већ једном у запећак и учинити је — уседелицом.< |
| од подрума и тамо, размичући обруче на бачвама, бушећи рупе између дуга, точила вино Тонетово. |
| напред за целу годину кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и |
| снашке, знаш, ја ако могу једну или две бачве да захватим.{S} Остале, све, само је ваша кућа у |
| те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подрум.{S} Метнуће чак и свој |
| а није Бог зна шта.{S} Знаш ти оне наше бачве?</p> <p>— Како да не, снашке?{S} Памтим још кад с |
| илом би је натерали да однесе и врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бивала, Софка је одоздо |
| одрина зоре поче пробијати одозго, кроз баџе, и ломити се са светлошћу огња.{S} Из комшилука чу |
| ров, како је цео дан преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, |
| аваница и оне кујне са оноликом широком баџом над огњиштем, због које човек никад ноћу није сме |
| стражом испред куће, овај одозго, кроз баџу, упао посред огњишта.{S} У мраку и запрепашћености |
| све знала, све унапред осећала, а сад, баш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, ту се |
| ох, што је слатка ова наша вода!{S} Е, баш је нигде нема!</p> <p>И да забашури све то, поче се |
| а у помоћ, већ тихо, убијено, без наде, баш због тога оно му све јасније, све силније допире до |
| не мисли како они, од велике сиротиње, баш морају кућу продати, те да се он покаје, јер, кад б |
| оне високе планинске траве.{S} А опет, баш испод те њене круте кошуље, испод њене опечене сунц |
| кад би мене хтела пустити....</p> <p>— Баш добро.{S} Боље ти него туђин, — одахну мати.</p> <p |
| е — свршено је!{S} А то њено цвиљење, а баш стога што није силно, не призива у помоћ, већ тихо, |
| чике и њен тихи шапат са свекрвом.{S} А баш тај шапат њега, Марка, толико пренерази.</p> <p>— С |
| ше пију, певају; бојала се, да она тада баш не поклекне, не покаже се довољно срећна, весела.</ |
| ма.</p> <p>Не зна се који је од предака баш саму кућу подигао, али се знало да су од вајкада би |
| м, тато.{S} Све вас волим.</p> <p>— Ама баш све?</p> <p>— Све, кућу, тебе, а највише тебе.</p> |
| } Зато се Софка и трже, јер, узнемирена баш том тишином, мирноћом, предвечерјем, кроз <pb n="65 |
| аки од њих, не верујући самом себи, кад баш мора да излази у чаршију, пре изласка прво морао ић |
| то ће је он стално избегавати.{S} И кад баш буде морао, због света, с њоме да говори, увек ће м |
| и-Мити, мати би одговарала: како јој је баш пре неки дан послао новац; и долазио човек, да јој |
| се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онаква и толика, за какву се издавала.{S} Затим, по |
| е се због тога у прво време немање није баш тако јако ни осећало.{S} И зато је матери Софкиној |
| за младожењу, који је још дете, то није баш толико страшно, колико је страшно ово његово: што о |
| три дана тамо остати.</p> <p>Не зна се баш зашто је полудео.{S} После болести, у којој био сав |
| д и обичај, од ње дознати.{S} И то неће баш из њених уста чути, него <pb n="110" /> ће ова доћи |
| међутим, ма да је знала да то треба, и баш је то највише и плашило, осећала је како никако не |
| ароши што издвојенији и удаљенији.{S} И баш у том упињању да се од свих издвоје, изгледа да су |
| ећивао, давала подушја, парастоси.{S} И баш у том једнаком одлажењу, тачном вршењу дужности пре |
| а нису смеле да се појаве.{S} И која би баш морала послом поред њега да прође, пролазила би, ал |
| његов осмех говорио: „О, о, погле, ови баш почели да живе; погле како се удесили.{S} А ја овам |
| ) — почеше улазити унутра.</p> <p>Да ли баш од пића, или тек од напора што све то, своје пијанс |
| раж, и то драж у покретима тела.{S} Али баш зато никако <pb n="66" /> више није смела да се вра |
| р на јесен дође; и како је Софки послао баш ту басму, да јој се начини хаљина...</p> <p>И заист |
| ме или да га пољуби у руку.{S} Није био баш толико стар.{S} Али он, гост, као да то примети, и |
| та на њега, свекра, самог Марка.{S} Ако баш они, његови сељаци, то не знају, а оно бар он, који |
| све јачи, све бешњи.{S} Док једна, а то баш она која се тужила како је стрина Паса уједа, витка |
| ужем и осталима, старијим, да игра и то баш сад, и то чувено „тешко оро“, — она одмах поче, и т |
| :id="SRP19101_C8"> <head>VIII</head> <p>Баш на други дан Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ |
| дрве јој допире ноћни хладан ваздух.{S} Башта поче да јој се нија, ноћ све лепша, одређенија, к |
| и....{S} Све, све то: и ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, |
| ленила се и пружала чак иза куће њихова башта.{S} Под стрејама чеврљали су врапци.{S} Из комшил |
| ње ограде, гажење цвећа — отуда ниједна башта после удадбе не може се по две три године наново |
| већ су се оцртавала била.{S} Из њива и башта допирао мирис труле траве и корења.{S} Тамо негде |
| се мало оправи и иза ње подигне и уреди башта.</p> <p>И тако и би.{S} С пролећа већ је била уве |
| и би.{S} С пролећа већ је била увелико башта прекопана.{S} Извађене и набацане уза зид белиле |
| ћни мир и раскош.{S} А око куће се опет башта једнако проширивала, пунила најлепшим и најбољим |
| де на капију улицом, већ кроз капиџике, баште, куће, како би се са целим комшилуком видела, са |
| упротна, која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и пространијом чинила је соб |
| спред себе, обухватала је све оно поље, баште, њиве и друм, којим се улазило у варош и пролазећ |
| о се, поред чесме, на ниже, где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је био као |
| опраћала је до самог капиџика и суседне баште једнако намештајући је и дотерујући је...{S} Јер, |
| сељаци.{S} Сви они долазили су отуда из баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза |
| није чуло; такође ни из дворишта, ни из баште.{S} Зато се Софка и трже, јер, узнемирена баш том |
| силније бивало, да би она, долазећи из баште овамо кући, од раздраганости и среће чисто руке в |
| гор, који је храбрио.{S} Али међутим из баште поче да бије свежина и то тако слатка и бујна.{S} |
| на шта све ово?</p> <p>У том чу како из баште долази мутави Ванко.{S} И то пева.{S} Сигурно пиј |
| ету до прозора, да би могла отуда, кроз баште, све овамо видети.{S} Око ње, по поду, била су по |
| почела и готово продала онај горњи део баште <pb n="39" /> иза куће, који је гледао на улицу.{ |
| и пође са Магдом.</p> <p>И идући преко баште чула је како отуд трчећи и јурећи сви вичу: </p> |
| фка склоњена у ону комшијску кућу преко баште, седела је у малој собици на кревету до прозора, |
| ањци; из оне комшиске куће, одмах преко баште, где је сада ограда била изваљена, да би се могло |
| не види, иза куће увела и тамо у крају баште за неко суво дрво привезала, да уз нарамак сена и |
| а покреће и почиње да осваја онај свежи баштенски ћув.{S} По башти лишће шушти; из траве и алеј |
| у ноћ, која је била прорешетана дрвећем баштенским и околним зидовима комшијских кућа, она се п |
| рик Магдин и кад ова потрча ка капији и башти, да иде у комшилук и тамо по обичају разгласи, ђи |
| шта ће, једнако да иде испред куће, по башти.</p> <p>Софки онда би јасно да се она зато оволик |
| } Или се шета, или обилази око куће, по башти и све надгледа, дотерује.{S} Највише се задржава |
| акање, топот коња, крцкање самара и, по башти, и од коња и од људи, у тишми рушење ограде, гаже |
| осваја онај свежи баштенски ћув.{S} По башти лишће шушти; из траве и алеја цвећа диже се онај |
| , који се све више почиње да разлева по башти, реци и тополама тако чудно, страсно и топло.</p> |
| отеривала.{S} Око куће, испред ње, и по башти чистила је и раскрчавала, да је тај купац, када д |
| ко дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опкољен тацнама дувана и ш |
| , цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, готово као луда, почела да разгова |
| а закити се само једном китом свежих, у башти набраних зумбулова и међ њима једина бела лала.{S |
| собито по праговима и степеницама.{S} У башти од онога јучерањег великог огња једва се подизао |
| е, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње оставили.{S} И чим уђу, прво би и |
| — Добра!{S} Цело јутро јури и трчи кроз башту.{S} Не могу да је задржим.{S} Само кида цвеће и б |
| зго овамо, к њима у кујну.{S} Прегледао башту, двориште.{S} Силазио је и у подрум.{S} За њим иш |
| чак и разбивши једну тестију, побеже у башту, иза куће.</p> <p>Тамо на капији чу се неки тих, |
| еним од старости, од усамљеног седења и бдења у својој собичици, дугим а још јаким гласом поче: |
| у друштву чувених Грка, Цинцара и првих бегова, Турака, које због вере нису могли примати код к |
| позивају.{S} И то не они стари бегови, бегови само по богаству, већ ови други, који су, поред |
| јмеродавнији оцењивач женскиња, које би бегови доводили за себе.</p> <p>Доцније, када је требал |
| гове учености а и отмености почели први бегови и паше да позивају.{S} И то не они стари бегови, |
| паше да позивају.{S} И то не они стари бегови, бегови само по богаству, већ ови други, који су |
| киног оца, ефенди-Мите.{S} Са Турцима и беговима и он пребегао, и тамо у Турској почео да се ба |
| је син почео једнако само са Турцима и беговима да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове |
| дња и псовки, чуо како је опет са неким беговима негде начинио какав лом и чудо, и у зору кући |
| е, одмах по ослобођењу, и он са осталим беговима и Турцима отишао и пребегао у Турску, оставивш |
| а се одвикне од мешања и дружења са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари сасвим нешто дру |
| или сељака из околних села, а понајвише бегунаца из Турске.</p> <p>Коњ алат, дуга репа чак до к |
| вује ради њих, да њих избави сиротиње и беде.{S} Знали би то, осетили би они, њени, и не само о |
| ко врата закопчану кошуљу с чипкама.{S} Бедра јој не као у девојке, но као у сваке нове жене, з |
| таса и метао јој <pb n="171" /> руку на бедра, а особито на једар јој кук.{S} Оне се нису трзал |
| еутегнута, њена се развијена половина и бедра још више истицала.{S} Сама јој се свекрва, гледај |
| и јој се нису случајно шалваре смакле и бедра, половине јој се виде више него што треба, и да ј |
| равом, и због тога јој се свакад стас и бедра јаче истицали.{S} Мало дугих, сувих руку, са исти |
| како јој месо, оно ситно по куковима и бедрима, чисто пуца.{S} У јутру налазила би се далеко о |
| осле морала једнако да извија плећима и бедрима, пробајући да ли јој од тесноће неће где год пу |
| набијеном, још мушком руком нетакнутом бедру, почиње да се заборавља, почиње да осећа како је |
| ’к Наза,“ како су је звали.{S} Три пута бежала као девојка.{S} Три пута се турчила.{S} Готово ј |
| рних погледа, као кроз шибу пролазиле и бежале на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, |
| Девојке опет, које су пре од њега чисто бежале и дрхтале од страха пред њим, после његових тих |
| а Цигане и секли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза ње крил |
| ета, од кога су се они толико одвајали, бежали, али којега су се толико исто и бојали, јер је, |
| опет је настало задиркивање, голицање, бежање и ваљање по хаљинама.{S} Опет се цео амам испуни |
| аже, и Арса прекидао, остављао је и као бежао од ње.</p> <p>Она и не слушајући га, јер је увек |
| једном свршити, не може се више, треба бежати, продати и кућу и све...{S} Е, али шта ће онда г |
| овим жутим шамијама, старим антеријама, беже испред њих и, као да их умилостиве, окрећу се к њи |
| опињу над њим али оне, смртно уплашене, беже ма на коју страну.</p> <p>Доле Магда се узрујала.{ |
| опет га изува.{S} Слуге тада морају да беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, са |
| и! три за дваест пара!</p> <p>А сељанке беже, склањају се од њих, уверене да ће им подвалити.{S |
| подвалити.{S} Али највише се склањају и беже стрепећи да их не прегазе коњи пијаних сељака, кој |
| аног и масног, или палог, на патосу.{S} Бежећи, примети како јој мати прође поред ње, и оде к њ |
| стрина Паса уједа, витка, црнпураста и бежећи од другарица, које су је јуриле, поливале водом, |
| ри.</p> <p>— Нано!</p> <p>Али мати, као бежећи, окренувши се од ње, све више је наслањала главу |
| мајте и удешавајте!</p> <p>И журно, као бежећи од те теткине куће, а у ствари од Софке, изгуби |
| а због тих слика, поче се дизати, и као бежећи из собе хуктати:</p> <p>— Боже!{S} Боже!</p> <p> |
| .</p> <p>Мучећи тако саму себе, једнако бежећи од куће, паде једном у постељу и брзо, за неколи |
| полетеше.{S} Чу само како Марко, чисто бежећи из собе од ње, тамо међ својима, са неком страшн |
| обеже.{S} Али, да се не би приметило да бежи, једнако се око себе загледао, тобож исправљајући |
| хне куће.{S} Чисто јој дође да и одавде бежи.{S} У том уђе Магда, шушкајући полако, мислећи да |
| онда се брзо, голицаво извија од њега и бежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да долазе.</p> <p |
| а да се претвара.{S} Знала је она да он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а он |
| не могу да те браним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо, иди од њега.</p> <p>Али кад Софка никако не |
| Морала да буде права, истинска служба, без скраћивања.{S} Софка чу како отпочеше њени, поређан |
| ћали као склоњени и сигурни.{S} А сада, без њега, дошли као обезглављени, јер над собом више не |
| асвим топла.{S} Истина, била је сниска, без патоса, са набијеним подом, али јој се није више чи |
| офка сети, да су можда одавно без пара, без игде ичега, и са језом дочекујући га поче себи да п |
| као да се не може без њих, тих стараца, без њихна присуства и одобрења, отпочети оно што они ми |
| ом за њега кроју.{S} Чакшире мало уске, без гајтана, јер су оне лакше а скупље стају због тежег |
| о, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово треба јед |
| не призива у помоћ, већ тихо, убијено, без наде, баш због тога оно му све јасније, све силније |
| њено цвиљење, и то не јако, него тихо, без наде, убијено:</p> <p>— Куку!{S} Куку!{S} Леле, мај |
| показа како доликује њој?{S} Што одмах, без речи, не пристаде?{S} И по томе би сваки, нарочито |
| колима, и то лакованим, са федерима, а без оца, већ само са матером и којим братом.{S} Па и то |
| м бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са великим земљаним буклијама, |
| ој њихов Марко, можда, на жао учинио, а без њихове кривице и воље.{S} Можда је и сасвим унесрећ |
| амо папуче није могла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чарапа, које су јој но |
| кратко обријан, у широким мор-чакширама без гајтана, с бројаницама, ситним брзим корацима стаде |
| сада до јела — него, као да се не може без њих, тих стараца, без њихна присуства и одобрења, о |
| не узима за себе, није удовац, још мање без деце, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} |
| нити руком штогод да помогне — ма да се без њега није могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} И баци |
| рца, свакога од њих двори и слободно се без стида, као код своје куће, креће.{S} Пушта да јој с |
| ва је била стара, масна; па чак негде и без поставе са поиспадалим памуком.{S} А сам он, његова |
| се једном и овако свршило, да, макар и без куће, макар тамо у туђини, у Турској, ипак буду бар |
| одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега сва родбина била потучена и упропашћена од Ахм |
| олијом на леђима, и у спаваћој антерији без бошче.{S} До ње је лежала постеља, забачен јорган, |
| гове куће и његова браства не може бити без њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета, или |
| послушам и нађем се.</p> <p>У том, као без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха седе на зе |
| ко треба.{S} Око поноћи, када Магда као без душе дотрча к њој и јави:</p> <p>— Иду младожењини! |
| се скине с тавана.</p> <p>Арса поче као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ Станину да на |
| у се не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе истрча овамо ка капији, кад чу газдино као уве |
| јала да ће сасвим остати сирота, готово без хлеба, и ако се у велико почела да бори са сиротињо |
| увек бивало, када би он остајао на само без ње, онда, када би га она, или услед посла, или усле |
| тада се Софка сети, да су можда одавно без пара, без игде ичега, и са језом дочекујући га поче |
| били су све разузданији.{S} Сви одавно без силава, појасева и чизама, и голих, косматих прсију |
| ру, Софки се учинило да их не зову, што без њихових здравица и благослова не могу они да отпочн |
| без њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета, или кога од његових укућана.</p> <p>Ахметов |
| гле како се удесили.{S} А ја овамо могу без ичега.{S} Ја и њена мати ништа, заборавили на нас!“ |
| м је својим именом давао силу, одбрану, безбедност.{S} Јер довољно је било рећи: „Ово је газда- |
| фенди-Мити, новац да шаље, те да он што безбрижније живи, учи и што више научи.</p> <p>И заиста |
| а, дубоко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса светлост, испресецана црним ивицама околних з |
| ти набраних зумбулова и међ њима једина бела лала.{S} И то се закити не горе, више чела, него п |
| амена јој.{S} Из целе ње бије она чиста бела, женска сређеност, засићеност, а која се код ње на |
| е меке женске хаљине; да се виђају лица бела, нежна, очувана и негована.{S} Око куће једнако се |
| не коже.{S} Лица не толико свежа колико бела, нешто мало дуга, омекшала, кошчата али са чистим |
| >Сутра сунце затече чочеке преобучене у бела одела и набељене, и то много, утрпано, да би се са |
| {S} Из кофе на бунару цурила је вода, и беласајући се спрам сунца, капала је по плочама.{S} Тра |
| се око чланака виделе њихне, хаџијске, беле чарапе.{S} И сви они, њени, заједно једно уз друго |
| ке, кратке, да би им се што више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, које су носили, нису биле ка |
| и широким корацима и завученим рукама у беле чакшире.{S} И, ма да се још није био ни приближио |
| можда затруднела, родила дете са каквом белегом или болешћу.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| љуби у руку свекра, од њега прими дар и белегу, она и онда мирно оде.{S} Још мирније, и с тако |
| исто се потурујући, иде, а испод темена бели се његов кратак, широк врат.{S} Али када виде како |
| ром, разгрнута врата и прсију, те му се бели нова, свилена, са чипкама кошуља, сигурно Софкин д |
| .{S} Сваки час су летели из руке у руку бели пешкири, којима су брисале зној са чела, завлачиле |
| ивено и почишћено.{S} Од капије до куће белила се калдрмисана путања.{S} Из кофе на бунару цури |
| жуљених јој и жутих руку, помаљала се и белила као млеком наливена тако нежна и слаба њена снаг |
| екопана.{S} Извађене и набацане уза зид белиле се гомиле камења.{S} Земља се црнила мека и изри |
| м, широким јорганом, јастуцима, чистим, белим, миришљавим, не може очи од ње да одвоји.{S} Пока |
| намештаја.{S} Поред она два прозора, са белим кратким завесама, која су гледала на цркву и варо |
| биле савијене спаваће хаљине, покривене белим чаршавом, душеке и јоргане.{S} Истина <pb n="71" |
| са бројаницама, у лакованим ципелама и белим чарапама...{S} Па онда исто тако је знала, када б |
| хаљинама, суве, црне са светлим очима и белим зубима.{S} А из правог амама ће допирати топлота, |
| а својим већ старим али још доста јаким белим сапима, као да ни он не сме да рже и копа ногом, |
| нцима и боса, ишла у папучама и вуненим белим чарапама.{S} Па и то, колико се пута заборави и п |
| ка готово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око очију и обрва.{S} Тресе се од старост |
| лепшем месту на душеку који је покривен белим новим чаршавом, свлачила се.{S} Али некако споро. |
| висока, са уским лицем, мирним, готово белим очима и устима.{S} Ма да је имала чиме целу кућу |
| е усне, хладне, уздрхтале, а посуте већ белим маљама.{S} Чак напротив би јој мило, кад виде как |
| тина доста новом али простом шамијом, у белим дебелим чарапама и опасана сељачком футом и са об |
| де, синко!</p> <p>Алил, полуциганин, у белим чакширама, са чалмом, дугачка носа, просед али ви |
| Марија курва!</p> <p>И везаних ногу, у белим, новим чарапама, једнако подскакујући, настављао |
| ама.{S} Испод њих вири њена обла пета у белим чарапама од конца.{S} На прсима леже низе дуката |
| тка и вилица, почела она млечна, женска белина.{S} Нигде, ни по потиљку, ни око ушију, нема маљ |
| аве, крупне дојке, у којима су се испод белине коже већ назирале, као одавно зреле, неке грудве |
| цало једно велико парче пите, које се и белином свога брашна и множином јаја и сира одликовало. |
| ним чланком руке, који је показивао сву белину њене коже.{S} Лица не толико свежа колико бела, |
| погнуте главе, у папучама, распасан.{S} Белио му се учкур од широких чакшира а око њега јелеци |
| х се лелујао венац од шимшира и великих белих ружа, којим је била окићена капија — њој цела кућ |
| дно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пресно масло и сир, ш |
| ранијом чинила је собу и она множина по бело окреченим зидовима повешаних свилених и као вал ла |
| бе у свежини облог јој и као млеко тако белог и нежног лица.{S} И кад је овако лепа у свакидашњ |
| {S} Сам га унесе, положи по поду, преко белог чаршава и намести му главу на јастук.{S} И када м |
| кук, са заврнутом кошуљом, и то чистом, белом, те по томе он познаде да није прала судове, него |
| избријаног врата, а као увек обвијеног белом чистом марамицом, јаче му се истицала јабучица и |
| дебели, кратки и са набраном али чистом белом кожом.{S} Само на једној руци имао је и то само ј |
| брада одскочише, везавши јој испод грла белу свилену и меку марамицу, Софка изиђе заједно с њом |
| офка чистила, падала и прљала јој чисту белу кошуљу око врата и на прсима.{S} И тако покривена |
| <pb n="11" /> и снагу негују, да су што беље, што страсније.{S} И циљ живота да им је тај: која |
| САВ СТАНКОВИЋ</p> <p>НЕЧИСТА КРВ</p> <p>БЕОГРАД * 1910</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ</p> < |
| стина, једнако су се звали њиховим, али берићет се није, као некада, довлачио сав; већ једва не |
| се у том његовом осмеху крије јеткост, бес и подсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка |
| иже.{S} И, осећајући такву снагу, такав бес, чак и мржњу према оцу, пође к њему.{S} Особито бес |
| ари да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и стиска рукама.</p> <p>— Како |
| ћ права жена, своја, ничија више.{S} Од беса стискајући прса, да би од бола чисто јаукала, и ди |
| са мамузом, гази и скида катанац.{S} Од беса, што не може одмах да се катанац откине, он га изб |
| тако ће бити луде.{S} Триста ће чуда од беса и страсти чинити.{S} И доцније, што пиће буде јаче |
| ене и омекшане до костију, да излуде од беса, певале су.{S} Амам бруји.{S} Чак и амамџика ушла. |
| ни, не знајући шта <pb n="201" /> ће од беса, ножевима и јатаганима из силава бацали се на Цига |
| ављао је. — А ето и твоја глава! — И од беса, пића, ударајући се по глави и врату, заждио би он |
| pb n="209" /> да се међ собом туку и од беса сами себи секу руке, ноге, тако да су морали, вуче |
| е све то, а она не може! — И дрхтећи од беса, осећајући како му ноге у чарапама упадају у ћилим |
| нано?{S} Зашта?... — Поче, а већ јој од беса сузе ударише.</p> <p>— Не знам, чедо!{S} Не знам, |
| гласу, шиштавом, шупљем, запенушеном од беса, ваљда и пене која му је била из уста, била сигурн |
| /p> <p>Једнако усправљајући се и већ од беса тресући се, и то не као пред Софком, већ као пред |
| чисто покликну од неке дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се |
| ајвише ракије.{S} И закрвављених очију, бесан, гледајући у њу како она не пренеражена, не уплаш |
| и се на јастук.{S} Не толико тада љут и бесан на њега, сина, колико на њу, на ту њену тобож тол |
| слатка.{S} Сваки час их облизује.{S} Од бескрајне чежње за нечим осећа да би јаукала.{S} И тада |
| и луди, бесни; стискање, ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дна душе упијање једно у друго...< |
| и је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу механску, да с |
| е драго и мило, — постају толико луде и бесне. </p> <pb n="162" /> <p>Зато је њих Софка са осме |
| ржњу према оцу, пође к њему.{S} Особито беснела је због увреде: што, и ако је то хтео са њом, д |
| умљивати:</p> <p>— Ако му је до тога, — беснео је, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} И он је некада |
| њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда, покоре.</p> <p>Долазио би кући заје |
| уводе.{S} Он прилази.{S} Пољупци луди, бесни; стискање, ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дн |
| то: свршено је.{S} Ено, он тамо, горе: бесни!{S} На очи не смем да му изађем.{S} Ох, црна ја!< |
| е, да још испијају оканице, па онда као бесни јуре овамо на коњима.{S} Из недра им испадају ств |
| отово попрскан пљувачком.{S} И то не од беснила, што му овај одриче, не да паре, него што су га |
| а...</p> <p>И узимајући од Магде пушку, бесно, сав цептећи од радости, поче да пуца.</p> <p>И н |
| је купајући се певала и бацала тас.{S} Бесно грлећи, дирала је:</p> <p>— Миту, Миту овој пушта |
| оне раскалашне снашке, и видело се како бесно баца поглед на исту ону црномањасту девојку, која |
| о сокацима што воде на друмове.{S} Трче бесомучно, да достигну муштерије.{S} Завалили се од кор |
| нашку, која, док је Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жутој таслици дувана, |
| } Али се и она, стојећи онако на улазу, беше занела, гледајући у ону.</p> <p>Међутим овамо Софк |
| ли из цркве кућама, или по механама.{S} Беше настало оно празнично затишје, светло, топло са ја |
| ништа не чујем и не видим?{S} Које доба беше јутрос, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које доба |
| , и ако ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам вашу к |
| а собом.</p> <p>А и сама родбина као да беше о томе начула. </p> <pb n="93" /> <p>Ко зна ко им |
| иво, али за Софку овамо, у собици, која беше од страха пала у постељу и покрила се јорганом, са |
| ушећи и пијући ракије, што јој амамџика беше послала, и то не, да и она, као остале, лежи, да с |
| сигурно онако лепа, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих платити |
| аширеним прстима, и то леву, јер му она беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, али не као свака |
| — Снаху имаш!... — Али, као да му то не беше довољно, застаде и гледајући је одозго, светло, на |
| мно, чу се куцање алком.{S} И то куцање беше тако лако, <pb n="87" /> тихо, да Софки срце стаде |
| том чу се страшан Марков глас, који се беше устремио на ашчику.</p> <p>— Ђид ти!{S} Шта ти?</p |
| о виде у чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сасвим помирила с том мишљу: да ће се једном м |
| њака, не види.{S} На њихову срећу он се беше у почетку тамо занео, пијући и здравећи за трпезом |
| д ње, особито кад јој, због тога што се беше много сагла, падоше плетенице низ врат, те јој се |
| пама, и понесавши собом паре, које мати беше увезала у пешкир, ка отвореном прозору.{S} Паре ба |
| ону узенгију на Томчину ногу, коју овај беше само подигао, па онда брзо пређе на другу страну о |
| еља, и то давно после службе божје, јер беше престао јек звона са цркве.{S} Престаде по чаршији |
| а, и он је био према њој пажљив.{S} Већ беше мало узрастао.{S} Науснице га огаравиле, подбрадак |
| , врати се она полако у кујну, која већ беше осветљена од огња, што га деца рашчаркала и већ се |
| мушки. </p> <pb n="158" /> <p>Симка већ беше обучена и села у чело астала.{S} Испред ње је већ |
| У брзо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свануло се сасвим.{S} Марко показа слуги г |
| им светом: „ао, што код Хаџи-Трифунових беше на слави!“ а друго, међу мушкима по чаршији, како, |
| :id="SRP19101_C30"> <head>XXX</head> <p>Беше празник, света недеља, и то давно после службе бож |
| исто тако опет отуда вратио, још јаче, бешње псујући тога Ахмета, претећи му, док на послетку |
| руго.{S} И целе ноћи биће све горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да буде што луђа, што ватрен |
| и све више остајали сами, све јаче, све бешње почињу да преовлађују само њихне сељачке свирке и |
| еднако била граја, смех, кикот и све је бешње, силније бивало.{S} И све то, та толика светлост, |
| аганост, те и оне почеше још веселије и бешње, особито чувена и страсна играчица, тетка Паса.{S |
| Не тако, не то, бре!</p> <p>— Да! — још бешње, још обезумљеније, чу како јој отац настави. — За |
| .{S} А песма, звук тасова све јачи, све бешњи.{S} Док једна, а то баш она која се тужила како ј |
| мо њихне сељачке свирке и песме.{S} Све бешњи бат ногу од њихних тешких, јаких игара, једнолико |
| лонила, ипак, због тог материног плача, би лакше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.< |
| приметивши како се већ приближава кући, би некако неугодно.{S} Зато се <pb n="100" /> као испра |
| а.{S} И што најстрашније <pb n="114" /> би, то је, што осети како је сада она, њена удаја, њен |
| плакала.{S} Пуче јој све пред очима.{S} Би јој све јасно: да ово, што јој сада толико тешко, ов |
| ана не дижући главе ради.{S} Мати једва би је одвајала, да руча и вечера.{S} И што би се посао |
| суза тронута на ту Софкину љубав понова би је нудила:</p> <p>— Хвала, снашкице, хвала...{S} Узм |
| по оближњим селима и црквама.{S} Испрва би долазиле у простим колима, са оцем и матером, са пун |
| а највише брашна, масла и сира, од чега би после Софки и матери по неколико дана трајало.{S} И |
| разблудним, помућеним погледом, од чега би се Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по леђима |
| е имало ништа што би је бунило, од чега би презала.{S} За њу није било ни од каквог мушкарца оп |
| у — зависи све.{S} То му сада треба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као |
| еља, једнако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отишао кући, спремио |
| а једном и оне имају над собом њега, да би, испод његове власти и надзора, могле слободно да ди |
| олико нечега светскога, и страснога, да би сви бивали потресени и узрујани.{S} Чак чуло би се к |
| ем управљати, него да то чине стога, да би она била сасвим слободна и да би се и овде, код њих, |
| и дали му неколико њива и винограда, да би могли живети.{S} И она, када остарела, никада <pb n= |
| од зрелости почеле да падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, могли јести, пошто од |
| цима.{S} Тамо се хранили од чивчија, да би се само могао <pb n="22" /> што више Софкином оцу, е |
| да није могла реч да каже.{S} Софка, да би је охрабрила, поново је у руку пољуби, на шта ова од |
| ртво. <pb n="219" /></p> <p>А Софка, да би сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла све као што |
| можда она то...</p> <p>И зато Софка, да би га сасвим уверила, мораде издржати до краја његов гр |
| аткишима.</p> <p>И Софка је грабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} По |
| од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта јести...{S} То ли ви хоћете од мене?</p> < |
| руке и њиме издиже и приноси устима, да би јој пуцало грло.{S} Одахњује не могући да се прибере |
| е, где је сада ограда била изваљена, да би се могло у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала дец |
| ише затворена, што јаче замандаљена, да би они овамо били одвојенији, скривенији — све то као н |
| које доба и зашто опет отишао, она, да би све те одговоре избегла, а једнако седећи онако, као |
| изнесе и обеси још неколико фењера, да би степенице биле боље осветљене; да се после тамо, уза |
| пелама, кратких ногавица од чакшира, да би им се око чланака виделе њихне, хаџијске, беле чарап |
| малој собици на кревету до прозора, да би могла отуда, кроз баште, све овамо видети.{S} Око ње |
| ао увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћили |
| ја више.{S} Од беса стискајући прса, да би од бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже |
| су се опорављали од неуредна живота, да би се после могли приликом прве гозбе, славе, вечере, ш |
| ј соби горела је лампа и то уврнута, да би што мање било светлости и падало у очи.</p> <p>Када |
| они продају кућу више њему за љубав, да би га учинили својим „чираком“ врстом слуге али њиховим |
| , силно ударање пете о земљу, о под, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно, после спавања, ту |
| ласка бивала луда, не знала за себе, да би, онако пијана, ноћу падала и онда звала себи слуге.{ |
| руком да се хвата за врата од собе, да би се задржала, видевши по лицу сељаковом и његовим очи |
| руци, те она мора јако да их стеже, да би их могла држати.{S} Срећом били су преко њихних руку |
| ој мати зато тако скупе хаљине даје, да би је том скупоценошћу уверила како заиста то он, отац, |
| : како ће сада морати силом да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као сва |
| врату, заждио би онда чак до капије, да би се исто тако опет отуда вратио, још јаче, бешње псуј |
| очиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекала, када ће доћи н |
| спуњене гајтанима, већ уске, кратке, да би им се што више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, кој |
| та и то пред самом Софком опра руке, да би је уверила како су јој чисте, поче је служити и нуди |
| з дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стегао, опасао.{S} После једва пром |
| хла, спарушила се.{S} И отуда после, да би и даље сачувала ту своју спарушкану лепоту, цео живо |
| талама, изнесе, распореди и уздигне, да би могао „свет да гледа“.{S} Сазидао је капију на свод |
| ма — а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао млађи, — већ у панталонама и капуту, в |
| а овде покупљена и увијена у пелене, да би, тако одвојена, удаљена од свадбене ларме и вреве, м |
| крстом, већ ситне, црне, скупоцене, да би се, ма колико биле дугачке, ипак могле све у шаку да |
| вог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав, лепши и виши о |
| ма биле су обешене и поређане лампе, да би се видело ићи тамо, њима, под хладњак.{S} Тамо опет, |
| чеше овамо око њене собе да се купе, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка поче јасно да |
| ћавала прса и рукаве и саме шалваре, да би осећала како би једним покретом све могла са себе да |
| ли да намешта косу, разгрће шалваре, да би слободно могла крочити или, кад би та сада ознојена |
| јући се о његово колено издизала се, да би оном другом руком, заносећи је око њега и као обгрља |
| рко, једнако стојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита:</p> <p>— Ј |
| измеђ сватова и издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што се |
| упијајући нокте у младожењине прсте, да би их одржала у својој руци, издржа у обилажењу око нал |
| она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак не улази, п |
| кле, сада је само дошао, да им јави, да би она, мати, имала када да се спреми, да све ствари, п |
| на да није због тога, што њега жали, да би се он том лупом пробудио, узнемирио, растерао му се |
| зања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљена.< |
| баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње оставили.{S} И чим уђу, прво |
| и у подрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била при руци, давала обавештења, кад што затреба |
| гошћу, Софку) гласно се разговарати, да би из тога њихног разговора могла Софка све чути: и ко |
| а сада ознојена прса почела брисати, да би сваки одмах с подсмехом помислио, како се она ето сп |
| м руком око себе просипати и бацати, да би тако пун, сладак и раскошан био нови брачни живот ње |
| к и навлаш, и насилном смрћу умрети, да би тиме и пред њима и пред светом забашурио праву истин |
| било свето.{S} Нису могле замислити, да би он могао, или што би и учинио, да је то нешто ружно |
| е уверена да ће се што више скупити, да би је што боље гледали, подсмехујући се и сажаљевајући |
| {S} Али проливену крв да не почисти, да би се по њој сутра, када гости дођу, видело, како је це |
| водило рачуна: како сви они, сељаци, да би што више радне снаге имали, женили своје синове још |
| егртима навлаш прошла кроз комшилук, да би сви видели ту басму за Софку и завидели јој.</p> <p> |
| увек била ушла одозго кроз комшилук, да би преким путем пре матере дошла и отворила јој капију, |
| а два три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена од навале света, запиткивања и честит |
| у, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласку стрпали који г |
| тога стиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, |
| знајући све то, само одмахну руком, да би ова прекинула.{S} Софка гледајући ту множину јела, п |
| чећи испред ње, служила би је јелом, да би Софка због тога морала ма штогод да једе, јер иначе |
| послу, не би ко од њих био изабран, да би се та непажња примила овамо од њих не са огорченошћу |
| је се имало куда.{S} И зато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију ис |
| ајаће <pb n="109" /> хаљине и друго, да би били готови када их позове, да дођу на свечаност.{S} |
| је весео, него што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S} Зато је више пио и нар |
| она наредила, овако и овако свршио, да би по томе она видела како је он тачно, све онако учини |
| здржљиво би гледала и пратила, тако, да би овај губио, као сагибао свој поглед, главу и са пошт |
| није, све заносније, силније бивало, да би она, долазећи из баште овамо кући, од раздраганости |
| у кујни до зидова ређало, остављало, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум |
| свим врата, мори.{S} Остави их мало, да би могли да гледамо нашу снашкицу...</p> <p>А Миленија, |
| а је у тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледало да је вода, била је утурила лишће |
| ела и набељене, и то много, утрпано, да би се сакриле боре и умор на лицу од ноћашњице.{S} Двор |
| ало је да је то навлаш тако удешено, да би појање, служење службе овамо што свечаније, што јасн |
| уча, вечера, и то слатко, облапорно, да би после вечере једва дочекала, кад ће лећи у меку пост |
| око оног ђубрета.{S} А то све зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, |
| ога је она служила.{S} И то не зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет мора |
| ће сада сам дукат падати.{S} И зато, да би што више као оправдали тај силан новац, што ће од ње |
| м их је он, полазећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако врати, могао приметити, ако би их ко д |
| што стога што је ближе био манастир, да би могао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код Ма |
| сада треба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као светећи се њој, жени, и с |
| рли, љуби, него би напротив, у инат, да би је још више намучио, онако раздражену остављао, те б |
| <p>И Софкин отац, ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао страх, самога наводаџиј |
| које ће она опијена пасти у несвест, да би он њу после мучио, љубио.{S} И то толико, да је само |
| е и стрине, долазе, да ту и спавају, да би могле једнако радити, помажући да се што више намеси |
| у, морају силно да свирају и певају, да би могли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и по |
| да пљескају, старци да се изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче |
| лишћем, изнесе собом свећу у кујну, да би се Софка и мати у помрчини сасвим свукле и легле.{S} |
| ве зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из каквог кута, из мрака, м |
| е“.</p> <p>А Софкини опет, ради њих, да би пред њима показали колико они воле и цене свога ново |
| ебе ради њих.{S} И то само ради њих, да би они, отац и мати, пошто њој иначе сваком удајом пред |
| И то све не ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.{S} А на послетку и треба, пошто ћ |
| ижљиво прибирали, само <pb n="60" /> да би она могла што лепше и више овамо њима, својим газдам |
| та, него за трговину, <pb n="137" /> да би из тих ханова држао Арнауте у шкрипцу, страху.</p> < |
| налазили сву драж свога живота.{S} А да би у томе што више успели, гледали су да се у свима сит |
| тако нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више да се |
| ана, предавала би се сама себи.{S} А да би сасвим избегла страх од самоће и мрака, све више и в |
| својим претцима мисли, јер је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као кријући се о |
| да до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже как |
| јаук и плач Софкин сигурно чути, па да би га као заглушила, она се гласно са свима испред њихн |
| е у кујни обичај са Софком сврши, па да би и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S |
| те је Софка овакву и затекла.{S} Па да би избегла да потанко Софки о свему прича, када је отиш |
| S} Од бескрајне чежње за нечим осећа да би јаукала.{S} И тада већ зна да је настало, ухватило ј |
| остави је, да има мало праменова, те да би они својом сенком као сакрили ону удолицу испод ушиј |
| д светом изгледа како и он свира, те да би после имао и он права на јело и пиће.</p> <p>— Муса, |
| сећајући се чисто крива због тога, и да би се оправдала, почела би око Софке да облеће, улагује |
| .{S} Софка би се брзо освешћавала, и да би од <pb n="142" /> Магде то сакрила, као од стида, ок |
| } Али он, гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, сам јој принесе руку, коју он |
| свега гласа викну тетка Симка.{S} И да би, као што је ред, сада после купања настала што већа |
| тамо са женама да се разговара.{S} И да би се оне још више ослободиле, и сасвим отпао са њега о |
| га, да би она била сасвим слободна и да би се и овде, код њих, осећала као код своје куће.{S} А |
| ек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би га одједном пресекла, сасвим разуверила, као увређен |
| само једно.{S} Истину само.</p> <p>И да би је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, да |
| апије и њиховог дворишта, а у ствари да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужв |
| јечи:</p> <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да би хтео да се смири, заустави, да избегне и спречи то.{ |
| зна да и њега то не интересује, него да би само могао бити поред ње, да је гледа, наслађује се |
| ан, приноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипила. |
| ва доле, са свекром и свекрвом, само да би он могао што одвојенији и мирнији да буде.{S} А опет |
| и слуге, а особито Арса.{S} Он, само да би његова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ |
| ежати, једнако одајући се пићу, само да би се сасвим умртвила.</p> <p>Доцније, како се причало, |
| то Софка остаде сасвим сама, не само да би горе, теже, него чак и боље и лакше, како за њу тако |
| , шта се растурате? — Заустављала их да би, као што је ред, обичај, све заједно стигле <pb n="1 |
| ће да се зида.{S} Онда ни свекрва, када би их тако видела, не би могла да издржи.{S} Макар прис |
| и он остајао на само без ње, онда, када би га она, или услед посла, или услед заморености и зас |
| да, него никада.{S} Па чак и онда, када би је лице можда издало, ипак је Софка била уверена да |
| Чак чуло би се како и сам владика, када би му после певања прилазио руци за благослов, благосиљ |
| ше.{S} Јер још и пре, као девојка, када би она и мати идући на купање ту наишле, одмах би се ос |
| ...{S} Па онда исто тако је знала, када би они мислили да она у велико спава, за оно њихово, ма |
| , као свакада при таквим вечерима, када би била тако сама, затворена, поче осећати неку драж, и |
| а на „прочку,“ уочи великог поста, када би по обичају цела породица морала да дође и иште опрош |
| ила и наслађавала.{S} Колико пута, када би Софка клечећи радила око огњишта — а тад би се њена |
| на вечита <pb n="208" /> узречица, када би је питали за те сељаке: „Море, маните их, сељаци, шт |
| , страсно и топло.</p> <p>Доцније, када би мислио да је Софка већ заспала, долазио би и он горе |
| вним, црним и зарђалим дном, које, када би фењери одозго пали, чисто би пробило трпезу.{S} Испо |
| који се некад за срећне сматрали, када би им примио поздрав, руковао се са њима, а сада: да их |
| Истина, то никада није казао, чак, када би се овај и разболео, старац није хтео да сиђе, да га |
| цу, његово поцупкивање.{S} Па тек, када би тетка отишла, да га лечи!{S} Софка није тачно знала |
| ко хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би јој Софка одобрила:</p> <p>— Па подај, нано.{S} Ја н |
| долазио, то би било којом суботом, када би, место оца, дошао са рабаџијама, да еспап узму.{S} П |
| и то не често.{S} Обично суботом, када би долазиле рабаџије, да на својим тешким, воловским ко |
| уж, Томча.{S} И то је увек бивало, када би он остајао на само без ње, онда, када би га она, или |
| ан а сувише отворен јелек.{S} Јер, када би клекла око огњишта, да налива кафу у шоље, увек би ј |
| су били лични, наочити и силни.{S} Када би остали на само, гледајући се, осећали би како од зад |
| дстављала кућу као право мушко.{S} Када би излазила и одлазила на чивлуке, да надгледа имања, и |
| да, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и после толиких грдња и псовки, чуо како је опет са |
| овима.{S} И сваки час, као свакада када би долазила са тих подушја, услед многе испијене ракије |
| {S} И када се с муком горе попе, и када би посађен на миндерлук, када се осети да је сео, да је |
| није хтела да зна ни где су.{S} И када би која комшика дошла, да потражи на послугу какву ства |
| а то била највећа срећа, а особито када би видео како нека, услед његова све јачег притиска по |
| се како он одговара.</p> <p>А већ када би коју нарочито по имену позвао горе к себи, она би пр |
| их, радом убијаних страсти, чежње, тада би сасвим падали, сасвим се заборављали не могући ништа |
| ог засађеног кукуруза и дувана.{S} Тада би се све брже примицали.{S} Магда горе, код кочијаша, |
| атер <pb n="27" /> к себи звао.{S} Тада би заједно вечеравали, заједно седели горе, у његовој с |
| постала велика у очима свих!{S} И тада би јој и сам њен сопствени бол и јад, украшен овим пожр |
| ма морала да их двори, служи.{S} И тада би слуге брата, већ онесвеслог од страха, кришом износи |
| едела тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, готово као луда, почела да разговара са цвећем.{S} |
| да се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној намештеној соби, видело како први љу |
| асови о њима, „сељацима“.{S} Софки тада би јасно, што никад од Магде није чула какву добру реч |
| ава, пуни језом и страхом, јер јој тада би сасвим јасно да је ова свадба, ова њихова слатка веч |
| > <p>И тада се поче сећати.{S} Тек тада би јој јасно и оно његово запрепашћење, кад је виде, а |
| чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипила.{S} Унезверена, изван себе од страха, хватала |
| ла.</p> <p>После вечере целе ноћи Магда би код ње предремала, тобож да јој је на услузи, а у ст |
| оче расти, Марко остављао код ње, можда би јој било друкчије.{S} Али, чим Томча одрастао мало, |
| враћање кући нити јављање о себи, можда би било сасвим добро.{S} Али се и то свекрово поче као |
| доласком некога или ма чим другим, онда би и матер <pb n="27" /> к себи звао.{S} Тада би заједн |
| ио чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек за собом, кад би они одмакли, чула разгов |
| зблудних очију.{S} И <pb n="13" /> онда би отуда, из чивлука, где су били затворени са свирачим |
| ндецима, али за то пун свежине.{S} Онда би излазила и ишла ка оној равници, подједнако равној з |
| том све могла са себе да збаци.{S} Онда би се уносила уживајући у својој лепоти, осећајући драж |
| и свачим што би нашла око себе, и онда би их опет остављала на миру.{S} Слуга, пошто је био за |
| у црни мрак оде у своје село.{S} И онда би се чуло како Магда, пратећи сина, као сваке године, |
| уздах и глас неке песме.</p> <p>И онда би почела да осећа оно што јој толико пута долазило и ш |
| спред куће, по башти.</p> <p>Софки онда би јасно да се она зато оволико препала, што се сада не |
| 3" /> то.{S} Иди ти и подај! — Тек онда би свекрва одлазила, пела се по таванима, завлачила по |
| а снага јој сва изломљена.</p> <p>Онда би почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче ка |
| већ ојачала његова ребра и плећа, која би се, кад би се сагао, ослободио од утегнутих појасева |
| слаткишима.{S} Једна фурунџиница, која би само за њихову кућу пекла, могла је од њих да се изд |
| сећа његове скоро избријане браде, која би је тада почела по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то |
| м, од најновије и најскупље басме, која би се у вароши почела да носи.{S} Целог дана, веселе и |
| д себе, још мање од својих прсију, која би, да их друга нека има таква, сувише пуна и једра, по |
| као нека шапа..{S} Али није она та која би, када нешто науми, на по пута стала, устукла.{S} Брз |
| тада нису смеле да се појаве.{S} И која би баш морала послом поред њега да прође, пролазила би, |
| о понашање свих њих према њој.{S} Свака би после, изишавши од матере, а као убијена, највише њу |
| на поручити им и наредити.</p> <p>Свака би одлазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где |
| они, него и цео свет.{S} И онда, колика би порасла, колика би постала велика у очима свих!{S} И |
| т.{S} И онда, колика би порасла, колика би постала велика у очима свих!{S} И тада би јој и сам |
| овамо Магди или Софки што нареди, Софка би чула како гост, оставши сам са оцем јој, говори, као |
| ци.{S} И сада, када се тога сети, Софка би почела да осећа онај мирис његових прстију, сувих, н |
| већ велику девојку. <pb n="43" /> Софка би увек, кад год би њу видела, сажаљевајући је гледала, |
| мокрим пешкиром влажила усне.{S} Софка би се брзо освешћавала, и да би од <pb n="142" /> Магде |
| да, грлећи је, долазио са њом.{S} Софка би тада осећала по својим образима његове руке, прсте, |
| пола свучен, савијен и заспао.{S} Софка би се дизала.{S} С муком би распремала постељу.{S} Зати |
| е постеље, у куту, на јастуку.{S} Софка би на том јастуку, пресавијеном за под главу, сутра вид |
| </p> <p>Даље је не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растанку у руку, осетила у шаци дукат. |
| лама са слугама и чивчијама.{S} И Софка би онда примећавала, како би му, чим би знао да га она |
| и зидовима, дакле осигурана, предавала би се сама себи.{S} А да би сасвим избегла страх од сам |
| А?</p> <p>— Ама које доба — ишчуђавала би се она упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још |
| о врат и љубећи га страсно продужавала би. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слат |
| кање Магдино.{S} Она, као увек, спавала би подбочене главе о руку, обучена, чак и са папучама — |
| p>— Здрав је, здрав, дедо! — довикивала би му Тодора око ушију. — Ето пре три дана послао Арнау |
| .{S} Свакога мушкарца, младића, гледала би право у очи.{S} Чак сама улицом, и по комшилуку, кад |
| </p> <p>Равнодушно, с подсмехом гледала би како се разилази свет, особито женске, када почну из |
| ва узрујана и готово полусвесна, дизала би се, излазила, ишла иза куће у двориште, у пусту, нем |
| није радила.{S} Ако би стајала, стајала би на среди капије, са иза себе прекрштеним рукама и ла |
| амоће и мрака, све више и више занимала би се собом.{S} Слободно би се откопчавала, разголићава |
| и опет, чим би га она позвала, а морала би тада подешавати глас да јој буде нежнији, и што стра |
| езверена, изван себе од страха, хватала би Магду за руку и показивала јој на прозор и на небо.< |
| агде то сакрила, као од стида, окретала би се ничке и наређивала јој:</p> <p>— Магдо, покри ме. |
| та почео би да је пали дах.{S} Окретала би главу прозору, и тамо на небу, међ облацима, одмах б |
| јој није било сада тако тешко, оћутала би, начинила би се да спава, али није могла, већ јој се |
| њега такве одговоре и добивала, враћала би се пресамићена у кућу хукћући:</p> <p>— Ох, шта га н |
| Ноћу, после вечере, у постељи, осећала би како се опоравља, гоји.{S} Снага, засићена свачим, у |
| S} Не зна које је већ доба, тек осећала би себе како је сва врела.{S} Из уста почео би да је па |
| а и косу склањајући иза врата, потрчала би одозго к њему.</p> <p>— Ево ме, тато.</p> <p>И љубил |
| танима и накитима.{S} Спроћу њих седела би мати.{S} Она, сигурно окупавши се за овај излет, бил |
| код њих, слушајући и трчећи, преседела би празник и још који дан.{S} Тако исто и остали сељаци |
| .{S} Ноћу би се расвешћавала.{S} Видела би како јој више постеље, у страни, гори једнако свећа |
| ношћу све посматрала.{S} Цео дан видела би се како преседи горе, на прозору, са подбоченим рука |
| због тога, и да би се оправдала, почела би око Софке да облеће, улагује јој се. </p> <pb n="231 |
| дост и срећу, мазећи се око оца, почела би да одриче и да се правда:</p> <p>— Није, ефендијице, |
| их жена, штогод разговара, шали, почела би тобож Софку код њега да пањка:</p> <p>— Добра!{S} Це |
| о појас, није се добро закопчао, почела би га сама дотеривати, и то више из сажалења.</p> <p>Он |
| ?{S} Назепшћеш, разболећеш се. — Почела би је тада Софка на сав глас корети, не могући од <pb n |
| је гутала пљувачку.{S} Покаткад почела би да осећа како јој и поред свег напрезања и упињања, |
| тада сваки час, у сваком тренутку, била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не |
| ом месту, сигурно би подлегла, изгубила би се, али она, гнушајући се, само га одбаци од себе и |
| </p> <p>— Ево ме, тато.</p> <p>И љубила би га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изговарајући с |
| нији, готово клечећи испред ње, служила би је јелом, да би Софка због тога морала ма штогод да |
| офка, заморена тим доласцима, испружила би се по миндерлуку, који је био у исто време и кревет. |
| едрима, чисто пуца.{S} У јутру налазила би се далеко од материне постеље и са загрљеним јастуко |
| а послом поред њега да прође, пролазила би, али избегавајући <pb n="169" /> га, да можда не опа |
| <p>Кола би силазила на ниже.{S} Улазила би у онај пролаз, узан и притешњен засађеним врбама и и |
| о сада тако тешко, оћутала би, начинила би се да спава, али није могла, већ јој се јави:</p> <p |
| видевши шта раде, планула би и ударила би које од њих било папучом, нанулом и свачим што би на |
| њиховог бунара, те одахњујући, говорила би:</p> <p>— Ох, ох, што је слатка ова наша вода!{S} Е, |
| ујући је...{S} Јер, за Бога, — говорила би јој тада мати, сва срећна — откуда она сме допустити |
| рзо би истрчала.{S} Њих, децу, одјурила би, а њега силом увукла натраг у његову собу.{S} Ноћу б |
| сјале а уста срећно играла.</p> <p>Кола би силазила на ниже.{S} Улазила би у онај пролаз, узан |
| и се тргла и, видевши шта раде, планула би и ударила би које од њих било папучом, нанулом и сва |
| ила на чивлуке, да надгледа имања, ишла би на коњу.{S} Слуге, с обе стране држећи руке на сапим |
| та, да су јој бљештала врела прса, ишла би по дворишту.{S} После би се опет враћала натраг у св |
| есе се над Циганина дижући руке, којима би га смождио, само да се овај опет успротиви.</p> <p>О |
| к жена, комшилука, родбине, међу којима би она морала да се показује весела, здрава...</p> </di |
| и би тако исти срећнији дани.{S} Колима би одлазили у Доње Врање на чивлук.{S} Али нико више се |
| то већином из њихових чивлука.{S} Њима би се тада давале, не старе хаљине, већ само тек неколи |
| у комшилук, да га не би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире постељу, па чак дотле је иш |
| , макар сва изгребана, сасвим гола, она би утекла.{S} Али шта ће после, кад је такву виде на ул |
| о да није она Софка, ефенди-Митина, она би већ знала.{S} Сигурно би могла да се отме од њега, и |
| ла да оде у комшилук међ другарице, она би, остављајући посао и бришући руке о кецељу, допраћал |
| рочито по имену позвао горе к себи, она би премирала.{S} Знало се да он никоју, кад по имену зо |
| би се посао више приближавао крају, она би почела да осећа како постаје све клонулија и равноду |
| авобоље, почињу јој бивати тупа.{S} Она би мислила да је то од умора и великог напрезања.{S} Ру |
| ако би месецима могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одмах би почела -о |
| м женскињем.{S} Ту би продужавао, а она би сама морала да их двори, служи.{S} И тада би слуге б |
| м руком држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и обучена као већ велика девојка.{ |
| ављено јело у кујни све искипело, и она би к њима сишла.{S} Али, да се не би приметило, увек би |
| о и она, досељенице из Турске.{S} И она би ишла к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с једно |
| лу у неки страх, трепет.</p> <p>Али она би се једнако вајкала:</p> <p>— А не, не, чедо.{S} Лећи |
| да проговори.{S} И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; |
| и њихни сељани.{S} Свакога од њих Арса би редовно доводио овамо код ње, и они би се после с му |
| рнаутима), него и оно дете.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љути, што она њега пита.</p> < |
| ло.{S} И сем тих материних излазака, та би се зимска повученост реметила још и празницима, и то |
| тетка, мати јој, него и сам ефенди-Мита би тиме изненађен.{S} Јер никако не верујући, дође сам |
| намеси, спреми и удеси.{S} По три пута би се неки колачи месили, који не би испали као што тре |
| онај сеновит израз.</p> <p>Колико пута би Софка стојала и гледала како се руши, плетући и држе |
| дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихових жена поручити им и на |
| јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и село |
| мати или Софка, не примете, јер зна шта би онда било са њом.{S} Силом би је натерали да однесе |
| због тога не смејући, а не знајући шта би друго, од страха, изваљена до свекровог места, уз тр |
| знало да сама она врло добро зна какав би због тога лом и несреће настале.</p> <p>Али једне го |
| {S} При уношењу сваког тог дара, на сав би се глас казивало чији је, од кога:</p> <p>— Ово је о |
| осуте већ белим маљама.{S} Чак напротив би јој мило, кад виде како се свекрва, обучена у ново, |
| ећајући да није у реду, али ипак сваког би дана долазио.{S} Одоздо са капије чуо би се његов пу |
| ој се не би упрљале од пепела.{S} Целог би дана преседела у Софкиној соби, и то у куту, повучен |
| то око свога тела, јер је знала да, кад би почела или да намешта косу, разгрће шалваре, да би с |
| натраг, у хан, село.</p> <p>Софка, кад би се, убијена и изломљена, једва дигла и изишла после |
| ебацивала, у јутру се на њу љутила, кад би видела да опет у постељу није хтела лећи, али она је |
| није могао да се ослободи и да је, кад би са њом био на само, миран, комотан као код своје жен |
| а његова ребра и плећа, која би се, кад би се сагао, ослободио од утегнутих појасева, почела да |
| чита и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио кући, а доле, испред кујне, међу матером и м |
| и што он свакога дана поново тражи, кад би му се које пиће допало.{S} Око ручка он већ постаје |
| , да би слободно могла крочити или, кад би та сада ознојена прса почела брисати, да би сваки од |
| видео, онда би Софка увек за собом, кад би они одмакли, чула разговор.</p> <p>— Која је ова, бр |
| , где је тај јелек био мало исечен, кад би заносила руком, ређајући шоље по послужавнику, јасно |
| и звала, да те питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи |
| у продати, те да се он покаје, јер, кад би знао да они морају он би мању цену дао.{S} Него, ова |
| , бавећи се по годину дана на путу, кад би дошао, прво свраћао тамо, код Ахмета, побратима, и к |
| Он, сигурно осетивши тај њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда, покоре.</p |
| чан.{S} Чак и сам он колико је њих, кад би прошле поред њега, заустављао.{S} И срећан, што га с |
| чере, што више најести и напити.{S} Кад би почела да се приближава слава њихове куће „Свети Ђур |
| дрва и камења, није било много.{S} Кад би сазреле кајсије, јабуке, и од зрелости почеле да пад |
| , влажним, срећним устима.</p> <p>А кад би је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Томча к |
| ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене хтела пустити....</p> <p>— Баш добро.{S} Боље т |
| међ осталим женама, била и Софка, и кад би му она полетела у сусрет, он би онда, грлећи је, дол |
| и на прагу, она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни св |
| {S} Ништа она не би приметила.{S} И кад би се, после, као освестила, осећајући се чисто крива з |
| а касапнице на черек куповано.{S} И кад би све то свршио, уредио, не појављујући се, и не казуј |
| ве слободнији.{S} Колико пута, увек кад би мати отуда сишла, изишла, да овамо Магди или Софки ш |
| а отворену капију, која је као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отиша |
| о говори с њим.{S} Никада, већ само кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је |
| офка клечећи радила око огњишта — а тад би се њена нагнута плећа, испала јој прса и коса забаче |
| олини!....</p> <p>Софки и сада, кад год би се сетила лудог тетина Ристе, месо би неком одурношћ |
| у. <pb n="43" /> Софка би увек, кад год би њу видела, сажаљевајући је гледала, како о свему том |
| , или због нечега другога, тек, кад год би јој мати дошла, увек би се она узнемирила, плашила.{ |
| прође, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, могла се видети како стоји испред |
| г, горе, на горњем спрату.{S} И кад год би Софка са осталом децом хтела из радозналости да оде |
| је, —знало се: да они, од увек, што год би се десило у њихној родбини све брижљиво крију и таје |
| колена изразитије оцртавала.{S} Што год би му наредила, он би учинио, и то радосно, сав срећан |
| оја ће што више да му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за њих је било свето.{S} Нису могле |
| најмањег детета па до најстаријег, све би се изнова кројило.{S} Чак би се преправљало одело и |
| тало.{S} И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, као да није на земљ |
| фовима, собама и доксату.{S} И онда све би то тонући заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и |
| кице!..{S} Татина Софкице!</p> <p>И све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове с |
| , на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео.{S} Понизно, са страхом, не смејући |
| ањем, сигурно био лакши, блажи, и слађе би га подносила... </p> <pb n="119" /> <p>А овако?</p> |
| са запрепашћеним узвиком: „Куку“, које би угушено још јачим прскањем прозора, не само стакла н |
| најмеродавнији оцењивач женскиња, које би бегови доводили за себе.</p> <p>Доцније, када је тре |
| .{S} У вече вечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно, издвојеније и јач |
| влачиле су се ћутећи.{S} Мати пре Софке би готова.{S} И пошто на брзу руку, овлаш прекрстивши с |
| ледао — ни да га погледају, поздрављале би га:</p> <p>— Дође ли, бато?</p> <p>— Дођох! — Кратко |
| ене на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, остављајући тести |
| њих, од куће им, није одвајала.{S} Целе би недеље преседела тамо у селу код својих синова и сна |
| оћ и она, овако усамљена.</p> <p>И целе би ноћи тако, док не би изјутра, савладана и измучена, |
| , и као одбачена од нечега.{S} Долазиле би јој комшике, од њих неке, исто тако као и она, досељ |
| прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докле би тако седела, да се већ једном одоздо, са капије, не |
| он то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче |
| ела прса, ишла би по дворишту.{S} После би се опет враћала натраг у своју собу, опет легала у п |
| ина из ње је произишла.{S} Од увек саме би владике, приликом великих празника, после службе, пр |
| д... ето... тако!</p> <p>Софки по овоме би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао |
| од целог одела, по <pb n="138" /> коме би се могло да суди да је у вароши, само што је носила |
| ах, без речи, не пристаде?{S} И по томе би сваки, нарочито он, отац јој, знао да она пристаје, |
| исто се покаја.{S} Да је само знала, не би она ни покушавала да се противи, а камо ли да га она |
| која, навикнута, одавно би заспала, не би никако могла да заспи, јер би једнако допирало до ње |
| ни свекрва, када би их тако видела, не би могла да издржи.{S} Макар пристављено јело у кујни с |
| е јој тело изгристи, а не само прса, не би се она ни покренула, ни гласа од себе пустила!{S} Је |
| да се приликом доношења хране, жита, не би реметио кућни мир и раскош.{S} А око куће се опет ба |
| ицала — свекрва се, седећи поред ње, не би могла уздржати, а да је руком, а све у страху да је |
| бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, или га чак омрзла, што никако к њ |
| мамска врата, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама почели да скупљају мушки. </p> <pb |
| тако мислио, не би њену матер узео, не би због тога оволико претрпео, оволико се намучио, поту |
| о сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену матер узео, не би због тога оволико претрпео, о |
| о изненадно расположење, та бујност, не би била прекинута случајним доласком некога или ма чим |
| о, и у најмањем каквом општем послу, не би ко од њих био изабран, да би се та непажња примила о |
| у себе, али зато мати пресрећна.{S} Не би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето |
| е њих, на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Ш |
| њихне хуке и ларме ашчика и свекрва не би чуле његову исповест.</p> <p>И ко зна, сигурно би то |
| је мало дете са средине улице, да га не би који коњ или товар прегазио, или да коме одговори на |
| ила је иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а највише |
| зносили и склањали у комшилук, да га не би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире постељу, |
| да, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, разговор |
| капије, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S |
| углу собе.{S} И то све због тога, да не би прљала постељу и гужвала је, те Софка морала понова |
| стерао му се сан; него због тога, да не би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.</p> <p>И |
| икој соби, са Магдом, пошто тада, да не би Софка била сама, морала је и Магда у тој соби да спа |
| ако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздраве и морао на њих одговара |
| ан као код своје жене.{S} И онда, да не би то њено одбијање протумачио он тако: да као она зато |
| вуче, око ње више јастука наређа, да не би из оне друге собе пиркало и ко назебао.{S} А по томе |
| не види, још мање самога мртваца, да не би, ако је можда затруднела, родила дете са каквом беле |
| дарца.{S} Он брзо појури из собе, да не би морао и матер, која га, трчећи зз њим, поче задржава |
| еђује им да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и осталог света дознао, док се удаја |
| себе.{S} Видело се само како се, да не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а |
| ред врата и собом затварали улаз, да не би она кроз врата, приликом изношења мртваца, могла што |
| рао више пута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али није |
| емир, што је знала: да ће морати, да не би остала сасвим заборављена — не ради себе, него ради |
| а га ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да г |
| стајала, не што није хтела, него, да не би свет, особито њихна родбина, осетила то као одвајање |
| не говори, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула, ништа то није помагало.{S} Софка је |
| ачима, које наместе у другу собу, да не би могли гледати шта они раде, по неколико дана допирао |
| ноге много не избацује у страну, да не би Марка наглим кретањем својих сапи у седлу дрмао и др |
| , кога као мора силом да трпи.{S} Да не би он то тако схватио, пристала је напослетку да у чарш |
| 8" /> и донела, ускоро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да је нико |
| ше и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би морала са сваким разговарати, и да јој не би пунили |
| него као кад је човек уморан, па да не би привукао пажњу пролазника он овлаш само куцне, тек д |
| натраг к њој, а највише из страха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, цурукнуо и сило |
| полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта се уч |
| у прича, када је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што треба, за т |
| екао покојни хаџи-Трифун“.{S} И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: лети горе |
| чудо, и у зору кући дошао — он тада не би звао њега, сина, већ њу, матер.</p> <p>— Чу ли за он |
| жване чакшире.</p> <p>И што бар тада не би паметна?{S} Што се не диже и заједно са њим, оцем, и |
| на за све то крива, по неколико дана не би је било код куће.{S} Увек је тобож ишла на гробље, п |
| ине тетке а своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето он |
| ла цела кућа да однесе.{S} Ништа она не би приметила.{S} И кад би се, после, као освестила, осе |
| он не зна пут, не зна степенице, па не би знао куда да се упути.{S} На то сви запљескаше:</p> |
| ши, и да су они сами Бога молили, па не би им тако испало за руком, да се она овако уда, у такв |
| дође, има шта да једе, свекрва ништа не би окусила.{S} Чак ни саму постељу није додиривала, још |
| то, јесен, зима, па се од њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника послао.{S} Доцније чак |
| не капије Софка осети како јој ништа не би необично.{S} Још мање да јој би онако тешко и страшн |
| ица је ухвати.{S} Дању ништа за себе не би знала.{S} Ноћу би се расвешћавала.{S} Видела би како |
| натеже тестију са водом.{S} И, да је не би умрљала, наслања је о лакат руке и њиме издиже и при |
| и ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, силом би вечеравала и одмах се одвај |
| желиш, да купиш себи.</p> <p>Даље је не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растанку у руку, |
| њим било још кога у друштву, који је не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда б |
| ед свима, да се љубе, па ипак никоме не би могла да падне рђава мисао.{S} Прво што је она од ње |
| .{S} А опет бојала се да то одбијање не би Томча погрешно тумачио.{S} Он је био једнако према њ |
| пред себе на што је наилазила, да се не би спотакла, стави је испред Софке.{S} А на првом месту |
| ло, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум силазило.{S} Тако су онда из њих |
| била стала, као скаменила се, да се не би трошила, једино коса, како јој је још у почетку поче |
| коју је, хотећи да је поштеди, да се не би удала за каквог њиховога сељака и била изложена тешк |
| и она би к њима сишла.{S} Али, да се не би приметило, увек би налазила неки <pb n="239" /> поса |
| са кесама као побеже.{S} Али, да се не би приметило да бежи, једнако се око себе загледао, тоб |
| је хтео сасвим ново да начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара, што је од свекра д |
| тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој почне о томе говорити, |
| гледа како двори, све служи, и да се не би уморила, посади је до себе.{S} Софка, седећи до њега |
| .{S} Тако је било и сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла неки стари митан, који јој је |
| кога јој је Магда нашла.{S} И да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не |
| ближаваше доводећи алата.{S} И да се не би овај досетио, Марко том подигнутом руком <pb n="218" |
| се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нити ико могао да помисли да је то ракија, |
| мог крова, прозори са решетком да се не би могло кроз њих из чаршије тамо унутра гледати.{S} Кр |
| међ њих, у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуд |
| о колена склањала шалваре, да јој се не би упрљале од пепела.{S} Целог би дана преседела у Софк |
| пали свећу и осветли собу, да јој се не би снашка, онако у полумраку, улазећи спотакла о што.{S |
| шамијом своју тешку косу, да јој се не би у спавању умрсила и сутра је морала поново да чешља, |
| ако, добро да држи застирач, како се не би ништа видело.</p> <p>Циганка остаде споља држећи чвр |
| хукнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! — И не би улазили у саму кућу, кујну, собу, већ се скупљали ок |
| пута би се неки колачи месили, који не би испали као што треба.{S} О прању, рибању, намештању |
| е се боје, што стрепе, што можда они не би могли, знали и умели свим тим, целом кућом и имањем |
| њој пришао, да се она од обамрлости не би могла макнути, још мање му се одупрети, одбранити од |
| вари највише се била огрнула, да јој не би прашина одозго, где је Софка чистила, падала и прљал |
| /p> <p>Она, задижући шалваре, да јој не би сметале, а и косу склањајући иза врата, потрчала би |
| под јелека да наниже повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима била одапета, размакнута, те ј |
| а чисто кршила.{S} Тако исто, да јој не би прашина падала по коси, била је овлаш завила главу в |
| рала са сваким разговарати, и да јој не би пунили собу, лежала је.{S} Једино што је код ње у со |
| борави и почне да везује опанке, док не би, смејући јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, еј, газ |
| ена.</p> <p>И целе би ноћи тако, док не би изјутра, савладана и измучена, пала, у дубок грознич |
| ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од суше.{S} Ти већ знаш то.{S} Рад |
| и то не њему, него матери, да се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако љут.{S} Али |
| му смели да се повере; пошто само он не би причао и износио свету да је то његово, да је од њих |
| тога штогод не примети и зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, силом |
| а и очију нежних, кадифених, да нико не би помислио да су то кћери њихове, особито по оцу им, к |
| свекрву има.{S} А сад, не само да то не би, него ево Софка сада њу и два пута и то пред свима, |
| миље, голицавост.</p> <p>И да све то не би било, она, тобож послом, поче једнако шврљати по дво |
| аспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Што би се посао више приближавао кр |
| било; али она не била Софка, ако то не би учинила!</p> <p>И онда, престрашена тиме, унезверена |
| м, да се сада открива, и да оно, што не би казао ни самој смрти — њој мора да исповеди и каже, |
| и завежљаја са јелима и питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара са сељ |
| ија и равнодушнија.{S} Јутра јој већ не би бивала онако свежа.{S} Од немирна сна и главобоље, п |
| е, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио би се |
| арим прљавим женским шаловима, да му не би озебле очи, на које је једва гледао, седи прекрштени |
| ад год је хтела, ишла је.{S} Ни ноћу не би стрепила.{S} И због те своје слободе, ниједној својо |
| како неће да седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се окреће оцу |
| е по руци брзо, и, кријући се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и насмејали им |
| крајева уста. .</p> <p>А опет, да их не би свет сасвим заборавио, редовно су се појављивали на |
| ку загушљивост, задах, дим дувански, те би отворила, да проветри.{S} Али кад <pb n="90" /> га н |
| мучена, пала, у дубок грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И нап |
| намучио, онако раздражену остављао, те би она по читаве дане и ноћи морала лежати, једнако ода |
| ео са њоме да се игра.</p> <p>А највише би, мећући је на миндерлук, клечећи испред ње, узео њен |
| стало што треба.</p> <p>А тако заиста и би.{S} Пошто откључаше кујну, упалише свећу, распалише |
| подигне и уреди башта.</p> <p>И тако и би.{S} С пролећа већ је била увелико башта прекопана.{S |
| есечини...</p> <p>И заиста, ускоро то и би.{S} Жене су око ње још лежале и париле се, али девој |
| де право горе, у своју собу.</p> <p>Сви би се тада ослободили, а нарочито мати јој, која једва |
| звоном тепсија, сахана, од мишева, који би поред њих протрчавали, и онда њиховим тамо грицкањем |
| а била као мала сенка.{S} Свакога, који би јој се приближавао, издржљиво би гледала и пратила, |
| слободан, јездио пут села и мрака, који би се почињао хватати.</p> <p>Магда и мати целу ноћ не |
| но, тетка-Стано!</p> <p>Од Цигана, који би јој потражио да штогод пије, свакоме је по пуну окан |
| ру, са подбоченим рукама о образе, који би јој се надмели и још више поруменели, са састављеним |
| еће бити тога, неће се родити тај, који би био раван и достојан <pb n="40" /> ње; достојан и ње |
| Маркови, као „качаци“.{S} Турчин, који би запао међ њих, у њихов атар, село, више се не би вид |
| удно, тешко, одмерено, да од тога Софки би тако мучно.{S} И не знајући ни сама зашто, поче да ј |
| е са свима снајама живео.{S} Тада Софки би јасно оно силно рађање деце, ма да мужеви већи део ж |
| е, и све су истрошили од еспапа.{S} Али би тада, сигурно осећајући колико лаже, и Арса прекидао |
| аустави, да избегне и спречи то.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се окрете к њој, приближи, прстима |
| увери како ништа није било!</p> <p>Али би и то.{S} Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник сељ |
| вечера не задоцни.{S} У вече вечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно, |
| аје само тих ћилимова и намештаја имали би више година да живе.{S} И због овако намештене и иск |
| да њих избави сиротиње и беде.{S} Знали би то, осетили би они, њени, и не само они, него и цео |
| е, јер би му били у близини и заударали би му оном својом неопраношћу и масноћом циганском, зат |
| е вечере од тих.</p> <p>И сутра настали би тако исти срећнији дани.{S} Колима би одлазили у Доњ |
| уста.</p> <p>Кроз неколико дана враћали би се кући.{S} Отац истина као уморен, као повучен у се |
| и остали на само, гледајући се, осећали би како од задовољства и среће затрепере.{S} И увек су |
| и хлада, чак и зиме усред лета, провели би неколико дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, |
| људи, показујући им на корито, говорили би свакоме:</p> <p>— Пиј бре!</p> <p>И пошто овај, дуго |
| иротиње и беде.{S} Знали би то, осетили би они, њени, и не само они, него и цео свет.{S} И онда |
| ини, код кћери, и онда, сви скупа, ишли би по чивлуцима, славама, саборима и по осталој родбини |
| би редовно доводио овамо код ње, и они би се после с муком, гошћени и чашћени, могли од ње да |
| } А на питања о њему, ефенди-Мити, мати би одговарала: како јој је баш пре неки дан послао нова |
| његовог поновног одласка у Турску, мати би јој по неколико дана ишла сломљена и убијена, <pb n= |
| а, па се од њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника послао.{S} Доцније чак и по две и тр |
| дати газду својим засићеним очима, овај би му онда, забацујући узду више главе о ункаш, говорио |
| ишта не би необично.{S} Још мање да јој би онако тешко и страшно, како се бојала.{S} Чак јој се |
| цвокотала и грчила се.{S} А најгоре јој би, када осети како у гласу Маркову, — а он је тамо око |
| т и восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S} Ваљда, што <pb n="183" /> она врева и свирк |
| .{S} Сваки добивени новац од ханова њој би предавао, да она тамо у ковчег метне међ остали.{S} |
| ш мали, тек му је дванаест година, ипак би се свака сматрала за срећну, што у тако богату кућу |
| нала како изгледа и где може бити, ипак би је ова одбијала и упућивала њој, Софки.</p> <p>— Не |
| ?</p> <p>Она, ма да је чула за то, ипак би се чинила невешта.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Како шта? |
| ача извешаних шимширових венаца.{S} Чак би се осећао и мирис оне земље гробљанске, са самога гр |
| ријег, све би се изнова кројило.{S} Чак би се преправљало одело и слугама, нарочито слушкињама, |
| а, тек, кад год би јој мати дошла, увек би се она узнемирила, плашила.{S} А то јој је мати прим |
| ко огњишта, да налива кафу у шоље, увек би јој се из јелека прса отимала, те је морала свакад к |
| испод њених ногу, на голој асури, увек би лежао Томча, муж јој, упола свучен, савијен и заспао |
| их из куће нико није то ни гледао, увек би се чуло како један другог нуткају:</p> <p>— Иди, бре |
| ла.{S} Али, да се не би приметило, увек би налазила неки <pb n="239" /> посао у штали или око о |
| челе овакве мисли да јој досађују, увек би онда почела силом саму себе да гони да и она буде та |
| увајући је, клечећи у каквом куту, увек би се испред ње појављивао, да јој се тиме као стави на |
| , особито с пролећа. <pb n="45" /> Увек би почела да осећа као неки немир, као страх.{S} Да ли |
| од мрака некако радо подносила.{S} Увек би се тада повлачила горе и онда, затворена капијом и з |
| вог густог, сочног лишћа.{S} После, док би мати намештала горе постеље, отац би остајао да пију |
| чало се, и убијао.{S} За све време, док би он путовао по Турској, по трговини, а обично би се ц |
| еницу, али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.{S} Сав ј |
| јелом, пићем, што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, јер од стида, због онол |
| С муком би распремала постељу.{S} Затим би узимала мужа к себи, јер није хтела да тиме, одбијај |
| нало се шта чека тога.{S} И заиста, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родбина стицала: ж |
| и старешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла субота или какав празник, одмах би овамо до њи |
| и мирнији да буде.{S} А опет увек, чим би му се указала прва прилика, гледао је што пре да оде |
| S} Тек се почело примећавати, како, чим би он из певнице спазио да је она у своме столу, одмах |
| ао нож око срца секло.{S} Али опет, чим би га она позвала, а морала би тада подешавати глас да |
| ка би онда примећавала, како би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе |
| аде.</p> <p>Сутра, још у црну зору, чим би се истрезнио, одмах се дизао и одлазио натраг, у хан |
| и носити што лепше хаљине.</p> <p>И чим би почеле овакве мисли да јој досађују, увек би онда по |
| такав могао к њој прићи; једино таквом би се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетк |
| ела да разговара са цвећем.{S} У сваком би цвету налазила по једну своју жељу у сваком цвркуту |
| спао.{S} Софка би се дизала.{S} С муком би распремала постељу.{S} Затим би узимала мужа к себи, |
| само да је не би мати загледала, силом би вечеравала и одмах се одвајала.</p> <p>Ишла је тобож |
| и чека да и даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пије.{S} И то много, све саму ра |
| р зна шта би онда било са њом.{S} Силом би је натерали да однесе и врати у бачву.</p> <p>И што |
| машила, у инат јавно, пред целим светом би се открила, па чак и подала, само да их увери како њ |
| што је од свекра добила.{S} По цео дан би био код куће.{S} Или се шета, или обилази око куће, |
| цртавала.{S} Што год би му наредила, он би учинио, и то радосно, сав срећан због тога, што му о |
| матере нико од посетилаца не остао, он би онда почео са њоме да се игра.</p> <p>А највише би, |
| , и кад би му она полетела у сусрет, он би онда, грлећи је, долазио са њом.{S} Софка би тада ос |
| рифун“.{S} И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: лети горе на доксату, — а зи |
| ши, како он хоће и нађе за добро.{S} Он би то брзо извршивао.{S} Митом, чиме се највише и успев |
| обично би се целог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини једнако помињао и њиме се застра |
| то исто радили са својим снајама, и он би сада, сасвим лако, са својом...{S} А овако, оставили |
| каје, јер, кад би знао да они морају он би мању цену дао.{S} Него, овако, видевши тако окићену |
| /p> <p>И љубила би га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изговарајући се како тобож ишао тако п |
| ио:</p> <p>— Е, сад иди! — И заиста коњ би на једну страну одлазио доле, у шталу, а он горе, из |
| о га се не боје, не страхују, обгрљавао би по коју око стаса и метао јој <pb n="171" /> руку на |
| ебе да не гледам! — И од једа заваљивао би се на јастук.{S} Не толико тада љут и бесан на њега, |
| е.</p> <p>У колима, на прво место седао би он.{S} И као свакада, изваљен на седишту, са једном |
| творене очи.{S} Оном другом руком држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и обучен |
| њући се к њој тако расположен, застајао би са Софком испред кујне и почео да се или са матером |
| рапама, једнако подскакујући, настављао би:</p> <p>— Ох, ох!.. курва Марија!..</p> <p>Тетка, чу |
| таји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да ти да тата.< |
| {S} Увек поред мириса самих јела осећао би се и други мирис у њима, мирис тамјана, покапаног во |
| а зове, што може да је послужи, дотрчао би к њој и радосно пита је:</p> <p>— Шта треба, Софке?< |
| , који би јој се приближавао, издржљиво би гледала и пратила, тако, да би овај губио, као сагиб |
| куће, коње оставили.{S} И чим уђу, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачом или којим друг |
| уги мужеви, кад је већ грли, љуби, него би напротив, у инат, да би је још више намучио, онако р |
| од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, |
| е, у оној великој, широкој соби.{S} Цео би дан тамо само седео, пушио, пио кафу и наређивао.</p |
| о у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подскакује и виче:</p> <p>— Ох, Марија кур |
| ча к њој одлазио.{S} Сагињући се, почео би да јој показује шта се руши и како ће да се зида.{S} |
| , за себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па се тек занесе, почне на сав глас.{S} |
| ебе како је сва врела.{S} Из уста почео би да је пали дах.{S} Окретала би главу прозору, и тамо |
| рва Марија!..</p> <p>Тетка, чувши, брзо би истрчала.{S} Њих, децу, одјурила би, а њега силом ув |
| , ударајући се по глави и врату, заждио би онда чак до капије, да би се исто тако опет отуда вр |
| е за ту њихову „сељачку“ љубав, одлазио би иза куће, одвезивао коњића, уседао на њ и, срећан, с |
| мислио да је Софка већ заспала, долазио би и он горе са још непопијеним вином у стаклету и прод |
| тао.{S} Само на Божић или Ускрс долазио би с њиме.{S} И тако она никада сина да се нагледа, ник |
| нео, чинио чуда, покоре.</p> <p>Долазио би кући заједно са јавним женскињем.{S} Ту би продужава |
| би који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу и, запаливши му свећу и пољубив |
| тавао јој косе и једнако певајући грлио би је и љубио у лице и уста.</p> <p>Кроз неколико дана |
| и раздраганошћу тог свог гласа испунио би целу кућу, чак овамо горе, до Софке.</p> <p>Она, зад |
| о за толику родбину.{S} Истина, говорио би покаткад и здравио се с којим од њих, али више обича |
| е на рукама по соби, грлећи је, говорио би:</p> <p>— Софкице!..{S} Татина Софкице!</p> <p>И све |
| p> <p>Он, узимајући је у наручја, носио би је собом, горе, у ону његову собу.</p> <p>И ако би т |
| да издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — |
| кријући се и од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.{ |
| , већ само кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је она могла да ради што год |
| оправити; или, још горе и опасније, ако би требало каквога крвника, насилника сменити, знало се |
| ад се овако врати, могао приметити, ако би их ко дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да је |
| ца.{S} Она то никад није радила.{S} Ако би стајала, стајала би на среди капије, са иза себе пре |
| кући, у варош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, четири пута.{S} Чак и преобука с |
| и и поздрављали усрдно, радосно.{S} Ако би пролазила улицом, жене су је на капијама стојећи доч |
| неке меке, нежне потезе.{S} Из тога ако би је тек која комшика тргла.{S} Замрсило јој се платно |
| ване остајале и када је осећала, да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамрлост |
| , горе, у ону његову собу.</p> <p>И ако би тада почео да пада мрак, доле код матере нико од пос |
| } Истина, никако сасвим здрава, тек ако би се око ручка појавила и изишла из своје собе.{S} Сва |
| тешке, да друга на њеном месту тек ако би месецима могла да уђе у њ — она би се све више и виш |
| о поред ње јављајући јој се.</p> <p>Ако би са њим било још кога у друштву, који је не би знао, |
| а.{S} И Софка би онда примећавала, како би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни виде |
| — а при том како би се загрцавала, како би јој почеле сузе да навиру од радости! — сасвим све њ |
| курне, једнако је овамо на махове, како би се врата отворила, допирала пара и топлота, и то так |
| м, већ кроз капиџике, баште, куће, како би се са целим комшилуком видела, са сваким здравила, и |
| и да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега |
| једну узенгију поче тако да држи, како би Томча, и не гледајући, одмах у њу могао да метне ног |
| ата за узду и за узенгије придржи, како би се газда што лакше скинуо.</p> <p>Марко, као увек, с |
| зато сам те и звала, да те питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им |
| S} А како му све то тешко пада!{S} Како би он све то оставио, бацио, и запрепашћујући све, као |
| каве и саме шалваре, да би осећала како би једним покретом све могла са себе да збаци.{S} Онда |
| овлаш и како не треба обучена, па како би онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди |
| свега, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем, никако <pb n="7" / |
| знати, ништа видети.{S} И знало се како би тада сваки од њих, не верујући самом себи, кад баш м |
| они са свадбе, и још и други.{S} И како би који дошао, ушао на капију, само би хукнуо:</p> <p>— |
| ражи и бива јој пријатно.{S} Осети како би и она радо јела та њихова јела, особито оне њихне по |
| ље потраје, напослетку — а при том како би се загрцавала, како би јој почеле сузе да навиру од |
| о је свет морао знати за њих, него како би толиким својим причањем она Арнаутину пала у очи, те |
| свакоме је по пуну оканицу, онако како би дохватила, давала са тепсије, по којој их је Арса би |
| него, као да га није ни познавала, тако би га гледала неким разблудним, помућеним погледом, од |
| деним обрвама и врелим јагодицама, тако би јој се сјале а уста срећно играла.</p> <p>Кола би си |
| њихна тамна и страсна удолина.{S} Тако би јој и остраг и испод пазуха, где је тај јелек био ма |
| шне кошуље, свилене мараме.</p> <p>Тако би било цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је |
| сили и имали у својим рукама.{S} Колико би пута Марко, бавећи се по годину дана на путу, кад би |
| а могла да ради што год хоће.{S} Колико би га пута, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, она на |
| ости и од голицања ваздуха.{S} А колико би пута, чисто као какав мушкарац, са толиком страшћу п |
| дају тако лепу.</p> <p>Тако исто колико би пута гледала и оне кћери Ташка самарџије, више њихне |
| њу, намештању и кићењу соба по неколико би се дана договарало.{S} Одело, почев од најмањег дете |
| тај њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда, покоре.</p> <p>Долазио би кући з |
| певање толико постајало заносно, толико би он у свој глас почео да уноси, не, као што доликује |
| раху.</p> <p>Овамо кући, у варош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, четири пута.{ |
| е бави, тобож тргујући с њима.{S} Ретко би отуда овамо прелазио.{S} И што је Софка бивала већа, |
| ="12" /> на две недеље у напред настало би спремање.{S} Видело би се како из целе родбине, а об |
| S} После, у потаји, у поверењу, причало би се, како је к њима једне ноћи била дошла чувена Саве |
| у напред настало би спремање.{S} Видело би се како из целе родбине, а обично сиротније тетке и |
| укла натраг у његову собу.{S} Ноћу било би још горе.{S} Софка, покривена јорганом са осталом де |
| <p>— Дођох! — Кратко, са досадом, чуло би се како он одговара.</p> <p>А већ када би коју нароч |
| ивали потресени и узрујани.{S} Чак чуло би се како и сам владика, када би му после певања прила |
| но знала у чему је било то лечење, само би се онда јасно чуло његово јаукање и врискање:</p> <p |
| ако би који дошао, ушао на капију, само би хукнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! — И не би улазили у |
| о није ни примећавала.{S} Покаткад само би се тргла и, видевши шта раде, планула би и ударила б |
| ога у кућу, ушла у свекрвину собу, тамо би њу затицала, како ова сва преплашена, утучена прежив |
| осталом децом, која, навикнута, одавно би заспала, не би никако могла да заспи, јер би једнако |
| више занимала би се собом.{S} Слободно би се откопчавала, разголићавала прса и рукаве и саме ш |
| /> овамо више није долазила.{S} Једино би дошла на „прочку,“ уочи великог поста, када би по об |
| и лепоту троши и расипа.{S} Јер једино би такав могао к њој прићи; једино таквом би се она дал |
| гову исповест.</p> <p>И ко зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном |
| а је излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући се, морала да осети оволику загушљивост, |
| руга да је била на њеном месту, сигурно би подлегла, изгубила би се, али она, гнушајући се, сам |
| ди-Митина, она би већ знала.{S} Сигурно би могла да се отме од њега, и, макар сва изгребана, са |
| сећа њену снагу, њу око себе.{S} Обично би <pb n="236" /> она овамо по кући и кујни била у посл |
| товао по Турској, по трговини, а обично би се целог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини |
| ћно да икоја буде равна.{S} Да, страшно би то било; али она не била Софка, ако то не би учинила |
| он нећкати — то би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би м |
| д би се сетила лудог тетина Ристе, месо би неком одурношћу заиграло.{S} Сећа се да због тога ка |
| ино што би јој покаткад сам долазио, то би било којом суботом, када би, место оца, дошао са раб |
| еде.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старости, просутости не сме |
| ше, и почеше с њом да се надмећу.{S} То би згодно за Софку, те се неопажена повуче и остави их |
| >— Па снашке, — поче се он нећкати — то би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја |
| и сва она поче да трне.{S} И заиста то би, јер он, надносећи се над њу, поче страшно да дрхти |
| када се она сва к њима окрене.{S} И то би.{S} Она, и тако полуокренута, чим се појави, чу општ |
| а рабаџијама, да еспап узму.{S} Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа.</p> <p>Колико пу |
| да ће настати, када он дође, једино то би, те тишина, мучност и нека нема тешкоћа постаде још |
| уде потпуна патња и мука!</p> <p>И зато би заспалог Томчу, плачући, грлила, љубила.{S} По том, |
| ом, и мушко и женско.{S} И сигурно зато би је онда почињао обузимати немир, што је знала: да ће |
| ака, могла што више гледати.{S} Особито би гледала њу, Софку, како са оним срећним изразом уста |
| дотерује и чисто је глади.{S} А особито би јој око колена склањала шалваре, да јој се не би упр |
| које, када би фењери одозго пали, чисто би пробило трпезу.{S} Испод хладњака лежали су изваљени |
| се одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега сва родбина била потучена и упропашћена од |
| јало и овако се кретало.{S} И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, |
| да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од и |
| слуге.{S} И зато су онда сви момци, што би служили код ње, морали увек бити глувонеми.</p> </di |
| веће стоји тепсија са јелом, пићем, што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, је |
| сопче метли их да седе.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старост |
| о.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Што би се посао више приближавао крају, она би почела да ос |
| родају имања, и обелодањивање свега што би морало да настане.{S} Зато је, одмах по ослобођењу, |
| се насмеје — ипак, ипак, поред тога што би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти ос |
| {S} Јер после тога није имало ништа што би је бунило, од чега би презала.{S} За њу није било ни |
| пространа.</p> <p>И једино доцније што би је покаткад као узнемирило, то је био он сам, њен му |
| је одвајала, да руча и вечера.{S} И што би се посао све више и јаче испод њених руку оцртавао, |
| , која је свима била за углед.{S} И што би толико луда, те пре но што пође горе, к њему, оцу, н |
| p>Много није говорио никада.{S} Али што би рекао, то је било речено.{S} И тада се памтиле и упо |
| огле замислити, да би он могао, или што би и учинио, да је то нешто ружно и неваљало.{S} А стар |
| му се на очиглед противи, не изврши што би јој наредио, али, осећао је он, како је ипак она нек |
| њих било папучом, нанулом и свачим што би нашла око себе, и онда би их опет остављала на миру. |
| то матер не само да не радује, као што би требало у другим приликама, него како је ти изненадн |
| ра.{S} Не устукну.{S} Још мање, као што би друга, да поцрвене, замуца и од стида побеже, остављ |
| мо у кујну, код Софке и Магде, само што би у стању да нареди:</p> <p>— Магдо, одведи Софку код |
| ни гласа од себе пустила!{S} Једино што би тада и она навлаш што више пила ту ракију, осећајући |
| а га много љуби и милује.{S} Једино што би јој покаткад сам долазио, то би било којом суботом, |
| а дана да се врати.{S} И то не зато што би овамо, код куће, Софка била сама и због тога она има |
| оворене.{S} И једино на том чивлуку што би се ко од њихових мушких могао видети, а иначе нигде, |
| > <p>— Шта?</p> <p>— Како шта? — плануо би старац и већ би почео изувати ципеле којима ће је га |
| ј.</p> <p>— Софка, ефенди-Митина! — чуо би се одговор.</p> <p>А у свима тим говорима о њој, уве |
| и дана долазио.{S} Одоздо са капије чуо би се његов пун глас:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> < |
| ни име да му спомене) обећао паре, зар би ја за тебе, пезевенк један, дао моју кћер? — И у том |
| ао непосредно: „ти, Магдо, Тодоро“, јер би то био за њега као неки посао, понижење, већ тако у |
| , дању, Софка већ није жалила себе, јер би гледала како је собом, својом жртвом и оним својим н |
| че још није хтео звати к себи горе, јер би му били у близини и заударали би му оном својом неоп |
| спала, не би никако могла да заспи, јер би једнако допирало до ње одозго, кроз таваницу, његово |
| ора и великог напрезања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага |
| дно са њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то било боље него што оста |
| кад ће већ по кући да размести, а опет би остављала и одуговлачила.{S} Све се као нечем надала |
| <p>— Како шта? — плануо би старац и већ би почео изувати ципеле којима ће је гађати — како <pb |
| двема придржаван, поче се пети.{S} Прву би ногу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешк |
| м столичицама седели, пили ракију, коју би им Магда грејала и са њима пила.{S} И сваки час посл |
| на стојећки служи.{S} Софка на послетку би готова.{S} Уза степенице узнесе и унесе код њих вели |
| ченим, високим потиљком.</p> <p>И Софку би, не знајући ни сама зашто, његово личење на свога оц |
| њем, што јој је муж оставио.{S} И за њу би се онда причало како је, истина кришом, и она тада к |
| а добру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била највећа ср |
| кући заједно са јавним женскињем.{S} Ту би продужавао, а она би сама морала да их двори, служи. |
| опет поврате у кујну код Магде.{S} И ту би, око огњишта, на кратким столичицама седели, пили ра |
| Дању ништа за себе не би знала.{S} Ноћу би се расвешћавала.{S} Видела би како јој више постеље, |
| не ноге и то целе, чак из кукова, одмах би осетила како јој се додирују и спајају својом облино |
| у на прсима и прекрштеним рукама, одмах би се отуда тихо на прстима, гологлав враћао и одлазио |
| ру, и тамо на небу, међ облацима, одмах би тако јасно и истински видела како се оцртава и издиж |
| да, престрашена тиме, унезверена, одмах би почела себе да кори и грди: што она све то да мисли |
| куства или из веровања, враџбина, одмах би јој квасила чело водом и мокрим пешкиром влажила усн |
| И заиста, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родбина стицала: жене, тетке, <pb n="6" /> с |
| и мати идући на купање ту наишле, одмах би се осетио међ њима покрет, јер њих две биле су обуче |
| ој буде нежнији, и што страснији, одмах би видела како се све то са њега губи.{S} Брзо, као уве |
| и дошла субота или какав празник, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто а најв |
| тресу.{S} И Софки онда, на ужас, одмах би упадале у очи његове руке, кратке, маљаве, већ исте |
| е спазио да је она у своме столу, одмах би онда његово певање толико постајало заносно, толико |
| <p>А кад би је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Томча к њој одлазио.{S} Сагињући се, |
| цама, све више осећа, — а од тога одмах би јој зуби зацвокотали — како јој све јасније долази т |
| се све више и више у то уносила и одмах би почела -осећати како јој је друкчије.{S} Мирније спа |
| ице?{S} Знаш ти газду.</p> <p>Али одмах би окренуо да је храбри: како ће га сигурно послати ове |
| <pb n="174" /> <p>И гле, како јој одмах би друкчије, као некако лакше.{S} Песница руке, подбоче |
| ок би мати намештала горе постеље, отац би остајао да пијући лешкари.</p> <p>А често, испрва ти |
| лета, провели би неколико дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опк |
| ин, због тих њихних улагивања око њега, бива све више нежан него што <pb n="8" /> треба, једнак |
| ким јесенима и дугачким а јаким зимама, бива сасвим сам.{S} Само што покаткад мати оде у родбин |
| ти испод себе како јој постеља, кревет, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој ј |
| ими бивало лакше.{S} Да ли, што се тада бива усамљенијим, издвојеним од свега и свачега, јер се |
| како ноћ све јача, тамнија и усамљенија бива, како мати иза ње у велико већ спава.{S} Из оних д |
| то, не вене брзо, све лепша и заноснија бива и од које се при ходу и покрету осећа мирис њен.</ |
| , заједно с њом, креће, иде, и све веће бива.{S} И још када су почели да позивају старце, који |
| поче осећати, како је све чисто дражи и бива јој пријатно.{S} Осети како би и она радо јела та |
| те је чисто као тешећи себе, што и њој бива сада тешко, и гледајући Софку како плаче, сама себ |
| варању врата, чинили су да по соби увек бива хлада.</p> <p>Софка се још није била сасвим обукла |
| више прса разапињу, пуне, како јој тело бива све заобљеније; када се од сваког изненадног додир |
| {S} Али се трже, када виде, како све то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово много н |
| разбој и продужи да она тка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се као умори и онда се диже и одлази |
| ега што је имала хаџијскога, варошкога, бивају све слободнији, срећнији.{S} Не знају шта ће од |
| а модринама, где је јаче било стегнуто, бивају сасвим слободни; да скида антерије, јелеке и пој |
| ледње време почели овамо да долазе и да бивају постављани за меџлисе и за судове.{S} Они га при |
| же.{S} Што више долази и пада мрак, оне бивају све унезвереније.{S} Не могу да дочекају, када ћ |
| нарочито стари стричеви и тетини, увек бивају почашћивани љутим ракијама и добрим пићем и кафо |
| алеко, толико је после Томчиног одласка бивала луда, не знала за себе, да би, онако пијана, ноћ |
| отуда овамо прелазио.{S} И што је Софка бивала већа, он је све ређе долазио; у години дана једа |
| о некад тако годи.</p> <p>И сваког дана бивала је све као здравија, стишанија.{S} Од њених, нар |
| и равнодушнија.{S} Јутра јој већ не би бивала онако свежа.{S} Од немирна сна и главобоље, почи |
| е и разговетно се чује.{S} И што је ноћ бивала јача, они су постајали све слободнији, силнији.{ |
| врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бивала, Софка је одоздо опажала, како су они тамо горе |
| ији, па тако на овим весељима, свадбама бивале од свих мушких највише јурене, миловане и љубљен |
| пајала, сједињавала, и сви они све више бивали разголићени, све су више хаљина од себе одбацива |
| ечега светскога, и страснога, да би сви бивали потресени и узрујани.{S} Чак чуло би се како и с |
| око њих све загушљивије <pb n="186" /> бивало, младожења се све више умарао.{S} Све му се јаче |
| ужна реч изговорила гласно.{S} И што је бивало свађе, несугласице па и смртних случајева, све с |
| кше, слађе, јер после зиме већ јој није бивало тако, особито с пролећа. <pb n="45" /> Увек би п |
| то свечаније, што јасније и потресеније бивало.</p> <p>Софка први пут у животу виде јасно испре |
| је, издвојеније, све заносније, силније бивало, да би она, долазећи из баште овамо кући, од раз |
| ја, смех, кикот и све је бешње, силније бивало.{S} И све то, та толика светлост, са толиким огњ |
| ој непрестано је све лепше и изразитије бивало.{S} Рамена и плећа једнако су јој била једра, пу |
| а самој цркви, света, гужве све је више бивало, све се више око ње стешњавало, црнело.{S} Уз то |
| ве дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало покаткад прекидано отуда из кујне изненадним шум |
| срећном, ипак, некако, увек јој је зими бивало лакше.{S} Да ли, што се тада бива усамљенијим, и |
| он сам, њен муж, Томча.{S} И то је увек бивало, када би он остајао на само без ње, онда, када б |
| е.{S} Приликом суђења, на саветовањима, бивао је он као тумач, као нека веза између њих и народ |
| да ће га заиста заволети не то, што је бивао све изразитији и пунији оне мушке, јаке снаге, не |
| ио, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљен или готово сав уништен.{S} А већ |
| едва се повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнако овамо сасвим усамљ |
| ише гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама је она све више окружавана и потискивана |
| што ће остати онаква, него ће све већа бивати и дизати се а не можда, као што је свет мислио и |
| са свирком, хуком, те јој поче све теже бивати.{S} А поред ове гужве и тишме испред ње, досађив |
| и оне ће све распаљеније, све страсније бивати, као да се са тим својим мужевима, с којима су в |
| а шећер и леблебије.</p> <p>Мрак отпоче бивати сасвим густ; фењери почеше јаче да светле, кућа, |
| Од немирна сна и главобоље, почињу јој бивати тупа.{S} Она би мислила да је то од умора и вели |
| а, која су вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх |
| ине, а они остали случајно незатворени, бије нека студен; из кујне влага од поливене воде и раз |
| је она донела....{S} Доле, у дворишту, бије шедрван, његови млазеви, капље воде према светлост |
| рабрио.{S} Али међутим из баште поче да бије свежина и то тако слатка и бујна.{S} Са гробља јед |
| је говорио.{S} А да и њега као и друге бије, није могао, јер га је и он много волео.{S} Истина |
| е сву једрину рамена јој.{S} Из целе ње бије она чиста бела, женска сређеност, засићеност, а ко |
| постељи.{S} Осећао чисто како јој срце бије, како њена зрела, страсна уста горе, и како њена к |
| а са тим њеним цвиљењем пада на главу и бије га у теме, у мозак.{S} И једва, помоћу лактова и к |
| врат њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије и сече.{S} И не могући више издржати да је гледа к |
| ди, а у прсима срце јој јако и слободно бије...{S} Понова натеже тестиче и опет се не покаја, ј |
| о, да би што више изгледало да је вода, била је утурила лишће.{S} Софка натеже тестиче.{S} Са н |
| е било и сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла неки стари митан, који јој је био тесан, |
| .{S} Једина њива, што остала а вредела, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p> |
| ко тога њиховог, као градића а не села, била у наоколо удаљена неколика арнаутска села.</p> <p> |
| јне, међу матером и међ осталим женама, била и Софка, и кад би му она полетела у сусрет, он би |
| , криву улицу, која је, водом излокана, била навек пуна камења, те се није могло да иде у гомил |
| де топла, и то сасвим топла.{S} Истина, била је сниска, без патоса, са набијеним подом, али јој |
| ве главе, која је, као у сваког детета, била кратко ошишана и скоро опрана, и мирисала на топлу |
| , ваљда и пене која му је била из уста, била сигурна у то: да он сада своју жену мучи, испитује |
| хнула се на њ.</p> <p>И све, цела кућа, била је њена.{S} Па не само то него чак и плодови од др |
| Софка.{S} А сада, кад иде као удавача, била је уверена да ће се што више скупити, да би је што |
| вим његовим поновним одласцима од куће, била онако узрујана, уплашена.{S} Још мање да је сутрад |
| почистила и дотерала кујну и око куће, била се обукла и, чекајући на ручак, који је свекрва та |
| уверити о ономе у што је, сама по себи, била сигурна, јер сви су говорили да је здрав, док је м |
| о, да јој не би прашина падала по коси, била је овлаш завила главу великом зејтинлијом шамијом, |
| сестра, која им је, у осуству његовом, била старешина.{S} А друго што се знало да сама она врл |
| Она, сигурно окупавши се за овај излет, била сва румена и светла.{S} Њене очи, оне њене чувене, |
| , све овамо видети.{S} Око ње, по поду, била су поређана деца, мала, још на сиси, коју матере н |
| S} И тада сваки час, у сваком тренутку, била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али т |
| се не учини необична ни сама капија.{S} Била је то велика, тешка и јака као град.{S} Више је си |
| одора, од свих тих сестара одвајала.{S} Била више мушко него женско.{S} Вижљаста, сува и црнома |
| е слободно да дишу, крећу се и живе.{S} Била је готово срећна због тога, и одмах слатко, тврдо |
| чешља косе и као да га к себи зове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијал |
| умора једва је очи држала отворене.{S} Била је сва врела.{S} А од страха, језе, чисто је као н |
| и плач, грцање, није обраћала пажње.{S} Била се сама занела толиком Софкином лепотом, какву ода |
| офку купати.{S} Њој је то био занат.{S} Била се испрва потурчила, побегавши за Турчином.{S} Доц |
| м и са прекрштеним рукама на појасу.{S} Била је узрујана.{S} И радосна и уплашена.{S} Уста су ј |
| ла да се крије око Софке и трпезе.{S} А била је сва изломљена, изуједана, а опет сва срећна и о |
| се руку, коју она пољуби.</p> <p>— Жива била, кћери! — ослови је.</p> <p>И пођоше сви кући са с |
| а, код својих кућа оставити, већ су сва била овде покупљена и увијена у пелене, да би, тако одв |
| ного отворен и много тесан.{S} Једва га била закопчала, те је после морала једнако да извија пл |
| тким обријаним вратом.{S} Из целог њега била је нека дивљина и силина.</p> <p>Он сада већ није, |
| рђава мисао.{S} Прво што је она од њега била старија, а и што је то била Маркова, „батина“ сест |
| а њу је најгоре било.{S} Још поред тога била је Магда и у сасвим новој, широкој сељачкој фути; |
| , одмах преко баште, где је сада ограда била изваљена, да би се могло у њу комотно ићи, једнако |
| он, његова снага, прса, која су му сада била откривена, заударала су на зној, ханове, непресвла |
| тајати, да је и та њихова кућа већ тада била ту.{S} Цела родбина из ње је произишла.{S} Од увек |
| га дође.{S} Софка је осећала да би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже како је ипа |
| где их није било.{S} Ма да им је магаза била горе, у главној чаршији, и у њој се увелико држала |
| , пошто је, као сваког празника, капија била широм отворена и њена крила подупрта са два велика |
| ушле.{S} И све, као да им је баба Симка била све и сва, отац, мати, њој су се обраћале, тужиле |
| дај ме, снашкице!{S} Не дај ме, слатка била.{S} Не дај ме, јер ови ме наши сву... —и показивал |
| о не зато што би овамо, код куће, Софка била сама и због тога она имала, као остале матере за с |
| би је лице можда издало, ипак је Софка била уверена да је не може никоја надмашити.{S} И, не д |
| ву не наслони на јорган, којим је Софка била покривена и тиме га упрља, повреди, пажљиво био са |
| , са Магдом, пошто тада, да не би Софка била сама, морала је и Магда у тој соби да спава.{S} По |
| авница, кроз магле, већ су се оцртавала била.{S} Из њива и башта допирао мирис труле траве и ко |
| о неке снаге, јачине, док су сва остала била све блеђа, подбухлија.</p> <p>Али то њу није изнен |
| Трајкових.</p> <p>Мати, пошто је и сама била уморна од свега, прекину Магду обраћајући се Софки |
| шипарица а не она Софка, која је свима била за углед.{S} И што би толико луда, те пре но што п |
| ачи, да јој не би горе кошуља на прсима била одапета, размакнута, те јој се видела прса, нарочи |
| .{S} Од прошле ноћи и целога овога дана била је толико уморна, толико засићена и отупела, да је |
| ио, а она једнако овамо сасвим усамљена била, са ужасом поче опажати, како у тим њеним заносима |
| а најмлађа од свих сестара, и кућа њена била је истина некад мало богата, али тада доста оронул |
| а и с тога, што би без њега сва родбина била потучена и упропашћена од Ахметовог браства, закуп |
| ситним и дугим ланцем, чија је средина била утврђена за такође златну куку, коју забоде горе п |
| било најгоре и најтеже, већ је тада она била уверена да никада, никада неће бити тога, неће се |
| вљати, него да то чине стога, да би она била сасвим слободна и да би се и овде, код њих, осећал |
| пићем, што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, јер од стида, због оноликог по |
| иле, поливале водом, да јој се сва коса била слепила по њеном красном витком телу, дотрча <pb n |
| на као већ велика девојка.{S} Цела коса била јој повезана, сви зулувчићи извучени око чела и уш |
| због чега јој је увек око крајева уста била као мала сенка.{S} Свакога, који би јој се приближ |
| м, вратном кожом.{S} Једино што су уста била још увек свежа, влажна.</p> <p>А од толикога грљењ |
| и о њој — Софки.</p> <p>Њихова је кућа била стара.{S} Изгледа, да од када је варош почела пост |
| ред оног њиховог сопчета и цела је кућа била споља окречена, па и она велика соба, особито оне |
| д обријаном али већ збрчканом, јабучица била испречила, и готово га гушила, не гледајући никако |
| > <p>А да је заиста сва та њихова љубав била више ради оца јој него ради ње саме, Софке, она је |
| тала леђа изнутра, цела постава, сва је била стара, масна; па чак негде и без поставе са поиспа |
| би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била највећа срећа, кад дође к њој и каже јој: како је |
| морна, толико засићена и отупела, да је била на све равнодушна.{S} Ништа је није дирало.{S} Ни |
| p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту, сигурно би подлегла, изгубила би с |
| сва њена раскошна лепота изгледа да је била и трајала само до венчања, свадбе, а после одмах у |
| и и скупљајући одело око себе, ма да је била добро обучена, диже се и пође.. </p> <pb n="213" / |
| нова.{S} И што је најглавније, ма да је била уверена како се неће удати, ипак, ипак сви су се т |
| да ће се опет вратити у село, ма да је била сама уверена да је то немогућно.{S} И зато никако |
| Видео њу, Софку, и матер, која ма да је била превалила четрдесету, ипак је још изгледала млада |
| го што су се од ње надали.{S} Као да је била из прве и најбогатије куће, тако је намештала собе |
| {S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика као да је била спремна на то, јер чу се како га утишава:</p> <p>— |
| авала, ипак, ипак, сваке ноћи као да је била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек осећал |
| у ноћ, ваљда чак око пола ноћи, када је била већ лакосана, сећа се доцније, чула је одозго, кро |
| ећи, више моста, усред воде — а вода је била тамна, свежа, опкољена зеленилом, маховином и <pb |
| кри цела прса.{S} И сама Софка, која је била навикла на толики сјај, ипак чисто претрну.{S} Пон |
| нека Гркиња, из грчке фамилије, која је била у самој вароши, одмах испод цркве.{S} Она тој фами |
| кроз собњи снизак прозор у ноћ, која је била прорешетана дрвећем баштенским и околним зидовима |
| а.{S} Сам јој веза о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, да јој злато својом жутином |
| , уђе право к њима у кујну.{S} Софка је била устала и забацивши руке у којима је нешто држала, |
| зрешетане таванице и греде.{S} Штала је била испражњена.{S} Једино алат остао у штали.{S} Али и |
| 01_C22"> <head>XXII</head> <p>А сама је била крива.{S} Знала је да не треба.{S} Али се после и |
| рошима знало се и причало.{S} Чувена је била са своје раскоши и „салтанатлука“.{S} Пошто је ост |
| уседелицом.</p> <p>Но ипак, уверена је била да то не може никада бити.{S} Допуштала је, да ће |
| остота и убијена мирноћа.{S} Обучена је била пола сеоски, пола варошки: у антерији, забрађена, |
| а, не већ она, — њено је прошло, она је била готова и спремна на све, — него шта ће и куда од т |
| свакидашња, за новац женска.{S} Она је била богата, са грдним имањем, што јој је муж оставио.{ |
| офка је једнако устрчавала.{S} И она је била срећна, задовољна.{S} Обучена у то ново одело, угр |
| ="207" /> сасвим у годинама, јер она је била најмлађа међ њима, па зато сада мора највише од му |
| а, досељавала овамо — за све њих она је била њихова „снашка“.{S} Свуда су је дочекивали и поздр |
| исправљајући око ушију.</p> <p>Сутра је била сарана.{S} Тада већ дођоше и њени.{S} Али Софка, у |
| тада једнако бујала и расла.{S} Коса је била црна, мека, тешка, тако да ју је увек осећала, как |
| е, ничега.{S} Маркова кућа за Ахмета је била слађа, пријатнија него његова рођена; као што опет |
| око куће, и чак овамо око штала, где је била стока и са њом сасвим стари, бабе и старци, који н |
| селу код својих синова и снаха, где је била као неки старешина, јер јој муж умро, али, чим би |
| арошке сиротиње, која се одозго, где је била скупоћа, досељавала овамо — за све њих она је била |
| њим мирно и некако учмало.{S} Из ње је била толика простота и убијена мирноћа.{S} Обучена је б |
| } И отуда, из штале, из куће, где се је била сакрила, почне да кија, кашље.{S} И то је изда.{S} |
| мора чак и то да ради.{S} А највише је била љута на њега, свекра, самог Марка.{S} Ако баш они, |
| е ово друго изабрао.{S} Софкина мати је била најмлађа од свих сестара, и кућа њена била је исти |
| А од целе лепоте њена тела, која јој је била стала, као скаменила се, да се не би трошила, једи |
| очница и врата, са кошуљом, која јој је била толико разгрнута, да су јој бљештала врела прса, и |
| спремна и обучена чекала.{S} На њој је била сама свила.{S} Али ни шалваре, ни њена готово гола |
| цније све лакше то подносила.{S} Чак је била и задовољна, што је с тим на чисто.{S} Јер после т |
| о, и одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је била одавна спремила, одавна увила у пешкир. „На, Магдо |
| већ што није хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из других буна |
| шимшира и великих белих ружа, којим је била окићена капија — њој цела кућа, нарочито због тога |
| сање дечје, удишући онај мирис којим је била соба испуњена из њиних, још млечних плућа и уста, |
| , шта ће с њоме бити.{S} Још дететом је била сигурна у какву ће се лепоту развити и како ће та |
| ила.{S} Не да је само стрепила, него је била сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако прос |
| колико, до ког времена плакала; како је била обучена.{S} А нарочито све то за матере оних Софки |
| и горе, на кули, сва срећна, једнако је била на прозорима од собе, које тобож ветри и паје.{S} |
| , у вароши, међ туђим светом, толико је била уплашена и утучена, да се видело како већ ништа ви |
| што Софку највише збуни, зачуди, то је била она, мати.{S} Није, као други пут, при таквим њего |
| њих другарица и вршњакиња.{S} И зато је била обучена у раскошно одело, у тешке, црвене као крв |
| се помири и уживи у кућу.{S} Вечито је била сама, и као одбачена од нечега.{S} Долазиле би јој |
| разиграним ваздухом.{S} Софка, пошто је била одавна спремила собу, почистила и дотерала кујну и |
| ло је некако на измаку лета.{S} Опет је била субота — пазарни дан.{S} Мати са Магдом отишла на |
| дила доле у <pb n="53" /> кујни, већ је била једнако горе, на горњем спрату, распремајући и нам |
| ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утучена и чисто скамењена.</p> <p>Брзо пређе чесму |
| вамо, у кућу, таква и остала.{S} Већ је била стара.{S} Сува, висока, са уским лицем, мирним, го |
| а опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је била сасвим помирена са том продајом куће, а и зарадова |
| /p> <p>И тако и би.{S} С пролећа већ је била увелико башта прекопана.{S} Извађене и набацане уз |
| ко у крви изгубила у земљи.{S} А ноћ је била једнако мрачна, и двориште, калдрма скамењена.{S} |
| ушеном од беса, ваљда и пене која му је била из уста, била сигурна у то: да он сада своју жену |
| читав дирек, није гледао ни како му је била колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни |
| м костима још детињим.{S} Особито му је била сниска, до коже ошишана детиња коса изнад испупчен |
| а отворену капију и пође тетки.{S} Није била ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утуче |
| оћи била дошла чувена Савета, која није била обична, свакидашња, за новац женска.{S} Она је бил |
| е незгодне, што учкур и нова басма није била угужвана и умекшана, те су је гребле око половине. |
| да, у последња времена.{S} Ниједна није била срећна.{S} Ниједна да је полазила за драго.{S} Гот |
| првина.</p> <p>Као што јој заиста није била првина, нарочито сада, у последња времена.{S} Није |
| х испод цркве.{S} Она тој фамилији није била ни кћер, ни сестра, већ нека даља рођака.{S} И ко |
| јсиротија и најудаљенија у родбини није била заборављана, јер је свакој доносио са тих путовања |
| к су долазили, када Софка случајно није била код куће, те их она није могла видети.</p> <p>А св |
| оје.{S} Сада, одозго, из соба, још није била ни сишла овамо.{S} И када Софка, тобож послом, оде |
| ек бива хлада.</p> <p>Софка се још није била сасвим обукла.{S} А и није налазила за потребно, п |
| ка —; него стога, што са собом још није била на чисто: шта ће она чинити, ако заиста свекар, Ма |
| .{S} Да, страшно би то било; али она не била Софка, ако то не би учинила!</p> <p>И онда, престр |
| ца јела.{S} Софка са својим собама горе била је одавна готова.{S} Горе су је чак чекале већ нов |
| ијом, шкортељком, а у ствари највише се била огрнула, да јој не би прашина одозго, где је Софка |
| јој, са тим прозором собним, на који се била наслонила, ипак, због тог материног плача, би лакш |
| .{S} Виде како иза ње свекрва, пошто се била дигла и запрепашћена почела десном руком да се хва |
| не би удала за каквог њиховога сељака и била изложена тешком сељачком и планинском животу, одво |
| иде мужу.{S} За све то Софка је знала и била према томе унапред одавно равнодушна.</p> <p>Али к |
| што му је клемпаво висила више главе и била наслоњена на праг, кроз тај праг, кроз пукотине, к |
| {S} Истина, њој је било једнако тешко и била је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, и |
| ишима.</p> <p>И Софка је грабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} Почеш |
| ва три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена од навале света, запиткивања и честитања |
| о оног ђубрета.{S} А то све зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из |
| ао свакада при таквим вечерима, када би била тако сама, затворена, поче осећати неку драж, и то |
| уком држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и обучена као већ велика девојка.{S} |
| зненадно расположење, та бујност, не би била прекинута случајним доласком некога или ма чим дру |
| а штогод не примети и зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, силом би |
| жала је.{S} Једино што је код ње у соби била мати, а сви остали њени били су испред врата и соб |
| } И теби срећан дан, и жива и срећна ми била!</p> <p>Софка са великим послужавником, покривеним |
| ао да она није ништа, и никада ништа ни била.{S} Него, као да је увек била обична, као нека ств |
| pb n="236" /> она овамо по кући и кујни била у послу, а он тамо по амбаровима, шталама са слуга |
| p> <p>— Па како си ми, Софкице?{S} Јеси била добра? — сагињући се к њој тако расположен, застај |
| шичицу у уста да му меће, дотле му мати била начинила цигару и припаљену утурила међ прсте.{S} |
| ричало би се, како је к њима једне ноћи била дошла чувена Савета, која није била обична, свакид |
| та било осветљено.{S} Сва врата по кући била су затворена и само горе у гостинској соби горела |
| ивало.{S} Рамена и плећа једнако су јој била једра, пуна и развијена; горњи део руку, мишице, б |
| су тако лепе, што тако зачуђавају, увек била по нека на капији, како увек отуда овамо на улицу |
| род узели, говорило се, да је она увек била повезане главе, која ју је од тада једнако болела, |
| } На што, пошто је не сада него од увек била уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — |
| ништа ни била.{S} Него, као да је увек била обична, као нека ствар.{S} И то за кога је удају?{ |
| ва и ногавица.{S} На прсима јој је увек била она низа дуката, поклон од Марка, које јој цела пр |
| а капији, а оно Магда, која је као увек била ушла одозго кроз комшилук, да би преким путем пре |
| хајде, знаш ти, доћи ће он.{S} Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што се није вратио с пута.{S |
| учила, него што је због ње и сама собом била задовољнија.{S} Саму је себе више неговала, више в |
| <p>Али, поред свега што је она са собом била потпуно задовољна, што никоме није имала за шта да |
| лила него ли себе.{S} И она је са собом била одавно измирена.{S} Још у почетку, кад је почела д |
| сељанку, познаницу и од те тобож силом била задржавана на преноћиште и сутра на цео дан.{S} Со |
| к, ограђена комшилуком и кућом, једнако била сама.{S} Немајући шта да ради, а не смејући да се |
| а се и сам кров кућни прозирао, једнако била граја, смех, кикот и све је бешње, силније бивало. |
| се, у толико је овамо код Софке једнако била широм отворена капија, двориште навек почишћено, и |
| а Софком остаде.{S} Али Софка је толико била уморна, да ништа од тога није примећавала.{S} Само |
| не, када се Марко вратио, она је толико била бременита, да није смела да се појави.{S} Марко, к |
| ој је мати, и као да јој је било хладно била се огрнула по леђима кратком колијом, шкортељком, |
| еће, седела је горе у соби и као обично била је раскомоћена.{S} Чак и више него обично, јер јој |
| парушканим дланом.{S} Али је за њега то била највећа срећа, а особито када би видео како нека, |
| нди-Мита, сетити се ње и знати да је то била она, њихна Магда. </p> <pb n="61" /> <p>И заиста, |
| о кући почели да долазе.{S} А све је то била Магда спремила.{S} Одавна знајући за све, послала |
| ега потпомагао, јачао.{S} Сигурно је то била она, мати, јер зна он, да, док није сина родила, о |
| она од њега била старија, а и што је то била Маркова, „батина“ сестра, која им је, у осуству ње |
| осле, као једина женска, која је вечито била код куће, чак и за време највећих пољских радова, |
| леда, не види како је обучена.{S} Макар била у највећем послу а Софка хтела да оде у комшилук м |
| са своје раскошне лепоте.{S} И она опет била нека Гркиња, из грчке фамилије, која је била у сам |
| и младожењу код ње.{S} Али је Софка већ била у толикој ватри, да није ништа за себе знала.{S} Ј |
| чима да тражи матер.{S} Али, она је већ била отишла тамо, у собу, и наслоњена на прозор, тихо ј |
| це, ослобођени тесноће —мада је ето већ била у годинама — ипак некако још свеже и опојно појављ |
| је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била измирена да никада таквога неће бити, онда је доцн |
| итине“.</p> <p>И пошто је још у почетку била уверена да никада неће бити таквог који ће моћи да |
| одрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била при руци, давала обавештења, кад што затреба.</p> |
| и уста било је бора.{S} Само уста су му била не толико широка, колико пуна, месната, са овалном |
| ва јака, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, црнио |
| в црн.{S} Једино у средини горе, где су била стакла кроз која је у амам долазила светлост, виде |
| ла дуго та његова путовања, али ипак су била честа.{S} А највише су падала у она доба годишња, |
| поздрав од свију, узгред каже да је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, сетити с |
| о је, истина кришом, и она тада код њих била и са њима банчила и пила.{S} И затим, како се то ц |
| о пре, када је са матером долазила, још била неиспрошена (онда је све из далека чисто заобилазе |
| у, она и тада не само да је једнако још била лепа, него и раскошнија и заноснија.{S} Само што ј |
| овамо по кући све жене, особито млађе, биле су тако лепо обучене, све у стајаћа али већином та |
| на и развијена; горњи део руку, мишице, биле су облије и једрије, те је заједно са пуним јој пл |
| и желеле, сада се као кају, што су онда биле тако луде, стидљиве и уздржљиве; неке ваљда од бол |
| страну куће о сниској стреји и дирецима биле су обешене и поређане лампе, да би се видело ићи т |
| акође и кујна, подрум и готово све собе биле су осветљене.{S} Комшилук се узбуни, почеше да дол |
| ању саме куће.{S} Од тада су горње собе биле једнако намештене и уређене.{S} Сви сандуци и дола |
| се осетио међ њима покрет, јер њих две биле су обучене у најлепше, најскупоценије одело.{S} И |
| , није се могло опстати.{S} Оне су прве биле свучене, прве готове.{S} Сваку девојку су јуриле, |
| и од кога онда да се крију, зато су све биле слободне, више овлаш обучене, а чисто су уживале у |
| у се од те своје откривености и слободе биле раздрагале.{S} Сваки су час отуда из кујне истрчав |
| ито за ту кулу, толике су приче и бајке биле везиване и говорене.{S} И једино на том чивлуку шт |
| ве, особито девојке, које су тако жудне биле весеља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, |
| го што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S} Зато је више пио и наређивао свирач |
| ка и стрина могла да начује, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико неће чути, још мање се |
| раздрагано, као сећајући се, кад су оне биле тако најмлађе у фамилији, па тако на овим весељима |
| е као живе издизале, — а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном месту тек ако би |
| последњи пут долазе у варош, а које се биле начетиле око ње и увукле са њом, да се, и у онако |
| си још неколико фењера, да би степенице биле боље осветљене; да се после тамо, уза зид доксата, |
| амом себи.</p> <p>Зато су те зиме Софки биле лакше, слађе, јер после зиме већ јој није бивало т |
| Чујем, снашке! — Истрча Мага, а већ јој биле умрљане руке и засукани рукави од судова што их по |
| ознојеним жилама.{S} Све су још једнако биле разузурене, никако да се приберу, охладе.{S} Сваки |
| е, црне, скупоцене, да би се, ма колико биле дугачке, ипак могле све у шаку да скупе.{S} И у бр |
| ио сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвршавале што треба: и оно купање Софкино у |
| душек, док су свуда около по миндерлуку биле асуре.{S} Под је патосан плочама.{S} У средини гор |
| ном бором, испод косе.{S} Испод чела су биле његове увек уморне, увек упола отворене очи.{S} Он |
| иди каква је Софкина родбина.{S} Све су биле у дугачким свиленим антеријама а повезане чајкама |
| о време износила из оних долапа, где су биле савијене спаваће хаљине, покривене белим чаршавом, |
| упутио се, поред чесме, на ниже, где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је би |
| е, када почну из цркве да излазе где су биле не толико ради службе божје, колико да их свет вид |
| да свирају, и то не оне песме, које су биле лично његове, него ове, свакидашње, за које је зна |
| ко су онда из њих могле и жене, које су биле око тих својих пецива, кришом, колико су хтеле, да |
| тне минђуше са великим дукатом, које су биле спојене златним ситним и дугим ланцем, чија је сре |
| о, узимајући од матере пешкир у коме су биле пре, кад су пошле од куће, увијене свеће, босиљак |
| аковане.{S} Чакшире, истина, и њихне су биле широке, чохане које су им остраг у борама тешко па |
| м кандилима и испуњен иконама.{S} То су биле сигурно оне најважније са највећом моћи исцељења и |
| ни плацеви и амбареви.{S} Штале, што су биле испрва одмах до куће, све су се даље иза куће поми |
| као да нису њене, јер, због тога што су биле круте и нове, чиниле јој се шире и као да се она и |
| апе.{S} Бројанице, које су носили, нису биле као остале, чак ни као хаџијске, са крстом, већ си |
| накићености и лепоти.{S} И као да нису биле маторе, неке готово већ старе, већ као да су девој |
| а тешко падале, али ногавице никад нису биле дугачке, још мање широке и испуњене гајтанима, већ |
| силазе, пењу се по степеницама.</p> <p>Биле су спремне.{S} Чак и Магда, и за чудо сасвим као ш |
| стен.{S} Минтан и јелеци му, око врата, били су готово отворени, и он то сигурно никад није ни |
| него сви њени, ма колико да се надали, били уверени да ће она, пошто је већ ефенди-Мита то свр |
| као: где су они, слуге и остали сељаци, били, и како су то смели да допусте, да га не чувају, ч |
| отребе и стајања на једном истом месту, били су готово уплеснивели.{S} Такви исти су били и јас |
| подигао, али се знало да су од вајкада били тако богати.{S} И тек за хаџи-Трифуна, од кога се |
| туцима или седлима.{S} Доле у крај зида били су прекрштених ногу и у ред поређани свирачи, зурл |
| планинама, пашњацима, те њихове свадбе били су једини дани, када су се састајали, виђали једно |
| Марко, сада већ свекар, коме су такође били наместали, неопажен се диже, и сиђе доле.{S} Кришо |
| ућне краве, кућне коње, са којима су се били, нарочито жена му и син, као сродили.{S} А сам он, |
| о њему, газда Марку.{S} Од скора су се били доселили из Турске.{S} Али, као да нису ни живели, |
| ће <pb n="109" /> хаљине и друго, да би били готови када их позове, да дођу на свечаност.{S} И |
| запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, гд |
| дбрадака и грла.{S} Подбратци и вратови били су сасвим откривени.{S} И то тобож због посла, трч |
| ица, вечито узак, сув, тако су исто сви били и са једнако кратким, поткресиваним брковима, који |
| <head>XII</head> <p>У зору, када су сви били полегали, да се одморе, Марко, сада већ свекар, ко |
| е ми поздрави, и сви ми здрави и весели били!</p> <p>— Хвала, нано!{S} Хоћу, нано! — једнако од |
| а.</p> <p>И Софка се сећа да су ти дани били најгори.{S} Јер после сваког његовог поновног одла |
| ње у соби била мати, а сви остали њени били су испред врата и собом затварали улаз, да не би о |
| и виде, како су само <pb n="115" /> они били опшивени новом, скупоценом поставом, док остала ле |
| е не ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.{S} А на послетку и треба, пошто ће ово б |
| сари са гробљанске цркве.{S} Сви су они били ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен свекар, га |
| ве једна другу сустигле.{S} Отац и мати били су још сељаци, али, пошто се обогатише, њихна деца |
| у њих голи, ознојени вратови и подваљци били су обојени разним бојама од шамија и шалова, те су |
| редом истукао и испребијао.{S} Они чак били као и радосни, што су тако видели да им је нови га |
| сувише дугачак и крупан.{S} Такви су им били и коњи, које су појили испред бунара.{S} Здепасти, |
| сви не предосећали него на чисто с тим били: да је она, Софка, последњи изданак од породице, г |
| стеже, да би их могла држати.{S} Срећом били су преко њихних руку пребачени дарови, басме и сви |
| уги, који су, поред богаства, исто тако били школовани и научени као и он сам и који су у после |
| има бране манастир.{S} Јер су на далеко били чувени, нарочито претци Маркови, као „качаци“.{S} |
| , што јаче замандаљена, да би они овамо били одвојенији, скривенији — све то као неки њихов одр |
| ош боље осветле улаз.{S} И заиста су то били они, „пријатељи“ и долазили овамо у походу!{S} Чул |
| питама и разним печењима.{S} Све су то били „дарови“, које отуда, собом, из села, свака кућа п |
| је изгледале. <pb n="206" /> Мушки опет били су све разузданији.{S} Сви одавно без силава, поја |
| , округле софре.{S} И ма да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио да се, по старински |
| це!</p> <p>Али Софки су чело и уста већ били хладни, те се она брзо и немо са матером пољуби и |
| није хтео звати к себи горе, јер би му били у близини и заударали би му оном својом неопраношћ |
| ено у чоханим чакширама.{S} Прсти су му били дебели, кратки и са набраном али чистом белом кожо |
| м шарама и старим златом.{S} И ма да су били већ почађавели, али, услед свога нихања, покрета п |
| ни ичега скривеног.</p> <p>А обојица су били лични, наочити и силни.{S} Када би остали на само, |
| 3" /> онда би отуда, из чивлука, где су били затворени са свирачима, које наместе у другу собу, |
| иленија код ње, тако и они тамо, сви су били у грубим и новим колијама, чије су им уздигнуте кр |
| аства, закупио неколико ханова, који су били по граници, који су више служила за шверц, крађе и |
| су готово уплеснивели.{S} Такви исти су били и јастуци, чупавци, дугачки, али са грудвама.{S} Т |
| гане.{S} Истина <pb n="71" /> душеци су били скупоцени, тешки, од саме вуне, али стари, и поред |
| мена, а највише због жалости у којој су били, остадоше потпуно усамљени, одвојени од света и ко |
| вољства и среће затрепере.{S} И увек су били заједно, по трговини, по саборима, чак и по манаст |
| њен живог и то онај живот тамо, док су били у Турској, на селу, јер овај после у вароши није з |
| том узели и лепо је удомили, једнако су били на чивлуцима.{S} Тамо се хранили од чивчија, да би |
| свиленом поставом, тешки, топли, јер су били од чистог памука, али и танки, проређени.</p> <p>М |
| тска села, нашао село и кућу, у коју су били одвели Јусуфчића.{S} Не зна се како се попео на кр |
| — тај њен деда и баба тада никако нису били код куће.{S} Остављајући момку Тонету магазу горе |
| је срећан.</p> <p>И што Софку раздрага, било је то, што он, пре но што њу, као што је био ред, |
| сваки њен покрет, сваки део њеног тела, било ноге, било колено, кукове, који ће јој се у игри п |
| , по слушкињама, заједно са преобукама, било однесено.{S} А Софка кад пође, онда се само понеше |
| окрет, сваки део њеног тела, било ноге, било колено, кукове, који ће јој се у игри појављивати |
| а, како је обучен, где седи, с ким иде, било му је забрањено да се распитује.{S} И заиста, тај |
| еће за гробље, а сада, када се враћале, било колача и других понуда.</p> <p>— Ето! — одговори ј |
| и, насред собе, чекајући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну га свла |
| ле, пред вече, кад се поче дан клонити, било је време да се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше |
| d> <p>Овамо, код Софке, сутра, цео дан, било је тако добро.{S} И Софка зато доцније целог живот |
| их чува код себе, из страха да било он, било мати, како су сплетени, не забораве их где и изгуб |
| ун“ да шаље.{S} За сваки народни посао, било за какву нову школу и цркву, или за какав манастир |
| но што га загрејавало, чиме се поносио, било је то, што га због те његове учености а и отменост |
| ом вршењу дужности према његовом гробу, било је у исто време и ослобођавање од самога њега, пок |
| а устајале, још од синоћ усуте воде.{S} Било је загушљиво.{S} Завесе и прозори никако не отвара |
| у, дар од свекра, ишла је у средини.{S} Било јој је пријатно.{S} Знала је да све у њу гледају.{ |
| тако се слагало са Софкиним гласом.{S} Било је у њему неко саучешће, утеха, али и храброст и р |
| p> <p>Једном у мало не учини лудост.{S} Било је некако на измаку лета.{S} Опет је била субота — |
| — Устреми се он на њу.{S} И у том „ти!“ било је све презирање, бол, јад, увреда.{S} Узалуд свек |
| , псовком, кркљањем, које је за свакога било неразумљиво, али за Софку овамо, у собици, која бе |
| овамо код ње, Софке...{S} А да је тога било, <pb n="215" /> тога наваљивања, мучења, да му она |
| ћи је да их чува код себе, из страха да било он, било мати, како су сплетени, не забораве их гд |
| Софка, не примете, јер зна шта би онда било са њом.{S} Силом би је натерали да однесе и врати |
| скидао са себе нешто, што му је, истина било тако драго, мило, али које је њему ипак некако стр |
| па, јер је од високих ограђених прозора било мало светлости.{S} Једино што је било још светлост |
| собе, чекајући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити.</p> |
| отпутују.</p> <p>А да је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем материном држању и намеш |
| било још свеже, и тек око очију и уста било је бора.{S} Само уста су му била не толико широка, |
| на сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех наступио — отера га, најури.{S} Јер |
| наредио, тако је и било.{S} Није ништа било осветљено.{S} Сва врата по кући била су затворена |
| иске капиџике.</p> <p>У кући је већ све било узрујано, измешано, и врило од света.{S} У кујни ј |
| p> <p>Али у том одоздо дете, које га је било довело, поче да виче: како је време да га води нат |
| то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово много неугодно, а камо ли што мора сада, — и |
| епсију са пшеницом и ужурбано, ма да је било све чисто, опет неколико пута махну метлом испред |
| > <p>— Пријатељи иду!</p> <p>И ма да је било осветљено, ипак су сви носили свеће и јурили капиј |
| а је са чесме тешко падала.{S} Свуда је било мирно и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни ла |
| о?</p> <p>И уђоше унутра.{S} А свима је било мучно и тешко.{S} Мати, као укочена, ишла је за њи |
| љама и осећајима.</p> <p>А оно — шта је било?{S} Сасвим друго.{S} Сада никако није могла да се |
| подсећао и био жив сведок онога шта је било...</p> <p>И онда све горе и горе ствари.{S} Толико |
| соби да спава.{S} После, ко зна шта је било.{S} Она није могла знати, није слутила, те да онда |
| и, по обичају свом, причати јој шта је било тамо, на гробљу: која је какву питу умесила, и шта |
| гом и после онако да заудара.{S} Све је било почишћено.{S} Велика капија са сводом, кровом свој |
| стоке, а из саме куће ништа.{S} Све је било мртво. <pb n="219" /></p> <p>А Софка, да би сад, к |
| виљења <pb n="216" /> изгледа да све је било свршено и пропало: цео живот, детињство, отац, мат |
| тишме.{S} Као сваки крај вароши све је било пространо, разбацано.{S} Из средине саме чаршије ј |
| Сваки час су силазиле у подрум, где је било пиће, и око бунара већ је увек по која хладила лиц |
| јали сами.{S} И што је најгоре, није је било страх, што не зна шта ће бити, — знала је шта је ч |
| ка зарадовавши се пође.{S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови |
| .</p> <p>Доле, испред куће, двориште је било давно поливено и почишћено.{S} Од капије до куће б |
| , онда да вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, могла се видети како стоји испред ње <p |
| све то крива, по неколико дана не би је било код куће.{S} Увек је тобож ишла на гробље, па је, |
| не, седела јој је мати, и као да јој је било хладно била се огрнула по леђима кратком колијом, |
| то њу није изненађивало.{S} Све јој је било тако јасно.{S} Све се, исто као некада, и сада пон |
| ред свега тога, најгоре, најтеже јој је било: како она да то не осети, ако не у почетку, а оно |
| .{S} Чак и више него обично, јер јој је било тада, више него икада, обузело оно „њено“.{S} Али |
| утишати и заборавити.{S} Истина, њој је било једнако тешко и била је уверена да теже, горе не м |
| рејана плоча пекла ју је.{S} Али њој је било хладно.{S} У прстима стиснутих руку, у грлу, осећа |
| ремајући и намештајући собе.{S} Тако је било и сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла не |
| у том „за тебе“, „пезевенк“, толико је било страшног презирања и одгуривања ногом од себе нече |
| ађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа |
| одбрану, безбедност.{S} Јер довољно је било рећи: „Ово је газда-Марков стриц, деда или род“, п |
| то је највише једило старца, сигурно је било кога, који је на то сина против њега потпомагао, ј |
| својом лепотом моћи да надкрили, то је било немогућно.. </p> <pb n="46" /> <p>Не сада, него ни |
| орио никада.{S} Али што би рекао, то је било речено.{S} И тада се памтиле и употребљавале његов |
| е, да одговарају на јектенија.{S} То је било њихно, њихне куће и фамилије као право, одличје.</ |
| зидовима веша и распоређује.{S} А то је било добро. <pb n="92" /> Прво, кад се пође, да се може |
| ице, као сада у те Миленије.{S} И то је било толико наивно, ропско и срећно, пуно благодарности |
| нашао га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што највише матер умири, то је, шт |
| овамо код ње, чак и деца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то трчкарање сваки час и загледање у |
| ека остане, а ти се врати.</p> <p>То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, с |
| на слутила да, поред свега овога што је било, мора ипак још нешто црње и горе догодити се, прет |
| ема ни месец дана од свега овога што је било.</p> <p>У почетку, после саране Маркове, цела јесе |
| а било мало светлости.{S} Једино што је било још светлости, то је долазила од оног великог купа |
| ењиној кући.{S} Дакле прође и то што је било најгоре, најтеже за њу, то излагање пред светом у |
| сте, већ пређе и двадесету, и, пошто је било познато да се сваки не сме усудити њу да заиште, ч |
| чаршији, јер се све то видело, пошто је било испод њихне куће.</p> <p>Равнодушно, с подсмехом г |
| да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака.{S} И када и саму кујну за собом затвори, ос |
| маља, које су му вириле.{S} Лице му је било још свеже, и тек око очију и уста било је бора.{S} |
| чи!{S} Софка није тачно знала у чему је било то лечење, само би се онда јасно чуло његово јаука |
| ко не дође.{S} После ручка такође их је било.{S} Дошла цела родбина, сви, ни један није изостао |
| к њихов главни момак.{S} Још мање их је било на чивлуцима и виноградима.{S} Једино што су одлаз |
| њени уза зид, клече.{S} А највише их је било иза куће, до самих прозора велике собе, јер ту су |
| ви и на сваком весељу, игри, увек их је било.{S} Чак нису изостајале ни са сабора по оближњим с |
| S} Што год би урадио, учинио, за њих је било свето.{S} Нису могле замислити, да би он могао, ил |
| наслаганих „камара“ дрва и камења, није било много.{S} Кад би сазреле кајсије, јабуке, и од зре |
| т да их види, ипак није се гушило, није било тишме.{S} Као сваки крај вароши све је било простр |
| бити исто овако.</p> <p>И само да није било још и оно свекрово, оно оне ноћи, а, после тога, о |
| ом.{S} Сунца, светлости ни од куда није било.{S} Једино из олтара, изнад часне трпезе био је ве |
| до самих Софкиних ногу, више ништа није било.{S} Између њега и тамо те собе, куће, жениног цвиљ |
| матер и родбину, увери како ништа није било!</p> <p>Али би и то.{S} Једнога дана, пред мрак, д |
| сети неки његов други глас, у коме није било: ни „кћери“, ни „чедо“, већ само: <hi>Софке</hi>.{ |
| гореле свеће.{S} Као да никада ње није било, као да је она умрла, одавно је саранили и већ заб |
| какве паре! —И то Томчино одбијање није било одбијање, одрицање да му неће дати, него детињско |
| </p> <p>Али зато ипак на њих Софки није било криво.{S} Знала је да им је то једино, када буду с |
| ди“, господин.{S} Лепшега у вароши није било.{S} Лепше турски, грчки и арапски говорио него сво |
| це, нисмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако сам |
| ико спава.{S} И Софка, само да јој није било сада тако тешко, оћутала би, начинила би се да спа |
| .{S} Само да је знала!{S} Али и то није било истина.{S} На што <pb n="118" /> сада себе правдат |
| а се жени, пошто <pb n="23" /> већ није било у вароши, као пре, онако богатих девојака из првих |
| а је види.</p> <p>У јутру њега већ није било.{S} Ко зна у које доба ноћи, у зору, отишао опет н |
| нило, од чега би презала.{S} За њу није било ни од каквог мушкарца опасности и зато је могла да |
| другог.{S} Од тада за њих двојицу није било вере, ничега.{S} Маркова кућа за Ахмета је била сл |
| неким „њиховим животом.“ Нигде их није било.{S} Ма да им је магаза била горе, у главној чаршиј |
| својој.{S} И то држање младожењине руке било је за њу најтеже.{S} Осећала је како његови укочен |
| и од њега, — па већ тада, када је дакле било најгоре и најтеже, већ је тада она била уверена да |
| у живот, док све остале дане, целе зиме било је сасвим мирно.{S} Човек је сасвим био осамљен, с |
| шке, неко на коњу, колима, како је коме било згодно.{S} И целе су ноћи долазили и притицали гот |
| ом, па чак тамо до цркве, са обе стране било пуно света.{S} Све се капије црнеле, испуњене жена |
| а је лампа и то уврнута, да би што мање било светлости и падало у очи.</p> <p>Када почеше пред |
| ти.</p> <p>А све је то материно упињање било узалудно.{S} Исто тако, као што је за то материно |
| неће остати ништа.{S} А што је најгоре било за Софкина оца, још ће поред свега морати да иде п |
| а јој кошуља око врата за њу је најгоре било.{S} Још поред тога била је Магда и у сасвим новој, |
| страно.</p> <p>Али што је за њу најгоре било, то је, што је она с године у годину, увек с проле |
| лу, преко очију, а уста јој и цело лице било готово унакажено, толико искривљено од ужаса.{S} И |
| це и пун врат са модринама, где је јаче било стегнуто, бивају сасвим слободни; да скида антериј |
| во скоро дозидано сопче.{S} То је сопче било мало, сниско, готово загушљиво; под непатосан, гол |
| и сутра на цео дан.{S} Софку је ње више било жао него себе.{S} Узалуд јој је Софка од свакога ј |
| весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више да се спусти, да сас |
| н.</p> <p>Као што је наредио, тако је и било.{S} Није ништа било осветљено.{S} Сва врата по кућ |
| , она однеговала.{S} А у ствари то је и било.{S} Јер она га је готово и научила како да се носи |
| да се што дуже живи.{S} Зато их увек и било по околним бањама, где су се опорављали од неуредн |
| увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћилим с |
| ујни до зидова ређало, остављало, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум сил |
| ћање кући нити јављање о себи, можда би било сасвим добро.{S} Али се и то свекрово поче као заб |
| није било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и село и |
| е, голицавост.</p> <p>И да све то не би било, она, тобож послом, поче једнако шврљати по двориш |
| то сам те и звала, да те питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не |
| кошуље, свилене мараме.</p> <p>Тако би било цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је чов |
| нећкати — то би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене |
| што би јој покаткад сам долазио, то би било којом суботом, када би, место оца, дошао са рабаџи |
| ну, кобну вест.</p> <p>И отуда је Софки било разумљиво оно онако чудновато, тронуто понашање св |
| з сељачке...{S} И када је тако у ствари било, зашто да се сада, кад ево то дође, толико џапала, |
| ранили и већ заборавили, тако је у кући било сада мирно, и осветљено.</p> <p>Магда испаде из ку |
| ти, Марко остављао код ње, можда би јој било друкчије.{S} Али, чим Томча одрастао мало, прешао |
| ажало се да је силом, јер је све на њој било тако широко и згужвано, — од ње толико уплаши и ун |
| ама, нарочито слушкињама, којих је увек било по неколико и то већином из њихових чивлука.{S} Њи |
| јављајући јој се.</p> <p>Ако би са њим било још кога у друштву, који је не би знао, или био чу |
| , у које време, али исто, исто је овако било, постајало и овако се кретало.{S} И онда, што би б |
| дође слава, Ускрс, Божић, исто је онако било намештано и спремано, и она, мати јој, у најлепшем |
| ац и да то нико не дозна — а све остало било је споредно.</p> <p>Али после ослобођења дошли су |
| а излази на границу.</p> <p>Њихово село било тамо у Турској, одмах иза манастира Светог Оца.{S} |
| шке, — поче се он нећкати — то би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја нешто ви |
| то, ништа више.{S} Али зато је онда то било тако силно; тако јако пиштала, секла зурла, био бу |
| а, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстрашније, она има само да се покор |
| ет, ни очи, ни поглед свој.{S} А све то било је она, Софка, и то она, некадања Софка, а не ова, |
| и керпичи!{S} Ђубре!{S} Аха! — И све то било је тако страшно али и са таком насладом, као да се |
| одина узети и толико замршени, да је то било горе него и сама продаја.{S} Али о продаји, особит |
| сповест.</p> <p>И ко зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, |
| икоја буде равна.{S} Да, страшно би то било; али она не била Софка, ако то не би учинила!</p> |
| S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то било боље него што остаде.{S} Јер, тек што отац оде, от |
| е имала заједничког.{S} Све је за њу то било тако туђе и страно.</p> <p>Али што је за њу најгор |
| на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Шарени Х |
| смео да уђе.{S} А изнад Софке на прагу било је намештено корито са водом, које, по обичају Соф |
| фком радити шта хоће.{S} А и за саму њу било је лакше, што она, после сваког његовог одласка, г |
| pb n="173" /> <p>Мора да јој је у гласу било нешто толико тужно, када се Магда чисто пренерази |
| ом увукла натраг у његову собу.{S} Ноћу било би још горе.{S} Софка, покривена јорганом са остал |
| де, планула би и ударила би које од њих било папучом, нанулом и свачим што би нашла око себе, и |
| слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада б |
| овде, као увек на крају вароши, све још било тамно.{S} Једино се дуготрајни лавежи паса и певањ |
| , које су се овде свршавале, све је још било у немом мраку.{S} Само њему, госту, чинило се да — |
| xml:id="SRP19101_C5"> <head>V</head> <p>Било је то пред Ускрс.{S} Софка, као увек уочи тих вели |
| стим кожастим стаблом, а до саме капије бињекташ који је био истина пропао у земљу, али му се ј |
| не зарфове.{S} Доле, до капије, утврдио бињиш од мрамора, са кога је узјахивао на своје чувене |
| силно; тако јако пиштала, секла зурла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта |
| <p>Од свега, што собом унесе, кад уђе, био је само јак мирис од бурмута, устајалости и прашљив |
| и, у неким хановима на друму.{S} Дакле, био је тако близу, а не, као што су оне мислиле, врло д |
| ајала испред куће.{S} Око ње, као увек, био је Томча и нешто јој говорио.{S} Одједном горе, на |
| час испијала кафу, а око ње, као увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо с |
| и са чијим је оцем, Тодориним свекром, био нераздвојни друг још из детињства.</p> <p>— Па шта |
| p>И заиста, када се Софкин отац вратио, био је први „ефенди“, господин.{S} Лепшега у вароши ниј |
| мена са широким, отвореним рукавима.{S} Био је исто онако у чохано одело обучен.{S} Истина редо |
| , тако тихо и свеже одмарати у њему.{S} Био је усамљен, иза поља, са кулом у дубини зеленила, а |
| и за то хаџи-Трифун.{S} И он је некада био млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, |
| престајала и сав живот, који је до тада био ограђен и спречаван и угушиван мећавама и хладноћом |
| давала са тепсије, по којој их је Арса био наређао.{S} А међутим, ма да је знала да то треба, |
| има“ остављао, нешто стога што је ближе био манастир, да би могао чешће ићи и тамо учити, а нај |
| S} Једино из олтара, изнад часне трпезе био је велики округао отвор и кроз њега је силно у сноп |
| за овај празник.</p> <p>Тоне, ма да је био уверен да је све обратно, ипак се чинио невешт.{S} |
| ћ једном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), сасвим отпочети весеље?{S} Од када су већ све |
| ршији, трговини, продаји, не само да је био далеко од њих, него су се и они сами све више труди |
| ари начин живота.{S} Као и пре, када је био нежењен, морало се њему исто тако горе, одвојено, н |
| чај, тако је и он доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвр |
| за софром да једе и пије.{S} А свима је био неугодан, сви су га нерадо гледали, не што је са њи |
| p>Он сада већ није, као први пут кад је био, збуњен, саплетен, него слободан.{S} То се видело п |
| о него свој матерњи језик.{S} За све је био туђин и стран, нарочито за толику родбину.{S} Истин |
| коло по сводовима, по „курнама“, где је био потпун мрак, <pb n="151" /> горела су кандила и мрк |
| рком.{S} Виде како он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они сандуци, не рукама ил |
| де је у чело, на најлепше место, где је био прострт душек, док су свуда около по миндерлуку бил |
| м.{S} И тамо, спроћу ње, у куту, где је био потпун мрак, чисто се скљока.{S} Софка претрну, јер |
| и винограде губили.</p> <p>И у томе је био једини живот тих њихових мушких, јер цео остали жив |
| мчин страшан глас, — а још страшнији је био, јер се на њу овамо, у соби, односио, а тобож је ма |
| њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је био као још нов, тек досељен, још не као варошки, више |
| ћери њихове, особито по оцу им, који је био буцмаст и једнако тамна, дебела, препланула, сељачк |
| ћи се и пипајући својим штапом, који је био масан, ишао је и једнако као будећи се говорио:</p> |
| испружила би се по миндерлуку, који је био у исто време и кревет.{S} Магда у синији, готово кл |
| о за мужа, кога није ни знала и који је био још дете.{S} И то она, она!{S} Зато Софка, приближу |
| блом, а до саме капије бињекташ који је био истина пропао у земљу, али му се још блештало његов |
| нарочито за њега да се кува, толики је био пробирач.{S} Једино што га загрејавало, чиме се пон |
| ху.{S} Истина није знао за себе, али је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, гд |
| ко је опет од њих био развијен, тај је био и сувише, сувише дугачак и крупан.{S} Такви су им б |
| је обукла неки стари митан, који јој је био тесан, те су јој се прса чисто кршила.{S} Тако исто |
| лека је имала много посла.{S} Он јој је био много отворен и много тесан.{S} Једва га била закоп |
| би било од ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и село и варош.{S} Он је ишао по вароши, по ча |
| p>А у свима тим говорима о њој, увек је био само као страх, дивљење и поштовање, а никад друго, |
| а јој, после смрти Маркове, са којим је био спојен сав њен живог и то онај живот тамо, док су б |
| опирао је бат корака.{S} У опште дан је био чист, топао, и пун животворне, балсамске свежине, к |
| оденичарима са воденица у Собини, он је био све и сва.{S} Чак је неке, причало се, и убијао.{S} |
| ле оца, предузео старешинство.{S} Он је био и писмен.{S} Отац га као ожењеног (а оженио га, по |
| оји се одмах више моста видео.{S} Он је био округао, са старим каменовима а при дну, около, сав |
| не би Томча погрешно тумачио.{S} Он је био једнако према њој осетљив, брз, уплашен.{S} Сваки ч |
| /p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је био према њој пажљив.{S} Већ беше мало узрастао.{S} Нау |
| азилазити те њихове.{S} Тако исто он је био најбољи и најмеродавнији оцењивач женскиња, које би |
| као да нас је хтео да превари, тако је био мек.{S} Ником рђаву реч, ни „потамо се“.{S} И када |
| {S} Није могао да се пробуди, толико је био клонуо и дубоко спавао.{S} Сама га је распасала, св |
| то би је покаткад као узнемирило, то је био он сам, њен муж, Томча.{S} И то је увек бивало, кад |
| е то, што он, пре но што њу, као што је био ред, отпустише од себе, да после међ собом сврше пр |
| т остављала на миру.{S} Слуга, пошто је био затворио капију, донесе нарамак дрва и седе и он до |
| а учини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ је био први мрак.{S} Уза страну куће о сниској стреји и ди |
| обито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био тако сув, стран; у њему ни топлине, треперења, тако |
| и ће то тата теби....</p> <p>Глас му је био такав, да Софка осети како јој кроз грло, чак на дн |
| знање како су му, поред свега што их је био напустио, ипак они једини на свету мили и драги.{S} |
| с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није био баш толико стар.{S} Али он, гост, као да то примети |
| исови буду у љубави, јер нико онда није био у стању да на њих удари, и лично су се њих двојица |
| пошто никог није гледала, нико њој није био раван и достојан ње, на послетку и право је да тако |
| нство и вођство браства.{S} И нико није био пажен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ |
| а и у тој магази никад нико од њих није био, већ увек њихов главни момак.{S} Још мање их је бил |
| у беле чакшире.{S} И, ма да се још није био ни приближио к њој, отпоче:</p> <p>— Ете, поздравио |
| ви звали.{S} За све Маркове браственике био је он као неко вуче, неко дивље младунче, које они |
| ош мање сина, наследника, — он је дакле био последње дете, „истришче“, — када је овај одрастао, |
| <pb n="245" /> ипак не осећао свој, не био слободан, није могао да дише, глас није имао свој, |
| е као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, морала целе ноћи отвор |
| ђи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепотицом из Скопља, из неке упола грч |
| А оно ето, сада је опет он, какав је и био, још је он, онај стари, велики ефенди-Мита...</p> < |
| година неподигнут ајлук.{S} Али он је и био све и сва, особито код Софкина оца.{S} Никада га ов |
| а њима седао, него што их је подсећао и био жив сведок онога шта је било...</p> <p>И онда све г |
| је целу собу не само испуњавао, него и био велики за њу.{S} Морао се око крајева да подавија.{ |
| у.{S} Као да је он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди |
| о покојни хаџи-Трифун“.{S} И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: лети горе на |
| бити тога, неће се родити тај, који би био раван и достојан <pb n="40" /> ње; достојан и њене |
| о је од свекра добила.{S} По цео дан би био код куће.{S} Или се шета, или обилази око куће, по |
| обру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била највећа срећа |
| а, провели би неколико дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опкоље |
| се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преп |
| кога у друштву, који је не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек |
| равио да је весео, него што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S} Зато је више п |
| о је полудео.{S} После болести, у којој био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове д |
| ер умири, то је, што се и сам тај сељак био изненадио, кад га је, прелазећи у Турску, нашао одм |
| остраг и испод пазуха, где је тај јелек био мало исечен, кад би заносила руком, ређајући шоље п |
| се ишло више шетње ради.{S} Тај чивлук био је на пушкомет далеко и човек се могао, нарочито ле |
| ут што се тамо заплака.</p> <p>Цео амам био је закупљен.{S} Мати и друге јој тетке и старе жене |
| ило је сасвим мирно.{S} Човек је сасвим био осамљен, сасвим ограђен кућом и зидовима, и могао с |
| и момак, који је још под дедом Софкиним био доведен са села.{S} Он се после толико извежбао у р |
| о да се ослободи и да је, кад би са њом био на само, миран, комотан као код своје жене.{S} И он |
| фка га поче у себи извињавати.{S} Пијан био и, можда, свекрва и ашчика нису умеле како треба да |
| се од углачености, али ипак сам минтан био је од свиле, скупоцен.{S} А он сам много се промени |
| цати, да би тако пун, сладак и раскошан био нови брачни живот њенога детета.</p> <p>Свирачи зас |
| за себе живео, радио, — ипак, док је он био жив, они су се под том његовом суровошћу и строгошћ |
| својим свекром, његовим оцем, док је он био мали, дечко.{S} И Софка је осећала да од тога њеног |
| рену капију, која је као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, мор |
| ивена и тиме га упрља, повреди, пажљиво био савио крај и одгурнуо од себе.</p> <p>Кроз прозор в |
| триц, деда или род“, па да сваки, ма ко био, комшије, цело село, чак и друга села, буду према њ |
| а уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен, него други, обичан, и да ће од |
| вори.{S} И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; с тога с |
| јад, украшен овим пожртвовањем, сигурно био лакши, блажи, и слађе би га подносила... </p> <pb n |
| која ће тамо Софку купати.{S} Њој је то био занат.{S} Била се испрва потурчила, побегавши за Ту |
| готово сасвим у мраку.{S} Сигурно је то био купац куће.{S} И пошто исплатише свирача, грнетара, |
| а и привезаше за шамдуд, (Сигурно је то био коњ онога купца на коме ће он после вечере од њих о |
| осредно: „ти, Магдо, Тодоро“, јер би то био за њега као неки посао, понижење, већ тако у опште |
| и све.{S} То му сада треба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као светећи с |
| нако седи код куће, пошто је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепоти |
| како се памтило, и лети и зими, огрнут био ћурком, са силавом, пиштољима и јатаганима и у тешк |
| офкину свадбу.{S} На капији улаз је већ био закрчен.{S} Већ и туђи момци из целе вароши почели |
| га свлачити.</p> <p>Међутим дан је већ био почео.{S} По дворишту у велико се калдрма, кроз про |
| гу кујне зацрне он, Томча.{S} Он је већ био, ваљда од многог јела и пића, пре времена угојен, с |
| подбулим очима.{S} Али то је код ње већ био онај утишан, унутрашњи, сталожен и млак плач, који |
| који му се родио доцкан, када је он већ био остарео, када се већ нико није ни надао да ће имати |
| главе тестију свеже воде, чији је грлић био запушен зеленим лишћем, изнесе собом свећу у кујну, |
| о је сад терање Магдино у село за Софку био већ један доказ, како је заиста отац кућу продао.{S |
| елу, јер овај после у вароши није за њу био живот, остављена сада од њега овде, у вароши, међ т |
| ем каквом општем послу, не би ко од њих био изабран, да би се та непажња примила овамо од њих н |
| ом мали, кратки.{S} А ко је опет од њих био развијен, тај је био и сувише, сувише дугачак и кру |
| није сматрао као слуга, јер је код њих био и одрастао.</p> <p>А Стана, како први пут дошла ова |
| гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац био одозго видео како се к њему пење, или што Магда, сп |
| <p>То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро почишћена, горе од чађи ц |
| мати долазила.{S} Али, да ли што је још био почетак, Софка још осећала онај траг мртвачев, или |
| ана морало се слати јело и пиће.</p> <p>Био је строг и прек.{S} Трепет не само за кућу него и з |
| бом мешали, као сједињавали.{S} Није се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} Ни муж |
| а над црквом, над каквим општим добром, биран је и по један члан из њихове куће, и то не толико |
| хове испред куће и по моткама пребачене бисаге, узде, узенгије, а доле онај велики огањ, око ко |
| а брзо алату пребаци преко седла гуњу и бисаге.{S} Проведе га и окрену улазу, од седла једну уз |
| чен, као прикљештен, држи у једној руци бисаге а у другој велику и тешку постављену гуњу.{S} Не |
| у се код које ће Софка, још онако мала, бити у гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћ |
| .{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, бити лакше, пошто је нико неће знати ко је и шта је.</p |
| е они, што ће почети сад први долазити, бити већином сељаци, некадашње њихове чивчије. <pb n="7 |
| рена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен, него други, обичан, и да ће од свак |
| њих нису никада смела, као код осталих, бити јако запржавана, масна, прељута, већ увек блага, с |
| ненамирисан.{S} И онда њена ће заслуга бити, ако он устраје овако, како је почео, сасвим се ра |
| к, уверена је била да то не може никада бити.{S} Допуштала је, да ће можда сада, тога пролећа, |
| обу.</p> <p>Софка је знала како ће сада бити мило оцу, што је кућа тако намештена.{S} Нарочито |
| а свима свадбама, весељима, тако и сада бити такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не |
| онај велики куп жара, испод миндерлука бити хладноћа од влажних плоча, тамо на улазу стајати т |
| , да се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па да је купа, трља.{S} И та близина баба- |
| а ће, као увек, на том ћошку око дућана бити скупљених момака, нежењених, и другог света.{S} На |
| ла је каква ће запиткивања, задиркивања бити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заист |
| е да ће најмаснија и најдрскија пецкања бити од њених тобож интимних некадањих другарица и вршњ |
| ратима, јер за Јусуфчића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, а да |
| у напред спремало и знало шта све мора бити, само да је на дан славе све онако, као што треба, |
| што треба, јер се знало да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепа |
| наодмара, пошто се знало да ће и сутра бити исто овако.</p> <p>И само да није било још и оно с |
| аха, при помисли да од свега неће ништа бити; да Софка, каква је, сигурно неће пристати, испуст |
| о, стрепио да од свега можда неће ништа бити, ипак за срећан случај спремио особит дар.{S} Најп |
| бзирући се око себе, да ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ не чује, тихо, гробно поче:</p> |
| "160" /> странац, туђ човек, већ ће све бити њихни, из родбине, и, немајући од кога онда да се |
| амо.{S} Само је Магди казала да ће овде бити.</p> <p>И заиста, као да се дуго одмарала и спавал |
| свекрва, знала како изгледа и где може бити, ипак би је ова одбијала и упућивала њој, Софки.</ |
| ст његове куће и његова браства не може бити без њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета |
| ети.{S} Томча наводаџију дочека не може бити боље.{S} Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и с |
| и била је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, ипак, ко зна, можда...</p> <p>У кући са |
| њега шта друго, добро какво, и не може бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме, Софке, н |
| кве трговине и његове зараде то не може бити.{S} А опет, знајући да је он готов на свашта, и да |
| једино још „ефенди-Митина“ кћи што може бити тако лепа, а ниједна друга.</p> <p>И не превари се |
| ато су после, не стрепећи да ће то коме бити досадно, једнако захтевали од Цигана да им свирају |
| је исто знала и за себе, шта ће с њоме бити.{S} Још дететом је била сигурна у какву ће се лепо |
| певање.{S} И то, као увек, све ће песме бити о љубави, чежњи, месечини...</p> <p>И заиста, уско |
| но знала и мислила само на то: каква ће бити, кад пође, прекорачи праг и појави се пред сватови |
| годи, — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкину љубав понова |
| , није је било страх, што не зна шта ће бити, — знала је шта је чека —; него стога, што са собо |
| Софке, знаш већ шта је.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, |
| а себи облик његова тела, и бол који ће бити од додира његових руку, уста и главе на њеним недр |
| је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, када сасвим постане човек), чим је по |
| ојачке!{S} А ко зна тек доцније како ће бити, када он сасвим порасте, ојача, постане човек, и к |
| ?</p> <p>Чак Софка поче осећати како ће бити то и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, б |
| угима, а не са својим мужевима, тако ће бити луде.{S} Триста ће чуда од беса и страсти чинити.{ |
| ку била измирена да никада таквога неће бити, онда је доцније све лакше то подносила.{S} Чак је |
| она била уверена да никада, никада неће бити тога, неће се родити тај, који би био раван и дост |
| ?!{S} Јер, када је знала да никада неће бити жена свога избраника, онога о коме целог живота сн |
| ш у почетку била уверена да никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се о |
| о.{S} Он никада више у њеним очима неће бити онај њен велики татица, ефенди-Митица, и зато ника |
| ећна а и уплашена да „снашка“ њоме неће бити задовољна, јер можда је она неће знати добро услуж |
| ише волела, јер је знала да код ње неће бити она обична, свакидашња лепота, када се постане дев |
| вина, на које се навикао, ништа му неће бити.{S} И тако свака.{S} Свака ће гледати себе, да што |
| још мање ући у његову, сељачку кућу, и бити његова снаја.{S} И он, ни сада још никако не веруј |
| гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то толико, као да је она кака |
| Зато је Софка, знајући да ће у тој соби бити најмирнија, јер због те деце, неће смети као по др |
| , што ће морати сутра пошто ће јој мати бити неиспавана, она да порани и спреми и почисти кућу. |
| ће лећи, све ће побити, а она ће морати бити његова...{S} Али је брзо освести и скамени шум исп |
| сада бити такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима, тако ће бити |
| када ће је који запросити, када ће јој бити венчање, када ће имати мужа; када ће и она, као и |
| онда њој због тога све једно ко ће јој бити муж, стар или млад; ружан или леп; из боље куће ил |
| ате другарице, имати своју кућу и у њој бити домаћица, са мужем ићи по родбини, по славама, веч |
| стало.{S} Зна он да ће јој од сада увек бити на терету, пошто га она собом, жртвујући себе, сво |
| мци, што би служили код ње, морали увек бити глувонеми.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| и одржава у животу, и зато ће јој увек бити тешко на души, када га види.{S} И зато ће је он ст |
| је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер ето поч |
| зна, да он сада може пред целим светом бити онај стари, велики ефенди-Мита; али пред њом, свој |
| о од имања, које парче њиве, који дућан бити снајин, и од које ће кирије, закупнине, новац бити |
| то не интересује, него да би само могао бити поред ње, да је гледа, наслађује се њоме, он јој т |
| просила, унапред је знала да ће све ово бити: цела њена свадба, и оне прошевине, и китке, и дар |
| {S} А на послетку и треба, пошто ће ово бити његово прво и последње весеље са њима.{S} Па онда |
| месеци проводити, те ће тиме она овамо бити ослобођена њега, кога као мора силом да трпи.{S} Д |
| добар, виђен и чувен.{S} Све ће то њено бити, као што је ово сада њено; јер је он већ леп, чист |
| аиђу.{S} Знала је да ће их сада сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, као девојка, када би она |
| а чисто, да ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога |
| бог света, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, прекорног, што га је дотле |
| узајмљивања, залагање имања, морала су бити испод руке, у највећој тајности.{S} Као увек, све |
| , и од које ће кирије, закупнине, новац бити њен, за њену личну употребу и својину.{S} И зато п |
| унука, која ће се можда звати и Софком, биће сигурно онако лепа, бујна, као што она беше, а ова |
| и лепршања обешених пешкира по зидовима биће све свежије и лепше. </p> <pb n="97" /> <p>Доле, у |
| и заљубе једно у друго.{S} И целе ноћи биће све горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да буде ш |
| о намештене и искићене куће и сам купац биће горд, што не купује од њих због сиротиње, већ онак |
| ар да није обећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} |
| ву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долазила и удавала се.</p> <p>— Не, кћер |
| ко запржавана, масна, прељута, већ увек блага, слатка, и пржена само на маслу; никако свињском |
| њихов слуга, Арса.{S} Софка смејући се, благо га предусрете.</p> <p>— Знам, знам, Арсо. — И у т |
| то као навлаш све око онога: како није благо ни сребро ни злато, и како као да је она тобож им |
| приметивши је, а погађајући све, почне благо, весело тобож да је кори:</p> <p>— А јело, нано?{ |
| на њу, Софку, још мање да јој буде бар благодарна, што ето њој, због њене удаје и свадбе, има |
| ке паде на кревет и, поред свега, осети благодарност према тетки, што, кад оде, Софка чу како ј |
| вали, него што од ње добивали, као знак благодарности, што им је земља, коју су пре као чивчије |
| ло толико наивно, ропско и срећно, пуно благодарности, што се даје и њему да живи.{S} Од њеног |
| к њима кући понова врати, а оно, место благодарности, гле шта!...</p> <p>Софка ипак промуца:</ |
| антију и раскомоћавајући се, поче да их благосиља и Бог зна каквим именима им тепа.</p> <p>Али |
| осле певања прилазио руци за благослов, благосиљајући га, говори:</p> <p>— Аферим, синко!{S} Аф |
| ада би му после певања прилазио руци за благослов, благосиљајући га, говори:</p> <p>— Аферим, с |
| их не зову, што без њихових здравица и благослова не могу они да отпочну ту њихову слатку, вел |
| Тоне, праштајући се од ње и као тражећи благослова и извињавајући се, што сад мора да их остави |
| ново пољуби у руку.</p> <p>— Нека си ми благословена!</p> <p>И Софка виде како он, као опијен о |
| ом готовом, запаљеном га нудила, он сав блажен, срећан, разгрнувши мантију и раскомоћавајући се |
| н овим пожртвовањем, сигурно био лакши, блажи, и слађе би га подносила... </p> <pb n="119" /> < |
| је старац — и он сам, син му, такав је, блед, сув и танак; више женско но мушко.{S} И зато он н |
| их, го, само у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подскакује и виче:</p> <p>— Ох |
| ожићем о појасу.{S} Сува, бледих очију, бледа, кошчата, и са маљама на лицу од старости.{S} Сва |
| са обешеним ножићем о појасу.{S} Сува, бледих очију, бледа, кошчата, и са маљама на лицу од ст |
| ра да изиграва, очево лице изгледало је бледо, подбуло.{S} И уводећи госта у капију, поче му по |
| аге, јачине, док су сва остала била све блеђа, подбухлија.</p> <p>Али то њу није изненађивало.{ |
| цела варош да се потреса од цвилења, и блејања јагањаца, да и он оде и, за свој новац, купи на |
| .{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укроћивање отргнутих коња с пазара, и |
| целива, али се трже уплашено и поче да блене.</p> <p>— Кажи, драгичка!</p> <p>— Па... драгичка |
| ио истина пропао у земљу, али му се још блештало његово мраморно теме.{S} Све то њега још више |
| ах да је задржи, дигне.{S} И што год је ближе кући доводио, Софка је осећала како је све узбуђе |
| побратима“ остављао, нешто стога што је ближе био манастир, да би могао чешће ићи и тамо учити, |
| ним прстима, и то леву, јер му она беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, али не као свакада за |
| о и овако се кретало.{S} И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, као |
| нчали.{S} И после, као зато што се тако близак род узели, говорило се, да је она увек била пове |
| ти готова, па да је купа, трља.{S} И та близина баба-Симкина дође јој још теже.{S} А знала је д |
| тео звати к себи горе, јер би му били у близини и заударали би му оном својом неопраношћу и мас |
| ело је грабио и промицао.</p> <p>Већ је близу зора.{S} Мрак се губио.{S} Около, иза равница, кр |
| тлуца мала лампица, што је на столичици близу врата.{S} Гори она тихо, млако, ширећи од себе за |
| ановима на друму.{S} Дакле, био је тако близу, а не, као што су оне мислиле, врло далеко, ко зн |
| прса бректала; кроз рукаве танке кошуље бљештала су јој обла рамена и једре, вреле мишице.</p> |
| јој је била толико разгрнута, да су јој бљештала врела прса, ишла би по дворишту.{S} После би с |
| а, чија је светлост особито ноћу толико бљештала, да се и сам кров кућни прозирао, једнако била |
| зано, раскошно тело, изнојено, окупано, бљештало је и преливало се у лепоти и пуноћи.</p> <p>Ба |
| етлост, са толиким огњевима, праскањем, бљештањем поче да је плаши.{S} Као да под ногама не осе |
| упаљени на капији, почеше да дрхте и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово све собе биле с |
| по сапима шину.{S} Шикну крв.{S} Алат, бљештећи се у мраку, пропињући се и разривајући калдрму |
| м у страну и увијеном у свилену шамију, бљешти јој и показује сву једрину рамена јој.{S} Из цел |
| асењује и, као неки жив огањ, да гори и бљешти.</p> <p>Затим једнако брекћући од среће, никако |
| што се испод тога вела видело како јој бљешти грло, врат и подбрадак са устима. </p> <pb n="17 |
| еве око себе, те се рана отворила и крв бљунула, и он издахнуо.{S} И сад мене послаше да дођем |
| ко се та дубина испуњава неким отужним, бљутавим задахом, тако да, од тога, почела да се грози |
| ти је послала тетка Стоја и молила ме, Бог зна како, да те поздравим: да узмеш и окусиш од те |
| дговарала је:</p> <p>— Хвала, хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка!</p> <p>Софка, огр |
| у чело удара, или Софки, својој, ако да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи му уз |
| ни, као и остали свет, нису сматрали за бог зна шта.{S} То је обична ствар.{S} Зато је, сасвим |
| у кафе и дувана — звала сам те — а није Бог зна шта.{S} Знаш ти оне наше бачве?</p> <p>— Како д |
| е би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта се учинило, можда читава кућа запалила.</p> |
| комоћавајући се, поче да их благосиља и Бог зна каквим именима им тепа.</p> <p>Али у том одоздо |
| од ње да очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да ради.{S} Она је и онако брљива, п |
| > <p>— Не знам, не знам, тато, не знам, Бога ми, ја ни за какве паре! —И то Томчино одбијање ни |
| вилена провидна одела.{S} Јер сутра, за Бога, треба да се покажу сватовима новога пријатеља, да |
| тајући је и дотерујући је...{S} Јер, за Бога, — говорила би јој тада мати, сва срећна — откуда |
| у, обучена, чак и са папучама — јер, за бога, сутра, чим зора, она мора да порани, прва она да |
| , спремајући вечеру, мало бољу, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно се разговарати, да |
| плачући, грлила и љубила мужа и молила Бога да бар једнако ово овако траје: овако ноћ и она, о |
| то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, па не би им тако испало за руком, да се он |
| тајући пред матером нити јој називајући Бога, оде право у кујну.</p> <p>— А дође ли? — трже се |
| ед тога познанства а највише због свога богаства, не само заптије, кајмакаме, него и саме паше |
| богаству, већ ови други, који су, поред богаства, исто тако били школовани и научени као и он с |
| гао.{S} Њене сестре одавна то некадашње богаство прежалиле и поудавале се за ситне трговце, бак |
| оно друго: оно силно, нагомилано сирово богаство по подрумима, шталама и набијеним амбарима.{S} |
| кућу.{S} Навукао отуда са села све оно богаство, истина сирово али велико: грдне дењкове ћилим |
| на неколика арнаутска села.</p> <p>А то богаство њиховог села и њихове куће умножио је највише |
| елости да, после свога хаџилука, све то богаство, које до тада лежало скривено и нагомилано по |
| то не они стари бегови, бегови само по богаству, већ ови други, који су, поред богаства, исто |
| тај Софкин просилац, тај Марко, толико богат, да се готово не зна шта све има.{S} Истина, од с |
| идашња, за новац женска.{S} Она је била богата, са грдним имањем, што јој је муж оставио.{S} И |
| , и кућа њена била је истина некад мало богата, али тада доста оронула.{S} Живели су од кирије |
| њиховом гошћењу, чашћењу, и као такве, богате и добре, памти их и сећа их се.{S} А поред тога |
| на саборима и свечаностима.{S} Слали су богате прилоге за зидање школа и цркава.{S} И зато увек |
| авно удала, већ јој домаћин почео да се богати и она улазила у ред имућних жена, газдарица.{S} |
| , него после ручка, када као сав остали богати свет иде, који, пошто одлази <pb n="44" /> своји |
| али се знало да су од вајкада били тако богати.{S} И тек за хаџи-Трифуна, од кога се они почели |
| опет од кукова до пазуха сви у кожним, богатим, изрецканим и окићеним силавима, са јатаганима, |
| већ није било у вароши, као пре, онако богатих девојака из првих кућа, него је остајало: или д |
| зато, када дође, пошто прегледа кујну, богато обдари ашчику, Цигане, а највише баба-Симку, пов |
| је ред и као што доликује кући, толико богатој, отишао, поред Солуна, чак у Цариград, да што в |
| се свака сматрала за срећну, што у тако богату кућу иде.{S} Дакле, ни он је не узима за себе, н |
| пристанеш, пре но што се ти сама решиш; Богом да ти није просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, |
| 124" /> пре свега нешто да те молим.{S} Богом да ти није просто, ако пристанеш, пре но што се т |
| чу само свршетак: „Господе Боже и света Богородице, молим ти се“ брзо леже и покри се јорганом, |
| , продаја куће...{S} А сада, ето, хвала Богу, испуни се!{S} Али још како се тек обрадова, кад М |
| ће да нам иде!{S} Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и то.{S} А сада, Магдо, капију широм от |
| ико у њега, младожењу гледале и пиљиле, бодро мотрећи, како га Софка држи за руку, како се мучи |
| роз њене шалваре, јелеке од свиле чисто боду круте, длакасте хаљине њихне.{S} Жене, сасвим осло |
| жећи из собе хуктати:</p> <p>— Боже!{S} Боже!</p> <p>Али немајући куда, на друго које место, оп |
| и као бежећи из собе хуктати:</p> <p>— Боже!{S} Боже!</p> <p>Али немајући куда, на друго које |
| Куку, шта доживех!{S} Куку!{S} Господе Боже, Господе!</p> <p>На то чу једно страшно:</p> <p>— |
| обично Софка чу само свршетак: „Господе Боже и света Богородице, молим ти се“ брзо леже и покри |
| је надала...{S} Чак, можда, ко зна, дај Боже, заволеће га онако како је сањала, сневала...{S} А |
| ише даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што жели.{S} А како |
| ића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и самога |
| {S} А за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што жели.{ |
| не може никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда б |
| кафом.</p> <p>А када дође слава, Ускрс, Божић, исто је онако било намештано и спремано, и она, |
| никако од себе и не пуштао.{S} Само на Божић или Ускрс долазио би с њиме.{S} И тако она никада |
| још и празницима, и то кад су већи, као Божић.{S} Тада, услед доласка гостију, истина најужих, |
| и људима по затворима, за време Ускрса, Божића или славе, три дана морало се слати јело и пиће. |
| , света недеља, и то давно после службе божје, јер беше престао јек звона са цркве.{S} Престаде |
| злазе где су биле не толико ради службе божје, колико да их свет види у њиховом новом, тек тада |
| уће, одмах испод владичиног стола, целу божју службу одстоји.{S} У то време дошао неки нов учит |
| чула, као из осталог комшилука, свађа, бој, или писка деце.{S} Чак се нико није могао похвалит |
| абрио:</p> <p>— Не бој ми се, Софке, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад је доведе до саме куће, |
| је:</p> <p>— Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се, кћери...{S} Тата ће све...</p> <p>Чаршија, к |
| храбрећи: — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку, да прекорачи корито и |
| само промуца, храбрећи је:</p> <p>— Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се, кћери...{S} Тата ће |
| вињавајући јој се, храбрио:</p> <p>— Не бој ми се, Софке, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад је |
| S} Седи, одмори се.{S} Ништа није, и не бој ми се!</p> <p>И не могући да издржи, заједно са Маг |
| ње, Софке, а једнако је храбрећи: — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој рук |
| преплашена устрча уз басамаке, да горњи бој осветли.{S} Ускоро пред њихну капију стадоше кола и |
| еди, сухе степенице, које воде на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рачвастим кожасти |
| нуле звечале су по сухом доксату горњег боја.</p> <p>Доле, испред куће, двориште је било давно |
| вим ослобођене, почеше Софку из почетка бојажљиво, после сасвим слободно гладити рукама по плећ |
| поче га нудити усрдно.</p> <p>Арнаутин бојажљиво, као укочен, спусти се на столицу.{S} Мати, к |
| о она пред њим сада стоји смерно и како бојажљиво распитује о „своме човеку“ грдећи себе: што н |
| како сада ништа не осећа: ни страх, ни бојазан, ни гнев.{S} Само осећа у себи неку дубину, и т |
| они још више веселе, више пију, певају; бојала се, да она тада баш не поклекне, не покаже се до |
| то, мислила је, све је због страха.{S} Бојала се, када већ почну младожењини гости долазити, а |
| ику, мрачну са долапима и купатилом.{S} Бојала се да се ко отуда из оних отвора и рупа не појав |
| пријатно дирну, нити се стресе, како се бојала, када испред капије виде свекрву и пољуби је у р |
| а јој би онако тешко и страшно, како се бојала.{S} Чак јој се не учини необична ни сама капија. |
| да премре од страха.{S} И то не што се бојала да ће сасвим остати сирота, готово без хлеба, и |
| {S} И као увек, и тада се Софка највише бојала и плашила.{S} Зато, ма да је знала да је капију |
| ање, ханови, продаје и троши.{S} А опет бојала се да то одбијање не би Томча погрешно тумачио.{ |
| слиле да их нико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка, онако мала, разумети, а камо ли |
| еме и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не занесе, па не само код њих него |
| лико због тих поклона и прилога.{S} А и бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад случајн |
| бежали, али којега су се толико исто и бојали, јер је, услед зависти, тај свет увек готов да с |
| како Софки то годи, — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкин |
| силе, већином лака, танка и у отвореним бојама, да, свакако, тиме што више привуку пажњу.{S} Ли |
| атови и подваљци били су обојени разним бојама од шамија и шалова, те су због тога још чудније |
| р, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бојао се да много не „преучи“, разнежи се и оде у варош |
| јелека.{S} Видело се како је, ма да се бојао, стрепио да од свега можда неће ништа бити, ипак |
| та шећера, <pb n="103" /> доста сумњиве боје.{S} И по томе видело се да тај шећер траје дуго, д |
| , заустављао.{S} И срећан, што га се не боје, не страхују, обгрљавао би по коју око стаса и мет |
| повеза се кратком, свиленом и затворене боје марамом.{S} У уши обеси оне материне у родбини нас |
| аклањајући својим усахлим телом бакарне боје Софку од радозналих <pb n="150" /> погледа, пушећи |
| је осећала да то они не чине, што је се боје, што стрепе, што можда они не би могли, знали и ум |
| де да је ова све прислушкивала, и сада, бојећи се да му се није што десило, брзо отрча к њему.< |
| ченим коленима.{S} И видело се како је, бојећи се, ако заспи, да случајно своју главу не наслон |
| уверила како заиста то он, отац, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим забор |
| е са навученом модром хартијом над очи, бојећи се сунчанице, и вечито распасан, изнегован, као |
| Ћути!{S} Ко зна зашта долази!</p> <p>Па бојећи се да, каква је Магда луда, не измакне, не оде, |
| у поред њега истрчавале, витлале се, не бојећи се више ни једна, да ли јој се нису случајно шал |
| , где је пазар и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није задоцнила, готово трчи.{S} Једнако гу |
| иле сузе...{S} Али која вајда!</p> <p>И бојећи се да ће се сада, када се амам смирује, јаук и п |
| мало, прешао десету годину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови по његов |
| на зато оволико препала, што се сада не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо неком кућу |
| а да је то све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по читаво лето, јесен, зима, па се од ње |
| а му мимиком одрече да није то, чега се боји, већ показа своје раме и испружену руку.{S} Он, са |
| воје кћери, кад остану тако саме, да се боји чега ружнога, да тада можда какав мушки... него шт |
| а се зато она тако споро свлачи, што се боји, и онда као сажаљевајући је, да не почну долазити |
| ке опет у тестијама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што |
| о тек неколико пута ношене, које су или бојом или кројем изишле из ношње.{S} Све се то у напред |
| ње, играјући се и добивајући ружичасту боју од црвених ћилимова, трнула је светлост од сунца, |
| њих.{S} Испијају из њених руку највеће бокале на искап.{S} Сада су сви своји.{S} Сви су једнак |
| } Није била ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утучена и чисто скамењена.</p> <p>Брзо |
| S} И у том „ти!“ било је све презирање, бол, јад, увреда.{S} Узалуд свекрва дотрча, Софка већ о |
| алци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, половину јој с |
| {S} Шта је?{S} Одакле је?</p> <p>И онда бол, туга, плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата |
| већ осећа на себи облик његова тела, и бол који ће бити од додира његових руку, уста и главе н |
| то јој сада толико тешко, оволики јад и бол; да ово што она ето сада плаче као никада, јер је н |
| пошто њој иначе сваком удајом предстоји бол и патња, од те њене патње имали користи, том патњом |
| х!{S} И тада би јој и сам њен сопствени бол и јад, украшен овим пожртвовањем, сигурно био лакши |
| о.</p> <p>Софка поче осећати јак, тежак бол.{S} Чисто се покаја.{S} Да је само знала, не би она |
| осети како је сада она, њена удаја, њен бол, јад, све отишло.{S} А да је он, он сада ту, његова |
| и је, притискујући је....{S} Осети само бол и ништа више.{S} Брзо, стресајући се од језе, устад |
| а ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога све једно |
| ихо плакала и грцала.{S} Да ли од јада, бола, или од среће и радости, што је и то дочекала, да |
| де, стидљиве и уздржљиве; неке ваљда од бола и туге, што им се никад оне наде нису испуниле, не |
| колена у слабине, поче, пропињући се од бола, да окреће к њему своју главу, као да га пита и ви |
| јаку око врата, — Тодора, тресући се од бола, јада, срама и несреће, окренула се и, пре <pb n=" |
| ацити, јер тако поче да се надимље и од бола, неизмерна јада, да стење.{S} Али се брзо трже.{S} |
| е.{S} Од беса стискајући прса, да би од бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже и сиг |
| о самога улаза.{S} Поче осећати како је боле ноге, особито листови, ваљда од тога немог, укочен |
| езане главе, која ју је од тада једнако болела, и од које се је она једнако лечила, а највише љ |
| о кријући се од саме себе, ишла по кући болесна. </p> <pb n="21" /> <p>Свога рођеног деду и баб |
| не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, сву је не обуз |
| напослетку, за чудо, та њена грозница, болест, добро јој дође, особито што се, због тога, избе |
| нису никако ни долазили.{S} А ону њену болест, грозницу после венчања.. они, као и остали свет |
| болести.{S} Сигурно је сада тамо тешко болестан, па, предосећајући скору смрт далеко у туђини, |
| је та његова сад нежност сигурно услед болести.{S} Сигурно је сада тамо тешко болестан, па, пр |
| зивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала са најстаријим калфом из радње, по |
| е зна се баш зашто је полудео.{S} После болести, у којој био сав узет, уобразивши да га је, за |
| имања, најгоре страсти и навике, као и болести, у тајности су се чувале.{S} Ништа се није смел |
| вароши.{S} Софкине матере отац, вечито болешљив, готово слеп, једнако је седео код куће са нав |
| од куће, пошто је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепотицом из Скоп |
| нела, родила дете са каквом белегом или болешћу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
| сваког његовог одласка, готово луда од болова а највише од раздражености, <pb n="251" /> сасви |
| о је ова пали и доводи у неко лудило од болова, насладе.</p> <p>Сутра, још у црну зору, чим би |
| е нашло, где се могло.{S} Не осећали се болови од суседних лактова у прсима, од туђих, не мужев |
| ди да се свеће у чирацима боље разреде, боље наместе; горе, на доксату испред врата, да се изне |
| нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да останем, јер ја не могу.</p |
| тела пустити....</p> <p>— Баш добро.{S} Боље ти него туђин, — одахну мати.</p> <p>— Е добро.{S} |
| мо на улицу истрчавају, да сигурно кога боље виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, |
| о њеним леђима, плећима, око прсију, да боље истрља, те да сутра ти делови на венчању јаче, ист |
| {S} После нареди да се свеће у чирацима боље разреде, боље наместе; горе, на доксату испред вра |
| едно.{S} Истину само.</p> <p>И да би је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, да ли ће |
| ш неколико фењера, да би степенице биле боље осветљене; да се после тамо, уза зид доксата, доне |
| , да сигурно кога боље виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.{S} И |
| и муж, стар или млад; ружан или леп; из боље куће или из сељачке...{S} И када је тако у ствари |
| ити, које парче меса за њега оставити и боље се испећи...{S} Мати опет, једнако обучена у свеча |
| а, не само да би горе, теже, него чак и боље и лакше, како за њу тако и за њега, Томчу.{S} Он, |
| ак Софка поче осећати како ће бити то и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, бити лакше, |
| восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S} Ваљда, што <pb n="183" /> она врева и свирка п |
| ри им: како и он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као неке накнаде, утехе.{S} А он |
| S} Томча наводаџију дочека не може бити боље.{S} Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим |
| ет би, ма да је и најцрње, ипак то било боље него што остаде.{S} Јер, тек што отац оде, отуда, |
| ударајући их и притискујући их, да што боље стоје затворена — све се то измеша и поче да бруји |
| пињући се из далека, труде се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе.{S} Сви хо |
| да ће се што више скупити, да би је што боље гледали, подсмехујући се и сажаљевајући је, што ет |
| ју, старци да се изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче у дворишт |
| саборима и свуда гледати како ће се што боље <pb n="47" /> провести, што више јести добра јела |
| е себе чирак са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући капију, замандаљен |
| дмах га разумеде.{S} Ваљда да се то што боље сакрије, зато овако и чини?</p> <p>Магда преплашен |
| ви носили свеће и јурили капији, да још боље осветле улаз.{S} И заиста су то били они, „пријате |
| и, већ у кујни, спремајући вечеру, мало бољу, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно се р |
| ш свеже, и тек око очију и уста било је бора.{S} Само уста су му била не толико широка, колико |
| зифт црни и светли.{S} Истина има мало бора око очију и уста, али се оне и не познају, већ се |
| биле широке, чохане које су им остраг у борама тешко падале, али ногавице никад нису биле дугач |
| , и то много, утрпано, да би се сакриле боре и умор на лицу од ноћашњице.{S} Двориште је још ми |
| него обично, тешких шалвара, набраних у боре.{S} Само око јелека је имала много посла.{S} Он јо |
| кркљајући и лежећи на прагу њене собе, борећи се са собом, он кроз прсте руке, што му је клемп |
| без хлеба, и ако се у велико почела да бори са сиротињом.{S} Већ је почела и готово продала он |
| text> <front> <div type="titlepage"> <p>БОРИСАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>НЕЧИСТА КРВ</p> <p>БЕОГРАД * 1 |
| ом и једном по њему набраном, попречном бором, испод косе.{S} Испод чела су биле његове увек ум |
| {S} И једино што је, место у опанцима и боса, ишла у папучама и вуненим белим чарапама.{S} Па и |
| и памука од спаваћих хаљина, запретала босе ноге у пепео око огњишта, гледајући око себе весел |
| ола сеоски пола варошки, брзо навуче на босе ноге неке старе спечене папуче и оде.{S} И то не о |
| чекати, са нанулама у рукама, трчале су босе по плочама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћ |
| е, кад су пошле од куће, увијене свеће, босиљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћале, бил |
| с пође лако, умори се.{S} Једва вуче на босим ногама оне спечене папуче, час их изује, узме у р |
| сване.{S} Осећала је како је додирују и боцкају по врату и по образима длаке од мужевљеве главе |
| ом на леђима, и у спаваћој антерији без бошче.{S} До ње је лежала постеља, забачен јорган, изгу |
| стало особље даривати.{S} То, увијено у бошчи, понесе собом баба Симка.</p> <p>Испраћене и одгл |
| а таква, сувише пуна и једра, покривала бошчом, пребацивајући је на себе до испод лица.{S} Она |
| свилену антерију, опасана новом, танком бошчом и са прекрштеним рукама на појасу.{S} Била је уз |
| откине, он га изби чизмама, заједно са бравом.{S} И Софка виде како он, кад је осети до себе, |
| .{S} Показујући на сандук са разбијеном бравом једва говори:</p> <p>— Ето, ево, све, кћери, све |
| за шамију, да јој једри образи и овална брада одскочише, везавши јој испод грла белу свилену и |
| чворновате руке; како је њихни бркови, браде, косе додирују по лицу, и како је кроз њене шалва |
| офка и сада сећа његове скоро избријане браде, која би је тада почела по лицу да гребе.</p> <p> |
| греје и пари.{S} Шиљаста носа, шиљасте браде, али за чудо висока чела и крупних, тако дубоких |
| н, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око очију и обрв |
| ке, прсте, како је шашоље око врата, по брадици и по гргуравој косици.{S} И сада, када се тога |
| ирока, колико пуна, месната, са овалном брадом и кратким обријаним вратом.{S} Из целог њега бил |
| атекла све као што је ред, обичај, како брак захтева, морала сама младожењу да диже, распасава. |
| г живота један пут, ваљда још у почетку брака, прве брачне ноћи, ако јој је тако мило и потресе |
| браства, села, да заједно са калуђерима бране манастир.{S} Јер су на далеко били чувени, нарочи |
| ах иза ње ширећи око себе лактове и као бранећи је, да је други не потискују.{S} И то њу чисто |
| енута у страну, са уздигнутом руком као бранећи се од тога сунца, света и граје, чекала је да ј |
| бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би који дојурио с коњ |
| <p>— Па нисам могла, снашке, поче да се брани <pb n="70" /> Магда. — Када одох код ње, она ме ј |
| ме да је и она, онако слаба и уска, као брани и штити од навале сватова, који, збијени на капиј |
| /p> <p>Марко опет да излуди.{S} Једнако брани, не да, а кад примети да је ко умакао, он слуге д |
| , једнако лаже за њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли, као да је само њен син, |
| се.{S} Убиће те.{S} А ја не могу да те браним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо, иди од њега.</p> |
| ам, весеље, радост његове куће и његова браства не може бити без њега, каогод и овамо код Марка |
| ила потучена и упропашћена од Ахметовог браства, закупио неколико ханова, који су били по грани |
| /> манастиру, а нарочито своје људе из браства, села, да заједно са калуђерима бране манастир. |
| и то ништа није помогло.{S} Најмлађи из браства Маркова, још неогарена, детиња лица, као да је |
| томи и спреми за старешинство и вођство браства.{S} И нико није био пажен и вољен као тај већ „ |
| ерске ризе.</p> <p>Али на ужас и трепет браственика, видело се како он, бата им, Марко, чисто ж |
| како су га сви звали.{S} За све Маркове браственике био је он као неко вуче, неко дивље младунч |
| е ради, него да сачува јединца сина а и браству будућег вођу и старешину, — жену и сина превео |
| ичају и куну се.{S} Наскоро жена умрла, брат у манастиру, Светом Оцу Прохору, <pb n="18" /> умо |
| да његов син није његов син, него ваљда брат.{S} И сви они, сви, како су хтели, онако, како су |
| , једнако седи код куће, пошто је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом л |
| када је почела деоба, од када је сваки брат, стриц Софкин, хтео да има своју кућу и све у њој, |
| да их двори, служи.{S} И тада би слуге брата, већ онесвеслог од страха, кришом износили и скла |
| а без оца, већ само са матером и којим братом.{S} Па и то не изјутра рано, да целога дана тамо |
| {S} Доцније, кад се још више обогатише, браћа сасвим им порастоше, ишле су на својим колима, и |
| их дарова између њих на под, прекида се брачна веза.{S} Осети како јој од страха и ужаса поче ц |
| а, пред свршетак, када ће да се закључи брачна веза, не може да издржи, хоће да одустане од ова |
| и снови стапали у сневање брачне среће, брачне собе, постеље, намештаја...{S} И тај сан један и |
| ан пут, ваљда још у почетку брака, прве брачне ноћи, ако јој је тако мило и потресено излетело |
| гоше сви они обичаји после свадбе, прве брачне ноћи: оно виђење, чашћење и долазак жена, комшил |
| ак сви су се ти снови стапали у сневање брачне среће, брачне собе, постеље, намештаја...{S} И т |
| би тако пун, сладак и раскошан био нови брачни живот њенога детета.</p> <p>Свирачи засвираше.{S |
| пак он, једва издржавши неколико месеца брачнога живота, продужи тобож своја путовања по вароши |
| не снаге.{S} Она га овамо, у постељи, у брачној кошуљи, у мору од те светлости, шуштању шедрван |
| аним даровима, особито увијеном уза зид брачном постељом, са оним црвеним, широким јорганом, ја |
| сутрашњицом, са тим њеним мужем, првом брачном ноћи.{S} Особито знала је да ће је мушкарци, ту |
| елико: грдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а од стоке само кућне краве, кућне |
| ико парче пите, које се и белином свога брашна и множином јаја и сира одликовало.</p> <p>— Ево, |
| масла, јер зна да њен најрадије од тога брашна воли; неке опет у тестијама од својих вина, јер |
| ека гледа да је <pb n="74" /> од чистог брашна.{S} А ти од оне наше ракије један пангур да нато |
| Мити и искрено радосна, чистећи руке од брашна о скутове, поче га поздрављати:</p> <p>— О, приј |
| воли.{S} Неке чак донеле од своје куће брашна и масла, јер зна да њен најрадије од тога брашна |
| азила, увек доносећи по нешто а највише брашна, масла и сира, од чега би после Софки и матери п |
| во је за Софку.{S} Од чистог је, мутмељ брашна.{S} Само јаје и млеко.{S} Зна тетка шта ми Софка |
| пали који грош у шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта јести...{S} То ли |
| ихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пресно масло и сир, што им |
| је светлост од сунца, које залазећи иза брда, сноповима је обасипало варош црвено, жарко, као к |
| у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује.{S} И што |
| варош, са црквом, сахат-кулом, пазаром, брдима, виноградима, и док се са тог њиног горњег спрат |
| и, чула разговор.</p> <p>— Која је ова, бре, и чија?{S} Изненађен, запрепашћен њеном лепотом а |
| се чу како јекну:</p> <p>— Немојте ме, бре, људи!</p> <p>И Софка осети како су те њене речи по |
| Циганима у кујни:</p> <p>— Хајде и ви, бре...</p> <p>И виде како Цигани, срећни, вукући у брзи |
| х отац, ах проклет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p>А Софка је знала да то значи:{S} Зар вама |
| а-Митру:</p> <p>— Деда Митре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде, д |
| ако један другог нуткају:</p> <p>— Иди, бре, иди, неки дође снашка и окуси.{S} Нека види да ли |
| к и да погину за њега? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада се са свадбе в |
| </p> <p>— Тато, бре?{S} Не тако, не то, бре!</p> <p>— Да! — још бешње, још обезумљеније, чу как |
| пробуђен јаук и претња:</p> <p>— Тато, бре?{S} Не тако, не то, бре!</p> <p>— Да! — још бешње, |
| још више потресе:</p> <p>— Ох, не могу, бре, Марко!</p> <p>И то рече таквим гласом, са таквим с |
| а се без њега није могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} И баци им кључеве, да они, како знају, ид |
| — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — настави плачно сасвим разумевши те Арсине у |
| плакао:</p> <p>— Ох, бре, газдо!{S} Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су други помагали, придржавал |
| хукћу, убијени и згрчени:</p> <p>— Ох, бре, бато!</p> <p>Јер сви они, — ма да им Марко, или те |
| ући се, грцао је и плакао:</p> <p>— Ох, бре, газдо!{S} Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су други п |
| на капију, само би хукнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! — И не би улазили у саму кућу, кујну, собу, |
| тако мило и потресено излетело то: „ох, бре, Марко“, па ето тек сада, после толиких година.{S} |
| али га, викну заустављајући:</p> <p>— А бре, не тамо! </p> <pb n="198" /> <p>На то сви овамо ис |
| ој, газда!{S} Аман, газда!</p> <p>— Ђид бре! — кркљају они.{S} Коњи им се пропињу над њим али о |
| ама позади, приђе Алилу:</p> <p>— Алиле бре, земља да игра, тако да свираш!</p> <p>Алил, чисто |
| во...</p> <p>— Ах, ах, псу бре, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах ота |
| рито, говорили би свакоме:</p> <p>— Пиј бре!</p> <p>И пошто овај, дуго пијући и ронећи у корито |
| ао луд виче и заповеда:</p> <p>— Капију бре затварајте, капију замандаљујте, да нико, нико...{S |
| асно, разумљиво...</p> <p>— Ах, ах, псу бре, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко, ах кур |
| најнижу копчу закопчала, да су јој прса бректала; кроз рукаве танке кошуље бљештала су јој обла |
| на!{S} Све!... —сипао је Марко и чисто бректао од среће, задовољства због толиких убезекнутих, |
| ахнувши од силног терета брига, поче да брекће, одмара се.{S} Али не могући да чека, док се у к |
| и дан.{S} Све судбини да остави, па да, брекћући од здравља и снаге, са насладом чека када ће ј |
| да гори и бљешти.</p> <p>Затим једнако брекћући од среће, никако не могући да се нагледа ње, С |
| ада се Марко вратио, она је толико била бременита, да није смела да се појави.{S} Марко, кад чу |
| ог кукуруза и дувана.{S} Тада би се све брже примицали.{S} Магда горе, код кочијаша, <pb n="28" |
| што се није пео него силазио, кретао се брже и лакше.{S} Сиђе готово сам.{S} Софка и Тодора исп |
| чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже и сигурније корача, брзо пређе сокак, чесму, и уђе |
| о она брзо уђе у собу, и пошто тамо још брже размести и почисти, позва Софку, као тешећи је:</p |
| S} Он је био једнако према њој осетљив, брз, уплашен.{S} Сваки час се трзао и плашио, да га она |
| а.{S} И <pb n="102" /> одмах после тога брза, јака светлост изби из огњишта и поче на све стран |
| рама без гајтана, с бројаницама, ситним брзим корацима стаде он пред Тодору, некадању своју сна |
| <p>И виде како Цигани, срећни, вукући у брзини колије и гуњеве по земљи, пројурише поред ње и и |
| она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни свет, мирно, |
| хнувши и ослободивши се од свега овога, брзо и заспа.{S} Поче да се чује оно њено умерено, у ду |
| о посрну, да јој се руке дотакоше пода, брзо се исправи и поче, устрашена, а никако не верујући |
| која је нарочито зато стајала и чекала, брзо Софки донесе лепе, шарене, „седевске“ нануле и пон |
| S} Али она се, сва срећна и зајапурена, брзо издиже, пребацујући косу на леђа, и сиђе у кујну к |
| алваре, да што брже и сигурније корача, брзо пређе сокак, чесму, и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и |
| и груну у плач.{S} Симка, када то виде, брзо се окрете и не давајући Циганки да и она уђе, види |
| о не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као у накнаду за то, за т |
| редусрете га мати.{S} И кад дође до ње, брзо му изнесе троножну солицу, да седне.</p> <p>— Седи |
| чата, обучена пола сеоски пола варошки, брзо навуче на босе ноге неке старе спечене папуче и од |
| богатише, њихна деца, особито те кћери, брзо изишле на глас.{S} Све су једнака одела носиле, ве |
| ши се затворене, сасвим се ослободивши, брзо, весело почеше да се пењу по миндерлуку и да се св |
| .. курва Марија!..</p> <p>Тетка, чувши, брзо би истрчала.{S} Њих, децу, одјурила би, а њега сил |
| е као што треба, и спреме све за дочек, брзо и то пешке оде, врати се код Софкиних, да отуда до |
| че да премеће, он, на тај шум, уплашен, брзо се трже, остави доњу собу и пође горе, у своју гос |
| а да их савија, а мораће да пуши много, брзо.{S} И прво то за њега што треба да се донесе, па т |
| да, бојећи се да му се није што десило, брзо отрча к њему.</p> <p>И заиста, тек што Софка сиђе |
| а је, викала:</p> <p>— Магдо, Магдо!{S} Брзо спремај!{S} Ево нам гости!</p> <p>А Магда тамо сва |
| то науми, на по пута стала, устукла.{S} Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не сл |
| испунише, опет кућа узавре од света.{S} Брзо тамо подигли свекрву, полили је водом и унели у со |
| и горе, овамо к њој.{S} Она се трже.{S} Брзо се покри и као опаса.{S} Али одједном јој дође луд |
| ....{S} Осети само бол и ништа више.{S} Брзо, стресајући се од језе, устаде.{S} Али он, обезумљ |
| видела како се све то са њега губи.{S} Брзо, као увек, понизно и радосно што га она зове, што |
| томе Софка није имала када да мисли.{S} Брзо се она прибра, диже.{S} И знајући да сад тек има д |
| арија.{S} Мати јој као да предосети.{S} Брзо из собе излете.</p> <p>— Софке, ако није он!</p> < |
| но тешко, и онда да је почне жалити.{S} Брзо забаци шамију и сиђе.{S} Гласно, као у инат некоме |
| еме.{S} Све то њега још више уплаши.{S} Брзо, на велике гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже ж |
| ледало, помете се.{S} Поче да греши.{S} Брзо, смејући се, ухватише се до ње друге и почеше да ј |
| ужи да она тка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се као умори и онда се диже и одлази другој комшин |
| е све обратно, ипак се чинио невешт.{S} Брзо оде, и по шегрту, посла јој у напред за целу годин |
| е Боже и света Богородице, молим ти се“ брзо леже и покри се јорганом, чак и преко главе.{S} И |
| бе.{S} Томчин крупан глас.</p> <p>Слуга брзо алату пребаци преко седла гуњу и бисаге.{S} Провед |
| у, коју овај беше само подигао, па онда брзо пређе на другу страну обисну се о седло, те Томча |
| перења, тако да се Софка са по басамака брзо врати, још увређенија.</p> <p>После, чим Магда сиђ |
| , па и они пристојно стадоше.{S} Ашчика брзо тада приђе Тодори, поклони јој се.</p> <p>— Срећно |
| е, тето!</p> <p>Циганка, којој амамџика брзо намигну и која је нарочито зато стајала и чекала, |
| је сву страхом и трепетом.{S} Али Софка брзо виде у чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сас |
| .</p> <p>И Софка је грабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} Почеше и њ |
| очну долазити по њу, да је охрабре, она брзо, одједном, баци са себе и остало одело и ужурбано |
| че њина Магда.</p> <p>Као увек, уђе она брзо, носећи пуно завежљаја.{S} И, не застајући пред ма |
| тамјан и свеће.{S} Али и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испред ње улицом, па чак |
| чело и уста већ били хладни, те се она брзо и немо са матером пољуби и пође, изиђе из собе.</p |
| и саму. </p> <pb n="108" /> <p>Зато она брзо уђе у собу, и пошто тамо још брже размести и почис |
| ипак, и против своје воље, поче да иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} А што |
| рин глас:</p> <p>— Воде, Магдо!{S} Воде брзо!</p> <p>Софка изиђе на отворену капију и пође тетк |
| она ће морати бити његова...{S} Али је брзо освести и скамени шум испред њене собе.{S} До собњ |
| вима и светом.{S} Зато јој и само време брзо прође.{S} Она хука, граја, дочекивање сватова, њих |
| а, јача, која се не рађа често, не вене брзо, све лепша и заноснија бива и од које се при ходу |
| оју дотле није тражила.</p> <p>Магда се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нити и |
| нама јој избије дах и страст, и онда се брзо, голицаво извија од њега и бежи.</p> <p>У том поче |
| за њом и Магдом затвори капију, она се брзо, готово трчећи, испе горе и кроз прозор отпоче их |
| и почеше да је поправљају.{S} И она се брзо трже, поправи.{S} Поче да игра, води, заноси и оно |
| ће сада морати силом да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као сваки ота |
| м пешкиром влажила усне.{S} Софка би се брзо освешћавала, и да би од <pb n="142" /> Магде то са |
| ла, неизмерна јада, да стење.{S} Али се брзо трже.{S} Изиђе у кујну.{S} Када је на светлости од |
| одлучно поче:</p> <p>— Марко, — али се брзо трже и поправи — газда Марко, — ако смо и Цигани, |
| оно сопче, да се тамо као одмори, он се брзо сети и заврћући рукаве појури у кујну код ашчике.< |
| покликну од неке дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се он на |
| и ли сте? — Чу како газда само ослови и брзо поред њега на капију промину.</p> <p>Арса трчећи з |
| бежећи од куће, паде једном у постељу и брзо, за неколико дана, издахну.{S} Томча, и ако му јав |
| p> <p>— Е добро.{S} Хвала ти! — настави брзо Тоне. — Само, снашке, знаш, ја ако могу једну или |
| ма одела, да јој штогод не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме допустити, особито, да је тај |
| њајући свећу, да му се не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе истрча овамо ка капији, кад |
| "80" /> <p>И вођен Магдом пође.{S} Мати брзо, сва радосна што их он никако не оставља, никако н |
| о! — једнако одговара љубећи је по руци брзо, и, кријући се, да их не би опет Софка и мати, њин |
| ураж и бризнути у плач пред њим, доврши брзо:</p> <p>— Ја не могу и нећу за таквога да пођем! < |
| њега добити, није се смело са венчањем брзо свршити.{S} Морала да буде права, истинска служба, |
| ти се како паде од његова ударца.{S} Он брзо појури из собе, да не би морао и матер, која га, т |
| наде да ју је разумео, јер виде како он брзо позва црквењака и шану му нешто.{S} Црквењак проти |
| онда овако са њом да поступа, што овако брзо, одмах, као да је не може гледати.</p> <p>Али, да |
| и у манастиру.{S} Доцније, није је тако брзо удавао, једнако меркајући какву за њу згодну прили |
| свим зазеленити — све се то око ње тако брзо зби.{S} Само се трже пред излазак, када дојурише т |
| уплашене.{S} Али она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хла |
| кву ће да пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, јер после морамо да идемо.{S} Сад знаш.</p> <p>— |
| пшала у прву лепоту.</p> <p>Али њега то брзо заситило, те опет наставио свој стари начин живота |
| то покаткад мати оде у родбину, па и то брзо, још истога дана да се врати.{S} И то не зато што |
| ко он хоће и нађе за добро.{S} Он би то брзо извршивао.{S} Митом, чиме се највише и успевало, а |
| и као сам за себе.</p> <p>Она оде.{S} У брзо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свану |
| ку девојку су јуриле, задиркивале.{S} У брзо па лупа нанула Циганки, које су ишле и распремале, |
| и послужавник са кафама и ракијом.{S} У брзо се горе у соби испуни раф од донесених лимунова и |
| <p>И на изненађење свих, пуцњи пушака у брзо почеше да се мешају са свирком свирача, који су од |
| њене увек нове и скупе хаљине.{S} Али у брзо се Софка досетила.{S} Видела је: да јој мати зато |
| лима нисмо смели да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је знао да хоће то да |
| х ногу.</p> <p>— Ох, тато, тато!</p> <p>Брзо изиђе, није знала каквог га је оставила, да ли она |
| била утучена и чисто скамењена.</p> <p>Брзо пређе чесму и фењер, који је мутно осветљавао око |
| ом почеше већ и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, испуни се цела кућа.{S} Горе муш |
| се не зарадова, већ се и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у ону велику собу и отуда чу се како виче:</p> |
| гне и спречи то.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се окрете к њој, приближи, прстима је дохвати за г |
| Прво, кад се пође, да се може одмах, на брзу руку, покупити, наслагати и понети; а друго, кад т |
| Мати пре Софке би готова.{S} И пошто на брзу руку, овлаш прекрстивши се, одмрмља молитву, од ко |
| и оне могу да се сасвим одвоје од рада, брига, деце, и осете живот.{S} И тада, пошто се и пре с |
| авају, а он, одахнувши од силног терета брига, поче да брекће, одмара се.{S} Али не могући да ч |
| , њен газда, чак и о њима, њенима, води бригу.</p> <p>Горе, у гостинској соби, седоше.{S} Срећо |
| ли, па место да предузму и почну водити бригу о кући, да замене оца, домаћина, а они почели тро |
| од своје куће и што су њени целог поста брижљиво прибирали, само <pb n="60" /> да би она могла |
| о год би се десило у њихној родбини све брижљиво крију и таје.{S} Највеће свађе приликом деобе |
| изгуби у њеним очима све што је имао и брижљиво чувао.</p> <p>Софка поче осећати јак, тежак бо |
| , заструге сира, а не ово, што су за њу брижљиво кували и Миленија јој доносила.</p> <p>Отуда, |
| .{S} Све се као канила.{S} Сваки дан се брижно питала: кад ће већ по кући да размести, а опет б |
| д радости, среће, или ко зна због чега, бризну у плач.</p> <p>Арса међутим истрча, да широм отв |
| е и тамо у дворишту паде као неко дете, бризну у јак, грозничав плач.{S} Отуда из собе одједном |
| >И осећајући да ће изгубити сву кураж и бризнути у плач пред њим, доврши брзо:</p> <p>— Ја не м |
| ипак могле све у шаку да скупе.{S} И у бријању и шишању косе издвајали су се.{S} Каогод што су |
| из руке у руку бели пешкири, којима су брисале зној са чела, завлачиле их међу прса, испод паз |
| огући после спавања да се сасвим умију, брисали се пешкирима.{S} Софка их је тамо за софром доч |
| ли, кад би та сада ознојена прса почела брисати, да би сваки одмах с подсмехом помислио, како с |
| е, сељачки, сасвим заборављајући се, да брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Соф |
| , на своја прса, срце, само што поче да брише чело.{S} Опет га обузе страх, опет малакса, осети |
| <p>Стана их, једва се држећи на ногама, бришући сузе, а једнако осврћући се и кријући се, да је |
| но тамо искипи?</p> <p>Она, посрамљена, бришући се, а највише сузе <pb n="240" /> од радости, п |
| аздарице. — Исто онако укочено стојећи, бришући зној и сузе — настављао је овај. — Тек пре два |
| другарице, она би, остављајући посао и бришући руке о кецељу, допраћала је до самог капиџика и |
| азда, газдарице! — понављао је, једнако бришући зној по кошчатом лицу и дугачком врату.</p> <p> |
| утегну, дотера и загледа какав је, већ бришући, отирући шаком зној од дугачка врата, уђе право |
| е.{S} Он висока чела, црних, мало дугих бркова, а сав <pb n="50" /> обучен у свилу и чоју.{S} М |
| шло испупченије, лице уже, поткресивани бркови проседи, из већ збрчканог, по мало избријаног вр |
| не тврде чворновате руке; како је њихни бркови, браде, косе додирују по лицу, и како је кроз ње |
| или и са једнако кратким, поткресиваним брковима, који им никада нису прелазили иза крајева уст |
| ће знати шта да ради.{S} Она је и онако брљива, па још сада.</p> <p>Миленија, сва срећна а и уп |
| корито, подигне главу мљескајући масним брњицама, из којих с обе стране цуре млазеви воде, и по |
| их уста, још водњикавих очију а увек са бројаницама, у лакованим ципелама и белим чарапама...{S |
| у широким мор-чакширама без гајтана, с бројаницама, ситним брзим корацима стаде он пред Тодору |
| и им се што више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, које су носили, нису биле као остале, чак ни |
| ке, звала си ме? — упита је Тоне мећући бројанице у појас и клекнувши понизно испред ње, уза ст |
| вој катанац на њ.{S} Мати, као увек, не бројећи новац (ма да је свакад, у сваком његовом фишеку |
| је и тањире, стаклад и чаше, поче не да броји него да изручује злато.</p> <p>— Ово је за спрема |
| е!{S} Оно мало новаца, што јој почео да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодора, |
| е дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и на све се стране мешало са прашином, дигнутом |
| затворена — све се то измеша и поче да бруји...{S} Неке, већ готове, свучене, не могући чекати |
| , да излуде од беса, певале су.{S} Амам бруји.{S} Чак и амамџика ушла.{S} И онако обучена, са п |
| но; тако јако пиштала, секла зурла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта <pb |
| ногу и у ред поређани свирачи, зурлаши, бубњари; а спроћу њих, овамо до кућнег зида, клечале су |
| у већ допирали звуци ћеманета, дахира и бубњева које су тамо Цигани, свирачи, по својим колебам |
| з силава бацали се на Цигане и секли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а све се око ње, Софк |
| ито ће он сад уживати, кад гост, купац, буде изненађен због намештаја, особито од тамо, у соби, |
| о су се и они сами све више трудили, да буде што даље од њих.{S} Једнако су се упињали да са то |
| са венчањем брзо свршити.{S} Морала да буде права, истинска служба, без скраћивања.{S} Софка ч |
| г мушкарца опасности и зато је могла да буде сасвим слободна.{S} Могла је, кад год хоће, да изл |
| да мане, да узме и распореди, па све да буде као што треба.{S} И Софка све то узе.{S} Ћилимове |
| није обичај, не зна се за то, не сме да буде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{S} Дише |
| је морала сасвим укрућена да стоји и да буде укочена, укипљена.</p> <p>Све што се сад око ње по |
| би он могао што одвојенији и мирнији да буде.{S} А опет увек, чим би му се указала прва прилика |
| горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да буде што луђа, што ватренија, да тим, том својом велико |
| никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што т |
| женскима.{S} Зато је она могла увек да буде слободна. </p> <pb n="42" /> <p>И каогод што је та |
| >Али поред свега, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем, никако < |
| е могла знати, није слутила, те да онда буде на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је била сасв |
| лини и страсности није могућно да икоја буде равна.{S} Да, страшно би то било; али она не била |
| оследње весеље са њима.{S} Па онда нека буде потпуно, цело!{S} Зато поче одозго да силази, а, н |
| се већ оволико препатило, онда бар нека буде потпуна патња и мука!</p> <p>И зато би заспалог То |
| иликом сваког празника, славе, имендана буде увек све лепше и раскошније.{S} А на његову ту веч |
| почела силом саму себе да гони да и она буде таква.{S} Тада обично одмах предузме какав посао, |
| ко ће он њу тамо у хану чекати, док она буде готова.</p> <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако не можеш |
| оче да даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада треба да се ради и онда |
| а никада срећна, никада задовољна да не буде?{S} Када ће и она већ једном ништа да не мисли, ка |
| и осталог света дознао, док се удаја не буде сасвим свршила.{S} А сада, када им је то саопштио, |
| не смејући да уђе и поздрави га, док не буде позвана, навлаш по кујни поче да премеће, он, на т |
| зна да се то и на њу односи, да што пре буде готова са софром, пошто је тамо Магда већ изнела р |
| са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу и да је он |
| страсти чинити.{S} И доцније, што пиће буде јаче, њихни мужеви пијанији, загрејанији и оне ће |
| гости, када треба Софка да се облачи и буде спремна за венчање, тек ће се онда ње као сетити.{ |
| ц, и не чекајући да тамо у великој соби буде послужен, не хотећи ни да седне на силно нуђење То |
| обазрети на њу, Софку, још мање да јој буде бар благодарна, што ето њој, због њене удаје и сва |
| а морала би тада подешавати глас да јој буде нежнији, и што страснији, одмах би видела како се |
| Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, имам <pb n="124" /> пре св |
| комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде затребало.{S} И сем тих материних излазака, та би |
| , што ће моћи одмах да јој учини што му буде хтела наредити.</p> <p>А да ће заиста доћи љубав, |
| е је он стално избегавати.{S} И кад баш буде морао, због света, с њоме да говори, увек ће му би |
| , по пазару, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласку стрп |
| Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, имам <pb n="124" /> пре свега нешто да те молим. |
| оји је био масан, ишао је и једнако као будећи се говорио:</p> <p>— О, о Тодоро!{S} Како си ми, |
| авуј пиле, море, не пој рано,</l> <l>Не буди ми, море, господара!</l> <l>— Ох, не пој рано!</l> |
| на гаса.{S} Ма да су одавно сви по кући будни, опет се нико жив не показује нити миче.{S} Па ни |
| , комшије, цело село, чак и друга села, буду према њему другачији, уздржљивији, мирнији.{S} А с |
| војим колебама пробали и дотеривали, да буду готови и, чим падне мрак, почну отуда да се растур |
| о.{S} Знала је да им је то једино, када буду свадбе и славе, што и оне могу да се сасвим одвоје |
| а том својом кућом, имањима и чивлуцима буду од целе вароши што издвојенији и удаљенији.{S} И б |
| орасте, ојача, постане човек, и када се буду код њега почеле <pb n="235" /> разбуктавати његове |
| са што су имали да њихове куће и фисови буду у љубави, јер нико онда није био у стању да на њих |
| } Са девером заједно да једе, кад гости буду јели...</p> <p>— Како после?{S} Зар дете да је гла |
| е, макар тамо у туђини, у Турској, ипак буду бар заједно са њиме, те да једном и оне имају над |
| није догодила, и да, када том несрећом буду растављени и немајући када о чем другом да мисле, |
| него да сачува јединца сина а и браству будућег вођу и старешину, — жену и сина превео овамо.{S |
| вореза чисто гушио мирис на црвоточину, буђу, тамјан и покапане свеће, дотле ју је опет иза ње |
| очела расти, тако јој је и тада једнако бујала и расла.{S} Коса је била црна, мека, тешка, тако |
| вати и Софком, биће сигурно онако лепа, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће |
| поче да бије свежина и то тако слатка и бујна.{S} Са гробља једнако је звонило, а некако чудно, |
| све то његово изненадно расположење, та бујност, не би била прекинута случајним доласком некога |
| е постане девојком, и која се састоји у бујности и набрекнутости снаге, него она друга, истинск |
| да застају и унезверене њеном лепотом, бујношћу прсију, косе, да, дивећи јој се, узвикују: „Ао |
| ада први пут изведена својом младошћу и бујношћу, као свака новина, привући општу пажњу; али да |
| а оцем и матером, са пуно корпи, јела и буклија вина, да тамо целог дана преседе.{S} Доцније, к |
| аша, стаклета, него са великим земљаним буклијама, којима ће тамо захватати и служити их.{S} От |
| е да свакога, пре но што му пружи чашу, буклију, пољуби у руку, затим да, стојећи испред њега, |
| м лонцима, и свуда масна пара; иза куће буктао је велики огањ, трештао разгорен жар, на коме се |
| то у Туркиње, у неверу?{S} Јер код њих, була, пошто по четири њих само једног мужа имају, то им |
| реме да одлази и са њиховим девојкама и булама да ашикује, старац се почео обезумљивати:</p> <p |
| ећ почеше долазити из комшилука жене на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, ве |
| је поноћ превалила.{S} Једва се назире бунар, штала, околни зид, а остало се још губи у мраку. |
| з комшилука, тобож због воде са њиховог бунара, почеше да долазе жене, она, као да се сакрије, |
| е принесу овој води њиховој, из њиховог бунара, те одахњујући, говорила би:</p> <p>— Ох, ох, шт |
| враћајући се од капије, пролазећи поред бунара, као свакада при таквим вечерима, када би била т |
| </p> <p>Док је Софка ишла путањом поред бунара ка капији, да отвори, виде како јој мати хитро с |
| у им били и коњи, које су појили испред бунара.{S} Здепасти, али танких ногу и, за чудо, чисто |
| враћа полако и чисто тешко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену и упути |
| нца, капала је по плочама.{S} Трава око бунара, по дворишту, и чак око каменова по калдрми одуд |
| ћ отишао, зато, остављајући тестије око бунара, сасвим слободно почеше улазити овамо, код Софке |
| азиле у подрум, где је било пиће, и око бунара већ је увек по која хладила лице и главу.</p> <p |
| о гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу |
| ђермови од простих, тек скоро ископаних бунара.{S} У ваздуху, поред свежине, онолике просторнос |
| као задоцнело, чуће се крцање ђерма на бунарима, тек по који бат улицом!{S} Журећи се, ако про |
| други.{S} Доводећи их до каменог корита бунарског они, као да то нису коњи већ људи, показујући |
| е од сопчета, модрила и спроћу њега, на бунару, јасно се оцртавала велика гвоздена кофа; са лан |
| мци, буновни, неиспавани, умивају се на бунару и пљускају.{S} Доле из штале само се чује како ш |
| ла се калдрмисана путања.{S} Из кофе на бунару цурила је вода, и беласајући се спрам сунца, кап |
| ебе.</p> <p>Кроз прозор већ се чекрк на бунару црнио као и околни зидови.{S} Доле из штале чуло |
| прозоре тога сопчета виде Софка како на бунару <pb n="194" /> поје коње њихни сватови, сељаци.{ |
| , та његова необична нежност, почеше да буне, да је трзају.{S} Испунише је сву страхом и трепет |
| ашкога“ света.{S} Једино се он Марко не буни.{S} Сав радостан, чује се, како рукујући се виче:< |
| но дете.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љути, што она њега пита.</p> <p>— Па шта знам ја, |
| е сада, кад ево то дође, толико џапала, бунила и тиме се само показала и она као свака, обична |
| р после тога није имало ништа што би је бунило, од чега би презала.{S} За њу није било ни од ка |
| и углављен као да се одмара.{S} Момци, буновни, неиспавани, умивају се на бунару и пљускају.{S |
| а у подруму, у коме су већ лежала разна бурад од пића, што му пријатељ Марко послао и што он св |
| ударајући оним њихним мирисом на дуван, бурмут и восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S |
| рве на степеници.{S} Сав је заударао на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, освежавајући з |
| несе, кад уђе, био је само јак мирис од бурмута, устајалости и прашљивости његовог чоханог одел |
| ату, али не свиркама и песмама кратким, бурним, које човека пресецају, раздрагавају и померају |
| ћи шта ће рукама, штипао је своје ноге, бутине.</p> <p>— Дај паре!{S} Дај! — дахтао је ка Софки |
| ловина дрхти, тресе се, како га колена, бутне кости издају, нихају се.{S} И како и он сам, осећ |
| њихове, особито по оцу им, који је био буцмаст и једнако тамна, дебела, препланула, сељачка ли |
| ма и тамо, размичући обруче на бачвама, бушећи рупе између дуга, точила вино Тонетово.{S} И као |
| он сам кључеве да узме, отвори сандук и вади из кеса, него да му она да, она изброји колико тре |
| алаксава.{S} И само камење по дворишту, вађено коњским копитама, више не прска и не тандрче, ве |
| Од тада капија није смела да остаје по ваздан отворена.{S} Софка сама ни на капију, ни кроз <p |
| о.{S} Вода још слађа.{S} Осећа како јој ваздух свеж.{S} И тада сваки час, у сваком тренутку, би |
| S} Кроз ноздрве јој допире ноћни хладан ваздух.{S} Башта поче да јој се нија, ноћ све лепша, од |
| ј улици Модрина зоре и свеж, још влажан ваздух поче да их шиба.{S} Тек се свањивало.{S} Из кућа |
| од те своје откривености и од голицања ваздуха.{S} А колико би пута, чисто као какав мушкарац, |
| ала са светлошћу свеће и мало хладнијим ваздухом, и све више пунила влагом и тамом цео амам.{S} |
| д земље и калдрме ужареним и разиграним ваздухом.{S} Софка, пошто је била одавна спремила собу, |
| ли ипак за то промешан са свежим ноћним ваздухом, који је кроз кујнска напукла и стара врата пр |
| ше нестајао онај жагор.{S} У осветљеном ваздуху изнад главне чаршије, пазара, само се дизао и л |
| штрче пластови сена, сламе.{S} Горе, у ваздуху, као неке грдне тице везане ужетом за своје дуг |
| остих, тек скоро ископаних бунара.{S} У ваздуху, поред свежине, онолике просторности, осећао се |
| мати —већ у уста, као сестра:</p> <p>— Ваистину Васкрсе, чедо моје!{S} И теби срећан дан, и жи |
| , јадале се, рониле сузе...{S} Али која вајда!</p> <p>И бојећи се да ће се сада, када се амам с |
| аму кућу подигао, али се знало да су од вајкада били тако богати.{S} И тек за хаџи-Трифуна, од |
| х, трепет.</p> <p>Али она би се једнако вајкала:</p> <p>— А не, не, чедо.{S} Лећи ћу ја, лећи.{ |
| да Митар, Арса и Стева, — у том његовом вајкању, претњи, звучи и страх, страх, што су га остави |
| ченим зидовима повешаних свилених и као вал лаких пешкира.{S} Сви ишарани старинским шарама и с |
| о јој зној на прсима као грашке избија, ваља се и између дојака, низ ону дубодолину, пада, капљ |
| ше...</p> <p>И Софка чу како он кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раменима гурне |
| До собњега прага чуло се како се нешто ваља, кркља.{S} И заиста он је, он!{S} И то не што је с |
| воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу овој води њиховој, из |
| настало задиркивање, голицање, бежање и ваљање по хаљинама.{S} Опет се цео амам испуни мирисом |
| у очима, као ко зна пре колико година, ваљда целог живота један пут, ваљда још у почетку брака |
| шиштавом, шупљем, запенушеном од беса, ваљда и пене која му је била из уста, била сигурна у то |
| скува кафу.{S} Арнаутин, намрштивши се, ваљда да му јаче одскочи она пруга око вилица и чела, к |
| р, није више могао ићи по трговини, те, ваљда, не доносећи и не зарађујући више, нема онај угле |
| ати како је боле ноге, особито листови, ваљда од тога немог, укоченог стајања. </p> <pb n="184" |
| вано, — од ње толико уплаши и унезвери, ваљда због њене лепоте и накићености, да није могла реч |
| хтела да пристане, рекла му све, а он, ваљда наљућен, одмах отишао.{S} И она, тада први пут, н |
| јне зацрне он, Томча.{S} Он је већ био, ваљда од многог јела и пића, пре времена угојен, сасвим |
| не, дошла сасвим лепа и свежа.{S} Само, ваљда услед помисли на гробље и плакање, већ јој и сад |
| о година, ваљда целог живота један пут, ваљда још у почетку брака, прве брачне ноћи, ако јој је |
| атко, тврдо заспа.</p> <p>Дубоко у ноћ, ваљда чак око пола ноћи, када је била већ лакосана, сећ |
| ноћас ваљда први пут, настала свађа.{S} Ваљда први пут у животу што му се она, мати, испречила, |
| и весељем!{S} Али одмах га разумеде.{S} Ваљда да се то што боље сакрије, зато овако и чини?</p> |
| p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S} Ваљда, што <pb n="183" /> она врева и свирка преста, а |
| ме се том удајом и женидбом загреју.{S} Ваљда их она подсети на њихне удадбе, када се оне венча |
| скрс, пошто није толико време долазио — ваљда једном обрадовати и доћи к њима.{S} Зато је она с |
| ала као код своје куће.{S} А поред тога ваљда су хтели да се тиме пред њом као откупе за све он |
| е тако луде, стидљиве и уздржљиве; неке ваљда од бола и туге, што им се никад оне наде нису исп |
| стаде.{S} Није могла да верује.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, да, доводећи купца и продајући |
| својим крајевима заклонио целу главу, и ваљда загрејана од оне вреве, граје из чаршије, сваки ч |
| а нерастресиваних спаваћих хаљина.{S} И ваљда услед свакидашње употребе и стајања на једном ист |
| нема коме чинити ни помагати“.</p> <p>И ваљда због тога спољњег, неблагодарног <pb n="15" /> св |
| изгледало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздраве и морао на њих одговарати. |
| мер.</p> <p>Марко ју је водио.{S} И сам ваљда осећајући, да ће кућа, нарочито она мала, једино |
| вај сада његов син није његов син, него ваљда брат.{S} И сви они, сви, како су хтели, онако, ка |
| S} Зато сигурно између ње и њега, ноћас ваљда први пут, настала свађа.{S} Ваљда први пут у живо |
| здравио вас ефенди-Мита и поручио ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро нам дошао! — пред |
| , не врачајте много!{S} Јер, косе ћу да вам почупам.</p> <p>Од радости баци шубару, свуче кратк |
| шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта јести...{S} То ли ви хоћете од ме |
| <p>А Софка је знала да то значи:{S} Зар вама све <pb n="214" /> допуштено, ви све чинисте што х |
| > <p>— Софка, иди до Аритонових и зовни Ванка!</p> <p>Софка оде и убрзо се врати са оним истим |
| да иде у чаршију и зове јој Тонета.{S} Ванко све трчећи оде.</p> <p>Мало после дође и Тоне.{S} |
| убрзо се врати са оним истим Ванком.{S} Ванко, као увек кад спази матер јој, стаде пред њу упла |
| ру, некадању своју снашку, која, док је Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жу |
| <p>У том чу како из баште долази мутави Ванко.{S} И то пева.{S} Сигурно пијан, као сваке суботе |
| ада се осети мушка рука на себи.</p> <p>Ванко дошавши овамо и видевши је, зарадован што ју је н |
| офка оде и убрзо се врати са оним истим Ванком.{S} Ванко, као увек кад спази матер јој, стаде п |
| > <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о томе после увери.{S} Јер, чим он |
| , за време те његове дуге болести, жена варала са најстаријим калфом из радње, почео да пије.{S |
| да, <pb n="32" /> после ослобођења, сва варош напунила, и који су чак и на мамузама наполеоне н |
| d> <p>На глас да се Софка испроси, цела варош, ситећи јој се, одахну.{S} Дакле једном већ и то |
| ју.{S} Спроћу куће и иза ње лежала цела варош, са црквом, сахат-кулом, пазаром, брдима, виногра |
| Па онда, пред сам мрак, када почне цела варош да се потреса од цвилења, и блејања јагањаца, да |
| а била стара.{S} Изгледа, да од када је варош почела постајати, да је и та њихова кућа већ тада |
| ко саме.{S} Он јој је био све, и село и варош.{S} Он је ишао по вароши, по чаршији, и онда све |
| им завесама, која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала до |
| орњег спрата, што су гледали на улицу и варош, не скривена него сасвим пресомићена и ослоњена г |
| лазећи иза брда, сноповима је обасипало варош црвено, жарко, као крв.{S} Међутим из вароши све |
| у шкрипцу, страху.</p> <p>Овамо кући, у варош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, |
| га — као бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови по његову главу не пређу — почео водити |
| а много не „преучи“, разнежи се и оде у варош.{S} У том отац убрзо умро, те он предузео кућу во |
| гурно сада први и последњи пут долазе у варош, а које се биле начетиле око ње и увукле са њом, |
| и, Арсо, код <pb n="226" /> куће, иди у варош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А са |
| баште, њиве и друм, којим се улазило у варош и пролазећи поред ње ишло горе у чаршију.{S} Спро |
| раде, по неколико дана допирао овамо у варош пуцањ пушака и видело се бацање ракетли.{S} После |
| але да, доносећи са собом имања, дођу у варош и у овакве старе куће или да пробира и узме лепу, |
| лања о пречаге гледајући испред себе ту варош, покривену покровом од кућних кровова, изрешетани |
| умраку у округ оцртава.{S} Гледао је ту варош, тај свет, који га толико у потаји као сигурно че |
| собе, јер ту су сасвим одвојени од ових варошана и од долазећих и могли слободни, неопажени, да |
| може радити са њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S} А највише га порази, кад спази ашчикину г |
| и од Софке, и од целог света, чаршије, вароши, што за ово кратко време толико, на мах, као под |
| ито девојкама, које су из свију крајева вароши и махала сишле.</p> <p>Полако и уморно је ишла.{ |
| довица, никако се није удавала.{S} Пола вароши нежењено остало, надајући се да ће се преудати м |
| кућом, имањима и чивлуцима буду од целе вароши што издвојенији и удаљенији.{S} И баш у том упињ |
| ио закрчен.{S} Већ и туђи момци из целе вароши почели да долазе, и хватају се у оро... </p> <pb |
| отворена за госте, за тај свет споља из вароши.{S} И сада по њој, што јачи дан, сунце све свежи |
| сурице, и Циганке и то не праве, ове из вароши, из циганске мале, него тако зване Ђорговке, нас |
| мештеној соби, видело како први људи из вароши целу ноћ преседе договарајући се, а на послетку |
| ла.{S} И сваки час после, када гости из вароши почну да долазе, они, држећи испод себе столичиц |
| ш црвено, жарко, као крв.{S} Међутим из вароши све је више и више нестајао онај жагор.{S} У осв |
| тадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејање с |
| ило, није било тишме.{S} Као сваки крај вароши све је било пространо, разбацано.{S} Из средине |
| њиховог слугу, коме горе, готово накрај вароши, купили кућицу и дали му неколико њива и виногра |
| за њих овамо горе, око цркве и у правој вароши, мало знало, као и за цео тај њихов крај доле.{S |
| рло далеко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код мора.</p> <p>Али та мирноћа материна не |
| из грчке фамилије, која је била у самој вароши, одмах испод цркве.{S} Она тој фамилији није бил |
| су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је био као још нов, тек досељен, још не ка |
| , и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови од планина, и сама она, Софка, у ист |
| ених тица.{S} Овамо, с друге стране, по вароши, у улицама, које су се овде свршавале, све је јо |
| и више дана шврљајући по комшилуку, по вароши, причати и трубити о доласку газдином, о силним |
| а расту и растурују се на све стране по вароши као последњи пут; и кад до ње овамо у собу поче |
| о све, и село и варош.{S} Он је ишао по вароши, по чаршији, и онда све њој овамо до ситница при |
| к, почну отуда да се растурају овамо по вароши.</p> <p>Испред амама дочека их сама амамџика.{S} |
| рамбабу јој, за чувену Цону, не само по вароши, него и по околним варошима знало се и причало.{ |
| b n="73" /> Магдин син.{S} Он, пошто по вароши све накуповао што за његову кућу у селу требало, |
| о живот, остављена сада од њега овде, у вароши, међ туђим светом, толико је била уплашена и уту |
| овако, оставили га самог, и то овде, у вароши, где то није обичај, не зна се за то, не сме да |
| е први „ефенди“, господин.{S} Лепшега у вароши није било.{S} Лепше турски, грчки и арапски гово |
| продаје стоку турској војсци.{S} Овде у вароши од скоро је са кућом у доњој махали...</p> <p>Ал |
| 38" /> коме би се могло да суди да је у вароши, само што је носила антерију и то скупоцену, сви |
| бар он, који је газда, већ толико је у вароши, бар он треба да зна какав је овде ред: да је ве |
| Он, Марко, није мртав, ова кућа није у вароши, међу светом, него као негде далеко, на неком жу |
| ли у Турској, на селу, јер овај после у вароши није за њу био живот, остављена сада од њега овд |
| И онда оне језовите приче, за које се у вароши знало, веровало, али се о њима не водило рачуна: |
| јновије и најскупље басме, која би се у вароши почела да носи.{S} Целог дана, веселе и срећне, |
| , укаже помоћ, да се онако сам, стран у вароши, изведе на пут, окући се, постане и он домаћин.< |
| апију, која је као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, морала це |
| ни, пошто <pb n="23" /> већ није било у вароши, као пре, онако богатих девојака из првих кућа, |
| лепџија, док је овде, као увек на крају вароши, све још било тамно.{S} Једино се дуготрајни лав |
| д неколико оронулих дућанчића при крају вароши.{S} Софкине матере отац, вечито болешљив, готово |
| у, не само по вароши, него и по околним варошима знало се и причало.{S} Чувена је била са своје |
| живота, продужи тобож своја путовања по варошима, а у ствари свој стари распуснички живот са чо |
| Шта ти знаш, сурунтијо варошка, шта ти, варошка!...</p> <p>— Ако, ако, Марко.{S} Све ако, само |
| ду!{S} Чула се час зурла, час ћемане, и варошка, и сељачка свирка.</p> <p>Ускоро се поче да поз |
| м ја...</p> <p>— Шта ти знаш, сурунтијо варошка, шта ти, варошка!...</p> <p>— Ако, ако, Марко.{ |
| сасвим, већ из сељачких породица или из варошке сиротиње, која се одозго, где је била скупоћа, |
| ојача.{S} Једино што ће се са цркава, и варошке и шапраначке, непрестано звонити.{S} А све ће д |
| д виде како се свекрва, обучена у ново, варошки, — а опажало се да је силом, јер је све на њој |
| а.{S} Обучена је била пола сеоски, пола варошки: у антерији, забрађена, истина доста новом али |
| суха, кошчата, обучена пола сеоски пола варошки, брзо навуче на босе ноге неке старе спечене па |
| ио као још нов, тек досељен, још не као варошки, више сељачки, пун самих досељеника, или сељака |
| уривањем свега што је имала хаџијскога, варошкога, бивају све слободнији, срећнији.{S} Не знају |
| волике куће, осветљење, пуне света и то варошкога „големашкога“ света.{S} Једино се он Марко не |
| донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошку“ да пијем. — И бацајући се сину о врат и љубећи |
| р, јер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето она, Софка, ка |
| А ове друге немој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ен |
| кве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} Ко си ти?{S} Шта си ти?{S} Кер |
| нди-Мита!{S} Нећеш, срамота те, срамота вас је (а то „вас“ односило се на све њих, на њу, матер |
| цу откинути.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не |
| p>— Па, снашке, и ако ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио да н |
| ти:</p> <p>— Волим, волим, тато.{S} Све вас волим.</p> <p>— Ама баш све?</p> <p>— Све, кућу, те |
| ко пута питам оне моје за њега и за све вас, а они или ми не одговоре, или можда ми нешто и каж |
| их, на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Шаре |
| к њој, отпоче:</p> <p>— Ете, поздравио вас ефенди-Мита и поручио ми да вам кажем...</p> <p>— А |
| ећеш, срамота те, срамота вас је (а то „вас“ односило се на све њих, на њу, матер, цео свет).{S |
| .</p> <p>— О,о... тетка амамџике, пусти Васки онога њенога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека пред |
| Јована! — одазва јој се увређен и срдит Васкин глас.</p> <p>— Миту, Миту, пуштајте! — одјекну с |
| ћ у уста, као сестра:</p> <p>— Ваистину Васкрсе, чедо моје!{S} И теби срећан дан, и жива и срећ |
| јући ни сама зашто, поче да је подилази ватра.{S} Није могла да оде у кујну, још мање да уђе у |
| скипи јело из лонаца што су кркљали око ватре.{S} Требила је марљиво <pb n="54" /> пшеницу, јер |
| Свака ће гледати да буде што луђа, што ватренија, да тим, том својом великом љубављу према њем |
| ње.{S} Али је Софка већ била у толикој ватри, да није ништа за себе знала.{S} Једва се у јутру |
| сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И напослетку, за чудо, та њена грозн |
| тим све се више и кујна, са оном силном ватром, врелином, и њихна овамо велика соба спајала, сј |
| , поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра пр |
| ве да захватим.{S} Остале, све, само је ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја рука не |
| вала, хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка!</p> <p>Софка, огрнута у нову, скупоцену, |
| ви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви они на то, ш |
| е, ја до смрти нисам мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да напусти?!...{S} Ал |
| мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више нисам, о |
| се, а ноћу склањајући се од месечине и ведрине, <pb n="196" /> дуго путујући, пронашли је, и п |
| арочито је пазио да по обичају свом, не веже и обеси о појас онај сељачки ножић са неким старим |
| дузме какав посао, какав тежак и чувени вез.{S} Загреје се, зарадује.{S} Сва се унесе у посао.{ |
| ао, слике се као живе издизале, — а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном месту |
| вањима, бивао је он као тумач, као нека веза између њих и народа коме је требало да ови суде и |
| ва између њих на под, прекида се брачна веза.{S} Осети како јој од страха и ужаса поче црква да |
| свршетак, када ће да се закључи брачна веза, не може да издржи, хоће да одустане од овакве сво |
| револвер.</p> <p>Како сјаха, нити коња веза, нити се утегну, дотера и загледа какав је, већ бр |
| свако зрно од по пет дуката.{S} Сам јој веза о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, д |
| ко лепо стоји.</p> <p>Пошто матери лепо веза шамију, да јој једри образи и овална брада одскочи |
| једри образи и овална брада одскочише, везавши јој испод грла белу свилену и меку марамицу, Со |
| S} Горе, у ваздуху, као неке грдне тице везане ужетом за своје дугачке вратове, црнили су се ђе |
| осветљен свећама са прекрштеним рукама, везаним вилицама, опкољен женама, са женом, свекрвом, в |
| че:</p> <p>— Ох, Марија курва!</p> <p>И везаних ногу, у белим, новим чарапама, једнако подскаку |
| није чинила.{S} Још су стајали дењкови везаних ствари: ћилимова, јастука, покроваца.{S} Требал |
| да и полудео.{S} Држали су га и хранили везаног, горе, на горњем спрату.{S} И кад год би Софка |
| ко је умела да сачува од света те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене године, |
| да црвени, ето, кад остао сам, раскидао везе, појасеве око себе, те крв и утроба покуљала.</p> |
| а ту кулу, толике су приче и бајке биле везиване и говорене.{S} И једино на том чивлуку што би |
| !</p> <p>И ужасан крик, шум, одупирање, везивање за кревет.{S} И онда теткино долажење отуда, њ |
| јела да готове, и што теже, заплетеније везове да везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главн |
| њих, особито чаршави, пешкири, ћилими, везови, изнесе и поче да се ветри, али не, као пре, нат |
| тове, и што теже, заплетеније везове да везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главно да што в |
| , све то сада <pb n="165" /> доводити у везу са сутрашњицом, са тим њеним мужем, првом брачном |
| то, колико се пута заборави и почне да везује опанке, док не би, смејући јој се, Арса подвикну |
| кад ништа.{S} Само што пије кафу и увек везује чело марамом, стежући јако на слепоочњачама колу |
| слама и сено и како ношена ситно пада и веје путем.{S} У кујни, све као свршено, и мирно, тихо. |
| да се виде.{S} Једино што се испод тога вела видело како јој бљешти грло, врат и подбрадак са у |
| могла од дугачког и густог невестинског вела сасвим јасно да се виде.{S} Једино што се испод то |
| утру разабра.{S} Тек што је свитало.{S} Велика лојана свећа у чираку, више њене главе, догорела |
| а заудара.{S} Све је било почишћено.{S} Велика капија са сводом, кровом својим, као читава кућа |
| једни друге да одмењују.{S} А „слатка“ велика вечера никако да почне.{S} Једнако су горели и т |
| када, чим уђе, одмах баци поглед на два велика катанца, која су висила о доста дугом и дубоком, |
| м отворена и њена крила подупрта са два велика камена, сва се кућа видела.{S} Чиста, спремна, и |
| оћу њега, на бунару, јасно се оцртавала велика гвоздена кофа; са ланцима место ужета.{S} Из куј |
| а, колика би порасла, колика би постала велика у очима свих!{S} И тада би јој и сам њен сопстве |
| ла цела кућа, особито доле, кујна и она велика соба, да заударају на онај тежак, масан задах, п |
| а је кућа била споља окречена, па и она велика соба, особито оне њене црне, куршумима изрешетан |
| рмисаним авлијама, а из чаршије, где је велика капија и кафана, на махове поче допирати отегнут |
| а рођака.{S} И ко зна зашто је, већ као велика, заостала девојка, ту доведена.{S} Са њоме имао |
| ке срамоте и покора њихна и већ оволико велика и толико чувена Софка?</p> <p>А Софка, гледајући |
| силном ватром, врелином, и њихна овамо велика соба спајала, сједињавала, и сви они све више би |
| необична ни сама капија.{S} Била је то велика, тешка и јака као град.{S} Више је сигурно кошта |
| би била тада окићена и обучена као већ велика девојка.{S} Цела коса била јој повезана, сви зул |
| ом, малом и доста изабаном послужавнику велика чаша воде и у таслици неколико парчета шећера, < |
| ве то њега још више уплаши.{S} Брзо, на велике гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже журно — и |
| е их је било иза куће, до самих прозора велике собе, јер ту су сасвим одвојени од ових варошана |
| о седела иза Софке горе, до самих врата велике собе.{S} Софка, и ако је одавна слутила да, поре |
| ма шта видети: да не мисли како они, од велике сиротиње, баш морају кућу продати, те да се он п |
| та, па још сада све то осветљено са две велике свеће у великим чирацима.{S} И све скоро орибано |
| та то значи, почеше те тепсије као неке велике крваве очи да прождиру и све око ње у колутове д |
| ама.{S} Сигурно је прегледао постављене велике, округле софре.{S} И ма да су тада већ били у мо |
| ела, уђе у кујну и затвори врата од оне велике собе.{S} У саму собу није смела да уђе, јер тамо |
| код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из оне велике собе, где је свекрва са окрвављеном главом ничце |
| а остало се још губи у мраку.{S} Из оне велике собе, кроз широке, приземне прозоре, улепљене ме |
| ине.{S} А доле, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се није чуло; такође ни из дворишта, |
| да види, дотле са улице, због оне њихне велике двокрилне капије, никад се није могла цела кућа |
| де.{S} Јер, тек што отац оде, отуда, из велике собе, кујном, целом кућом одјекну Томчин страшан |
| {S} Али, више је пила, него јела.{S} Из велике, од пола литре чаше, од старинског једва опраног |
| а их нико, сем њих, нема такве широке и велике, нико онако, за тридесеторо, дугачке, једноставн |
| какав је и био, још је он, онај стари, велики ефенди-Мита...</p> <p>И узимајући од Магде пушку |
| може пред целим светом бити онај стари, велики ефенди-Мита; али пред њом, својом Софком, својим |
| м колима, за ханове пренесу еспап, као: велики грумен соли, каце пуне зејтина, гаса, али увек н |
| .{S} И то тако страшно тихо и грубо.{S} Велики огањ, као свршивши свој посао, све више је трнуо |
| {S} И подупирући својим главицама његов велики, тежак и стар поклопац, извлачили су из ковчега |
| е смејући од величине — јер такав им је велики и страшан изгледао — ни да га погледају, поздрав |
| и свуда масна пара; иза куће буктао је велики огањ, трештао разгорен жар, на коме се окретали |
| но из олтара, изнад часне трпезе био је велики округао отвор и кроз њега је силно у сноповима п |
| мне, широке кујне, одсјајују они њихови велики, тешки послужавници, оне жуте широке тепсије; па |
| ној руци имао је и то само један једини велики златан прстен.{S} Минтан и јелеци му, око врата, |
| да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћилим са Соломуновим словима.{S} Он је це |
| ене бисаге, узде, узенгије, а доле онај велики огањ, око кога су се окретала и цврчала читава т |
| рати светлост, тамо у дну трептати онај велики куп жара, испод миндерлука бити хладноћа од влаж |
| а више у њеним очима неће бити онај њен велики татица, ефенди-Митица, и зато никада већ неће см |
| и прете, дакле да више није дете, него велики, одрастао, свој човек, поче опет да долази кући. |
| целу собу не само испуњавао, него и био велики за њу.{S} Морао се око крајева да подавија.{S} О |
| S} Она са Симком уђе.{S} И када чу како велики „токмак“ по вратима лупну, затварајући их за њом |
| пред Ускрс.{S} Софка, као увек уочи тих велики празника, ништа није радила доле у <pb n="53" /> |
| ло, у тешке, црвене као крв шалваре, са великим жутим колутима од срме око џепова и ногавица.{S |
| првих кућа, него је остајало: или да са великим миразом узме какву сељанку, јер једино још са с |
| жива и срећна ми била!</p> <p>Софка са великим послужавником, покривеним извезеним пешкиром, с |
| мо испред ње почеше да промичу слуге са великим новим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без |
| елек са жутим ширитима као и шалваре са великим колутовима око џепова и ногавица од поређаних з |
| у родбини наслеђиване златне минђуше са великим дукатом, које су биле спојене златним ситним и |
| она већ готова, опасана пиштимаљем и са великим нанулама на сувим ногама, и чисто заклањајући с |
| како где, као на басамаке.{S} И сви са великим, зимским шубарама, у кратким чакширама, сигурно |
| до врха, а без чаша, стаклета, него са великим земљаним буклијама, којима ће тамо захватати и |
| ако зване Ђорговке, насељене по околним великим селима и хановима на друму, а чувене са својих |
| стељу, и покривајући и себе и њега оним великим венчаним јорганом, чекала да сасвим сване.{S} О |
| ослове: довољно насече дрва, са чесме у великим судовима донесе воду; по дворишту испред куће т |
| све то осветљено са две велике свеће у великим чирацима.{S} И све скоро орибано и жути се и од |
| ој вечери прикажу.{S} Пиће се једнако у великим котловима из подрума довлачило и ту у кујни до |
| од света.{S} У кујни је кркљало јело у великим лонцима, и свуда масна пара; иза куће буктао је |
| змеђу њих се лелујао венац од шимшира и великих белих ружа, којим је била окићена капија — њој |
| а.{S} Од увек саме би владике, приликом великих празника, после службе, прво код њих долазили н |
| ик, ма да му се, као увек испред оваких великих празника, надала, ипак, кад спази да је заиста |
| оређаше и иза упаљених свећа прислонише велико огледало, остављајући је саму, да се обуче и нак |
| пратила, онда је морало нешто страшно и велико између ње и њега да се деси.{S} Сигурно, сигурно |
| ела све оно богаство, истина сирово али велико: грдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне, |
| .{S} А на првом месту се истицало једно велико парче пите, које се и белином свога брашна и мно |
| а, шушкајући полако, мислећи да Софка у велико спава.{S} И Софка, само да јој није било сада та |
| је знала, када би они мислили да она у велико спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, но |
| а и усамљенија бива, како мати иза ње у велико већ спава.{S} Из оних долапа, из којих су изнете |
| ти сирота, готово без хлеба, и ако се у велико почела да бори са сиротињом.{S} Већ је почела и |
| пошто се сасвим раздани, пошто сунце у велико огреја, одозго почеше да се чују свирачи, и већ |
| дан је већ био почео.{S} По дворишту у велико се калдрма, кроз прозоре од сопчета, модрила и с |
| , неће се доћи до новаца, и то оваквог, великог, многог новца, какав се зна да само он, тај газ |
| пеницама.{S} У башти од онога јучерањег великог огња једва се подизао и расплињавао оквашен, уг |
| о још светлости, то је долазила од оног великог купа жара, који се црвенећи жарио и светлео и о |
| а испуни.{S} Али она, увек тобож као од великог посла, није могла.{S} Све се као канила.{S} Сва |
| .{S} Она би мислила да је то од умора и великог напрезања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би |
| а.{S} Једино би дошла на „прочку,“ уочи великог поста, када би по обичају цела породица морала |
| куне и суза њихова проклиње?{S} Горко, великодушно је одбијао од себе.</p> <p>Али тако исто ни |
| горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој соби.{S} Цео би дан тамо само седео, п |
| на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у оној великој соби, Софка је већ спремна и обучена чекала.{S} |
| p>Доле, у кујни, где се она журила и по великој синији ређала чанке с јелом да горе код њих изн |
| ле вечере, Софка је легла овамо доле, у великој соби, са Магдом, пошто тада, да не би Софка бил |
| окренутим ка месечини, и сам он тамо, у великој соби, осветљен свећама са прекрштеним рукама, в |
| намештаја...{S} И тај сан један исти: у великој, раскошној соби, пуној изукрштане разнобојне св |
| Томча радосно отрча у кућу, да спреми у великој соби што треба за таста.{S} Софка, чисто укопан |
| како он, отац, и не чекајући да тамо у великој соби буде послужен, не хотећи ни да седне на си |
| дочекивала, љубила у руку и дворила са великом чашом, коју су они морали, пре но што у чело со |
| како он још не може доћи.{S} У неком је великом послу.{S} Гледаће да бар на јесен дође; и како |
| луђа, што ватренија, да тим, том својом великом љубављу према њему, свом мужу, као подиже му и |
| ала по коси, била је овлаш завила главу великом зејтинлијом шамијом, те јој је лице одударало ј |
| е да уђе у спаваћу — ону приземну собу, велику, мрачну са долапима и купатилом.{S} Бојала се да |
| е могу они да отпочну ту њихову слатку, велику вечеру, — зар је њима сада до јела — него, као д |
| Магда?{S} Зар она још овде?</p> <p>И на велику Магдину жалост само то.{S} Чак је не позва ни да |
| бит дар.{S} Најпосле нађе то.{S} Извади велику, густу низу све од самих дубла, свако зрно од по |
| н, држи у једној руци бисаге а у другој велику и тешку постављену гуњу.{S} Нетремице, са страхо |
| еки инат, као да се први пут жени, тако велику и сјајну свадбу правио.{S} Узео истина мало стар |
| а код куће остављају саму и толико већ велику девојку. <pb n="43" /> Софка би увек, кад год би |
| ве лежали, одмарали се, да дођу овамо у велику <pb n="205" /> собу, за софру, Софки се учинило |
| да до капије, са лица чаршије, подигну велику лепу кућу.{S} Софка није никако пристајала.{S} И |
| ила је огањ на огњишту и распремала ону велику корпу, што је на глави донела, са пуно остатака |
| оче као увек грдити.{S} Затим уђе у ону велику собу и врати се из ње вукући за собом јастук, ко |
| већ се и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у ону велику собу и отуда чу се како виче:</p> <p>— Да се нам |
| најцрње.{S} Како прве ноћи уђоше у ону велику собу, која је својом величином половила кућу, ни |
| по кујни, соби, одлазећи особито у ону велику, очеву, у коју до сада нису смели да привире, и |
| ремице, са страхом, погледује час у ону велику собу, пазећи да се лампа на столичици до врата с |
| држала је на прстима уздигнуте руке ту велику чашу до самих Софкиних уста, да она, пошто појед |
| S} Уза степенице узнесе и унесе код њих велику сребрну синију са јелима, и мећући је испред њих |
| .{S} Понизно, са страхом, не смејући од величине — јер такав им је велики и страшан изгледао — |
| уђоше у ону велику собу, која је својом величином половила кућу, никако се више отуда није изла |
| на прича о њиховом чувеном чивчији деда Вељи, за кога се причало да је са свима снајама живео.{ |
| лице и косу додирну <pb n="181" /> онај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово с |
| на страшна ока, а између њих се лелујао венац од шимшира и великих белих ружа, којим је била ок |
| лелих, око крстача извешаних шимширових венаца.{S} Чак би се осећао и мирис оне земље гробљанск |
| , виша, јача, која се не рађа често, не вене брзо, све лепша и заноснија бива и од које се при |
| знаш, дико, да знаш, дико,</l> <l>„Како венем за те.“</l> </quote> <p>Па одједном прекину, и, к |
| а има које су исто тако несрећне, туже, вену.{S} А Софка је знала да то код ње није.{S} И зато |
| на подсети на њихне удадбе, када се оне венчавале.{S} И онда на тим удајама других оне, неке од |
| до овако!{S} И сам он, кад се венчавао, венчавао се више онако, не истински, не ради себе, већ |
| друкчије до овако!{S} И сам он, кад се венчавао, венчавао се више онако, не истински, не ради |
| .{S} Грдан је новац морао да да, док се венчали.{S} И после, као зато што се тако близак род уз |
| до певнице изиђе клисар носећи налоњ и венчане, искићене, сребрне круне.{S} На то се чу жагор |
| покривајући и себе и њега оним великим венчаним јорганом, чекала да сасвим сване.{S} Осећала ј |
| ћ ознојене руке, да ће још пре свршеног венчања морати да му испусти руку, и раздвоје се.{S} И |
| ла и у сну га љубила.{S} А сутра, после венчања, све престаје.{S} Више нема коме ни да се нада, |
| ко ће се сутра, на дан венчања, и после венчања, мужевима што више допасти и ући им у вољу.</p> |
| и.{S} А ону њену болест, грозницу после венчања.. они, као и остали свет, нису сматрали за бог |
| као неке чини, како ће се сутра, на дан венчања, и после венчања, мужевима што више допасти и у |
| та изгледа да је била и трајала само до венчања, свадбе, а после одмах усахла, спарушила се.{S} |
| се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање, први пут што се тамо заплака.</p> <p>Цео амам |
| ба Софка да се облачи и буде спремна за венчање, тек ће се онда ње као сетити.{S} Искупиће се о |
| ће је који запросити, када ће јој бити венчање, када ће имати мужа; када ће и она, као и њене |
| охрабрио.{S} Али што се више одужавало венчање, молитве, певање, око њих све загушљивије <pb n |
| што ће од њега добити, није се смело са венчањем брзо свршити.{S} Морала да буде права, истинск |
| а боље истрља, те да сутра ти делови на венчању јаче, истакнутије, лепше јој стоје.{S} А на Соф |
| се њој десити оно, што се ни једној при венчању није догодило: да се све поквари, јер тим раздв |
| , кога је он крстио, доцније са Тодором венчао, и са чијим је оцем, Тодориним свекром, био нера |
| а он горе, иза куће, под <pb n="195" /> вењаке, међ остале госте.{S} И ако је врелина, сунце те |
| али сунце, сјај и граја је запљусну.{S} Вео јој се закачи за праг, и то јој добро дође.{S} Заст |
| света и граје, чекала је да јој откаче вео, и у том осети како се прибира, снажи.{S} Јер стоје |
| када нису одмах могли да јој откаче тај вео, јер сви су хтели и грабили се.</p> <p>И тако, заст |
| нцара и првих бегова, Турака, које због вере нису могли примати код куће, правили читав лом.{S} |
| е он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру пред калуђером побратимили и то пијућ |
| нда чак и куршумом, и то од човека туђе вере, каквог Арнаутина, качака.{S} Али за то је онда мо |
| ог.{S} Од тада за њих двојицу није било вере, ничега.{S} Маркова кућа за Ахмета је била слађа, |
| умачити се да су сигурно, као код сваке веренице, од љубави и среће.</p> <p>У вече Софка, замор |
| такту да играју.{S} Одмах уз њега његов верни Алил.{S} Он, овако у чалми, сув, иде с алатом ног |
| је могла још себи да дође и никако није веровала у све ово.</p> <p>Али, када доцније, пошто се |
| збуни, почеше да долазе.{S} Испрва нису веровали.{S} Али када видеше толике свираче, толику све |
| овите приче, за које се у вароши знало, веровало, али се о њима не водило рачуна: како сви они, |
| апред знајући, да ли из искуства или из веровања, враџбина, одмах би јој квасила чело водом и м |
| огао да дође.{S} Као да никако још није веровао у све то.{S} Колико је пута у потаји дрхтао и т |
| тио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни |
| </p> <p>Софка застаде.{S} Није могла да верује.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, да, доводећи к |
| оно, у шта Софка до тада није могла да верује, она прича о њиховом чувеном чивчији деда Вељи, |
| кар јој, Марко, никако као не могући да верује да је заиста она, Софка, сада срећна, није могао |
| ећи се са сељацима, никако не могући да верује да је њен покојник заиста могао толико да потрош |
| , опет никако још не могући у све то да верује.{S} Знала је, да они то и тако са њоме не могу д |
| ала како је све узбуђенији.{S} Чисто не верује свему овоме, особито њој, Софки, да је заиста са |
| /p> <p>Али никако не могући да у све то верује, не знајући шта да чини, чисто паде.</p> <p>— Па |
| р, синко, чедо, Софке, Софкице моја, не верујеш тати?{S} Мислиш да тата лаже, да има пара, него |
| знало се како би тада сваки од њих, не верујући самом себи, кад баш мора да излази у чаршију, |
| исправи и поче, устрашена, а никако не верујући све то, као у грозници, очима да тражи матер.{ |
| ита би тиме изненађен.{S} Јер никако не верујући, дође сам овамо код њих.{S} Кад уђе код Софке, |
| а снаја.{S} И он, ни сада још никако не верујући у то, од среће, није на коњу могао да се смири |
| поклекне, не покаже се довољно срећна, весела.</p> <p>И заиста не посрну, показа се како треба |
| да виде каква је она, те, ако је и она весела, срећна, да се и они још више веселе, више пију, |
| еђу којима би она морала да се показује весела, здрава...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| у вароши почела да носи.{S} Целог дана, веселе и срећне, дочекују госте.{S} Чак и свирачи дођу |
| наки и онда могу, како они знају, да се веселе...</p> <p>Зато су после, не стрепећи да ће то ко |
| на весела, срећна, да се и они још више веселе, више пију, певају; бојала се, да она тада баш н |
| је госте, љуби се са њима, када њега не весели ништа: ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће, с |
| !{S} Све ми поздрави, и сви ми здрави и весели били!</p> <p>— Хвала, нано!{S} Хоћу, нано! — јед |
| сада, овако намештена, некако друкчије, веселије изгледа, крупно и четвртасто оцртава се у <pb |
| њену раздраганост, те и оне почеше још веселије и бешње, особито чувена и страсна играчица, те |
| ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.{S} А на послетку и треба, пошто ће ово бити њ |
| ивши је, а погађајући све, почне благо, весело тобож да је кори:</p> <p>— А јело, нано?{S} Ако |
| затворене, сасвим се ослободивши, брзо, весело почеше да се пењу по миндерлуку и да се свлаче.{ |
| а њему слободно и стегнуто седи, ситно, весело је грабио и промицао.</p> <p>Већ је близу зора.{ |
| у пепео око огњишта, гледајући око себе весело и слободно.{S} Софка их поче као увек грдити.{S} |
| тамо и дочекује их, па пошто ће је сви весело, раздрагано, гледати, ишчекујући да виде каква ј |
| авајући последње весеље, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се извија, заноси и прати |
| адбама.{S} У томе се и састојала њихова весеља.{S} Јер једнако одвојени од кућа и растурени са |
| ћати она слобода, која је тако нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Ми |
| ће гледати себе, да што више уграби од весеља, среће.{S} Ниједна се неће обазрети на њу, Софку |
| о онда онолики урнебес, граја, крици од весеља, кад и старци почеше да долазе.{S} Улазили су у |
| собито девојке, које су тако жудне биле весеља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, тако |
| ато је он целе ноћи, поред свега пића и весеља, једнако морао да се држи, чува, да би, ето као |
| бина, ни то јело, пиће, седење са њима, весеље, певање и тобож радовање?!{S} Али се морало.{S} |
| } А знало се да ниједан Ахметов барјам, весеље, радост његове куће и његова браства не може бит |
| од напора што све то, своје пијанство, весеље, мора да изиграва, очево лице изгледало је бледо |
| сле купања настала што већа шала, смех, весеље, окрете се амамџики:</p> <p>— А мори, што гледаш |
| је и свадбе, има да захвали за то своје весеље и радост.{S} И тек ће онда, по обичају, у зору,- |
| да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети на алату, кад из |
| ошто ће ово бити његово прво и последње весеље са њима.{S} Па онда нека буде потпуно, цело!{S} |
| ен младожења, као завршавајући последње весеље, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се |
| ако, као увек, после славе продужило се весеље и пиће у оном чивлуку у Доњем Врању.{S} И тамо, |
| е и горе.{S} Јер сада ће понова настати весеље, певање.{S} И то, као увек, све ће песме бити о |
| дне (ма да је био пао), сасвим отпочети весеље?{S} Од када су већ све свеће по собама и фењери |
| ка <pb n="163" /> мати, која дочека ово весеље, мора прва оро да поведе.</p> <p>На послетку и с |
| ила и пила.{S} И затим, како се то цело весеље после славе свршавало страшном коцком на којој с |
| јући последње, чини то још са свирком и весељем!{S} Али одмах га разумеде.{S} Ваљда да се то шт |
| својим толиким, од срца, као саможивим весељем, заборавили, почеће, чешљајући је и китећи, да |
| ла је да ће оне, као на свима свадбама, весељима, тако и сада бити такве.{S} Као да ће ове ноћи |
| ицама, по чаршијама, црквама, саборима, весељима да се шири, мешајући све међ собом, и мушко и |
| ни, по саборима, чак и по манастирима и весељима.{S} Цео крај, целу чувену Пчињу њих двојица су |
| ко најмлађе у фамилији, па тако на овим весељима, свадбама бивале од свих мушких највише јурене |
| , баца, потпуно се предају јелу, пићу и весељу.{S} И то чине нешто због тога, што им је као јед |
| И на свакој служби у цркви и на сваком весељу, игри, увек их је било.{S} Чак нису изостајале н |
| о тако и радио.{S} Више се правио да је весео, него што је у ствари био, да би доле жене биле с |
| — а то је највише плашило —донесе какву вест о њима, она, не могући да издржи, почне Арсу, као |
| тренутка, саопштавала им ту црну, кобну вест.</p> <p>И отуда је Софки било разумљиво оно онако |
| сам Арса са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти.{S} Марко остаде и даље тако да седи, пог |
| ри, ћилими, везови, изнесе и поче да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него да се |
| е била на прозорима од собе, које тобож ветри и паје.{S} Магда вечито у свађи са чивчијама и сл |
| је лице одударало јасније и свежије.{S} Ветрила је и пајала собе.{S} Њене нануле звечале су по |
| сто заобилазе, дивећи се њеној лепоти), већ да ће је сад сасвим друкчије гледати.{S} Као да је |
| коме није било: ни „кћери“, ни „чедо“, већ само: <hi>Софке</hi>.{S} И то тако страсно, лудо, д |
| е.{S} Прсти су му пуцали; глава његова, већ уска, стара, спарушкана и обријана, сва се тресла.{ |
| виде да она не само што се не зарадова, већ се и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у ону велику собу и от |
| аше:</p> <p>— Ја, свекрва, ја, свекрва, већ не пушта снају!</p> <p>Марко, и сам раздраган тиме, |
| очиње руком око џепа, али она то не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак да то не чини.{S} |
| е у кујни са женскињама.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку с |
| а и једре, вреле мишице.</p> <p>И када, већ доцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и |
| наређује и што говори с њим.{S} Никада, већ само кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{ |
| не знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је у вароши, бар он треба да зна какав је ов |
| е, из споредних улица, где нема метежа, већ се чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу.{S} |
| собу, да са својима тамо спава, Софка, већ ознојена, — скочи.</p> <p>— Тако ли је то?</p> <p>Ј |
| осећа: како није она сама, једна Софка, већ као да је од две Софке.{S} Једна Софка је сама она, |
| ије додиривала, још мање у њој спавала, већ у куту, углу собе.{S} И то све због тога, да не би |
| а, што се, и млађа од ње, одавно удала, већ јој домаћин почео да се богати и она улазила у ред |
| ачинила би се да спава, али није могла, већ јој се јави:</p> <p>— Шта је, Магдо? </p> <pb n="17 |
| не даде да се примети како се уморила, већ, на завист свима, а у највећу почаст њему, своме св |
| пратиле су је.{S} Не само да је пушила, већ и оружјем руковала.{S} А и сам ход, стас, нарочито |
| д корпи и завежљаја са јелима и питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара |
| , још мање широке и испуњене гајтанима, већ уске, кратке, да би им се што више виделе беле чара |
| ња и дружења са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари сасвим нешто друго.</p> <p>И онда ба |
| дошао — он тада не би звао њега, сина, већ њу, матер.</p> <p>— Чу ли за онога?</p> <p>Она, ма |
| Софка девојка, Софкица, ефенди-Митина, већ права жена, своја, ничија више.{S} Од беса стискају |
| адао се па сигурно и чекао, кад ће она, већ једном, пасти, поклекнути.</p> <p>Сутра, готово она |
| друге удаваче, плашила од тог гледања, већ је, не гледајући ни у кога, ишла мирно, полако.{S} |
| е се није могло да иде у гомили, скупа, већ у реду, једно за другим.{S} На капијама жене, девој |
| фамилији није била ни кћер, ни сестра, већ нека даља рођака.{S} И ко зна зашто је, већ као вел |
| двори, служи.{S} И тада би слуге брата, већ онесвеслог од страха, кришом износили и склањали у |
| цају, раздрагавају и померају са места, већ знаним и нарочитим за те вечере, „за слатко једење“ |
| , бити јако запржавана, масна, прељута, већ увек блага, слатка, и пржена само на маслу; никако |
| > онај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушканог од фењера, и то је зад |
| ка и пријатна због загорелости од пића, већ што није хтела за све време, док је била тамо по гр |
| и то лакованим, са федерима, а без оца, већ само са матером и којим братом.{S} Па и то не изјут |
| о граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, остављајући тестије око бунара, сасви |
| није због тога, што полази за недрагог, већ да је због другог нечег, што је веће, горе.{S} Сада |
| више онако, не истински, не ради себе, већ другога: оца, куће, света ради...{S} Па ето и сада, |
| а свима њима.{S} И то све не ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.{S} А на послетку |
| е смела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака.{S} И када и саму кујну за собом затв |
| дале у очи његове руке, кратке, маљаве, већ исте као у оца и онај Марков здепаст врат са сниски |
| , када је дакле било најгоре и најтеже, већ је тада она била уверена да никада, никада неће бит |
| S} Софка виде како јој се мати не диже, већ остаде тако једнако седећи, гледајући замишљено у и |
| ахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то мушки.{S} Али, као да се сети да н |
| и се утегну, дотера и загледа какав је, већ бришући, отирући шаком зној од дугачка врата, уђе п |
| нека даља рођака.{S} И ко зна зашто је, већ као велика, заостала девојка, ту доведена.{S} Са њо |
| старе меџедије, дубле, и меке ћошалије, већ зарђале, полузелене.</p> <p>— На, на!{S} Све!... —с |
| долази, а знала је да то у ствари није, већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њено |
| а да се, не као друге, заноси и лудује, већ да је са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде |
| е и тако лежећи чека, да га Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен оном својом малом а |
| е то измеша и поче да бруји...{S} Неке, већ готове, свучене, не могући чекати, са нанулама у ру |
| о децу, узимали за њих одрасле девојке, већ доста у годинама, способне за сваки рад.{S} И то се |
| е овамо и виче:</p> <p>— Хајде, снашке, већ сав свет оде на гробље!</p> <p>А заиста, више њихов |
| био.{S} Около, иза равница, кроз магле, већ су се оцртавала била.{S} Из њива и башта допирао ми |
| жења, као завршавајући последње весеље, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се извија, |
| диже журно — и то не средином калдрме, већ крајем, као да је не упрља, — једнако извињавајући |
| овамо до кућнег зида, клечале су жене, већ засићене јелом и пићем.</p> <p>Када Софку угледаше |
| има би се тада давале, не старе хаљине, већ само тек неколико пута ношене, које су или бојом ил |
| наге да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из оне велике собе, где је свек |
| аљда услед помисли на гробље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топлија.{S} А Софка је |
| о био за њега као неки посао, понижење, већ тако у опште само име спомене, па онда нека други, |
| рд, што не купује од њих због сиротиње, већ онако.{S} Изгледаће да они продају кућу више њему з |
| требало да учини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било |
| ису биле маторе, неке готово већ старе, већ као да су девојчице, тако су се од те своје откриве |
| нико сада и не седи, не раскомоћује се, већ сви, онако наоружани, у силавима, чизмама и стојећи |
| виде да је као љут.{S} И осмехујући се, већ је знала зашта је.{S} Сигурно је и он, као и сви оч |
| нило.{S} Јер, када не само што порасте, већ пређе и двадесету, и, пошто је било познато да се с |
| е за руку, али не као свакада за прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четвртасту и шир |
| ка, па да може радити са њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S} А највише га порази, кад спази |
| р синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ...</p> <p>И тада се поче сећати.{S} Тек тада б |
| а себе, није удовац, још мање без деце, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} Софка поче |
| м копитама, више не прска и не тандрче, већ како који и где у рупу запао, тако застао и углавље |
| Не може да сачека матер, док се обуче, већ узела корпу с јелом и понудама, што ће се носити на |
| тако широко и топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним топлим, једрим |
| јелом да горе код њих изнесе и постави, већ је слушала, како се тамо гост једнако, изненађен и |
| ен, иде сам, не дајући да га дете води, већ замахујући оном другом руком чак иза леђа.</p> <p>У |
| а ова, свекрва, не може више да издржи, већ почне да шапуће у себи:</p> <p>— Слатка децо моја! |
| болео, није хтео да каже, да се потужи, већ једнако лежао горе, на доксату од куће, и само општ |
| ој угужваној антерији, по њеној шамији, већ улубљеној, сасвим прилепљеној око врата, слепоочњач |
| имиком одрече да није то, чега се боји, већ показа своје раме и испружену руку.{S} Он, сав срећ |
| учен у чохано одело, али не као остали, већ у неком нарочитом за њега кроју.{S} Чакшире мало ус |
| није радила доле у <pb n="53" /> кујни, већ је била једнако горе, на горњем спрату, распремајућ |
| апе.{S} Само папуче није могла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чарапа, које |
| да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па да је купа, т |
| да им је нови газда не само као стари, већ и силнији.</p> <p>И како се тамо пропио, више се не |
| ан иза капије спавао, да капију отвори, већ одбијајући га од капије, рекла:</p> <p>— Немој ти.{ |
| а.{S} Иде полако.{S} Никада се не жури, већ несигурним корацима с увученим рукама у недра, те ј |
| ела шамијом и скривеним цвећем по коси, већ увек онака каква је иначе унутра, у кући, и са још |
| адало за руком, да се ништа не примети, већ да, као и пре, цела родбина, нарочито стари стричев |
| естог дојења, код својих кућа оставити, већ су сва била овде покупљена и увијена у пелене, да б |
| уше.{S} Знало се да више неће силазити, већ ће, ако му што треба, одозго наређивати.{S} Он се и |
| а ће се пре тога нека од њих већ опити, већ заситити и онда — на шта толика радост, тако дуго ч |
| е, никако овамо код Софке и не улазећи, већ у кујни, спремајући вечеру, мало бољу, (јер за Бога |
| едан <pb n="160" /> странац, туђ човек, већ ће све бити њихни, из родбине, и, немајући од кога |
| е била ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утучена и чисто скамењена.</p> <p>Брзо пређ |
| јали они сандуци, не рукама или кључем, већ тешком и окованом потпетицом од чизме, са мамузом, |
| цео је тај крај, још не насељен сасвим, већ из сељачких породица или из варошке сиротиње, која |
| ао да ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и једнолико гризе зоб у зобници, обешеној му |
| ије заклопљена кућним кровом, димњаком, већ као да се све то око ње, заједно с њом, креће, иде, |
| ерише се да је заиста и са њом, Софком, већ једном свршено...</p> </div> <div type="chapter" xm |
| са тресући се, и то не као пред Софком, већ као пред самим собом поче сав јад да излива: </p> < |
| остале, чак ни као хаџијске, са крстом, већ ситне, црне, скупоцене, да би се, ма колико биле ду |
| и оде.{S} И то не оде на капију улицом, већ кроз капиџике, баште, куће, како би се са целим ком |
| ити од њега ти гласници, и то не један, већ и трећи, и четврти, она се поплаши, побоја се да је |
| о да прича.{S} Ретко је у матер гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим |
| а седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се окреће оцу и моли:</p> |
| и је, па чак, као да то није туђ посао, већ њен, седа у разбој и продужи да она тка.{S} Али то |
| А на то нико да се постидео, поцрвенео, већ су јој се сви смејали, особито жене и то старе, <pb |
| тој магази никад нико од њих није био, већ увек њихов главни момак.{S} Још мање их је било на |
| ала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од имања само кућицу |
| S} Али не као остале, на леђа, комотно, већ ничке, сакривши прса и подбочивши чело на преокрену |
| в не показује нити миче.{S} Па ни алат, већ оседлан и са црном, зараслом пругом од ножа на свој |
| оћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ...</p> <p>И тада се поче сећати.{S} Тек тада би јој |
| ога што није силно, не призива у помоћ, већ тихо, убијено, без наде, баш због тога оно му све ј |
| не би улазили у саму кућу, кујну, собу, већ се скупљали око куће, иза куће, и тамо клечећи уза |
| стари бегови, бегови само по богаству, већ ови други, који су, поред богаства, исто тако били |
| етње, што се односило не на њега слугу, већ тамо на „њих“, Софку, децу, кућу.</p> <p>— Кажи оно |
| очију и уста, али се оне и не познају, већ се неосетно губе у свежини облог јој и као млеко та |
| пре матере дошла и отворила јој капију, већ стиже, и, оставивши корпу у кујну, претече Софку на |
| Кад испаде пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није имала.{S} Он се трже, изненади, и то уср |
| ати.{S} И почеше, и то не обичну песму, већ песму њихове куће, која се увек певала, када се ко |
| вратио; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго потрошио.{S} Али, и поре |
| ићет се није, као некада, довлачио сав; већ једва нешто, ко зна који део.{S} Више је изгледало |
| м чашицом ракије служила, <pb n="82" /> већ на сточићу, примакнувши му га до колена, поређала п |
| требало да се жени, пошто <pb n="23" /> већ није било у вароши, као пре, онако богатих девојака |
| дошла овамо, у кућу, таква и остала.{S} Већ је била стара.{S} Сува, висока, са уским лицем, мир |
| треба да учини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ је био први мрак.{S} Уза страну куће о сниској стре |
| Томча, и он је био према њој пажљив.{S} Већ беше мало узрастао.{S} Науснице га огаравиле, подбр |
| едају на изнесене столице и јастуке.{S} Већ се сви збили у гомилу, и сви око њега, Марка, свог |
| асује сву кућу и пуни цело двориште.{S} Већ су околни комшиски зидови начичкани суседима, особи |
| ешко је, Тодоро.{S} Не може се више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним моји |
| велико почела да бори са сиротињом.{S} Већ је почела и готово продала онај горњи део баште <pb |
| } На капији улаз је већ био закрчен.{S} Већ и туђи момци из целе вароши почели да долазе, и хва |
| буде на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је била сасвим помирена са том продајом куће, а и з |
| ладе жене, да би и он изгледао млађи, — већ у панталонама и капуту, више гледајући у жену него |
| p> <p>— Чујем, снашке! — Истрча Мага, а већ јој биле умрљане руке и засукани рукави од судова ш |
| ао отац.{S} Нема још дванаест година, а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и |
| ја, сагиба, како јој рукама показује, а већ му руке дугачке, мишице му се јасно из закопчаних и |
| Па зашта, нано?{S} Зашта?... — Поче, а већ јој од беса сузе ударише.</p> <p>— Не знам, чедо!{S |
| оје жене.{S} И онда, добро нахрањени, а већ исушени од силних толико уздржаваних, радом убијани |
| ки поклон и дар, него ли наполица.{S} А већ аренде и закупи од воденице толико су у напред и ко |
| и им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старости, просутости не смеју кћери и снахе ни д |
| реполовљен или готово сав уништен.{S} А већ кајмакам или спахија за какав данак, десетак, није |
| почеше да се погуркују и обазиру.{S} А већ када као намирисаше Софкину улицу, све појурише.{S} |
| у знаш већ какав је сигуран!</p> <p>— А већ за то.</p> <p>И Софка по гласу његову осети како То |
| , чуло би се како он одговара.</p> <p>А већ када би коју нарочито по имену позвао горе к себи, |
| ладак јој одмор, испод плећака и кукова већ не осећа кроз душек тврду земљу, него од своје гојн |
| озва ни да је види.</p> <p>У јутру њега већ није било.{S} Ко зна у које доба ноћи, у зору, отиш |
| у крилу, заваљен, није гледао ни у кога већ једино у оно своје испружено колено нарочито у свој |
| ћи, с тешком главом, коју је осећала да већ једва носи, оде и паде опет у оно своје сопче, које |
| удава!</l> </quote> <p>И Софка осети да већ наступа и долази оно, када ни она више не може оста |
| све је због страха.{S} Бојала се, када већ почну младожењини гости долазити, а она ће морати д |
| ки татица, ефенди-Митица, и зато никада већ неће смети да је погледа, још мање са њом да се пош |
| или полегали, да се одморе, Марко, сада већ свекар, коме су такође били наместали, неопажен се |
| о и осетио, то је само од ње.{S} И сада већ овако мало одраслим она је могла све своје жеље зад |
| е нека дивљина и силина.</p> <p>Он сада већ није, као први пут кад је био, збуњен, саплетен, не |
| ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога во |
| пут, тобож по трговину.{S} Истина, тада већ нису, и то због оскудице у новцу, трајала дуго та њ |
| у.</p> <p>Сутра је била сарана.{S} Тада већ дођоше и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би мора |
| за нечим осећа да би јаукала.{S} И тада већ зна да је настало, ухватило је оно њено „двогубо,“ |
| р човек. <pb n="35" />А Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска долази ка |
| лике, округле софре.{S} И ма да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио да се, по стари |
| е готова са софром, пошто је тамо Магда већ изнела ракију и мезе и додала матери, да их она сто |
| пију, врати се она полако у кујну, која већ беше осветљена од огња, што га деца рашчаркала и ве |
| д неке слутње, предосећања несреће која већ почиње да се догађа.{S} И зато су око Софке трчали |
| ају мушки. </p> <pb n="158" /> <p>Симка већ беше обучена и села у чело астала.{S} Испред ње је |
| увреда.{S} Узалуд свекрва дотрча, Софка већ осети његову руку по свом челу и коси, и осети се к |
| да спавам!</p> <p>А сутра, дању, Софка већ није жалила себе, јер би гледала како је собом, сво |
| <p>Доцније, када би мислио да је Софка већ заспала, долазио би и он горе са још непопијеним ви |
| увели младожењу код ње.{S} Али је Софка већ била у толикој ватри, да није ништа за себе знала.{ |
| ену.</p> <p>Јер ето свака од њих почела већ око огњишта да издваја од јела и зачињава га онако, |
| , ваљда чак око пола ноћи, када је била већ лакосана, сећа се доцније, чула је одозго, кроз тав |
| ала изваљена тела и око њих или по њима већ слепљени праменови, влажних, дугих, црних коса.</p> |
| и га.</p> <p>Као свакада, не изненађена већ навикнута на такве његове доласке у невреме, уђе он |
| хаљина од себе одбацивали.{S} Код жена већ су се сасвим помаљали изнад сукања и фута трбуси, н |
| а.{S} И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик његова тела, и бол који ће бити |
| а, а мати такође, чим попуши једну, она већ другом готовом, запаљеном га нудила, он сав блажен, |
| ој се, откако ју је ударио и откада она већ цвили, сигурно већ цела предња страна лица онако у |
| вих, — јер то није обичај, пошто је она већ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, показал |
| ногу једина остала баба Симка, па и она већ готова, опасана пиштимаљем и са великим нанулама на |
| задовољна да не буде?{S} Када ће и она већ једном ништа да не мисли, као остале девојке само д |
| ући се и сажаљевајући је, што ето и она већ мора де се уда, истина за најбогатијег газду али јо |
| је време да се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} |
| рату а особито са оним од многог рибања већ жутим као восак старим степеницама.{S} Цела она, са |
| " /> да га ижљуби.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нема још дванаест година, а већ почео |
| то, девојка добила мужа, своју кућу, па већ почела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га вид |
| му се одупрети, одбранити од њега, — па већ тада, када је дакле било најгоре и најтеже, већ је |
| подрум, где је било пиће, и око бунара већ је увек по која хладила лице и главу.</p> <p>Софка |
| о са јаким сунцем а кратким сенкама, са већ изнад земље и калдрме ужареним и разиграним ваздухо |
| т га виде целог.{S} Исто онако мали, са већ широким прсима и развијеним вилицама и подбратком, |
| иње али црне очи и мало, тамно чело, са већ дугом косом, подсећају на матер, на онакву какву је |
| шиле, осећајући ту његову лаку руку, са већ спарушканим дланом.{S} Али је за њега то била најве |
| а.{S} Полако, зналачки, својом руком са већ као пергаменат отврдлом кожом прелазила је по њој, |
| гне неке своје магазе.</p> <p>Дакле, та већ очигледна сиротиња није толико плашила матер колико |
| офкице!</p> <p>Али Софки су чело и уста већ били хладни, те се она брзо и немо са матером пољуб |
| башта.</p> <p>И тако и би.{S} С пролећа већ је била увелико башта прекопана.{S} Извађене и наба |
| а сада у ствари просилац.{S} Као осећа већ себе у његову крилу и на себи она његова уста, што |
| очела постајати, да је и та њихова кућа већ тада била ту.{S} Цела родбина из ње је произишла.{S |
| бе дуго ради, дуго спрема, онда се, кад већ и она дође, све заборавља, баца, потпуно се предају |
| нице да поспемо, праг да пресечемо, кад већ један пут дођосте.</p> <p>Софка чу како отац, видећ |
| а ће се преудати ма за кога од њих, кад већ остари и мало попусти лепотом.{S} Али она никога ни |
| оно своје сопче, које јој се учини сад већ толико црно, толико дубоко као какав гроб.</p> <p>Љ |
| двајао, допирао онај топао воњ и шум од већ пробуђене стоке, уђе опет овамо, к њему, са свећом. |
| дојке, у којима су се испод белине коже већ назирале, као одавно зреле, неке грудве.</p> <p>Јед |
| н треба да зна какав је овде ред: да је већ једном време да младенци иду у своју собу.{S} И зат |
| а је целом том свету дала времена да је већ овако упола довољно виде, те да се после не пренера |
| кљока.{S} Софка претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љубав с |
| самом себи, причао је: како је, када је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату, наишао код ј |
| оде са чесме не узнемири је.{S} Сада је већ она своја, није Софка девојка, Софкица, ефенди-Мити |
| угушиван мећавама и хладноћом, тада је већ почињао из кућа да излази и по улицама, по чаршијам |
| до кујне, у оној великој соби, Софка је већ спремна и обучена чекала.{S} На њој је била сама св |
| и, очима да тражи матер.{S} Али, она је већ била отишла тамо, у собу, и наслоњена на прозор, ти |
| чакшире, и тада још, онако мала, па је већ знала да ће то матери <pb n="26" /> чинити радост и |
| дао преварити као други мужеви, кад је већ грли, љуби, него би напротив, у инат, да би је још |
| а је била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек осећала би себе како је сва врела.{S} Из |
| а и села у чело астала.{S} Испред ње је већ стајало стакло ракије, кисела грожђа, крушака и пап |
| ју Софкину свадбу.{S} На капији улаз је већ био закрчен.{S} Већ и туђи момци из целе вароши поч |
| асплињавао оквашен, угашен дим, који је већ мирисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у оној вели |
| на у собу код матере.</p> <p>У кујни је већ Магда радила.{S} Палила је огањ на огњишту и распре |
| ије могао да изиђе на крај.{S} Кћери је већ удао и удомио, како је он хтео.{S} Али са сином, ко |
| роз комшиске капиџике.</p> <p>У кући је већ све било узрујано, измешано, и врило од света.{S} У |
| очну га свлачити.</p> <p>Међутим дан је већ био почео.{S} По дворишту у велико се калдрма, кроз |
| прагу кујне зацрне он, Томча.{S} Он је већ био, ваљда од многог јела и пића, пре времена угоје |
| ебе, Софки се, не поче да чини, него је већ као у истини осећала, како све то није оно, у ствар |
| знајући <pb n="88" /> до тада колико је већ она порасла и колико лепа, те дивећи јој се и загле |
| и силан мирис јела и печења; одавно је већ и прашина почела од њиног силног трчања да се диже, |
| адали, били уверени да ће она, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку, м |
| латних, жутих гајтанова.{S} Софка их је већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су |
| з страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још ода |
| ња и чишћења испред дућана.{S} Симиџије већ почеше да се виђају како силазе из чаршије, размиле |
| ње још лежале и париле се, али девојке већ почеше.{S} Не могу више да издрже лежање, топлоту.{ |
| одавна готова.{S} Горе су је чак чекале већ нове хаљине, сашивене од оне нове басме.{S} Кратак, |
| ино алат остао у штали.{S} Али из штале већ није више слама штрчала и падала из напуклих зидова |
| при помисли да је то он.{S} Мати дотле већ прибрана на све, готово мирно се диже и оде, да отв |
| њих није понео дубоке ципеле или чизме већ увек плитке, лаковане.{S} Чакшире, истина, и њихне |
| Софки биле лакше, слађе, јер после зиме већ јој није бивало тако, особито с пролећа. <pb n="45" |
| се више к њима не врати.{S} И онда, не већ она, — њено је прошло, она је била готова и спремна |
| ер му толико клизе прсти из сада и њене већ ознојене руке, да ће још пре свршеног венчања морат |
| ну, сву на искап да испију.{S} Из кујне већ се уносе ти „дарови“, те њихне печене пите, печења, |
| И Софка по гласу његову осети како Тоне већ у напред све зна.</p> <p>— Па снашке, — поче се он |
| остави Софку и потрча.{S} Али испред ње већ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она тамо око отвар |
| а и подбулим очима.{S} Али то је код ње већ био онај утишан, унутрашњи, сталожен и млак плач, к |
| > <p>Ко зна докле би тако седела, да се већ једном одоздо, са капије, не чу тихо куцање.{S} Не |
| ан, када је он већ био остарео, када се већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина |
| го чекање и жудња...{S} И зато, када се већ једном чу одозго свирка, цела се кућа покрену, све |
| ико више штеди и жали.{S} Јер, када се већ оволико препатило, онда бар нека буде потпуна патња |
| е пиркало и ко назебао.{S} А по томе се већ сигурно знало, да ће он ту седети и да за себе тако |
| ла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се пило, него јело.{S} Зато Магда |
| , Стана, са оним слугом, Арсом, који се већ није сматрао као слуга, јер је код њих био и одраст |
| ју око вратова; антерије и појаси им се већ олабљавају и окрећу у страну, и како већ не могу ви |
| иној кући, док њему, приметивши како се већ приближава кући, би некако неугодно.{S} Зато се <pb |
| S} Али није се могло више.{S} Почело се већ да излуђује.{S} Почели <pb n="209" /> да се међ соб |
| њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер ето почеше, као честитајући Марку, на Софк |
| равивши се, не потрча к њему.{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чула да је ускоро после Маркове |
| ке цркве.{S} Сви су они били ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен свекар, газда Марко, и как |
| а се кошчато помаљају, као што су му се већ и колена изразитије оцртавала.{S} Што год би му нар |
| њене усне, хладне, уздрхтале, а посуте већ белим маљама.{S} Чак напротив би јој мило, кад виде |
| реније.{S} Не могу да дочекају, када ће већ једном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), сас |
| .{S} Сваки дан се брижно питала: кад ће већ по кући да размести, а опет би остављала и одуговла |
| .</p> <p>Али испред њих, у олтару, поче већ да се шири тамњан и зачуше се прапорци на кадионици |
| е у чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сасвим помирила с том мишљу: да ће се једном морати |
| да му сама она скине колију.{S} Почеше већ и да је пецкају.</p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, мн |
| ија од њега и бежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, ис |
| це уже, поткресивани бркови проседи, из већ збрчканог, по мало избријаног врата, а као увек обв |
| ац иде иза њих, насмејана, пуна лица, и већ не у чакширама — а то због те друге, младе жене, да |
| ја, одозго почеше да се чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају махалска деца како испре |
| и новаца узимао у име њихове куће.{S} И већ је <pb n="31" /> тада, како се шапутало, поред свог |
| о што више <pb n="99" /> њихне а сада и већ своје куће да се нагледа, да је добро запамти, да ј |
| тљена од огња, што га деца рашчаркала и већ се начетила око њега, па онако сањива, дрљава, посу |
| куда од толике срамоте и покора њихна и већ оволико велика и толико чувена Софка?</p> <p>А Софк |
| рата виде само његове поређане ципеле и већ поче да дрхти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S} |
| ови.{S} Доле из штале чуло се шуштање и већ поново преживање стоке, а из саме куће ништа.{S} Св |
| амота!</p> <p>Једнако усправљајући се и већ од беса тресући се, и то не као пред Софком, већ ка |
| о је, што, откада она почела да расте и већ се и развила у ову своју чувену лепоту, он, отац, с |
| о да је она умрла, одавно је саранили и већ заборавили, тако је у кући било сада мирно, и освет |
| оничан осмех на сувим, мало збрчканим и већ крезубим устима.{S} И тај осмех Софку пресече, след |
| p>Мало после дође и Тоне.{S} Насмејан и већ дебела лица, кратко обријан, у широким мор-чакширам |
| тесних рукава од минтана помаљају као и већ ојачала његова ребра и плећа, која би се, кад би се |
| примећавала.{S} Само кад сагледа кућу и већ испред куће упаљена два фењера, која су горела и тр |
| /p> <p>— Како шта? — плануо би старац и већ би почео изувати ципеле којима ће је гађати — како |
| ет је ничке падала по кревету.</p> <p>И већ када сасвим дође ноћ, она најзад дознаде све.{S} Те |
| а није она Софка, ефенди-Митина, она би већ знала.{S} Сигурно би могла да се отме од њега, и, м |
| .{S} У брзо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свануло се сасвим.{S} Марко показа слу |
| м, по коме се, истина сад обријаном али већ збрчканом, јабучица била испречила, и готово га гуш |
| ама и старим златом.{S} И ма да су били већ почађавели, али, услед свога нихања, покрета при св |
| рита бунарског они, као да то нису коњи већ људи, показујући им на корито, говорили би свакоме: |
| не би обручи поиспадали од суше.{S} Ти већ знаш то.{S} Радиш са вином.{S} А за затвор на подру |
| војка, која ће њу својом лепотом бацити већ једном у запећак и учинити је — уседелицом.</p> <p> |
| ти, не могући од <pb n="250" /> жалости већ да је гледа тако изгужвану, изгубљену и потонулу у |
| м нестрпљењем, тамо у соби, не седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим |
| .{S} И сва усплахирена поче, не знајући већ шта ће, једнако да иде испред куће, по башти.</p> < |
| оче црква да се врти.</p> <p>Не знајући већ шта ће, одједном подиже главу и погледа свекра тако |
| } И нико није био пажен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га сви звали.{S} З |
| клонулија и равнодушнија.{S} Јутра јој већ не би бивала онако свежа.{S} Од немирна сна и главо |
| ма испред дућана.{S} Овамо кроз капиџик већ почеше долазити из комшилука жене на бунар.{S} И по |
| си и образима, нежно, уздрхтано, својим већ спарушканим длановима.{S} Софка се због тога осети |
| рном, зараслом пругом од ножа на својим већ старим али још доста јаким белим сапима, као да ни |
| тарим полеглим кровом са оним неколиким већ наериним али окреченим димњацима и са опраним <pb n |
| со!</p> <p>Арса, као пушком погођен тим већ заборављеним од старога газде суровим и заповедничк |
| ситећи јој се, одахну.{S} Дакле једном већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молил |
| рку.{S} Марко, нестрпљиво, да се једном већ сврши, зубима искида кожу и, нагнут над коритом, са |
| о одударале од старих, црних, маховином већ обраслих, црвенећи се, као да су од меса, као — а т |
| е, да чисти сламе из ногавица.{S} У том већ је и дан свитао.{S} Модрина зоре поче пробијати одо |
| .{S} И заиста док она стиже до куће, он већ отуда изнесе један ћемер.{S} И онако пресамићеног, |
| му се које пиће допало.{S} Око ручка он већ постаје нестрпљив, што ручак није готов.{S} Сам иде |
| ом, који му се родио доцкан, када је он већ био остарео, када се већ нико није ни надао да ће и |
| ти, као што је ово сада њено; јер је он већ леп, чист и чак раскошно одевен.{S} Па њено је и он |
| о одстранила од себе, осамила га, те он већ почео да и не осећа њену снагу, њу око себе.{S} Оби |
| кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подрум.{S} Метнуће |
| ошно одевен.{S} Па њено је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, када сасвим п |
| ђе, леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио |
| она би била тада окићена и обучена као већ велика девојка.{S} Цела коса била јој повезана, сви |
| И као да нису биле маторе, неке готово већ старе, већ као да су девојчице, тако су се од те св |
| уге газде и учиниле, те поново дошли до већ проћерданог и продатог имања.</p> <p>— Ех, зар да м |
| сад терање Магдино у село за Софку био већ један доказ, како је заиста отац кућу продао.{S} И |
| ећ олабљавају и окрећу у страну, и како већ не могу више да издрже.{S} Што више долази и пада м |
| а уплашена и утучена, да се видело како већ ништа више не може да мисли, да жели.{S} По њој се |
| мљенија бива, како мати иза ње у велико већ спава.{S} Из оних долапа, из којих су изнете спаваћ |
| лази а код куће остављају саму и толико већ велику девојку. <pb n="43" /> Софка би увек, кад го |
| по тим његовим ноћним доласцима, у мало већ олињалом оделу, потамнела, као сува, а у ствари збо |
| је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвршавале што треба: и оно купање Софкин |
| ударио и откада она већ цвили, сигурно већ цела предња страна лица онако у крви изгубила у зем |
| мишице, ослобођени тесноће —мада је ето већ била у годинама — ипак некако још свеже и опојно по |
| ш више да се не почне причати, како ето већ почело да се имање, ханови, продаје и троши.{S} А о |
| ђу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што већ ти свирачи не долазе?{S} Јер ако се овако још чека, |
| зашто? — мислио је старац.{S} Да ли што већ, онако стар, није више могао ићи по трговини, те, в |
| оцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и када она са тетком пође кући, ни тада се не у |
| и одгурнуо од себе.</p> <p>Кроз прозор већ се чекрк на бунару црнио као и околни зидови.{S} До |
| а гробље или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака некако радо п |
| ло у очи.</p> <p>Када почеше пред поноћ већ и петлови да певају и све око куће настаде тако мир |
| ле сврати у Дућанџик за басму.{S} Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, |
| а.</p> <p>Горе, по чаршији, у полумраку већ су се светлуцали погдегде потпаљени мангали и чуо с |
| ршт новца почео да јој даје.{S} И Софку већ стид од толиких дарова и чисто поче да се и нећка:< |
| се за шта долази, смрачи се, а уста му већ почеше да играју.</p> <p>— Тато! — поче Софка, а то |
| , сасвим отпочети весеље?{S} Од када су већ све свеће по собама и фењери испред куће и по двори |
| исоком, старом сахат кулом.{S} Отуда су већ допирали звуци ћеманета, дахира и бубњева које су т |
| се са тим својим мужевима, с којима су већ толику децу изродиле, тек тада први пут у животу ви |
| е, јер, осветљен од оних свећа, које су већ накриво гореле, видело се како му појас и сва полов |
| ајвише се задржава у подруму, у коме су већ лежала разна бурад од пића, што му пријатељ Марко п |
| е снашка и окуси.{S} Нека види да ли су већ зреле.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} За цео је тај |
| да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови око куће и капије мирисали на наслагану праш |
| ед њихну капију стадоше кола и Софка чу већ готово стран јој али ипак давно познат глас:</p> <p |
| ове женисте и изабрасте снаје не за њих већ за себе! — Ето и сам он, и њега је отац младог жени |
| ржати, можда ће се пре тога нека од њих већ опити, већ заситити и онда — на шта толика радост, |
| је — он ипак поче:</p> <p>— Софке, знаш већ шта је.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако б |
| о, добро какво, и не може бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме, Софке, не мучи.{S} Заш |
| а вином.{S} А за затвор на подруму знаш већ какав је сигуран!</p> <p>— А већ за то.</p> <p>И Со |
| је одрасла, својим очима видела.</p> <p>Већ за прамбабу јој, за чувену Цону, не само по вароши, |
| но, весело је грабио и промицао.</p> <p>Већ је близу зора.{S} Мрак се губио.{S} Около, иза равн |
| одело, пољуби је, не у чело, као мати —већ у уста, као сестра:</p> <p>— Ваистину Васкрсе, чедо |
| вамо прелазио.{S} И што је Софка бивала већа, он је све ређе долазио; у години дана један пут и |
| више дражило, опијало и знојило.{S} Све већа је и већа цика и јурење настајало.</p> <p>Али то с |
| само што ће остати онаква, него ће све већа бивати и дизати се а не можда, као што је свет мис |
| ло, опијало и знојило.{S} Све већа је и већа цика и јурење настајало.</p> <p>Али то све одједно |
| о је ред, сада после купања настала што већа шала, смех, весеље, окрете се амамџики:</p> <p>— А |
| е трже, када виде, како све то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово много неугодно, |
| ко ње, заједно с њом, креће, иде, и све веће бива.{S} И још када су почели да позивају старце, |
| ог, већ да је због другог нечег, што је веће, горе.{S} Сада се све свршава.{S} Оно, што је знал |
| ало, да се живи што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе једнако окићене и што топлије |
| /p> <p>И онда бол, туга, плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата, те поче осећати како, он |
| са тим халакањем, усклицима настаје све већи шум, кретање, звецкање мамуза, јатагана, крцкање н |
| а неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав, |
| И онда бол, туга, плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата, те поче осећати како, онако нич |
| сно оно силно рађање деце, ма да мужеви већи део живота проведу на печалбама, и она онолика сли |
| у, свом мужу, као подиже му и даје неки већи углед и цену.</p> <p>Јер ето свака од њих почела в |
| го, једва се повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнако овамо сасвим |
| тада примети како је Софкин трбух мало већи, како ће можда до године и унук доћи, њу од среће |
| реметила још и празницима, и то кад су већи, као Божић.{S} Тада, услед доласка гостију, истина |
| коме, ни себи није признавала, — све са већим страхом и ужасом почела примећивати како, што виш |
| су се пењали горе код матере и, још са већим нестрпљењем, тамо у соби, не седајући већ клечећи |
| поудавале се за ситне трговце, бакале, већином скоротечнике, док се Софкина мати, Тодора, од с |
| а глас.{S} Све су једнака одела носиле, већином лака, танка и у отвореним бојама, да, свакако, |
| е, те се види како око њега иду његови, већином све сељаци.{S} И сви се тискају око њега.{S} А |
| амџијама.{S} И сви, не много развијени, већином мали, кратки.{S} А ко је опет од њих био развиј |
| су тако лепо обучене, све у стајаћа али већином танка, свилена провидна одела.{S} Јер сутра, за |
| , што ће почети сад први долазити, бити већином сељаци, некадашње њихове чивчије. <pb n="77" /> |
| ма, којих је увек било по неколико и то већином из њихових чивлука.{S} Њима би се тада давале, |
| својом лепотом и раскошношћу, сада још већом.{S} Као код своје куће, овлаш, не сасвим обучена, |
| ло, почеће да се повлачи, одмара и чека вече, ноћ.{S} Тек по које, као задоцнело, чуће се крцањ |
| офку и завидели јој.</p> <p>После, пред вече, кад се поче дан клонити, било је време да се иде |
| го, извињава се, она ће то послати пред вече у хан где је овај одсео и то још по слузи.</p> <p> |
| ако се кретало.{S} И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, као да ни |
| аље дарове и слаткише за њу.{S} И свако вече, у мрак, чисто кријући се, и сам као осећајући да |
| II</head> <p>Баш на други дан Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ зачу се свирка грнете, кој |
| обро ручао, опет преспавао, и у мрак, у вече, чак сишао одозго овамо, к њима у кујну.{S} Прегле |
| и пилиће, да се вечера не задоцни.{S} У вече вечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило, |
| араме.</p> <p>Тако би било цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је човек могао, онако са |
| учити да чита и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио кући, а доле, испред кујне, међу м |
| лат гласник, долазили су на честитање у вече и дубоко у ноћ су седели. </p> <pb n="84" /> </div |
| гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са Јусуфчићем засели око огњишта, да вечерају, нао |
| VI</head> <p>Пред сам Ускрс, у суботу у вече, Софка примети како је, као и сваке године, дошао |
| е веренице, од љубави и среће.</p> <p>У вече Софка, заморена тим доласцима, испружила би се по |
| љао је овај. — Тек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га |
| а ко не примети; па онда добро да руча, вечера, и то слатко, облапорно, да би после вечере једв |
| ог тога, што су знале да за сада, овога вечера, неће долазити ниједан <pb n="160" /> странац, т |
| друге да одмењују.{S} А „слатка“ велика вечера никако да почне.{S} Једнако су горели и трештали |
| сно да је ова свадба, ова њихова слатка вечера у ноћи, и оно једнако тражење да је тамо капија |
| реба из села масло, сир и пилиће, да се вечера не задоцни.{S} У вече вечеравали би уз пиће, кој |
| ављеном софром, пуном не јела (пошто ће вечера после доћи, после „пијења“ Софкиног) него мезета |
| S} Мати једва би је одвајала, да руча и вечера.{S} И што би се посао све више и јаче испод њени |
| ео за софру.{S} И после једва настаде и вечера, и то вечера одуговлачена, тешка, са свима могућ |
| тако горе, одвојено, носити, и ручак и вечера.{S} Ретко је силазио међу њих, <pb n="24" /> још |
| S} И после једва настаде и вечера, и то вечера одуговлачена, тешка, са свима могућим здравицама |
| мо да је не би мати загледала, силом би вечеравала и одмах се одвајала.</p> <p>Ишла је тобож да |
| иће, да се вечера не задоцни.{S} У вече вечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило, и уз |
| "27" /> к себи звао.{S} Тада би заједно вечеравали, заједно седели горе, у његовој соби.{S} И С |
| че са Јусуфчићем засели око огњишта, да вечерају, наоружани, са пушкама преко крила, и са страж |
| а зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се пило, него јело.{S} Зато Магда, ви |
| а, са мужем ићи по родбини, по славама, вечерама, као и по саборима и свуда гледати како ће се |
| љајући је саму, да се обуче и накити за вечерас, за прошевину и „пијење“, — ништа је то не потр |
| а је марљиво <pb n="54" /> пшеницу, јер вечерас се иде на гробље и износи мртвима за душу.</p> |
| иравајући је:</p> <p>— Хоћеш, Софке, да вечераш?</p> <p>— Нећу.{S} Јела сам код куће! — одговор |
| обраћајући се Софки:</p> <p>— Хајде да вечераш, Софке!{S} Донеси, Магдо!</p> <p>Софка јој не о |
| јој је Софка од свакога јела, од ручка, вечере, увек остављала, да, кад дође, има шта да једе, |
| после могли приликом прве гозбе, славе, вечере, што више најести и напити.{S} Кад би почела да |
| његовој соби.{S} И Софка не памти слађе вечере од тих.</p> <p>И сутра настали би тако исти срећ |
| и по себи је то осећала.{S} Ноћу, после вечере, у постељи, осећала би како се опоравља, гоји.{S |
| ра, и то слатко, облапорно, да би после вечере једва дочекала, кад ће лећи у меку постељу, у ко |
| био коњ онога купца на коме ће он после вечере од њих одјахати.) — почеше улазити унутра.</p> < |
| авештења, кад што затреба.</p> <p>После вечере, Софка је легла овамо доле, у великој соби, са М |
| ије ништа од јела узимала.</p> <p>После вечере целе ноћи Магда би код ње предремала, тобож да ј |
| са места, већ знаним и нарочитим за те вечере, „за слатко једење“, дугим, тихим, монотоним, ко |
| после чашћења и гошћења са оцем, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ седења, он, одлазећи и |
| обилатији поклони.</p> <p>И када једне вечери изненада гласник дође и у поверењу саопшти јој д |
| ака кућа понела, да сада на тој слаткој вечери прикажу.{S} Пиће се једнако у великим котловима |
| ћи поред бунара, као свакада при таквим вечерима, када би била тако сама, затворена, поче осећа |
| је једва опет чекала да Софка сврши са вечером.{S} И заиста, чим се Софка прекрсти и, обрисавш |
| ећу, распалише огањ у кујни, спремајући вечеру, почеше да причају: — Од увек је то тако.{S} Ето |
| е и не улазећи, већ у кујни, спремајући вечеру, мало бољу, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку |
| о доба ако се пређе на само јело, праву вечеру.{S} И као што је ред, све је то праћено свирком |
| они да отпочну ту њихову слатку, велику вечеру, — зар је њима сада до јела — него, као да се не |
| новима, снајама на селу; па она Магдина вечита <pb n="208" /> узречица, када би је питали за те |
| ао да, досадивши јој се на послетку тај вечити страх, трепет од њега, манула га и оставила, да |
| онда оно нескидање ока са њега при том вечити трепет пуних му уста и оно на махове, кад с оцем |
| им ранама, умирање у најбољим годинама, вечито долажење чувених ећима, лекара, бабица, толико б |
| аогод што су сви имали исти израз лица, вечито узак, сув, тако су исто сви били и са једнако кр |
| скошно и у изобиљу.{S} Софкина се мати, вечито захвална што је он њу узео, узвисио је к себи, п |
| и крају вароши.{S} Софкине матере отац, вечито болешљив, готово слеп, једнако је седео код куће |
| Бабин лик увек јој је мало јаснији.{S} Вечито је седела доле у соби и то увек леђима подупрта |
| ароши“, да се помири и уживи у кућу.{S} Вечито је била сама, и као одбачена од нечега.{S} Долаз |
| собе, које тобож ветри и паје.{S} Магда вечито у свађи са чивчијама и слугама, што јој не донос |
| на је после, као једина женска, која је вечито била код куће, чак и за време највећих пољских р |
| артијом над очи, бојећи се сунчанице, и вечито распасан, изнегован, као да се тек сада из посте |
| , сува, која је одавна остала удовица и вечито иде по судовима парничећи се са сељацима, никако |
| син у зору, и у недоба долази.</p> <p>И вечито у тој као свађи, грдњи и неслагању са сином, так |
| седи код куће, пошто је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепотицом |
| вима и редовима високих топола, које су вечито шуштале успављујући.{S} За тај чивлук, нарочито |
| мештаја и јастука, ћилимова.{S} И услед вечитог њихања и лепршања обешених пешкира по зидовима |
| е лепше и раскошније.{S} А на његову ту вечиту одвојеност, усамљеност од свих па и од саме ње, |
| горе по собама, миндерлуцима, зидовима веша и распоређује.{S} А то је било добро. <pb n="92" / |
| кање:</p> <p>— Водице, мори!{S} Водице, вештице!{S} Умрех за слатку воду!{S} Аух!</p> <p>И ужас |
| Зар вама све <pb n="214" /> допуштено, ви све чинисте што хтедосте; своје синове женисте и иза |
| а довече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада тамо по кући, спремајте и удешавајте!</p |
| раха седе на земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — |
| епом деда-Митру:</p> <p>— Деда Митре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате |
| овим Циганима у кујни:</p> <p>— Хајде и ви, бре...</p> <p>И виде како Цигани, срећни, вукући у |
| вама, да би имали шта јести...{S} То ли ви хоћете од мене?</p> <p>Никада га Софка не виде такво |
| S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p>А Софка је знала да то значи:{S} Зар |
| ахвалности, промуца:</p> <p>— Хвала <hi>ви</hi>! —И од радости поче рукавом од кошуље, сељачки, |
| љајући се, да брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се она ње п |
| у, ишле су мирно.{S} Чим се изгубише из вида чаршији, опет почеше да се погуркују и обазиру.{S} |
| се држао на ногама.{S} Софка, ужаснута, виде како му руке једнако иду по појасу, под мишке, где |
| а Софка, тобож послом, оде код ње горе, виде је како више постеље на јастуку седи.{S} Још не об |
| олију.</p> <p>Софка, запрепашћујући се, виде како су само крајеви колије и минтана његових и то |
| хтавом грлењу њене главе, љубљењу косе, виде како он зна, да он сада може пред целим светом бит |
| ањом поред бунара ка капији, да отвори, виде како јој мати хитро сакри тепсију са пшеницом и уж |
| а...</p> <p>И Софка тада, на ужас свој, виде да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, н |
| мећући је испред њих, сагнута над њом, виде како гост не може ока да скине од ње, особито кад |
| о родбини и све позива.</p> <p>У скоро, виде, како из родбине, радосни, на глас да је он, ефенд |
| коју осети, кад је Софка пољуби у руку, виде да треба што пре да је остави саму. </p> <pb n="10 |
| јде“, куда је води, у какав понор...{S} Виде како јој ашчика строгим погледом поче да даје знак |
| знала куда ће с њом, али ипак пође.{S} Виде како он испред ње, чисто се потурујући, иде, а исп |
| и како јој очи као нека муња опали.{S} Виде како иза ње свекрва, пошто се била дигла и запрепа |
| е и кроз прозор отпоче их одгледати.{S} Виде како мати јој иде чисто поносна и радосна.{S} Зано |
| . — И у том стиже у сопче за Марком.{S} Виде како он иза врата, где је био мрак, и где су им ст |
| > <p>И Софка по изразу лица Арнаутинова виде како на њега све то силно утиче.{S} И још кад он с |
| ела да шире.</p> <p>Па још када свекрва виде, како Софка, задовољна што Томча тако срећно, као |
| од неке дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се он на њу.{S} И |
| едати.{S} После испита сада први пут га виде целог.{S} Исто онако мали, са већ широким прсима и |
| д друго растављених, он једва дочека да виде како се тамо, у кући, засветли и како отуда, са ло |
| их кутова, где се од паре нису могле да виде, почеше гласно да певају тад нову песму: </p> <quo |
| а њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је заиста онако лепа, онако обучена и окиће |
| ело, раздрагано, гледати, ишчекујући да виде каква је она, те, ако је и она весела, срећна, да |
| ђено јој одговори.{S} Али се трже, када виде, како све то бива све веће, шири се, а за њега је |
| е његов кратак, широк врат.{S} Али када виде како се он упути право њеном <pb n="202" /> сопчет |
| пред одавно равнодушна.</p> <p>Али када виде да се све свукле, готово све отишле у амам, а до њ |
| дирало.{S} Ни када уђе у кућу, ни када виде горе осветљене прозоре и отворена врата, кроз која |
| p> <p>А да је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем материном држању и намештању саме ку |
| је све за њих знак госпоства.{S} Софка виде како за њима овамо испред ње почеше да промичу слу |
| >И пођоше сви кући са свећама.{S} Софка виде како гост, купац, једнако очима гледа и гута кућу, |
| одскочи од Софке, усправи се.{S} Софка виде како му се по ћилиму прсти од ногу у чарапама грче |
| .{S} Капија се за њим затвори.{S} Софка виде како јој се мати не диже, већ остаде тако једнако |
| о томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се она ње плашила.{S} Не да је само стрепил |
| едини на свету мили и драги.{S} И Софка виде како јој мати, због тога страха, да није на самрти |
| чизмама, заједно са бравом.{S} И Софка виде како он, кад је осети до себе, и то овако на само, |
| Нека си ми благословена!</p> <p>И Софка виде како он, као опијен од узбуђења, поред тога што је |
| глас да је здрав.</p> <p>Међутим Софка виде како то матер не само да не радује, као што би тре |
| му њу. — Хајде, хајде, де!</p> <p>Софка виде, како он отуда, из угла собе, на оно њено прво „ха |
| да то није тек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би га одједном пресекла, сасвим разуверила |
| вамо код њих.{S} Кад уђе код Софке, она виде по његовом неиспаваном <pb n="120" /> и усплахирен |
| поред ње, и оде к њему.{S} По томе она виде да је ова све прислушкивала, и сада, бојећи се да |
| ка оста у кујни перући шоље.{S} Али она виде, како се мати, пошто отпрати Арнаутина и за њим за |
| а жене поустајаше уплашене.{S} Али она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да ова |
| четвртасту и широку кост.{S} Затим она виде како му се, изненађеном таквим њеним узимањем руке |
| ати о томе после увери.{S} Јер, чим она виде како Софка тобож послом код ње долази, а знала је |
| пазар, и купују коње.{S} Тако исто она виде како и мати јој, чим овога позна да је Арнаутин, ч |
| ом оштром, ситном, успореном кораку она виде да је љут.{S} Затим виде како му, када спази њу па |
| .</p> <p>Софка се попе.{S} Испред врата виде само његове поређане ципеле и већ поче да дрхти.{S |
| снага.</p> <p>Кроз прозоре тога сопчета виде Софка како на бунару <pb n="194" /> поје коње њихн |
| <p>Али на томе не остаде.{S} Томча, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју да му пору |
| киних хаљина, и топећи се од среће, кад виде како Софка узима и једе, захваљивала јој је:</p> < |
| аљама.{S} Чак напротив би јој мило, кад виде како се свекрва, обучена у ново, варошки, — а опаж |
| не знаш ти, — окрену се он љутито, кад виде да она не само што се не зарадова, већ се и уплаши |
| х ко дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да је све у реду, он онда остаде тако стојећи, нас |
| е у амам, радознало су ишчекивале да је виде.{S} Симка, срећна, као да јој је ово најбоља препо |
| ј сада дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гледају како њој није мило, не радује се.{S} И ј |
| на какве јој мисли тада дођоше, када је виде толико лепу и не толико раскошно колико просто и у |
| аче — дочека у кујни.{S} Марко, када је виде такву смушену, не само што се, по обичају, не наљу |
| радије и срећније.</p> <p>Тетка, кад је виде, изненади се.{S} Али Магда јој мимиком и са неколи |
| јасно и оно његово запрепашћење, кад је виде, а после онда оно нескидање ока са њега при том ве |
| <p>— А дође ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни.</p> <p>— Ето, снашке, једва стигох, |
| _C11"> <head>XI</head> <p>Тетка, чим је виде, ма да Софка уђе мирно, одлучно, не посрћући, не з |
| есе, како се бојала, када испред капије виде свекрву и пољуби је у руку, а на својим образима о |
| улицу истрчавају, да сигурно кога боље виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, и да |
| и се из далека, труде се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да |
| } Чак Софка у јутру, кад се пробуди, не виде њу око себе или по кујни овлаш обучену, онако како |
| ћете од мене?</p> <p>Никада га Софка не виде таквога.{S} И што најстрашније <pb n="114" /> би, |
| губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не виде.{S} Џепови са колутима гајтана сасвим се изгубили |
| че као никада, јер је ни рођена мати не виде да се пред њом икада заплака а камо оволико, као ш |
| ог невестинског вела сасвим јасно да се виде.{S} Једино што се испод тога вела видело како јој |
| о друго шта је наредио.</p> <p>После се виде, како он тамо седе, и то не онако како је хтео, не |
| шалваре смакле и бедра, половине јој се виде више него што треба, и да јој није јелек и минтан |
| ак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу навлаш кратко |
| ани поруби, који се при ходу лелујају и виде, како су само <pb n="115" /> они били опшивени нов |
| и:</p> <p>— Хајде и ви, бре...</p> <p>И виде како Цигани, срећни, вукући у брзини колије и гуње |
| отворена да стоји.</p> <p>Арса га први виде, и преплашен одјури унутра, у кујну, код газдарице |
| а уздигнутим ћемером више главе, да сви виде, да се сви зграњавају, поче из њега сипати новац у |
| ном кораку она виде да је љут.{S} Затим виде како му, када спази њу па још и са Томчом и око њи |
| у страхом и трепетом.{S} Али Софка брзо виде у чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сасвим п |
| нећу за таквога да пођем! </p> <p>Само виде како се он подиже, са неким сувим подсмехом, онако |
| а времена да је већ овако упола довољно виде, те да се после не пренеражују и зачуђују, када се |
| чесме и груну у плач.{S} Симка, када то виде, брзо се окрете и не давајући Циганки да и она уђе |
| лас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као у накнаду за то |
| а изиђе из цркве.</p> <p>Не жалећи, што виде како се њени са својим <pb n="187" /> свирачима од |
| , не што им се не мили живети, него што виде колико их њихови у кући не пазе, дигли руке од њих |
| } Али и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са |
| одаље.{S} То Софку још више уплаши, јер виде како не може да седи, како прекрштених ногу и са п |
| мио, што познаде да ју је разумео, јер виде како он брзо позва црквењака и шану му нешто.{S} Ц |
| м за нож из силава.{S} Али застану, јер виде да ће га опазити Арса, који му се приближаваше дов |
| чисто се скљока.{S} Софка претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповед |
| проси, па ни на сам испит, кад први пут виде младожењу свог, Томчу, кога и не запамти, јер јој |
| екла.{S} Али шта ће после, кад је такву виде на улици, у чаршији?...{S} Једва ће се то дочекати |
| по том њеном јасном и отвореном погледу виде да је заиста истина, да се заиста решила.{S} Потре |
| ериног плача, би лакше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.</p> <p>Али никако не могућ |
| , тобож каквим послом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, цене како јој |
| ћно, Софке!</p> <p>Софка по њеном гласу виде, како не само она, него сви њени, ма колико да се |
| а од кострети.{S} Софка по његову гласу виде да је као љут.{S} И осмехујући се, већ је знала за |
| цу изродиле, тек тада први пут у животу виде, као да се први пут тада заволе и заљубе једно у д |
| бивало.</p> <p>Софка први пут у животу виде јасно испред себе, кроз двери, часну трпезу и ону |
| Арнаутин.{S} Софка се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса који |
| та за врата од собе, да би се задржала, видевши по лицу сељаковом и његовим очима да је истина |
| ћавала.{S} Покаткад само би се тргла и, видевши шта раде, планула би и ударила би које од њих б |
| ју он би мању цену дао.{S} Него, овако, видевши тако окићену и намештену кућу, особито собе, по |
| рекох, не порекох!“ Дакле, он, још и не видевши је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, |
| ео га у хан.</p> <p>Тамо, прегледавши и видевши колико су чивчије и слуге крале, све их редом и |
| а на себи.</p> <p>Ванко дошавши овамо и видевши је, зарадован што ју је нашао, и пијан, срећан, |
| </p> <p>— Ба... ба... ба!...</p> <p>Али видевши како се она са миндерлука, међ јастуцима, онако |
| његовом лицу, изразу и трептању очима, видела колико је он при томе украо, награбио се.{S} И т |
| трбуси, надмени од многог јела и пића; видела се њихна полуотворена прса, код неке спарушкана |
| и знала.{S} Ноћу би се расвешћавала.{S} Видела би како јој више постеље, у страни, гори једнако |
| не.{S} Али у брзо се Софка досетила.{S} Видела је: да јој мати зато тако скупе хаљине даје, да |
| вина него ракију.{S} И по томе је Магда видела колико мора да је Софки тешко, кад ето хоће да п |
| је и сама, кад је одрасла, својим очима видела.</p> <p>Већ за прамбабу јој, за чувену Цону, не |
| това и издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што се више одужа |
| овако и овако свршио, да би по томе она видела како је он тачно, све онако учинио, како је она |
| стуку, пресавијеном за под главу, сутра видела удубљења од њених лактова, главе, како је по њем |
| упрта са два велика камена, сва се кућа видела.{S} Чиста, спремна, и као изложена, стоји отворе |
| се томе досећао свекар Марко, јер га је видела како се он све више и јаче пробија измеђ сватова |
| их и густих грива и репова.{S} Софка је видела како их они не поје као други.{S} Доводећи их до |
| ца јој него ради ње саме, Софке, она је видела и по самој матери.{S} Јер доцније, када Софка по |
| и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Софком готово сама остати, морала да их |
| се приближавао, сву збуни.{S} Јасно је видела како се у том његовом осмеху крије јеткост, бес |
| Софкицу нашу.{S} Тетка од када је није видела.{S} И кроз дан два, ако уграбим прилику, гледаћу |
| фка осети како још никада у животу није видела овако сунцем опаљено и отврдло али толико нежно |
| има била одапета, размакнута, те јој се видела прса, нарочито она њихна тамна и страсна удолина |
| цивала, у јутру се на њу љутила, кад би видела да опет у постељу није хтела лећи, али она једна |
| буде нежнији, и што страснији, одмах би видела како се све то са њега губи.{S} Брзо, као увек, |
| блацима, одмах би тако јасно и истински видела како се оцртава и издиже он.{S} Јак, висок, са ј |
| ег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сада ето тај |
| е, куће, како би се са целим комшилуком видела, са сваким здравила, и онда преким путем отишла |
| авнодушношћу све посматрала.{S} Цео дан видела би се како преседи горе, на прозору, са подбочен |
| да.{S} Онда ни свекрва, када би их тако видела, не би могла да издржи.{S} Макар пристављено јел |
| n="43" /> Софка би увек, кад год би њу видела, сажаљевајући је гледала, како о свему томе она |
| } Чисто са страхом, грабећи, док је још видела, уђе у кујну и затвори врата од оне велике собе. |
| ица од чакшира, да би им се око чланака виделе њихне, хаџијске, беле чарапе.{S} И сви они, њени |
| очеве стопале по ћилиму.{S} Око јастука виделе се тацне, пуне дуванске прашине, изгорелих палид |
| е на све стране петли.{S} Упаљене свеће виделе су се из појединих соба и штала.{S} Рубови долин |
| илука жене на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, остављајућ |
| већ уске, кратке, да би им се што више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, које су носили, нису |
| очека: „Седи, Магдо!{S} Од кад се нисмо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах о |
| кчије гледати.{S} Као да је никада нису виделе.{S} Сада ће све, када почне да се свлачи, кришом |
| их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и насмејали им се за ту њихову „сељачку“ љубав, |
| тарци да се изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче у двориште да |
| навлаш прошла кроз комшилук, да би сви видели ту басму за Софку и завидели јој.</p> <p>После, |
| Они чак били као и радосни, што су тако видели да им је нови газда не само као стари, већ и сил |
| p> <p>Али на ужас и трепет браственика, видело се како он, бата им, Марко, чисто жали.{S} И то |
| љеној око врата, слепоочњача и потиљка, видело се да лежи и спава тако обучена, и то више посте |
| а наваљивања, мучења, да му она призна, видело се и по томе, што отуда почеше да допиру запрепа |
| оних свећа, које су већ накриво гореле, видело се како му појас и сва половина дрхти, тресе се, |
| <p>У том уведоше девера: млад, висок и, видело се, нарочито одевен и украшен сељак, а тамо кроз |
| ада би се горе, у оној намештеној соби, видело како први људи из вароши целу ноћ преседе догова |
| м знајући да јој тиме досађују.{S} Али, видело се, да највише стрепе од Марка, свога „бате“, је |
| пропао.{S} По тој псовци, гадној речи, видело се да се сасвим повратио у оно доба, када је, ка |
| охане чакшире и свилене појасеве, ипак, видело се, да се у њима губи.{S} Ни кукови, ни колена м |
| заменика.{S} А да га је највише волео, видело се по томе, што га код „побратима“ остављао, неш |
| да би се по њој сутра, када гости дођу, видело, како је цело јагње заклато а не да је са касапн |
| ави ашчика.{S} А по њеном лицу, држању, видело <pb n="212" /> се да се дуго и дуго решавала, да |
| /p> <p>То, да је заиста он продао кућу, видело се и после.{S} Видело се прво по томе, што он ре |
| ма, по још дужим џеповима од јелека.{S} Видело се како је, ма да се бојао, стрепио да од свега |
| је видео сем слуге Арсе испред себе.{S} Видело се само како се, да не би пао, упиње и главом и |
| оје су јој ноге и сувише угрејавале.{S} Видело се како сваки час излази из кујне, и са исцепани |
| а он продао кућу, видело се и после.{S} Видело се прво по томе, што он рекао да ће понова доћи. |
| недеље у напред настало би спремање.{S} Видело би се како из целе родбине, а обично сиротније т |
| под хладњак не улази, потрча к њој.{S} Видело се како му се од страха колена у чизмама клате, |
| виде.{S} Једино што се испод тога вела видело како јој бљешти грло, врат и подбрадак са устима |
| о да држи застирач, како се не би ништа видело.</p> <p>Циганка остаде споља држећи чврсто засто |
| /> срамотну реч, псовку, да се по томе видело, како се он сасвим окренуо од њих, сасвим пропао |
| 03" /> доста сумњиве боје.{S} И по томе видело се да тај шећер траје дуго, да се, осем њега, ни |
| олико је била уплашена и утучена, да се видело како већ ништа више не може да мисли, да жели.{S |
| дина и турска, да ли њихова.{S} Тада се видело да им, после свега, од њиховог имања неће остати |
| онога сопчета, где је Софка и одакле се видело како још прска свећа.{S} Срећом ништа се није чу |
| му. </p> <pb n="135" /> <p>Али после се видело шта је.{S} Марко је имао сестру, и то једину, ко |
| е су обешене и поређане лампе, да би се видело ићи тамо, њима, под хладњак.{S} Тамо опет, окаче |
| уњен, саплетен, него слободан.{S} То се видело по његовим комотно раскреченим ногама, лаком сед |
| угога краја од оне раскалашне снашке, и видело се како бесно баца поглед на исту ону црномањаст |
| уженим рукама и згрченим коленима.{S} И видело се како је, бојећи се, ако заспи, да случајно св |
| не свекрве, пристала да овамо уђе.{S} И видело се да је зато тако љута, и на саму себе, што ето |
| на допирао овамо у варош пуцањ пушака и видело се бацање ракетли.{S} После, у потаји, у поверењ |
| нису могли да издржавају.{S} Целе ноћи видело се како на те огњеве падају ужежени „вршници“, з |
| рекидала је и заустављала Софку, а ипак видело се како јој мило, што јој одело тако лепо стоји. |
| амо око цркве, у чаршији, јер се све то видело, пошто је било испод њихне куће.</p> <p>Равнодуш |
| оћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, она поче осећати и оно друго: оно силно, н |
| и чаршији.{S} И пошто је доле, у кујни, видео да никога нема, он се поче пети горе, овамо к њој |
| кроз која је у амам долазила светлост, видео се креч, малтер.{S} Око амама свуда вода, нарочит |
| аде, утехе.{S} А оно ево преваре се!{S} Видео њу, Софку, и матер, која ма да је била превалила |
| а се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео како срећан облеће око ње.{S} За Софку је јасно т |
| /> пред амам, који се одмах више моста видео.{S} Он је био округао, са старим каменовима а при |
| а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови нису на место убили, он, да не би ипак |
| ма и јецајући радила, и он те њене сузе видео, тек Софку пресече његов страшан глас и псовка пр |
| ним, срећним устима.</p> <p>А кад би је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Томча к њој о |
| срозавало у појас.{S} Он сам ништа није видео сем слуге Арсе испред себе.{S} Видело се само как |
| знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек за собом, кад би они одмакли, |
| учини! — ту се он освестио, и, када се видео сам, силом покидао појасеве око себе, те се рана |
| заиста, тај је сељак отишао, нашао га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што н |
| је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећније.</p> <p>Тетка, кад је виде |
| о била највећа срећа, а особито када би видео како нека, услед његова све јачег притиска по том |
| о у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој почне о томе говорити, а |
| њих, у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуда в |
| p> <p>Али, да ли што је отац био одозго видео како се к њему пење, или што Магда, спремајући ко |
| а највише из страха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, цурукнуо и силом га кући дон |
| у на матер, на онакву какву је први пут видео, први пут се њоме занео?</p> <p>Носећи је на рука |
| о то њега, ефенди-Миту.{S} Чим је такву видео, одмах, знајући у какву ће се лепотицу доцније ра |
| боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, да ли ће му истину казати, ухвати је за раме.{S} |
| ом рђаву реч, ни „потамо се“.{S} И када видесмо како он сам дубоко преко границе залази, почесм |
| ије била код куће, те их она није могла видети.</p> <p>А све је то материно упињање било узалуд |
| кад тај странац, купац дође, да има шта видети: да не мисли како они, од велике сиротиње, баш м |
| .{S} Ништа се није смело дознати, ништа видети.{S} И знало се како би тада сваки од њих, не вер |
| е капије, никад се није могла цела кућа видети.{S} Али сада, пошто је, као сваког празника, кап |
| , скупљена и прљава.{S} Нећете је никад видети да једе.{S} Готово никад ништа.{S} Само што пије |
| приликом изношења мртваца, могла штогод видети.{S} Јер адет је да млада од свега тога ништа не |
| нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати сасвим малакса и готово паде од страха.{S} |
| Кад год би је било на капији, могла се видети како стоји испред ње <pb n="41" /> слободно.{S} |
| што није то ко други, што га неће други видети, зарадова се.</p> <p>— Магда?{S} Зар она још овд |
| би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога слугу или у крађи или у каквој |
| ку што би се ко од њихових мушких могао видети, а иначе нигде, јер и њихов се сав живот састоја |
| дарови, басме и свиле, те се није могло видети њено непрекидно упињање: чим осети како од његов |
| а би могла отуда, кроз баште, све овамо видети.{S} Око ње, по поду, била су поређана деца, мала |
| рди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршивале су.</p> <p>И то је помагало, з |
| ко треба, и почне је грдити.{S} А тада, видећи како се он расположио, части свираче, ослободише |
| Више се пило, него јело.{S} Зато Магда, видећи да ће вино, што је за празник купила <pb n="98" |
| ...</p> <p>— Немој, Марко! —Сва срећна, видећи да се он шали, узвикну она и још више се приви у |
| им, па сада не полази за њега, — и оне, видећи како јој је тешко, сажаљевају је, и даби је утеш |
| корака, гласни разговори; и када мати, видећи и сама одозго, из собе, како се око цркве излазе |
| љку, наниже, низ косу.{S} И са осмехом, видећи како јој то све лепо стоји, изиђе, и чисто запах |
| пут дођосте.</p> <p>Софка чу како отац, видећи све то, а сада још и Софкино овако укопано стаја |
| ила вино помешано са водом.{S} Миленија видећи како Софки то годи, — а не, како се они бојали, |
| бодније почеше.{S} И саме жене одахнуше видећи га расположеног.{S} Јер због њега до тада нису с |
| а изиђе, она натраг себи позивала.{S} И видећи како није лепо опасао појас, није се добро закоп |
| аљало.{S} А старац, више љубоморан, а и видећи како син, због тих њихних улагивања око њега, би |
| ије она, као друге, стојећи на капији и видећи како јој се какав мушки приближава, по обичају, |
| е.{S} Испрва нису веровали.{S} Али када видеше толике свираче, толику светлост, трчкарање, као |
| е како из кола силази он.{S} Лице му не видеше, али по оделу га познаше.{S} За њим је силазио д |
| к није ништа могло сакрити.{S} Они, чим видеше како се кућа дотерује, намешта, као слутећи у че |
| нага зато <pb n="146" /> јаче испољава, види.{S} Око врата уздигнута јака нежно и меко миловала |
| оњен раменом и лактом о перваз доксата, види цео, да се види и она његова уздигнута рука са зап |
| ете и не давајући Циганки да и она уђе, види, пресрете је и нареди јој да стоји с поља и јако, |
| p>А међутим толико је имало да се чује, види и прича!{S} Нарочито у последње време, од када је |
| тећи отуда истрчи.</p> <p>— Тето, мори, види ове!{S} Не може од њих да се прође!</p> <p>За њом, |
| њоме, он јој то и показује.{S} Свекрва види како Софка ужива у Томчи, гледајући како се око ње |
| зболео, старац није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и чив |
| ће јој увек бити тешко на души, када га види.{S} И зато ће је он стално избегавати.{S} И кад ба |
| ва.{S} Софка их је већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгледале незгод |
| аљинама, једнако се око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу.</p> <p>Тако исто к |
| p>Испрва се није могло од паре ништа да види.{S} Једино је одозго кроз зракаста стакла долазила |
| том, какву одавна није имала прилике да види, те је чисто као тешећи себе, што и њој бива сада |
| бичаја ради, него ли што јој се мили да види Софку.</p> <p>И на послетку, ко зна колико времена |
| а камо ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа.{S} А доцније, кад му жена родила Софку, |
| га толико у потаји као сигурно чекао да види понижена и у напред ситећи му се и знајући као как |
| ог њиног горњег спрата све ово могло да види, дотле са улице, због оне њихне велике двокрилне к |
| иди, неки дође снашка и окуси.{S} Нека види да ли су већ зреле.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} |
| } Софка одмах одлази.{S} На први поглед види где је пређа замршена, и сигурно, слободно, не отк |
| ст само то.{S} Чак је не позва ни да је види.</p> <p>У јутру њега већ није било.{S} Ко зна у ко |
| е чирак са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући капију, замандаљену, гу |
| ла да оде, а да је мати не прегледа, не види како је обучена.{S} Макар била у највећем послу а |
| а отуда из дворишта, испод хладњака, не види.{S} На њихову срећу он се беше у почетку тамо зане |
| рчавала, да је тај купац, када дође, не види као какву крнтију, олупаницу, као код простог свет |
| свет, који одједном испуни двориште, не види и спази како плаче — дочека у кујни.{S} Марко, кад |
| што је највише потресе и заболи; да не види одовуд из собе, са кревета, кроз прозор и кроз отв |
| ему се толико мисли, сања?{S} Што да не види и она једном: како је када се осети мушка рука на |
| адет је да млада од свега тога ништа не види, још мање самога мртваца, да не би, ако је можда з |
| ју да затвори, те да кроз њу доцније не види оно што је највише потресе и заболи; да не види од |
| ка служила слатко, смешећи се што он не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчатим прс |
| и га, увијајући више главу, да је ко не види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни самоћа, ни мртво падање |
| ла, а његовог коњића кришом, да нико не види, иза куће увела и тамо у крају баште за неко суво |
| ноћ, поново ишла, кришом, да је нико не види, сваки час се провлачила кроз уске прозоре од подр |
| окажу сватовима новога пријатеља, да се види каква је Софкина родбина.{S} Све су биле у дугачки |
| актом о перваз доксата, види цео, да се види и она његова уздигнута рука са запаљеном цигаром м |
| о и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онаква и толика, за какву се из |
| је кучка.{S} Не може да издржи, кад се види како је лепа, па се сама уједа и штипа. </p> <pb n |
| ега момци на моткама носе фењере, те се види како око њега иду његови, већином све сељаци.{S} И |
| вај говори и показује.{S} А по Софки се види како она зна да и њега то не интересује, него да б |
| песми не разуме, стране су јој, али се види колико их осећа, како од среће, <pb n="29" /> разд |
| е ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово треба једном свршити, не може се виш |
| јој се шире и као да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутра, на сам Ускрс, кућа |
| о морао ићи на огледало, да се огледа и види, да му се случајно по лицу и очима што не познаје. |
| ања бити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли, |
| ће к њему своју главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко само положи руку на |
| је била сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако просту, увучену, суву, чисто проклети суд |
| цом хтела из радозналости да оде горе и види га, па пењући се на степенице почели да вире кроз |
| е може из постеље да се дигне.{S} И чим види Софку повезане главе, чела, и са модрицама, она, к |
| се јави.{S} Довољно је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: |
| десило, те није могао стићи, да их бар види мртве.</p> <p>Али поред све те његове одвојености |
| и ми пушку.{S} Да огласим!{S} Нека свет види!{S} Нека свет чује!</p> <p>И устаде.</p> <p>— Нека |
| ко ради службе божје, колико да их свет види у њиховом новом, тек тада први пут обученим хаљина |
| .{S} У јутру је свежија.{S} На огледалу види како јој крвна зрнца почињу по образима да избијај |
| није, већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са |
| собе, слуша.{S} Софка по материном лицу види да она речи у песми не разуме, стране су јој, али |
| је овде из свих улица куљао свет да их види, ипак није се гушило, није било тишме.{S} Као свак |
| о као да га поче молити:</p> <p>— Знам, видим...{S} Видим, али хоћу, хоћу, хоћу! — И осећајући |
| поче молити:</p> <p>— Знам, видим...{S} Видим, али хоћу, хоћу, хоћу! — И осећајући неку насладу |
| виче. — Знам ја.{S} Зар ја не знам?{S} Видим ја све.{S} Па зар <pb n="94" /> то?{S} Зар она (ј |
| ми се никада не јави, када дође, да га видим.{S} Колико пута питам оне моје за њега и за све в |
| рабим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“....</p> <p>Мајка знајући све то, само одмахну ру |
| зим доле, па мислиш ништа не чујем и не видим?{S} Које доба беше јутрос, када он дође?{S} А?</p |
| Тодоро.{S} Не може се више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима. </p> |
| ој на прозор и на небо.</p> <p>— Магдо, видиш ли?</p> <p>Магда, као све то унапред знајући, да |
| } Не може се више.{S} Не може се, и сам видиш.</p> <p>Марко, место да га, као други пут, на так |
| воришту шуште меке женске хаљине; да се виђају лица бела, нежна, очувана и негована.{S} Око кућ |
| ед дућана.{S} Симиџије већ почеше да се виђају како силазе из чаршије, размилели се по сокацима |
| чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају махалска деца како испред свирача јуре, и кад, с |
| и су једини дани, када су се састајали, виђали једно другог, па чак и своје жене.{S} И онда, до |
| је мушкарци, туђинци, који су је ретко виђали, сада прождирати погледима.{S} И зато са очима, |
| је, пролепша, и постане истински добар, виђен и чувен.{S} Све ће то њено бити, као што је ово с |
| аји после свадбе, прве брачне ноћи: оно виђење, чашћење и долазак жена, комшилука, родбине, међ |
| ала.{S} Била више мушко него женско.{S} Вижљаста, сува и црномањаста.{S} И нико се није могао н |
| вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укроћивање отргнутих коња с паза |
| Чуо се чак и звон чампара од чочека, и вика дечурлије, што је скакала испред њих.{S} Доле у дв |
| е допирати отегнуто продавање салепа, и вика симиџија, и јак оштар задах од упаљеног угља по ма |
| ипак да се не примети, јер срамота је, викала:</p> <p>— Магдо, Магдо!{S} Брзо спремај!{S} Ево |
| гласу Маркову, — а он је тамо око куће викао, псовао, претио, што су сви отишли, особито што ј |
| свим код ње обезобразили и обрукали га, викну заустављајући:</p> <p>— А бре, не тамо! </p> <pb |
| мо над Томчом нагињући се, да га удари, викну:</p> <p>— Зар да ми није онај, твој отац (није хт |
| <p>— Море, ђувендије! — из свега гласа викну тетка Симка.{S} И да би, као што је ред, сада пос |
| е задржавати, од себе ногом одбацити, и викну:</p> <p>— Арсо!</p> <p>Арса, као пушком погођен т |
| /p> <p>— Свири! — поскочи он уплашено и викну тако силно, да цела кућа претрну.</p> <p>И сама С |
| удава!</l> </quote> <p>Баци им динар и викну доле ка кујни:</p> <p>— Жене, ракију за чалгиџије |
| <p>— И ханове, и све! — Па се окрену и викну/ жени: — Иди, мори!</p> <p>— Шта? </p> <pb n="190 |
| Арса полете у кујну, и тамо ка свекрви викну:</p> <p>— Оде газда и посече алата!</p> </div> <d |
| Митина бацио, јер тако јетко и презриво викну:</p> <p>— На!</p> <p>Отац јој са кесама као побеж |
| чираке.</p> <p>После се чу како одозго викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Као увек, тако и сада ниј |
| аха ипак тамо вирио и пазио, чу се како викну:</p> <p>— Уби газда газдарицу!</p> <p>Софка, овам |
| о да се понова роди и оживе, тако силно викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Магда, одоздо, као да је |
| своју собу.{S} И зато она чим уђе чисто викну:</p> <p>— Хајде!{S} Немајући кад да чека, стаде д |
| врата од собе тамо отворе, да чује њену вику, као грдњу, псовку.{S} А то све сигурно на њега, о |
| о, у њена спарушкана недра, плакала је, вила се Софка обезумљена.{S} Њено сасвим развијено, као |
| е ишла.{S} Далеко испред ње играли су и вили се чочеци, праћени, опкољавани гомилом деце.{S} Ал |
| исто.{S} Особито око врата, подбратка и вилица, почела она млечна, женска белина.{S} Нигде, ни |
| ваљда да му јаче одскочи она пруга око вилица и чела, која је показивала докле је вода допрла |
| свећама са прекрштеним рукама, везаним вилицама, опкољен женама, са женом, свекрвом, више глав |
| али, са већ широким прсима и развијеним вилицама и подбратком, али раменима и ручним костима јо |
| аквим неким ужасним, нечовечним сјајем, вилице му тако одскочиле и цвокоћући почеле да се тресу |
| ице га огаравиле, подбрадак се заоблио, вилице му постајале четвртасте.{S} Она његова детиња, в |
| ебе Томчу.{S} Није се могао познати.{S} Вилице су му играле задржавајући у устима неке гласове, |
| око њихових ногавица.{S} Они развалили вилице, <pb n="62" /> оптрчавају око сељанки и силом им |
| као сакрили ону удолицу испод ушију ка вилици, а и цео јој образ од те сенке дошао тамнији, ов |
| ењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а од стоке само кућне краве, кућне коње, са којим |
| матером, са пуно корпи, јела и буклија вина, да тамо целог дана преседе.{S} Доцније, кад се јо |
| чуда начинити, а овамо од тог, његовог вина, на које се навикао, ништа му неће бити.{S} И тако |
| ању јела, значило је да хоће да пије не вина него ракију.{S} И по томе је Магда видела колико м |
| лановима породице, стоји напуњен сатљик вина.{S} Само га по том памти, а више ништа.{S} А после |
| о би било да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене хтела пустити....</p> <p>— Баш доб |
| а воли; неке опет у тестијама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије |
| S} Он онда из подрума сам довлачи пиће, вино, али највише ракије.{S} И закрвављених очију, беса |
| олико дебелог стакла, она је жедно пила вино помешано са водом.{S} Миленија видећи како Софки т |
| ачвама, бушећи рупе између дуга, точила вино Тонетово.{S} И као правдајући се за ту своју крађу |
| било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од суше.{S} Ти већ |
| , поче у двориште да баца чаше, просипа вино.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101_C |
| Пометао катанце, као да ће му неко све вино попити...</p> <p>И једнако је носила тамо у кујну, |
| него јело.{S} Зато Магда, видећи да ће вино, што је за празник купила <pb n="98" /> и донела, |
| ојих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, <pb n="161" /> тр |
| гледа у трпезу, недигнуту, у проливено вино, разбацане кости, расуто јело, комађе хлеба, изгуж |
| удаљене, а виногради запарложени.{S} Од винове лозе ни трага до само голи и рачвасти кестенови. |
| толику децу има, од имања само кућицу и виноград, а муж јој готово надничи — поче Магду грдити: |
| тало.{S} Остало је само неколико њива и винограда, и то њиве удаљене, а виногради запарложени.{ |
| купили кућицу и дали му неколико њива и винограда, да би могли живети.{S} И она, када остарела, |
| води на друм, и да поред текије и преко винограда излази на границу.</p> <p>Њихово село било та |
| света и обичаја ради, по читаве њиве и винограде губили.</p> <p>И у томе је био једини живот т |
| њива и винограда, и то њиве удаљене, а виногради запарложени.{S} Од винове лозе ни трага до са |
| а црквом, сахат-кулом, пазаром, брдима, виноградима, и док се са тог њиног горњег спрата све ов |
| .{S} Још мање их је било на чивлуцима и виноградима.{S} Једино што су одлазили у чивлук код Доњ |
| од суше.{S} Ти већ знаш то.{S} Радиш са вином.{S} А за затвор на подруму знаш већ какав је сигу |
| долазио би и он горе са још непопијеним вином у стаклету и продужавао песму.{S} Матер метао на |
| га, па пењући се на степенице почели да вире кроз решетке од ограде на доксату, испред његове с |
| капије и, тек када онај прође, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, могла се |
| роким, златним ногавицама.{S} Испод њих вири њена обла пета у белим чарапама од конца.{S} На пр |
| хладе од купања.{S} Из минтана, јелека, вирила су њихна топла прса, црвени, једри вратови са уз |
| чавао због косматости, маља, које су му вириле.{S} Лице му је било још свеже, и тек око очију и |
| губили у трбух и у појас, и једва су му вирили.</p> <p>Али испред њих, у олтару, поче већ да се |
| латио му се распасан појас а иза појаса вирио дуг, црн револвер.</p> <p>Како сјаха, нити коња в |
| купоцену, свилену, али опет је испод ње вирио крај њене дугачке, дебеле сељачке кошуље.{S} Једн |
| а, који је поред свега страха ипак тамо вирио и пазио, чу се како викну:</p> <p>— Уби газда газ |
| он кроз прсте руке, што му је клемпаво висила више главе и била наслоњена на праг, кроз тај пр |
| и поглед на два велика катанца, која су висила о доста дугом и дубоком, шарено обојеном сандуку |
| ом, једнако опасивала футом, о којој је висило ношче са неколико кључића од разних сандука.{S} |
| а целу цркву око себе, сву њену ширину, висину, особито њене високе сводове као чак у небо, са |
| оси.</p> <p>У том уведоше девера: млад, висок и, видело се, нарочито одевен и украшен сељак, а |
| "20" /> их, го, само у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подскакује и виче:</p> |
| ла како се оцртава и издиже он.{S} Јак, висок, са јаким рукама.{S} И онда он почиње к њој да до |
| спред ње, до самог лица јој, издизао се висок иконостас, окићен поређаним кандилима и испуњен и |
| ј који лупа.</p> <p>На капији се појави висок, обријане главе Арнаутин.{S} Софка се осмену, јер |
| ма, са чалмом, дугачка носа, просед али висок, дугих руку, <pb n="177" /> дугих лактова, почне |
| остала.{S} Већ је била стара.{S} Сува, висока, са уским лицем, мирним, готово белим очима и ус |
| ајале четвртасте.{S} Она његова детиња, висока, сува <pb n="232" /> рамена сада из минтана поче |
| остављајући њу и њега овамо саме.{S} Он висока чела, црних, мало дугих бркова, а сав <pb n="50" |
| иљаста носа, шиљасте браде, али за чудо висока чела и крупних, тако дубоких и тајанствених очиј |
| , сву њену ширину, висину, особито њене високе сводове као чак у небо, са почађавелим тамним сл |
| хивао је мирис на лан, конопље и на оне високе планинске траве.{S} А опет, баш испод те њене кр |
| е и сада, као и некада, исто овако кроз високе прозоре једва допирати светлост, тамо у дну треп |
| А и сам ход, стас, нарочито обле јој и високе обрве и овално и мало дугуљасто лице издвајало ј |
| рукаве, и Софка чу, како он, као увек, високим и развученим гласом наређује:</p> <p>— Нека се |
| паст врат са сниским челом и извученим, високим потиљком.</p> <p>И Софку би, не знајући ни сама |
| кућних кровова, изрешетаним димњацима и високим дрвећем, како се испред њега, по падини, у ноћн |
| дуга, омекшала, кошчата али са чистим и високим челом, црним, крупним, мало уским очима, увек в |
| стегнута израза очију и уста и са мало високим челом и једном по њему набраном, попречном боро |
| ованим ципелама, закопчаним на копче, с високим потпетицама, које су јој добро чиниле, јер јој |
| ла, а окружен свуда зидовима и редовима високих топола, које су вечито шуштале успављујући.{S} |
| ицу, криву, тесну, налик на долину због високих уличних зидова и дрвећа.{S} Онда се поче пети к |
| дини горела је обешена лампа, јер је од високих ограђених прозора било мало светлости.{S} Једин |
| </p> <p>Сељак је једнако онако укочено, високо стајао напред у кујни и на изненађења, узвике од |
| жних, дугих, црних коса.</p> <p>Чврсто, високо, упути се она својој курни, која се познавала и |
| е молитви, светој речи песме, побожног, високог и сувог него толико нечега светскога, и страсно |
| ла чаршија и чувена циганска махала, са високом, старом сахат кулом.{S} Отуда су већ допирали з |
| ане косе све више развијају и у нереду, витицама, падају око вратова; антерије и појаси им се в |
| ја се тужила како је стрина Паса уједа, витка, црнпураста и бежећи од другарица, које су је јур |
| вно се осуши.{S} Некадашња њена танка и витка половина извила се, те јој као грба штрчи и одуда |
| едно са пуним јој плећима чиниле и даље витком и правом, и због тога јој се свакад стас и бедра |
| сва коса била слепила по њеном красном витком телу, дотрча <pb n="153" /> овамо на тершене код |
| оје су гризли немарљиво, <pb n="255" /> витлајући се по кујни, соби, одлазећи особито у ону вел |
| и нема, тако су поред њега истрчавале, витлале се, не бојећи се више ни једна, да ли јој се ни |
| сврши, па да би и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Доста, не врачајте много! |
| о дете, које га је било довело, поче да виче: како је време да га води натраг.{S} А по томе одм |
| емљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — настави плачно |
| љен хаџијама и женама, чека — и поче да виче:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>— Ево ме, тато |
| и-Митина кућа?— поче Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоумећи и још једном загледајући ка |
| угог времена Софка чу како је она отуда виче.</p> <p>— Софка, иди до Аритонових и зовни Ванка!< |
| ашном насладом, слутњом, надом, као луд виче и заповеда:</p> <p>— Капију бре затварајте, капију |
| але ућуткивале, особито мати јој, да не виче, не говори, не грди толико гласно, да не би Софка |
| Сав радостан, чује се, како рукујући се виче:</p> <p>— Јесте ради гостима, пријатељи?!</p> <p>— |
| ћи, узверена, зајапурена излеће друга и виче:</p> <p>— Баба-Симка, стрина Паса сву ме модрицом |
| , блед, почео би к њима да подскакује и виче:</p> <p>— Ох, Марија курва!</p> <p>И везаних ногу, |
| из чаршије, сваки час навирује овамо и виче:</p> <p>— Хајде, снашке, већ сав свет оде на гробљ |
| /p> <p>— Ко је?{S} Ко је?— Чу како овај виче трчећи и заклањајући свећу, да му се не угаси.{S} |
| та, тако загушеним, испрекиданим гласом виче. — Знам ја.{S} Зар ја не знам?{S} Видим ја све.{S} |
| са њеним домаћином; с тога само одозго виче:</p> <p>— Магдо, доносите!</p> <p>А Софка зна да с |
| /p> <p>— Пријатељи моји! — чује се како виче окрећући се око себе. — Нека ме чују! — наређује с |
| ђе у ону велику собу и отуда чу се како виче:</p> <p>— Да се намести!{S} Што год има, све да се |
| употребу и својину.{S} И зато почеше да вичу, нестрпљиви, што се не може ући:</p> <p>— Свекре!{ |
| е чула је како отуд трчећи и јурећи сви вичу: </p> <pb n="175" /> <p>— Пријатељи иду!</p> <p>И |
| утости снаге, него она друга, истинска, виша, јача, која се не рађа често, не вене брзо, све ле |
| огао да изазове злобу и пакост.{S} Јер, виша од свих и зато задовољна собом, особито том својом |
| урно срећне, што се тиме показује Софка виша, јер ето хоће сама она да игра, а не као остале уд |
| више него обично, јер јој је било тада, више него икада, обузело оно „њено“.{S} Али као никада |
| он њу узео, узвисио је к себи, показа, више него што су се од ње надали.{S} Као да је била из |
| вољнија.{S} Саму је себе више неговала, више волела, јер је знала да код ње неће бити она обичн |
| е по дворишту, вађено коњским копитама, више не прска и не тандрче, већ како који и где у рупу |
| палим и мрачним људима.{S} Ефенди Мита, више љут, што је тај лакат са псовком по другоме послао |
| ав свет оде на гробље!</p> <p>А заиста, више њихове улице, кроз капиџике, из споредних улица, г |
| виле; од оних дугачких, и као све нове, више него обично, тешких шалвара, набраних у боре.{S} С |
| та гледала и оне кћери Ташка самарџије, више њихне куће, у истој улици.{S} Има их четири.{S} Св |
| а, срећна, да се и они још више веселе, више пију, певају; бојала се, да она тада баш не поклек |
| да се крију, зато су све биле слободне, више овлаш обучене, а чисто су уживале у тој својој отв |
| а бела лала.{S} И то се закити не горе, више чела, него по потиљку, наниже, низ косу.{S} И са о |
| ме чују! — наређује свирачима, да јаче, више свирају.</p> <p>Настаде руковање, љубљење.{S} Сеља |
| него скамењена, гола, само у антерији, више постеље остала, те је Софка овакву и затекла.{S} П |
| ш нов, тек досељен, још не као варошки, више сељачки, пун самих досељеника, или сељака из околн |
| е, њој у хатар, узимала и јела.{S} Али, више је пила, него јела.{S} Из велике, од пола литре ча |
| наишао код једне реке и њу хтео прећи, више моста, усред воде — а вода је била тамна, свежа, о |
| м али нежним прстима и са још нежнијим, више длана облим и пуним чланком руке, који је показива |
| ма, опкољен женама, са женом, свекрвом, више главе, која, сасвим заборавивши да кука, нариче, п |
| гледајући сву ту муку и страх материн, више је њу жалила него ли себе.{S} И она је са собом би |
| угоде.{S} И сваки му је чинио, угађао, више него својему. </p> <pb n="135" /> <p>Али после се |
| силнији.</p> <p>И како се тамо пропио, више се не трезнио.{S} Циганке и сељанке јурио и чак си |
| и би запао међ њих, у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко |
| , пред вратима, до самих Софкиних ногу, више ништа није било.{S} Између њега и тамо те собе, ку |
| итало.{S} Велика лојана свећа у чираку, више њене главе, догорела је до дршке чирака и расцвета |
| ао млађи, — већ у панталонама и капуту, више гледајући у жену него у кћер.{S} Али Ната то не пр |
| то нешто ружно и неваљало.{S} А старац, више љубоморан, а и видећи како син, због тих њихних ул |
| м, син му, такав је, блед, сув и танак; више женско но мушко.{S} И зато он не може ни да га гле |
| да Софка поодрасте, он је <pb n="25" /> више ради ње, Софке, него ради матере, почео се као раз |
| а.{S} Али баш зато никако <pb n="66" /> више није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо |
| амо у чаршији и око амама разлевала.{S} Више амама опет је настајала чаршија и чувена циганска |
| је то велика, тешка и јака као град.{S} Више је сигурно коштала него сама кућа, коју она поче к |
| сутра, после венчања, све престаје.{S} Више нема коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још м |
| игурно од ужаса сам није могао даље.{S} Више није имао снаге да пређе праг и уђе овамо, код ње, |
| в; већ једва нешто, ко зна који део.{S} Више је изгледало да је то од њихових сељака, чивчија, |
| о.{S} Стога је намерно тако и радио.{S} Више се правио да је весео, него што је у ствари био, д |
| н доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се пило, него јело.{S} Зато Магда, видећи да ће ви |
| те?{S} Јесте здрави и живи? — Ја ето, — више као за себе продужи истим оним отегнутим гласом — |
| че жуборење реке, клапарање воденица, а више њихних глава једнолико, као из далека, шуштање топ |
| сатљик вина.{S} Само га по том памти, а више ништа.{S} А после су јој причали: како — кад Софки |
| дора знале да нарочито ракијом не треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и |
| оме не остаде.{S} Томча, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју да му поручују и прет |
| смеју да му поручују и прете, дакле да више није дете, него велики, одрастао, свој човек, поче |
| горе.{S} Жене одахнуше.{S} Знало се да више неће силазити, већ ће, ако му што треба, одозго на |
| че:</p> <p>— Хоћу!</p> <p>Свекру као да више ништа није требало.{S} Приђе јој.{S} Пољуби је у ч |
| еђу ње и њега све свршено.{S} Он никада више у њеним очима неће бити онај њен велики татица, еф |
| ништа није могао знати, као што никада више неће ништа ни дознати ни осетити!{S} Јер ево, кркљ |
| /p> <p>— Па колико можеш, Тоне.{S} А за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{ |
| уплашено говорити:</p> <p>— Снашке, ја више к њему не смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да |
| ко, Тоне!</p> <p>— Па, снашке, и ако ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти ни |
| што се није вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу ви |
| и-Митина, већ права жена, своја, ничија више.{S} Од беса стискајући прса, да би од бола чисто ј |
| , и да не би Софка по гласу јој дознала више него што треба, за то јој онако кратко, суво и одг |
| рнута колијом, лежала је.{S} Није могла више да двори, нуди.{S} Од умора једва је очи држала от |
| , од свих тих сестара одвајала.{S} Била више мушко него женско.{S} Вижљаста, сува и црномањаста |
| А да је заиста сва та њихова љубав била више ради оца јој него ради ње саме, Софке, она је виде |
| з прсте руке, што му је клемпаво висила више главе и била наслоњена на праг, кроз тај праг, кро |
| чакшире, у доламу, са силавом, чизмама више колена и црном шубаром.</p> <p>Онако јак и мрк, јо |
| отово се обезнани, јер осети да се нема више куда, нема наде, спаса.{S} Крв ће лећи, све ће поб |
| да, као кроз шибу пролазиле и бежале на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је ви |
| рале да зађу и одатле право чаршијом на више да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на |
| а већ наступа и долази оно, када ни она више не може остати овде, овако мирна и усамљена.{S} И |
| рано!</l> </quote> <p>И само то, ништа више.{S} Али зато је онда то било тако силно; тако јако |
| га, за Софку све се свршавало.{S} Ништа више није помагало.{S} Све је пропадало.{S} Она је сасв |
| види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав изгледа, како је обучен, где сед |
| кујући је....{S} Осети само бол и ништа више.{S} Брзо, стресајући се од језе, устаде.{S} Али он |
| и утучена, да се видело како већ ништа више не може да мисли, да жели.{S} По њој се могла цела |
| нци могу...{S} Ако не, ја не могу ништа више.</p> <p>— Идем! — Тако гробно чу се како свекрва у |
| собом била задовољнија.{S} Саму је себе више неговала, више волела, јер је знала да код ње неће |
| овако мирна и усамљена.{S} И стога, све више пијући ракију, поче се спремати и за то.{S} Једино |
| им избегла страх од самоће и мрака, све више и више занимала би се собом.{S} Слободно би се отк |
| у тим њеним заносима, несвестицама, све више осећа, — а од тога одмах би јој зуби зацвокотали — |
| ту ракију испред себе, испод руке, све више да испија и цигару за цигаром да <pb n="168" /> пу |
| ти, као бежећи, окренувши се од ње, све више је наслањала главу на прозор, и све више <pb n="10 |
| , што се свирачи више приближавали, све више се дизала граја:</p> <p>— А, бабо, бабо!...</p> <p |
| куће, и овамо, у соби, за трпезом, све више су се међ собом мешали, као сједињавали.{S} Није с |
| лики огањ, као свршивши свој посао, све више је трнуо и пепелом се покривао.{S} Једино што се ч |
| тих њихних улагивања око њега, бива све више нежан него што <pb n="8" /> треба, једнако се на с |
| ње продирати.{S} А та ће се тишина све више, све јаче ширити.{S} Све, као уморивши се од дневн |
| је гушћи задах бивао, а сама је она све више окружавана и потискивана од сватова.{S} Особито се |
| <pb n="186" /> бивало, младожења се све више умарао.{S} Све му се јаче знојила она рука у њеној |
| разилажење сељака.{S} Из чаршије се све више и више дизала граја, врева, шум, и то је све бруја |
| сецима могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одмах би почела -осећати как |
| ста гута одоздо његов глас, који се све више почиње да разлева по башти, реци и тополама тако ч |
| кад је почела да осећа како јој се све више прса разапињу, пуне, како јој тело бива све заобље |
| о треба њему тамо на гробљу — он се све више почео заборављати и губити.</p> <p>У почетку од Со |
| руменила; како им се очешљане косе све више развијају и у нереду, витицама, падају око вратова |
| свеће и мало хладнијим ваздухом, и све више пунила влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, изг |
| ише је наслањала главу на прозор, и све више <pb n="106" /> плакала.{S} Кроз плач, поче Софку д |
| алеко од њих, него су се и они сами све више трудили, да буде што даље од њих.{S} Једнако су се |
| се са околних зидова склањао а они све више остајали сами, све јаче, све бешње почињу да преов |
| оба спајала, сједињавала, и сви они све више бивали разголићени, све су више хаљина од себе одб |
| ке снаге, него што је с дана на дан све више постајао њен, сасвим њен, не неки други, страни То |
| како ће та њена лепота с дана у дан све више поражавати и задивљавати свет.{S} Јер зна се да са |
| Марко, јер га је видела како се он све више и јаче пробија измеђ сватова и издиже се на прсте, |
| руча и вечера.{S} И што би се посао све више и јаче испод њених руку оцртавао, појављивао, слик |
| ок и он то исто учини, а осећа како све више у ознојеној јој руци прсти његове руке дрхте и чис |
| >И та се топлота и пара отуда овамо све више мешала са светлошћу свеће и мало хладнијим ваздухо |
| ис.</p> <p>А знала је како ће се то све више одвајати, снажити и отуда кроз ту тишину овамо до |
| ише гости одлазили, она и он свекар све више су остајали сами.{S} И што је најгоре, није је бил |
| миреније звона звоне, из улица свет све више излази и иде овамо по улици, и Софка и мати и Магд |
| ед тога што би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти осећаји, та драж, миље, голица |
| е.</p> <p>Али овамо око ње свеће су све више гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама |
| ре смакле и бедра, половине јој се виде више него што треба, и да јој није јелек и минтан сасви |
| ђује се њом, онда ова, свекрва, не може више да издржи, већ почне да шапуће у себи:</p> <p>— Сл |
| .{S} Одједном учини јој се како не може више, јер му толико клизе прсти из сада и њене већ озно |
| Не само да одби, него оцу поручи да је више никад за то не дира, да је остави на миру и да је |
| се увелико држала со и конопља, она је више служила за обрачунавање са чивчијама и давање под |
| лазила самој цркви, света, гужве све је више бивало, све се више око ње стешњавало, црнело.{S} |
| о, као крв.{S} Међутим из вароши све је више и више нестајао онај жагор.{S} У осветљеном ваздух |
| и доле жене биле слободније.{S} Зато је више пио и наређивао свирачима шта да свирају, и то не |
| однесе и врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бивала, Софка је одоздо опажала, како су они т |
| рац.{S} Да ли што већ, онако стар, није више могао ићи по трговини, те, ваљда, не доносећи и не |
| са, са набијеним подом, али јој се није више чинила хладна, онако разграђена.{S} Тада она, поре |
| остао у штали.{S} Али из штале већ није више слама штрчала и падала из напуклих зидова, да се м |
| ћи, од раздраганости и среће чисто руке више себе дизала и у мало на сав глас не певала.{S} Али |
| и враћа се натраг раније.{S} Иду дакле више шетње ради, него ли, као остали, прост свет, самог |
| уздрхталог грла и уста, није знао коме више да се захвали.{S} Да ли Тодори, прији, која једнак |
| поценије одело.{S} И није се знало коме више да се диве, која је лепша, да ли мати или она, Соф |
| иште и сутра на цео дан.{S} Софку је ње више било жао него себе.{S} Узалуд јој је Софка од свак |
| ну софру у челу још јаче повуче, око ње више јастука наређа, да не би из оне друге собе пиркало |
| } Али одједном се трже.{S} Кроз прозоре више ње, играјући се и добивајући ружичасту боју од црв |
| послетку сасвим не остави, и никада се више к њима не врати.{S} И онда, не већ она, — њено је |
| > <p>Чаршија, којом су силазили, све се више испред њих ширила и губила, пошто се ту и завршава |
| света, гужве све је више бивало, све се више око ње стешњавало, црнело.{S} Уз то се још звона с |
| тка Магдиних...</p> <p>А међутим све се више и кујна, са оном силном ватром, врелином, и њихна |
| ве ово треба једном свршити, не може се више, треба бежати, продати и кућу и све...{S} Е, али ш |
| Цигани, и ми душе имамо.{S} Не може се више.{S} Не може се, и сам видиш.</p> <p>Марко, место д |
| а.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не може се више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам |
| га истрчавале, витлале се, не бојећи се више ни једна, да ли јој се нису случајно шалваре смакл |
| И сам он, кад се венчавао, венчавао се више онако, не истински, не ради себе, већ другога: оца |
| ојом величином половила кућу, никако се више отуда није излазило, Цигани се ређали.{S} Морали ј |
| вера она водила а не он њу.{S} А што се више приближавала крају улице, прилазила самој цркви, с |
| их прсију, и изувених ногу.{S} И што се више пило, наздрављало, и тамо у кујни, око куће, и ова |
| а и тиме је као охрабрио.{S} Али што се више одужавало венчање, молитве, певање, око њих све за |
| нала је и то да је сада, када уђе, неће више гледати као пре, када је са матером долазила, још |
| продали више што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају, да |
| ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови |
| д заморености и засићености њиме, два и више дана као одстранила од себе, осамила га, те он већ |
| задржавала, знајући како ће после два и више дана шврљајући по комшилуку, по вароши, причати и |
| о клече до Софкиних ногу и, пошто два и више пута и то пред самом Софком опра руке, да би је ув |
| столичице до собњих врата и држала је и више своје и више његове главе, светлећи му пут.</p> <p |
| собњих врата и држала је и више своје и више његове главе, светлећи му пут.</p> <p>Слуга, пошто |
| гла страх од самоће и мрака, све више и више занимала би се собом.{S} Слободно би се откопчавал |
| ење сељака.{S} Из чаршије се све више и више дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и на |
| могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одмах би почела -осећати како јој ј |
| што би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти осећаји, та драж, миље, голицавост.</ |
| крв.{S} Међутим из вароши све је више и више нестајао онај жагор.{S} У осветљеном ваздуху изнад |
| b n="60" /> да би она могла што лепше и више овамо њима, својим газдама, да понесе.</p> <p>— Ма |
| , јер је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као кријући се од саме себе, ишла по к |
| } Знала је да ће их сада сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, као девојка, када би она и мати |
| ао обично била је раскомоћена.{S} Чак и више него обично, јер јој је било тада, више него икада |
| повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнако овамо сасвим усамљена била |
| и не као свакада за прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четвртасту и широку кост.{S} |
| {S} И она би ишла к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с једном да се истински спријатељи.{S |
| ућу, а од њих, својих газда, од четир и више година неподигнут ајлук.{S} Али он је и био све и |
| само тих ћилимова и намештаја имали би више година да живе.{S} И због овако намештене и искиће |
| каткад и здравио се с којим од њих, али више обичаја ради него што је хтео.{S} Чак ни са оцем и |
| по томе закључиће да су му кућу продали више што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не шт |
| и да раде тобож на исполицу, а у ствари више давали, него што од ње добивали, као знак благодар |
| p> <p>— Ја! </p> <p>Једном руком држећи више себе чирак са свећом, да се газди што боље види, а |
| , што ће им она отићи, што њу неће моћи више гледати и што ће она, ма да није ни за шта крива, |
| као никада дотле.{S} И Марко, не могући више издржати, а не знајући шта ће од радости и среће, |
| ме, у мозак бије и сече.{S} И не могући више издржати да је гледа како двори, све служи, и да с |
| ала, питома Миленија, сигурно не могући више да издржи тамо по дворишту и по кутовима најезду т |
| тајемо, а...</l> </quote> <p>И немогући више од севдаха, баци тас од себе.{S} Тас звекну, одско |
| вије, него само набацивши га, увијајући више главу, да је ко не види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни |
| те, ваљда, не доносећи и не зарађујући више, нема онај углед као пре; или, а то је највише јед |
| њих.{S} Доле у дворишту, што се свирачи више приближавали, све више се дизала граја:</p> <p>— А |
| се расвешћавала.{S} Видела би како јој више постеље, у страни, гори једнако свећа у оном попрс |
| , дошли као обезглављени, јер над собом више немају оног, који им је својим именом давао силу, |
| гнут над коритом, са уздигнутим ћемером више главе, да сви виде, да се сви зграњавају, поче из |
| <p>Софка, и сама чекајући га са свећом више главе, испред кујне, укочи се од онога тамо на кап |
| p>Отуда, испод хладњака, што год је дан више одлазио, свет се са околних зидова склањао а они с |
| о њега водиле кућу.{S} А и он сам морао више пута у години да долази, да не би све то пало у оч |
| не би трајало дуго.{S} Што би се посао више приближавао крају, она би почела да осећа како пос |
| Магда.</p> <p>И не због ње, Магде, него више што није то ко други, што га неће други видети, за |
| о је подражаван од Тодоре и Софке, него више услед ракије, а и што се није пео него силазио, кр |
| за онолико колико кошта, за добит, него више да му се као сваком новајлији, особито странцу, ук |
| тада, опи се на мртво име.{S} Није хтео више ништа да слуша.{S} Само, онако пијан, на глас је п |
| шу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више нисам, опет, увек, кад год ти што затребам, само п |
| ж послом, оде код ње горе, виде је како више постеље на јастуку седи.{S} Још не обучена, само с |
| у, пошто није хтела допустити да је ико више штеди и жали.{S} Јер, када се већ оволико препатил |
| или у Доње Врање на чивлук.{S} Али нико више сем њих троје и Магде.</p> <p>У колима, на прво ме |
| да се усуди поћи.{S} Али није се могло више.{S} Почело се већ да излуђује.{S} Почели <pb n="20 |
| ук код Доњег Врања.{S} Али тамо се ишло више шетње ради.{S} Тај чивлук био је на пушкомет далек |
| да остарела, никада <pb n="19" /> овамо више није долазила.{S} Једино би дошла на „прочку,“ уоч |
| згледати: ако не сасвим осиротео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, какав је |
| лико недеља једва понова долазила, и то више света, обичаја ради, него ли што јој се мили да ви |
| о се да лежи и спава тако обучена, и то више постеље, у куту, на јастуку.{S} Софка би на том ја |
| чао, почела би га сама дотеривати, и то више из сажалења.</p> <p>Он јој предао кључеве од санду |
| је они треба што више да припитоме, што више да му угоде.{S} И сваки му је чинио, угађао, више |
| приликом прве гозбе, славе, вечере, што више најести и напити.{S} Кад би почела да се приближав |
| се што боље <pb n="47" /> провести, што више јести добра јела и носити што лепше хаљине.</p> <p |
| м и ужасом почела примећивати како, што више стари не лепотом и снагом, него годинама, поред св |
| о куд и камо питомијих, светскијих, што више прилагоди, научи, упитоми и спреми за старешинство |
| , да би се само могао <pb n="22" /> што више Софкином оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он |
| како већ не могу више да издрже.{S} Што више долази и пада мрак, оне бивају све унезвереније.{S |
| неко дивље младунче, које они треба што више да припитоме, што више да му угоде.{S} И сваки му |
| о, поред Солуна, чак у Цариград, да што више путује и учи — тај њен деда и баба тада никако нис |
| свака.{S} Свака ће гледати себе, да што више уграби од весеља, среће.{S} Ниједна се неће обазре |
| пет, ипак да им је једино главно да што више своју лепоту <pb n="11" /> и снагу негују, да су ш |
| о једнако тражење да је тамо капија што више затворена, што јаче замандаљена, да би они овамо б |
| ле, из каквог кута, из мрака, могла што више гледати.{S} Особито би гледала њу, Софку, како са |
| венчања, и после венчања, мужевима што више допасти и ући им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са т |
| кивати да се сасвим свуче, те да је што више могу гледати, мотрити јој сваки део тела, сваки ње |
| гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, сам јој принесе руку, коју она пољуби.< |
| отвореним бојама, да, свакако, тиме што више привуку пажњу.{S} Лица и очију нежних, кадифених, |
| раж свога живота.{S} А да би у томе што више успели, гледали су да се у свима ситницама од оста |
| огле једнако радити, помажући да се што више намеси, спреми и удеси.{S} По три пута би се неки |
| о удавача, била је уверена да ће се што више скупити, да би је што боље гледали, подсмехујући с |
| нима, већ уске, кратке, да би им се што више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, које су носили, |
| естре и мати, утркивале се, која ће што више да му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за њих |
| , и она да ради, да гледа како ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко не примети |
| е да он што безбрижније живи, учи и што више научи.</p> <p>И заиста, када се Софкин отац вратио |
| рачуна: како сви они, сељаци, да би што више радне снаге имали, женили своје синове још као дец |
| тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледало да је вода, била је утурила лишће.{S} Со |
| сам дукат падати.{S} И зато, да би што више као оправдали тај силан новац, што ће од њега доби |
| њиховог дворишта, а у ствари да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и сти |
| го, пред капијом.{S} Као да је хтео што више <pb n="99" /> њихне а сада и већ своје куће да се |
| и пошла.{S} Мати јој је имала само што више јела, пита и колача да испошље у амам, чиме ће се |
| се што лепше носе, ките, и да знају што више страних јела да готове, и што теже, заплетеније ве |
| око њене собе да се купе, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка поче јасно да разабира, |
| {S} Једино што би тада и она навлаш што више пила ту ракију, осећајући како је ова пали и довод |
| а девојка.{S} Стоји на среди, дигла тас више главе и једнако пева.{S} Пева заносно из свег грла |
| се, али девојке већ почеше.{S} Не могу више да издрже лежање, топлоту.{S} Почеше <pb n="152" / |
| у и окрећу у страну, и како већ не могу више да издрже.{S} Што више долази и пада мрак, оне бив |
| очима, овај би му онда, забацујући узду више главе о ункаш, говорио:</p> <p>— Е, сад иди! — И з |
| пошто разастре, намести, донесе и метну више главе тестију свеже воде, чији је грлић био запуше |
| они све више бивали разголићени, све су више хаљина од себе одбацивали.{S} Код жена већ су се с |
| анова, који су били по граници, који су више служила за шверц, крађе и пушкарање између Арнаута |
| неко лудило подузимало.{S} Јер, што су више гости одлазили, она и он свекар све више су остаја |
| м и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад |
| онако.{S} Изгледаће да они продају кућу више њему за љубав, да би га учинили својим „чираком“ в |
| <pb n="147" /> пред амам, који се одмах више моста видео.{S} Он је био округао, са старим камен |
| ниле јој се шире и као да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутра, на сам Ускрс, |
| м цео амам.{S} А то их је, изгледа, још више дражило, опијало и знојило.{S} Све већа је и већа |
| , од њихових села, а <pb n="237" /> још више да се не почне причати, како ето већ почело да се |
| је могла од огњишта да се макне.{S} Још више је збуњивала свирка испред куће а највише навала с |
| јела, што се није могло да разда, а још више <pb n="68" /> од других пита и јела, што су надоби |
| егово мраморно теме.{S} Све то њега још више уплаши.{S} Брзо, на велике гутљаје, посрка кафу, и |
| њена се развијена половина и бедра још више истицала.{S} Сама јој се свекрва, гледајући је, њо |
| Али Софка примети како је на то све још више, силом склепташе, ућуткаше, јер толико заграјаше н |
| него би напротив, у инат, да би је још више намучио, онако раздражену остављао, те би она по ч |
| глед, подсмех свих.</p> <p>И што је још више охрабри, то је, што осети како Марко сада иде одма |
| да се разговара.{S} И да би се оне још више ослободиле, и сасвим отпао са њега онај углед, пош |
| ог дана преседе.{S} Доцније, кад се још више обогатише, браћа сасвим им порастоше, ишле су на с |
| још више било, ефенди Мита реши се још више да се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са свима |
| стојећи, пију, једу.{S} А то јој се још више причини, кад после, од пића као мало ослободивши с |
| видећи да се он шали, узвикну она и још више се приви уза Софку, хотећи тиме да је и она, онако |
| о образе, који би јој се надмели и још више поруменели, са састављеним плећкама, са наднесеном |
| е и она весела, срећна, да се и они још више веселе, више пију, певају; бојала се, да она тада |
| а моја, образ мој!</p> <p>И клечећи још више се саже.{S} Поникну грнетом додирујући њиме под, т |
| ало новаца и дарове за Софку.{S} То још више уплаши матер.{S} Знала је да ни од какве трговине |
| а за весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више да се спусти, д |
| глави. </p> <pb n="132" /> <p>Њу то још више потресе:</p> <p>— Ох, не могу, бре, Марко!</p> <p> |
| седе до ње, али подаље.{S} То Софку још више уплаши, јер виде како не може да седи, како прекрш |
| xml:id="SRP19101_C1"> <head>I</head> <p>Више се знало и причало о њеним чукундедама и прамдедам |
| осећала сва срећна, што такав, лепши и виши од ње и по своме пореклу и по својој лепоти, њену |
| најбољим дрвећем: шамдудима, трешњама и вишњама, и разноврсним калемљеним скупоценим ружама, а |
| незатворени, бије нека студен; из кујне влага од поливене воде и развејан пепео услед затрпавањ |
| се вратима.{S} Прва врата, тешка, пуна влаге, стара, при дну сва иструлела, отвори јој Циганка |
| о хладнијим ваздухом, и све више пунила влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, изгледа, још ви |
| затварајући их за њом, кад осети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урнебесне клике, ки |
| ајући, као на прву траву, прву пролећну влагу.{S} И чисто јој тешко падао тај млечни дечји зада |
| н од узбуђења, поред тога што је толико владао собом, грчевитим прстима поче баратати по недрим |
| узрујани.{S} Чак чуло би се како и сам владика, када би му после певања прилазио руци за благо |
| из ње је произишла.{S} Од увек саме би владике, приликом великих празника, после службе, прво |
| тамо, у столу њихове куће, одмах испод владичиног стола, целу божју службу одстоји.{S} У то вр |
| и једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да је, и нико сем њих не сме у њ |
| меновима а при дну, около, сав мемљив и влажан.{S} Горе, испод самог крова, прозори са решетком |
| ти; из траве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис.</p> <p>А знала је како ће се то све |
| њиховој улици Модрина зоре и свеж, још влажан ваздух поче да их шиба.{S} Тек се свањивало.{S} |
| ју сузе иду, уста почну да се покрећу и влаже се.{S} Никако не може да је се нагледа, једнако к |
| ој квасила чело водом и мокрим пешкиром влажила усне.{S} Софка би се брзо освешћавала, и да би |
| Једино што су уста била још увек свежа, влажна.</p> <p>А од толикога грљења, љубљења, узвика, ч |
| pb n="256" /> јој уста још онако танка, влажна и свежа.{S} Иде полако.{S} Никада се не жури, ве |
| било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро почишћена, горе од чађи црне греде, |
| своје изгрижене зубима и навек румене и влажне усне.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| ким, повијеним обрвама и оним сусталим, влажним, срећним устима.</p> <p>А кад би је видео овамо |
| снутим танким устима, тек при крајевима влажним и страсним.{S} А од целе лепоте њена тела, која |
| еле од силног увијања у крпе, чувања по влажним местима.{S} И када се на софри читав куп, рпа о |
| ица, али још једнако свежег, обријаног, влажних уста, још водњикавих очију а увек са бројаницам |
| њих или по њима већ слепљени праменови, влажних, дугих, црних коса.</p> <p>Чврсто, високо, упут |
| жара, испод миндерлука бити хладноћа од влажних плоча, тамо на улазу стајати тестије хладне вод |
| на гробље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топлија.{S} А Софка је знала да је то, по |
| аклањала, увек се <pb n="238" /> чинила влажном и мрачном, цела кућа ослободи и испуни светлошћ |
| онај простран под, патосан плочама и са влажном, трулом прашином, хладно обухватао и пунио језо |
| очију одмери све.{S} И пошто своју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и образ |
| ају над собом њега, да би, испод његове власти и надзора, могле слободно да дишу, крећу се и жи |
| дође рат, и ослобођење, нестанак турске власти и господства, па и нестанак Софкиног оца, ефенди |
| ознавале по јачини и ширини гласова.{S} Вода отуда из курни, од многог поливања, поче у млазеви |
| , који је мутно осветљавао око себе.{S} Вода је са чесме тешко падала.{S} Свуда је било мирно и |
| кругљујући шире.{S} Јело јој слатко.{S} Вода још слађа.{S} Осећа како јој ваздух свеж.{S} И тад |
| хтео прећи, више моста, усред воде — а вода је била тамна, свежа, опкољена зеленилом, маховино |
| део се креч, малтер.{S} Око амама свуда вода, нарочито од оне амамске чесме, из које се амам во |
| /p> <p>— Ох, ох, што је слатка ова наша вода!{S} Е, баш је нигде нема!</p> <p>И да забашури све |
| је грло, да би што више изгледало да је вода, била је утурила лишће.{S} Софка натеже тестиче.{S |
| но осветљавала.{S} Из чепова шуштала је вода падајући у камена, мраморна, четвртаста корита.{S} |
| путања.{S} Из кофе на бунару цурила је вода, и беласајући се спрам сунца, капала је по плочама |
| ица и чела, која је показивала докле је вода допрла при његову јутрошњем умивању, поче оштро да |
| бабица, толико бајање, посипање разним водама, вођење код врачара по развалинама, по записима |
| материн глас:</p> <p>— Воде, Магдо!{S} Воде брзо!</p> <p>Софка изиђе на отворену капију и пође |
| дозго престрашен материн глас:</p> <p>— Воде, Магдо!{S} Воде брзо!</p> <p>Софка изиђе на отворе |
| доста изабаном послужавнику велика чаша воде и у таслици неколико парчета шећера, <pb n="103" / |
| ј глас свирке, из комшилука, тобож због воде са њиховог бунара, почеше да долазе жене, она, као |
| реке и њу хтео прећи, више моста, усред воде — а вода је била тамна, свежа, опкољена зеленилом, |
| да је то ракија, насула је у тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледало да је вода, |
| ући их за њом, кад осети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урнебесне клике, кикотање, з |
| к је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не могу |
| донесе и метну више главе тестију свеже воде, чији је грлић био запушен зеленим лишћем, изнесе |
| њега, где он седи, сухе степенице, које воде на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рач |
| ту, бије шедрван, његови млазеви, капље воде према светлости из ове њене собе, жуте се и шуште |
| а, тамо на улазу стајати тестије хладне воде, поређани редови нанула и Циганке у мокрим хаљинам |
| нека студен; из кујне влага од поливене воде и развејан пепео услед затрпавања и гашења огњишта |
| кикотање, звечање тасова, запљускивање воде, она опет претрну, опет, као што се није надала, д |
| <p>Ни мрак, ни самоћа, ни мртво падање воде са чесме не узнемири је.{S} Сада је већ она своја, |
| негде далеко, око реке, чуло се шуштање воде и по који цвркут пробуђених тица.{S} Овамо, с друг |
| тестијица устајале, још од синоћ усуте воде.{S} Било је загушљиво.{S} Завесе и прозори никако |
| ика на оволико злато, које у кориту, из воде, спрам светлости поче да се прелива, засењује и, к |
| } И заиста, није се преварио.{S} Као из воде, после годину дана удадбе, Тодора се развила и про |
| ама, из којих с обе стране цуре млазеви воде, и почне гледати газду својим засићеним очима, ова |
| ају, позади свију.{S} А њега увек собом воде, не да им помаже у свирци, него да, држећи тако св |
| з чаршије, размилели се по сокацима што воде на друмове.{S} Трче бесомучно, да достигну муштери |
| готово што на рукама не носе, и као кап воде на длану не чувају.</p> <p>А да је заиста сва та њ |
| са чивлука из Ратаја и воденичарима са воденица у Собини, он је био све и сва.{S} Чак је неке, |
| ојеније и јаче жуборење реке, клапарање воденица, а више њихних глава једнолико, као из далека, |
| и наполица.{S} А већ аренде и закупи од воденице толико су у напред и ко зна за колико година у |
| ослобођења, имање а нарочито чивлуци и воденице нису као што треба.{S} Истина, једнако су се з |
| вчијама, слугама са чивлука из Ратаја и воденичарима са воденица у Собини, он је био све и сва. |
| то он, њен газда, чак и о њима, њенима, води бригу.</p> <p>Горе, у гостинској соби, седоше.{S} |
| се брзо трже, поправи.{S} Поче да игра, води, заноси и оном другом руком из сита око себе, на ш |
| десио и после дошао по пријатеља, да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато и |
| вело, поче да виче: како је време да га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора знале |
| {S} Знало се само да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и преко винограда излаз |
| .{S} Сва срећна, што је тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе ј |
| шла из комшилука и иде оном улицом која води право горе у чаршију, где је пазар и где су ти хан |
| жећи га испод пазуха, продужи да га она води.{S} Он тресући се, ослањајући се и пипајући својим |
| њом поче да се пење, пустивши да га она води.{S} Тобож он не зна пут, не зна степенице, па не б |
| очи рекао, посла по Софку, да је натраг води.{S} Али Софка одби.{S} Не само да одби, него оцу п |
| ива, шта значи то њено „хајде“, куда је води, у какав понор...{S} Виде како јој ашчика строгим |
| есамићен, иде сам, не дајући да га дете води, већ замахујући оном другом руком чак иза леђа.</p |
| ату, загледала се.{S} А све надвисује и води она иста девојка.{S} Стоји на среди, дигла тас виш |
| е ваљају, не могу ни да се принесу овој води њиховој, из њиховог бунара, те одахњујући, говорил |
| куће зато тог дечка и послали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S |
| т да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње ширећи око себе лактов |
| х, чим чује пуцањ пушака, свираче овамо води. </p> <pb n="127" /> <p>Кућа засија.{S} Фењери, уп |
| ноп, жар, трептали златни зраци новца у води, по којој је пливао спарушкан и црн празан ћемер.< |
| га са пажњом, милошћу, на очиглед свију води, држи за руку, од среће чисто се заноси.{S} Да ли |
| ћу преда купцу а њих, собом да у Турску води.</p> <p>И не друге ноћи, него исте још ноћи дође и |
| поче да иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} А што се више приближавала крају |
| ије гледала, <pb n="16" /> него једнако водила и представљала кућу као право мушко.{S} Када би |
| с помоћу стричева и родбине, место њега водиле кућу.{S} А и он сам морао више пута у години да |
| ароши знало, веровало, али се о њима не водило рачуна: како сви они, сељаци, да би што више рад |
| и црн празан ћемер.</p> <p>Марко ју је водио.{S} И сам ваљда осећајући, да ће кућа, нарочито о |
| векре, тако, тако!</p> <p>Софка га поче водити.{S} Прво она коракне, на горњу степеницу стане, |
| метови по његову главу не пређу — почео водити са собом и после га готово никако од себе и не п |
| о настали, па место да предузму и почну водити бригу о кући, да замене оца, домаћина, а они поч |
| ом отац убрзо умро, те он предузео кућу водити.{S} Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да прод |
| е и врискање:</p> <p>— Водице, мори!{S} Водице, вештице!{S} Умрех за слатку воду!{S} Аух!</p> < |
| уло његово јаукање и врискање:</p> <p>— Водице, мори!{S} Водице, вештице!{S} Умрех за слатку во |
| ко свежег, обријаног, влажних уста, још водњикавих очију а увек са бројаницама, у лакованим цип |
| ле су у ону уску, криву улицу, која је, водом излокана, била навек пуна камења, те се није могл |
| сама, поклопљена ничке, опкољена паром, водом, песмом, осећала је како је пара гуши, како зајед |
| о леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква ис |
| да намештала оца у постељу, поливала га водом, освешћавала. </p> </div> <pb n="116" /> <div typ |
| кла, она је жедно пила вино помешано са водом.{S} Миленија видећи како Софки то годи, — а не, к |
| ке на прагу било је намештено корито са водом, које, по обичају Софка не сме да прекорачи догод |
| ијене ракије, једнако натеже тестију са водом.{S} И, да је не би умрљала, наслања је о лакат ру |
| S} Брзо тамо подигли свекрву, полили је водом и унели у собу.</p> <p>Сељак је једнако онако уко |
| другарица, које су је јуриле, поливале водом, да јој се сва коса била слепила по њеном красном |
| о од оне амамске чесме, из које се амам водом пуни а која се после овамо у чаршији и око амама |
| да се враћале вриштећи, прскане хладном водом од других које су пре њих ушле.{S} И све, као да |
| ња, враџбина, одмах би јој квасила чело водом и мокрим пешкиром влажила усне.{S} Софка би се бр |
| S} И оне почеше да се умивају, поливају водом, певајући заједно са њима.{S} Жене су се познавал |
| рва, са чесме у великим судовима донесе воду; по дворишту испред куће траву почупа и рашчисти.. |
| ј.{S} И не погледавши у њу, узе шећер и воду, коју испи на искап.</p> <p>— Да намештам? — упита |
| корито.{S} Почеше тупо шуштећи и секући воду да се преливају старе меџедије, дубле, и меке ћоша |
| {S} Водице, вештице!{S} Умрех за слатку воду!{S} Аух!</p> <p>И ужасан крик, шум, одупирање, вез |
| ана и скоро опрана, и мирисала на топлу воду и сапун.</p> <p>Софка се не диже из постеље.{S} Гр |
| капији.{S} На капији, поштапајући се и вођен дечком, појави се стари „деда“, свештеник Риста.{ |
| , да те познам. </p> <pb n="80" /> <p>И вођен Магдом пође.{S} Мати брзо, сва радосна што их он |
| екорачи корито и уђе.{S} Софка крочи и, вођена њиме, пође.{S} Испред њих ишао је Арса са испред |
| толико бајање, посипање разним водама, вођење код врачара по развалинама, по записима и другим |
| учи, упитоми и спреми за старешинство и вођство браства.{S} И нико није био пажен и вољен као т |
| сачува јединца сина а и браству будућег вођу и старешину, — жену и сина превео овамо.{S} Купио |
| јер на коњским колима нисмо смели да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је зн |
| Арнаутима и да продаје стоку за турску војску.</p> <p>Али једно све поквари.{S} Марко и неки ч |
| ици држи ханове и продаје стоку турској војсци.{S} Овде у вароши од скоро је са кућом у доњој м |
| дашње, за које је знао да их сви остали воле.{S} Чак поче одозго са свирачима да разговара, нар |
| их, да би пред њима показали колико они воле и цене свога новог пријатеља, тог њиховог „бату“, |
| како као да је она тобож имала драгог, волела се са њим, па сада не полази за њега, — и оне, в |
| шло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и |
| и, још мање да сања.{S} Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у п |
| а о перваз прозорски.</p> <p>Особито је волела да празницима, тако наслоњена и подупрта рукама, |
| матери, пристаде.</p> <p>А никада није волела та јела што се доносила отуда са гробља.{S} Увек |
| ead>II</head> <p>Зато Софка никада није волела да о тим својим претцима мисли, јер је знала да |
| да због тога као девојчица никада није волела ићи к њима, још мање, као код других, по два и т |
| ја.{S} Саму је себе више неговала, више волела, јер је знала да код ње неће бити она обична, св |
| го...</p> <p>Зато је она ту самоћу увек волела.{S} Чак, кад је сасвим сама код куће, мати јој о |
| наде испуниле, пошле за онога којега су волеле и желеле, сада се као кају, што су онда биле так |
| на њих удари, и лично су се њих двојица волели.{S} И то се волели толико, да су се он и Ахмет, |
| но су се њих двојица волели.{S} И то се волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин |
| ефенди-Мити, није се смело поменути.{S} Волео је и пристајао на сто пута горе позајмице, узимањ |
| себи за заменика.{S} А да га је највише волео, видело се по томе, што га код „побратима“ остављ |
| бије, није могао, јер га је и он много волео.{S} Истина, то никада није казао, чак, када би се |
| ли је то у истини: да она њега, његове, воли и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није |
| јаје и млеко.{S} Зна тетка шта ми Софка воли, па је тетка за њу ово спремила.{S} И много да ми |
| ери! — И сасвим уверен да их заиста она воли, од неизмерне радости, Марко се окрену њима тамо, |
| ико га упорно брани, као да га само она воли, као да је само њен син, и само му она добро жели. |
| јер зна да њен најрадије од тога брашна воли; неке опет у тестијама од својих вина, јер боји се |
| и је заиста она срећна, да ли га заиста воли, таквога мужа, још дете!{S} Знала је да ће најмасн |
| за које је Магда слутила да их Софка не воли, особито Миленкових, Трајкових.</p> <p>Мати, пошто |
| га Ахмет, пошто није имао деце, највише воли и да њега спрема себи за заменика.{S} А да га је н |
| а од јела и зачињава га онако, како њен воли.{S} Неке чак донеле од своје куће брашна и масла, |
| ема њему, те зато, што га бајаги толико воли, једнако лаже за њ и оволико га упорно брани, као |
| .{S} А још када Софка, знајући да он то воли, не као обичне госте по једном чашицом ракије служ |
| се, поче га уверавати:</p> <p>— Волим, волим, тато.{S} Све вас волим.</p> <p>— Ама баш све?</p |
| јући му се, поче га уверавати:</p> <p>— Волим, волим, тато.{S} Све вас волим.</p> <p>— Ама баш |
| ато, за какву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долазила и удавала се.</p> <p |
| /p> <p>— Волим, волим, тато.{S} Све вас волим.</p> <p>— Ама баш све?</p> <p>— Све, кућу, тебе, |
| да му се уноси у лице.</p> <p>— Хоћеш и волиш? — Марко поче да се надноси над њу и да разрогачу |
| на, није истина да заиста, истински, ти волиш све нас.</p> <p>И њу обузе нека врста лудила, луд |
| и, док ми спремимо друге <pb n="224" /> волове — јер на коњским колима нисмо смели да га возимо |
| долазиле рабаџије, да на својим тешким, воловским колима, за ханове пренесу еспап, као: велики |
| од њега хоће, онда нека иде куд год је воља.</p> <p>И Софкин отац, ефенди Мита, опет, да би се |
| еба полако да иде, ипак, и против своје воље, поче да иде брзо, готово је девера она водила а н |
| се осећати потпуно слободан, и до миле воље остављен самом себи.</p> <p>Зато су те зиме Софки |
| егове руке одједном, силом, против њене воље, поче половина да увија, и прса јој, као жива, так |
| , на жао учинио, а без њихове кривице и воље.{S} Можда је и сасвим унесрећио, заробио, убио, шт |
| тво браства.{S} И нико није био пажен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га с |
| о у инат, никако није хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна зашто? — мислио је старац.{S} Да ли ш |
| а, мужевима што више допасти и ући им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са том баба Симком и пошла.{ |
| мирисала на сељачки мирис, на млеко, на воњ ђубрета и свежину јака, проста одела.</p> <p>— Наме |
| ивени, није могло а да се не осећа онај воњ старих, толико пута крпљених, прешиваних а никада н |
| е, онолике просторности, осећао се онај воњ од балега, ђубришта, помешан са мирисом на пресно: |
| је се јасно одвајао, допирао онај топао воњ и шум од већ пробуђене стоке, уђе опет овамо, к њем |
| оним њихним мирисом на дуван, бурмут и восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S} Ваљда, |
| са оним од многог рибања већ жутим као восак старим степеницама.{S} Цела она, са тим горњим сп |
| мирис у њима, мирис тамјана, покапаног воска од свећа и сувих, иструлелих, око крстача извешан |
| и остале да се ређају, освежавајући се воћем и осталим слаткишима.</p> <p>И Софка је грабила, |
| дино што су одлазили у чивлук код Доњег Врања.{S} Али тамо се ишло више шетње ради.{S} Тај чивл |
| нији дани.{S} Колима би одлазили у Доње Врање на чивлук.{S} Али нико више сем њих троје и Магде |
| се весеље и пиће у оном чивлуку у Доњем Врању.{S} И тамо, затворени, у друштву чувених Грка, Ци |
| хова башта.{S} Под стрејама чеврљали су врапци.{S} Из комшилука чуло се такође спремање; а сутр |
| оли да иде и оном псу откине главче као врапцу, онда: „Немој, Арсо, седи код куће, Арсо“...{S} |
| луња и колико троши.{S} Главу ћу му као врапцу откинути.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на очи |
| тога вела видело како јој бљешти грло, врат и подбрадак са устима. </p> <pb n="179" /> <p>Уста |
| ме, газдо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: |
| гнута јака нежно и меко миловала јој је врат.</p> <p>Пењући се том уском улицом и приближавајућ |
| беше много сагла, падоше плетенице низ врат, те јој се сва снага, онако пресавијеној, поче да |
| од умора и великог напрезања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а с |
| S} И то тако страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од таквога његовога гласа укочише и с |
| {S} Уста му се губила у здепаст, кратак врат и подваљак.{S} Обучен у широке, не чохане чакшире, |
| спод темена бели се његов кратак, широк врат.{S} Али када виде како се он упути право њеном <pb |
| сно помаља свеж и ружичаст, као наливен врат.{S} А тај њен врат њега, Марка, чисто у теме, у мо |
| ужичаст, као наливен врат.{S} А тај њен врат њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије и сече.{S} |
| да, развезује шамије, да јој лице и пун врат са модринама, где је јаче било стегнуто, бивају са |
| рно од по пет дуката.{S} Сам јој веза о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, да јој з |
| лико гризе зоб у зобници, обешеној му о врат, и са пребаченом уздом о ункаш чека свога газду, Т |
| рошку“ да пијем. — И бацајући се сину о врат и љубећи га страсно продужавала би. — А сад у здра |
| ећ исте као у оца и онај Марков здепаст врат са сниским челом и извученим, високим потиљком.</p |
| не исклизну, упути се вратима.{S} Прва врата, тешка, пуна влаге, стара, при дну сва иструлела, |
| о.{S} Није ништа било осветљено.{S} Сва врата по кући била су затворена и само горе у гостинско |
| е, узео њене ручице да обвија око свога врата, своју главу да меће у њен скут и да је гледа нек |
| Коњ алат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четвртасте главе, са паметним очима, одмор |
| жно.{S} Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.</p> <p>Испрва се није могло од паре |
| ћена почела десном руком да се хвата за врата од собе, да би се задржала, видевши по лицу сељак |
| не би сметале, а и косу склањајући иза врата, потрчала би одозго к њему.</p> <p>— Ево ме, тато |
| у сопче за Марком.{S} Виде како он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они сандуци |
| де, још јаче да притвори спољна амамска врата, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама по |
| е за њима затворише и закључаше амамска врата, све, осетивши се затворене, сасвим се ослободивш |
| прапорци на кадионици.{S} На доња уска врата до певнице изиђе клисар носећи налоњ и венчане, и |
| бришући, отирући шаком зној од дугачка врата, уђе право к њима у кујну.{S} Софка је била устал |
| ирале до његова кратка, здепаста и гола врата.</p> <p>Тако седећи не помаче се и не диже главу, |
| виде горе осветљене прозоре и отворена врата, кроз која се светлост расипала по доксату и пуни |
| иганки, које су ишле и распремале, лупа врата амамских и њихних токмака, обешених дрвених ћутук |
| нат, испред носа им свом снагом затвара врата, грдећи их:</p> <p>— Хајд!{S} Не досађујте!</p> < |
| м, који је кроз кујнска напукла и стара врата продирао и до ње овамо, у собу долазио, и гледају |
| м колијом, заваљеном шубаром, разгрнута врата и прсију, те му се бели нова, свилена, са чипкама |
| ђима, грлећи му <pb n="227" /> око свог врата испружена, укочена и мртва колена, клецајући и сп |
| и, из већ збрчканог, по мало избријаног врата, а као увек обвијеног белом чистом марамицом, јач |
| Сам је.</p> <p>Софка се попе.{S} Испред врата виде само његове поређане ципеле и већ поче да др |
| ко, чим Миленија од ње изађе, њу испред врата сви опкољавају и моле је.</p> <p>— Миленија, Миле |
| мати, а сви остали њени били су испред врата и собом затварали улаз, да не би она кроз врата, |
| , боље наместе; горе, на доксату испред врата, да се изнесе и обеси још неколико фењера, да би |
| собних а негде и напуклост и отвори од врата и прозора.{S} Све постаде мекше, топлије и утутка |
| фка је могла на прекиде, особито кад се врата од собе тамо отворе, да чује њену вику, као грдњу |
| једнако је овамо на махове, како би се врата отворила, допирала пара и топлота, и то тако јасн |
| собом затварали улаз, да не би она кроз врата, приликом изношења мртваца, могла штогод видети.{ |
| ом и разастртом косом око слепоочница и врата, са кошуљом, која јој је била толико разгрнута, д |
| љку, ни око ушију, нема маља.{S} Позади врата, онај простор испод ушију, откривен занесеном кос |
| у.{S} Није смела да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докле би тако |
| ок је још видела, уђе у кујну и затвори врата од оне велике собе.{S} У саму собу није смела да |
| Затим пође испред Софке, да јој отвори врата.{S} Софка, као тресући се од језе, главом забаци |
| већ поче да дрхти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S} Светлост се од свеће залелуја и готово |
| ленија, Миленија.{S} Не затварај сасвим врата, мори.{S} Остави их мало, да би могли да гледамо |
| ајде!{S} Немајући кад да чека, стаде до врата журећи их, и Марка и саму њу. — Хајде, хајде, де! |
| обу, пазећи да се лампа на столичици до врата собних не угаси и да онда газда излазећи не наиђе |
| е пресавијене јастуке.</p> <p>А тамо до врата, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва држе зурле |
| атан прстен.{S} Минтан и јелеци му, око врата, били су готово отворени, и он то сигурно никад н |
| n="146" /> јаче испољава, види.{S} Око врата уздигнута јака нежно и меко миловала јој је врат. |
| шуљом.{S} А та закопчана јој кошуља око врата за њу је најгоре било.{S} Још поред тога била је |
| га оно женино цвиљење као неко уже око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе |
| његове руке, прсте, како је шашоље око врата, по брадици и по гргуравој косици.{S} И сада, кад |
| , већ улубљеној, сасвим прилепљеној око врата, слепоочњача и потиљка, видело се да лежи и спава |
| јак, са новом раскопчаном огрлицом око врата у новим чоханим чакширама.{S} И када Софка из куј |
| } Лице јој сасвим чисто.{S} Особито око врата, подбратка и вилица, почела она млечна, женска бе |
| нарочито ципеле, и намештајући јаку око врата, — Тодора, тресући се од бола, јада, срама и неср |
| дала и прљала јој чисту белу кошуљу око врата и на прсима.{S} И тако покривена том колијом, држ |
| а је како треба да полети, падне му око врата, загрли га и од радости, због толиких мука, што с |
| сима леже низе дуката и крију овлаш око врата закопчану кошуљу с чипкама.{S} Бедра јој не као у |
| пама једнако један за другим, да ускоро врата од сопчета осташе сасвим отворена.{S} Али сви јој |
| претрну од страха, јер овај сељак још с врата поче да муца кроз сузе, не гледајући ни у Софку, |
| апреже, да бар главом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њој.{S} Али не може.{S} Пада.{ |
| мала лампица, што је на столичици близу врата.{S} Гори она тихо, млако, ширећи од себе задах пр |
| при сваком улазу, отварању и затварању врата, чинили су да по соби увек бива хлада.</p> <p>Соф |
| рибрано седела иза Софке горе, до самих врата велике собе.{S} Софка, и ако је одавна слутила да |
| шамдуд до капије, степенице, испод њих врата подрумска, као самом себи говорио:</p> <p>— А а.. |
| </p> <p>За мало, па се чу шкрипа собњих врата и тешки кораци у кујни и његов уобичајени при пол |
| у је Софка узела са столичице до собњих врата и држала је и више своје и више његове главе, све |
| време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови око куће и капије мирисали на |
| реме све за дочек, брзо и то пешке оде, врати се код Софкиних, да отуда доведе пријатеља, ефенд |
| како слуга тамо за њим затвори капију, врати се она полако у кујну, која већ беше осветљена од |
| донесем штогод?</p> <p>— Нећу!{S} Не! — врати је Софка.</p> <p>— А да пијеш нешто?{S} Узми, мез |
| иловао и решио да се к њима кући понова врати, а оно, место благодарности, гле шта!...</p> <p>С |
| ва, узалуд му поручи: да се одмах отуда врати; или ни она овде код куће неће остати.{S} Стиже о |
| ећи спотакла о што.{S} Софка се за њима врати осећајући како је од свега овога постала мрзовољн |
| Али, знаш га ти.{S} Откада се са свадбе врати, као да нас је хтео да превари, тако је био мек.{ |
| Па држи се, не подај се...— храбрећи је врати се у собу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| екао.{S} Јер, на изненађење Софкино, не врати се овамо к њој, него оде право, ка прозору собњем |
| м не остави, и никада се више к њима не врати.{S} И онда, не већ она, — њено је прошло, она је |
| ако <pb n="66" /> више није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама да о |
| ну, па и то брзо, још истога дана да се врати.{S} И то не зато што би овамо, код куће, Софка би |
| <p>— Ћути, ћери!{S} Сада ће тата да се врати!{S} Идем, да наредим код куће.</p> <p>Морао је то |
| ав.</p> <p>После дугог времена Магда се врати заједно са два шегрта који донеше читаву рпу басм |
| д теткиних.{S} Она нека остане, а ти се врати.</p> <p>То је било доле у кујни, где је још био м |
| она најзад дознаде све.{S} Тетка јој се врати отуда, а Софка је знала да ће сада, као што је ре |
| овни Ванка!</p> <p>Софка оде и убрзо се врати са оним истим Ванком.{S} Ванко, као увек кад спаз |
| ом.{S} Силом би је натерали да однесе и врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бивала, Софка ј |
| рдити.{S} Затим уђе у ону велику собу и врати се из ње вукући за собом јастук, који подви и сед |
| а, тако да се Софка са по басамака брзо врати, још увређенија.</p> <p>После, чим Магда сиђе, не |
| отле није тражила.</p> <p>Магда се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нити ико мо |
| ећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако врати, могао приметити, ако би их ко дирао, покушавао д |
| не, пређе праг.{S} А међутим да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, кући, не може — сврш |
| служила је по харемима, а кад остарела, вратила се овамо.{S} И од тада једнако сваку удавачу он |
| 01_C16"> <head>XVI</head> <p>У полумрак вратиле се из амама.{S} И све док су пролазиле чаршијом |
| тих песама.{S} А они ударци токмака на вратима од Циганки, које су, послужујући, сваки час изл |
| моја!</p> <p>Али то за њега овамо, пред вратима, до самих Софкиних ногу, више ништа није било.{ |
| ти се подруму.{S} Тамо дуго остаде пред вратима подрумским, сигурно нешто загледајући унутра, ј |
| о она, пољубивши га поново у руку, пође вратима — устаде и дође до Софке.{S} Тако чврсто стаде, |
| а јој се случајно не исклизну, упути се вратима.{S} Прва врата, тешка, пуна влаге, стара, при д |
| аним <pb n="75" /> прозорима и орибаним вратима од соба на горњем спрату а особито са оним од м |
| е.{S} И када чу како велики „токмак“ по вратима лупну, затварајући их за њом, кад осети пару, в |
| ка, обешених дрвених ћутука, који су по вратима, приликом затварања, падали одозго ударајући их |
| о капије, да би се исто тако опет отуда вратио, још јаче, бешње псујући тога Ахмета, претећи му |
| т Софкину, јер он се само за њену љубав вратио, да је добро удоми.{S} А то што је даје за младо |
| , што је узајмио од њега за радњу, није вратио; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и |
| била тамо и рекоше ми: тек што се није вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим |
| } Али, да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а највише из страха да не би и ала |
| </p> <p>Али једне године, када се Марко вратио, она је толико била бременита, да није смела да |
| ки, има да заблагодари, што јој се опет вратио он, њен муж и његова љубав.</p> </div> <div type |
| вши се, не потрча к њему.{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чула да је ускоро после Маркове смр |
| и.</p> <p>И заиста, када се Софкин отац вратио, био је први „ефенди“, господин.{S} Лепшега у ва |
| је да се највише надала, да ће се опет вратити у село, ма да је била сама уверена да је то нем |
| о тако страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од таквога његовога гласа укочише и сва она |
| и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао, да је овај пој |
| јабучица и грло, са око себе збрчканом, вратном кожом.{S} Једино што су уста била још увек свеж |
| вијају и у нереду, витицама, падају око вратова; антерије и појаси им се већ олабљавају и окрећ |
| дне тице везане ужетом за своје дугачке вратове, црнили су се ђермови од простих, тек скоро иск |
| обито подбрадака и грла.{S} Подбратци и вратови били су сасвим откривени.{S} И то тобож због по |
| асна.{S} А код свију њих голи, ознојени вратови и подваљци били су обојени разним бојама од шам |
| рила су њихна топла прса, црвени, једри вратови са узнемиреним, набреклим и ознојеним жилама.{S |
| , са овалном брадом и кратким обријаним вратом.{S} Из целог њега била је нека дивљина и силина. |
| рукама закопчаним остраг, са раздрљеним вратом, по коме се, истина сад обријаном али већ збрчка |
| јој се тешка коса у густим курјуцима на врату заваљује, те да се испод њих сасвим јасно помаља |
| од беса, пића, ударајући се по глави и врату, заждио би онда чак до капије, да би се исто тако |
| ришући зној по кошчатом лицу и дугачком врату.</p> <p>Софка осети како јој колена завише у стра |
| ушла.{S} И онако обучена, са плетивом о врату, загледала се.{S} А све надвисује и води она иста |
| к осећала, како јој, кад је распусти по врату и плећима, лако и сеновито лежи.</p> <p>Али што ј |
| сећала је како је додирују и боцкају по врату и по образима длаке од мужевљеве главе, која је, |
| почеше голицаво а хладно да додирују по врату и леже јој по раменима.{S} Косу није хтела сасвим |
| рати Арнаутина и за њим затвори капију, враћа полако и чисто тешко.{S} Дође до бунара и ту оста |
| а је тек данас послом изишао па се сада враћа.</p> <p>Мати, светлећи иза њега, није говорила.{S |
| излази из кујне, и са исцепаним дрвима враћа се натраг. <pb n="76" /></p> <p>Горе, насред гост |
| њега два корака скљока.{S} Опет се она враћа, опет га изува.{S} Слуге тада морају да беже у ко |
| е или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака некако радо подносил |
| се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него да се горе по собама, миндерлуцима, зидовим |
| Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа.</p> <p>Колико пута, када јој га по толико месеци |
| , нарочито Ката, отуда излази и опет се враћа.{S} Поче кућа онако са отвореном капијом да се за |
| пиџике.{S} Изреди целу махалу и опет се враћа кући, опет седа до огњишта, шара по пепелу, кува |
| кад хоће, тамо мало постоји, погледа и враћа се натраг раније.{S} Иду дакле више шетње ради, н |
| уде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{S} Дише толико, <pb n="210" /> да се Софки учини |
| е увек, сваке недеље, са оцем и маћехом враћа из цркве.{S} Отац иде иза њих, насмејана, пуна ли |
| S} Увек је тобож ишла на гробље, па је, враћајући се отуда, што до тада никад није чинила, наил |
| излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући се, морала да осети оволику загушљивост, зада |
| о умиренија и сталоженија.</p> <p>И она враћајући се од капије, пролазећи поред бунара, као сва |
| увек од њега такве одговоре и добивала, враћала би се пресамићена у кућу хукћући:</p> <p>— Ох, |
| шла би по дворишту.{S} После би се опет враћала натраг у своју собу, опет легала у постељу, опе |
| иљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћале, било колача и других понуда.</p> <p>— Ето! — о |
| чама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћале вриштећи, прскане хладном водом од других које |
| лице и уста.</p> <p>Кроз неколико дана враћали би се кући.{S} Отац истина као уморен, као пову |
| Аскер, ма колики био, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљен или готово сав |
| воје куће примали, као што је и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који су луксузношћу и нар |
| х би се отуда тихо на прстима, гологлав враћао и одлазио међ остале, да око куће, наслоњени уза |
| и да је заиста добро затворена, поче се враћати мало умиренија и сталоженија.</p> <p>И она враћ |
| виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Доста, не врачајте много!{S} Јер, косе ћу да вам почупам.</p> <p> |
| ање, посипање разним водама, вођење код врачара по развалинама, по записима и другим лековитим |
| ући, да ли из искуства или из веровања, враџбина, одмах би јој квасила чело водом и мокрим пешк |
| онај пролаз, узан и притешњен засађеним врбама и ископаним јендецима, али за то пун свежине.{S} |
| маховином и <pb n="246" /> разгранатим врбама — јасно, као на дану, угледао голу, раскошну жен |
| аршије се све више и више дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и на све се стране меша |
| боље.{S} Ваљда, што <pb n="183" /> она врева и свирка преста, а она, одведена пред двери, оста |
| чји задах око ње, а још теже она хука и врева из њихне куће.{S} Чисто јој дође да и одавде бежи |
| ио целу главу, и ваљда загрејана од оне вреве, граје из чаршије, сваки час навирује овамо и вич |
| о одвојена, удаљена од свадбене ларме и вреве, могла мирно да спавају.{S} Зато је Софка, знајућ |
| она већ стадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, |
| кестенови.{S} Једина њива, што остала а вредела, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању |
| ујући јој што им је донела, као да није вредно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, |
| пића и од раздраганости, дошла румена, врела, и то од оног тамног женског руменила; како им се |
| је очи држала отворене.{S} Била је сва врела.{S} А од страха, језе, чисто је као неко лудило п |
| ћ доба, тек осећала би себе како је сва врела.{S} Из уста почео би да је пали дах.{S} Окретала |
| ла толико разгрнута, да су јој бљештала врела прса, ишла би по дворишту.{S} После би се опет вр |
| ри њих само једног мужа имају, то им је врела и мека крв.{S} Пију оне човека!{S} И за то — обја |
| ну капију и пође тетки.{S} Није била ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утучена и чис |
| у казати, ухвати је за раме.{S} Рука му врела утону у њено меко и обло раме.{S} И гушећи се поч |
| ље бљештала су јој обла рамена и једре, вреле мишице.</p> <p>И када, већ доцкан, дођоше и јавиш |
| отобољеним као <pb n="221" /> на плач, врелим, уздрхталим устима и подбулим очима.{S} Али то ј |
| вене, крупне очи са изведеним обрвама и врелим јагодицама, тако би јој се сјале а уста срећно и |
| отуда из кујне истрчавале са вриском и врелим лицем.{S} Сваки час су силазиле у подрум, где је |
| црним, крупним, мало уским очима, увек врелим јагодицама и стиснутим танким устима, тек при кр |
| да заспи.{S} Чекала је да дође сан и, с врелим прстима руке, осећала је како ноћ све јача, тамн |
| ојури у њу и чисто је пресече тако јака врелина, и, са њом, тако неко чудно, никада до тада нео |
| > вењаке, међ остале госте.{S} И ако је врелина, сунце тек што не пржи, сви они, тако стегнути, |
| е не покаја, јер још јаче осети снаге и врелине.{S} Кроз ноздрве јој допире ноћни хладан ваздух |
| њеној лепоти, разблудности њене снаге и врелини и страсности није могућно да икоја буде равна.{ |
| по дрхтању, по посртању, и нарочито по врелини, коју осети, кад је Софка пољуби у руку, виде д |
| се више и кујна, са оном силном ватром, врелином, и њихна овамо велика соба спајала, сједињавал |
| њеној глави, коси.{S} Софка, осећајући врелину и тежину његове руке по својој коси, поче да се |
| ери све.{S} И пошто своју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и образи уздигош |
| <p>— Хајде, хајде, свекре!{S} Доста је, време је...{S} Охрабреније на то његово ћутање поче ашч |
| дозго журити:</p> <p>— Хајде, Софке!{S} Време је, Софке!{S} Тек што ко није дошао.</p> <p>Софка |
| <pb n="5" /> и људима по затворима, за време Ускрса, Божића или славе, три дана морало се слат |
| ј био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала са најстарији |
| која је вечито била код куће, чак и за време највећих пољских радова, највише се са тим Јусуфч |
| шао на та путовања и науке.{S} И чак за време тих путовања умрли му отац и мати, Софкин деда и |
| >— Софке, синко!{S} Лепота и младост за време је. </p> <p>Што Софку готово пренерази, то је, шт |
| а.{S} И као да га гласник није могао на време наћи, када се то десило, те није могао стићи, да |
| е неке, причало се, и убијао.{S} За све време, док би он путовао по Турској, по трговини, а оби |
| ости од пића, већ што није хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, |
| 19101_C15"> <head>XV</head> <p>И за све време од како се испроси, па ни на сам испит, кад први |
| .{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекра, од њега прими да |
| а је било довело, поче да виче: како је време да га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка и |
| вече, кад се поче дан клонити, било је време да се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да прод |
| ини јој се, некада, не зна када, у које време, али исто, исто је овако било, постајало и овако |
| е, види и прича!{S} Нарочито у последње време, од када је почела деоба, од када је сваки брат, |
| учени као и он сам и који су у последње време почели овамо да долазе и да бивају постављани за |
| p> <p>Софка зарадовавши се пође.{S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су в |
| њихов одређени, одавно очекивани дан и време.{S} Па не само да им је ово сада као први пут, шт |
| зна какав је овде ред: да је већ једном време да младенци иду у своју собу.{S} И зато она чим у |
| мља сада њихова, те се због тога у прво време немање није баш тако јако ни осећало.{S} И зато ј |
| можда сада, за Ускрс, пошто није толико време долазио — ваљда једном обрадовати и доћи к њима.{ |
| ета, чаршије, вароши, што за ово кратко време толико, на мах, као подговорени од неког, нагрнуш |
| сватовима и светом.{S} Зато јој и само време брзо прође.{S} Она хука, граја, дочекивање сватов |
| , да није барут уквашен.{S} Слуга за то време отрча до капије, отвори је, и оста да држи разјап |
| опојно појављују.</p> <p>Магда је за то време износила из оних долапа, где су биле савијене спа |
| их овамо у кујни чује.</p> <p>За све то време, док су они сељаци долазили, Софка се није облачи |
| ола, целу божју службу одстоји.{S} У то време дошао неки нов учитељ, Николча, чувен са свога пе |
| саопштавајући им Софкину удају, у исто време наређује им да нико о томе не писне, да не би ко |
| ечка и послали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да |
| крилу требећи по њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи јело из лонаца што су |
| сти према његовом гробу, било је у исто време и ослобођавање од самога њега, покојника. <pb n=" |
| и да седи дочекујући госте.{S} И у исто време да му се донесе она његова ракија, коју је још од |
| би се по миндерлуку, који је био у исто време и кревет.{S} Магда у синији, готово клечећи испре |
| гу, знала је да је целом том свету дала времена да је већ овако упола довољно виде, те да се по |
| <p>Али ипак још није доцкан.{S} Још има времена да поправи, да се покаже како се жртвује, прино |
| била првина, нарочито сада, у последња времена.{S} Ниједна није била срећна.{S} Ниједна да је |
| е и мећаве.{S} И нешто због тога рђавог времена, а највише због жалости у којој су били, остадо |
| загледајући унутра, јер тек после дугог времена Софка чу како је она отуда виче.</p> <p>— Софка |
| одговори на поздрав.</p> <p>После дугог времена Магда се врати заједно са два шегрта који донеш |
| а, своје дете јединче, и колико, до ког времена плакала; како је била обучена.{S} А нарочито св |
| ="61" /> <p>И заиста, Софка после неког времена кроз прозоре одозго угледа Магду.{S} Изишла из |
| ћ био, ваљда од многог јела и пића, пре времена угојен, сасвим дебео и јак.{S} Прса му гојна ка |
| ку.</p> <p>И на послетку, ко зна колико времена прође, ма да се Софки једнако чинило да је све |
| под себе како јој постеља, кревет, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој јако и |
| и је већ све било узрујано, измешано, и врило од света.{S} У кујни је кркљало јело у великим ло |
| би се онда јасно чуло његово јаукање и врискање:</p> <p>— Водице, мори!{S} Водице, вештице!{S} |
| аки су час отуда из кујне истрчавале са вриском и врелим лицем.{S} Сваки час су силазиле у подр |
| што пре уђу унутра, а отуда се враћале вриштећи, прскане хладном водом од других које су пре њ |
| , тужиле једна на другу.{S} По која тек вриштећи отуда истрчи.</p> <p>— Тето, мори, види ове!{S |
| ко близу, а не, као што су оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код |
| на.{S} А друго што се знало да сама она врло добро зна какав би због тога лом и несреће настале |
| че се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи једнако окрећући се око себе и наново гледајући |
| и волиш све нас.</p> <p>И њу обузе нека врста лудила, луде раздражености, гледајући толику њего |
| убав, да би га учинили својим „чираком“ врстом слуге али њиховим наследником, коме се какво има |
| ује.</p> <p>Софки, ма да јој се још све вртело: и соба, таванице, и испред ње она, мати јој, са |
| иви, живи, газдо! — поче Магда, једнако вртећи се и чисто стидећи се, што он, њен газда, чак и |
| јој од страха и ужаса поче црква да се врти.</p> <p>Не знајући већ шта ће, одједном подиже гла |
| аре, подгрејане симите.</p> <p>— Тетко, врући! три за дваест пара!</p> <p>А сељанке беже, склањ |
| м, једва приметно додиривала који крај, врх од Софкиних хаљина, и топећи се од среће, кад виде |
| је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипила.{S} Унезвере |
| Он је пољуби.{S} Додирну јој чело, и то врх од чела, онај раздељак од навише зачешљане косе.</p |
| шивене модрим ширитима, допирале чак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре гла |
| ким новим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са великим земљаним бу |
| са очима, упртим у своја прса, колена и врхове ногу, с једном уздигнутом руком, пусти целу себе |
| ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови од планина, и сама она, Софка, у исто овако одел |
| могао много да издржи и онако горе, на врху степеница, све да дочекује и са сваким да се здрав |
| } И баш у том једнаком одлажењу, тачном вршењу дужности према његовом гробу, било је у исто вре |
| ло се како на те огњеве падају ужежени „вршници“, заклапајући округле тепсије са непеченим пита |
| их тобож интимних некадањих другарица и вршњакиња.{S} И зато је била обучена у раскошно одело, |
| ковима кидао јој месо и као кљештима је вукао к себи, да је обори, пуштајући запенушене луде кр |
| рчавала деца, слушкиње, једнако се тамо вукле хаљине, јастуци, јоргани, колије, јер ће се ноћас |
| азаше гломазна рабаџијска кола, која су вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су била пун |
| е.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба, двориште, ора. |
| е...</p> <p>И виде како Цигани, срећни, вукући у брзини колије и гуњеве по земљи, пројурише пор |
| уђе у ону велику собу и врати се из ње вукући за собом јастук, који подви и седе на њ при огњи |
| рдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а од стоке само кућне краве, кућне коње, са |
| а, дрљава, посута концима и праменовима вуне и памука од спаваћих хаљина, запретала босе ноге у |
| ушеци су били скупоцени, тешки, од саме вуне, али стари, и поред најновијег, најопранијег чарша |
| есе троножна столица, са малим, од саме вуне растресеним јастуком, на коме ће он сада, горе, ув |
| то у опанцима и боса, ишла у папучама и вуненим белим чарапама.{S} Па и то, колико се пута забо |
| и.{S} Час пође лако, умори се.{S} Једва вуче на босим ногама оне спечене папуче, час их изује, |
| а да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, сву ј |
| Маркове браственике био је он као неко вуче, неко дивље младунче, које они треба што више да п |
| еби секу руке, ноге, тако да су морали, вучени женама, одлазити кроз капиџике чак и прескачући |
| , да проветри.{S} Али кад <pb n="90" /> га није испратила, онда је морало нешто страшно и велик |
| ила би, али избегавајући <pb n="169" /> га, да можда не опази на њој нешто: како је или необуче |
| о огњишта да издваја од јела и зачињава га онако, како њен воли.{S} Неке чак донеле од своје ку |
| о много отворен и много тесан.{S} Једва га била закопчала, те је после морала једнако да извија |
| .</p> <p>Магда му приђе руци.{S} Целива га и честита празник.{S} Он је поче дуго, трепћући, гле |
| ики сјај, ипак чисто претрну.{S} Понова га пољуби у руку. </p> <pb n="125" /> <p>— Хвала, тато! |
| седне, извали се и тако лежећи чека, да га Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен оном |
| ње.{S} Па тек, када би тетка отишла, да га лечи!{S} Софка није тачно знала у чему је било то ле |
| о удесио и после дошао по пријатеља, да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато |
| његову љубав.{S} И она, из сажалења, да га умири, утеши, јасно, раскалашно и као предајући му с |
| ба сада, на свадби, седети.{S} Седе, да га светлост од фењера у лице запљускује, те да се, онак |
| разболео, старац није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и |
| што ми се никада не јави, када дође, да га видим.{S} Колико пута питам оне моје за њега и за св |
| S} Замрсило јој се платно и зове је, да га она одмрси.{S} Софка одмах одлази.{S} На први поглед |
| ино ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакујући |
| креће.{S} Она, не могући да устане, да га као што треба дочека, поче се извињавати:</p> <p>— Н |
| сигурно тамо над Томчом нагињући се, да га удари, викну:</p> <p>— Зар да ми није онај, твој ота |
| били, и како су то смели да допусте, да га не чувају, чак и да погину за њега? — Зар смо знали, |
| они које мало дете са средине улице, да га не би који коњ или товар прегазио, или да коме одгов |
| .{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а на |
| ви из куће зато тог дечка и послали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не с |
| ишом износили и склањали у комшилук, да га не би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире по |
| до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, ра |
| на, тада први пут, не изишла за њим, да га испрати, осветли му пут, него скамењена, гола, само |
| ом до капије, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба п |
| е к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по челу.{S} И од тог силног ударца |
| шен.{S} Сваки час се трзао и плашио, да га она неће призвати себи, неће трпети код себе, у соби |
| акар ноћу, у спавању, <pb n="139" /> да га ижљуби.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нема ј |
| а њега спрема себи за заменика.{S} А да га је највише волео, видело се по томе, што га код „поб |
| ире, заповеда јој и никако јој не да да га много љуби и милује.{S} Једино што би јој покаткад с |
| вен широком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе и осећајући |
| а томе не остаде.{S} Томча, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју да му поручују и п |
| ак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не она, него Магда, тобоже на своју руку, шаље.{S} Н |
| а кратким и нежним прстима, чекао је да га Арса сасвим скине.{S} Појас, силав са пиштољем, јата |
| довело, поче да виче: како је време да га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора зн |
| е, почне на сав глас.{S} Мати не сме да га прекида.{S} Само га отуд, из обасјане собе, слуша.{S |
| заиста то он, отац, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, или га |
| ле да нарочито ракијом не треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и послали, |
| боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.{S} И на свакој служби у цркви и на сваком ве |
| е Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Што г |
| да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> <p>Међутим све то није требало.{S} Одав |
| ази, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим његовим ноћним доласцима, у мало |
| носно, раздрагано креће, и још тражи да га она, поштујући га, двори и услужује.</p> <p>После ов |
| уком држећи га испод пазуха, продужи да га она води.{S} Он тресући се, ослањајући се и пипајући |
| очесмо за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — у мало нас не поби.{S} |
| покушавала да се противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чисто испитујући гледа и противи |
| — јер на коњским колима нисмо смели да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је |
| да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није био баш толико стар.{S} Али о |
| им је велики и страшан изгледао — ни да га погледају, поздрављале би га:</p> <p>— Дође ли, бато |
| ко но мушко.{S} И зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и пос |
| ба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништ |
| над осталим слугама натреса, тражећи да га, као најстаријег, дворе и служе, те тако Софка потпу |
| дан преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече |
| ему, са свећом.{S} Поче обигравајући да га, и то одозго, са рамена, свлачи.{S} Марко, једнако с |
| и се, пресамићен, иде сам, не дајући да га дете води, већ замахујући оном другом руком чак иза |
| ти, наслањати, да не падне, чекајући да га Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасивати |
| ти, у којој био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала са |
| p>И са њом поче да се пење, пустивши да га она води.{S} Тобож он не зна пут, не зна степенице, |
| пролазника он овлаш само куцне, тек да га овамо у кући чују и што пре му отворе.{S} Одмах за к |
| Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S} А |
| нако се на сина дурио.{S} Није могао да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друге б |
| весеља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, тако су поред њега истрчавале, витлале се, н |
| за њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли, као да је само њен син, и само му она |
| му није ништа наређивала, него, као да га није ни познавала, тако би га гледала неким разблудн |
| а, да окреће к њему своју главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко само полож |
| неко њено чедо, дело њених руку, као да га она родила, она однеговала.{S} А у ствари то је и би |
| и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник није могао на време наћи, када се то десило, |
| нску како се купа и чешља косе и као да га к себи зове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да г |
| овор удари, избије, отера, чисто као да га поче молити:</p> <p>— Знам, видим...{S} Видим, али х |
| примећавала, како би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога сл |
| лаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо кућ |
| к њима све ређе и ређе долази, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим његов |
| у Марковој кући.{S} За њега се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, највише воли и да њега |
| ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} |
| смилује, да га не омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакујући себе, зато је унезверено г |
| ом његовом сумњом, поче чисто плачно да га кори.</p> <p>— Зашта, тато, за какву ме ти држиш?{S} |
| се, и сам видиш.</p> <p>Марко, место да га, као други пут, на такав одговор удари, избије, отер |
| ногу у чарапама грче, тресу.</p> <p>Да га као умилостиви, продужи Софка.</p> <p>— Срамота!{S} |
| то ће јој увек бити тешко на души, када га види.{S} И зато ће је он стално избегавати.{S} И кад |
| сва, особито код Софкина оца.{S} Никада га овај није питао од кога је узео новац, које имање за |
| То ли ви хоћете од мене?</p> <p>Никада га Софка не виде таквога.{S} И што најстрашније <pb n=" |
| да окуси штогод.</p> <p>— Ко? — погледа га у чуду ашчика.</p> <p>- Софка!{S} Зар дете да не јед |
| ји, која једнако око њега облеће и чија га топлина и јара из њених још здравих крупних прсију ч |
| , својој, ако да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи му уз колено, прави му цигаре |
| и из собе, да не би морао и матер, која га, трчећи зз њим, поче задржавати, од себе ногом одбац |
| свекрово поче као заборављати.{S} Софка га поче у себи извињавати.{S} Пијан био и, можда, свекр |
| Тако, свекре, тако, тако!</p> <p>Софка га поче водити.{S} Прво она коракне, на горњу степеницу |
| можда намештала оца у постељу, поливала га водом, освешћавала. </p> </div> <pb n="116" /> <div |
| олела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубила.{S} А сутра, после венчањ |
| и руке у којима је нешто држала, чекала га је.{S} Свекрва је, као увек, мирно и прибрано седела |
| вивши цигару и пушећи је полако, чекала га је.</p> <p>— Снашке, звала си ме? — упита је Тоне ме |
| није, и с тако хладним устима, пољубила га у руку, и затим, измакнувши се, остаде стојећи, јасн |
| на већ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, показала да пристаје — он ипак поче:</p> <p> |
| ше дана као одстранила од себе, осамила га, те он већ почео да и не осећа њену снагу, њу око се |
| ај вечити страх, трепет од њега, манула га и оставила, да и даље наређује, заповеда и грди слуг |
| је био клонуо и дубоко спавао.{S} Сама га је распасала, свукла и готово унела у своју постељу, |
| оже.{S} Пада.{S} Руке, лактови и колена га издају, јер га оно женино цвиљење као неко уже око в |
| {S} Испод очију, кроз крајеве очне, она га поче гледати.{S} После испита сада први пут га виде |
| самићеног, црног предаде јој га.{S} Она га однесе Марку.{S} Марко, нестрпљиво, да се једном већ |
| е са тим Јусуфчетом и забављала.{S} Она га поучавала свему: и читању, облачењу и говору.{S} И м |
| аљине од његове развијене снаге.{S} Она га овамо, у постељи, у брачној кошуљи, у мору од те све |
| је у чело, осети јој мирис косе.{S} Она га поново пољуби у руку.</p> <p>— Нека си ми благослове |
| леву, јер му она беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, али не као свакада за прсте, већ одозго |
| уплашен. </p> <pb n="52" /> <p>Али она га позва.</p> <p>— Дај руку!</p> <p>Он јој пружи слобод |
| {S} А у ствари то је и било.{S} Јер она га је готово и научила како да се носи, како опасује, ч |
| јој руку.</p> <p>— Целивај!</p> <p>Она га целива, али се трже уплашено и поче да блене.</p> <p |
| та било, ма какав грех наступио — отера га, најури.{S} Јер, после овога, за Софку све се свршав |
| служењу, облетању око Марка.{S} Тодора га је једнако служила, својом руком додавала чаше, мезе |
| еле ноћи отворена да стоји.</p> <p>Арса га први виде, и преплашен одјури унутра, у кујну, код г |
| на искап.</p> <p>— Да намештам? — упита га жена стојећи пред њим мирно и некако учмало.{S} Из њ |
| мићена у кућу хукћући:</p> <p>— Ох, шта га не шаље? ..{S} Па бар да јаве...{S} Изедоше ме! </p> |
| } И да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не она, него Магда, тобоже на |
| же око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се опет вра |
| о!</p> <p>Брзо изиђе, није знала каквог га је оставила, да ли онако напред раскопчаног и масног |
| о се и сам тај сељак био изненадио, кад га је, прелазећи у Турску, нашао одмах на самој граници |
| тац њен.{S} Софка од среће претрну, кад га спази, и у мало, заборавивши се, не потрча к њему.{S |
| ница.{S} Он застаде гледајући горе, где га пријатељ, ефенди Мита, гологлав, једва држећи се, оп |
| осмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу механску, да се одмори, док ми спрем |
| и преко седла гуњу и бисаге.{S} Проведе га и окрену улазу, од седла једну узенгију поче тако да |
| ео, кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само вид |
| тим њеним цвиљењем пада на главу и бије га у теме, у мозак.{S} И једва, помоћу лактова и колена |
| од њега за радњу, није вратио; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго по |
| пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућ |
| епа.</p> <p>Али у том одоздо дете, које га је било довело, поче да виче: како је време да га во |
| p>— Како да не, како да не? — заглушује га са свију страна.</p> <p>Долазе до степеница.{S} Он з |
| е пређу — почео водити са собом и после га готово никако од себе и не пуштао.{S} Само на Божић |
| н, којим је Софка била покривена и тиме га упрља, повреди, пажљиво био савио крај и одгурнуо од |
| у од куће, и само општио са слугама, те га тако једног дана тамо затекли и мртвог. </p> <pb n=" |
| Ако, ако, добро нам дошао! — предусрете га мати.{S} И кад дође до ње, брзо му изнесе троножну с |
| силава.{S} Али застану, јер виде да ће га опазити Арса, који му се приближаваше доводећи алата |
| е је утврђивало у том предосећању да ће га заиста заволети не то, што је бивао све изразитији и |
| ито њега, мужа, Томчу.{S} И то можда ће га тако истински заволети, како се никада није надала.. |
| зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и после толиких грдња и |
| одмах би окренуо да је храбри: како ће га сигурно послати ове суботе, јер откада нису ништа па |
| чајно гледа, молећи за опроштај, што ће га ето обрукати, осрамотити.{S} Али Софка му мимиком од |
| Чак, можда, ко зна, дај Боже, заволеће га онако како је сањала, сневала...{S} А највише је утв |
| {S} Већ беше мало узрастао.{S} Науснице га огаравиле, подбрадак се заоблио, вилице му постајале |
| чистећи руке од брашна о скутове, поче га поздрављати:</p> <p>— О, пријатељу, пшенице да поспе |
| раскалашно и као предајући му се, поче га уверавати:</p> <p>— Волим, волим, тато.{S} Све вас в |
| Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасивати, али с муком, јер цео његов доњи део тела, |
| седне.</p> <p>— Седи, одмори се! — поче га нудити усрдно.</p> <p>Арнаутин бојажљиво, као укочен |
| а стуб куће.</p> <p>— Седи, седи — поче га нудити она дајући <pb n="58" /> му кафе и дувана — з |
| Софка, заборавивши се, подиже се и поче га заустављати: </p> <pb n="211" /> <p>— Не, тато.{S} Н |
| хоће, већ да је варошанка.{S} А највише га порази, кад спази ашчикину голу руку, подбочену о ку |
| готово сам.{S} Софка и Тодора испратише га до капије, и одгледаше како поштапајући се, пресамић |
| о у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га у хан рањеног.{S} Куршум му остао у трбуху.{S} Истин |
| да она то...</p> <p>И зато Софка, да би га сасвим уверила, мораде издржати до краја његов грозн |
| продају кућу више њему за љубав, да би га учинили својим „чираком“ врстом слуге али њиховим на |
| ирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стегао, опасао.{S} После једва промуца |
| , једнако стојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита:</p> <p>— Јесу |
| међ сватова и издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што се виш |
| ук и плач Софкин сигурно чути, па да би га као заглушила, она се гласно са свима испред њихне к |
| реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би га одједном пресекла, сасвим разуверила, као увређена т |
| н остајао на само без ње, онда, када би га она, или услед посла, или услед заморености и засиће |
| ојас, није се добро закопчао, почела би га сама дотеривати, и то више из сажалења.</p> <p>Он јо |
| > <p>— Ево ме, тато.</p> <p>И љубила би га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изговарајући се к |
| се над Циганина дижући руке, којима би га смождио, само да се овај опет успротиви.</p> <p>Опет |
| овори с њим.{S} Никада, већ само кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је она |
| м, сигурно био лакши, блажи, и слађе би га подносила... </p> <pb n="119" /> <p>А овако?</p> <p> |
| ао — ни да га погледају, поздрављале би га:</p> <p>— Дође ли, бато?</p> <p>— Дођох! — Кратко, с |
| нож око срца секло.{S} Али опет, чим би га она позвала, а морала би тада подешавати глас да јој |
| о, као да га није ни познавала, тако би га гледала неким разблудним, помућеним погледом, од чег |
| огла да ради што год хоће.{S} Колико би га пута, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, она натра |
| ђена, што јој се у њен посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, после ће она.{S} Са девером зајед |
| ј, неопраност и крпе.{S} Устаде, пољуби га у руку и истински кајући се, што га је синоћ толико |
| а Софка до њега и <pb n="176" /> пољуби га у руку.{S} Он као да осети како Софкин пољубац запах |
| ће.</p> <p>Кад испаде пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није имала.{S} Он се трже, изненад |
| /> <p>— Збогом, тато! — Приђе и пољуби га у руку.{S} Осети како су му руке, прсти, сасвим хлад |
| она обрадована његовим доласком пољуби га у руку.{S} И он, окружен њима, поче да се пење и да |
| ама.</p> <p>— Како си, тато? — поздрави га Софка и приђе му руци. </p> <pb n="242" /> <p>Он је |
| гда, која, не смејући да уђе и поздрави га, док не буде позвана, навлаш по кујни поче да премећ |
| м!</p> <p>— Срећан ти пут! — отпоздрави га Софка и оста светлећи, док се он, одударајући од ала |
| >— Чедо, Софке!{S} Иди, чедо.{S} Остави га, Софке!{S} Иди, иди од њега!</p> <p>— Ништа, нано.{S |
| у суву, хладну руку и љубећи је, ослови га:</p> <p>— Добро дошао, тато!</p> <p>Он као устукну.{ |
| ом: „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви га гласно питају:</p> <p>— Свекре, на ћев ли си?</p> <p |
| тела из радозналости да оде горе и види га, па пењући се на степенице почели да вире кроз решет |
| рнаутина, — поче јој наређивати. — Нађи га и питај: да ли може што мешено да му понесе.{S} Посл |
| .{S} Гледао је ту варош, тај свет, који га толико у потаји као сигурно чекао да види понижена и |
| а ће.{S} Окреће се своме грнетару, који га у корак прати, и грца, муца:</p> <p>— Алиле, де, син |
| види да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли, таквога мужа, још дете!{S} Знала је да |
| дечком) дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бојао се да много не „преучи“, ра |
| у сасвим код ње обезобразили и обрукали га, викну заустављајући:</p> <p>— А бре, не тамо! </p> |
| вако дете, не би сасвим заборавила, или га чак омрзла, што никако к њима не долази, што њу и „м |
| лако, са својом...{S} А овако, оставили га самог, и то овде, у вароши, где то није обичај, не з |
| а да полети, падне му око врата, загрли га и од радости, због толиких мука, што су због њега пр |
| стављани за меџлисе и за судове.{S} Они га призивали к себи, дружили се с њиме.{S} Приликом суђ |
| му не смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младенци могу...{S} Ако не, ја |
| тер јој, стаде пред њу уплашен.{S} Мати га мимиком посла да иде у чаршију и зове јој Тонета.{S} |
| поче се правдати одлазећи.</p> <p>Мати га отпрати до капије, а Софка оста у кујни перући шоље. |
| оруком: да или долази кући и не срамоти га, или ће он своју кћер натраг узети.{S} Томча наводаџ |
| е је не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растанку у руку, осетила у шаци дукат.</p> </div> |
| м. — И бацајући се сину о врат и љубећи га страсно продужавала би. — А сад у здрављу и срећи да |
| почеше.{S} И саме жене одахнуше видећи га расположеног.{S} Јер због њега до тада нису смеле да |
| укла.{S} Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушајући његове неприродне гласо |
| га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха, продужи да га она води.{S} Он тресући |
| стане, па онда се окрену к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини, а осе |
| ма запушио му и очи и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата ује |
| заносећи је око њега и као обгрљавајући га, могла до самих му уста чашу приносити.{S} То је доч |
| шију, и чисто стидљиво, као умиравајући га, промуца:</p> <p>— Ћути, алате!</p> <p>И пусти му ди |
| павао, да капију отвори, већ одбијајући га од капије, рекла:</p> <p>— Немој ти.{S} Ти када отва |
| игурно није никако ни спавала, чекајући га.{S} Чак није дала момку, који је као увек наоружан и |
| сте живи?</p> <p>Софка, и сама чекајући га са свећом више главе, испред кујне, укочи се од оног |
| илазио руци за благослов, благосиљајући га, говори:</p> <p>— Аферим, синко!{S} Аферим, Николчо! |
| пила је, да их, како је почео а знајући га какав је, на послетку сасвим не остави, и никада се |
| урећи кроз шуму, кроз таму, заклањајући га од месечине, однео га у хан.</p> <p>Тамо, прегледавш |
| она одмах тога Арнаутина, и не питајући га да ли он може, почети да саветује како ће да пази да |
| у, онако како се још ноћас, испраћајући га, обукла на двоје на троје.{S} Сада, одозго, из соба, |
| ола скида.{S} Сам га понесе и осећајући га на леђима, грлећи му <pb n="227" /> око свог врата и |
| !</p> <p>— Зар и ханове? — као кушајући га питају неки.</p> <p>— И ханове, и све! — Па се окрен |
| бежао од ње.</p> <p>Она и не слушајући га, јер је увек од њега такве одговоре и добивала, враћ |
| , без игде ичега, и са језом дочекујући га поче себи да пребацује: што се није сетила и кришом, |
| креће, и још тражи да га она, поштујући га, двори и услужује.</p> <p>После овога, све је то нес |
| прошевину, и пре но што она, пољубивши га поново у руку, пође вратима — устаде и дође до Софке |
| ко жудне биле весеља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, тако су поред њега истрчавале, |
| вим заогрне, увије, него само набацивши га, увијајући више главу, да је ко не види, изиђе.</p> |
| њега, нико не послужује њиме, не троши га.</p> <p>Као свакада, не изненађена већ навикнута на |
| се враћа.</p> <p>Колико пута, када јој га по толико месеци он никако не пошље нити јој ко друг |
| И онако пресамићеног, црног предаде јој га.{S} Она га однесе Марку.{S} Марко, нестрпљиво, да се |
| Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га они још толико поштују, да ето сада његово јединче и |
| служавником, те матер прекиде.{S} И док га је Софка служила слатко, смешећи се што он не види, |
| де да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе и осећајући га на леђима, грлећи му <pb n="22 |
| лецао и посртао.{S} Ипак издржа.{S} Сам га унесе, положи по поду, преко белог чаршава и намести |
| о, од тога се уплашио, цурукнуо и силом га кући донео, — он је сав по алату полегао.{S} Рукама |
| едну, она већ другом готовом, запаљеном га нудила, он сав блажен, срећан, разгрнувши мантију и |
| чића дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кришом га ноћу одводили у друга племена, само да Маркови не до |
| не може одмах да се катанац откине, он га изби чизмама, заједно са бравом.{S} И Софка виде как |
| одрастао мало, прешао десету годину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови |
| S} И заиста, тај је сељак отишао, нашао га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А |
| аном, јабучица била испречила, и готово га гушила, не гледајући никако у Софку, продужи сам себ |
| слуга, Арса.{S} Софка смејући се, благо га предусрете.</p> <p>— Знам, знам, Арсо. — И у том сти |
| таму, заклањајући га од месечине, однео га у хан.</p> <p>Тамо, прегледавши и видевши колико су |
| уми, на по пута стала, устукла.{S} Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушају |
| кну од неке дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се он на њу.{S |
| смен.{S} Отац га као ожењеног (а оженио га, по обичају, рано, дечком) дао у манастир, да учи.{S |
| д.{S} Горњи спрат куће подигао, окречио га и ишарао резбаријама.{S} Собе <pb n="4" /> је раскош |
| ас и сва половина дрхти, тресе се, како га колена, бутне кости издају, нихају се.{S} И како и о |
| у гледале и пиљиле, бодро мотрећи, како га Софка држи за руку, како се мучи, да му малу детињу |
| а је била спремна на то, јер чу се како га утишава:</p> <p>— Де, де... газда-Марко, знам ја...< |
| Муса, јеси ти, Муса? — чуше Цигани како га одозго поче ословљавати ефенди Мита.</p> <p>Они, рад |
| аних ноката.{S} Он, гледајући у њу како га са пажњом, милошћу, на очиглед свију води, држи за р |
| во на голом поду спавао је.</p> <p>Како га увели, тако и заспао.{S} Спавао је мирно, дубоко, са |
| олико воли, једнако лаже за њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли, као да је сам |
| Хоћу ја! — И сва срећна, јер зна колико га тиме изненађује, смешећи се, поче да му се уноси у л |
| наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати сасвим малакса и готово паде од |
| била би се, али она, гнушајући се, само га одбаци од себе и изађе, закопчавајући се.</p> </div> |
| е, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита:</p> <p>— Јесу устали?</p> <p>— Јесу, јесу, г |
| .{S} Мати не сме да га прекида.{S} Само га отуд, из обасјане собе, слуша.{S} Софка по материном |
| ице, стоји напуњен сатљик вина.{S} Само га по том памти, а више ништа.{S} А после су јој причал |
| Магду замоли да му доведе коња.{S} Само га Софка опази.{S} Истрча за њим.</p> <p>— Куда, тато?< |
| о за себе, али је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу м |
| , ја...</p> <p>— Можеш ли? — доброћудно га поче питати ефенди Мита. — Како си?{S} Имаш ли ракиј |
| пусти Васки онога њенога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека пред амамом на мосту.</p> <p>— А теби |
| а упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи.{S} Ц |
| јаче поче да удише тај трулеж.{S} И то га поче као освешћивати.{S} Сети се свега.{S} Последњи |
| акве своје неприлике, оваког мужа, зато га сада тако очајно гледа, молећи за опроштај, што ће г |
| у, која већ беше осветљена од огња, што га деца рашчаркала и већ се начетила око њега, па онако |
| у гласу нечега плачног, прекорног, што га је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и сав |
| .{S} Кости му се у земљи превртале, што га, по обичају, младог, још као дете, оженио, када ништ |
| е највише волео, видело се по томе, што га код „побратима“ остављао, нешто стога што је ближе б |
| уби га у руку и истински кајући се, што га је синоћ толико узнемирила и уплашила, промуца:</p> |
| де, него више што није то ко други, што га неће други видети, зарадова се.</p> <p>— Магда?{S} З |
| е мушко, његов наследник?{S} Да ли, што га њене танке уснице, детиње али црне очи и мало, тамно |
| оред њега, заустављао.{S} И срећан, што га се не боје, не страхују, обгрљавао би по коју око ст |
| авало, чиме се поносио, било је то, што га због те његове учености а и отмености почели први бе |
| ж толику љубав према њему, те зато, што га бајаги толико воли, једнако лаже за њ и оволико га у |
| p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Што га толико држи код себе?{S} Мало се он крви са том прок |
| мирно.{S} И од целог поздрава само што га упита:</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох! —Чисто мрко |
| , толики је био пробирач.{S} Једино што га загрејавало, чиме се поносио, било је то, што га збо |
| } Брзо, као увек, понизно и радосно што га она зове, што може да је послужи, дотрчао би к њој и |
| јој од сада увек бити на терету, пошто га она собом, жртвујући себе, својом удајом, и одржава |
| испред њега, чека, док попије, и пошто га понова пољуби у руку, узима од њега, да наслужи друг |
| ти дан и празник, дедо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха |
| p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S} Само је један пут лупнуо алком, а она, мати, |
| њега као и друге бије, није могао, јер га је и он много волео.{S} Истина, то никада није казао |
| ао да се томе досећао свекар Марко, јер га је видела како се он све више и јаче пробија измеђ с |
| } Руке, лактови и колена га издају, јер га оно женино цвиљење као неко уже око врата стеже, не |
| а да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео како срећан облеће око ње.{S} За Софку је јасн |
| рака скљока.{S} Опет се она враћа, опет га изува.{S} Слуге тада морају да беже у комшилук, јер |
| е, само што поче да брише чело.{S} Опет га обузе страх, опет малакса, осети неко кркљање, тупо, |
| гледати.{S} После испита сада први пут га виде целог.{S} Исто онако мали, са већ широким прсим |
| тио; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго потрошио.{S} Али, и поред св |
| њу саопшти јој да му се надају, очекују га, јер ће он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али |
| он.{S} Лице му не видеше, али по оделу га познаше.{S} За њим је силазио други, крупан, у гуњу, |
| ="82" /> већ на сточићу, примакнувши му га до колена, поређала пет шест чашица, а мати такође, |
| коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубила.{S} А сутра, после венчања, све престаје.{S} |
| а било жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити.</p> <p>Међутим дан је већ био почео.{S} По |
| рно од слугу.{S} А поред тога, ма да су га остале слуге уплашено задржавале, заустављале, испад |
| ије.{S} А свима је био неугодан, сви су га нерадо гледали, не што је са њима седао, него што их |
| а пије.{S} Онда и полудео.{S} Држали су га и хранили везаног, горе, на горњем спрату.{S} И кад |
| ало да ови суде и заповедају.{S} Чак су га на своје гозбе звали, у своје куће примали, као што |
| е једнако њиме, „батом својим“, како су га сви у родбини звали, застрашивале и претиле им:</p> |
| ај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га сви звали.{S} За све Маркове браственике био је он к |
| у, претњи, звучи и страх, страх, што су га оставили самог.{S} Јер да су и они ту, пошто су и он |
| му овај одриче, не да паре, него што су га они: она, његова Софка, и он, тобож његов зет, балав |
| толико његовим бакшишом, колико што су га песмом задовољили — а знало се како је њему тешко уг |
| а се за то, не сме да буде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{S} Дише толико, <pb n="21 |
| упи најбоље и најугојеније јагње, одмах га до капије, испод шамдуда, окачивши омчу од старог не |
| још са свирком и весељем!{S} Али одмах га разумеде.{S} Ваљда да се то што боље сакрије, зато о |
| шинство.{S} Он је био и писмен.{S} Отац га као ожењеног (а оженио га, по обичају, рано, дечком) |
| Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада се са свадбе врати, као да нас је хтео |
| — Нећу, нећу да једем! — одсечно, чисто гадећи се при помисли на јело, одби је Софка.</p> <p>— |
| зирања и одгуривања ногом од себе нечег гадног, нечистог, да Томча под тим као поклекну, сруши |
| д њих, сасвим пропао.{S} По тој псовци, гадној речи, видело се да се сасвим повратио у оно доба |
| ећ би почео изувати ципеле којима ће је гађати — како <pb n="9" /> ништа ниси чула?{S} Где си?{ |
| у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, само ако кога примети у кући <pb n="248" /> од |
| коња и од људи, у тишми рушење ограде, гажење цвећа — отуда ниједна башта после удадбе не може |
| прозора, не само стакла него и ћерчива, гажењем судова по трпези, а све то праћено његовим гото |
| освести, ђипи унезверено.</p> <p>— Ја, газда, ја...</p> <p>— Можеш ли? — доброћудно га поче пи |
| ице, да је пробуди:</p> <p>— Газдарице, газда! </p> <pb n="129" /> <p>У то Марко дојаха до праг |
| њима и понизно их моле:</p> <p>— Немој, газда!{S} Аман, газда!</p> <p>— Ђид бре! — кркљају они. |
| е. </p> <pb n="170" /> <p>— Имам, имам, газда! — тресући рукама поче показивати стакло.</p> <p> |
| х моле:</p> <p>— Немој, газда!{S} Аман, газда!</p> <p>— Ђид бре! — кркљају они.{S} Коњи им се п |
| о продаји куће, а сва срећна што је он, газда јој, дошао и чак са њом говорио, једнако гунђала, |
| да грди. — Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај и онакав пас убије.{S} |
| че му показивати на кућу.</p> <p>— Ево, газда Марко.{S} Ово је мој серај.{S} Ово је та, „ефенди |
| се већ начуло ко је он, тај њен свекар, газда Марко, и како ће сада сам дукат падати.{S} И зато |
| тога осети тако потресена.</p> <p>Гост, газда Марко, једнако устручавајући се, рукова се са мат |
| итница дознало о њима: нарочито о њему, газда Марку.{S} Од скора су се били доселили из Турске. |
| се како га утишава:</p> <p>— Де, де... газда-Марко, знам ја...</p> <p>— Шта ти знаш, сурунтијо |
| једно те исто:</p> <p>— Ето тако...{S} Газда...{S} Сврши се...</p> <p>И када поче падати ноћ, |
| — Марко, — али се брзо трже и поправи — газда Марко, — ако смо и Цигани, и ми душе имамо.{S} Не |
| ђен, одговори: </p> <pb n="178" /> <p>— Газда Марко, свирка моја, образ мој!</p> <p>И клечећи ј |
| чици до врата собних не угаси и да онда газда излазећи не наиђе овамо у мрак, час опет овамо, н |
| .{S} Ено млада, пуна и чиста лица, Ната газда-Миленкових.{S} Она се увек, сваке недеље, са оцем |
| к сена или траве дрема, чека, док његов газда посвршава одређене послове: довољно насече дрва, |
| е Аритон наводаџија.{S} Нека он оде код газда-Марка.{S} Нека му јави да довече дође на „пијење“ |
| , и тамо ка свекрви викну:</p> <p>— Оде газда и посече алата!</p> </div> <div type="chapter" xm |
| дарице, ете, послали ме, да кажем да је газда убијен.{S} Убијен је газда, газдарице! — понављао |
| аци, то не знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је у вароши, бар он треба да зна кака |
| кажем да је газда убијен.{S} Убијен је газда, газдарице! — понављао је, једнако бришући зној п |
| т.{S} Јер довољно је било рећи: „Ово је газда-Марков стриц, деда или род“, па да сваки, ма ко б |
| слуга, чирак, носећи из чаршије што је газда за кућу накуповао, а обично на машине навлачене и |
| ећ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку, морати на то пристати.{S} Али ипак, ипак н |
| узду и за узенгије придржи, како би се газда што лакше скинуо.</p> <p>Марко, као увек, сишавши |
| како то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она онај и онакав сан снил |
| и пазио, чу се како викну:</p> <p>— Уби газда газдарицу!</p> <p>Софка, овамо у постељи, готово |
| досни, што су тако видели да им је нови газда не само као стари, већ и силнији.</p> <p>И како с |
| ихове куће умножио је највише исти овај газда Марко, када је, после оца, предузео старешинство. |
| гог новца, какав се зна да само он, тај газда Марко, има, него да ће најзад морати да наступи о |
| тећи се и чисто стидећи се, што он, њен газда, чак и о њима, њенима, води бригу.</p> <p>Горе, у |
| м њен, не неки други, страни Томча, син газда-Марков, него <hi>њен Томча</hi>, као неко њено че |
| , алат!</p> <p>— Живи ли сте? — Чу како газда само ослови и брзо поред њега на капију промину.< |
| новца, има своју кућу, а од њих, својих газда, од четир и више година неподигнут ајлук.{S} Али |
| И после ће му испричати о њима, својим газдама:{S} Софки, матери јој, оцу, а највише о њихном |
| гла што лепше и више овамо њима, својим газдама, да понесе.</p> <p>— Магдо! — понова је зовну м |
| огати и она улазила у ред имућних жена, газдарица.{S} Ништа и нико код ње није могао да изазове |
| Арси, да све уреди а особито да се она, газдарица његова, одмах обуче као што треба, и спреме с |
| да је газда убијен.{S} Убијен је газда, газдарице! — понављао је, једнако бришући зној по кошча |
| она њега пита.</p> <p>— Па шта знам ја, газдарице?{S} Знаш ти газду.</p> <p>Али одмах би окрену |
| јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, еј, газдарице, нисмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није било још |
| p> <p>— Како?{S} Где?</p> <p>— Не знам, газдарице. — Исто онако укочено стојећи, бришући зној и |
| ни у свекрву: </p> <pb n="223" /> <p>— Газдарице, ете, послали ме, да кажем да је газда убијен |
| код газдарице, да је пробуди:</p> <p>— Газдарице, газда! </p> <pb n="129" /> <p>У то Марко дој |
| и преплашен одјури унутра, у кујну, код газдарице, да је пробуди:</p> <p>— Газдарице, газда! </ |
| да се нађе, послуша, нарочито да је око газдарице, одговарао је:</p> <p>— Нека умре и она! — И |
| али?</p> <p>— Јесу, јесу, газдо.{S} Ено газдарице по кујни, спрема.{S} А Томча (син) тек што се |
| о, чу се како викну:</p> <p>— Уби газда газдарицу!</p> <p>Софка, овамо у постељи, готово се обе |
| погођен тим већ заборављеним од старога газде суровим и заповедничким гласом, дотрча уплашен:</ |
| је шта од њега узимао, као што су друге газде и учиниле, те поново дошли до већ проћерданог и п |
| се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и насмејали им се за ту њихову „сељачку“ |
| главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко само положи руку на алатово чело, н |
| држећи више себе чирак са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући капију, |
| чишћује, да се зна чија је земља: да ли газдина и турска, да ли њихова.{S} Тада се видело да им |
| без душе истрча овамо ка капији, кад чу газдино као увек кратко и набусито:</p> <p>— Ја! </p> < |
| у село, да тражи и убије онога Ахмета, газдиног крвника, док у ствари отишао и он у хан, код Т |
| а.{S} Онда се поче пети ка чаршији и ка газдиној кући, док њему, приметивши како се већ приближ |
| по вароши, причати и трубити о доласку газдином, о силним поклонима што је тобож донео.{S} А т |
| , чисто увређено. — Ту сам, куда ћу ја, газдо!{S} Ту сам ја!</p> <p>— А како твоји на селу, јес |
| м гласом, дотрча уплашен:</p> <p>— Шта, газдо?</p> <p>— Коња, чизме очеве! — цикну Томча на Арс |
| , псу!...{S} И говорим њему: „Пусти ме, газдо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме |
| о:</p> <p>— Ох, бре, газдо!{S} Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су други помагали, придржавали Мар |
| е, грцао је и плакао:</p> <p>— Ох, бре, газдо!{S} Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су други помага |
| јесу здрави, живи?</p> <p>— Живи, живи, газдо! — поче Магда, једнако вртећи се и чисто стидећи |
| <p>— Јесу устали?</p> <p>— Јесу, јесу, газдо.{S} Ено газдарице по кујни, спрема.{S} А Томча (с |
| у не поче и самога мртвога Марка, свога газду да грди. — Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, |
| са пребаченом уздом о ункаш чека свога газду, Томчу, да изиђе из собе, уседне на њ и отпутују |
| очима, одморан, осећајући на себи свога газду, како на њему слободно и стегнуто седи, ситно, ве |
| мора де се уда, истина за најбогатијег газду али још сељака, тек што се доселио, и то за мужа, |
| пе да испред куће, кућњег прага, стигне газду, узме алата за узду и за узенгије придржи, како б |
| — Па шта знам ја, газдарице?{S} Знаш ти газду.</p> <p>Али одмах би окренуо да је храбри: како ћ |
| ране цуре млазеви воде, и почне гледати газду својим засићеним очима, овај би му онда, забацују |
| накуповали и понели својима у село.{S} Газе све испред себе, нарочито Цигане, и Циганке.{S} Ци |
| ованом потпетицом од чизме, са мамузом, гази и скида катанац.{S} Од беса, што не може одмах да |
| женио: </p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем |
| ављали.</p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем |
| </p> <quote> <l>„Хаџи Гајка, море, хаџи Гајка девојку удава“</l> </quote> <p>Мати јој последња |
| /p> <quote> <l>— Хаџи Гајка, мори, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дав |
| на свирка, песма:</p> <quote> <l>— Хаџи Гајка, мори, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дав |
| их удавао и женио: </p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем |
| једнако понављали.</p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем |
| свирком и песмом:</p> <quote> <l>„Хаџи Гајка, море, хаџи Гајка девојку удава“</l> </quote> <p> |
| на му се не виде.{S} Џепови са колутима гајтана сасвим се изгубили у трбух и у појас, и једва с |
| а њега кроју.{S} Чакшире мало уске, без гајтана, јер су оне лакше а скупље стају због тежег шив |
| ко обријан, у широким мор-чакширама без гајтана, с бројаницама, ситним брзим корацима стаде он |
| у чохано одело обучен.{S} Истина редови гајтана, што су из појаса његова излазили и низали се п |
| иле дугачке, још мање широке и испуњене гајтанима, већ уске, кратке, да би им се што више видел |
| и ногавица од поређаних златних, жутих гајтанова.{S} Софка их је већ јуче пробала, да види да |
| велики грумен соли, каце пуне зејтина, гаса, али увек највише барута и олова и оружја.</p> <p> |
| , млако, ширећи од себе задах проливена гаса.{S} Ма да су одавно сви по кући будни, опет се ник |
| чно, пре но што леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу к |
| огорела је до дршке чирака и расцветана гасила се ширећи задах.{S} А он, младожења, до њених но |
| секла зурла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта <pb n="201" /> ће од беса |
| колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни како му један опанак остао тамо негде <pb n= |
| приметивши <pb n="20" /> их, го, само у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подска |
| оде и развејан пепео услед затрпавања и гашења огњишта.{S} Једино, одозго са горњег спрата, кро |
| а, на бунару, јасно се оцртавала велика гвоздена кофа; са ланцима место ужета.{S} Из кујне поче |
| ачени о хладњак, лелујали су се дугачки гвоздени фењери, са својим тешким, масивним, црним и за |
| спуцаним плочама и са мрачним, на свод, гвозденим прозорчићима, поређаним до испод самог крова, |
| е“, а около по сводовима, по „курнама“, где је био потпун мрак, <pb n="151" /> горела су кандил |
| љускају.{S} А из крајњих тамних кутова, где се од паре нису могле да виде, почеше гласно да пев |
| те широке тепсије; па онда испред њега, где он седи, сухе степенице, које воде на горњи бој, а |
| ће.{S} Сигурно ће опет из оних сандука, где су новци, какав дар, каква низа дуката.{S} Зато Соф |
| pb n="13" /> онда би отуда, из чивлука, где су били затворени са свирачима, које наместе у друг |
| уће, и око куће, и чак овамо око штала, где је била стока и са њом сасвим стари, бабе и старци, |
| е, да јој лице и пун врат са модринама, где је јаче било стегнуто, бивају сасвим слободни; да с |
| Зато их увек и било по околним бањама, где су се опорављали од неуредна живота, да би се после |
| се по таванима, завлачила по кутовима, где је ту ствар, ко зна кад и како, угурала.</p> <p>Соф |
| је за то време износила из оних долапа, где су биле савијене спаваће хаљине, покривене белим ча |
| е за Марком.{S} Виде како он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они сандуци, не ру |
| да ли се не чује што из онога сопчета, где је Софка и одакле се видело како још прска свећа.{S |
| едино из оног тамо кута у дну дворишта, где се сливала и скупљала нечистоћа, заударало је, на ђ |
| тамо у селу код својих синова и снаха, где је била као неки старешина, јер јој муж умро, али, |
| S} Тако би јој и остраг и испод пазуха, где је тај јелек био мало исечен, кад би заносила руком |
| ице, кроз капиџике, из споредних улица, где нема метежа, већ се чује како иду жене, старке и сл |
| ту пао.{S} А отуда, из оне велике собе, где је свекрва са окрвављеном главом ничце лежала, једн |
| ошао и упутио се, поред чесме, на ниже, где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, кој |
| по калдрмисаним авлијама, а из чаршије, где је велика капија и кафана, на махове поче допирати |
| руке једнако иду по појасу, под мишке, где се обично држи нож.{S} Уби је тај страх, да крв не |
| .{S} Није се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код |
| ок и сав црн.{S} Једино у средини горе, где су била стакла кроз која је у амам долазила светлос |
| тепеница.{S} Он застаде гледајући горе, где га пријатељ, ефенди Мита, гологлав, једва држећи се |
| {S} Сви они долазили су отуда из баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, к |
| з оне комшиске куће, одмах преко баште, где је сада ограда била изваљена, да би се могло у њу к |
| ини као неки логор, као неко одмориште, где се они сад сви са њом, својим пленом, зауставили, д |
| ати грч.{S} И отуда, из штале, из куће, где се је била сакрила, почне да кија, кашље.{S} И то ј |
| Зар ја не знам и не чујем шта он ради, где се луња и колико троши.{S} Главу ћу му као врапцу о |
| ији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговет |
| е. </p> <pb n="97" /> <p>Доле, у кујни, где се она журила и по великој синији ређала чанке с је |
| врати.</p> <p>То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро почишћена, гор |
| оставили га самог, и то овде, у вароши, где то није обичај, не зна се за то, не сме да буде...< |
| цем.{S} Сваки час су силазиле у подрум, где је било пиће, и око бунара већ је увек по која хлад |
| и, еспапи, механе, нарочито Шарени Хан, где долазе из Турске Турци и њихни сељани.{S} Свакога о |
| А даље: какав изгледа, како је обучен, где седи, с ким иде, било му је забрањено да се распиту |
| а огрнула, да јој не би прашина одозго, где је Софка чистила, падала и прљала јој чисту белу ко |
| ли из варошке сиротиње, која се одозго, где је била скупоћа, досељавала овамо — за све њих она |
| жена код свога мужа, него где се нашло, где се могло.{S} Не осећали се болови од суседних лакто |
| и одведе је у чело, на најлепше место, где је био прострт душек, док су свуда около по миндерл |
| горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео.{S} Понизно, са страхом, не смеј |
| улицом која води право горе у чаршију, где је пазар и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није |
| у собњем.{S} И тамо, спроћу ње, у куту, где је био потпун мрак, чисто се скљока.{S} Софка претр |
| онесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу механску, да се одмори, док ми с |
| зумевши те Арсине узвике, прекоре, као: где су они, слуге и остали сељаци, били, и како су то с |
| — како <pb n="9" /> ништа ниси чула?{S} Где си?{S} Живиш ли?{S} Како ништа?{S} Зар ја, што не с |
| </p> <p>— Па шта ми ради мој Митица?{S} Где је?{S} Здрав ли је?{S} И што ми се никада не јави, |
| а и да пита гласника:</p> <p>— Како?{S} Где?</p> <p>— Не знам, газдарице. — Исто онако укочено |
| женама, чека — и поче да виче:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>— Ево ме, тато! — Дотрча Софк |
| пије чуо би се његов пун глас:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>И силином, пуноћом и раздрага |
| то спречи, кратко упита Софку:</p> <p>— Где је Томча?{S} Имам нешто са њиме! — И не чекајући од |
| то силно утиче.{S} И још кад он сагледа где је Софка кувала кафу: како отуда, из тамне, широке |
| где она сама не може, по леђима или ма где.{S} А услед тог међусобног трљања, опет је настало |
| изашао она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полумрак срушила се плачући и грцају |
| о женске, када почну из цркве да излазе где су биле не толико ради службе божје, колико да их с |
| јао, гледао и сам наређивао Арси шта ће где да се намести и како.</p> <p>— Ту...{S} Тако...{S} |
| ао сједињавали.{S} Није се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} Ни муж код своје жен |
| ма, пробајући да ли јој од тесноће неће где год пући.{S} Овлаш повеза се кратком, свиленом и за |
| лом и пићем.</p> <p>Када Софку угледаше где к њима долази, сви, и најпијанији, као застидивши с |
| зимале, једна другу молиле да је обрише где она сама не може, по леђима или ма где.{S} А услед |
| е како он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они сандуци, не рукама или кључем, ве |
| само она, свекрва, знала како изгледа и где може бити, ипак би је ова одбијала и упућивала њој, |
| не прска и не тандрче, већ како који и где у рупу запао, тако застао и углављен као да се одма |
| </p> <p>Ко зна како се упознали, како и где састајали.{S} Тек се почело примећавати, како, чим |
| ди право горе у чаршију, где је пазар и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није задоцнила, гот |
| ка одмах одлази.{S} На први поглед види где је пређа замршена, и сигурно, слободно, не откинувш |
| ве и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати да премре од страха.{S} |
| потребне, и за њих није хтела да зна ни где су.{S} И када би која комшика дошла, да потражи на |
| </p> <p>— Па подај, нано.{S} Ја не знам где и какво је <pb n="233" /> то.{S} Иди ти и подај! — |
| а се, она ће то послати пред вече у хан где је овај одсео и то још по слузи.</p> <p>И Софка по |
| воје жене, ни жена код свога мужа, него где се нашло, где се могло.{S} Не осећали се болови од |
| , и то не глатко, подједнако, него како где, као на басамаке.{S} И сви са великим, зимским шуба |
| уга племена, само да Маркови не дознаду где је.</p> <p>Али то ништа није помогло.{S} Најмлађи и |
| И ко зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче уплашено говорити:</p> |
| мати, како су сплетени, не забораве их где и изгубе.{S} Сваки добивени новац од ханова њој би |
| „дарови“, те њихне печене пите, печења, гибанице, од којих је силна маст цурила.{S} При уношењу |
| ао да се надише.{S} Прсти су му пуцали; глава његова, већ уска, стара, спарушкана и обријана, с |
| , димњак, настављао је. — А ето и твоја глава! — И од беса, пића, ударајући се по глави и врату |
| ди код куће, уз огњиште, али зато твоја глава и отиде!{S} И сад тако, ето!{S} Ја, тако!</p> <p> |
| ош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показујући рукама на кућу |
| да, да Софку чисто у чело удари, те јој глава клону, отворише се двери са свештеником у златној |
| } Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљена.</p> <p> |
| се спремати и за то.{S} Једино што јој глава заносила и очи јој гореле.{S} А то, мислила је, с |
| реке, клапарање воденица, а више њихних глава једнолико, као из далека, шуштање топола, њиховог |
| сутра видела удубљења од њених лактова, главе, како је по њему нички грчећи се лежала.</p> <p>— |
| } Мати опет, једнако обучена у свечано, главе не диже од спремања колача, туцања шећера, пржења |
| врату и по образима длаке од мужевљеве главе, која је, као у сваког детета, била кратко ошишан |
| и држала је и више своје и више његове главе, светлећи му пут.</p> <p>Слуга, пошто још једном |
| из своје собе.{S} Сва оронула, повезане главе, и са отобољеним као <pb n="221" /> на плач, врел |
| ворило се, да је она увек била повезане главе, која ју је од тада једнако болела, и од које се |
| се дигне.{S} И чим види Софку повезане главе, чела, и са модрицама, она, као киша плачући, гов |
| <p>На капији се појави висок, обријане главе Арнаутин.{S} Софка се осмену, јер одмах виде да ј |
| Велика лојана свећа у чираку, више њене главе, догорела је до дршке чирака и расцветана гасила |
| ала, а сад, баш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, ту се превари!{S} Али откуд је мог |
| еговом унезвереном дрхтавом грлењу њене главе, љубљењу косе, виде како он зна, да он сада може |
| арала и спавала, дремуцкајући наслоњене главе на руку уз прозор, слушајући тихо дисање дечје, у |
| {S} Она, као увек, спавала би подбочене главе о руку, обучена, чак и са папучама — јер, за бога |
| чиниле да им се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу навлаш кратко, чисто ошишане, и |
| до копита, дуга врата и лепе четвртасте главе, са паметним очима, одморан, осећајући на себи св |
| рко остаде и даље тако да седи, погнуте главе, у папучама, распасан.{S} Белио му се учкур од ши |
| пкољен женама, са женом, свекрвом, више главе, која, сасвим заборавивши да кука, нариче, поникл |
| те руке, што му је клемпаво висила више главе и била наслоњена на праг, кроз тај праг, кроз пук |
| над коритом, са уздигнутим ћемером више главе, да сви виде, да се сви зграњавају, поче из њега |
| офка, и сама чекајући га са свећом више главе, испред кујне, укочи се од онога тамо на капији г |
| ојка.{S} Стоји на среди, дигла тас више главе и једнако пева.{S} Пева заносно из свег грла.{S} |
| , овај би му онда, забацујући узду више главе о ункаш, говорио:</p> <p>— Е, сад иди! — И заиста |
| разастре, намести, донесе и метну више главе тестију свеже воде, чији је грлић био запушен зел |
| ће бити од додира његових руку, уста и главе на њеним недрима, кад он падне и кад почне да је |
| унесе у посао.{S} Целог дана не дижући главе ради.{S} Мати једва би је одвајала, да руча и веч |
| круте кошуље, испод њене опечене сунцем главе и иза нажуљених јој и жутих руку, помаљала се и б |
| о леже и покри се јорганом, чак и преко главе.{S} И тек, као одахнувши и ослободивши се од свег |
| распремала ону велику корпу, што је на глави донела, са пуно остатака од пите и јела, што се н |
| ану своју овлаш повезану кратку косу на глави.{S} Час пође лако, умори се.{S} Једва вуче на бос |
| миловао је по њеној уској, готово седој глави. </p> <pb n="132" /> <p>Њу то још више потресе:</ |
| сав срећан, остаде држећи руку на њеној глави, коси.{S} Софка, осећајући врелину и тежину његов |
| ава! — И од беса, пића, ударајући се по глави и врату, заждио би онда чак до капије, да би се и |
| зиле и улазиле, као маљеви је лупају по глави и у мозгу јој остају.{S} А песма, звук тасова све |
| уз образе наслоњених ручица, ознојених главица са ретком косицом и још меким темењачама.{S} И |
| ковчег до зида.{S} И подупирући својим главицама његов велики, тежак и стар поклопац, извлачил |
| а, Софка, последњи изданак од породице, главне куће; да ће се њоме свршити и утрти све.{S} Али |
| ај жагор.{S} У осветљеном ваздуху изнад главне чаршије, пазара, само се дизао и лелујао облачак |
| о увек, све је то извршивао Тоне, њихов главни момак, који је још под дедом Софкиним био доведе |
| ад нико од њих није био, већ увек њихов главни момак.{S} Још мање их је било на чивлуцима и вин |
| сну није га снила а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сада ето тај Софкин прос |
| везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главно да што више своју лепоту <pb n="11" /> и снагу н |
| ило.{S} Ма да им је магаза била горе, у главној чаршији, и у њој се увелико држала со и конопља |
| ма своју кућу и све у њој, као што је у главној њиховој.</p> <p>Сама Софка увек се са језом и с |
| бивала онако свежа.{S} Од немирна сна и главобоље, почињу јој бивати тупа.{S} Она би мислила да |
| дирека кућног и поче се уз њега леђима, главом уздизати, наслањати, да не падне, чекајући да га |
| рата.{S} Софка, као тресући се од језе, главом забаци косу.{S} Осети како јој се она по леђима |
| устима, искривљеним лицем, гурајући је главом у трбух, грлећи је по куковима кидао јој месо и |
| се само како се, да не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а једва држи узди |
| вануло се сасвим.{S} Марко показа слуги главом, да прозоре застре каквим покровцем.{S} И када у |
| и свршити, овако ће за све њих платити главом и њу, <pb n="252" /> Софку, бабу своју, проклиња |
| — поче је Магда нудити њим, показујући главом. — Ово ти је послала тетка Стоја и молила ме, Бо |
| {S} Али јој мати не даде.{S} Показујући главом у кујну на ону корпу са јелом и комађе пита, поч |
| смехом погледа и као поздрави климнувши главом.{S} Излазећи на капију осети само како јој лице |
| <p>— Иди и донеси „оно“ — И показа јој главом на кућу, на мало сопче у коме су закључани у ков |
| о полици, оцртавао — посрћући, с тешком главом, коју је осећала да већ једва носи, оде и паде о |
| ике собе, где је свекрва са окрвављеном главом ничце лежала, једнако се чуло њено цвиљење, и то |
| стивши руке на појасу и с мало нагнутом главом к њему, да жељно и с пуно поштовања слуша шта јо |
| а својом шупељком међ рукама и погнутом главом, увијеном старим прљавим женским шаловима, да му |
| кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њој.{ |
| није случајно погрешио.</p> <p>Софка му главом потврди да је то.{S} Он уђе и упути се ка матери |
| би овај губио, као сагибао свој поглед, главу и са поштовањем пролазио поред ње јављајући јој с |
| он ради, где се луња и колико троши.{S} Главу ћу му као врапцу откинути.{S} Ни ти ни он нити ик |
| иза ње спусти застор, она, држећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у плач.{S} Симка, ка |
| к њој, приближи, прстима је дохвати за главу, око ува и косе и сав треперећи и уздижући се на |
| ренувши се од ње, све више је наслањала главу на прозор, и све више <pb n="106" /> плакала.{S} |
| на падала по коси, била је овлаш завила главу великом зејтинлијом шамијом, те јој је лице одуда |
| сва кућа са тим њеним цвиљењем пада на главу и бије га у теме, у мозак.{S} И једва, помоћу лак |
| тала испред капије.{S} Метнула корпу на главу, те јој свилен пешкир, пребачен преко корпе, свој |
| би на том јастуку, пресавијеном за под главу, сутра видела удубљења од њених лактова, главе, к |
| > <p>Тако седећи не помаче се и не диже главу, ни кад уђе њихова жена са послужењем.{S} На стар |
| >Не знајући већ шта ће, одједном подиже главу и погледа свекра тако очајнички, да се овај прене |
| чак доћи и до тога, једнако притискује главу рукама, и јечи:</p> <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да |
| своје слабости, једнако крила од Софке главу и поглед и отимала се од ње да је тако дуго не на |
| дуго пијући и ронећи у корито, подигне главу мљескајући масним брњицама, из којих с обе стране |
| него само набацивши га, увијајући више главу, да је ко не види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни само |
| помагали, придржавали Марка за рамена и главу, која му се климатала, Арса је ипак толико клецао |
| нара већ је увек по која хладила лице и главу.</p> <p>Софка се свему томе није ни чудила.{S} Зн |
| почео би да је пали дах.{S} Окретала би главу прозору, и тамо на небу, међ облацима, одмах би т |
| ..</p> <p>И наслоњена у кревету, држећи главу рукама, осећајући како из кујне допире мирис још |
| не код Софке и дигнувши руке, затуривши главу, запева тако силно, да амам као звоно одјекну:</p |
| ој се од самог погледа мушких сва крв у главу пењала, ноге јој за земљу као приковане остајале |
| горе, на кући побили мртву Јусуфчићеву главу, те њоме опрали грех и срамоту са кућног старог и |
| чак овамо, у варош, Ахметови по његову главу не пређу — почео водити са собом и после га готов |
| ручице да обвија око свога врата, своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широк |
| бојећи се, ако заспи, да случајно своју главу не наслони на јорган, којим је Софка била покриве |
| њући се од бола, да окреће к њему своју главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} Али Ма |
| о корпе, својим крајевима заклонио целу главу, и ваљда загрејана од оне вреве, граје из чаршије |
| поду, преко белог чаршава и намести му главу на јастук.{S} И када му пољуби скрштене руке, оне |
| запрепашћености свих одсекао Јусуфчићу главу.{S} И онда дочекан од својих, праћен њима, халака |
| Арса, кад моли да иде и оном псу откине главче као врапцу, онда: „Немој, Арсо, седи код куће, А |
| и чисто се игра праменовима мрке косе, гладећи му је и исправљајући око ушију.</p> <p>Сутра је |
| — пљесну се Магда, досетивши се да због глади можда Софка не може да заспи, јер се сети да она, |
| еди, сама намешта и дотерује и чисто је глади.{S} А особито би јој око колена склањала шалваре, |
| дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, уноси јој се у недра, у скут, и знајући за |
| ства, среће, задижући шубару, сваки час гладио чело, очи и цело лице.</p> <p>Алат, навикнут, са |
| очетка бојажљиво, после сасвим слободно гладити рукама по плећима, раменима и њеним развијеним |
| год не примети и зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, силом би вечер |
| </p> <p>— Како после?{S} Зар дете да је гладно, па да не једе — пресече је Марко тако, да ова у |
| {S} Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. </p> <pb n="192" /> <p>— После ће она! — увређе |
| ј, не био слободан, није могао да дише, глас није имао свој, ни покрет, ни очи, ни поглед свој. |
| а опет допире стрина-Пасин грлени глас, глас младе, мале, пуне жене и тек сада, после удадбе, с |
| доле, а особито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био тако сув, стран; у њему ни топлине, треп |
| лу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује.{S} И што је н |
| оро, виде, како из родбине, радосни, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зо |
| ишта да слуша.{S} Само, онако пијан, на глас је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веро |
| никада у животу.{S} У мало што није на глас јаукала, тако је плакала.{S} Пуче јој све пред очи |
| деца, особито те кћери, брзо изишле на глас.{S} Све су једнака одела носиле, већином лака, тан |
| ="SRP19101_C14"> <head>XIV</head> <p>На глас да се Софка испроси, цела варош, ситећи јој се, од |
| више јурене, миловане и љубљене, на сав глас, раздрагано, дирале су Миленију:</p> <p>— А Милени |
| ла од силне насладе.{S} И јавно, на сав глас, склањајући се иза Софке, готово луда од среће, це |
| еш се. — Почела би је тада Софка на сав глас корети, не могући од <pb n="250" /> жалости већ да |
| пева.{S} Па се тек занесе, почне на сав глас.{S} Мати не сме да га прекида.{S} Само га отуд, из |
| о руке више себе дизала и у мало на сав глас не певала.{S} Али то није смела.{S} Само се трудил |
| правда.</p> <p>— Паре! — чу Софка очев глас, промукао, и готово попрскан пљувачком.{S} И то не |
| пери и отворених уста гута одоздо његов глас, који се све више почиње да разлева по башти, реци |
| пији.{S} Али у том чу се страшан Марков глас, који се беше устремио на ашчику.</p> <p>— Ђид ти! |
| вину на своје име, једва тад, толико је глас гушио, што му одговорила:</p> <p>— Ако, ако, Тоне! |
| и уношењу сваког тог дара, на сав би се глас казивало чији је, од кога:</p> <p>— Ово је од деда |
| уги гласници доносећи од њега поздрав и глас да је здрав.</p> <p>Међутим Софка виде како то мат |
| а по који неиспевани, неисказан уздах и глас неке песме.</p> <p>И онда би почела да осећа оно ш |
| а <pb n="203" /> осети неки његов други глас, у коме није било: ни „кћери“, ни „чедо“, већ само |
| у, чу она за собом ашчикин још строжији глас овим Циганима у кујни:</p> <p>— Хајде и ви, бре... |
| з амама опет допире стрина-Пасин грлени глас, глас младе, мале, пуне жене и тек сада, после уда |
| на позвала, а морала би тада подешавати глас да јој буде нежнији, и што страснији, одмах би вид |
| </p> <p>Магда, одоздо, као да је на тај глас одавно чекала, нагло уђе. </p> <pb n="126" /> <p>— |
| ред свирача јуре, и кад, сигурно на тај глас свирке, из комшилука, тобож због воде са њиховог б |
| постајало заносно, толико би он у свој глас почео да уноси, не, као што доликује молитви, свет |
| омаћини! —</p> <p>Чак горе чу Софка јак глас са оштрим и страним нагласом.</p> <p>— Софке, удар |
| да, као никада дотле, материн доста јак глас, као неко одупирање свађа, плач.</p> <p>Сутра, у ј |
| се к њој окренуше и све је као у један глас, задиркивајући је, дочекаше:</p> <p>— О, невесто! |
| о, синко, световно, много силан и чудан глас!</p> <p>Али исто онако, како је умела да сачува од |
| жилу! — Чу се из собе.{S} Томчин крупан глас.</p> <p>Слуга брзо алату пребаци преко седла гуњу |
| <p>Тамо на капији чу се неки тих, миран глас:</p> <p>— Како сте?{S} Јесте живи?</p> <p>Софка, и |
| видео, тек Софку пресече његов страшан глас и псовка према Магди: </p> <pb n="107" /> <p>— Ти, |
| ном, целом кућом одјекну Томчин страшан глас, — а још страшнији је био, јер се на њу овамо, у с |
| — одазва јој се увређен и срдит Васкин глас.</p> <p>— Миту, Миту, пуштајте! — одјекну с другог |
| S} Одмах за куцњем чу се уморан материн глас: <pb n="67" /></p> <p>— Софке, отвори!</p> <p>Софк |
| капији, чу се одозго престрашен материн глас:</p> <p>— Воде, Магдо!{S} Воде брзо!</p> <p>Софка |
| S} Одоздо са капије чуо би се његов пун глас:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>И силином, пун |
| готово стран јој али ипак давно познат глас:</p> <p>— Отварајте!</p> <p>Не гледајући ни какве |
| !{S} Хвала, чедо!</p> <p>Софка у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се |
| за тебе, али ће то тата теби....</p> <p>Глас му је био такав, да Софка осети како јој кроз грло |
| и!</p> <p>— Море, ђувендије! — из свега гласа викну тетка Симка.{S} И да би, као што је ред, са |
| и врат, вратне жиле од таквога његовога гласа укочише и сва она поче да трне.{S} И заиста то би |
| лином, пуноћом и раздраганошћу тог свог гласа испунио би целу кућу, чак овамо горе, до Софке.</ |
| оног <pb n="117" /> страшног, мртвачког гласа, који није молио, него који се губио и мро у њего |
| ча, чувен са свога певања и несравњеног гласа.{S} У њега се она ту, у цркви, слушајући његово п |
| кујне, укочи се од онога тамо на капији гласа, није могла да се макне.{S} У грлу јој стао плач. |
| амо прса, не би се она ни покренула, ни гласа од себе пустила!{S} Једино што би тада и она навл |
| чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати да премре од с |
| испаде пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није имала.{S} Он се трже, изненади, и то усрдно: |
| обу поче да допире из улице бат корака, гласни разговори; и када мати, видећи и сама одозго, из |
| ена, једно другом прете, кад које почне гласније да говори:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац још ни |
| ати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник није могао на време наћи, када се то десило, те |
| ни.</p> <p>И када једне вечери изненада гласник дође и у поверењу саопшти јој да му се надају, |
| се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса који сваке суботе долазе |
| н, човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, ма да му се, као увек испред оваких великих пр |
| још када се чуло, да је од њега послат гласник, долазили су на честитање у вече и дубоко у ноћ |
| то, поред овога, и због данашњег очева гласника.{S} Ма да отац по њему није казао да ће доћи, |
| онога тамо убице, Арнаутина, и од овога гласника, и од Софке, и од целог света, чаршије, вароши |
| > <head>VII</head> <p>Одмах после онога гласника очевог, првога после толиких година, на срећу |
| ћи се на ногама, поче да муца и да пита гласника:</p> <p>— Како?{S} Где?</p> <p>— Не знам, газд |
| д њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника послао.{S} Доцније чак и по две и три године, |
| , а не могући се од <pb n="85" /> самих гласника уверити о ономе у што је, сама по себи, била с |
| а, да није на самрти, и да им зато шаље гласнике, као опраштајући се од њих, а не могући се од |
| го.{S} Он, не само што продужи слати те гласнике и поздраве, него поче по неки пут у истини, а |
| ти, те ето не може сад одмах да његовом гласнику то да.{S} Него, извињава се, она ће то послати |
| је.{S} Сигурно је и он, као и сви очеви гласници, кад к њима полазе, мислио да ће, када овамо д |
| него како је ти изненадни, чести његови гласници, а особито ти његови поздрави, та његова необи |
| на изненађење, почеше да стижу и други гласници доносећи од њега поздрав и глас да је здрав.</ |
| кад одједном почеше долазити од њега ти гласници, и то не један, већ и трећи, и четврти, она се |
| S} Мати, као увек пред свима тим очевим гласницима, стаде преда њ, прекрстивши руке на појасу и |
| продао.{S} Отуда му до сада да шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада ето долази, да кућ |
| , (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно се разговарати, да би из тога њихног разговора м |
| уживајући у тој запрепашћености, силно, гласно запева:</p> <quote> <l>Миром Господу помолим сја |
| алити.{S} Брзо забаци шамију и сиђе.{S} Гласно, као у инат некоме, чу се како она рече:</p> <p> |
| „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви га гласно питају:</p> <p>— Свекре, на ћев ли си?</p> <p>— |
| а се код њих каква ружна реч изговорила гласно.{S} И што је бивало свађе, несугласице па и смрт |
| чути, па да би га као заглушила, она се гласно са свима испред њихне курне разговарала, задирки |
| е се од паре нису могле да виде, почеше гласно да певају тад нову песму: </p> <quote> <l>„Жали, |
| о, испрва тихо, за себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па се тек занесе, почне на |
| ово ефенди-Митина кућа?— поче Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоумећи и још једном загл |
| , да не виче, не говори, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула, ништа то није помагал |
| седају тамо, пију и разговарају се и то гласно, да се и код њих овамо у кујни чује.</p> <p>За с |
| Софком готово сама остати, морала да их гласно зове.</p> <p>— Море, шта се растурате? — Заустав |
| Жене су се познавале по јачини и ширини гласова.{S} Вода отуда из курни, од многог поливања, по |
| су му играле задржавајући у устима неке гласове, а не знајући шта ће рукама, штипао је своје но |
| енима и, не слушајући његове неприродне гласове од страха и радости, откри своја прса и на свој |
| е.{S} Отуда онда оне невероватне приче, гласови о њима, „сељацима“.{S} Софки тада би јасно, што |
| чак и сама кућа, из <pb n="49" /> куће гласови и идење или матере или других, и саме речи, жељ |
| з очеве собе, једнако долази шум, чак и гласови, и неко дуго <pb n="105" /> ходање.{S} Онда, ка |
| тиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у пла |
| , а све то праћено његовим готово лудим гласовима, речима, псовком, кркљањем, које је за сваког |
| тобож од радости, због њихова доласка, гласом мало дрхтавим, али ипак да се не примети, јер ср |
| оге некоме долази, заглушеним, шиштавим гласом говори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивн |
| гу, бре, Марко!</p> <p>И то рече таквим гласом, са таквим сјајем у очима, као ко зна пре колико |
| ња у својој собичици, дугим а још јаким гласом поче:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{S} А ја не м |
| д старога газде суровим и заповедничким гласом, дотрча уплашен:</p> <p>— Шта, газдо?</p> <p>— К |
| вале уста, тако загушеним, испрекиданим гласом виче. — Знам ја.{S} Зар ја не знам?{S} Видим ја |
| о Софка одговара слабим, али постојаним гласом.</p> <p>Слузи задрхта рука којом држаше узенгију |
| како он, као увек, високим и развученим гласом наређује:</p> <p>— Нека се ида и доведе Аритон н |
| ајде Софке“ тако се слагало са Софкиним гласом.{S} Било је у њему неко саучешће, утеха, али и х |
| ао за себе продужи истим оним отегнутим гласом — никако у смрт, никако на онај свет.{S} И молим |
| је Софка овамо, по Марковом искривљеном гласу, шиштавом, шупљем, запенушеном од беса, ваљда и п |
| >— Срећно, Софке!</p> <p>Софка по њеном гласу виде, како не само она, него сви њени, ма колико |
| "156" /> мора.{S} И то саучешће у њеном гласу Софку толико трону, охрабри, да, сасвим умирена, |
| тврди, него да он то само осети у њеном гласу, забуни, у каквом усклику — зависи све.{S} То му |
| /p> <p>— А већ за то.</p> <p>И Софка по гласу његову осети како Тоне већ у напред све зна.</p> |
| а је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што треба, за то јој онако |
| </p> <pb n="173" /> <p>Мора да јој је у гласу било нешто толико тужно, када се Магда чисто прен |
| та, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, прекорног, што га је дотле гонила |
| {S} А најгоре јој би, када осети како у гласу Маркову, — а он је тамо око куће викао, псовао, п |
| арапама од кострети.{S} Софка по његову гласу виде да је као љут.{S} И осмехујући се, већ је зн |
| у готово пренерази, то је, што у његову гласу зазвуча то као његово сопствено искуство, јад, го |
| у навлаш кратко, чисто ошишане, и то не глатко, подједнако, него како где, као на басамаке.{S} |
| нова врати, а оно, место благодарности, гле шта!...</p> <p>Софка ипак промуца:</p> <p>— Ја не м |
| Ти, немој ту да ми слузиш и слиниш!{S} Гле ти пезевенци и ћопеци једни!</p> <p>И што је најгор |
| е трже, изненади, и то усрдно:</p> <p>— Гле, Магда!{S} Зар ти, Магдо, још овде?</p> <p>— Ја... |
| ма пали, жеже. </p> <pb n="174" /> <p>И гле, како јој одмах би друкчије, као некако лакше.{S} П |
| цима, тако наслоњена и подупрта рукама, гледа доле по улици, комшилуку и чак тамо око цркве, у |
| сав се нија и гледа оштро испред себе, гледа у трпезу, недигнуту, у проливено вино, разбацане |
| но мушко.{S} И зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и после |
| о се на сина дурио.{S} Није могао да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друге бије |
| а, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ће и што више дограбити да поједе, а да од у |
| длу, испрсује и хоће све испред себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а у о |
| свим убијена и не могући Софки у очи да гледа, од стида, срама, као да је она за све то крива, |
| ему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуда са њине, С |
| спореди и уздигне, да би могао „свет да гледа“.{S} Сазидао је капију на свод и јаку као град.{S |
| кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, раскидао везе, по |
| његова жена) да погачу препече.{S} Нека гледа да је <pb n="74" /> од чистог брашна.{S} А ти од |
| ка виде како гост, купац, једнако очима гледа и гута кућу, која сада, овако намештена, некако д |
| о да би само могао бити поред ње, да је гледа, наслађује се њоме, он јој то и показује.{S} Свек |
| своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чудним и дубоким погледом.{S} |
| ече.{S} И не могући више издржати да је гледа како двори, све служи, и да се не би уморила, пос |
| ући од <pb n="250" /> жалости већ да је гледа тако изгужвану, изгубљену и потонулу у неки страх |
| ма и мамузама у прса или у трбух.{S} Не гледа куд.{S} Толико је силно удари, да се од њега два |
| еце.{S} Али Софка је знала како нико не гледа у те чочеке, него сви одмах овамо, право на њу уп |
| дбоченим рукама о колена, сав се нија и гледа оштро испред себе, гледа у трпезу, недигнуту, у п |
| га онако у очи, силно, чисто испитујући гледа и противи му се.{S} Само да је знала!{S} Али и то |
| , и сва лицем, прсима предаје, да је он гледа колико хоће, наслађује се њом, онда ова, свекрва, |
| , оваког мужа, зато га сада тако очајно гледа, молећи за опроштај, што ће га ето обрукати, осра |
| Или је бар тако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздраве и морао на |
| зидова и на капији, тако горе усамљену гледа, и по томе досети се, како је њој сигурно тешко, |
| еш на честитање овде.{S} И оно прасенце гледај да добро уредиш и донесеш, да не заборавиш!</p> |
| а, које су доведене, да тако преко зида гледају Софкину свадбу.{S} На капији улаз је већ био за |
| И Софки се учини да, поред ње, највише гледају у оно иза ње на доксату, у њене спремљене и рас |
| дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гледају како њој није мило, не радује се.{S} И још када |
| е око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу.</p> <p>Тако исто колико би пута глед |
| оличице, извирују и са страхопоштовањем гледају како су ови обучени, и како се слободно пењу на |
| ој је пријатно.{S} Знала је да све у њу гледају.{S} Нова чохана колија, ма да је топло заогртав |
| више истицала.{S} Сама јој се свекрва, гледајући је, њоме топила и наслађавала.{S} Колико пута |
| и толико чувена Софка?</p> <p>А Софка, гледајући сву ту муку и страх материн, више је њу жалил |
| а, стојећи онако на улазу, беше занела, гледајући у ону.</p> <p>Међутим овамо Софка је грцала, |
| соби, и то у куту, повучена, скупљена, гледајући како Софка распрема, извлачи из ковчега своје |
| апретала босе ноге у пепео око огњишта, гледајући око себе весело и слободно.{S} Софка их поче |
| нека врста лудила, луде раздражености, гледајући толику његову љубав.{S} И она, из сажалења, д |
| е диже, већ остаде тако једнако седећи, гледајући замишљено у испијене шоље кафе и преврћући но |
| Свекрва види како Софка ужива у Томчи, гледајући како се око ње увија, сагиба, како јој рукама |
| ракије.{S} И закрвављених очију, бесан, гледајући у њу како она не пренеражена, не уплашена, не |
| но због сада поткресаних ноката.{S} Он, гледајући у њу како га са пажњом, милошћу, на очиглед с |
| ити и силни.{S} Када би остали на само, гледајући се, осећали би како од задовољства и среће за |
| ну руком, да би ова прекинула.{S} Софка гледајући ту множину јела, пита, по тепсији, узимала је |
| а се нагиње на прозор, ослања о пречаге гледајући испред себе ту варош, покривену покровом од к |
| > <p>Долазе до степеница.{S} Он застаде гледајући горе, где га пријатељ, ефенди Мита, гологлав, |
| била испречила, и готово га гушила, не гледајући никако у Софку, продужи сам себи да говори:</ |
| још с врата поче да муца кроз сузе, не гледајући ни у Софку, ни у свекрву: </p> <pb n="223" /> |
| аче, плашила од тог гледања, већ је, не гледајући ни у кога, ишла мирно, полако.{S} Остале су, |
| а себе бацити, а све мушке по кући — не гледајући ни род, ни доба — освојити и залудити.</p> <p |
| поче тако да држи, како би Томча, и не гледајући, одмах у њу могао да метне ногу, лако да узја |
| ма заклопац, сјури обе руке унутра и не гледајући ни коју ће кесу, да ли са сребром, златом или |
| као до тада, да и не застајкујући и не гледајући ни ко је ту, а камо ли здравећи се, одмах се |
| нат глас:</p> <p>— Отварајте!</p> <p>Не гледајући ни какве су, ни да ли су добро, као што треба |
| бе, те крв и утроба покуљала.</p> <p>Не гледајући ни на свекрву, која остаде преко прага лежећи |
| ађи, — већ у панталонама и капуту, више гледајући у жену него у кћер.{S} Али Ната то не примећу |
| одирао и до ње овамо, у собу долазио, и гледајући кроз собњи снизак прозор у ноћ, која је била |
| шећи себе, што и њој бива сада тешко, и гледајући Софку како плаче, сама себи говорила и саму с |
| као да му то не беше довољно, застаде и гледајући је одозго, светло, настави:</p> <p>— Снаху им |
| и једнако окрећући се око себе и наново гледајући да ли је све почишћено и распремљено како тре |
| вши се, остаде стојећи, јасно, прибрано гледајући у све, особито у њега, свекра, новога свога „ |
| љених очију и набраних обрва, али јасно гледајући, ипак се уплашено диже испред ње, упита је, к |
| мо стоји.{S} Свакога мушкарца, младића, гледала би право у очи.{S} Чак сама улицом, и по комшил |
| у скупљала, долазила.{S} Она, мати јој, гледала је да приликом сваког празника, славе, имендана |
| тере, а као убијена, највише њу, Софку, гледала, као да их је ње највише жао, што ће им она оти |
| као да га није ни познавала, тако би га гледала неким разблудним, помућеним погледом, од чега б |
| ењом, она је кроз трепавице само у њега гледала.{S} Само је њега осећала, како јој допире до ис |
| вена него сасвим пресомићена и ослоњена гледала и са равнодушношћу све посматрала.{S} Цео дан в |
| о лепу.</p> <p>Тако исто колико би пута гледала и оне кћери Ташка самарџије, више њихне куће, у |
| , препланула, сељачка лица.{S} Софка је гледала како је од њих, радосних, што су тако лепе, што |
| међ скутовима.{S} И са ужасом Софка је гледала како је све то почело да постаје, да се стапа у |
| , кад год би њу видела, сажаљевајући је гледала, како о свему томе она ништа, не зна и како сва |
| попусти лепотом.{S} Али она никога није гледала, <pb n="16" /> него једнако водила и представља |
| опасује и умива.{S} И пошто никог није гледала, нико њој није био раван и достојан ње, на посл |
| .</p> <p>Колико пута би Софка стојала и гледала како се руши, плетући и држећи испод мишке клуп |
| оји би јој се приближавао, издржљиво би гледала и пратила, тако, да би овај губио, као сагибао |
| , могла што више гледати.{S} Особито би гледала њу, Софку, како са оним срећним изразом уста и |
| ању, Софка већ није жалила себе, јер би гледала како је собом, својом жртвом и оним својим ноћн |
| не куће.</p> <p>Равнодушно, с подсмехом гледала би како се разилази свет, особито женске, када |
| 162" /> <p>Зато је њих Софка са осмехом гледала одозго, како им лица, од пића и од раздраганост |
| ора, са белим кратким завесама, која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, |
| , као и ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и про |
| е толико у њу, колико у њега, младожењу гледале и пиљиле, бодро мотрећи, како га Софка држи за |
| ота.{S} А да би у томе што више успели, гледали су да се у свима ситницама од осталога света ра |
| се што више скупити, да би је што боље гледали, подсмехујући се и сажаљевајући је, што ето и о |
| ледали.{S} Сви су пазили, склањали се и гледали да је само њој добро.{S} Могла је да готови јел |
| свима је био неугодан, сви су га нерадо гледали, не што је са њима седао, него што их је подсећ |
| а, можда...</p> <p>У кући само су на њу гледали.{S} Сви су пазили, склањали се и гледали да је |
| душеке и јастуке.{S} Особито као да су гледали у онај црвен, свилен, свадбен, за двоје широк ј |
| оре, на прозорима горњег спрата, што су гледали на улицу и варош, не скривена него сасвим пресо |
| ="164" /> <p>А све то одоздо једнако је гледало овамо горе, на њу.{S} И Софки се учини да, поре |
| се то свршавало у тишини.{S} Једнако се гледало, да се живи што тише, лепше и у што већем изоби |
| сти, или од збуњености, што је све у њу гледало, помете се.{S} Поче да греши.{S} Брзо, смејући |
| за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И од једа заваљивао би се на јастук.{S} Не то |
| мори.{S} Остави их мало, да би могли да гледамо нашу снашкицу...</p> <p>А Миленија, у инат, исп |
| е се, као друге удаваче, плашила од тог гледања, већ је, не гледајући ни у кога, ишла мирно, по |
| дарови, и оно скупљање мушких на ћошку, гледање и сада ово у амаму.{S} Знала је како ће и сада, |
| век, чим би му се указала прва прилика, гледао је што пре да оде на какав пут, тобож по трговин |
| Станину да намешта.{S} Марко је стајао, гледао и сам наређивао Арси шта ће где да се намести и |
| у ноћном полумраку у округ оцртава.{S} Гледао је ту варош, тај свет, који га толико у потаји к |
| а му не би озебле очи, на које је једва гледао, седи прекрштених ногу, и то у крају, позади сви |
| о баште <pb n="39" /> иза куће, који је гледао на улицу.{S} И то наравно продала је „њиховом“ Т |
| ћи увучен не шип него читав дирек, није гледао ни како му је била колија пала, те он остао го у |
| -Мита, са Софком у крилу, заваљен, није гледао ни у кога већ једино у оно своје испружено колен |
| и, пошто од њих из куће нико није то ни гледао, увек би се чуло како један другог нуткају:</p> |
| тину само.</p> <p>И да би је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, да ли ће му истину |
| .{S} Он се једнако окретао и унезверено гледао по кујни, по редовима посуђа на рафу, унутра, по |
| </p> <p>Он је стајао и једнако уплашено гледао у њу: да можда, можда она то...</p> <p>И зато Со |
| оче оштро да прича.{S} Ретко је у матер гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим |
| празник.{S} Он је поче дуго, трепћући, гледати, не могући да је се сети, тако да Магда тупкају |
| па пошто ће је сви весело, раздрагано, гледати, ишчекујући да виде каква је она, те, ако је и |
| ма, вечерама, као и по саборима и свуда гледати како ће се што боље <pb n="47" /> провести, што |
| и могло кроз њих из чаршије тамо унутра гледати.{S} Кров полегао, широк и сав црн.{S} Једино у |
| то овако брзо, одмах, као да је не може гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац био одозго видео |
| поти), већ да ће је сад сасвим друкчије гледати.{S} Као да је никада нису виделе.{S} Сада ће св |
| с обе стране цуре млазеви воде, и почне гледати газду својим засићеним очима, овај би му онда, |
| неће бити.{S} И тако свака.{S} Свака ће гледати себе, да што више уграби од весеља, среће.{S} Н |
| и биће све горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да буде што луђа, што ватренија, да тим, том св |
| д очију, кроз крајеве очне, она га поче гледати.{S} После испита сада први пут га виде целог.{S |
| је и то да је сада, када уђе, неће више гледати као пре, када је са матером долазила, још била |
| ће им она отићи, што њу неће моћи више гледати и што ће она, ма да није ни за шта крива, тамо |
| з каквог кута, из мрака, могла што више гледати.{S} Особито би гледала њу, Софку, како са оним |
| рити.{S} Знала је да ће је сада највише гледати, најдрскије пиљити у њу; да ће сваки њен покрет |
| обе да се купе, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка поче јасно да разабира, како, чим М |
| је наместе у другу собу, да не би могли гледати шта они раде, по неколико дана допирао овамо у |
| и не имала да стрепи да ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипак се није дао прева |
| се сасвим свуче, те да је што више могу гледати, мотрити јој сваки део тела, сваки њен покрет.{ |
| е доћи.{S} У неком је великом послу.{S} Гледаће да бар на јесен дође; и како је Софки послао ба |
| S} И кроз дан два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“....</p> <p>Мајка знајућ |
| крете се амамџики:</p> <p>— А мори, што гледаш, шта стојиш ту?{S} Што отуда (с поља, из чаршије |
| м и осветли капија, и на њој се указаше гломазна рабаџијска кола, која су вукли два јака, стара |
| што би служили код ње, морали увек бити глувонеми.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| ишта не осећа: ни страх, ни бојазан, ни гнев.{S} Само осећа у себи неку дубину, и то, како се т |
| о би подлегла, изгубила би се, али она, гнушајући се, само га одбаци од себе и изађе, закопчава |
| е собе, он приметивши <pb n="20" /> их, го, само у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њим |
| ако му је била колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни како му један опанак остао там |
| у кујни и његов уобичајени при поласку говор, наредбе, претње, што се односило не на њега слуг |
| е то тешко за стомак; па онда, у начину говора, јер услед, једнаког дружења са Грцима, Цинцарим |
| знала да их је он научио да тако навлаш говоре, — кришом и од Софке, посла нарочитог човека, не |
| толике су приче и бајке биле везиване и говорене.{S} И једино на том чивлуку што би се ко од њи |
| амештао је и дотеривао асуре, покровце, говорећи:</p> <p>— Тако...{S} То овде...{S} Тако...{S} |
| ио руци за благослов, благосиљајући га, говори:</p> <p>— Аферим, синко!{S} Аферим, Николчо!{S} |
| и са модрицама, она, као киша плачући, говори јој:</p> <p>— Чедо, Софке!{S} Иди, чедо.{S} Оста |
| ула како гост, оставши сам са оцем јој, говори, као поново му тврди за кућу:</p> <p>— Ја, што р |
| ћи на сандук са разбијеном бравом једва говори:</p> <p>— Ето, ево, све, кћери, све је твоје.{S} |
| ћи крила, а од страха не знајући шта да говори, он поче коњу:</p> <p>— О, алат!{S} Ја, алат!</p |
| ругом прете, кад које почне гласније да говори:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац још није отишао.</ |
| д баш буде морао, због света, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, прекорн |
| ући никако у Софку, продужи сам себи да говори:</p> <p>— И ја могу, а сви други не могу.{S} Ја |
| да се носи, како опасује, чак и како да говори, да се поздравља и понаша. <pb n="234" /> Никада |
| аковом и његовим очима да је истина шта говори, преврну се у страну и скљока преко прага собњег |
| знам!{S} Арса луд, Арса пуст!...{S} Кад говори Арса, кад моли да иде и оном псу откине главче к |
| ивале, особито мати јој, да не виче, не говори, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула |
| а навлаш пред <pb n="56" /> њима грди и говори им: како и он тамо у Турској не живи боље, и тим |
| нагнута над Томчом, слуша шта јој овај говори и показује.{S} А по Софки се види како она зна д |
| оме долази, заглушеним, шиштавим гласом говори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивно, чист |
| вамо зна како јој сада она тамо сигурно говори:</p> <p>— Како си, снашке?{S} Ето ја данас имала |
| ан због тога, што му она наређује и што говори с њим.{S} Никада, већ само кад би га Софка позва |
| овој, из њиховог бунара, те одахњујући, говорила би:</p> <p>— Ох, ох, што је слатка ова наша во |
| е и дотерујући је...{S} Јер, за Бога, — говорила би јој тада мати, сва срећна — откуда она сме |
| ћи се за ту своју крађу, излазећи отуда говорила је себи, као светећи се Тонету:</p> <p>— Ја, к |
| а.</p> <p>Мати, светлећи иза њега, није говорила.{S} Он је, једнако чистећи се, загледао око ку |
| и гледајући Софку како плаче, сама себи говорила и саму себе као храбрила:</p> <p>— Ех, сигурно |
| коњи већ људи, показујући им на корито, говорили би свакоме:</p> <p>— Пиј бре!</p> <p>И пошто о |
| сама по себи, била сигурна, јер сви су говорили да је здрав, док је међутим она знала да их је |
| као зато што се тако близак род узели, говорило се, да је она увек била повезане главе, која ј |
| ло село произишло из те њихове куће.{S} Говорило се да је сама њихова кућа читав спрат у манаст |
| она тамо у амаму купа и „трља“.</p> <p>Говорило се како она зна мађије: како купајући удаваче |
| !{S} Ах, црни сине!{S} Ах, псу!...{S} И говорим њему: „Пусти ме, газдо, пусти да ја Ахмету стан |
| чуо би се одговор.</p> <p>А у свима тим говорима о њој, увек је био само као страх, дивљење и п |
| нарочито за толику родбину.{S} Истина, говорио би покаткад и здравио се с којим од њих, али ви |
| Носећи је на рукама по соби, грлећи је, говорио би:</p> <p>— Софкице!..{S} Татина Софкице!</p> |
| да, забацујући узду више главе о ункаш, говорио:</p> <p>— Е, сад иди! — И заиста коњ би на једн |
| <p>И устаде.</p> <p>— Нека свет чује! — говорио је идући онако у чарапама, и понесавши собом па |
| рио.{S} Није могао да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друге бије, није могао, ј |
| ку ма чиме обрадовао.</p> <p>Много није говорио никада.{S} Али што би рекао, то је било речено. |
| масан, ишао је и једнако као будећи се говорио:</p> <p>— О, о Тодоро!{S} Како си ми, Тодоро?{S |
| под њих врата подрумска, као самом себи говорио:</p> <p>— А а... још је то ту!</p> <p>Када прис |
| било.{S} Лепше турски, грчки и арапски говорио него свој матерњи језик.{S} За све је био туђин |
| амо, у соби, односио, а тобож је матери говорио. —</p> <p>— Па мајко, нано, ми сељаци, керпичи. |
| ње, као увек, био је Томча и нешто јој говорио.{S} Одједном горе, на капији, појави се отац ње |
| то је он, газда јој, дошао и чак са њом говорио, једнако гунђала, себе грдила и корила: како то |
| е.{S} За Софку је јасно тај његов осмех говорио: „О, о, погле, ови баш почели да живе; погле ка |
| ео какав изгледа, када јој почне о томе говорити, а зато и тражи да сада свирачи свирају, да од |
| де ашчика у кујни свекрви поче уплашено говорити:</p> <p>— Снашке, ја више к њему не смем.{S} Т |
| ста немаш, језик немаш.{S} Што му ти не говориш?{S} Него — муж ти је!{S} Само он, слатки муж, д |
| а поучавала свему: и читању, облачењу и говору.{S} И могли су наочиглед, пред свима, да се љубе |
| о околини!....</p> <p>Софки и сада, кад год би се сетила лудог тетина Ристе, месо би неком одур |
| буде сасвим слободна.{S} Могла је, кад год хоће, да излази на капију и тамо стоји.{S} Свакога |
| } Али и ако више нисам, опет, увек, кад год ти што затребам, само пошљи, јави, и ту сам ја да у |
| војку. <pb n="43" /> Софка би увек, кад год би њу видела, сажаљевајући је гледала, како о свему |
| ачев, или због нечега другога, тек, кад год би јој мати дошла, увек би се она узнемирила, плаши |
| S} Чак сама улицом, и по комшилуку, кад год је хтела, ишла је.{S} Ни ноћу не би стрепила.{S} И |
| тоне у мекоти и топлоти постеље.{S} Кад год тако лежећи случајно покрене ноге и то целе, чак из |
| онај прође, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, могла се видети како стоји ис |
| заног, горе, на горњем спрату.{S} И кад год би Софка са осталом децом хтела из радозналости да |
| ш нешто од њега хоће, онда нека иде куд год је воља.</p> <p>И Софкин отац, ефенди Мита, опет, д |
| пробајући да ли јој од тесноће неће где год пући.{S} Овлаш повеза се кратком, свиленом и затвор |
| сила.</p> <p>Отуда, испод хладњака, што год је дан више одлазио, свет се са околних зидова скла |
| ком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, само њој кажи.{S} А ове друге немој да пуш |
| радује, —знало се: да они, од увек, што год би се десило у њихној родбини све брижљиво крију и |
| ко виче:</p> <p>— Да се намести!{S} Што год има, све да се донесе.{S} Све да се скине с тавана. |
| ћ и колена изразитије оцртавала.{S} Што год би му наредила, он би учинио, и то радосно, сав сре |
| дговор: матери част и поштовање.{S} Што год она хоће, зажели, нека попије и поједе.{S} Ништа да |
| е, која ће што више да му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за њих је било свето.{S} Нису мо |
| оже одмах да је задржи, дигне.{S} И што год је ближе кући доводио, Софка је осећала како је све |
| њој.{S} С њиме је она могла да ради што год хоће.{S} Колико би га пута, из јутра, кад хоће из с |
| таложен и млак плач, који по некад тако годи.</p> <p>И сваког дана бивала је све као здравија, |
| водом.{S} Миленија видећи како Софки то годи, — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до |
| а од њих, својих газда, од четир и више година неподигнут ајлук.{S} Али он је и био све и сва, |
| тих ћилимова и намештаја имали би више година да живе.{S} И због овако намештене и искићене ку |
| е толико су у напред и ко зна за колико година узети и толико замршени, да је то било горе него |
| м сјајем у очима, као ко зна пре колико година, ваљда целог живота један пут, ваљда још у почет |
| младожења још мали, тек му је дванаест година, ипак би се свака сматрала за срећну, што у тако |
| , па већ као отац.{S} Нема још дванаест година, а већ почео нож да носи и са два појаса да се о |
| Марко“, па ето тек сада, после толиких година.{S} И од среће дохвати Маркову руку, принесе је |
| а гласника очевог, првога после толиких година, на срећу њихову а највише на изненађење, почеше |
| са отвореним ранама, умирање у најбољим годинама, вечито долажење чувених ећима, лекара, бабица |
| то више стари не лепотом и снагом, него годинама, поред свакидашњег немира због изласка у свет, |
| обођени тесноће —мада је ето већ била у годинама — ипак некако још свеже и опојно појављују.</p |
| али за њих одрасле девојке, већ доста у годинама, способне за сваки рад.{S} И то се ради од уве |
| ене и то старе, <pb n="207" /> сасвим у годинама, јер она је била најмлађа међ њима, па зато са |
| брати, ништа разликовати, ни род, доба, године.{S} Отуда онда оне невероватне приче, гласови о |
| друму, па ми падоше у очи.{S} Знаш, сад године неродне и не могу да се све напуне, па зато сам |
| ече, Софка примети како је, као и сваке године, дошао најстарији <pb n="73" /> Магдин син.{S} О |
| и остану, што зна да ће он морати сваке године тамо по неколико недеља и месеци проводити, те ћ |
| уло како Магда, пратећи сина, као сваке године, наређује му и поручује:</p> <p>— Па сутра да не |
| лом и несреће настале.</p> <p>Али једне године, када се Марко вратио, она је толико била бремен |
| њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене године, али не и за њену лепоту <pb n="17" /> и свежину |
| ашта после удадбе не може се по две три године наново подићи и сасвим зазеленити — све се то ок |
| е и настаде.{S} Ма да прођоше две и три године, њој се једнако чинило да је тек сада, као јуче, |
| а послао.{S} Доцније чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> < |
| офкин трбух мало већи, како ће можда до године и унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} И отуда, |
| за њу најгоре било, то је, што је она с године у годину, увек с пролећа и лета, — а то никоме, |
| бивала већа, он је све ређе долазио; у години дана један пут и то обично ноћу.{S} Остане по дв |
| е кућу.{S} А и он сам морао више пута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се с |
| ош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, четири пута.{S} Чак и преобука слала му се |
| није се преварио.{S} Као из воде, после годину дана удадбе, Тодора се развила и пролепшала у пр |
| .{S} Колико би пута Марко, бавећи се по годину дана на путу, кад би дошао, прво свраћао тамо, к |
| горе било, то је, што је она с године у годину, увек с пролећа и лета, — а то никоме, ни себи н |
| и по шегрту, посла јој у напред за целу годину кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и св |
| чим Томча одрастао мало, прешао десету годину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, у варо |
| аиште, чак пређе и двадесетпету и шесту годину, она и тада не само да је једнако још била лепа, |
| еста.{S} А највише су падала у она доба годишња, када је некада, још као млад, ишао на та путов |
| лодовима, које су само по неколико зрна годишње рађале.</p> <p>Женске су имале само да се што л |
| ота, да би се после могли приликом прве гозбе, славе, вечере, што више најести и напити.{S} Кад |
| уде и заповедају.{S} Чак су га на своје гозбе звали, у своје куће примали, као што је и он њима |
| примали, као што је и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који су луксузношћу и нарочитим рет |
| заноснија.{S} Само што јој нестало оне гојазности и сувишности меса, док <pb n="38" /> све дру |
| у постељи, осећала би како се опоравља, гоји.{S} Снага, засићена свачим, уморно, трнула и трепе |
| а мужа, своју кућу, па већ почела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео како срећан об |
| угојен, сасвим дебео и јак.{S} Прса му гојна као у неке жене.{S} Уста му се губила у здепаст, |
| а кроз душек тврду земљу, него од своје гојности тоне у мекоти и топлоти постеље.{S} Кад год та |
| спрати, осветли му пут, него скамењена, гола, само у антерији, више постеље остала, те је Софка |
| ниско, готово загушљиво; под непатосан, гола земља, те нови ћилими од дугог неветрења (јер сем |
| о да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутра, на сам Ускрс, кућа обасјана сунцем, |
| рок јорган.{S} Софки се учини као да је гола, јер тако поче, не знајући ни сама зашто, саму себ |
| у допирале до његова кратка, здепаста и гола врата.</p> <p>Тако седећи не помаче се и не диже г |
| од њега, и, макар сва изгребана, сасвим гола, она би утекла.{S} Али шта ће после, кад је такву |
| наши сву... —и показивала је на готово гола прса и изгужване футе и јелеке.</p> <p>А на то ник |
| вила.{S} Али ни шалваре, ни њена готово гола прса, претрпана низама и дукатима, нису могла од д |
| м сановима и тепсијама, испуни се онако гола и пространа.</p> <p>И једино доцније што би је пок |
| а, онако разграђена.{S} Тада она, поред голе земље, сниских таваница и оне кујне са оноликом ши |
| , осветљење, пуне света и то варошкога „големашкога“ света.{S} Једино се он Марко не буни.{S} С |
| ени.{S} Од винове лозе ни трага до само голи и рачвасти кестенови.{S} Једина њива, што остала а |
| ежа, једра, страсна.{S} А код свију њих голи, ознојени вратови и подваљци били су обојени разни |
| одавно без силава, појасева и чизама, и голих, косматих прсију, и изувених ногу.{S} И што се ви |
| ој избије дах и страст, и онда се брзо, голицаво извија од њега и бежи.</p> <p>У том почеше већ |
| ра, чак и од шума и бата нечијих корака голицаво трзала и слатко увијала, када јој се од самог |
| ију, те је половине од тог ланца почеше голицаво а хладно да додирују по врату и леже јој по ра |
| ше обузимати ти осећаји, та драж, миље, голицавост.</p> <p>И да све то не би било, она, тобож п |
| јући драж од те своје откривености и од голицања ваздуха.{S} А колико би пута, чисто као какав |
| ог трљања, опет је настало задиркивање, голицање, бежање и ваљање по хаљинама.{S} Опет се цео а |
| а од журбе.</p> <p>И поче и пре купања: голицање, смех, набацивање хаљина једне на другу, силом |
| оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата уседе и усред дана, на запрепашћење чаршије |
| и старим неким, дрвеним седлом.{S} Око голог трбуха клатио му се распасан појас а иза појаса в |
| столици, у челу, са руком на коленима, гологлав, уздрхталог грла и уста, није знао коме више д |
| ама, одмах би се отуда тихо на прстима, гологлав враћао и одлазио међ остале, да око куће, насл |
| ући горе, где га пријатељ, ефенди Мита, гологлав, једва држећи се, опкољен хаџијама и женама, ч |
| лојаном свећом у чираку, огрнут гуњом и гологлав, поче да се приближава његов слуга, Арса.</p> |
| На крају постеље, испод њених ногу, на голој асури, увек би лежао Томча, муж јој, упола свучен |
| он, младожења, до њених ногу, готово на голом поду спавао је.</p> <p>Како га увели, тако и засп |
| им врбама — јасно, као на дану, угледао голу, раскошну женску како се купа и чешља косе и као д |
| А највише га порази, кад спази ашчикину голу руку, подбочену о кук, са заврнутом кошуљом, и то |
| а њега за сутра.{S} И то се толико дана гомилало, да ускоро почела цела кућа, особито доле, куј |
| } Извађене и набацане уза зид белиле се гомиле камења.{S} Земља се црнила мека и изривена.{S} П |
| пуна камења, те се није могло да иде у гомили, скупа, већ у реду, једно за другим.{S} На капиј |
| у и вили се чочеци, праћени, опкољавани гомилом деце.{S} Али Софка је знала како нико не гледа |
| толице и јастуке.{S} Већ се сви збили у гомилу, и сви око њега, Марка, свог „бате“.</p> <p>А Со |
| увек би онда почела силом саму себе да гони да и она буде таква.{S} Тада обично одмах предузме |
| ега плачног, прекорног, што га је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и сав открије у св |
| Помисли да је она узалуд себе мучила и гонила, али сада, пред свршетак, када ће да се закључи |
| не даде.{S} Силом, доносећи јој хаљине, гонио ју је да се облачи.{S} Нарочито је пазио да по об |
| а да и даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пије.{S} И то много, све саму ракију љ |
| ештене и искићене куће и сам купац биће горд, што не купује од њих због сиротиње, већ онако.{S} |
| — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкину љубав понова би ј |
| , та је њена толика лепота учини ако не гордијом, а оно срећнијом.{S} И то не зато што је њоме |
| вима, а највише на уштрб дотадање своје гордости и господства, узео је за жену.{S} И заиста, ни |
| стресеним јастуком, на коме ће он сада, горе, уврх степеница, морати да седи дочекујући госте.{ |
| ио мрак, влажна земља, скоро почишћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте те |
| део.{S} Држали су га и хранили везаног, горе, на горњем спрату.{S} И кад год би Софка са остало |
| еднако тешко и била је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, ипак, ко зна, можда...</p> |
| ћ да је због другог нечег, што је веће, горе.{S} Сада се све свршава.{S} Оно, што је знала, слу |
| мајући је у наручја, носио би је собом, горе, у ону његову собу.</p> <p>И ако би тада почео да |
| >— Доћи ће опет!</p> <p>И цео дан тамо, горе, преседе.{S} Не сиђе, не појави се, као да одболов |
| } Само то: свршено је.{S} Ено, он тамо, горе: бесни!{S} На очи не смем да му изађем.{S} Ох, црн |
| у чирацима боље разреде, боље наместе; горе, на доксату испред врата, да се изнесе и обеси још |
| м собама горе била је одавна готова.{S} Горе су је чак чекале већ нове хаљине, сашивене од оне |
| отово на душак, испуни се цела кућа.{S} Горе мушки и међ њима у челу он, ефенди Мита.{S} Он ниј |
| за кућа, штрче пластови сена, сламе.{S} Горе, у ваздуху, као неке грдне тице везане ужетом за с |
| јео са њима доле, у приземној соби.{S} Горе, у гостинској соби, морало да му се поставља и нар |
| родиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укр |
| при дну, около, сав мемљив и влажан.{S} Горе, испод самог крова, прозори са решетком да се не б |
| великој синији ређала чанке с јелом да горе код њих изнесе и постави, већ је слушала, како се |
| Тада би се све брже примицали.{S} Магда горе, код кочијаша, <pb n="28" /> усред корпи и завежља |
| и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да останем, јер ја не |
| лишћа.{S} После, док би мати намештала горе постеље, отац би остајао да пијући лешкари.</p> <p |
| нда, док је Софка ручала, она је седела горе у соби ишчекујући да ко не дође.{S} После ручка та |
| х није било.{S} Ма да им је магаза била горе, у главној чаршији, и у њој се увелико држала со и |
| им и наредити.</p> <p>Свака би одлазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обичн |
| подносила.{S} Увек би се тада повлачила горе и онда, затворена капијом и зидовима, дакле осигур |
| чај, пошто је она већ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, показала да пристаје — он ипа |
| лонаца јела.{S} Софка са својим собама горе била је одавна готова.{S} Горе су је чак чекале ве |
| рце бије, како њена зрела, страсна уста горе, и како њена коса, разастрта у постељи и сигурно о |
| ти.{S} Волео је и пристајао на сто пута горе позајмице, узимање новца под интересе од зеленаша, |
| онога шта је било...</p> <p>И онда све горе и горе ствари.{S} Толико умоболних, узетих, толико |
| једно у друго.{S} И целе ноћи биће све горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да буде што луђа, |
| да, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекра, од њега прими дар и белегу, о |
| ло.{S} Ни када уђе у кућу, ни када виде горе осветљене прозоре и отворена врата, кроз која се с |
| алом децом хтела из радозналости да оде горе и види га, па пењући се на степенице почели да вир |
| и сита се наразговара, па тек онда оде горе код „оне“, матере, своје сестре, и осталих жена:{S |
| ђена за такође златну куку, коју забоде горе по потиљку на шамију, те је половине од тог ланца |
| , брзо се трже, остави доњу собу и пође горе, у своју гостинску собу.{S} И само што запита:</p> |
| што би толико луда, те пре но што пође горе, к њему, оцу, не застану, не размисли се?{S} И кад |
| ије хтела, што се устезала, ипак побеже горе.{S} И тамо, у соби, до прозора, на миндерлуку седе |
| ди, а не смејући да се креће, седела је горе у соби и као обично била је раскомоћена.{S} Чак и |
| увек, мирно и прибрано седела иза Софке горе, до самих врата велике собе.{S} Софка, и ако је од |
| удали је за једног њиховог слугу, коме горе, готово накрај вароши, купили кућицу и дали му нек |
| једина бела лала.{S} И то се закити не горе, више чела, него по потиљку, наниже, низ косу.{S} |
| И када Софка, тобож послом, оде код ње горе, виде је како више постеље на јастуку седи.{S} Још |
| апију, она се брзо, готово трчећи, испе горе и кроз прозор отпоче их одгледати.{S} Виде како ма |
| као пре, натраг да се враћа, него да се горе по собама, миндерлуцима, зидовима веша и распоређу |
| иривале земљу и дизале прашину, попе се горе, матери. </p> <pb n="79" /> <p>Као свакад честита |
| Цигане, а највише баба-Симку, повуче се горе.{S} Жене одахнуше.{S} Знало се да више неће силази |
| за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној намештеној соби, видело како први људи из |
| авник са кафама и ракијом.{S} У брзо се горе у соби испуни раф од донесених лимунова и протокал |
| старим и скупим сликама из Пећи, Свете Горе и Рила; по рафовима поређао сребрне сахане и златн |
| ена капија, двориште навек почишћено, и горе намештене собе нису могле да се напримају истог то |
| {S} А знала је да сада настаје и теже и горе.{S} Јер сада ће понова настати весеље, певање.{S} |
| што је било, мора ипак још нешто црње и горе догодити се, претрну од страха, јер овај сељак још |
| шта је било...</p> <p>И онда све горе и горе ствари.{S} Толико умоболних, узетих, толико рађање |
| њима, халакајући, дојурили сви овамо и горе, на кући побили мртву Јусуфчићеву главу, те њоме о |
| ишла, стојала на капији, тако је исто и горе, на прозорима горњег спрата, што су гледали на ули |
| ђе сокак, чесму, и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и доле, и свуда су гореле свеће.{S} Као да никада |
| Софка остаде сасвим сама, не само да би горе, теже, него чак и боље и лакше, како за њу тако и |
| јелека да наниже повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима била одапета, размакнута, те јој |
| .{S} Свираче још није хтео звати к себи горе, јер би му били у близини и заударали би му оном с |
| еба, одозго наређивати.{S} Он се изгуби горе у осветљеним собама.{S} Сигурно је прегледао поста |
| пажње а и уплаши, да се због тога други горе не пробуде.</p> <p>— Ћути, ћери!{S} Сада ће тата д |
| а.{S} Цео дан видела би се како преседи горе, на прозору, са подбоченим рукама о образе, који б |
| оклоном.{S} После са муком су се пењали горе код матере и, још са већим нестрпљењем, тамо у соб |
| а би заједно вечеравали, заједно седели горе, у његовој соби.{S} И Софка не памти слађе вечере |
| о, широк и сав црн.{S} Једино у средини горе, где су била стакла кроз која је у амам долазила с |
| ана и шољама од испијених кафа.{S} Мати горе, на кули, сва срећна, једнако је била на прозорима |
| b n="66" /> више није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, |
| уту, он би једнако седео код куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој |
| , видео да никога нема, он се поче пети горе, овамо к њој.{S} Она се трже.{S} Брзо се покри и к |
| е до степеница.{S} Он застаде гледајући горе, где га пријатељ, ефенди Мита, гологлав, једва држ |
| пред Софке.{S} Али Софка је, показујући горе на очеву собу, само упита:</p> <p>— Има ли кога?</ |
| е, али једнако тихо, из страха, да онај горе не чује.</p> <p>Софки, ма да јој се још све вртело |
| у алка.</p> <p>— Домаћини! —</p> <p>Чак горе чу Софка јак глас са оштрим и страним нагласом.</p |
| свежавајући задах.{S} И када се с муком горе попе, и када би посађен на миндерлук, када се осет |
| Томча и нешто јој говорио.{S} Одједном горе, на капији, појави се отац њен.{S} Софка од среће |
| едну страну одлазио доле, у шталу, а он горе, иза куће, под <pb n="195" /> вењаке, међ остале г |
| а је Софка већ заспала, долазио би и он горе са још непопијеним вином у стаклету и продужавао п |
| ћ када би коју нарочито по имену позвао горе к себи, она би премирала.{S} Знало се да он никоју |
| а каже, да се потужи, већ једнако лежао горе, на доксату од куће, и само општио са слугама, те |
| и здравећи се, одмах се пење, иде право горе, у своју собу.</p> <p>Сви би се тада ослободили, а |
| илука и иде оном улицом која води право горе у чаршију, где је пазар и где су ти ханови.{S} И б |
| ма, да је, као њихов заступник, једнако горе у чаршији, у њиховој магази седео.{S} Он је са сељ |
| pb n="53" /> кујни, већ је била једнако горе, на горњем спрату, распремајући и намештајући собе |
| } Он није могао много да издржи и онако горе, на врху степеница, све да дочекује и са сваким да |
| , начичкан око зидова и на капији, тако горе усамљену гледа, и по томе досети се, како је њој с |
| е био нежењен, морало се њему исто тако горе, одвојено, носити, и ручак и вечера.{S} Ретко је с |
| узети и толико замршени, да је то било горе него и сама продаја.{S} Али о продаји, особито њем |
| азило у варош и пролазећи поред ње ишло горе у чаршију.{S} Спроћу куће и иза ње лежала цела вар |
| г гласа испунио би целу кућу, чак овамо горе, до Софке.</p> <p>Она, задижући шалваре, да јој не |
| све то одоздо једнако је гледало овамо горе, на њу.{S} И Софки се учини да, поред ње, највише |
| да нису ни живели, тако се за њих овамо горе, око цркве и у правој вароши, мало знало, као и за |
| врата по кући била су затворена и само горе у гостинској соби горела је лампа и то уврнута, да |
| раш, много лупаш, и пробудиш онога тамо горе, старога.</p> <p>А међутим он, стари, зна да није |
| фка је одоздо опажала, како су они тамо горе све слободнији.{S} Колико пута, увек кад би мати о |
| еж паса, ни бат чијих корака.{S} Једино горе, из њине куће и из оне његове, очеве, собе, једнак |
| тово уплашеним изразом лица.{S} Сигурно горе отац, саопштавајући им Софкину удају, у исто време |
| уће.{S} Остављајући момку Тонету магазу горе у чаршији а кућу Магди, слушкињи, коју су још дете |
| и је требало подићи, оправити; или, још горе и опасније, ако би требало каквога крвника, насилн |
| траг у његову собу.{S} Ноћу било би још горе.{S} Софка, покривена јорганом са осталом децом, ко |
| како не може да се смири, има нешто још горе да дође, јер, осветљен од оних свећа, које су већ |
| испред капије, од радости зарза.</p> <p>Горе, по чаршији, у полумраку већ су се светлуцали погд |
| м, заједно се и он за њима пење.</p> <p>Горе их дочекују.{S} Ефенди Мита са свима се љуби.{S} А |
| њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се пило, него јело.{S} За |
| ак и о њима, њенима, води бригу.</p> <p>Горе, у гостинској соби, седоше.{S} Срећом, мати као да |
| а враћа се натраг. <pb n="76" /></p> <p>Горе, насред гостинске собе, стајала је мати.{S} Обучен |
| то тако.{S} Ето та и та пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видела.{S} Г |
| где је био потпун мрак, <pb n="151" /> горела су кандила и мрко црвено осветљавала.{S} Из чепо |
| затворена и само горе у гостинској соби горела је лампа и то уврнута, да би што мање било светл |
| S} Под је патосан плочама.{S} У средини горела је обешена лампа, јер је од високих ограђених пр |
| испред куће упаљена два фењера, која су горела и трештала, као нека два црвена страшна ока, а и |
| > <p>Али овамо око ње свеће су све више гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама је он |
| Једино што јој глава заносила и очи јој гореле.{S} А то, мислила је, све је због страха.{S} Бој |
| тљен од оних свећа, које су већ накриво гореле, видело се како му појас и сва половина дрхти, т |
| кућу.</p> <p>И горе, и доле, и свуда су гореле свеће.{S} Као да никада ње није било, као да је |
| а вечера никако да почне.{S} Једнако су горели и трештали огњеви по кујни, испред куће, и око к |
| меке јастуке чупавце.{S} Снага јој поче горети, чело, руке све у зноју.{S} Није смела да се мак |
| ела би како јој више постеље, у страни, гори једнако свећа у оном попрсканом чираку, до свеће с |
| ца, што је на столичици близу врата.{S} Гори она тихо, млако, ширећи од себе задах проливена га |
| лива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и бљешти.</p> <p>Затим једнако брекћући од среће, |
| {S} Целе ноћи испред капије морао је да гори фењер и по три и четири ноћна стражара да дремају, |
| е куће пред распећем у цркви једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да је |
| — отуда са њине, Софкине куће, једнако гори свећа и осветљава овамо испред њега пут.{S} Зато ј |
| ки хлеб куне и суза њихова проклиње?{S} Горко, великодушно је одбијао од себе.</p> <p>Али тако |
| у влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и образи уздигоше, надмеше, поведе коло.{S} А |
| њу и намештању саме куће.{S} Од тада су горње собе биле једнако намештене и уређене.{S} Сви сан |
| пији, тако је исто и горе, на прозорима горњег спрата, што су гледали на улицу и варош, не скри |
| и гашења огњишта.{S} Једино, одозго са горњег спрата, кроз напукле таванице, што долази сувота |
| има, виноградима, и док се са тог њиног горњег спрата све ово могло да види, дотле са улице, зб |
| Њене нануле звечале су по сухом доксату горњег боја.</p> <p>Доле, испред куће, двориште је било |
| ноћи, са својом светлошћу из кујне и од горњега спрата.{S} Поред тога опази она како купац очи |
| ржали су га и хранили везаног, горе, на горњем спрату.{S} И кад год би Софка са осталом децом х |
| /> кујни, већ је била једнако горе, на горњем спрату, распремајући и намештајући собе.{S} Тако |
| прозорима и орибаним вратима од соба на горњем спрату а особито са оним од многог рибања већ жу |
| ко су јој била једра, пуна и развијена; горњи део руку, мишице, биле су облије и једрије, те је |
| о је капију на свод и јаку као град.{S} Горњи спрат куће подигао, окречио га и ишарао резбарија |
| Магда преплашена устрча уз басамаке, да горњи бој осветли.{S} Ускоро пред њихну капију стадоше |
| дити.</p> <p>Свака би одлазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео.{ |
| /> више није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, јер је з |
| е он седи, сухе степенице, које воде на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рачвастим к |
| {S} Већ је почела и готово продала онај горњи део баште <pb n="39" /> иза куће, који је гледао |
| старим степеницама.{S} Цела она, са тим горњим спратом испред себе, обухватала је све оно поље, |
| стављеним плећкама, са наднесеном целом горњом половином, њихајући се полако и осећајући драж у |
| га поче водити.{S} Прво она коракне, на горњу степеницу стане, па онда се окрену к њему држећи |
| и долазили су отуда из баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње остави |
| то као његово сопствено искуство, јад, горчина.{S} Он је сам то тако некада мислио, да је лепо |
| је <pb n="112" /> изговарала, од толике горчине и увређености, што он тако са њом ради.</p> <p> |
| стиснутих руку, у грлу, осећала је јед, горчину, и то на саму себе.{S} Што да јој је сада овако |
| нас“ наглашује једва угушујући јарост и горчину.{S} Да забашури, поче једнако чистити чакшире и |
| Човече!...{S} Човече!{S} Ћути, убиће те Господ!...{S} Куку!{S} Зар свекар...!{S} Зини, земљо, д |
| а колико можеш, Тоне.{S} А за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{S} И свако |
| чу једно страшно:</p> <p>— Ја сам твој Господ! — И туп, јак ударац.{S} Онда малаксао, обезнање |
| , не пој рано,</l> <l>Не буди ми, море, господара!</l> <l>— Ох, не пој рано!</l> </quote> <p>И |
| шта доживех!{S} Куку!{S} Господе Боже, Господе!</p> <p>На то чу једно страшно:</p> <p>— Ја сам |
| > <p>— Узимај, Господе!{S} Ослобођавај, Господе!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
| е и уздисање и мољење:</p> <p>— Узимај, Господе!{S} Ослобођавај, Господе!</p> </div> <div type= |
| немо!{S} Куку, шта доживех!{S} Куку!{S} Господе Боже, Господе!</p> <p>На то чу једно страшно:</ |
| е као и обично Софка чу само свршетак: „Господе Боже и света Богородице, молим ти се“ брзо леже |
| фкин отац вратио, био је први „ефенди“, господин.{S} Лепшега у вароши није било.{S} Лепше турск |
| и ослобођење, нестанак турске власти и господства, па и нестанак Софкиног оца, ефенди-Мите.{S} |
| више на уштрб дотадање своје гордости и господства, узео је за жену.{S} И заиста, није се прева |
| мрт, никако на онај свет.{S} И молим се Господу, али он неће, па неће да ме узима.{S} А тешко ј |
| но, гласно запева:</p> <quote> <l>Миром Господу помолим сја!</l> </quote> <p>И после, када је о |
| раскомоћују, јер то је све за њих знак госпоства.{S} Софка виде како за њима овамо испред ње п |
| S} Није био баш толико стар.{S} Али он, гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, |
| 101_C9"> <head>IX</head> <p>И тај њихов гост, купац, кад је од њих, чак у зору, одлазио, узјаха |
| ена.{S} Нарочито ће он сад уживати, кад гост, купац, буде изненађен због намештаја, особито од |
| само, да је кућа продата, да је синоћни гост купац.{S} Отац, пошто се испавао, дигао се око руч |
| не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ...</p> <p>И тада се поче |
| ли Софки што нареди, Софка би чула како гост, оставши сам са оцем јој, говори, као поново му тв |
| испред њих, сагнута над њом, виде како гост не може ока да скине од ње, особито кад јој, због |
| сви кући са свећама.{S} Софка виде како гост, купац, једнако очима гледа и гута кућу, која сада |
| и постави, већ је слушала, како се тамо гост једнако, изненађен и запрепашћен, нећка, извињава. |
| због тога осети тако потресена.</p> <p>Гост, газда Марко, једнако устручавајући се, рукова се |
| гледало је бледо, подбуло.{S} И уводећи госта у капију, поче му показивати на кућу.</p> <p>— Ев |
| емна, и као изложена, стоји отворена за госте, за тај свет споља из вароши.{S} И сада по њој, ш |
| ла собе, тако готовила јела, дочекивала госте и родбину.{S} И даље се цела родбина ту скупљала, |
| а јаја.{S} Мати, сва срећна, служила је госте нарочито дуваном и једнако разговарала, сваком пр |
| а шта све ово?{S} На шта да он дочекује госте, љуби се са њима, када њега не весели ништа: ни т |
| , под <pb n="195" /> вењаке, међ остале госте.{S} И ако је врелина, сунце тек што не пржи, сви |
| а, знајући да он то воли, не као обичне госте по једном чашицом ракије служила, <pb n="82" /> в |
| рх степеница, морати да седи дочекујући госте.{S} И у исто време да му се донесе она његова рак |
| } Целог дана, веселе и срећне, дочекују госте.{S} Чак и свирачи дођу и одсвирају.{S} А на питањ |
| да на њу улазити само сватови, званице, гости, него иза куће кроз комшиске капиџике.</p> <p>У к |
| не почисти, да би се по њој сутра, када гости дођу, видело, како је цело јагње заклато а не да |
| а њима пила.{S} И сваки час после, када гости из вароши почну да долазе, они, држећи испод себе |
| она.{S} Са девером заједно да једе, кад гости буду јели...</p> <p>— Како после?{S} Зар дете да |
| да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се после п |
| о њему поређа чаше и шоље, којима ће се гости служити.</p> <p>У том Магда истрча из кујне и пол |
| лудило подузимало.{S} Јер, што су више гости одлазили, она и он свекар све више су остајали са |
| њега и бежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, испуни с |
| а сада, <pb n="166" /> када почну мушки гости долазити, он сам их дочекује.</p> <p>И зато, када |
| } Бојала се, када већ почну младожењини гости долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује |
| њима, када њега не весели ништа: ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће, седење са њима, весељ |
| о обичају, у зору,- када почну долазити гости, када треба Софка да се облачи и буде спремна за |
| гдо, Магдо!{S} Брзо спремај!{S} Ево нам гости!</p> <p>А Магда тамо сва смушена.{S} Не зна куда |
| већи, као Божић.{S} Тада, услед доласка гостију, истина најужих, само из комшилука, морао се чо |
| доцкан и то не заједно.{S} Услед многих гостију прво је мати доле јела, онако с ногу, па онда, |
| о рукујући се виче:</p> <p>— Јесте ради гостима, пријатељи?!</p> <p>— Како да не, како да не? — |
| д које ће Софка, још онако мала, бити у гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћена и ч |
| траг. <pb n="76" /></p> <p>Горе, насред гостинске собе, стајала је мати.{S} Обучена у свилену а |
| њима доле, у приземној соби.{S} Горе, у гостинској соби, морало да му се поставља и нарочито за |
| има, њенима, води бригу.</p> <p>Горе, у гостинској соби, седоше.{S} Срећом, мати као да је пред |
| по кући била су затворена и само горе у гостинској соби горела је лампа и то уврнута, да би што |
| , остави доњу собу и пође горе, у своју гостинску собу.{S} И само што запита:</p> <p>— Ко је јо |
| ће се оне тамо частити <pb n="145" /> и гостити.{S} И заиста је све то одавно, још пре ручка, п |
| е још било у немом мраку.{S} Само њему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз |
| да не досађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па би овак |
| н већ постаје нестрпљив, што ручак није готов.{S} Сам иде у кујну, обилази око огњишта, проба о |
| и, јер је, услед зависти, тај свет увек готов да се подсмене, сити и зазлорадује, —знало се: да |
| може бити.{S} А опет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то б |
| већ она, — њено је прошло, она је била готова и спремна на све, — него шта ће и куда од толике |
| ка са својим собама горе била је одавна готова.{S} Горе су је чак чекале већ нове хаљине, сашив |
| он њу тамо у хану чекати, док она буде готова.</p> <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако не можеш дана |
| а се то и на њу односи, да што пре буде готова са софром, пошто је тамо Магда већ изнела ракију |
| а прагу, она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни свет, |
| чиле су се ћутећи.{S} Мати пре Софке би готова.{S} И пошто на брзу руку, овлаш прекрстивши се, |
| стојећки служи.{S} Софка на послетку би готова.{S} Уза степенице узнесе и унесе код њих велику |
| се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па да је купа, трља.{S} И та близина баба-Симки |
| <p>И Софка је грабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} Почеше и њу да |
| једина остала баба Симка, па и она већ готова, опасана пиштимаљем и са великим нанулама на сув |
| те, и да знају што више страних јела да готове, и што теже, заплетеније везове да везу.{S} Али |
| тати.{S} Оне су прве биле свучене, прве готове.{S} Сваку девојку су јуриле, задиркивале.{S} У б |
| ашине навлачене и испеглане фесове, или готове хаљине, узете тек сада од кројача.{S} Једино што |
| измеша и поче да бруји...{S} Неке, већ готове, свучене, не могући чекати, са нанулама у рукама |
| ли да је само њој добро.{S} Могла је да готови јела каква је хтела и колико је хтела.{S} Свекрв |
| b n="109" /> хаљине и друго, да би били готови када их позове, да дођу на свечаност.{S} И то је |
| колебама пробали и дотеривали, да буду готови и, чим падне мрак, почну отуда да се растурају о |
| тије куће, тако је намештала собе, тако готовила јела, дочекивала госте и родбину.{S} И даље се |
| њега нико у то сопче није смео да уђе) готово земљосани.{S} Јастуци тврди, крути, исто онако и |
| што она, после сваког његовог одласка, готово луда од болова а највише од раздражености, <pb n |
| А њихова кућа највећа, у средини села, готово као нека кула, пошто је и цело село произишло из |
| нови.{S} И бојећи се да није задоцнила, готово трчи.{S} Једнако гура час на леву час на десну с |
| едном, пасти, поклекнути.</p> <p>Сутра, готово она пробуди тетку, толико се журила са том својо |
| о се бојала да ће сасвим остати сирота, готово без хлеба, и ако се у велико почела да бори са с |
| ри томе и слуша, она од слутње, страха, готово се разболе.{S} Нису помагали <pb n="86" /> ни ње |
| д света те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене године, али не и за њену лепот |
| } Софкине матере отац, вечито болешљив, готово слеп, једнако је седео код куће са навученом мод |
| д шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушканог од фењера, и то је задахну неким заг |
| он.{S} Мати дотле већ прибрана на све, готово мирно се диже и оде, да отвори.{S} Магда, овамо |
| , на сав глас, склањајући се иза Софке, готово луда од среће, церекала се и молила Софку:</p> < |
| </p> <p>Али када виде да се све свукле, готово све отишле у амам, а до њених ногу једина остала |
| ћала је драж од оне лаке, чисте кошуље, готово жуте од <pb n="78" /> многе свиле; од оних дугач |
| тави их да се утркују у игри: загрљене, готово један корак у корак, један покрет у покрет, једа |
| је за једног њиховог слугу, коме горе, готово накрај вароши, купили кућицу и дали му неколико |
| то си јој узимала?{S} Што толико парче, готово пола тепсије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а |
| а тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, готово као луда, почела да разговара са цвећем.{S} У св |
| гда луда, не измакне, не оде, раструби, готово је угура у кујну и тамо затвори.{S} И сва усплах |
| исто време и кревет.{S} Магда у синији, готово клечећи испред ње, служила би је јелом, да би Со |
| е, и не казујући се ни матери ни Софки, готово у црни мрак оде у своје село.{S} И онда би се чу |
| здарицу!</p> <p>Софка, овамо у постељи, готово се обезнани, јер осети да се нема више куда, нем |
| можда је она неће знати добро услужити, готово клече до Софкиних ногу и, пошто два и више пута |
| то никада, помиловао је по њеној уској, готово седој глави. </p> <pb n="132" /> <p>Њу то још ви |
| } Сува, висока, са уским лицем, мирним, готово белим очима и устима.{S} Ма да је имала чиме цел |
| ђе.{S} Магду одмах, тобож неким послом, готово отера у село.{S} Софка је пак знала да је то учи |
| може од њих да се прође!</p> <p>За њом, готово посрћући, узверена, зајапурена излеће друга и ви |
| и против своје воље, поче да иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} А што се виш |
| м и Магдом затвори капију, она се брзо, готово трчећи, испе горе и кроз прозор отпоче их одглед |
| еше већ и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, испуни се цела кућа.{S} Горе мушки и м |
| опче.{S} То је сопче било мало, сниско, готово загушљиво; под непатосан, гола земља, те нови ћи |
| овај. — Тек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га у хан р |
| седлу, одупре о узенгије.{S} Али алат, готово трком изишавши из улице и ставши испред капије, |
| дах.{S} А он, младожења, до њених ногу, готово на голом поду спавао је.</p> <p>Како га увели, т |
| укућана.</p> <p>Ахметов синовац, Јусуф, готово одрасте у Марковој кући.{S} За њега се знало да |
| као девојка.{S} Три пута се турчила.{S} Готово један чивлук отишао откупљујући је и доводећи на |
| ви се стари „деда“, свештеник Риста.{S} Готово слеп, погурен, дуге, од дувана и чибука готово ж |
| .{S} Нећете је никад видети да једе.{S} Готово никад ништа.{S} Само што пије кафу и увек везује |
| {S} Ниједна да је полазила за драго.{S} Готово све су овако као Софка плакале, јадале се, ронил |
| ређу — почео водити са собом и после га готово никако од себе и не пуштао.{S} Само на Божић или |
| ад постала њихова.{S} Тако исто и Магда готово никако се од њих, од куће им, није одвајала.{S} |
| слеп, погурен, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око |
| пржењу тела...{S} Памти се да из амама готово није избијала.</p> <p>Па онда Софкиног деде рође |
| ови ме наши сву... —и показивала је на готово гола прса и изгужване футе и јелеке.</p> <p>А на |
| сама свила.{S} Али ни шалваре, ни њена готово гола прса, претрпана низама и дукатима, нису мог |
| и у меку постељу, у коју ће се од умора готово срушити и одмах заспати.{S} И онда тако сваки да |
| а долазе и због тога тамо трпеза остаде готово празна, он се тек тада досети, и Софка заиста чу |
| илазио, кретао се брже и лакше.{S} Сиђе готово сам.{S} Софка и Тодора испратише га до капије, и |
| у ствари то је и било.{S} Јер она га је готово и научила како да се носи, како опасује, чак и к |
| но да дишу, крећу се и живе.{S} Била је готово срећна због тога, и одмах слатко, тврдо заспа.</ |
| мање без деце, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} Софка поче осећати, како ће кроз гр |
| оти.{S} И као да нису биле маторе, неке готово већ старе, већ као да су девојчице, тако су се о |
| росилац, тај Марко, толико богат, да се готово не зна шта све има.{S} Истина, од скора се досел |
| у, да ето сада његово јединче и љубимче готово што на рукама не носе, и као кап воде на длану н |
| ћ збрчканом, јабучица била испречила, и готово га гушила, не гледајући никако у Софку, продужи |
| мала је од свачег овлаш, међ прстима, и готово само додиривала устима.{S} А највише је узимала |
| Паре! — чу Софка очев глас, промукао, и готово попрскан пљувачком.{S} И то не од беснила, што м |
| њим је силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасвим у мраку.{S} Сигурно је то био купац куће. |
| ом.{S} Деда је звао својом „мајчицом“ и готово је на рукама носио.</p> <p>А деду памти само по |
| уђе.{S} Светлост се од свеће залелуја и готово што својим пламеном не опали косу очеву.{S} Када |
| а бори са сиротињом.{S} Већ је почела и готово продала онај горњи део баште <pb n="39" /> иза к |
| авао.{S} Сама га је распасала, свукла и готово унела у своју постељу, и покривајући и себе и ње |
| лила, љубила.{S} По том, сва узрујана и готово полусвесна, дизала би се, излазила, ишла иза кућ |
| и тамо по обичају разгласи, ђипи она и готово да угуши Магду, тако је силно задржа, шапћући јо |
| га не сме видети, мати сасвим малакса и готово паде од страха.{S} Али, на радостан крик Магдин |
| пет све занемело, све са тајанственим и готово уплашеним изразом лица.{S} Сигурно горе отац, са |
| више најстаријем у челу софре, старом и готово слепом деда-Митру:</p> <p>— Деда Митре, и ви сви |
| е и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово све собе биле су осветљене.{S} Комшилук се узбун |
| т, масноћу.</p> <p>Софка само поникну и готово паде до његових ногу.</p> <p>— Ох, тато, тато!</ |
| , док на послетку не диже руке од њих и готово само са Софком остаде.{S} Али Софка је толико би |
| {S} И целе су ноћи долазили и притицали готово сви они са свадбе, и још и други.{S} И како би к |
| ао, а да није бивао или преполовљен или готово сав уништен.{S} А већ кајмакам или спахија за ка |
| имања само кућицу и виноград, а муж јој готово надничи — поче Магду грдити:</p> <p>— А што си ј |
| и како!{S} Увек у ноћ, увек пијан, увек готово разбијајући капију, док му слуга Арса дотрчи и о |
| ова по трпези, а све то праћено његовим готово лудим гласовима, речима, псовком, кркљањем, које |
| ба Симка, кад је видела да ће са Софком готово сама остати, морала да их гласно зове.</p> <p>— |
| реко очију, а уста јој и цело лице било готово унакажено, толико искривљено од ужаса.{S} И чим |
| ихну капију стадоше кола и Софка чу већ готово стран јој али ипак давно познат глас:</p> <p>— О |
| младост за време је. </p> <p>Што Софку готово пренерази, то је, што у његову гласу зазвуча то |
| Минтан и јелеци му, око врата, били су готово отворени, и он то сигурно никад није ни закопчав |
| стајања на једном истом месту, били су готово уплеснивели.{S} Такви исти су били и јастуци, чу |
| није.{S} И зато јој теже падало.</p> <p>Готово сама, поклопљена ничке, опкољена паром, водом, п |
| /> тада, како се шапутало, поред свога готовог новца, има своју кућу, а од њих, својих газда, |
| акође, чим попуши једну, она већ другом готовом, запаљеном га нудила, он сав блажен, срећан, ра |
| ре куће или да пробира и узме лепу, али готову сироту.</p> <p>И он је ово друго изабрао.{S} Соф |
| има; код које ће што дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то толико, као да је она какав ста |
| вамо код ње, и они би се после с муком, гошћени и чашћени, могли од ње да одвоје, и да јој наод |
| и ето купио за њу.{S} И после чашћења и гошћења са оцем, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ |
| омени по њиховом добру, по овом њиховом гошћењу, чашћењу, и као такве, богате и добре, памти их |
| еру, мало бољу, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно се разговарати, да би из тога њихн |
| а прса, сиђе доле.{S} Чисто са страхом, грабећи, док је још видела, уђе у кујну и затвори врата |
| од тетка-Катиних.{S} Чисто се спотицала грабећи да што пре оде, као да побегне од свега тога, а |
| и осталим слаткишима.</p> <p>И Софка је грабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе ме |
| јој откаче тај вео, јер сви су хтели и грабили се.</p> <p>И тако, застанувши на прагу, она се |
| бодно и стегнуто седи, ситно, весело је грабио и промицао.</p> <p>Већ је близу зора.{S} Мрак се |
| {S} Била је то велика, тешка и јака као град.{S} Више је сигурно коштала него сама кућа, коју о |
| S} Сазидао је капију на свод и јаку као град.{S} Горњи спрат куће подигао, окречио га и ишарао |
| {S} Једино што се око тога њиховог, као градића а не села, била у наоколо удаљена неколика арна |
| мдед, хаџи-Трифун, тргујући по највећим градовима и мешајући се са највиђенијим људима, могао, |
| оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код мора.</p> <p>Али та мирно |
| ј и само време брзо прође.{S} Она хука, граја, дочекивање сватова, њихни пуцњи пушака, као неко |
| а раде.{S} И зато онда онолики урнебес, граја, крици од весеља, кад и старци почеше да долазе.{ |
| и више приближавали, све више се дизала граја:</p> <p>— А, бабо, бабо!...</p> <p>То се односило |
| S} Из чаршије се све више и више дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и на све се стра |
| и сам кров кућни прозирао, једнако била граја, смех, кикот и све је бешње, силније бивало.{S} И |
| ед кујне чу како и оданде такође допире граја, сигурно од слугу.{S} А поред тога, ма да су га о |
| p> <p>Прекорачи праг, али сунце, сјај и граја је запљусну.{S} Вео јој се закачи за праг, и то ј |
| главу, и ваљда загрејана од оне вреве, граје из чаршије, сваки час навирује овамо и виче:</p> |
| м као бранећи се од тога сунца, света и граје, чекала је да јој откаче вео, и у том осети како |
| ити из комшилука жене на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, |
| И када видесмо како он сам дубоко преко границе залази, почесмо за њим и ми, али чим он опази д |
| ју пролете, одјури пут њиховога хана на граници.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
| о: да као она зато жели да ти ханови на граници остану, што зна да ће он морати сваке године та |
| даду хан и сва имања, што имају тамо на граници и у Турској, и да до капије, са лица чаршије, п |
| релазећи у Турску, нашао одмах на самој граници, у неким хановима на друму.{S} Дакле, био је та |
| акупио неколико ханова, који су били по граници, који су више служила за шверц, крађе и пушкара |
| а се доселио из Турске, али још тамо по граници држи ханове и продаје стоку турској војсци.{S} |
| оред текије и преко винограда излази на границу.</p> <p>Њихово село било тамо у Турској, одмах |
| Осећала је како јој зној на прсима као грашке избија, ваља се и између дојака, низ ону дубодол |
| и витка половина извила се, те јој као грба штрчи и одудара од ње.{S} Црне јој очи ушле, нос ј |
| ко је шашоље око врата, по брадици и по гргуравој косици.{S} И сада, када се тога сети, Софка б |
| и матери, али ипак по неком стрицу.{S} Грдан је новац морао да да, док се венчали.{S} И после, |
| пред носа им свом снагом затвара врата, грдећи их:</p> <p>— Хајд!{S} Не досађујте!</p> </div> < |
| ко бојажљиво распитује о „своме човеку“ грдећи себе: што није знала шта ће јој поручити и искат |
| и самога мртвога Марка, свога газду да грди. — Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, да допус |
| да њега навлаш пред <pb n="56" /> њима грди и говори им: како и он тамо у Турској не живи боље |
| ито мати јој, да не виче, не говори, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула, ништа то |
| /p> <p>Они, радосни што их због њега не грди, почеше онога мувати, да се што пре освести, устан |
| да их амамџика за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се и она, стојећи онако на улазу, беше зан |
| ставила, да и даље наређује, заповеда и грди слуге и чивчије, а она се сва окренула сину и једн |
| зверена, одмах би почела себе да кори и грди: што она све то да мисли и увек њој тако што да до |
| огу да те кријем, да после он мене тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — |
| к са њом говорио, једнако гунђала, себе грдила и корила: како то, луда она, да се не сети да ће |
| , или неповезана како треба, и почне је грдити.{S} А тада, видећи како се он расположио, части |
| о и слободно.{S} Софка их поче као увек грдити.{S} Затим уђе у ону велику собу и врати се из ње |
| , а муж јој готово надничи — поче Магду грдити:</p> <p>— А што си јој узимала?{S} Што толико па |
| оно богаство, истина сирово али велико: грдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а |
| на, сламе.{S} Горе, у ваздуху, као неке грдне тице везане ужетом за своје дугачке вратове, црни |
| азивали су његова широка, јака прса, са грдним маљама по среди, које су допирале до његова крат |
| новац женска.{S} Она је била богата, са грдним имањем, што јој је муж оставио.{S} И за њу би се |
| дати!</p> <p>А када би, и после толиких грдња и псовки, чуо како је опет са неким беговима негд |
| олази.</p> <p>И вечито у тој као свађи, грдњи и неслагању са сином, тако старац и умро.{S} Чак, |
| обе тамо отворе, да чује њену вику, као грдњу, псовку.{S} А то све сигурно на њега, оца јој.</p |
| раде, која би је тада почела по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то његово изненадно расположење |
| није била угужвана и умекшана, те су је гребле око половине.{S} А целе шалваре изгледале су јој |
| руци прсти његове руке дрхте и чисто је гребу, сигурно због сада поткресаних ноката.{S} Он, гле |
| ре до ушију.{S} Изгледа да му таванице, греде, црепови и сва кућа са тим њеним цвиљењем пада на |
| што се исели, све избуши, исквари, саме греде, таванице, па чак и прагове, повади и понесе са с |
| мља, скоро почишћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије.{S} Софку, ч |
| е црне, куршумима изрешетане таванице и греде.{S} Штала је била испражњена.{S} Једино алат оста |
| а седели, пили ракију, коју би им Магда грејала и са њима пила.{S} И сваки час после, када гост |
| на колија, ма да је топло заогртавала и грејала је, ипак ју је стезала у плећима и око кукова.{ |
| езвету пристави кафу а у другом поче да греје ракију.{S} Деца, знајући да им неће дати од тога |
| купатила, као да је и лети хтела да их греје и пари.{S} Шиљаста носа, шиљасте браде, али за чу |
| колено.{S} Нико то не сматра за увреду, грех; ни доцније, када синови порасту.{S} Ништа то није |
| оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех наступио — отера га, најури.{S} Јер, после овога, |
| ак, ипак, поред тога што би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти осећаји, та драж, |
| мртву Јусуфчићеву главу, те њоме опрали грех и срамоту са кућног старог и каменог слемена.</p> |
| вароле.{S} Он, сигурно осетивши тај њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда, |
| почела грешити.</p> <p>И једино тај њен грех са умоболним девером могао је да објасни после оно |
| све у њу гледало, помете се.{S} Поче да греши.{S} Брзо, смејући се, ухватише се до ње друге и п |
| , како, тек изгледа да је с њиме почела грешити.</p> <p>И једино тај њен грех са умоболним деве |
| метних очију а сувише дугачких и густих грива и репова.{S} Софка је видела како их они не поје |
| о му и очи и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао, да ј |
| ко само положи руку на алатово чело, на гриву, између ушију, и чисто стидљиво, као умиравајући |
| же и копа ногом, већ полако и једнолико гризе зоб у зобници, обешеној му о врат, и са пребачено |
| или су из ковчега комађе хлеба, које су гризли немарљиво, <pb n="255" /> витлајући се по кујни, |
| {S} Рукама запушио му и очи и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно а |
| p> <p>И пусти му дизгин.{S} Алат појури гризући узду и измахујући њом, а пазећи да своје задње |
| ед њих протрчавали, и онда њиховим тамо грицкањем испод ковчега, наћава.{S} А изнад свега чуло |
| S} И тамо, затворени, у друштву чувених Грка, Цинцара и првих бегова, Турака, које због вере ни |
| аскошне лепоте.{S} И она опет била нека Гркиња, из грчке фамилије, која је била у самој вароши, |
| и једнако пева.{S} Пева заносно из свег грла.{S} Амам звечи: </p> <pb n="154" /> <quote> <l>Јао |
| руком на коленима, гологлав, уздрхталог грла и уста, није знао коме више да се захвали.{S} Да л |
| ална брада одскочише, везавши јој испод грла белу свилену и меку марамицу, Софка изиђе заједно |
| ва, набељена лица, особито подбрадака и грла.{S} Подбратци и вратови били су сасвим откривени.{ |
| гда, и за чудо сасвим као што треба, до грла забрађена новом шамијом и са закопчаном кошуљом.{S |
| p> <p>Из амама опет допире стрина-Пасин грлени глас, глас младе, мале, пуне жене и тек сада, по |
| и, покривена јорганом, настави што јаче грлење, миловање, тонући и губећи се од среће због тих |
| јер у том његовом унезвереном дрхтавом грлењу њене главе, љубљењу косе, виде како он зна, да о |
| и му она полетела у сусрет, он би онда, грлећи је, долазио са њом.{S} Софка би тада осећала по |
| Сам га понесе и осећајући га на леђима, грлећи му <pb n="227" /> око свог врата испружена, укоч |
| ео?</p> <p>Носећи је на рукама по соби, грлећи је, говорио би:</p> <p>— Софкице!..{S} Татина Со |
| еним лицем, гурајући је главом у трбух, грлећи је по куковима кидао јој месо и као кљештима је |
| шно колико просто и укусно намештену, — грлећи је, али полако, да јој не поремети ни косу, ни о |
| једнако осећајући на себи његову руку и грлећи му колена и широке чохане чакшире, и тада још, о |
| пајући се певала и бацала тас.{S} Бесно грлећи, дирала је:</p> <p>— Миту, Миту овој пуштајте!{S |
| ајслађе и најлуђе жеље, чежње, страсти, грли је тако силно, да Софка кроза сан осећа како јој м |
| пусти сине!{S} Погле, какву ће сутра да грли!</p> <p>— Море, ђувендије! — из свега гласа викну |
| недрима, кад он падне и кад почне да је грли и уједа...{S} И онда њега уводе.{S} Он прилази.{S} |
| ати да трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће.{S} Чак се некада и |
| преварити као други мужеви, кад је већ грли, љуби, него би напротив, у инат, да би је још више |
| , опет легала у постељу, опет, плачући, грлила и љубила мужа и молила Бога да бар једнако ово о |
| > <p>И зато би заспалог Томчу, плачући, грлила, љубила.{S} По том, сва узрујана и готово полусв |
| вала, кога у сновима и мислима љубила и грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, онда— на |
| којега се та његова рука помаљала и њу грлила и к себи привлачила.</p> <p>— Па како си ми, Соф |
| Татина Софкице!</p> <p>И све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове скоро избриј |
| расплитавао јој косе и једнако певајући грлио би је и љубио у лице и уста.</p> <p>Кроз неколико |
| S} Особито је ефенди-Мита чврсто и јако грлио новога пријатеља, Марка.{S} До речи није могао да |
| као оплакујући себе, зато је унезверено грлио и љубио Софку по коси муцајући:</p> <p>— Хвала, С |
| плачући, праштајући се од ње, почеше је грлити, љубити и китити највише цвећем по коси.</p> <p> |
| зучен од ње, како ли ће је тек тада сам грлити, љубити!...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| више главе тестију свеже воде, чији је грлић био запушен зеленим лишћем, изнесе собом свећу у |
| ја, насула је у тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледало да је вода, била је утур |
| те!{S} Софка поче осећати, како ће кроз грло сву крв и сву утробу избацити, јер тако поче да се |
| био такав, да Софка осети како јој кроз грло, чак на дно срца продире.{S} Али и она се прибра.{ |
| рамицом, јаче му се истицала јабучица и грло, са око себе збрчканом, вратном кожом.{S} Једино ш |
| испод тога вела видело како јој бљешти грло, врат и подбрадак са устима. </p> <pb n="179" /> < |
| диже и приноси устима, да би јој пуцало грло.{S} Одахњује не могући да се прибере од жеђи.{S} И |
| хладно.{S} У прстима стиснутих руку, у грлу, осећала је јед, горчину, и то на саму себе.{S} Шт |
| ији гласа, није могла да се макне.{S} У грлу јој стао плач.{S} Осећала је како треба да полети, |
| век свежа, влажна.</p> <p>А од толикога грљења, љубљења, узвика, чему се Софка надала да ће нас |
| по доксату и пунила степенице; ни само грљење и љубљење доле у кујни са женскињама.{S} Чак и к |
| топло.{S} Опет поче кроз ноћ да трепери грнета.{S} А ту свирку, хуку, он, Марко, као да је једв |
| пац куће.{S} И пошто исплатише свирача, грнетара, и кочијаша, а привезаног остраг за кола, лепо |
| и.{S} Не зна шта ће.{S} Окреће се своме грнетару, који га у корак прати, и грца, муца:</p> <p>— |
| их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који, клечећи подаље од њега, извија и свира к |
| , одозго са „баждарнице“ зачу се свирка грнете, која поче да се извија и округлином и чудновато |
| дугих лактова, почне да извија и трепти грнетом.{S} И пратећи их свирком, заједно се и он за њи |
| >И клечећи још више се саже.{S} Поникну грнетом додирујући њиме под, тако да као испод земље по |
| том свирач, држећи у једној руци тромо грнету, а другом притискујући распасан минтан, пресави |
| , иде с алатом ногу уз ногу свирајући у грнету.{S} Марко, од радости, сваки час му лепи дукате |
| ећ толико црно, толико дубоко као какав гроб.</p> <p>Људи, комшије и чаршија опет кућу испунише |
| и мирис оне земље гробљанске, са самога гроба.{S} Магда држећи широку синију и нагнута над њом |
| свежина и то тако слатка и бујна.{S} Са гробља једнако је звонило, а некако чудно, тешко, одмер |
| волела та јела што се доносила отуда са гробља.{S} Увек поред мириса самих јела осећао би се и |
| и ђакони <pb n="185" /> па и клисари са гробљанске цркве.{S} Сви су они били ту, јер се већ нач |
| .{S} Чак би се осећао и мирис оне земље гробљанске, са самога гроба.{S} Магда држећи широку син |
| куће, увијене свеће, босиљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћале, било колача и других п |
| било код куће.{S} Увек је тобож ишла на гробље, па је, враћајући се отуда, што до тада никад ни |
| азарни дан.{S} Мати са Магдом отишла на гробље.{S} Падао је мрак, али некакав топал, загушљив м |
| дан клонити, било је време да се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да продиру кроз гужву и вр |
| ="54" /> пшеницу, јер вечерас се иде на гробље и износи мртвима за душу.</p> <p>На капији звекн |
| <p>— Хајде, снашке, већ сав свет оде на гробље!</p> <p>А заиста, више њихове улице, кроз капиџи |
| свим сама код куће, мати јој оде или на гробље или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она |
| свежа.{S} Само, ваљда услед помисли на гробље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топли |
| с јелом и понудама, што ће се носити на гробље, и стала испред капије.{S} Метнула корпу на глав |
| , па ето једва стигла, да и ја пођем на гробље. — И продужује са њоме пут.</p> <p>Мати, као уве |
| , цела јесен и зима прође у излажењу на гробље.{S} Настадоше оне јесенске дуге кише, лапавице и |
| ви имали су свој сто, а на гробљу своје гробље.{S} Гробови све од мрамора а једнако, и дању и н |
| е чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу.{S} Неке пролазећи поред Магде запиткују је:</p> |
| свом, причати јој шта је било тамо, на гробљу: која је какву питу умесила, и шта донела за раз |
| ене.{S} У цркви имали су свој сто, а на гробљу своје гробље.{S} Гробови све од мрамора а једнак |
| дишући од умора, а и од јела и плача на гробљу.</p> <p>— Дођосте ли? —упита је Софка кратко, уз |
| све...{S} Е, али шта ће онда гробови на гробљу, па родбина, па особито шта ће свет казати! </p> |
| ала је да ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколико дана ето Ускрс и цела ова недеља |
| нат наглом смрћу, редовно се он тамо на гробљу посећивао, давала подушја, парастоси.{S} И баш у |
| ер се све чинило што треба њему тамо на гробљу — он се све више почео заборављати и губити.</p> |
| хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер све о |
| д бити, можда и сама ноћ не чује, тихо, гробно поче:</p> <p>— Или, зар, синко, чедо, Софке, Соф |
| могу ништа више.</p> <p>— Идем! — Тако гробно чу се како свекрва убијено и решено одговори.{S} |
| свој сто, а на гробљу своје гробље.{S} Гробови све од мрамора а једнако, и дању и ноћу, са зап |
| и и кућу и све...{S} Е, али шта ће онда гробови на гробљу, па родбина, па особито шта ће свет к |
| замену раздавајући по околним суседним гробовима.{S} И сваки час, као свакада када би долазила |
| у, тачном вршењу дужности према његовом гробу, било је у исто време и ослобођавање од самога ње |
| у, бабу своју, проклињати и кости јој у гробу на миру не остављати.</p> <p>Тек што је поноћ пре |
| ње је већ стајало стакло ракије, кисела грожђа, крушака и паприка.{S} Око ње почеше и остале да |
| задахом, тако да, од тога, почела да се грози и тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она није зна |
| </p> <p>Софка се не диже из постеље.{S} Грозница је ухвати.{S} Дању ништа за себе не би знала.{ |
| носу.{S} И напослетку, за чудо, та њена грозница, болест, добро јој дође, особито што се, због |
| ипак, ипак, сваке ноћи као да је била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек осећала би се |
| ена, а никако не верујући све то, као у грозници, очима да тражи матер.{S} Али, она је већ била |
| како ни долазили.{S} А ону њену болест, грозницу после венчања.. они, као и остали свет, нису с |
| ришту паде као неко дете, бризну у јак, грозничав плач.{S} Отуда из собе одједном око осветљено |
| уверила, мораде издржати до краја његов грозничав поглед.{S} И он по том њеном јасном и отворен |
| ра, савладана и измучена, пала, у дубок грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри |
| ручак у хану и при поласку стрпали који грош у шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да |
| вом фишеку, налазила по неколико рђавих грошева) даде бакшиш дечку, испоручујући поздрав Тонету |
| код ње, тако и они тамо, сви су били у грубим и новим колијама, чије су им уздигнуте круте јак |
| ирно, тихо.{S} И то тако страшно тихо и грубо.{S} Велики огањ, као свршивши свој посао, све виш |
| или и јастуци, чупавци, дугачки, али са грудвама.{S} Такође и јоргани са првобитном свиленом по |
| же већ назирале, као одавно зреле, неке грудве.</p> <p>Једном у мало не учини лудост.{S} Било ј |
| ученим рукама у недра, те јој кошуља на грудима увек набрана, скупљена и прљава.{S} Нећете је н |
| уздањем, поче пити и осећати како је по грудима пали, жеже. </p> <pb n="174" /> <p>И гле, како |
| а, за ханове пренесу еспап, као: велики грумен соли, каце пуне зејтина, гаса, али увек највише |
| жећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у плач.{S} Симка, када то виде, брзо се окрете и |
| ељак, а тамо кроз <pb n="180" /> капију грунуше измешани и младожењини и Софкини свирачи и чоче |
| ставе, рукују се и дарују је, а после у групама једнако један за другим, да ускоро врата од соп |
| ом.{S} Али, када ови код Софке почеше у групама да долазе и због тога тамо трпеза остаде готово |
| воме грнетару, који га у корак прати, и грца, муца:</p> <p>— Алиле, де, синко!</p> <p>Алил, пол |
| кав кут и полумрак срушила се плачући и грцајући.</p> <p>Али ипак знало се да се то никада не с |
| ћи у ону.</p> <p>Међутим овамо Софка је грцала, као никада у животу.{S} У мало што није на глас |
| њена на прозор, тихо је, тихо плакала и грцала.{S} Да ли од јада, бола, или од среће и радости, |
| јој стоје.{S} А на Софкин оволики плач, грцање, није обраћала пажње.{S} Била се сама занела тол |
| тва колена, клецајући и спотурајући се, грцао је и плакао:</p> <p>— Ох, бре, газдо!{S} Ох, бре, |
| говора, јер услед, једнаког дружења са Грцима, Цинцарима <pb n="14" /> и Турцима, сви су, покр |
| године и унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} И отуда, из штале, из куће, где се је била сакр |
| аса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, половину |
| ћи како јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада ј |
| у се по ћилиму прсти од ногу у чарапама грче, тресу.</p> <p>Да га као умилостиви, продужи Софка |
| поред тога што је толико владао собом, грчевитим прстима поче баратати по недрима, по још дужи |
| у, а због јако затегнуте узде и његових грчевито стегнутих колена у слабине, поче, пропињући се |
| х лактова, главе, како је по њему нички грчећи се лежала.</p> <p>— Зашта мори, нано?{S} Зашта н |
| бе.</p> <p>— Ух, ух, тето, тето!</p> <p>Грчећи се, угуривајући се у Симкино крило, у њена спару |
| ог места, уз трпезу, сва је цвокотала и грчила се.{S} А најгоре јој би, када осети како у гласу |
| рвом лепотицом из Скопља, из неке упола грчке фамилије, ипак он, једва издржавши неколико месец |
| оте.{S} И она опет била нека Гркиња, из грчке фамилије, која је била у самој вароши, одмах испо |
| га у вароши није било.{S} Лепше турски, грчки и арапски говорио него свој матерњи језик.{S} За |
| ли се оне и не познају, већ се неосетно губе у свежини облог јој и као млеко тако белог и нежно |
| ави што јаче грлење, миловање, тонући и губећи се од среће због тих снова.{S} И што је најглавн |
| после ове њене оволике жртве ради њега, губи све: и поштовање, и дивљење.{S} Једино ако она хоћ |
| одмах би видела како се све то са њега губи.{S} Брзо, као увек, понизно и радосно што га она з |
| појасеве, ипак, видело се, да се у њима губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не виде.{S} Џепови |
| замиче на послетку споредном улицом, и губи се испред Софкиних очију.{S} Софка остаде и даље н |
| , чисто у несвест пада.{S} По читав сат губи се, ништа не зна за себе.{S} А затим тешко, дуго, |
| нар, штала, околни зид, а остало се још губи у мраку.{S} Из оне велике собе, кроз широке, призе |
| му гојна као у неке жене.{S} Уста му се губила у здепаст, кратак врат и подваљак.{S} Обучен у ш |
| лазили, све се више испред њих ширила и губила, пошто се ту и завршавала.{S} Ма да је овде из с |
| грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И напослетку, за чудо, та њ |
| бичаја ради, по читаве њиве и винограде губили.</p> <p>И у томе је био једини живот тих њихових |
| Рубови долина оцртавали су се на небу и губили једно у другом.</p> <p>Марко улете на отворену к |
| ог гласа, који није молио, него који се губио и мро у његовим узневереним устима, због срамоте |
| о.</p> <p>Већ је близу зора.{S} Мрак се губио.{S} Около, иза равница, кроз магле, већ су се оцр |
| би гледала и пратила, тако, да би овај губио, као сагибао свој поглед, главу и са поштовањем п |
| терино кићење и намештање куће пред сам губитак њен, њену продају, и допадало.{S} И она је сама |
| љу — он се све више почео заборављати и губити.</p> <p>У почетку од Софкиних само јој мати дола |
| сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и стиска рукама.</p> <p>— Како си, тато? — поздра |
| ве због тога, да не би прљала постељу и гужвала је, те Софка морала понова да је намешта, и так |
| ју улице, прилазила самој цркви, света, гужве све је више бивало, све се више око ње стешњавало |
| ој поче све теже бивати.{S} А поред ове гужве и тишме испред ње, досађивала јој још и она свато |
| е.{S} Звона већ стадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допир |
| рећу се неки злобно, други с подсмехом, гунђају међ собом: „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви |
| ој, дошао и чак са њом говорио, једнако гунђала, себе грдила и корила: како то, луда она, да се |
| игани, срећни, вукући у брзини колије и гуњеве по земљи, пројурише поред ње и изгубише се трчећ |
| онако у чизмама, појасима, са силавом и гуњом, сагињао се и, за чудо, сам својом руком, а не но |
| ав, испружен, укочен и покривен широком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{ |
| поче се утопљавати, заогрћући се добро гуњом, увијајући ноге, колена и пробајући фаље на пишто |
| уда, са лојаном свећом у чираку, огрнут гуњом и гологлав, поче да се приближава његов слуга, Ар |
| <p>Слуга брзо алату пребаци преко седла гуњу и бисаге.{S} Проведе га и окрену улазу, од седла ј |
| .{S} За њим је силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасвим у мраку.{S} Сигурно је то био куп |
| ге а у другој велику и тешку постављену гуњу.{S} Нетремице, са страхом, погледује час у ону вел |
| није задоцнила, готово трчи.{S} Једнако гура час на леву час на десну страну своју овлаш повеза |
| ијења“ Софкиног) него мезета: ђаконија, гурабија и слаткиша.{S} Из Маркових дебелих чизама, са |
| 2" /> оптрчавају око сељанки и силом им гурају и нуде старе, подгрејане симите.</p> <p>— Тетко, |
| са пеном на устима, искривљеним лицем, гурајући је главом у трбух, грлећи је по куковима кидао |
| м руком отварајући капију, замандаљену, гурајући увучен не шип него читав дирек, није гледао ни |
| нију и нагнута над њом а ногама једнако гурајући испред себе на што је наилазила, да се не би с |
| упиње, напреже, да бар главом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њој.{S} Али не може.{S |
| Ако се у изувању збуни, застане, он је гурне ногама и мамузама у прса или у трбух.{S} Не гледа |
| а није штогод заборавио, приведе алата, гурну ону узенгију на Томчину ногу, коју овај беше само |
| теше се око њега, извади другу кесу, и, гурнувши лактом са софре тепсије и тањире, стаклад и ча |
| ебије.</p> <p>Мрак отпоче бивати сасвим густ; фењери почеше јаче да светле, кућа, осветљена и п |
| еним до на крај чела дугачким обрвама и густим као сен трепавицама.{S} Што је најгоре, она је с |
| и чибука готово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око очију и обрва.{S} Тресе се од |
| кови, оцртавају, да јој се тешка коса у густим курјуцима на врату заваљује, те да се испод њих |
| лих, паметних очију а сувише дугачких и густих грива и репова.{S} Софка је видела како их они н |
| као из далека, шуштање топола, њиховог густог, сочног лишћа.{S} После, док би мати намештала г |
| ма и дукатима, нису могла од дугачког и густог невестинског вела сасвим јасно да се виде.{S} Је |
| {S} Најпосле нађе то.{S} Извади велику, густу низу све од самих дубла, свако зрно од по пет дук |
| аганости чисто трепери и отворених уста гута одоздо његов глас, који се све више почиње да разл |
| како гост, купац, једнако очима гледа и гута кућу, која сада, овако намештена, некако друкчије, |
| ако је пара гуши, како заједно са паром гута речи тих песама.{S} А они ударци токмака на вратим |
| како нису могла да смире.{S} Једнако је гутала пљувачку.{S} Покаткад почела би да осећа како јо |
| д себе, у своју кућу уводи.{S} Очима је гутао, и једнако извињавајући јој се, храбрио:</p> <p>— |
| ега још више уплаши.{S} Брзо, на велике гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже журно — и то не с |
| бијени на капији, почеше да се тискају, гуше, јер, нико пре ње није смео да уђе.{S} А изнад Соф |
| ела утону у њено меко и обло раме.{S} И гушећи се поче да је моли:</p> <p>— Кажи, кажи...{S} Ни |
| водом, песмом, осећала је како је пара гуши, како заједно са паром гута речи тих песама.{S} А |
| део скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са Јусуфчи |
| м, јабучица била испречила, и готово га гушила, не гледајући никако у Софку, продужи сам себи д |
| ица куљао свет да их види, ипак није се гушило, није било тишме.{S} Као сваки крај вароши све ј |
| стаса, рамова од слика и дрвореза чисто гушио мирис на црвоточину, буђу, тамјан и покапане свећ |
| на своје име, једва тад, толико је глас гушио, што му одговорила:</p> <p>— Ако, ако, Тоне!</p> |
| еће су све више гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама је она све више окружавана и |
| ="94" /> то?{S} Зар она (јамачно Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} |
| тавља Магда — немој Стаја (његова жена) да погачу препече.{S} Нека гледа да је <pb n="74" /> од |
| ато никако се није могла да „повароши“, да се помири и уживи у кућу.{S} Вечито је била сама, и |
| лику — зависи све.{S} То му сада треба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, к |
| е, и да останем овде, и, ако што треба, да послушам и нађем се.</p> <p>У том, као без душе, дот |
| особито доле, кујна и она велика соба, да заударају на онај тежак, масан задах, пун загушљивос |
| ито крајеве, <pb n="130" /> око зидова, да не штрчи испод ћилимова слама нових рогожа.{S} И пош |
| ма штрчала и падала из напуклих зидова, да се меша доле са коњском балегом и после онако да зау |
| весеља, једнако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отишао кући, спре |
| би, али избегавајући <pb n="169" /> га, да можда не опази на њој нешто: како је или необучена, |
| е смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младенци могу...{S} Ако не, ја не м |
| га понова пољуби у руку, узима од њега, да наслужи другом.{S} Дворећи све и љубећи <pb n="200" |
| е да једном и оне имају над собом њега, да би, испод његове власти и надзора, могле слободно да |
| ану тако саме, да се боји чега ружнога, да тада можда какав мушки... него што је знала да сада, |
| о толико нечега светскога, и страснога, да би сви бивали потресени и узрујани.{S} Чак чуло би с |
| куту, углу собе.{S} И то све због тога, да не би прљала постељу и гужвала је, те Софка морала п |
| ио, растерао му се сан; него због тога, да не би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.</p |
| мањем управљати, него да то чине стога, да би она била сасвим слободна и да би се и овде, код њ |
| устукну.{S} Још мање, као што би друга, да поцрвене, замуца и од стида побеже, остављајући роди |
| а се надимље и од бола, неизмерна јада, да стење.{S} Али се брзо трже.{S} Изиђе у кујну.{S} Кад |
| <p>И онда одједном и то тако изненада, да Софку чисто у чело удари, те јој глава клону, отвори |
| цу и дали му неколико њива и винограда, да би могли живети.{S} И она, када остарела, никада <pb |
| се сети да није у реду, нарочито сада, да о себи прича, прекиде и поче да пита о њему, ефенди- |
| талим женама здрави, а не, као до тада, да и не застајкујући и не гледајући ни ко је ту, а камо |
| у великој соби, са Магдом, пошто тада, да не би Софка била сама, морала је и Магда у тој соби |
| офки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, раскидао везе, појасеве |
| бар тако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздраве и морао на њих од |
| а сада и већ своје куће да се нагледа, да је добро запамти, да је сву онако у наоколо, са комш |
| >Њихова је кућа била стара.{S} Изгледа, да од када је варош почела постајати, да је и та њихова |
| , и од зрелости почеле да падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, могли јести, пошто |
| комотан као код своје жене.{S} И онда, да не би то њено одбијање протумачио он тако: да као он |
| аче повуче, око ње више јастука наређа, да не би из оне друге собе пиркало и ко назебао.{S} А п |
| је.{S} Судбина зар?{S} А знала сам ја, да од њега шта друго, добро какво, и не може бити.{S} З |
| и моли:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да прог |
| родица морала да дође и иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире.{S} А опет тај њен муж, не |
| ледати да буде што луђа, што ватренија, да тим, том својом великом љубављу према њему, свом муж |
| влуцима.{S} Тамо се хранили од чивчија, да би се само могао <pb n="22" /> што више Софкином оцу |
| да седне, извали се и тако лежећи чека, да га Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен о |
| чија је земља: да ли газдина и турска, да ли њихова.{S} Тада се видело да им, после свега, од |
| и, да није могла реч да каже.{S} Софка, да би је охрабрила, поново је у руку пољуби, на шта ова |
| о мртво. <pb n="219" /></p> <p>А Софка, да би сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла све као ш |
| а, можда она то...</p> <p>И зато Софка, да би га сасвим уверила, мораде издржати до краја његов |
| зу, која је била толико пуна и дугачка, да јој злато својом жутином покри цела прса.{S} И сама |
| анова.{S} Софка их је већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгледале нез |
| е, и по башти чистила је и раскрчавала, да је тај купац, када дође, не види као какву крнтију, |
| "212" /> се да се дуго и дуго решавала, да је тек после многог наваљивања, молбе а можда чак и |
| зила, и сваку опет, из сажаљења, звала, да и она к њој дође.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и |
| се све напуне, па зато сам те и звала, да те питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у |
| , одговарала је:</p> <p>— Хвала, хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка!</p> <p>Софка, |
| S} А изгледало је да се највише надала, да ће се опет вратити у село, ма да је била сама уверен |
| рају баште за неко суво дрво привезала, да уз нарамак сена или траве дрема, чека, док његов газ |
| аве ради.{S} Мати једва би је одвајала, да руча и вечера.{S} И што би се посао све више и јаче |
| среће и радости, што је и то дочекала, да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да је слушкиња одв |
| јела, од ручка, вечере, увек остављала, да, кад дође, има шта да једе, свекрва ништа не би окус |
| ко им је казао.{S} Али Софка је знала, да се поред свега кријења и ћутања ипак није ништа могл |
| да га не би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире постељу, па чак дотле је ишло да и њег |
| то тако јасно отуда на махове пахтала, да је изгледала чисто као нечији уздах, као од оних там |
| светлост особито ноћу толико бљештала, да се и сам кров кућни прозирао, једнако била граја, см |
| о приковане остајале и када је осећала, да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од об |
| о је на једну, најнижу копчу закопчала, да су јој прса бректала; кроз рукаве танке кошуље бљешт |
| лицу, све појурише.{S} Свака је трчала, да што пре стигне.{S} Баба Симка их с муком задржавала, |
| ко рочиште у суду, па ето једва стигла, да и ја пођем на гробље. — И продужује са њоме пут.</p> |
| ри.</p> <p>Ко зна докле би тако седела, да се већ једном одоздо, са капије, не чу тихо куцање.{ |
| увери, да ли заиста на себи има одела, да јој штогод не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме |
| уда, собом, из села, свака кућа понела, да сада на тој слаткој вечери прикажу.{S} Пиће се једна |
| лико уморна, толико засићена и отупела, да је била на све равнодушна.{S} Ништа је није дирало.{ |
| а нарочито своје људе из браства, села, да заједно са калуђерима бране манастир.{S} Јер су на д |
| слаткишима.</p> <p>И Софка је грабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} |
| зиђе, није знала каквог га је оставила, да ли онако напред раскопчаног и масног, или палог, на |
| , трепет од њега, манула га и оставила, да и даље наређује, заповеда и грди слуге и чивчије, а |
| рајући испред себе на што је наилазила, да се не би спотакла, стави је испред Софке.{S} А на пр |
| ног, прекорног, што га је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и сав открије у свој својо |
| т, задах, дим дувански, те би отворила, да проветри.{S} Али кад <pb n="90" /> га није испратила |
| у слабине, поче, пропињући се од бола, да окреће к њему своју главу, као да га пита и види шта |
| ом, а у ствари највише се била огрнула, да јој не би прашина одозго, где је Софка чистила, пада |
| , увек кад би мати отуда сишла, изишла, да овамо Магди или Софки што нареди, Софка би чула како |
| ивање.{S} Па тек, када би тетка отишла, да га лечи!{S} Софка није тачно знала у чему је било то |
| де су.{S} И када би која комшика дошла, да потражи на послугу какву ствар, за коју је само она, |
| а се покажу сватовима новога пријатеља, да се види каква је Софкина родбина.{S} Све су биле у д |
| тамо удесио и после дошао по пријатеља, да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>З |
| да од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта јести...{S} То ли ви хоћете од мене?</p |
| епше и више овамо њима, својим газдама, да понесе.</p> <p>— Магдо! — понова је зовну мати.</p> |
| ада би, место оца, дошао са рабаџијама, да еспап узму.{S} Па и то би морао одмах сутра рано да |
| ћином лака, танка и у отвореним бојама, да, свакако, тиме што више привуку пажњу.{S} Лица и очи |
| га кујнског, он је онда предаде женама, да оне тамо у кујни још неке обичаје посвршавају, а он, |
| им је то саопштио, могу да иду кућама, да се спремају, чисте стајаће <pb n="109" /> хаљине и д |
| ма у рукама, трчале су босе по плочама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћале вриштећи, прс |
| ијеном старим прљавим женским шаловима, да му не би озебле очи, на које је једва гледао, седи п |
| у.{S} И могли су наочиглед, пред свима, да се љубе, па ипак никоме не би могла да падне рђава м |
| , колена и пробајући фаље на пиштољима, да није барут уквашен.{S} Слуга за то време отрча до ка |
| Он се после толико извежбао у рачунима, да је, као њихов заступник, једнако горе у чаршији, у њ |
| ат руке и њиме издиже и приноси устима, да би јој пуцало грло.{S} Одахњује не могући да се приб |
| . — Нека ме чују! — наређује свирачима, да јаче, више свирају.</p> <p>Настаде руковање, љубљење |
| витлале се, не бојећи се више ни једна, да ли јој се нису случајно шалваре смакле и бедра, поло |
| аште, где је сада ограда била изваљена, да би се могло у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала |
| о више затворена, што јаче замандаљена, да би они овамо били одвојенији, скривенији — све то ка |
| том, толико је била уплашена и утучена, да се видело како већ ништа више не може да мисли, да ж |
| главе, љубљењу косе, виде како он зна, да он сада може пред целим светом бити онај стари, вели |
| ом, са пуно корпи, јела и буклија вина, да тамо целог дана преседе.{S} Доцније, кад се још више |
| реном погледу виде да је заиста истина, да се заиста решила.{S} Потресен, загрли је, и љубећи ј |
| , у које доба и зашто опет отишао, она, да би све те одговоре избегла, а једнако седећи онако, |
| ебе грдила и корила: како то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она он |
| њој, Софки, да је заиста сада ово она, да заиста он њу овамо, код себе, у своју кућу уводи.{S} |
| де.{S} Али Софка је толико била уморна, да ништа од тога није примећавала.{S} Само кад сагледа |
| е она, те, ако је и она весела, срећна, да се и они још више веселе, више пију, певају; бојала |
| озна и види да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли, таквога мужа, још дете!{S} Знала |
| ку његову љубав.{S} И она, из сажалења, да га умири, утеши, јасно, раскалашно и као предајући м |
| <pb n="215" /> тога наваљивања, мучења, да му она призна, видело се и по томе, што отуда почеше |
| превари, што се не испуни његова сумња, да никада Софка, и толика и таква лепота, неће поћи за |
| се изнесе и обеси још неколико фењера, да би степенице биле боље осветљене; да се после тамо, |
| поручи да је више никад за то не дира, да је остави на миру и да је њој овде „добро, сасвим до |
| ципелама, кратких ногавица од чакшира, да би им се око чланака виделе њихне, хаџијске, беле ча |
| е у малој собици на кревету до прозора, да би могла отуда, кроз баште, све овамо видети.{S} Око |
| , као увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћ |
| ичија више.{S} Од беса стискајући прса, да би од бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што б |
| ?{S} Знала је само, да је кућа продата, да је синоћни гост купац.{S} Отац, пошто се испавао, ди |
| јаче да притвори спољна амамска врата, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама почели да |
| наместе; горе, на доксату испред врата, да се изнесе и обеси још неколико фењера, да би степени |
| иде пред судове и тамо он, ефенди-Мита, да се заклиње, свађа и то с ким? — са својим до скора с |
| о вратио, она је толико била бременита, да није смела да се појави.{S} Марко, кад чуо, једва, н |
| де су се опорављали од неуредна живота, да би се после могли приликом прве гозбе, славе, вечере |
| вори јој мати и уђе.</p> <p>Софка оста, да поново закључа и затвори капију, слушајући како Магд |
| ту велику чашу до самих Софкиних уста, да она, пошто поједе залогај, само отвори уста, дакле д |
| ској соби горела је лампа и то уврнута, да би што мање било светлости и падало у очи.</p> <p>Ка |
| љом, која јој је била толико разгрнута, да су јој бљештала врела прса, ишла би по дворишту.{S} |
| >- Софка!{S} Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. </p> <pb n="192" /> <p>— После ће она! |
| ек.{S} Јер, када би клекла око огњишта, да налива кафу у шоље, увек би јој се из јелека прса от |
| вече са Јусуфчићем засели око огњишта, да вечерају, наоружани, са пушкама преко крила, и са ст |
| а виде како јој мати, због тога страха, да није на самрти, и да им зато шаље гласнике, као опра |
| > <p>Арса поче као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ Станину да намешта.{S} Марко је ст |
| е предаде, али једнако тихо, из страха, да онај горе не чује.</p> <p>Софки, ма да јој се још св |
| и, и Софка заиста чу како он из страха, да се ови нису сасвим код ње обезобразили и обрукали га |
| ки послао ђизије за хаљину, а и новаца, да нам се нађе за овај празник.</p> <p>Тоне, ма да је б |
| ве поздравио, нама послао нешто новаца, да нам се нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме. |
| ништа не види, још мање самога мртваца, да не би, ако је можда затруднела, родила дете са какво |
| потреса од цвилења, и блејања јагањаца, да и он оде и, за свој новац, купи најбоље и најугојени |
| ије она као свака: није дете, шипарица, да ништа не зна и не сме да зна, па тако, у трен, како |
| од покојних спомињала: да ли мужа, оца, да ли сина, своје дете јединче, и колико, до ког времен |
| љуби у руку, и то тако усрдно, од срца, да <pb n="189" /> ова, охрабрујући се, срећна, поче да |
| зну у плач.</p> <p>Арса међутим истрча, да широм отвори капију и да тамо на њој дочека новог пр |
| ло коме више да се диве, која је лепша, да ли мати или она, Софка.{S} А сада, кад иде као удава |
| да они продају кућу више њему за љубав, да би га учинили својим „чираком“ врстом слуге али њихо |
| а теби....</p> <p>Глас му је био такав, да Софка осети како јој кроз грло, чак на дно срца прод |
| о је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав изгледа, как |
| издржи, почне Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то д |
| сви они, њени, заједно једно уз другог, да се тиме као одвоје од осталих сватова, <pb n="182" / |
| а ногом од себе нечег гадног, нечистог, да Томча под тим као поклекну, сруши се, али се зато чу |
| , отишао, поред Солуна, чак у Цариград, да што више путује и учи — тај њен деда и баба тада ник |
| ено прво „хајде“ плећима полете напред, да и њу као и свакога отера, али се сети да она није не |
| ина, силно ударање пете о земљу, о под, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно, после спавања, |
| одласка бивала луда, не знала за себе, да би, онако пијана, ноћу падала и онда звала себи слуг |
| као што је био ред, отпустише од себе, да после међ собом сврше прошевину, и пре но што она, п |
| И тако свака.{S} Свака ће гледати себе, да што више уграби од весеља, среће.{S} Ниједна се неће |
| ући се на прсте и обзирући се око себе, да ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ не чује, тихо |
| и једнако се мучи загледајући око себе, да ли је заиста ту, код њих.{S} Његова доста изношена д |
| 44" /> <p>— Ама не то.{S} Него за тебе, да своје паре имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, д |
| ном руком да се хвата за врата од собе, да би се задржала, видевши по лицу сељаковом и његовим |
| гова ударца.{S} Он брзо појури из собе, да не би морао и матер, која га, трчећи зз њим, поче за |
| итом, са уздигнутим ћемером више главе, да сви виде, да се сви зграњавају, поче из њега сипати |
| су се даље иза куће помицали у крајеве, да се приликом доношења хране, жита, не би реметио кућн |
| Нећу, бре, нећу!{S} И баци им кључеве, да они, како знају, иду, раде..</p> <p>Али, кад се доцк |
| ле.{S} Знало се само да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и преко винограда из |
| руго, да би били готови када их позове, да дођу на свечаност.{S} И то је Софку највише поражава |
| отпочеше њени, поређани тамо у столове, да одговарају на јектенија.{S} То је било њихно, њихне |
| , задижући и загољујући до колена ноге, да чисти сламе из ногавица.{S} У том већ је и дан свита |
| и дође до Софке.{S} Тако чврсто стаде, да му чизме зашкрипаше, и као да се под од собе подави. |
| треба сада, на свадби, седети.{S} Седе, да га светлост од фењера у лице запљускује, те да се, о |
| дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето она, Софка, |
| до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је заиста онако лепа, онако обучена и окићена как |
| гнутим ћемером више главе, да сви виде, да се сви зграњавају, поче из њега сипати новац у корит |
| ж каквим послом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, цене како јој је.</p |
| исано је, нема се куда, и онда — хајде, да се иде тамо куд се <pb n="156" /> мора.{S} И то сауч |
| ана на све, готово мирно се диже и оде, да отвори.{S} Магда, овамо у кујни, три пута се спотаче |
| очито ракијом не треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и послали, да га он |
| е знао каква је она сада, поново изиђе, да је охрабри.</p> <p>— Де, шта ти је?</p> <p>И, што ни |
| ј и разболео, старац није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге |
| И што ми се никада не јави, када дође, да га видим.{S} Колико пута питам оне моје за њега и за |
| о у хан, овамо бар не наврати, не дође, да се тиме, не Софки као извини за све што је онако пиј |
| ; а друго, кад тај странац, купац дође, да има шта видети: да не мисли како они, од велике сиро |
| добро. <pb n="92" /> Прво, кад се пође, да се може одмах, на брзу руку, покупити, наслагати и п |
| и, када се разболео, није хтео да каже, да се потужи, већ једнако лежао горе, на доксату од кућ |
| S} И зато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију испред себе, испод р |
| е верујеш тати?{S} Мислиш да тата лаже, да има пара, него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако |
| ако он кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе |
| ној руци, те она мора јако да их стеже, да би их могла држати.{S} Срећом били су преко њихних р |
| а се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета |
| же никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда била у |
| бично сиротније тетке и стрине, долазе, да ту и спавају, да би могле једнако радити, помажући д |
| о је једино она све знала.{S} Знала је, да он тамо нема никакве трговине нити какве послове, јо |
| могући у све то да верује.{S} Знала је, да они то и тако са њоме не могу да чине.{S} Није она к |
| о не може никада бити.{S} Допуштала је, да ће можда сада, тога пролећа, као увек, нека тек тада |
| ве ређи и ређи долазак.{S} Стрепила је, да их, како је почео а знајући га какав је, на послетку |
| а.{S} Замрсило јој се платно и зове је, да га она одмрси.{S} Софка одмах одлази.{S} На први пог |
| ко чела.{S} Нарочито иза ува остави је, да има мало праменова, те да би они својом сенком као с |
| рећи око себе лактове и као бранећи је, да је други не потискују.{S} И то њу чисто трону.{S} Ок |
| то се боји, и онда као сажаљевајући је, да не почну долазити по њу, да је охрабре, она брзо, од |
| и оставио код куће.{S} И чак послао је, да и она учи у манастиру.{S} Доцније, није је тако брзо |
| о.{S} Прво што му паде на памет, то је, да као свакада, чим уђе, одмах баци поглед на два велик |
| а јој мати зато тако скупе хаљине даје, да би је том скупоценошћу уверила како заиста то он, от |
| као уноси, и сва лицем, прсима предаје, да је он гледа колико хоће, наслађује се њом, онда ова, |
| едала како је све то почело да постаје, да се стапа у једно.{S} Сви мушки претварају се у једно |
| а, највише услед доста попијене ракије, да одлази у кујну и тамо са женама да се разговара.{S} |
| Арса им износио од сваке сорте ракије, да пробају, која ће им се допасти, па да им после ту то |
| једнако да се скида, развезује шамије, да јој лице и пун врат са модринама, где је јаче било с |
| еби: како ће сада морати силом да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као |
| и врату, заждио би онда чак до капије, да би се исто тако опет отуда вратио, још јаче, бешње п |
| чно суботом, када би долазиле рабаџије, да на својим тешким, воловским колима, за ханове пренес |
| а почиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекала, када ће доћ |
| Једино ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакуј |
| : да он сада своју жену мучи, испитује, да му она призна, како је заиста живела са својим свекр |
| са сељацима и чивчијама да рашчишћује, да се зна чија је земља: да ли газдина и турска, да ли |
| <p>Магда преплашена устрча уз басамаке, да горњи бој осветли.{S} Ускоро пред њихну капију стадо |
| и испуњене гајтанима, већ уске, кратке, да би им се што више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, |
| Када би излазила и одлазила на чивлуке, да надгледа имања, ишла би на коњу.{S} Слуге, с обе стр |
| пута и то пред самом Софком опра руке, да би је уверила како су јој чисте, поче је служити и н |
| прсти из сада и њене већ ознојене руке, да ће још пре свршеног венчања морати да му испусти рук |
| и уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стегао, опасао.{S} После једва п |
| , остављало, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум силазило.{S} Тако су онд |
| ва.{S} Никако неће да седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се ок |
| умиравајући је:</p> <p>— Хоћеш, Софке, да вечераш?</p> <p>— Нећу.{S} Јела сам код куће! — одго |
| умене ноге.{S} Затим пође испред Софке, да јој отвори врата.{S} Софка, као тресући се од језе, |
| ободно почеше улазити овамо, код Софке, да пију кафу, седе, и зађу толико у разговор, да онда м |
| — а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном месту тек ако би месецима могла да уђ |
| , гологлав враћао и одлазио међ остале, да око куће, наслоњени уза зид, клече.{S} А највише их |
| ликих мука, што су због њега претрпеле, да проплаче:</p> <p>— Тато, тато мили! —</p> <p>Али је |
| својих пецива, кришом, колико су хтеле, да пију.{S} И зато је свуда око тих огњева, чија је све |
| што су се оне само пред светом хвалиле, да им и шаље по мало новаца и дарове за Софку.{S} То јо |
| усахла, спарушила се.{S} И отуда после, да би и даље сачувала ту своју спарушкану лепоту, цео ж |
| ујући је и доводећи натраг.{S} И после, да се све то сакрије, удали је за једног њиховог слугу, |
| .{S} Ножним прстима јаче држећи нануле, да јој се случајно не исклизну, упути се вратима.{S} Пр |
| 23" /> <p>— Газдарице, ете, послали ме, да кажем да је газда убијен.{S} Убијен је газда, газдар |
| е за своје кћери, кад остану тако саме, да се боји чега ружнога, да тада можда какав мушки... н |
| што јој амамџика беше послала, и то не, да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека кад |
| има.{S} Само треба човек руком да мане, да узме и распореди, па све да буде као што треба.{S} И |
| оба креће.{S} Она, не могући да устане, да га као што треба дочека, поче се извињавати:</p> <p> |
| по чаршији застају испред сваке механе, да још испијају оканице, па онда као бесни јуре овамо н |
| ала је како никако не може да се сагне, да кафу на огњишту пристави и скува, још мање да слатко |
| и шталама, изнесе, распореди и уздигне, да би могао „свет да гледа“.{S} Сазидао је капију на св |
| а, особито девојкама, које су доведене, да тако преко зида гледају Софкину свадбу.{S} На капији |
| ирама — а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао млађи, — већ у панталонама и капуту |
| била овде покупљена и увијена у пелене, да би, тако одвојена, удаљена од свадбене ларме и вреве |
| са крстом, већ ситне, црне, скупоцене, да би се, ма колико биле дугачке, ипак могле све у шаку |
| ме наређује им да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и осталог света дознао, док се |
| егова необична нежност, почеше да буне, да је трзају.{S} Испунише је сву страхом и трепетом.{S} |
| е, него да би само могао бити поред ње, да је гледа, наслађује се њоме, он јој то и показује.{S |
| таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав, лепши и виш |
| за дужност да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње ширећи око се |
| им.{S} Хоће сигурно да јој да на знање, да она зна за њега, како је он, њихов слуга, Арса.{S} С |
| нако је допирало оно свекрвино цвиљење, да му се чинило да јој се, откако ју је ударио и откада |
| ецима биле су обешене и поређане лампе, да би се видело ићи тамо, њима, под хладњак.{S} Тамо оп |
| кујну, разливала у разне лонце и шерпе, да ко од њих, мати или Софка, не примете, јер зна шта б |
| почеше овамо око њене собе да се купе, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка поче јасно |
| ито би јој око колена склањала шалваре, да јој се не би упрљале од пепела.{S} Целог би дана пре |
| олићавала прса и рукаве и саме шалваре, да би осећала како би једним покретом све могла са себе |
| а или да намешта косу, разгрће шалваре, да би слободно могла крочити или, кад би та сада озноје |
| д бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже и сигурније корача, брзо пређе сокак, чесму |
| до Софке.</p> <p>Она, задижући шалваре, да јој не би сметале, а и косу склањајући иза врата, по |
| лушајући како Магда трчи испред матере, да тамо пре ње стигне и у кујни распреми, упали свећу и |
| обито кад се врата од собе тамо отворе, да чује њену вику, као грдњу, псовку.{S} А то све сигур |
| ње и њега, није свршено, није најгоре, да по овоме што никако не може да се смири, има нешто ј |
| ањајући се о његово колено издизала се, да би оном другом руком, заносећи је око њега и као обг |
| е веселе, више пију, певају; бојала се, да она тада баш не поклекне, не покаже се довољно срећн |
| ја јој је била стала, као скаменила се, да се не би трошила, једино коса, како јој је још у поч |
| х је на послетку оставила и повукла се, да спава.{S} Прво, што није ред да девојка тако дубоко |
| с увређеном равнодушношћу: „Па зна се, да се нема коме чинити ни помагати“.</p> <p>И ваљда збо |
| оређани уза зидове лежали, одмарали се, да дођу овамо у велику <pb n="205" /> собу, за софру, С |
| се, да из Софкина лица дозна, увери се, да ли је то у истини: да она њега, његове, воли и зато |
| Марко, једнако стојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита:</p> <p> |
| шуље, сељачки, сасвим заборављајући се, да брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ |
| љубећи је по руци брзо, и, кријући се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и нас |
| зе, а једнако осврћући се и кријући се, да је толики свет, који одједном испуни двориште, не ви |
| а сигурно тамо над Томчом нагињући се, да га удари, викну:</p> <p>— Зар да ми није онај, твој |
| ад њу и да разрогачује очи, упињући се, да из Софкина лица дозна, увери се, да ли је то у истин |
| испред себе.{S} Видело се само како се, да не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз д |
| они почели и хаџијама звати, знало се, да је он први имао смелости да, после свога хаџилука, с |
| а јој тиме досађују.{S} Али, видело се, да највише стрепе од Марка, свога „бате“, јер долазећи |
| ре и свилене појасеве, ипак, видело се, да се у њима губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не вид |
| се тако близак род узели, говорило се, да је она увек била повезане главе, која ју је од тада |
| све то сам Арса са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти.{S} Марко остаде и даље тако да сед |
| е њеном лепотом, бујношћу прсију, косе, да, дивећи јој се, узвикују: „Ао, Софке!{S} Јао каква с |
| ју бре затварајте, капију замандаљујте, да нико, нико...{S} Ах!{S} Ах! </p> <pb n="204" /> </di |
| ија измеђ сватова и издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што |
| ка упијајући нокте у младожењине прсте, да би их одржала у својој руци, издржа у обилажењу око |
| и, били, и како су то смели да допусте, да га не чувају, чак и да погину за њега? — Зар смо зна |
| м хаљинама, једнако се око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу.</p> <p>Тако ист |
| како треба из села масло, сир и пилиће, да се вечера не задоцни.{S} У вече вечеравали би уз пић |
| им слободна.{S} Могла је, кад год хоће, да излази на капију и тамо стоји.{S} Свакога мушкарца, |
| склони које мало дете са средине улице, да га не би који коњ или товар прегазио, или да коме од |
| одјури унутра, у кујну, код газдарице, да је пробуди:</p> <p>— Газдарице, газда! </p> <pb n="1 |
| лака а камо оволико, као што сад плаче, да чисто осећа како јој се срце чупа и снага распада — |
| прво улете тетка.{S} Навлачећи количе, да што пре оде код њих тамо, кући Софкиној, и да, као ш |
| у ствари отишао и он у хан, код Томче, да се тамо над осталим слугама натреса, тражећи да га, |
| Софка из кујне изиђе и уђе у оно сопче, да се тамо као одмори, он се брзо сети и заврћући рукав |
| е стране чак и овамо код њега, у сопче, да допире.{S} Чули су се тихи, уплашени кораци, бат ног |
| ао у почаст, испред саме Софке стадоше, да је прате у игри.{S} И Софка једним погледом испод оч |
| го — муж ти је!{S} Само он, слатки муж, да је код тебе, па све друго нека иде!...</p> <p>Али Со |
| су испред врата и собом затварали улаз, да не би она кроз врата, приликом изношења мртваца, мог |
| једнако натеже тестију са водом.{S} И, да је не би умрљала, наслања је о лакат руке и њиме изд |
| Али она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак не улази |
| бе, још мање од својих прсију, која би, да их друга нека има таква, сувише пуна и једра, покрив |
| цео фис довукао <pb n="136" /> к себи, да му Јусуфчића дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кришом га н |
| ој месо и као кљештима је вукао к себи, да је обори, пуштајући запенушене луде крике.</p> <p>— |
| Дакле, сада је само дошао, да им јави, да би она, мати, имала када да се спреми, да све ствари |
| доцкан.{S} Још има времена да поправи, да се покаже како се жртвује, приноси себе ради њих.{S} |
| И као да би хтео да се смири, заустави, да избегне и спречи то.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се |
| дана, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ће и што више дограбити да поједе, а да о |
| једину, коју је, хотећи да је поштеди, да се не би удала за каквог њиховога сељака и била изло |
| рши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онаква и толика, за какву се издавала |
| о ићи на огледало, да се огледа и види, да му се случајно по лицу и очима што не познаје.</p> < |
| чу како је закључа.{S} Бар је ослободи, да не мора стрепити од нечијег доласка.</p> <p>Али је т |
| а, и то не, да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па д |
| , хоће тиме јаче к њима да се приближи, да им да на знање како су му, поред свега што их је био |
| сам морао више пута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али |
| а ове паре и дарове, и сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турску води.</p> |
| доћи.{S} И из страха да то ко не опази, да се зато она тако споро свлачи, што се боји, и онда к |
| ије слутила, те да онда буде на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је била сасвим помирена са т |
| ка ишла путањом поред бунара ка капији, да отвори, виде како јој мати хитро сакри тепсију са пш |
| ак су сви носили свеће и јурили капији, да још боље осветле улаз.{S} И заиста су то били они, „ |
| верује свему овоме, особито њој, Софки, да је заиста сада ово она, да заиста он њу овамо, код с |
| главу и погледа свекра тако очајнички, да се овај пренерази и занесе од страха.{S} Помисли да |
| чи засвираше.{S} Тодора поче...{S} Али, да ли као од радости, или од збуњености, што је све у њ |
| ове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а |
| офкиних само јој мати долазила.{S} Али, да ли што је још био почетак, Софка још осећала онај тр |
| скипело, и она би к њима сишла.{S} Али, да се не би приметило, увек би налазила неки <pb n="239 |
| >Отац јој са кесама као побеже.{S} Али, да се не би приметило да бежи, једнако се око себе загл |
| као да је не може гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац био одозго видео како се к њему пење, |
| о својим колебама пробали и дотеривали, да буду готови и, чим падне мрак, почну отуда да се рас |
| > <p>У зору, када су сви били полегали, да се одморе, Марко, сада већ свекар, коме су такође би |
| , зна да није због тога, што њега жали, да би се он том лупом пробудио, узнемирио, растерао му |
| ки то годи, — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкину љубав |
| егови из куће зато тог дечка и послали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго н |
| лазећи једнако су се уплашено обзирали, да их он можда отуда из дворишта, испод хладњака, не ви |
| уграбили и сада са њом ето овде стали, да се одморе.{S} Зато тамо испод хладњака нико сада и н |
| презања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљен |
| , балавац, довде <pb n="243" /> довели, да ето он, он, ох, он, тражи, и то од кога!...{S} И Соф |
| сви са њом, својим пленом, зауставили, да се одморе, па опет некуд, далеко, незнано куд крену |
| него су се и они сами све више трудили, да буде што даље од њих.{S} Једнако су се упињали да са |
| кала.{S} Кроз плач, поче Софку да моли, да јој не прилази, не пита је, и распитује се:</p> <p>— |
| о како већ ништа више не може да мисли, да жели.{S} По њој се могла цела кућа да однесе.{S} Ниш |
| из баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње оставили.{S} И чим уђу, п |
| а тим Марком, сељаком, да се пријатељи, да се љуби, са њиме да живи.{S} Па, поред свега тога, е |
| би она, мати, имала када да се спреми, да све ствари, покућанство уреди, те да, кад доцније са |
| долазећих и могли слободни, неопажени, да хукћу, убијени и згрчени:</p> <p>— Ох, бре, бато!</p |
| колико година узети и толико замршени, да је то било горе него и сама продаја.{S} Али о продај |
| а, што почеше, као на свакој прошевини, да пуне кућу честитајући:</p> <p>— Срећно, срећно, тетк |
| елу, а није хтео сасвим ново да начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара, што је од |
| побеже, уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, да ли од радости, среће, или ко зна због чега, бризну у |
| хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младенци могу...{S} Ако не, ја не могу ништа више.</ |
| идело се како је, бојећи се, ако заспи, да случајно своју главу не наслони на јорган, којим је |
| њу толико јој досади, умори је, отупи, да, кад паде мрак, када јој донесоше одело, сапуне, игл |
| Не гледа куд.{S} Толико је силно удари, да се од њега два корака скљока.{S} Опет се она враћа, |
| еном гласу Софку толико трону, охрабри, да, сасвим умирена, изиђе из амама смело и са осмехом.< |
| саму себе да загледа, као да се увери, да ли заиста на себи има одела, да јој штогод не фали.{ |
| ћ изнела ракију и мезе и додала матери, да их она стојећки служи.{S} Софка на послетку би готов |
| да им шаље, и то не њему, него матери, да се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако |
| си, како опасује, чак и како да говори, да се поздравља и понаша. <pb n="234" /> Никада из њене |
| ти ли си, Магдо?{S} А ја не могу, мори, да те познам. </p> <pb n="80" /> <p>И вођен Магдом пође |
| Али је Софка већ била у толикој ватри, да није ништа за себе знала.{S} Једва се у јутру разабр |
| га што је знала да не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и против своје воље, поче |
| <p>А Софка зна да се то и на њу односи, да што пре буде готова са софром, пошто је тамо Магда в |
| жа.{S} И пошто још једном запрети Арси, да све уреди а особито да се она, газдарица његова, одм |
| због њега не грди, почеше онога мувати, да се што пре освести, устане, одазове.{S} Овај, кад се |
| е.{S} Осећала је да неће моћи издржати, да ће пући.</p> <p>И, када уђе у ону своју одељену курн |
| , да од када је варош почела постајати, да је и та њихова кућа већ тада била ту.{S} Цела родбин |
| чаршији?...{S} Једва ће се то дочекати, да јој се сите.{S} И због тога не смејући, а не знајући |
| је и у подрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била при руци, давала обавештења, кад што затр |
| ега леђима, главом уздизати, наслањати, да не падне, чекајући да га Арса опаше.</p> <p>Арса дот |
| ју гошћу, Софку) гласно се разговарати, да би из тога њихног разговора могла Софка све чути: и |
| мати немир, што је знала: да ће морати, да не би остала сасвим заборављена — не ради себе, него |
| и та сада ознојена прса почела брисати, да би сваки одмах с подсмехом помислио, како се она ето |
| угом руком око себе просипати и бацати, да би тако пун, сладак и раскошан био нови брачни живот |
| чак и навлаш, и насилном смрћу умрети, да би тиме и пред њима и пред светом забашурио праву ис |
| боравили на нас!“ И тада се Софка сети, да су можда одавно без пара, без игде ичега, и са језом |
| је могао да се смири.{S} И Софка осети, да ово што је рекао, и што се збило између ње и њега, н |
| је било свето.{S} Нису могле замислити, да би он могао, или што би и учинио, да је то нешто руж |
| а је уверена да ће се што више скупити, да би је што боље гледали, подсмехујући се и сажаљевају |
| уће да се нагледа, да је добро запамти, да је сву онако у наоколо, са комшилуком и са оном њихо |
| ре.{S} Али проливену крв да не почисти, да би се по њој сутра, када гости дођу, видело, како је |
| , ваљда због њене лепоте и накићености, да није могла реч да каже.{S} Софка, да би је охрабрила |
| ла чаше, мезе.{S} Морао да јој допусти, да му сама она скине колију.{S} Почеше већ и да је пецк |
| нди Мита реши се још више да се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са свима њима.{S} И то све н |
| дин и кад ова потрча ка капији и башти, да иде у комшилук и тамо по обичају разгласи, ђипи она |
| оравили, почеће, чешљајући је и китећи, да плачу, наричу око ње.</p> <p>Али зато ипак на њих Со |
| када се то десило, те није могао стићи, да их бар види мртве.</p> <p>Али поред све те његове од |
| се није сетила и кришом, макар крадући, да им шаље, и то не њему, него матери, да се он не би н |
| > <p>Магда, као све то унапред знајући, да ли из искуства или из веровања, враџбина, одмах би ј |
| ју је водио.{S} И сам ваљда осећајући, да ће кућа, нарочито она мала, једино окречена собица, |
| а предузму и почну водити бригу о кући, да замене оца, домаћина, а они почели трошити и расипат |
| не водило рачуна: како сви они, сељаци, да би што више радне снаге имали, женили своје синове ј |
| кошуљу испод јелека да наниже повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима била одапета, размак |
| ко га Софка држи за руку, како се мучи, да му малу детињу руку задржи у својој.{S} И то држање |
| арадова услед те њене пажње а и уплаши, да се због тога други горе не пробуде.</p> <p>— Ћути, ћ |
| ојури у кујну код ашчике.</p> <p>— Дај, да окуси штогод.</p> <p>— Ко? — погледа га у чуду ашчик |
| је остале ућуткивале, особито мати јој, да не виче, не говори, не грди толико гласно, да не би |
| гду, тако је силно задржа, шапћући јој, да и сама Софка не чује:</p> <p>— Ћути!{S} Ко зна зашта |
| Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја. |
| ика строгим погледом поче да даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада т |
| неки дан послао новац; и долазио човек, да јој каже како он још не може доћи.{S} У неком је вел |
| м шегртима навлаш прошла кроз комшилук, да би сви видели ту басму за Софку и завидели јој.</p> |
| ао увек била ушла одозго кроз комшилук, да би преким путем пре матере дошла и отворила јој капи |
| и за два три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена од навале света, запиткивања и чес |
| кришом износили и склањали у комшилук, да га не би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире |
| неће моћи излазити и отићи у комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде затребало.{S} И сем |
| нама из родбине и комшилука оде у амам, да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање, први |
| !{S} Сада ће тата да се врати!{S} Идем, да наредим код куће.</p> <p>Морао је то.{S} Није смео н |
| зару, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласку стрпали кој |
| ето, зато нећу и не могу да те кријем, да после он мене тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чи |
| S} И сад мене послаше да дођем и јавим, да се спремите, и да останем овде, и, ако што треба, да |
| осле у групама једнако један за другим, да ускоро врата од сопчета осташе сасвим отворена.{S} А |
| собито пред мужем и осталима, старијим, да игра и то баш сад, и то чувено „тешко оро“, — она од |
| ју, до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, |
| И она, тада први пут, не изишла за њим, да га испрати, осветли му пут, него скамењена, гола, са |
| ту станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Арсо, код <pb n=" |
| е сасвим.{S} Марко показа слуги главом, да прозоре застре каквим покровцем.{S} И када у сопчету |
| истога стиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у се |
| ица, које су је јуриле, поливале водом, да јој се сва коса била слепила по њеном красном витком |
| што он ето мора са тим Марком, сељаком, да се пријатељи, да се љуби, са њиме да живи.{S} Па, по |
| а доста олако ишло и испадало за руком, да се ништа не примети, већ да, као и пре, цела родбина |
| лили, па не би им тако испало за руком, да се она овако уда, у такву сељачку кућу и за таквог м |
| јка знајући све то, само одмахну руком, да би ова прекинула.{S} Софка гледајући ту множину јела |
| клечећи испред ње, служила би је јелом, да би Софка због тога морала ма штогод да једе, јер ина |
| е биле начетиле око ње и увукле са њом, да се, и у онако малом сопчету, није могло ни да помакн |
| г увреде: што, и ако је то хтео са њом, да је уда, што онда овако са њом да поступа, што овако |
| руком држећи више себе чирак са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући ка |
| мора пред њом, својим чедом, Софкицом, да се сада открива, и да оно, што не би казао ни самој |
| сле, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да је нико не види, сваки час се провлачила кроз уске п |
| већом до капије, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треб |
| њега пустила, а његовог коњића кришом, да нико не види, иза куће увела и тамо у крају баште за |
| тем послу, не би ко од њих био изабран, да би се та непажња примила овамо од њих не са огорчено |
| идем пред цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо дочекујем турске трговце, моје познанике, прија |
| идео да га ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њ |
| Није се имало куда.{S} И зато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију |
| гурно је то била она, мати, јер зна он, да, док није сина родила, она се жива није чула.{S} Ист |
| уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по челу.{S} И од тог силног удар |
| он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не занесе, па |
| о јако пиштала, секла зурла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта <pb n="201 |
| прелива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и бљешти.</p> <p>Затим једнако брекћући од срећ |
| бивени новац од ханова њој би предавао, да она тамо у ковчег метне међ остали.{S} Тако исто, ка |
| је као увек наоружан иза капије спавао, да капију отвори, већ одбијајући га од капије, рекла:</ |
| куту, увек би се испред ње појављивао, да јој се тиме као стави на услугу.{S} Али она не само |
| ратне жиле, тако је силно алата уједао, да је овај појурио и скоку прешао ту пољану.{S} И јурећ |
| Томчино, сав побеснео, што је дочекао, да он, ефенди Мита, тако што чини, оволико се понижава |
| ијатеља да одведе онако, пошто је знао, да код куће нико не зна и није ништа спремно.{S} Зато ј |
| љубав своју.{S} Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јо |
| да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамрлости не би могла макнути, још мање м |
| отац кућу продао.{S} И због тога дошао, да јој јави.{S} Зато сигурно између ње и њега, ноћас ва |
| де у Бању.</p> <p>И када је Тоне дошао, да то све каже Софкиној матери, она, по његовом лицу, и |
| ова доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им јави, да би она, мати, имала када да се спреми, д |
| га однесе Марку.{S} Марко, нестрпљиво, да се једном већ сврши, зубима искида кожу и, нагнут на |
| причао и износио свету да је то његово, да је од њих сасвим купио, него ће, по обичају, причати |
| је пристајала, не што није хтела, него, да не би свет, особито њихна родбина, осетила то као од |
| Софкин дар.{S} Није могао чекати, него, да покаже колико му је Софка мила и драга, одмах навука |
| томе видело се да тај шећер траје дуго, да се, осем њега, нико не послужује њиме, не троши га.< |
| стајаће <pb n="109" /> хаљине и друго, да би били готови када их позове, да дођу на свечаност. |
| Софке</hi>.{S} И то тако страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од таквога његовога гласа |
| очи гледао, и што јасније из њих видео, да ли ће му истину казати, ухвати је за раме.{S} Рука м |
| на миндерлук, када се осети да је сео, да је сигуран у месту, он поче:</p> <p>— Па како сте ми |
| ом и лактом о перваз доксата, види цео, да се види и она његова уздигнута рука са запаљеном циг |
| да је весео, него што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S} Зато је више пио и |
| на.{S} Он је сам то тако некада мислио, да је лепота и младост најпреча, највећа, сада ево због |
| и, да би он могао, или што би и учинио, да је то нешто ружно и неваљало.{S} А старац, више љубо |
| у, јер он се само за њену љубав вратио, да је добро удоми.{S} А то што је даје за младожењу, ко |
| плашен.{S} Сваки час се трзао и плашио, да га она неће призвати себи, неће трпети код себе, у с |
| му она наредила, овако и овако свршио, да би по томе она видела како је он тачно, све онако уч |
| ставно нарицање, али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа ди |
| тетка Стоја и молила ме, Бог зна како, да те поздравим: да узмеш и окусиш од те њене пите.{S} |
| сно намештену, — грлећи је, али полако, да јој не поремети ни косу, ни одело, пољуби је, не у ч |
| , издржљиво би гледала и пратила, тако, да би овај губио, као сагибао свој поглед, главу и са п |
| рко, занесавши крајеве од минтана тако, да му сасвим изиђоше из појаса и силава и разлетеше се |
| њивама.</p> <p>Марко обрну алата тако, да својим раменима и лактовима поче додиривати капију.{ |
| па да не једе — пресече је Марко тако, да ова умуче.</p> <p>И сам он у тањиру најлепше делове |
| ерује.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, да, доводећи купца и продајући последње, чини то још са |
| одјекну:</p> <quote> <l>„Да знаш, дико, да знаш, дико,</l> <l>„Како венем за те.“</l> </quote> |
| оља, из чаршије) не пусти њих неколико, да ове ђувендије умире?...</p> <p>— О,о... тетка амамџи |
| ојица волели.{S} И то се волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у |
| њу после мучио, љубио.{S} И то толико, да је само она, Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и |
| ојеније, све заносније, силније бивало, да би она, долазећи из баште овамо кући, од раздраганос |
| причањем пред светом јасно утврђивало, да их он није оставио, није напустио.{S} И то је сад те |
| шавало у тишини.{S} Једнако се гледало, да се живи што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су |
| пре изласка прво морао ићи на огледало, да се огледа и види, да му се случајно по лицу и очима |
| сутра.{S} И то се толико дана гомилало, да ускоро почела цела кућа, особито доле, кујна и она в |
| ту у кујни до зидова ређало, остављало, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подр |
| сасвим врата, мори.{S} Остави их мало, да би могли да гледамо нашу снашкицу...</p> <p>А Милени |
| бао.{S} А по томе се већ сигурно знало, да ће он ту седети и да за себе тако и уређује.{S} Посл |
| де од куће.{S} Тобож оде натраг у село, да тражи и убије онога Ахмета, газдиног крвника, док у |
| т.</p> <p>И ко зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, држањ |
| ама изваљујући се једна другој у крило, да се пљускају.{S} А из крајњих тамних кутова, где се о |
| адована, што се једном и овако свршило, да, макар и без куће, макар тамо у туђини, у Турској, и |
| сула је у тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледало да је вода, била је утурила ли |
| ан није изостао.{S} И још када се чуло, да је од њега послат гласник, долазили су на честитање |
| о куће и кркљање.{S} Толико је то ишло, да је она мала, питома Миленија, сигурно не могући више |
| Куку!{S} Зар свекар...!{S} Зини, земљо, да сви пропаднемо!{S} Куку, шта доживех!{S} Куку!{S} Го |
| ствари није, већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њим |
| куд је могла и знати?{S} Знала је само, да је кућа продата, да је синоћни гост купац.{S} Отац, |
| одела и набељене, и то много, утрпано, да би се сакриле боре и умор на лицу од ноћашњице.{S} Д |
| јим братом.{S} Па и то не изјутра рано, да целога дана тамо седе, него после ручка, када као са |
| онило, а некако чудно, тешко, одмерено, да од тога Софки би тако мучно.{S} И не знајући ни сама |
| ткотрља се.{S} Све се пренуше уплашено, да их амамџика за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се |
| х изишао.{S} И запрепашћено и уплашено, да нико не чује, чисто поче да је потискује уздигнутим |
| ледало је да је то навлаш тако удешено, да би појање, служење службе овамо што свечаније, што ј |
| и дочекивале и нудиле је, и то понизно, да сврати и уђе код њих.{S} А Софка је код сваке одлази |
| кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од суше.{S} Ти већ знаш т |
| ке, затуривши главу, запева тако силно, да амам као звоно одјекну:</p> <quote> <l>„Да знаш, дик |
| ље, чежње, страсти, грли је тако силно, да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно ситно по ку |
| поскочи он уплашено и викну тако силно, да цела кућа претрну.</p> <p>И сама Софка, заборавивши |
| а руча, вечера, и то слатко, облапорно, да би после вечере једва дочекала, кад ће лећи у меку п |
| ишта пазаривали.{S} А да је то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна и по томе, што је |
| . тако!</p> <p>Софки по овоме би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутл |
| виче, не говори, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула, ништа то није помагало.{S} Со |
| амо, пију и разговарају се и то гласно, да се и код њих овамо у кујни чује.</p> <p>За све то вр |
| што воде на друмове.{S} Трче бесомучно, да достигну муштерије.{S} Завалили се од корпе симита.{ |
| трпезе, прозора.{S} И то тако страшно, да ашчика, унезверена, излете са запрепашћеним узвиком: |
| је и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о томе после увери |
| а, да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да је слушкиња одведе и тамо остави, за удавачу зна се |
| говорила:</p> <p>-— Доћи ће!</p> <p>То, да је заиста он продао кућу, видело се и после.{S} Виде |
| е, бато!{S} Куку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би к |
| а њима још! — толико да увија.{S} Зато, да све то спречи, кратко упита Софку:</p> <p>— Где је Т |
| или око оног ђубрета.{S} А то све зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из шта |
| д кога је она служила.{S} И то не зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет м |
| ко ће сада сам дукат падати.{S} И зато, да би што више као оправдали тај силан новац, што ће од |
| е сети да то не сме допустити, особито, да је тај туђи свет, начичкан око зидова и на капији, т |
| окреће оцу и моли:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати не да гост |
| јој се прса чисто кршила.{S} Тако исто, да јој не би прашина падала по коси, била је овлаш зави |
| је, већ да је са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за |
| квом их је он, полазећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако врати, могао приметити, ако би их к |
| ање беше тако лако, <pb n="87" /> тихо, да Софки срце стаде од узбуђења, при помисли да је то о |
| и њу Софка чује како не спава.{S} Тихо, да Софку не узнемири и пробуди, иде по кући, кујни, и о |
| нешто стога што је ближе био манастир, да би могао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код |
| обичају, рано, дечком) дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бојао се да много |
| у кафу, седе, и зађу толико у разговор, да онда морају из њихних кућа по неколико пута децу да |
| му сада треба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као светећи се њој, жени, |
| анка остаде споља држећи чврсто застор, да се не лелуја, тајанствено смешећи се, мислећи да се |
| фкин просилац, тај Марко, толико богат, да се готово не зна шта све има.{S} Истина, од скора се |
| ћ грли, љуби, него би напротив, у инат, да би је још више намучио, онако раздражену остављао, т |
| здо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи |
| p> <p>И Софкин отац, ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао страх, самога навода |
| зили иза крајева уста. .</p> <p>А опет, да их не би свет сасвим заборавио, редовно су се појављ |
| од које ће она опијена пасти у несвест, да би он њу после мучио, љубио.{S} И то толико, да је с |
| е долази „његово“ т. ј. дедина дужност, да сада, <pb n="166" /> када почну мушки гости долазити |
| овајлији, особито странцу, укаже помоћ, да се онако сам, стран у вароши, изведе на пут, окући с |
| и распреми, упали свећу и осветли собу, да јој се не би снашка, онако у полумраку, улазећи спот |
| а свирачима, које наместе у другу собу, да не би могли гледати шта они раде, по неколико дана д |
| и, распреми, и оде у ону супротну собу, да са својима тамо спава, Софка, већ ознојена, — скочи. |
| амо набацивши га, увијајући више главу, да је ко не види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни самоћа, ни |
| и ниједан празник, одлазила је у цркву, да тамо, у столу њихове куће, одмах испод владичиног ст |
| кога боље виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.{S} И на свакој слу |
| етке и стрине, долазе, да ту и спавају, да би могле једнако радити, помажући да се што више нам |
| бању све, и плећа, и кукови, оцртавају, да јој се тешка коса у густим курјуцима на врату заваљу |
| о увек отуда овамо на улицу истрчавају, да сигурно кога боље виде или се томе боље покажу, да с |
| иду, морају силно да свирају и певају, да би могли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и |
| су једнаки и онда могу, како они знају, да се веселе...</p> <p>Зато су после, не стрепећи да ће |
| страсти, лудила да певају и изговарају, да и сама амамџика, раздрагана, смешећи се, мораде да о |
| а зато и тражи да сада свирачи свирају, да од њихне хуке и ларме ашчика и свекрва не би чуле ње |
| иве, а не што морају.{S} Јер да морају, да су заиста у крајњој оскудици, они од продаје само ти |
| .</p> <p>Пошто матери лепо веза шамију, да јој једри образи и овална брада одскочише, везавши ј |
| оумећи и још једном загледајући капију, да није случајно погрешио.</p> <p>Софка му главом потвр |
| , по њеним леђима, плећима, око прсију, да боље истрља, те да сутра ти делови на венчању јаче, |
| плоте, распарене и омекшане до костију, да излуде од беса, певале су.{S} Амам бруји.{S} Чак и а |
| ју лепоту <pb n="11" /> и снагу негују, да су што беље, што страсније.{S} И циљ живота да им је |
| еше да пљескају, старци да се изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мита, изван себе, п |
| ставио, ипак га они још толико поштују, да ето сада његово јединче и љубимче готово што на рука |
| зразом лица, покретом, а камо ли речју, да штогод показа.</p> <p>Тек доцније, када Софка поодра |
| Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој почне о томе |
| и при поласку стрпали који грош у шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта |
| ку <pb n="247" /> срамотну реч, псовку, да се по томе видело, како се он сасвим окренуо од њих, |
| бевцу, где га унесосмо у собу механску, да се одмори, док ми спремимо друге <pb n="224" /> воло |
| S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку, да прекорачи корито и уђе.{S} Софка крочи и, вођена њим |
| ше свекрва, почеше наваљивати на Софку, да продаду хан и сва имања, што имају тамо на граници и |
| му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је натраг води.{S} Али Софка одби.{S} Не само да одб |
| све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер све оне не ва |
| е велико огледало, остављајући је саму, да се обуче и накити за вечерас, за прошевину и „пијење |
| појасу и с мало нагнутом главом к њему, да жељно и с пуно поштовања слуша шта јој је муж поручи |
| е; и како је Софки послао баш ту басму, да јој се начини хаљина...</p> <p>И заиста, и сама Софк |
| задње ноге много не избацује у страну, да не би Марка наглим кретањем својих сапи у седлу дрма |
| ла се и китила.{S} Стезала је половину, да јој је пуцала; тесан јелек само је на једну, најнижу |
| звезеним пешкиром, сиђе натраг у кујну, да по њему поређа чаше и шоље, којима ће се гости служи |
| оручио и наредио.{S} Софка оде у кујну, да Арнаутину скува кафу.{S} Арнаутин, намрштивши се, ва |
| ним лишћем, изнесе собом свећу у кујну, да би се Софка и мати у помрчини сасвим свукле и легле. |
| колутове да се окреће.{S} Пошто посрну, да јој се руке дотакоше пода, брзо се исправи и поче, у |
| своју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и образи уздигоше, надмеше, поведе |
| авијене јастуке, које му Арса подметну, да седне, извали се и тако лежећи чека, да га Арса изуј |
| едном ногом и наслањајући се сав на њу, да, ако Софка посрне, он, тако подупрт, може одмах да ј |
| евајући је, да не почну долазити по њу, да је охрабре, она брзо, одједном, баци са себе и остал |
| естрашен поглед <pb n="254" /> по коњу, да није штогод заборавио, приведе алата, гурну ону узен |
| : да их проводим по чаршији, по пазару, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили руча |
| унутра и не гледајући ни коју ће кесу, да ли са сребром, златом или никлом, са двема кесама од |
| другом старом шамијом своју тешку косу, да јој се не би у спавању умрсила и сутра је морала пон |
| о овај виче трчећи и заклањајући свећу, да му се не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе ис |
| сталих, како треба да иде тамо, у кућу, да се нађе, послуша, нарочито да је око газдарице, одго |
| еди.</p> <p>Томча радосно отрча у кућу, да спреми у великој соби што треба за таста.{S} Софка, |
| до ње, брзо му изнесе троножну солицу, да седне.</p> <p>— Седи, одмори се! — поче га нудити ус |
| уздом о ункаш чека свога газду, Томчу, да изиђе из собе, уседне на њ и отпутују у хан.{S} А из |
| е обично држи нож.{S} Уби је тај страх, да крв не легне, те не учини оно што је требало да учин |
| одозго ударајући их и притискујући их, да што боље стоје затворена — све се то измеша и поче д |
| жњу.{S} Лица и очију нежних, кадифених, да нико не би помислио да су то кћери њихове, особито п |
| и то пешке оде, врати се код Софкиних, да отуда доведе пријатеља, ефенди-Миту.</p> <p>Стана, т |
| о све зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из каквог кута, из мрака |
| бате“.</p> <p>А Софкини опет, ради њих, да би пред њима показали колико они воле и цене свога н |
| што хоће, него што се жртвује ради њих, да њих избави сиротиње и беде.{S} Знали би то, осетили |
| и себе ради њих.{S} И то само ради њих, да би они, отац и мати, пошто њој иначе сваком удајом п |
| S} И то све не ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.{S} А на послетку и треба, пошт |
| сенце гледај да добро уредиш и донесеш, да не заборавиш!</p> <p>— Хоћу, нано! — Љуби је син у р |
| имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, да купиш себи.</p> <p>Даље је не би ни питао, и Софка б |
| ио поздрав, руковао се са њима, а сада: да их проводим по чаршији, по пазару, да терџуманим и с |
| гда узлете.{S} Чу се како јој заповеда: да ону софру у челу још јаче повуче, око ње више јастук |
| почињао обузимати немир, што је знала: да ће морати, да не би остала сасвим заборављена — не р |
| ла; кога највише од покојних спомињала: да ли мужа, оца, да ли сина, своје дете јединче, и коли |
| ла лећи, али она једнако се изговарала: да зато није легла у постељу, што јој се сан разбио, те |
| да рашчишћује, да се зна чија је земља: да ли газдина и турска, да ли њихова.{S} Тада се видело |
| бар он треба да зна какав је овде ред: да је већ једном време да младенци иду у своју собу.{S} |
| ер том својом жртвом толико убија себе: да, ето, полази не само за не равна себи, за недрагог, |
| свој родбински дуг према њој да одуже: да је бар сада угосте, почасте, док се та несрећа није |
| у брзо се Софка досетила.{S} Видела је: да јој мати зато тако скупе хаљине даје, да би је том с |
| — њој мора да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом |
| е сада не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо неком кућу продао.{S} Отуда му до сада да |
| одсмене, сити и зазлорадује, —знало се: да они, од увек, што год би се десило у њихној родбини |
| ви.{S} Довољно је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав |
| е предосећали него на чисто с тим били: да је она, Софка, последњи изданак од породице, главне |
| дозна, увери се, да ли је то у истини: да она њега, његове, воли и зато сада хоће и она да је |
| е не учини оно што је требало да учини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и оде там |
| о извињавајући се <pb n="57" /> матери: да се она не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, |
| странац, купац дође, да има шта видети: да не мисли како они, од велике сиротиње, баш морају ку |
| ћи.{S} Мати, свекрва, узалуд му поручи: да се одмах отуда врати; или ни она овде код куће неће |
| поче јој наређивати. — Нађи га и питај: да ли може што мешено да му понесе.{S} После сврати у Д |
| лила ме, Бог зна како, да те поздравим: да узмеш и окусиш од те њене пите.{S} Од ње није ни раз |
| ојом жртвом, и посла је оцу са поруком: да пристаје.{S} Не само тетка, мати јој, него и сам ефе |
| мога наводаџију посла к њему с поруком: да или долази кући и не срамоти га, или ће он своју кће |
| би то њено одбијање протумачио он тако: да као она зато жели да ти ханови на граници остану, шт |
| се ни једној при венчању није догодило: да се све поквари, јер тим раздвајањем руку, падањем св |
| претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љубав своју.{S} Зато ј |
| ој све пред очима.{S} Би јој све јасно: да ово, што јој сада толико тешко, оволики јад и бол; д |
| му је била из уста, била сигурна у то: да он сада своју жену мучи, испитује, да му она призна, |
| , као правдајући се, почеше да причају: да, и ако је младожења још мали, тек му је дванаест год |
| што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе једнако окићене и што топлије, утутканије на |
| е беше већ сасвим помирила с том мишљу: да ће се једном морати све то изнети пред свет, оголити |
| стајао и једнако уплашено гледао у њу: да можда, можда она то...</p> <p>И зато Софка, да би га |
| е и, палећи их, сама му их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који, клечећи подаље од |
| а, да би степенице биле боље осветљене; да се после тамо, уза зид доксата, донесу клупе и астал |
| не и што топлије, утутканије намештене; да по кући, по дворишту шуште меке женске хаљине; да се |
| , по дворишту шуште меке женске хаљине; да се виђају лица бела, нежна, очувана и негована.{S} О |
| ледњи изданак од породице, главне куће; да ће се њоме свршити и утрти све.{S} Али ипак, поред с |
| ди оно што је највише потресе и заболи; да не види одовуд из собе, са кревета, кроз прозор и кр |
| било стегнуто, бивају сасвим слободни; да скида антерије, јелеке и појасе, те да јој се снага, |
| ри помисли да од свега неће ништа бити; да Софка, каква је, сигурно неће пристати, испустиће се |
| орати све то изнети пред свет, оголити; да ће их он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар та |
| ј сада толико тешко, оволики јад и бол; да ово што она ето сада плаче као никада, јер је ни рођ |
| апустити, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не јављајући се, там |
| ајвише гледати, најдрскије пиљити у њу; да ће сваки њен покрет, сваки део њеног тела, било ноге |
| ј враћа.{S} Дише толико, <pb n="210" /> да се Софки учини како се цела соба креће.{S} Она, не м |
| брижљиво прибирали, само <pb n="60" /> да би она могла што лепше и више овамо њима, својим газ |
| наута, него за трговину, <pb n="137" /> да би из тих ханова држао Арнауте у шкрипцу, страху.</p |
| {S} Осети како почиње сва <pb n="48" /> да се топи од неке сладости.{S} Чак јој и уста слатка.{ |
| ћ да излуђује.{S} Почели <pb n="209" /> да се међ собом туку и од беса сами себи секу руке, ног |
| е макар ноћу, у спавању, <pb n="139" /> да га ижљуби.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нем |
| реност: чиме ће се све ово свршити?!{S} Да неће, а сигурно ће, сигурно — смрћу?!{S} И онда: чем |
| утеха речи и та песма о њиној кући!{S} Да, заиста, нико се од њих није женио ни удавао друкчиј |
| <pb n="131" /> <p>— Не плачи, бабо!{S} Да те није жао, што си постала <hi>баба</hi>?</p> <p>И |
| јак, тежак бол.{S} Чисто се покаја.{S} Да је само знала, не би она ни покушавала да се противи |
| зор, тихо је, тихо плакала и грцала.{S} Да ли од јада, бола, или од среће и радости, што је и т |
| ти није могућно да икоја буде равна.{S} Да, страшно би то било; али она не била Софка, ако то н |
| како, увек јој је зими бивало лакше.{S} Да ли, што се тада бива усамљенијим, издвојеним од свег |
| , није знао коме више да се захвали.{S} Да ли Тодори, прији, која једнако око њега облеће и чиј |
| а њега, кога као мора силом да трпи.{S} Да не би он то тако схватио, пристала је напослетку да |
| и за руку, од среће чисто се заноси.{S} Да ли да је још дарује?{S} И понова почиње руком око џе |
| да би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже како је ипак та није надмашила, у инат ј |
| ј два фењера пали и донеси ми пушку.{S} Да огласим!{S} Нека свет види!{S} Нека свет чује!</p> < |
| је једва угушујући јарост и горчину.{S} Да забашури, поче једнако чистити чакшире и ципеле, што |
| да осећа као неки немир, као страх.{S} Да ли што је дотадања зимска усамљеност и повученост пр |
| А ко зна зашто? — мислио је старац.{S} Да ли што већ, онако стар, није више могао ићи по тргов |
| сећајући се нечега.{S} Ко зна чега?{S} Да ли нечега непрежаљеног и ненађеног?{S} Да ли што ова |
| би је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да ти да тата.</p> <p>— Имамо, имамо, тато. </p> <pb n= |
| ли нечега непрежаљеног и ненађеног?{S} Да ли што овако лепа Софка није мушко, његов наследник? |
| а Софка није мушко, његов наследник?{S} Да ли, што га њене танке уснице, детиње али црне очи и |
| ла.</p> <p>— Па хоћеш да ти донесем?{S} Да идем и донесем штогод?</p> <p>— Нећу!{S} Не! — врати |
| </p> <p>И само то.{S} Ни ко проклет?{S} Да ли цео свет или само они мушки: и Софкин отац, и њен |
| и, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ...</p> <p>И тада |
| како јој се срце чупа и снага распада — да све то није због тога, што полази за недрагог, већ д |
| !...</p> <p>И ко зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче уплашено го |
| , бре?{S} Не тако, не то, бре!</p> <p>— Да! — још бешње, још обезумљеније, чу како јој отац нас |
| ер и воду, коју испи на искап.</p> <p>— Да намештам? — упита га жена стојећи пред њим мирно и н |
| га не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да ти да тата.</p> <p>— Имамо, |
| собу и отуда чу се како виче:</p> <p>— Да се намести!{S} Што год има, све да се донесе.{S} Све |
| , него и саме паше да мења и у „сургун“ да шаље.{S} За сваки народни посао, било за какву нову |
| за мене, јер не могу ову њину „варошку“ да пијем. — И бацајући се сину о врат и љубећи га страс |
| и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није тек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би |
| ко ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко не примети; па онда добро да руча, веч |
| међу саме женске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не види како је обучена.{S} Мак |
| ли, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета са кућом не униште.</p> < |
| едећи поред ње, не би могла уздржати, а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама наме |
| b n="98" /> и донела, ускоро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да ј |
| жења кафе: по кујни не може се проћи, а да се не нагази на које зрно шећера или кафе.{S} Од пре |
| колики био, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљен или готово сав уништен.{S |
| росто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, за сада тата нема такву |
| због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену матер узео, не би због |
| оцу, одмах овамо код ње, Софке...{S} А да је тога било, <pb n="215" /> тога наваљивања, мучења |
| и да њега спрема себи за заменика.{S} А да га је највише волео, видело се по томе, што га код „ |
| су налазили сву драж свога живота.{S} А да би у томе што више успели, гледали су да се у свима |
| је тако нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више да |
| гурана, предавала би се сама себи.{S} А да би сасвим избегла страх од самоће и мрака, све више |
| јер откада нису ништа пазаривали.{S} А да је то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна |
| огао да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друге бије, није могао, јер га је и он |
| а удаја, њен бол, јад, све отишло.{S} А да је он, он сада ту, његова несрећа и црна судбина.</p |
| шке, и ако ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам ваш |
| ћу!{S} Не! — врати је Софка.</p> <p>— А да пијеш нешто?{S} Узми, мезети макар штогод?{S} Узми, |
| а и питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара са сељацима пролазницима и |
| аршава, којим су опшивени, није могло а да се не осећа онај воњ старих, толико пута крпљених, п |
| ико неће знати ко је и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о |
| ни што му буде хтела наредити.</p> <p>А да ће заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећала |
| о кап воде на длану не чувају.</p> <p>А да је заиста сва та њихова љубав била више ради оца јој |
| мештајем, са њиме да отпутују.</p> <p>А да је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем мате |
| дна одела.{S} Јер сутра, за Бога, треба да се покажу сватовима новога пријатеља, да се види как |
| сама учини оно, што је осећала да треба да учини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ је био први мрак. |
| е буде луда, бар она зна шта сада треба да се ради и онда нека се сама диже, одлази, када он, с |
| а, поред свега што је знала да не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и против свој |
| не треба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара.{S} Знала је она да он бежи из страха од |
| то друго.</p> <p>И онда бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара.{S} Знала |
| а, већ толико је у вароши, бар он треба да зна какав је овде ред: да је већ једном време да мла |
| На питања и прекоре осталих, како треба да иде тамо, у кућу, да се нађе, послуша, нарочито да ј |
| јој стао плач.{S} Осећала је како треба да полети, падне му око врата, загрли га и од радости, |
| свекрва и ашчика нису умеле како треба да му објасне, и зато он није давао да она са младожењо |
| о, брзо.{S} И прво то за њега што треба да се донесе, па тек онда да се ради ово друго шта је н |
| о велики за њу.{S} Морао се око крајева да подавија.{S} Около по соби миндерлук са јастуцима а |
| и како јој од страха и ужаса поче црква да се врти.</p> <p>Не знајући већ шта ће, одједном поди |
| љу и гужвала је, те Софка морала понова да је намешта, и тако она, Софка, и поред толиких своји |
| око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се опет врати, |
| одмах тога Арнаутина, и не питајући га да ли он може, почети да саветује како ће да пази да се |
| ачи <pb n="167" /> седети.{S} А за њега да се донесе троножна столица, са малим, од саме вуне р |
| ло да му се поставља и нарочито за њега да се кува, толики је био пробирач.{S} Једино што га за |
| И која би баш морала послом поред њега да прође, пролазила би, али избегавајући <pb n="169" /> |
| а, шали, почела би тобож Софку код њега да пањка:</p> <p>— Добра!{S} Цело јутро јури и трчи кро |
| нешто страшно и велико између ње и њега да се деси.{S} Сигурно, сигурно да је он кућу продао и |
| ча, који, као последњи, морају око њега да иду, морају силно да свирају и певају, да би могли ч |
| ему, своме свекру, тати, поче само њега да двори.{S} Ослањајући се о његово колено издизала се, |
| ући, грлила и љубила мужа и молила Бога да бар једнако ово овако траје: овако ноћ и она, овако |
| :</p> <p>— Ја не могу и нећу за таквога да пођем! </p> <p>Само виде како се он подиже, са неким |
| амо, у своје сопче.{S} Али тамо не мога да остане.{S} Не знајући зашто, поче дрхтати.{S} И што |
| остале девојке само да живи и због тога да је срећна.{S} Целог дана, од јутра до мрака, и она д |
| </p> <p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту, сигурно би подлегла, изгубил |
| издире, заповеда јој и никако јој не да да га много љуби и милује.{S} Једино што би јој покатка |
| еком стрицу.{S} Грдан је новац морао да да, док се венчали.{S} И после, као зато што се тако бл |
| да им јави, да би она, мати, имала када да се спреми, да све ствари, покућанство уреди, те да, |
| /p> <p>Али о томе Софка није имала када да мисли.{S} Брзо се она прибра, диже.{S} И знајући да |
| о прављених цигара, јер неће имати када да их савија, а мораће да пуши много, брзо.{S} И прво т |
| гарице у игри почеше одједном, изненада да застају и унезверене њеном лепотом, бујношћу прсију, |
| неком кућу продао.{S} Отуда му до сада да шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада ето дол |
| жена) да погачу препече.{S} Нека гледа да је <pb n="74" /> од чистог брашна.{S} А ти од оне на |
| упињању да се од свих издвоје, изгледа да су налазили сву драж свога живота.{S} А да би у томе |
| жениног цвиљења <pb n="216" /> изгледа да све је било свршено и пропало: цео живот, детињство, |
| све силније допире до ушију.{S} Изгледа да му таванице, греде, црепови и сва кућа са тим њеним |
| она и сва њена раскошна лепота изгледа да је била и трајала само до венчања, свадбе, а после о |
| је.{S} И ко зна када, како, тек изгледа да је с њиме почела грешити.</p> <p>И једино тај њен гр |
| кафу.{S} Арнаутин, намрштивши се, ваљда да му јаче одскочи она пруга око вилица и чела, која је |
| љем!{S} Али одмах га разумеде.{S} Ваљда да се то што боље сакрије, зато овако и чини?</p> <p>Ма |
| иза капије и, тек када онај прође, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, могла |
| и, из родбине, и, немајући од кога онда да се крију, зато су све биле слободне, више овлаш обуч |
| а јело, одби је Софка.</p> <p>— Па онда да донесем да пијеш нешто?</p> <p>И оде натраг, али сет |
| и се, како је њој сигурно тешко, и онда да је почне жалити.{S} Брзо забаци шамију и сиђе.{S} Гл |
| , као и целу кућу мало сиротнију и онда да ће му требати да њега навлаш пред <pb n="56" /> њима |
| ега што треба да се донесе, па тек онда да се ради ово друго шта је наредио.</p> <p>После се ви |
| т, не зна степенице, па не би знао куда да се упути.{S} На то сви запљескаше:</p> <p>— Тако, св |
| у готови и, чим падне мрак, почну отуда да се растурају овамо по вароши.</p> <p>Испред амама до |
| затребам, само пошљи, јави, и ту сам ја да учиним, послушам.</p> <p>— Добро, добро.</p> <p>И не |
| ан, два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам.{S} Чекаћу ја! — поче се правдати одлазећи.</p |
| те је морала свакад кошуљу испод јелека да наниже повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима б |
| же, дај Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што жели.{S} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли што з |
| ао са неком насладом све то трпи и чека да и даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме |
| а у обилажењу око налоња и једва дочека да изиђе из цркве.</p> <p>Не жалећи, што виде како се њ |
| о од друго растављених, он једва дочека да виде како се тамо, у кући, засветли и како отуда, са |
| е то могла да проговори, па и не дочека да се шалом, који јој тетка пренеражена пружи, сасвим з |
| бреније на то његово ћутање поче ашчика да жури.</p> <p>А Софка је знала куда је позива, шта зн |
| ута над њом, виде како гост не може ока да скине од ње, особито кад јој, због тога што се беше |
| почну долазити гости, када треба Софка да се облачи и буде спремна за венчање, тек ће се онда |
| </p> <p>А опет целог дана не може Софка да се одбрани од дарова и поклона што јој отуда свекар |
| је само знала, не би она ни покушавала да се противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чист |
| њој прићи; једино таквом би се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била измирена |
| свратио к њима.</p> <p>Магда није дала да он такав и са оним његовим простим коњићем уђе на ка |
| , љубљења, узвика, чему се Софка надала да ће настати, када он дође, једино то би, те тишина, м |
| Софка чисто претрну, јер се није надала да ће јој сада све то оволико и овако доћи.{S} И из стр |
| тер, која је, онако узрујана, изгледала да се згранула од радости.{S} Није знала шта ће, јер ет |
| и дошла овамо.{S} Само је Магди казала да ће овде бити.</p> <p>И заиста, као да се дуго одмара |
| ошла горе, пољубила га у руку, показала да пристаје — он ипак поче:</p> <p>— Софке, знаш већ шт |
| мре од страха.{S} И то не што се бојала да ће сасвим остати сирота, готово без хлеба, и ако се |
| оним великим венчаним јорганом, чекала да сасвим сване.{S} Осећала је како је додирују и боцка |
| пите.</p> <p>Мати је једва опет чекала да Софка сврши са вечером.{S} И заиста, чим се Софка пр |
| сасвим је тада остајала сама и не имала да стрепи да ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако |
| а своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која т |
| и да је здрав, док је међутим она знала да их је он научио да тако навлаш говоре, — кришом и од |
| о наређао.{S} А међутим, ма да је знала да то треба, и баш је то највише и плашило, осећала је |
| јала и плашила.{S} Зато, ма да је знала да је капију затворила, ипак бацивши шамију на косу и н |
| о да није знала?!{S} Јер, када је знала да никада неће бити жена свога избраника, онога о коме |
| м на више да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћошку око дућана бити скупљених |
| ка јој се врати отуда, а Софка је знала да ће сада, као што је ред и обичај, од ње дознати.{S} |
| ас да излази Магда.{S} А Софка је знала да она то трчи по родбини и све позива.</p> <p>У скоро, |
| жно а уста топлија.{S} А Софка је знала да је то, поред овога, и због данашњег очева гласника.{ |
| срећне, туже, вену.{S} А Софка је знала да то код ње није.{S} И зато јој теже падало.</p> <p>Го |
| Зар ви, бре...</p> <p>А Софка је знала да то значи:{S} Зар вама све <pb n="214" /> допуштено, |
| ац, све ређе долазио.{S} А она је знала да је то све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по |
| нда, чим се испросила, унапред је знала да ће све ово бити: цела њена свадба, и оне прошевине, |
| И зато Софка, поред свега што је знала да не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и |
| ћ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још одавна, и пре ослобођења, имање а нарочито чи |
| можда какав мушки... него што је знала да сада, по зими, Софка неће моћи излазити и отићи у ко |
| је налазила за потребно, пошто је знала да ће они, што ће почети сад први долазити, бити већино |
| ише неговала, више волела, јер је знала да код ње неће бити она обична, свакидашња лепота, када |
| и, особито око свога тела, јер је знала да, кад би почела или да намешта косу, разгрће шалваре, |
| оној соби сама да остане, јер је знала да ће је одмах почети да подузима оно „њено“.{S} Знала |
| т и остале ствари по соби, јер је знала да ће сада почети сваки час овамо долазити, улазити код |
| тим својим претцима мисли, јер је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као кријући с |
| ма, чак и навлаш обојеним, јер је знала да ће те њене ужагрене очи и румена уста тумачити се да |
| кова се са матером.{S} Софка није знала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку |
| е отварани.{S} И Софка је по томе знала да оца сигурно није ни испраћала, јер да је излазила за |
| е — ипак, ипак, поред тога што би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти осећаји, та |
| ово отера у село.{S} Софка је пак знала да је то учинила само из страха, знајући да се Магда не |
| pb n="35" />А Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска долази као од неке |
| и тада још, онако мала, па је већ знала да ће то матери <pb n="26" /> чинити радост и срећу, ма |
| апије, сигурно би, враћајући се, морала да осети оволику загушљивост, задах, дим дувански, те б |
| ће са Софком готово сама остати, морала да их гласно зове.</p> <p>— Море, шта се растурате? — З |
| ело са венчањем брзо свршити.{S} Морала да буде права, истинска служба, без скраћивања.{S} Софк |
| Ту би продужавао, а она би сама морала да их двори, служи.{S} И тада би слуге брата, већ онесв |
| ука, родбине, међу којима би она морала да се показује весела, здрава...</p> </div> <div type=" |
| када би по обичају цела породица морала да дође и иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире. |
| {S} На саборима, славама са њиме морала да се појављује.{S} И ко зна када, како, тек изгледа да |
| чак и плача од стране свекрве, пристала да овамо уђе.{S} И видело се да је зато тако љута, и на |
| е, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже |
| био мали, дечко.{S} И Софка је осећала да од тога њенога признања — и то не да она каже, потвр |
| како, угурала.</p> <p>Софка је осећала да то они не чине, што је се боје, што стрепе, што можд |
| а диже и сама учини оно, што је осећала да треба да учини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ је био п |
| рћући, с тешком главом, коју је осећала да већ једва носи, оде и паде опет у оно своје сопче, к |
| а овакву и затекла.{S} Па да би избегла да потанко Софки о свему прича, када је отишао и како, |
| а њеном месту тек ако би месецима могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и о |
| матере и осталих тетака и стрина могла да начује, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико |
| би пришао к њој.{S} С њиме је она могла да ради што год хоће.{S} Колико би га пута, из јутра, к |
| квог мушкарца опасности и зато је могла да буде сасвим слободна.{S} Могла је, кад год хоће, да |
| се некада и поносила тиме, што је могла да се, не као друге, заноси и лудује, већ да је са собо |
| онога тамо на капији гласа, није могла да се макне.{S} У грлу јој стао плач.{S} Осећала је как |
| оче да је подилази ватра.{S} Није могла да оде у кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону приземн |
| " /> остаде чекајући оца.{S} Није могла да се макне, јер је тај његов подсмех, са којим јој се |
| он!</p> <p>Софка застаде.{S} Није могла да верује.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, да, доводећ |
| нда оно, у шта Софка до тада није могла да верује, она прича о њиховом чувеном чивчији деда Вељ |
| могућно.{S} И зато никако се није могла да „повароши“, да се помири и уживи у кућу.{S} Вечито ј |
| нове чарапе.{S} Само папуче није могла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чара |
| а долазило и што никада себи није могла да објасни....{S} Све, све то: и ти снови, и ова башта, |
| Сасвим друго.{S} Сада никако није могла да се отресе њега, оца, његових оних поцепаних постава |
| ао да су од меса, као — а то није могла да појми откуд јој дође и зашто — као да су од њеног ме |
| а, кукова јој и ногу.</p> <p>Није могла да заспи.{S} Чекала је да дође сан и, с врелим прстима |
| ва, када би их тако видела, не би могла да издржи.{S} Макар пристављено јело у кујни све искипе |
| да се љубе, па ипак никоме не би могла да падне рђава мисао.{S} Прво што је она од њега била с |
| аја са јелима и питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара са сељацима про |
| , она би већ знала.{S} Сигурно би могла да се отме од њега, и, макар сва изгребана, сасвим гола |
| , одавно би заспала, не би никако могла да заспи, јер би једнако допирало до ње одозго, кроз та |
| /p> <pb n="111" /> <p>Једва је то могла да проговори, па и не дочека да се шалом, који јој тетк |
| онај и онакав сан снила и по њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} В |
| 79" /> <p>Уста јој се никако нису могла да смире.{S} Једнако је гутала пљувачку.{S} Покаткад по |
| у, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Софком готово сама остати, морала да их гласно |
| у јутру се на њу љутила, кад би видела да опет у постељу није хтела лећи, али она једнако се и |
| ките, и да знају што више страних јела да готове, и што теже, заплетеније везове да везу.{S} А |
| ваз прозорски.</p> <p>Особито је волела да празницима, тако наслоњена и подупрта рукама, гледа |
| /head> <p>Зато Софка никада није волела да о тим својим претцима мисли, јер је знала да би увек |
| лук, па ни међу саме женске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не види како је обуче |
| } Истина, ни тада, са сином, није смела да му се на очиглед противи, не изврши што би јој наред |
| , чело, руке све у зноју.{S} Није смела да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори.</p> < |
| једном заиграју кукови.{S} А није смела да седне, одмори се.{S} Осећала је како јој зној на прс |
| је толико била бременита, да није смела да се појави.{S} Марко, кад чуо, једва, на молбу и плач |
| усти саму.{S} Од тада капија није смела да остаје по ваздан отворена.{S} Софка сама ни на капиј |
| то никако <pb n="66" /> више није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сам |
| велике собе.{S} У саму собу није смела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака.{S} И |
| с!</p> <p>Али исто онако, како је умела да сачува од света те своје везе са њим, ту љубав, гото |
| кар била у највећем послу а Софка хтела да оде у комшилук међ другарице, она би, остављајући по |
| му се она, мати, испречила, није хтела да пристане, рекла му све, а он, ваљда наљућен, одмах о |
| би узимала мужа к себи, јер није хтела да тиме, одбијајући мужа, тражи за себе као неку поштед |
| знане и непотребне, и за њих није хтела да зна ни где су.{S} И када би која комшика дошла, да п |
| зидове купатила, као да је и лети хтела да их греје и пари.{S} Шиљаста носа, шиљасте браде, али |
| ослободио од утегнутих појасева, почела да шире.</p> <p>Па још када свекрва виде, како Софка, з |
| тавим задахом, тако да, од тога, почела да се грози и тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она ни |
| .{S} И тада би, готово као луда, почела да разговара са цвећем.{S} У сваком би цвету налазила п |
| ="232" /> рамена сада из минтана почела да се кошчато помаљају, као што су му се већ и колена и |
| миравало, то је, што, откада она почела да расте и већ се и развила у ову своју чувену лепоту, |
| еђе и ређе долази, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим његовим ноћним дол |
| мирена.{S} Још у почетку, кад је почела да осећа како јој се све више прса разапињу, пуне, како |
| је јурили, побегла отуда овамо и почела да се крије око Софке и трпезе.{S} А била је сва изломљ |
| лас неке песме.</p> <p>И онда би почела да осећа оно што јој толико пута долазило и што никада |
| ој сва изломљена.</p> <p>Онда би почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна. |
| ада, када се тога сети, Софка би почела да осећа онај мирис његових прстију, сувих, нежних и пр |
| о више приближавао крају, она би почела да осећа како постаје све клонулија и равнодушнија.{S} |
| више најести и напити.{S} Кад би почела да се приближава слава њихове куће „Свети Ђурђиц“ онда |
| с пролећа. <pb n="45" /> Увек би почела да осећа као неки немир, као страх.{S} Да ли што је дот |
| купље басме, која би се у вароши почела да носи.{S} Целог дана, веселе и срећне, дочекују госте |
| ово без хлеба, и ако се у велико почела да бори са сиротињом.{S} Већ је почела и готово продала |
| добила мужа, своју кућу, па већ почела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео како сре |
| кав мушкарац, са толиком страшћу почела да посматра своје праве, крупне дојке, у којима су се и |
| засукани рукави од судова што их почела да пере.</p> <p>— Иди у Шарени Хан и питај за трговца, |
| елицом.</p> <p>Но ипак, уверена је била да то не може никада бити.{S} Допуштала је, да ће можда |
| почеше са толико чежње, страсти, лудила да певају и изговарају, да и сама амамџика, раздрагана, |
| } Али то није смела.{S} Само се трудила да мати од тога штогод не примети и зато, и ако не би б |
| чисто проклети судбу, што јој досудила да такву свекрву има.{S} А сад, не само да то не би, не |
| чињу јој бивати тупа.{S} Она би мислила да је то од умора и великог напрезања.{S} Руке и врат б |
| свршава.{S} Оно, што је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада в |
| них другарица, за које је Магда слутила да их Софка не воли, особито Миленкових, Трајкових.</p> |
| собе.{S} Софка, и ако је одавна слутила да, поред свега овога што је било, мора ипак још нешто |
| ед њу уплашен.{S} Мати га мимиком посла да иде у чаршију и зове јој Тонета.{S} Ванко све трчећи |
| {S} Зар се већ вратио?{S} А она је чула да је ускоро после Маркове смрти опет отишао тамо, у Ту |
| никако не оставља, никако не заборавља да прво њих не посети, сиђе и истрча преда њ.</p> <p>— |
| ао је то.{S} Није смео новога пријатеља да одведе онако, пошто је знао, да код куће нико не зна |
| приђе Алилу:</p> <p>— Алиле бре, земља да игра, тако да свираш!</p> <p>Алил, чисто као увређен |
| , сигурно од слугу.{S} А поред тога, ма да су га остале слуге уплашено задржавале, заустављале, |
| у њу гледају.{S} Нова чохана колија, ма да је топло заогртавала и грејала је, ипак ју је стезал |
| неће моћи више гледати и што ће она, ма да није ни за шта крива, тамо у туђини патити.</p> <p>Ј |
| /p> <p>— Чу ли за онога?</p> <p>Она, ма да је чула за то, ипак би се чинила невешта.</p> <p>— Ш |
| окоћући и скупљајући одело око себе, ма да је била добро обучена, диже се и пође.. </p> <pb n=" |
| ead>XI</head> <p>Тетка, чим је виде, ма да Софка уђе мирно, одлучно, не посрћући, не зверајући, |
| слетку, ко зна колико времена прође, ма да се Софки једнако чинило да је све то тек од јуче, ип |
| има од јелека.{S} Видело се како је, ма да се бојао, стрепио да од свега можда неће ништа бити, |
| тих снова.{S} И што је најглавније, ма да је била уверена како се неће удати, ипак, ипак сви с |
| е нађе за овај празник.</p> <p>Тоне, ма да је био уверен да је све обратно, ипак се чинио невеш |
| узима оно „њено“.{S} Знала је да ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколико дана ето У |
| офки би јасно оно силно рађање деце, ма да мужеви већи део живота проведу на печалбама, и она о |
| вученим рукама у беле чакшире.{S} И, ма да се још није био ни приближио к њој, отпоче:</p> <p>— |
| њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то било боље него што остаде.{S} |
| да онај горе не чује.</p> <p>Софки, ма да јој се још све вртело: и соба, таванице, и испред ње |
| Турске, дакле сигурно његов гласник, ма да му се, као увек испред оваких великих празника, нада |
| х је Арса био наређао.{S} А међутим, ма да је знала да то треба, и баш је то највише и плашило, |
| адала, да ће се опет вратити у село, ма да је била сама уверена да је то немогућно.{S} И зато н |
| акри тепсију са пшеницом и ужурбано, ма да је било све чисто, опет неколико пута махну метлом и |
| а највише бојала и плашила.{S} Зато, ма да је знала да је капију затворила, ипак бацивши шамију |
| ади њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га они још толико поштују, да |
| , и због данашњег очева гласника.{S} Ма да отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак по т |
| губила, пошто се ту и завршавала.{S} Ма да је овде из свих улица куљао свет да их види, ипак ни |
| детиња коса изнад испупчена чела.{S} Ма да је имао најскупље чохане чакшире и свилене појасеве, |
| ним, готово белим очима и устима.{S} Ма да је имала чиме целу кућу да намести, ипак ништа није |
| ећи од себе задах проливена гаса.{S} Ма да су одавно сви по кући будни, опет се нико жив не пок |
| е надала, тако доцније и настаде.{S} Ма да прођоше две и три године, њој се једнако чинило да ј |
| вим животом.“ Нигде их није било.{S} Ма да им је магаза била горе, у главној чаршији, и у њој с |
| Ох, бре, бато!</p> <p>Јер сви они, — ма да им Марко, или тек један пут или и никако није у кућу |
| вири, нити руком штогод да помогне — ма да се без њега није могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} |
| е!{S} Видео њу, Софку, и матер, која ма да је била превалила четрдесету, ипак је још изгледала |
| је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепотицом из Скопља, из неке упо |
| едрвана, у свирци, песми, чека.{S} И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик ње |
| стављене велике, округле софре.{S} И ма да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио да с |
| ринским шарама и старим златом.{S} И ма да су били већ почађавели, али, услед свога нихања, пок |
| 175" /> <p>— Пријатељи иду!</p> <p>И ма да је било осветљено, ипак су сви носили свеће и јурили |
| ће већ једном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), сасвим отпочети весеље?{S} Од када су в |
| S} Мати, као увек, не бројећи новац (ма да је свакад, у сваком његовом фишеку, налазила по неко |
| када се морало са сељацима и чивчијама да рашчишћује, да се зна чија је земља: да ли газдина и |
| одлази и са њиховим девојкама и булама да ашикује, старац се почео обезумљивати:</p> <p>— Ако |
| ије, да одлази у кујну и тамо са женама да се разговара.{S} И да би се оне још више ослободиле, |
| ли, када ови код Софке почеше у групама да долазе и због тога тамо трпеза остаде готово празна, |
| ном.{S} Чим Софка поодрасла, умела сама да једе и седи за софром, он, деда, наредио да и испред |
| на горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, јер је знала да ће је одмах почети да подузи |
| ето њој, због њене удаје и свадбе, има да захвали за то своје весеље и радост.{S} И тек ће онд |
| , јер ето њој, своме детету, Софки, има да заблагодари, што јој се опет вратио он, њен муж и ње |
| и сматрајући за дужност да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње |
| ибра, диже.{S} И знајући да сад тек има да се покаже, намести кревет и остале ствари по соби, ј |
| е, газдо!{S} Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су други помагали, придржавали Марка за рамена и гла |
| и, од многог поливања, поче у млазевима да се разлева овамо око Софке и око тершена.{S} А песма |
| очео једнако само са Турцима и беговима да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме д |
| како јој крвна зрнца почињу по образима да избијају и да се заокругљујући шире.{S} Јело јој сла |
| чаршијама, црквама, саборима, весељима да се шири, мешајући све међ собом, и мушко и женско.{S |
| од стида побеже, остављајући родитељима да место ње они одговарају.{S} Испод својих танких обрв |
| и, у усамљености, хоће тиме јаче к њима да се приближи, да им да на знање како су му, поред све |
| и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подскакује и виче:</p> <p>— Ох, Марија курва!</p> <p |
| Турцима и беговима да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме да одлази и са њихови |
| огао толико да потроши и имање сељацима да прода, а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како |
| и воле.{S} Чак поче одозго са свирачима да разговара, наравно турски.{S} Поче поједине да распо |
| верујући све то, као у грозници, очима да тражи матер.{S} Али, она је већ била отишла тамо, у |
| девши по лицу сељаковом и његовим очима да је истина шта говори, преврну се у страну и скљока п |
| ти досадно, једнако захтевали од Цигана да им свирају и певају једну исту њихову песму:</p> <qu |
| родбину, па и то брзо, још истога дана да се врати.{S} И то не зато што би овамо, код куће, Со |
| S} Ниједна није била срећна.{S} Ниједна да је полазила за драго.{S} Готово све су овако као Соф |
| д пазуха.{S} И никако није могла колена да му сагледа, тако је он ситно ишао поред ње.</p> <p>С |
| а је да је целом том свету дала времена да је већ овако упола довољно виде, те да се после не п |
| пак још није доцкан.{S} Још има времена да поправи, да се покаже како се жртвује, приноси себе |
| ожда издало, ипак је Софка била уверена да је не може никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да д |
| и најтеже, већ је тада она била уверена да никада, никада неће бити тога, неће се родити тај, к |
| то је не сада него од увек била уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен, |
| p>И пошто је још у почетку била уверена да никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од |
| тити у село, ма да је била сама уверена да је то немогућно.{S} И зато никако се није могла да „ |
| а, кад иде као удавача, била је уверена да ће се што више скупити, да би је што боље гледали, п |
| је било једнако тешко и била је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, ипак, ко зна, мож |
| пошто је с тим у почетку била измирена да никада таквога неће бити, онда је доцније све лакше |
| ноћу отишао, морала целе ноћи отворена да стоји.</p> <p>Арса га први виде, и преплашен одјури |
| мужа.{S} Зато је морала сасвим укрућена да стоји и да буде укочена, укипљена.</p> <p>Све што се |
| ћ дођоше и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би морала са сваким разговарати, и да јој не би п |
| p> <p>Миленија, сва срећна а и уплашена да „снашка“ њоме неће бити задовољна, јер можда је она |
| тарога.</p> <p>А међутим он, стари, зна да није због тога, што њега жали, да би се он том лупом |
| онакав сан снила и по њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се |
| p>— Магдо, доносите!</p> <p>А Софка зна да се то и на њу односи, да што пре буде готова са софр |
| ује.{S} А по Софки се види како она зна да и њега то не интересује, него да би само могао бити |
| тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе јој, што није у реду да о |
| ог, великог, многог новца, какав се зна да само он, тај газда Марко, има, него да ће најзад мор |
| да ти ханови на граници остану, што зна да ће он морати сваке године тамо по неколико недеља и |
| е од своје куће брашна и масла, јер зна да њен најрадије од тога брашна воли; неке опет у тести |
| осећа да би јаукала.{S} И тада већ зна да је настало, ухватило је оно њено „двогубо,“ када осе |
| а виде како и мати јој, чим овога позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гл |
| бити.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, имам <pb n="124" /> пре свега нешто да |
| силом, против њене воље, поче половина да увија, и прса јој, као жива, тако уздрхташе и полете |
| лимова и намештаја имали би више година да живе.{S} И због овако намештене и искићене куће и са |
| ио би с њиме.{S} И тако она никада сина да се нагледа, никад да може макар ноћу, у спавању, <pb |
| жи, кажи...{S} Није истина, није истина да заиста, истински, ти волиш све нас.</p> <p>И њу обуз |
| што она никада срећна, никада задовољна да не буде?{S} Када ће и она већ једном ништа да не мис |
| пошто ће јој мати бити неиспавана, она да порани и спреми и почисти кућу.</p> </div> <div type |
| чим зора, она мора да порани, прва она да устане, толики је посао чека!</p> </div> <div type=" |
| азује Софка виша, јер ето хоће сама она да игра, а не као остале удаваче, које се тек морају тр |
| е треба да се претвара.{S} Знала је она да он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ |
| S} Целог дана, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ће и што више дограбити да појед |
| га, његове, воли и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није тек реда ради.</p> <p>Софка |
| атером.{S} Софка није знала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није би |
| о пола тепсије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...</p> <p>— Па нисам могла, |
| најгоре, најтеже јој је било: како она да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да |
| и сандук и вади из кеса, него да му она да, она изброји колико треба.</p> <p>Тако и свекрва цел |
| је само стрепила, него је била сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако просту, увучену, |
| борана лица.{S} Не могући после спавања да се сасвим умију, брисали се пешкирима.{S} Софка их ј |
| и прашина почела од њиног силног трчања да се диже, колеба, а још ништа не почиње.{S} Јер, још |
| е газда-Марков стриц, деда или род“, па да сваки, ма ко био, комшије, цело село, чак и друга се |
| ћ да чека када ће Софка бити готова, па да је купа, трља.{S} И та близина баба-Симкина дође јој |
| ти да она није нека његова, сељанка, па да може радити са њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S |
| сваки дан.{S} Све судбини да остави, па да, брекћући од здравља и снаге, са насладом чека када |
| , да пробају, која ће им се допасти, па да им после ту точи и доноси, она овамо, у кујни, није |
| је, јаук и плач Софкин сигурно чути, па да би га као заглушила, она се гласно са свима испред њ |
| к се у кујни обичај са Софком сврши, па да би и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене |
| оваца.{S} Требало је само један дан, па да се кућа сва испуни.{S} Али она, увек тобож као од ве |
| силно, него као кад је човек уморан, па да не би привукао пажњу пролазника он овлаш само куцне, |
| ако после?{S} Зар дете да је гладно, па да не једе — пресече је Марко тако, да ова умуче.</p> < |
| у да се сврши послуживање, разговор, па да се опет поврате у кујну код Магде.{S} И ту би, око о |
| ла, те је Софка овакву и затекла.{S} Па да би избегла да потанко Софки о свему прича, када је о |
| фењер и по три и четири ноћна стражара да дремају, јер је он, тај Софкин прамдед, хаџи-Трифун, |
| сама код куће да седи и тог свог девера да двори, негује, чува и једнако да је с њиме.{S} На са |
| о све то, своје пијанство, весеље, мора да изиграва, очево лице изгледало је бледо, подбуло.{S} |
| јер, за бога, сутра, чим зора, она мора да порани, прва она да устане, толики је посао чека!</p |
| гослова и извињавајући се, што сад мора да их остави и предузме свој дућан, трговину на своје и |
| о не би казао ни самој смрти — њој мора да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо |
| } И по томе је Магда видела колико мора да је Софки тешко, кад ето хоће да пије ракију, коју до |
| х, не верујући самом себи, кад баш мора да излази у чаршију, пре изласка прво морао ићи на огле |
| је, Магдо? </p> <pb n="173" /> <p>Мора да јој је у гласу било нешто толико тужно, када се Магд |
| ређује му и поручује:</p> <p>— Па сутра да не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођеш на чес |
| х, пусти сине!{S} Погле, какву ће сутра да грли!</p> <p>— Море, ђувендије! — из свега гласа вик |
| а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и да се на њу издире, заповеда јој и ник |
| чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата уседе и усред дана, |
| е.</p> <p>— Ћути, ћери!{S} Сада ће тата да се врати!{S} Идем, да наредим код куће.</p> <p>Морао |
| то беље, што страсније.{S} И циљ живота да им је тај: која ће од њих, једнако негујући се и уле |
| цео свет).{S} А не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо д |
| реме отрча до капије, отвори је, и оста да држи разјапљена крила.{S} Томча, пошто се добро уви, |
| , те је она сама морала кашичицу у уста да му меће, дотле му мати била начинила цигару и припаљ |
| S} А ове друге немој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} |
| задовољна, што никоме није имала за шта да завиди, те се због тога никад није осетила узнемирен |
| , увек остављала, да, кад дође, има шта да једе, свекрва ништа не би окусила.{S} Чак ни саму по |
| о је више пио и наређивао свирачима шта да свирају, и то не оне песме, које су биле лично његов |
| та лагати?{S} На шта све ово?{S} На шта да он дочекује госте, љуби се са њима, када њега не вес |
| S} Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да ради.{S} Она је и онако брљива, па још сада.</p> <p> |
| ћом, једнако била сама.{S} Немајући шта да ради, а не смејући да се креће, седела је горе у соб |
| гући да у све то верује, не знајући шта да чини, чисто паде.</p> <p>— Па зашта, нано?{S} Зашта? |
| ајући крила, а од страха не знајући шта да говори, он поче коњу:</p> <p>— О, алат!{S} Ја, алат! |
| ише сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и стиска рукама.</p> <p>— Како си, тато? — поз |
| зажели, нека попије и поједе.{S} Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од |
| , само отвори уста, дакле да нема ништа да се труди, ни сагиње.</p> <p>И Софка осети како још н |
| > <p>Испрва се није могло од паре ништа да види.{S} Једино је одозго кроз зракаста стакла долаз |
| е на мртво име.{S} Није хтео више ништа да слуша.{S} Само, онако пијан, на глас је претио Ахмет |
| Софка спреми како она хоће.{S} И ништа да се не жали!</p> <p>И једнако, непрестано је из кесе |
| е сељацима да прода, а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како са млађим сином излази и, чим |
| буде?{S} Када ће и она већ једном ништа да не мисли, као остале девојке само да живи и због тог |
| спуњава кућу и саму светлост са огњишта да упија у себе, Софки се, не поче да чини, него је већ |
| а овамо, у кујни, није могла од огњишта да се макне.{S} Још више је збуњивала свирка испред кућ |
| ето свака од њих почела већ око огњишта да издваја од јела и зачињава га онако, како њен воли.{ |
| да, као код своје куће, креће.{S} Пушта да јој се при сагибању све, и плећа, и кукови, оцртавај |
| тетке, не прима.</p> <p>И Софка се сећа да су ти дани били најгори.{S} Јер после сваког његовог |
| е.{S} Од бескрајне чежње за нечим осећа да би јаукала.{S} И тада већ зна да је настало, ухватил |
| , да жели.{S} По њој се могла цела кућа да однесе.{S} Ништа она не би приметила.{S} И кад би се |
| хладноћом, тада је већ почињао из кућа да излази и по улицама, по чаршијама, црквама, саборима |
| ле ће се имати кирије, а овде само кућа да се мало оправи и иза ње подигне и уреди башта.</p> < |
| олећи је да их чува код себе, из страха да било он, било мати, како су сплетени, не забораве их |
| ратио натраг к њој, а највише из страха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, цурукнуо |
| то оволико и овако доћи.{S} И из страха да то ко не опази, да се зато она тако споро свлачи, шт |
| имала само што више јела, пита и колача да испошље у амам, чиме ће се оне тамо частити <pb n="1 |
| </p> <p>— Кажи ономе слепцу (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита.</p> |
| је, услед зависти, тај свет увек готов да се подсмене, сити и зазлорадује, —знало се: да они, |
| ај сто, одмах до владичиног, само њихов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји служб |
| ту закоље и одере.{S} Али проливену крв да не почисти, да би се по њој сутра, када гости дођу, |
| О, пријатељу, пшенице да поспемо, праг да пресечемо, кад већ један пут дођосте.</p> <p>Софка ч |
| че да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него да се горе по собама, миндерлуцима, з |
| арала је:</p> <p>— Хвала, хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка!</p> <p>Софка, огрнута |
| , већ као пред самим собом поче сав јад да излива: </p> <pb n="113" /> <p>— Зар мене није срамо |
| викну:</p> <p>— Хајде!{S} Немајући кад да чека, стаде до врата журећи их, и Марка и саму њу. — |
| ко она никада сина да се нагледа, никад да може макар ноћу, у спавању, <pb n="139" /> да га ижљ |
| преплашена, није смела ни Софкин поглед да сачека а камо ли с њом да разговара.{S} На крају пос |
| кла се, да спава.{S} Прво, што није ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће мора |
| да би Софка због тога морала ма штогод да једе, јер иначе није ништа од јела узимала.</p> <p>П |
| није хтео да привири, нити руком штогод да помогне — ма да се без њега није могло ништа. — Нећу |
| тиме, унезверена, одмах би почела себе да кори и грди: што она све то да мисли и увек њој тако |
| ко би једним покретом све могла са себе да збаци.{S} Онда би се уносила уживајући у својој лепо |
| седлу, испрсује и хоће све испред себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а |
| че, не знајући ни сама зашто, саму себе да загледа, као да се увери, да ли заиста на себи има о |
| ју, увек би онда почела силом саму себе да гони да и она буде таква.{S} Тада обично одмах преду |
| би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И од једа заваљивао би се на јастук.{S} |
| ободивши се, почеше овамо око њене собе да се купе, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка |
| би га пута, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, она натраг себи позивала.{S} И видећи како ни |
| ње је тражио.{S} И то не он сам кључеве да узме, отвори сандук и вади из кеса, него да му она д |
| ет, особито женске, када почну из цркве да излазе где су биле не толико ради службе божје, коли |
| готове, и што теже, заплетеније везове да везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главно да шт |
| очи да прождиру и све око ње у колутове да се окреће.{S} Пошто посрну, да јој се руке дотакоше |
| <p>— Да се намести!{S} Што год има, све да се донесе.{S} Све да се скине с тавана.</p> <p>Арса |
| жи и онако горе, на врху степеница, све да дочекује и са сваким да се здрави и љуби.{S} Само је |
| се то хтело да обелодани порођајем, све да затаји.{S} Кратко и мирно са собом је свршила.{S} Је |
| } Што год има, све да се донесе.{S} Све да се скине с тавана.</p> <p>Арса поче као без душе, од |
| ом да мане, да узме и распореди, па све да буде као што треба.{S} И Софка све то узе.{S} Ћилимо |
| увек допадну ти колачи, а не могући све да их поједе, наређује да се остали оставе, па ће их он |
| је осећала да би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже како је ипак та није надмаши |
| , знаш, ја ако могу једну или две бачве да захватим.{S} Остале, све, само је ваша кућа у стању |
| бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подрум.{S} Метнуће чак и свој катан |
| ије могао даље.{S} Више није имао снаге да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} А оту |
| а кад примети да је ко умакао, он слуге да побије.</p> <p>Софка, огрнута колијом, лежала је.{S} |
| Цигани се ређали.{S} Морали једни друге да одмењују.{S} А „слатка“ велика вечера никако да почн |
| ањајући лактом о његово колено, не даде да се примети како се уморила, већ, на завист свима, а |
| кривен широком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе и осећај |
| то чистом, белом, те по томе он познаде да није прала судове, него да је сада сигурно разастрла |
| ки он дође тако драг и мио, што познаде да ју је разумео, јер виде како он брзо позва црквењака |
| мамџика, раздрагана, смешећи се, мораде да оде, још јаче да притвори спољна амамска врата, да с |
| p>Једино то што себи прошапута и остаде да седи поникнута, држећи се руком за подбрадак и уста. |
| Није се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код сво |
| гледао и сам наређивао Арси шта ће где да се намести и како.</p> <p>— Ту...{S} Тако...{S} Још. |
| једињавали.{S} Није се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} Ни муж код своје жене, н |
| /p> <p>И Софка тада, на ужас свој, виде да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него д |
| осети, кад је Софка пољуби у руку, виде да треба што пре да је остави саму. </p> <pb n="108" /> |
| одавно равнодушна.</p> <p>Али када виде да се све свукле, готово све отишле у амам, а до њених |
| д ње, и оде к њему.{S} По томе она виде да је ова све прислушкивала, и сада, бојећи се да му се |
| тром, ситном, успореном кораку она виде да је љут.{S} Затим виде како му, када спази њу па још |
| и на томе не остаде.{S} Томча, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју да му поручују |
| наш ти, — окрену се он љутито, кад виде да она не само што се не зарадова, већ се и уплаши.</p> |
| дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да је све у реду, он онда остаде тако стојећи, насред с |
| о никада, јер је ни рођена мати не виде да се пред њом икада заплака а камо оволико, као што са |
| нож из силава.{S} Али застану, јер виде да ће га опазити Арса, који му се приближаваше доводећи |
| о се скљока.{S} Софка претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љ |
| м њеном јасном и отвореном погледу виде да је заиста истина, да се заиста решила.{S} Потресен, |
| г плача, би лакше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.</p> <p>Али никако не могући да |
| кострети.{S} Софка по његову гласу виде да је као љут.{S} И осмехујући се, већ је знала зашта ј |
| тин.{S} Софка се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса који сваке |
| тек када он оде, кад остаде сама, увиде да је заиста све то истина.{S} И онда се сасвим уплаши. |
| ме, чу се како она рече:</p> <p>— Хајде да играмо.</p> <p>— Млада, млада хоће да игра! — И све |
| гду обраћајући се Софки:</p> <p>— Хајде да вечераш, Софке!{S} Донеси, Магдо!</p> <p>Софка јој н |
| нала шта ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као свака <pb n="163" /> мати, која дочека ово |
| врева из њихне куће.{S} Чисто јој дође да и одавде бежи.{S} У том уђе Магда, шушкајући полако, |
| испоручи поздрав од свију, узгред каже да је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, |
| а ће да се закључи брачна веза, не може да издржи, хоће да одустане од овакве своје неприлике, |
| ене:</p> <p>— Сама је кучка.{S} Не може да издржи, кад се види како је лепа, па се сама уједа и |
| > <p>Доле Магда се узрујала.{S} Не може да сачека матер, док се обуче, већ узела корпу с јелом |
| ши се да због глади можда Софка не може да заспи, јер се сети да она, од како је дошла с купања |
| просјака, деце и залудна света не може да се приђе.{S} Црква, онако широка, на стубовима, са т |
| а се видело како већ ништа више не може да мисли, да жели.{S} По њој се могла цела кућа да одне |
| мање да одлази зато, што тобож не може да се одвикне од мешања и дружења са тим беговима и Тур |
| још више уплаши, јер виде како не може да седи, како прекрштених ногу и са подбоченим рукама о |
| е покрећу и влаже се.{S} Никако не може да је се нагледа, једнако као у Софкиним очима и устима |
| плашило, осећала је како никако не може да се сагне, да кафу на огњишту пристави и скува, још м |
| најгоре, да по овоме што никако не може да се смири, има нешто још горе да дође, јер, осветљен |
| стеља, кревет, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој јако и слободно бије...{S} |
| свиле и злата светлуца, а опет не може да се наслуша свирача, који, као последњи, морају око њ |
| ра ради, пошто само тада празником може да се одмара, и јела и пића ради.</p> <p>Али, поред све |
| зно и радосно што га она зове, што може да је послужи, дотрчао би к њој и радосно пита је:</p> |
| се загрцавала, како би јој почеле сузе да навиру од радости! — сасвим све њих, кућу, свекрву з |
| долазила.{S} Она, мати јој, гледала је да приликом сваког празника, славе, имендана буде увек |
| од тога сунца, света и граје, чекала је да јој откаче вео, и у том осети како се прибира, снажи |
| p> <p>Није могла да заспи.{S} Чекала је да дође сан и, с врелим прстима руке, осећала је како н |
| ли...</p> <p>А што је најгоре, знала је да је, после ове његове исповести и његова понижења пре |
| {S} Јер стојећи тако на прагу, знала је да је целом том свету дала времена да је већ овако упол |
| ли, таквога мужа, још дете!{S} Знала је да ће најмаснија и најдрскија пецкања бити од њених тоб |
| , поведе коло.{S} Али како!{S} Знала је да је нога неће преварити.{S} Знала је да ће је сада на |
| ети да подузима оно „њено“.{S} Знала је да ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколико |
| d> <p>А сама је била крива.{S} Знала је да не треба.{S} Али се после и сама као загрејала, забо |
| ала у плећима и око кукова.{S} Знала је да јој се сигурно сада снага зато <pb n="146" /> јаче и |
| свему томе није ни чудила.{S} Знала је да ће оне, као на свима свадбама, весељима, тако и сада |
| она сватовска хука иза ње.{S} Знала је да то за њом иду њени: тетке, стрине, а иза ових њихни |
| да је нога неће преварити.{S} Знала је да ће је сада највише гледати, најдрскије пиљити у њу; |
| њих Софки није било криво.{S} Знала је да им је то једино, када буду свадбе и славе, што и оне |
| и.{S} Било јој је пријатно.{S} Знала је да све у њу гледају.{S} Нова чохана колија, ма да је то |
| } То још више уплаши матер.{S} Знала је да ни од какве трговине и његове зараде то не може бити |
| } А све морају ту да наиђу.{S} Знала је да ће их сада сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, ка |
| а и мислима љубила и грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, онда— на што је сада ово чи |
| тобож послом код ње долази, а знала је да то у ствари није, већ да Софка долази овамо, да њу в |
| имкина дође јој још теже.{S} А знала је да сада настаје и теже и горе.{S} Јер сада ће понова на |
| првом брачном ноћи.{S} Особито знала је да ће је мушкарци, туђинци, који су је ретко виђали, са |
| де!</p> <p>Софка се диже.{S} Осећала је да неће моћи издржати, да ће пући.</p> <p>И, када уђе у |
| едали да је само њој добро.{S} Могла је да готови јела каква је хтела и колико је хтела.{S} Све |
| лежећи у њу, не реметећи је, мислила је да уштеђује Софки труд.</p> <p>Узалуд јој је Софка то п |
| сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не она, него Магда, тобоже на своју руку, шаље.{S |
| ер ето и они, ефенди-Митини, позвали је да им Софку купа, а камо ли неће други, нижи, сиротнији |
| душе да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је да се одупире матери, пристаде.</p> <p>А никада није во |
| ма.{S} И то јој силом утурио, молећи је да их чува код себе, из страха да било он, било мати, к |
| њен грех са умоболним девером могао је да објасни после онолико трпљење и подношење од мужа, К |
| оста кратким и нежним прстима, чекао је да га Арса сасвим скине.{S} Појас, силав са пиштољем, ј |
| и испред ње већ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она тамо око отварања сандука збунити и задоцн |
| не.{S} Целе ноћи испред капије морао је да гори фењер и по три и четири ноћна стражара да дрема |
| н и достојан ње, на послетку и право је да тако и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да |
| ли ипак, поред свега тога, изгледало је да се отимљу око ње највише ради њега, оца јој, ефенди- |
| се као нечем надала.{S} А изгледало је да се највише надала, да ће се опет вратити у село, ма |
| а продирала светлост.{S} А изгледало је да је то навлаш тако удешено, да би појање, служење слу |
| том Софкином одбијању јела, значило је да хоће да пије не вина него ракију.{S} И по томе је Ма |
| га снила а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сада ето тај Софкин просилац, тај |
| ца, могла штогод видети.{S} Јер адет је да млада од свега тога ништа не види, још мање самога м |
| Силом, доносећи јој хаљине, гонио ју је да се облачи.{S} Нарочито је пазио да по обичају свом, |
| вања, задиркивања бити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она срећна, да ли га |
| себе...{S} Сам је Арса морао у узенгије да му умеће ноге, јер се он једва држао о јабуку на сед |
| о другом прете, кад које почне гласније да говори:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац још није отишао |
| } Што толико парче, готово пола тепсије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...< |
| а не могући све да их поједе, наређује да се остали оставе, па ће их он сутра појести.{S} А то |
| у, <pb n="143" /> то онда опет наређује да од њих оставе за њега за сутра.{S} И то се толико да |
| , Марко, никако као не могући да верује да је заиста она, Софка, сада срећна, није могао да је |
| са сељацима, никако не могући да верује да је њен покојник заиста могао толико да потроши и има |
| да наиђе, затекне је такву, или да чује да је таква, овлаш и како не треба обучена, па како би |
| епотом, какву одавна није имала прилике да види, те је чисто као тешећи себе, што и њој бива са |
| то мати пресрећна.{S} Не би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме дете |
| би могли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и по такту да играју.{S} Одмах уз њега његов |
| да би се оправдала, почела би око Софке да облеће, улагује јој се. </p> <pb n="231" /> <p>Тако |
| на, иде у амам, радознало су ишчекивале да је виде.{S} Симка, срећна, као да јој је ово најбоља |
| у, јер једино још са села су пристајале да, доносећи са собом имања, дођу у варош и у овакве ст |
| а их нико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка, онако мала, разумети, а камо ли упамтит |
| А по томе одмах су Софка и Тодора знале да нарочито ракијом не треба више да га нуде, да су њег |
| ћи, а највише и због тога, што су знале да за сада, овога вечера, неће долазити ниједан <pb n=" |
| се амаму и оном ћошку за који су морале да зађу и одатле право чаршијом на више да оду у амам, |
| ка и паприка.{S} Око ње почеше и остале да се ређају, освежавајући се воћем и осталим слаткишим |
| шћено, и горе намештене собе нису могле да се напримају истог тог ужурбаног и радозналог света, |
| амних кутова, где се од паре нису могле да виде, почеше гласно да певају тад нову песму: </p> < |
| ог.{S} Јер због њега до тада нису смеле да се појаве.{S} И која би баш морала послом поред њега |
| е кајсије, јабуке, и од зрелости почеле да падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, м |
| це му тако одскочиле и цвокоћући почеле да се тресу.{S} И Софки онда, на ужас, одмах би упадале |
| суви пешкир узимале, једна другу молиле да је обрише где она сама не може, по леђима или ма где |
| ачује, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка |
| ма, допирале чак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу |
| поједе залогај, само отвори уста, дакле да нема ништа да се труди, ни сагиње.</p> <p>И Софка ос |
| ање смеју да му поручују и прете, дакле да више није дете, него велики, одрастао, свој човек, п |
| тила и она им наређивала шта ће и докле да свирају, прекидала их и отпраћала.</p> <p>Кућа се ис |
| трахом од ноћашњице, не може из постеље да се дигне.{S} И чим види Софку повезане главе, чела, |
| њима да пије, па чак и у њихове хареме да одлази и са њиховим девојкама и булама да ашикује, с |
| ак и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекра, од њега прими дар и бе |
| ило довело, поче да виче: како је време да га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора |
| кад се поче дан клонити, било је време да се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да продиру кр |
| кав је овде ред: да је већ једном време да младенци иду у своју собу.{S} И зато она чим уђе чис |
| еди дочекујући госте.{S} И у исто време да му се донесе она његова ракија, коју је још од јутро |
| није онај, твој отац (није хтео ни име да му спомене) обећао паре, зар би ја за тебе, пезевенк |
| м, да се пријатељи, да се љуби, са њиме да живи.{S} Па, поред свега тога, ето још и она — „неће |
| премљеним стварима, намештајем, са њиме да отпутују.</p> <p>А да је све то заиста било, Софка в |
| баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да се покаже!{S} Једино, када Тоне, праштајући се од ње |
| ош више се приви уза Софку, хотећи тиме да је и она, онако слаба и уска, као брани и штити од н |
| Више нема коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.{S} Све што је душа волела, |
| лаца не остао, он би онда почео са њоме да се игра.</p> <p>А највише би, мећући је на миндерлук |
| оражавало, убијало.{S} Што тако са њоме да чине; и то са њоме, са којом су се до скора с толики |
| кад баш буде морао, због света, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, прек |
| у у „дворењу“, које се састајало у томе да свакога, пре но што му пружи чашу, буклију, пољуби у |
| то није обичај, не зна се за то, не сме да буде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{S} Д |
| са водом, које, по обичају Софка не сме да прекорачи догод свекар не баци у њега дар, новац, и |
| ете, шипарица, да ништа не зна и не сме да зна, па тако, у трен, како они хоће, са њом да чине. |
| несе, почне на сав глас.{S} Мати не сме да га прекида.{S} Само га отуд, из обасјане собе, слуша |
| јаким белим сапима, као да ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и једнолико гризе зоб у |
| ни, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује.{S} И што је ноћ бивала ј |
| на ужас свој, виде да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то |
| ди свију.{S} А њега увек собом воде, не да им помаже у свирци, него да, држећи тако своју шупељ |
| виљење као неко уже око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међут |
| о не од беснила, што му овај одриче, не да паре, него што су га они: она, његова Софка, и он, т |
| ко опет да излуди.{S} Једнако брани, не да, а кад примети да је ко умакао, он слуге да побије.< |
| ка виде колико се она ње плашила.{S} Не да је само стрепила, него је била сигурна да ће Софка, |
| псовком по другоме послао за њега, а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је натраг |
| видело, како је цело јагње заклато а не да је са касапнице на черек куповано.{S} И кад би све т |
| ојих синова.{S} А сада, само њему се не да, само он то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би и к |
| псије и тањире, стаклад и чаше, поче не да броји него да изручује злато.</p> <p>— Ово је за спр |
| ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па би о |
| но што је требало да учини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма |
| њу издире, заповеда јој и никако јој не да да га много љуби и милује.{S} Једино што би јој пока |
| ва почиње руком око џепа, али она то не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак да то не чини |
| ла да од тога њенога признања — и то не да она каже, потврди, него да он то само осети у њеном |
| љанке беже, склањају се од њих, уверене да ће им подвалити.{S} Али највише се склањају и беже с |
| овара, наравно турски.{S} Поче поједине да распознаје.{S} Опази и познаде старога Мусу, који, н |
| ку, <pb n="177" /> дугих лактова, почне да извија и трепти грнетом.{S} И пратећи их свирком, за |
| колико ће му учинити задовољства, почне да му се као уноси, и сва лицем, прсима предаје, да је |
| из куће, где се је била сакрила, почне да кија, кашље.{S} И то је изда.{S} Софка, приметивши ј |
| е сузе <pb n="240" /> од радости, почне да се извињава и одлази натраг у кујну.</p> <p>— Сад ћу |
| нису виделе.{S} Сада ће све, када почне да се свлачи, кришом, једва, из потаје, ишчекивати да с |
| њеним недрима, кад он падне и кад почне да је грли и уједа...{S} И онда њега уводе.{S} Он прила |
| а и то, колико се пута заборави и почне да везује опанке, док не би, смејући јој се, Арса подви |
| крва, не може више да издржи, већ почне да шапуће у себи:</p> <p>— Слатка децо моја! — И још ак |
| ред толиких својих мука и још и због ње да се мучи и напреже.{S} Овако, не лежећи у њу, не реме |
| Софке главу и поглед и отимала се од ње да је тако дуго не намешта и дотерује.</p> <p>— Доста, |
| с муком, гошћени и чашћени, могли од ње да одвоје, и да јој наодговарају на њена силна запиткив |
| м, белим, миришљавим, не може очи од ње да одвоји.{S} Показујући на сандук са разбијеном бравом |
| емој ни да питаш.{S} Још мање што од ње да очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да |
| и ослободивши се, почеше овамо и код ње да долазе и не питајући да ли је слободно.{S} И то прво |
| у на огњишту пристави и скува, још мање да слатко изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к њима, |
| е трговине нити какве послове, још мање да одлази зато, што тобож не може да се одвикне од меша |
| а се нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.{S} Све што је душа волела, за чим је жеднела, |
| а, није смео поред куће проћи, још мање да застане.{S} Целе ноћи испред капије морао је да гори |
| се неће обазрети на њу, Софку, још мање да јој буде бар благодарна, што ето њој, због њене удај |
| {S} Није могла да оде у кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону приземну собу, велику, мрачну са |
| а онако узрујана, уплашена.{S} Још мање да је сутрадан, као свакада, ишла по кући хукћући.{S} Ч |
| о јој ништа не би необично.{S} Још мање да јој би онако тешко и страшно, како се бојала.{S} Чак |
| о одбијање није било одбијање, одрицање да му неће дати, него детињско уверавање, као кад неко |
| ка вечера у ноћи, и оно једнако тражење да је тамо капија што више затворена, што јаче замандаљ |
| м бедру, почиње да се заборавља, почиње да осећа како је та његова, и ако стара, спарушкана рук |
| е испољава, и, као нека змијица, почиње да је чупа и други немир, управо ужас: како ће сада, ов |
| ш мушком руком нетакнутом бедру, почиње да се заборавља, почиње да осећа како је та његова, и а |
| ту, око ње.{S} И онда она друга почиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кр |
| здо његов глас, који се све више почиње да разлева по башти, реци и тополама тако чудно, страсн |
| ти како се из дворишта покреће и почиње да осваја онај свежи баштенски ћув.{S} По башти лишће ш |
| ње, предосећања несреће која већ почиње да се догађа.{S} И зато су око Софке трчали сви и као у |
| /p> <p>Арса трчећи за коњем, једва успе да испред куће, кућњег прага, стигне газду, узме алата |
| не може да се смири, има нешто још горе да дође, јер, осветљен од оних свећа, које су већ накри |
| ка пољуби у руку, виде да треба што пре да је остави саму. </p> <pb n="108" /> <p>Зато она брзо |
| указала прва прилика, гледао је што пре да оде на какав пут, тобож по трговину.{S} Истина, тада |
| лицу, држању, видело <pb n="212" /> се да се дуго и дуго решавала, да је тек после многог нава |
| и, и четврти, она се поплаши, побоја се да је та његова сад нежност сигурно услед болести.{S} С |
| она је ипак по томе слутила, надала се да ће их можда сада, за Ускрс, пошто није толико време |
| у са долапима и купатилом.{S} Бојала се да се ко отуда из оних отвора и рупа не појави.{S} Зато |
| и, продаје и троши.{S} А опет бојала се да то одбијање не би Томча погрешно тумачио.{S} Он је б |
| , Симка јој ништа не рече.{S} Чинила се да ништа не зна.{S} На Софкино:</p> <p>— Хајдемо, тето! |
| мета побратима, јер за Јусуфчића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе зауста |
| авати и задивљавати свет.{S} Јер зна се да сада само она, само из њихне куће, једино још „ефенд |
| би неком одурношћу заиграло.{S} Сећа се да због тога као девојчица никада није волела ићи к њим |
| еде и, пропињући се из далека, труде се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе. |
| , сви се изненађено тргоше и уверише се да је заиста и са њом, Софком, већ једном свршено...</p |
| тако тешко, оћутала би, начинила би се да спава, али није могла, већ јој се јави:</p> <p>— Шта |
| у тестијама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, |
| ази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не занесе, па не само код њих него и по оста |
| тих поклона и прилога.{S} А и бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад случајно, и у нај |
| шарено обојеном сандуку.{S} И увери се да су катанци у реду, у истом положају, у нарочитом оно |
| ужагрене очи и румена уста тумачити се да су сигурно, као код сваке веренице, од љубави и срећ |
| њу, купању и пржењу тела...{S} Памти се да из амама готово није избијала.</p> <p>Па онда Софкин |
| ва све прислушкивала, и сада, бојећи се да му се није што десило, брзо отрча к њему.</p> <p>И з |
| ако заиста то он, отац, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, или |
| о зна зашта долази!</p> <p>Па бојећи се да, каква је Магда луда, не измакне, не оде, раструби, |
| азар и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није задоцнила, готово трчи.{S} Једнако гура час на |
| .{S} Али која вајда!</p> <p>И бојећи се да ће се сада, када се амам смирује, јаук и плач Софкин |
| ола вароши нежењено остало, надајући се да ће се преудати ма за кога од њих, кад већ остари и м |
| ништа, — пљесну се Магда, досетивши се да због глади можда Софка не може да заспи, јер се сети |
| .{S} Али га дуго није задржао: бојао се да много не „преучи“, разнежи се и оде у варош.{S} У то |
| обучена у ново, варошки, — а опажало се да је силом, јер је све на њој било тако широко и згужв |
| га крвника, насилника сменити, знало се да се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у о |
| е к себи, она би премирала.{S} Знало се да он никоју, кад по имену зове, не зове за какво добро |
| се горе.{S} Жене одахнуше.{S} Знало се да више неће силазити, већ ће, ако му што треба, одозго |
| се и тек онда дошао кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов барјам, весеље, радост његове куће и |
| ћи и грцајући.</p> <p>Али ипак знало се да се то никада не сме дознати.{S} Ни родбина, нити ико |
| врата, слепоочњача и потиљка, видело се да лежи и спава тако обучена, и то више постеље, у куту |
| } По тој псовци, гадној речи, видело се да се сасвим повратио у оно доба, када је, као дечко, т |
| та сумњиве боје.{S} И по томе видело се да тај шећер траје дуго, да се, осем њега, нико не посл |
| , пристала да овамо уђе.{S} И видело се да је зато тако љута, и на саму себе, што ето мора чак |
| м мраку.{S} Само њему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) |
| зишло из те њихове куће.{S} Говорило се да је сама њихова кућа читав спрат у манастиру подигла, |
| ва остави је, да има мало праменова, те да би они својом сенком као сакрили ону удолицу испод у |
| Она није могла знати, није слутила, те да онда буде на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је б |
| плећима, око прсију, да боље истрља, те да сутра ти делови на венчању јаче, истакнутије, лепше |
| пред светом изгледа како и он свира, те да би после имао и он права на јело и пиће.</p> <p>— Му |
| да је већ овако упола довољно виде, те да се после не пренеражују и зачуђују, када се она сва |
| ветлост од фењера у лице запљускује, те да се, онако наслоњен раменом и лактом о перваз доксата |
| густим курјуцима на врату заваљује, те да се испод њих сасвим јасно помаља свеж и ружичаст, ка |
| ном оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он што безбрижније живи, учи и што више научи.</p> < |
| ској, ипак буду бар заједно са њиме, те да једном и оне имају над собом њега, да би, испод њего |
| да скида антерије, јелеке и појасе, те да јој се снага, прса и сувише пуне јој руке и мишице, |
| таје, ишчекивати да се сасвим свуче, те да је што више могу гледати, мотрити јој сваки део тела |
| знало да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се п |
| и, да све ствари, покућанство уреди, те да, кад доцније са купцем дође, може одмах кућу да му п |
| је требала бар и капију да затвори, те да кроз њу доцније не види оно што је највише потресе и |
| е сиротиње, баш морају кућу продати, те да се он покаје, јер, кад би знао да они морају он би м |
| м причањем она Арнаутину пала у очи, те да после он, кад однесе и испоручи поздрав од свију, уз |
| гаси и полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта |
| уду ашчика.</p> <p>- Софка!{S} Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. </p> <pb n="192" /> |
| ели...</p> <p>— Како после?{S} Зар дете да је гладно, па да не једе — пресече је Марко тако, да |
| ега.</p> <p>Али кад Софка никако не хте да иде, побегне <pb n="249" /> од Томче и њих, онда она |
| фенди Мита, изван себе, поче у двориште да баца чаше, просипа вино.</p> </div> <div type="chapt |
| онила, али сада, пред свршетак, када ће да се закључи брачна веза, не може да издржи, хоће да о |
| ли он може, почети да саветује како ће да пази да се то што ће понети уз пут не поквари и не и |
| и да јој показује шта се руши и како ће да се зида.{S} Онда ни свекрва, када би их тако видела, |
| џик за басму.{S} Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, јер после морамо |
| S} У неком је великом послу.{S} Гледаће да бар на јесен дође; и како је Софки послао баш ту бас |
| због сиротиње, већ онако.{S} Изгледаће да они продају кућу више њему за љубав, да би га учинил |
| неће имати када да их савија, а мораће да пуши много, брзо.{S} И прво то за њега што треба да |
| молим се Господу, али он неће, па неће да ме узима.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не може се више. |
| , када он, свекар, сељак, не зна и неће да зна...{S} Софка цвокоћући и скупљајући одело око себ |
| пашћен, нећка, извињава.{S} Никако неће да седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи стол |
| рада и свршивши што је требало, почеће да се повлачи, одмара и чека вече, ноћ.{S} Тек по које, |
| у кућу, особито собе, по томе закључиће да су му кућу продали више што хоће да се селе, неће ви |
| чи брачна веза, не може да издржи, хоће да одустане од овакве своје неприлике, оваког мужа, зат |
| ле, певају те песме о растанку.{S} Хоће да јој покажу како она није сама, како ето и међ њима и |
| кином одбијању јела, значило је да хоће да пије не вина него ракију.{S} И по томе је Магда виде |
| е да играмо.</p> <p>— Млада, млада хоће да игра! — И све се склепташе око ње, особито стрине јо |
| лецнуше од радости).{S} Наша Софка хоће да нам иде!{S} Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и |
| е на њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је заиста онако лепа, онако обучена и ок |
| ко мора да је Софки тешко, кад ето хоће да пије ракију, коју дотле није тражила.</p> <p>Магда с |
| иће да су му кућу продали више што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Ј |
| {S} Жена његова морала је сама код куће да седи и тог свог девера да двори, негује, чува и једн |
| n="99" /> њихне а сада и већ своје куће да се нагледа, да је добро запамти, да је сву онако у н |
| по дворишту, по кући, чак и преко куће да баца шећер и леблебије.</p> <p>Мрак отпоче бивати са |
| а, што јој почео да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да се пок |
| рављати:</p> <p>— О, пријатељу, пшенице да поспемо, праг да пресечемо, кад већ један пут дођост |
| ук, клечећи испред ње, узео њене ручице да обвија око свога врата, своју главу да меће у њен ск |
| ом поче осећати: како је почиње за срце да хвата нека неизмерно дубока, из тамне даљине са слут |
| е он предузео кућу водити.{S} Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да продаје стоку за турску в |
| бивати сасвим густ; фењери почеше јаче да светле, кућа, осветљена и пуна топлоте од људи, женс |
| на, смешећи се, мораде да оде, још јаче да притвори спољна амамска врата, да се тамо, у чаршији |
| амотити.{S} Али Софка му мимиком одрече да није то, чега се боји, већ показа своје раме и испру |
| цана црним ивицама околних зидова, поче да испуњава кућу и саму светлост са огњишта да упија у |
| одахнувши од силног терета брига, поче да брекће, одмара се.{S} Али не могући да чека, док се |
| >Софка, једва држећи се на ногама, поче да муца и да пита гласника:</p> <p>— Како?{S} Где?</p> |
| га у руку.{S} И он, окружен њима, поче да се пење и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе. |
| 9" /> ова, охрабрујући се, срећна, поче да се ослобађава и да Софки захваљује муцајући:</p> <p> |
| ону корпу са јелом и комађе пита, поче да је нуди: <pb n="69" /></p> <p>— Узми, узми.{S} Макар |
| uote> <p>Мати јој последња дотрча, поче да је љуби и јеца:</p> <p>— Софке, Софкице!</p> <p>Али |
| у чираку, огрнут гуњом и гологлав, поче да се приближава његов слуга, Арса.</p> <p>— Ко је?{S} |
| ујни, као обично, пре но што леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, те да |
| ину, и, као да се она сутра удаје, поче да жали, нариче:</p> <quote> <l>„Јао, јао, јел’те, дико |
| .</p> <p>— Па нисам могла, снашке, поче да се брани <pb n="70" /> Магда. — Када одох код ње, он |
| да иде, ипак, и против своје воље, поче да иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} |
| а, као да није вредно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пре |
| ко га тиме изненађује, смешећи се, поче да му се уноси у лице.</p> <p>— Хоћеш и волиш? — Марко |
| увши мантију и раскомоћавајући се, поче да их благосиља и Бог зна каквим именима им тепа.</p> < |
| дочека, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње на прозор, ослања о пречаге гледајући испр |
| тежину његове руке по својој коси, поче да се угиба, док је он другом руком завлачио у онај дуб |
| н, загрли је, и љубећи је по коси, поче да муца:</p> <p>— Хвала, чедо!{S} Хвала, Софкице!</p> < |
| ку, бесно, сав цептећи од радости, поче да пуца.</p> <p>И на изненађење свих, пуцњи пушака у бр |
| туга, плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата, те поче осећати како, онако ничке лежећи, |
| ом сврши, па да би и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Доста, не врачајте мно |
| здраган тиме, хотећи да је уплаши, поче да је дира и као отурује од Софке.</p> <p>— Ја, шта ћеш |
| се сва снага, онако пресавијеној, поче да оцртава.{S} Али она се, сва срећна и зајапурена, брз |
| оздо дете, које га је било довело, поче да виче: како је време да га води натраг.{S} А по томе |
| но.{S} И не знајући ни сама зашто, поче да је подилази ватра.{S} Није могла да оде у кујну, још |
| .{S} Све се јаче шири, развија.{S} Поче да опасује сву кућу и пуни цело двориште.{S} Већ су око |
| е од свега овога, брзо и заспа.{S} Поче да се чује оно њено умерено, у дубоком сну пућкање на у |
| ашњост некако мртвачки заудара.{S} Поче да дрхти и да се тресе од неке неизмерне несреће, коју |
| а како се с дана у дан смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па |
| је све у њу гледало, помете се.{S} Поче да греши.{S} Брзо, смејући се, ухватише се до ње друге |
| S} И она се брзо трже, поправи.{S} Поче да игра, води, заноси и оном другом руком из сита око с |
| да иде по кући, чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па и кити и носи цвеће и опет поче свекрв |
| <p>— Ето, снашке, једва стигох, — поче да јој се правда Магда. — Они моји на селу ухватили ме |
| а земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — настави пла |
| рнице“ зачу се свирка грнете, која поче да се извија и округлином и чудноватошћу и непознатошћу |
| матери.{S} Јер доцније, када Софка поче да показује знаке женске лепоте; кад јој њене другарице |
| а Магда тупкајући испред њега сама поче да му се казује:</p> <p>— Ја сам, дедо.{S} Ја, Магда, М |
| а његовога гласа укочише и сва она поче да трне.{S} И заиста то би, јер он, надносећи се над њу |
| страха, јер овај сељак још с врата поче да муца кроз сузе, не гледајући ни у Софку, ни у свекрв |
| пире ноћни хладан ваздух.{S} Башта поче да јој се нија, ноћ све лепша, одређенија, као и она св |
| вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укроћивање отргнутих к |
| њиме под, тако да као испод земље поче да се разлева свирка, чувено „тешко оро“.</p> <p>— Тодо |
| ишта да упија у себе, Софки се, не поче да чини, него је већ као у истини осећала, како све то |
| </p> <p>Софка у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.</p> < |
| а ланцима место ужета.{S} Из кујне поче да допире прасак сувих лозинака.{S} И <pb n="102" /> од |
| о меко и обло раме.{S} И гушећи се поче да је моли:</p> <p>— Кажи, кажи...{S} Није истина, није |
| и сељачка свирка.</p> <p>Ускоро се поче да познаје у среди њих Марко, свекар.{S} Испред њега мо |
| е храбрио.{S} Али међутим из баште поче да бије свежина и то тако слатка и бујна.{S} Са гробља |
| , на трулеж.{S} Он све јаче и јаче поче да удише тај трулеж.{S} И то га поче као освешћивати.{S |
| пкољен хаџијама и женама, чека — и поче да виче:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>— Ево ме, т |
| оје затворена — све се то измеша и поче да бруји...{S} Неке, већ готове, свучене, не могући чек |
| о сада, да о себи прича, прекиде и поче да пита о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније |
| пешкири, ћилими, везови, изнесе и поче да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него |
| га целива, али се трже уплашено и поче да блене.</p> <p>— Кажи, драгичка!</p> <p>— Па... драги |
| к не буде позвана, навлаш по кујни поче да премеће, он, на тај шум, уплашен, брзо се трже, оста |
| у кориту, из воде, спрам светлости поче да се прелива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и |
| ким огњевима, праскањем, бљештањем поче да је плаши.{S} Као да под ногама не осећа земљу, одозг |
| м џезвету пристави кафу а у другом поче да греје ракију.{S} Деца, знајући да им неће дати од то |
| е како јој ашчика строгим погледом поче да даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она |
| Све ће теби тата!</p> <p>И са њом поче да се пење, пустивши да га она води.{S} Тобож он не зна |
| рв и сву утробу избацити, јер тако поче да се надимље и од бола, неизмерна јада, да стење.{S} А |
| е.</p> <p>— Хоћеш и волиш? — Марко поче да се надноси над њу и да разрогачује очи, упињући се, |
| и уплашено, да нико не чује, чисто поче да је потискује уздигнутим рукама.</p> <p>— Не, кћери, |
| већ стид од толиких дарова и чисто поче да се и нећка:</p> <p>— Доста, тато!</p> <p>— Све ће те |
| ебе, на своја прса, срце, само што поче да брише чело.{S} Опет га обузе страх, опет малакса, ос |
| само његове поређане ципеле и већ поче да дрхти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S} Светлост |
| едњи пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, гласни разговори; и када |
| , мати јој се одмах диже.{S} Одмах поче да се скида и раскопчава, наредивши Магди.</p> <p>— Хај |
| ина зоре и свеж, још влажан ваздух поче да их шиба.{S} Тек се свањивало.{S} Из кућа по махалама |
| ма. </p> <pb n="81" /> <p>И онда отпоче да се тужи, као сви сувише стари људи, који, не што им |
| а, и он издахнуо.{S} И сад мене послаше да дођем и јавим, да се спремите, и да останем овде, и, |
| мо заптије, кајмакаме, него и саме паше да мења и у „сургун“ да шаље.{S} За сваки народни посао |
| а и отмености почели први бегови и паше да позивају.{S} И то не они стари бегови, бегови само п |
| бож због воде са њиховог бунара, почеше да долазе жене, она, као да се сакрије, побеже, уђе у к |
| иним доласком сасвим ослобођене, почеше да се окупљују око ње.{S} Почеше да јој помажу у „дворе |
| њихову а највише на изненађење, почеше да стижу и други гласници доносећи од њега поздрав и гл |
| још чу, како, као правдајући се, почеше да причају: да, и ако је младожења још мали, тек му је |
| ватова, који, збијени на капији, почеше да се тискају, гуше, јер, нико пре ње није смео да уђе. |
| а.{S} Фењери, упаљени на капији, почеше да дрхте и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово с |
| светљене.{S} Комшилук се узбуни, почеше да долазе.{S} Испрва нису веровали.{S} Али када видеше |
| к себи, јер то није имао обичај, почеше да долазе сви, особито старији, тетини, стричеви, ујаци |
| ави, та његова необична нежност, почеше да буне, да је трзају.{S} Испунише је сву страхом и тре |
| огањ у кујни, спремајући вечеру, почеше да причају: — Од увек је то тако.{S} Ето та и та пошла |
| почеше да се окупљују око ње.{S} Почеше да јој помажу у „дворењу“, које се састајало у томе да |
| и немо, изненађено се дигоше.{S} Почеше да јој прилазе руци, али она не даде.{S} И са истим осм |
| , видело се и по томе, што отуда почеше да допиру запрепашћени узвици, крици свекрвини:</p> <p> |
| остали тетини, стричеви, комшије почеше да долазе.{S} Дођоше и свирачи.{S} Њих је Магда доле ча |
| мешаше се са девојкама.{S} И оне почеше да се умивају, поливају водом, певајући заједно са њима |
| иде како за њима овамо испред ње почеше да промичу слуге са великим новим бакрачима пића, и то |
| ћи се, ухватише се до ње друге и почеше да је поправљају.{S} И она се брзо трже, поправи.{S} По |
| ако слободно, раздрагано.{S} Сви почеше да пљескају, старци да се изваљују, да би је што боље в |
| а, крици од весеља, кад и старци почеше да долазе.{S} Улазили су у колијама, погурени, полако, |
| то сунце у велико огреја, одозго почеше да се чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају ма |
| нађење свих, пуцњи пушака у брзо почеше да се мешају са свирком свирача, који су од једном, од |
| вим се ослободивши, брзо, весело почеше да се пењу по миндерлуку и да се свлаче.{S} Убрзо се ам |
| ну употребу и својину.{S} И зато почеше да вичу, нестрпљиви, што се не може ући:</p> <p>— Свекр |
| е изгубише из вида чаршији, опет почеше да се погуркују и обазиру.{S} А већ када као намирисаше |
| а испред дућана.{S} Симиџије већ почеше да се виђају како силазе из чаршије, размилели се по со |
| долази, смрачи се, а уста му већ почеше да играју.</p> <p>— Тато! — поче Софка, а то „тато“ јед |
| знале да нарочито ракијом не треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и посла |
| е није вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да |
| колијом, лежала је.{S} Није могла више да двори, нуди.{S} Од умора једва је очи држала отворен |
| да зађу и одатле право чаршијом на више да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћ |
| акију испред себе, испод руке, све више да испија и цигару за цигаром да <pb n="168" /> пуши и |
| се њом, онда ова, свекрва, не може више да издржи, већ почне да шапуће у себи:</p> <p>— Слатка |
| хталог грла и уста, није знао коме више да се захвали.{S} Да ли Тодори, прији, која једнако око |
| ије одело.{S} И није се знало коме више да се диве, која је лепша, да ли мати или она, Софка.{S |
| питома Миленија, сигурно не могући више да издржи тамо по дворишту и по кутовима најезду толики |
| олико колико кошта, за добит, него више да му се као сваком новајлији, особито странцу, укаже п |
| и треба што више да припитоме, што више да му угоде.{S} И сваки му је чинио, угађао, више него |
| дивље младунче, које они треба што више да припитоме, што више да му угоде.{S} И сваки му је чи |
| и мати, утркивале се, која ће што више да му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за њих је би |
| али девојке већ почеше.{S} Не могу више да издрже лежање, топлоту.{S} Почеше <pb n="152" /> опе |
| крећу у страну, и како већ не могу више да издрже.{S} Што више долази и пада мрак, оне бивају с |
| а стрепим пред њим због тебе; нећу више да лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем |
| њихових села, а <pb n="237" /> још више да се не почне причати, како ето већ почело да се имање |
| више било, ефенди Мита реши се још више да се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са свима њима. |
| p> <p>И не смири се, догод му не јавише да су је на коњима — а све кришом ноћу — у неки женски |
| <p>И када, већ доцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и када она са тетком пође кући |
| могао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код Марка и његових, као куд и камо питомијих, св |
| Али и остале тетке, мати јој, не дадоше да се она са Софком надмеће.{S} Све се око ње ухватише, |
| се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Соф |
| ећни, наставише сасвим слободно и лепше да свирају.{S} Поче се осећати она слобода, која је так |
| {S} Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је да се одупире матери, |
| ноћи Магда би код ње предремала, тобож да јој је на услузи, а у ствари чувајући је.{S} Јер Соф |
| одмах се одвајала.</p> <p>Ишла је тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре остане сама са со |
| гађајући све, почне благо, весело тобож да је кори:</p> <p>— А јело, нано?{S} Ако оно тамо иски |
| ма још дванаест година, а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и да се на њу из |
| аршији, по пазару, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласк |
| вине јој се виде више него што треба, и да јој није јелек и минтан сасвим закопчан.{S} Чак и са |
| чедом, Софкицом, да се сада открива, и да оно, што не би казао ни самој смрти — њој мора да ис |
| , осећајући се чисто крива због тога, и да би се оправдала, почела би око Софке да облеће, улаг |
| сне.{S} Софка би се брзо освешћавала, и да би од <pb n="142" /> Магде то сакрила, као од стида, |
| сте, док се та несрећа није догодила, и да, када том несрећом буду растављени и немајући када о |
| ет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и нај |
| далека, труде се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, д |
| ени и чашћени, могли од ње да одвоје, и да јој наодговарају на њена силна запиткивања о свему.< |
| а носи и са два појаса да се опасује, и да се на њу издире, заповеда јој и никако јој не да да |
| мале само да се што лепше носе, ките, и да знају што више страних јела да готове, и што теже, з |
| аше да дођем и јавим, да се спремите, и да останем овде, и, ако што треба, да послушам и нађем |
| ти да је гледа како двори, све служи, и да се не би уморила, посади је до себе.{S} Софка, седећ |
| оме боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.{S} И на свакој служби у цркви и на сваком |
| сти, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се после по читаве месеце прича и једнако одржава: п |
| ајући да се Магда неће моћи уздржати, и да ће по комшилуку избрбљати о очевом доласку.{S} А међ |
| а не би морала са сваким разговарати, и да јој не би пунили собу, лежала је.{S} Једино што је к |
| .{S} Али он, гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, сам јој принесе руку, коју |
| због тога страха, да није на самрти, и да им зато шаље гласнике, као опраштајући се од њих, а |
| ле једном већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, па не би им тако испало за |
| то имају тамо на граници и у Турској, и да до капије, са лица чаршије, подигну велику лепу кућу |
| пре оде код њих тамо, кући Софкиној, и да, као што јој је заповедио Мита, помаже по кући и спр |
| вари да што пре остане сама са собом, и да онда, сасвим сама у ноћи, покривена јорганом, настав |
| о да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и преко винограда излази на границу.</p |
| ти — не онај њен, него други, обичан, и да ће од свакога морати да трпи и силом да подноси да ј |
| матери, да се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако љут.{S} Али из тога је истрже с |
| о свему прича, када је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што треба |
| наше ракије један пангур да наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошку“ |
| јући собе.{S} Тако је било и сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла неки стари митан, ко |
| из свега гласа викну тетка Симка.{S} И да би, као што је ред, сада после купања настала што ве |
| г сељака, кога јој је Магда нашла.{S} И да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је |
| и тамо са женама да се разговара.{S} И да би се оне још више ослободиле, и сасвим отпао са њег |
| му се приближаваше доводећи алата.{S} И да се не би овај досетио, Марко том подигнутом руком <p |
| ући се, срећна, поче да се ослобађава и да Софки захваљује муцајући:</p> <p>— Хвала, чедо, хвал |
| ку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би који дојурио с |
| морала је сасвим да се одвоји од њега и да спава доле, са свекром и свекрвом, само да би он мог |
| е, никако да се одвоје сасвим од њега и да подаље поседају на изнесене столице и јастуке.{S} Ве |
| S} Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да продаје стоку за турску војску.</p> <p>Али једно све |
| стога, да би она била сасвим слободна и да би се и овде, код њих, осећала као код своје куће.{S |
| очне Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Шт |
| .{S} Сам је почео Софку учити да чита и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио кући, а дол |
| два држећи се на ногама, поче да муца и да пита гласника:</p> <p>— Како?{S} Где?</p> <p>— Не зн |
| последње време почели овамо да долазе и да бивају постављани за меџлисе и за судове.{S} Они га |
| ослали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако |
| } И он, окружен њима, поче да се пење и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја д |
| и, упаљени на капији, почеше да дрхте и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово све собе бил |
| азећи се око оца, почела би да одриче и да се правда:</p> <p>— Није, ефендијице, није, татице!{ |
| већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем, к |
| .{S} Никако није могао да се ослободи и да је, кад би са њом био на само, миран, комотан као ко |
| очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> <p>Међутим све то није требало.{S} О |
| то је морала сасвим укрућена да стоји и да буде укочена, укипљена.</p> <p>Све што се сад око ње |
| т, пошто није имао деце, највише воли и да њега спрема себи за заменика.{S} А да га је највише |
| на.{S} Не би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, Софки, има |
| на столичици до врата собних не угаси и да онда газда излазећи не наиђе овамо у мрак, час опет |
| већ сигурно знало, да ће он ту седети и да за себе тако и уређује.{S} После нареди да се свеће |
| долази, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим његовим ноћним доласцима, у м |
| ко мртвачки заудара.{S} Поче да дрхти и да се тресе од неке неизмерне несреће, коју предосети д |
| сећи се над њу, поче страшно да дрхти и да муца:</p> <p>— Софке, Софке, само једно.{S} Истину с |
| смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па и кити и носи цвеће и |
| мели да допусте, да га не чувају, чак и да погину за њега? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, |
| ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“....</p> <p>Мајка знајући све то, само одма |
| ред њим због тебе; нећу више да лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а |
| о с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да лажем и да |
| ленијо!{S} Само ти да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, само њој |
| е тек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би га одједном пресекла, сасвим разуверила, као увре |
| врата, своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чудним и дубоким поглед |
| сама она скине колију.{S} Почеше већ и да је пецкају.</p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, много ти |
| зрнца почињу по образима да избијају и да се заокругљујући шире.{S} Јело јој слатко.{S} Вода ј |
| емој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба, |
| еђутим истрча, да широм отвори капију и да тамо на њој дочека новог пријатеља.</p> <p>Стана их, |
| есело почеше да се пењу по миндерлуку и да се свлаче.{S} Убрзо се амам зашарени <pb n="148" /> |
| удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога све једно ко ће јој бити муж, |
| иш? — Марко поче да се надноси над њу и да разрогачује очи, упињући се, да из Софкина лица дозн |
| д за то не дира, да је остави на миру и да је њој овде „добро, сасвим добро.“</p> </div> <div t |
| , па зато сада мора највише од мушких и да „пати“.{S} Чисто раздрагано, као сећајући се, кад су |
| не, имао је само да њему донесе новац и да то нико не дозна — а све остало било је споредно.</p |
| је:</p> <p>— Па сутра да не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођеш на честитање овде.{S} И |
| вода!{S} Е, баш је нигде нема!</p> <p>И да забашури све то, поче се окретати Софки и, по обичај |
| еј, газдарице, нисмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од њ |
| е, само једно.{S} Истину само.</p> <p>И да би је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, |
| ји, та драж, миље, голицавост.</p> <p>И да све то не би било, она, тобож послом, поче једнако ш |
| т и срећу, мазећи се око оца, почела би да одриче и да се правда:</p> <p>— Није, ефендијице, ни |
| гутала пљувачку.{S} Покаткад почела би да осећа како јој и поред свег напрезања и упињања, изн |
| на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, остављајући тестије |
| к њој одлазио.{S} Сагињући се, почео би да јој показује шта се руши и како ће да се зида.{S} Он |
| а себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па се тек занесе, почне на сав глас.{S} Мат |
| како је сва врела.{S} Из уста почео би да је пали дах.{S} Окретала би главу прозору, и тамо на |
| то доцније целог живота није могла себи да опрости: како да она то не осети, и то она, Софка, к |
| ега, и са језом дочекујући га поче себи да пребацује: што се није сетила и кришом, макар крадућ |
| .{S} И сада она зато још не може к себи да дође.{S} Не може никако да се помири с тим да ће мор |
| дајући никако у Софку, продужи сам себи да говори:</p> <p>— И ја могу, а сви други не могу.{S} |
| блачила, али никако није могла још себи да дође и никако није веровала у све ово.</p> <p>Али, к |
| била сама, морала је и Магда у тој соби да спава.{S} После, ко зна шта је било.{S} Она није мог |
| он оде код газда-Марка.{S} Нека му јави да довече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада |
| <p>Када почеше пред поноћ већ и петлови да певају и све око куће настаде тако мирно и тамно, чу |
| да не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођеш на честитање овде.{S} И оно прасенце гледај да |
| за себе тако и уређује.{S} После нареди да се свеће у чирацима боље разреде, боље наместе; горе |
| ношћу и масноћом циганском, зато нареди да одоздо из дворишта свирају.</p> <p>Свирачи, знајући |
| } Софка их је већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгледале незгодне, ш |
| ма, једнако се око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу.</p> <p>Тако исто колико |
| неки дође снашка и окуси.{S} Нека види да ли су већ зреле.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} За ц |
| ити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли, такво |
| слуша.{S} Софка по материном лицу види да она речи у песми не разуме, стране су јој, али се ви |
| огрешио.</p> <p>Софка му главом потврди да је то.{S} Он уђе и упути се ка матери широким кораци |
| <pb n="138" /> коме би се могло да суди да је у вароши, само што је носила антерију и то скупоц |
| ј почне о томе говорити, а зато и тражи да сада свирачи свирају, да од њихне хуке и ларме ашчик |
| поносно, раздрагано креће, и још тражи да га она, поштујући га, двори и услужује.</p> <p>После |
| м руком држећи га испод пазуха, продужи да га она води.{S} Он тресући се, ослањајући се и пипај |
| посао, већ њен, седа у разбој и продужи да она тка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се као умори и |
| о она, Софка, као свака сељанка, долази да их двори, од радости, среће, подигнувши се, чисто ни |
| оже, почети да саветује како ће да пази да се то што ће понети уз пут не поквари и не изломи.{S |
| , почесмо за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — у мало нас не поби.{ |
| ликих празника, надала, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, унезвер |
| да би он могао што одвојенији и мирнији да буде.{S} А опет увек, чим би му се указала прва прил |
| ео, не признати ни једном своме чивчији да је шта од њега узимао, као што су друге газде и учин |
| е, брзо се окрете и не давајући Циганки да и она уђе, види, пресрете је и нареди јој да стоји с |
| уку, од среће чисто се заноси.{S} Да ли да је још дарује?{S} И понова почиње руком око џепа, ал |
| пошали, насмеје, помилује је, а камо ли да се испред ње поносно, раздрагано креће, и још тражи |
| ју.{S} Тешко оном ко спомене, а камо ли да се усуди поћи.{S} Али није се могло више.{S} Почело |
| ни покушавала да се противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чисто испитујући гледа и прот |
| онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> <p>Међутим све то није |
| ош ређе се са њима разговарао а камо ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа.{S} А доцни |
| оћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме |
| свака новина, привући општу пажњу; али да ће њу својом лепотом моћи да надкрили, то је било не |
| <p>Магда се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нити ико могао да помисли да је то |
| стати.{S} Али ипак, ипак нису се надали да ће Софка, тако олако пристати, чак и сама хтети.</p> |
| S} Сви су пазили, склањали се и гледали да је само њој добро.{S} Могла је да готови јела каква |
| јачег фиса, поред интереса што су имали да њихове куће и фисови буду у љубави, јер нико онда ни |
| <p>И на изненађење свих, — јер су знали да, ма колико наваљивали, мучно ће она пристати, особит |
| о даље од њих.{S} Једнако су се упињали да са том својом кућом, имањима и чивлуцима буду од цел |
| да било са њом.{S} Силом би је натерали да однесе и врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бив |
| а, мори.{S} Остави их мало, да би могли да гледамо нашу снашкицу...</p> <p>А Миленија, у инат, |
| м стари, бабе и старци, који нису могли да издржавају.{S} Целе ноћи видело се како на те огњеве |
| то!</p> <p>Као свакада нису одмах могли да јој откаче тај вео, јер сви су хтели и грабили се.</ |
| били као и радосни, што су тако видели да им је нови газда не само као стари, већ и силнији.</ |
| ротумачио он тако: да као она зато жели да ти ханови на граници остану, што зна да ће он морати |
| иву око Мораве, Магдини су синови узели да раде тобож на исполицу, а у ствари више давали, него |
| ове — јер на коњским колима нисмо смели да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко |
| остали сељаци, били, и како су то смели да допусте, да га не чувају, чак и да погину за њега? — |
| ховом“ Тонету, пошто су само њему смели да се повере; пошто само он не би причао и износио свет |
| елику, очеву, у коју до сада нису смели да привире, и са насладом отуда собом извлачећи јастуке |
| је куће.{S} А поред тога ваљда су хтели да се тиме пред њом као откупе за све оно што је њој њи |
| чаршији, не би чуло и око амама почели да скупљају мушки. </p> <pb n="158" /> <p>Симка већ беш |
| ди га, па пењући се на степенице почели да вире кроз решетке од ограде на доксату, испред његов |
| д оног њиховог хаџи-Трифуна њени почели да пропадају, тако, ево и овде почиње од свекра јој, Ма |
| ном, од некуд одозго, овамо кући почели да долазе.{S} А све је то била Магда спремила.{S} Одавн |
| Већ и туђи момци из целе вароши почели да долазе, и хватају се у оро... </p> <pb n="164" /> <p |
| све веће бива.{S} И још када су почели да позивају старце, који су тамо иза куће, поређани уза |
| х говорио: „О, о, погле, ови баш почели да живе; погле како се удесили.{S} А ја овамо могу без |
| не би који коњ или товар прегазио, или да коме одговори на поздрав.</p> <p>После дугог времена |
| лучајно да наиђе, затекне је такву, или да чује да је таква, овлаш и како не треба обучена, па |
| Али опет сваког се часа зауставља: или да склони које мало дете са средине улице, да га не би |
| ка из првих кућа, него је остајало: или да са великим миразом узме какву сељанку, јер једино јо |
| ела, јер је знала да, кад би почела или да намешта косу, разгрће шалваре, да би слободно могла |
| ала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није био баш толико стар.{S} Ал |
| дођу у варош и у овакве старе куће или да пробира и узме лепу, али готову сироту.</p> <p>И он |
| исто тако је знала, када би они мислили да она у велико спава, за оно њихово, материно и очево, |
| , обичаја ради, него ли што јој се мили да види Софку.</p> <p>И на послетку, ко зна колико врем |
| себи, била сигурна, јер сви су говорили да је здрав, док је међутим она знала да их је он научи |
| ико да их моли, док су му они допустили да ту подигне неке своје магазе.</p> <p>Дакле, та већ о |
| а пуст!...{S} Кад говори Арса, кад моли да иде и оном псу откине главче као врапцу, онда: „Немо |
| же, и сиђе доле.{S} Кришом Магду замоли да му доведе коња.{S} Само га Софка опази.{S} Истрча за |
| не.</p> <p>И чим би почеле овакве мисли да јој досађују, увек би онда почела силом саму себе да |
| ренерази и занесе од страха.{S} Помисли да је она узалуд себе мучила и гонила, али сада, пред с |
| е би познало, нити ико могао да помисли да је то ракија, насула је у тестиче од воде, у чије гр |
| фки срце стаде од узбуђења, при помисли да је то он.{S} Мати дотле већ прибрана на све, готово |
| хтао и тресао се од страха, при помисли да од свега неће ништа бити; да Софка, каква је, сигурн |
| } И раскомоћавајући се у својој постељи да легне, оно њено крштење и уздисање и мољење:</p> <p> |
| поздравио вас ефенди-Мита и поручио ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро нам дошао! — п |
| тамо оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само види: да ј |
| смеју кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то мушки.{S} Али, ка |
| , чекајући а не смејући ни да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с једне стране, поређани у сто |
| те!</p> <p>Не гледајући ни какве су, ни да ли су добро, као што треба, обучене, потрчаше обе, и |
| ав им је велики и страшан изгледао — ни да га погледају, поздрављале би га:</p> <p>— Дође ли, б |
| трасна и плачна, када човек не треба ни да се насмеје — ипак, ипак, поред тога што би знала да |
| у жалост само то.{S} Чак је не позва ни да је види.</p> <p>У јутру њега већ није било.{S} Ко зн |
| праменови косе.{S} Али она из ината ни да јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ако се у изувању збуни |
| енско но мушко.{S} И зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и |
| ања, све престаје.{S} Више нема коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.{S} Св |
| и, просутости не смеју кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то м |
| еликој соби буде послужен, не хотећи ни да седне на силно нуђење Томчино, сав побеснео, што је |
| И сам одлете у шталу и, не чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог |
| ноге на ногу, чекајући а не смејући ни да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с једне стране, п |
| за ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} Још мање што од ње да очекујеш.{S} Сада од |
| а за какав данак, десетак, није смео ни да привири.{S} Једино што се око тога њиховог, као град |
| нас не поби.{S} Отада нико није смео ни да мрдне за њим.{S} И, сад... ето... тако!</p> <p>Софки |
| и у онако малом сопчету, није могло ни да помакне.{S} А од целе своје родбине, од толиких жена |
| нара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу овој води њиховој, из њиховог бунара, те |
| сађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па би овако био доч |
| и, ма колико да се надали, били уверени да ће она, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч |
| } И онда тако сваки дан.{S} Све судбини да остави, па да, брекћући од здравља и снаге, са насла |
| {S} А и он сам морао више пута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало. |
| овамо горе, на њу.{S} И Софки се учини да, поред ње, највише гледају у оно иза ње на доксату, |
| гу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да останем, јер ја не могу.</p> <p>— Можеш, можеш, дедо |
| хових здравица и благослова не могу они да отпочну ту њихову слатку, велику вечеру, — зар је њи |
| би онда почела силом саму себе да гони да и она буде таква.{S} Тада обично одмах предузме кака |
| тада остајала сама и не имала да стрепи да ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипа |
| шла је тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре остане сама са собом, и да онда, сасвим сама |
| о капије и њиховог дворишта, а у ствари да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да г |
| у собу, тобож каквим послом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, цене как |
| оде до капије и, пошто се понова увери да је заиста добро затворена, поче се враћати мало умир |
| ану, не размисли се?{S} И када се увери да се то мора, онда што се бар не показа како доликује |
| полако, тешко спусти у постељу и покри да спава. </p> <pb n="104" /> </div> <div type="chapter |
| акога морати да трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће.{S} Чак се |
| </p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да ти да тата.</p> <p>— Имамо, имамо, тато. </p> <pb n="144" |
| толико парче, готово пола тепсије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...</p> <p |
| ке, па она, ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би јој Софка одобрила:</p> <p>— |
| лађу.</p> <p>— Ти, Миленијо!{S} Само ти да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што |
| мало сиротнију и онда да ће му требати да њега навлаш пред <pb n="56" /> њима грди и говори им |
| и, кришом, једва, из потаје, ишчекивати да се сасвим свуче, те да је што више могу гледати, мот |
| мањаста.{S} И нико се није могао надати да ће из ње каква лепота изићи.{S} Али не преварило то |
| ве горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да буде што луђа, што ватренија, да тим, том својом вел |
| је и сече.{S} И не могући више издржати да је гледа како двори, све служи, и да се не би уморил |
| ласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати да премре од страха.{S} И то не што се бојала да ће сас |
| онда, ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је то била она, њихна Магда. </p> <pb n="61" /> <p>И |
| е он сада, горе, уврх степеница, морати да седи дочекујући госте.{S} И у исто време да му се до |
| Софкина оца, још ће поред свега морати да иде пред судове и тамо он, ефенди-Мита, да се заклињ |
| руги, обичан, и да ће од свакога морати да трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и са њом |
| , да ће још пре свршеног венчања морати да му испусти руку, и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се |
| да Марко, има, него да ће најзад морати да наступи оно... дугови, продаја куће...{S} А сада, ет |
| ог младожењу, још дечка, кога ће морати да учи како да се опасује и умива.{S} И пошто никог ниј |
| ожењини гости долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће је сви весело, р |
| ена и прљава.{S} Нећете је никад видети да једе.{S} Готово никад ништа.{S} Само што пије кафу и |
| {S} Једнако брани, не да, а кад примети да је ко умакао, он слуге да побије.</p> <p>Софка, огрн |
| ди-Митица, и зато никада већ неће смети да је погледа, још мање са њом да се пошали, насмеје, п |
| орила: како то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она онај и онакав са |
| уге, и то мушки.{S} Али, као да се сети да није у реду, нарочито сада, да о себи прича, прекиде |
| а и њу као и свакога отера, али се сети да она није нека његова, сељанка, па да може радити са |
| јој штогод не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме допустити, особито, да је тај туђи свет, н |
| жда Софка не може да заспи, јер се сети да она, од како је дошла с купања па ево чак ни до сада |
| не удава!</l> </quote> <p>И Софка осети да већ наступа и долази оно, када ни она више не може о |
| е у ону своју одељену курну и кад осети да се иза ње спусти застор, она, држећи се за главу, чи |
| би посађен на миндерлук, када се осети да је сео, да је сигуран у месту, он поче:</p> <p>— Па |
| постељи, готово се обезнани, јер осети да се нема више куда, нема наде, спаса.{S} Крв ће лећи, |
| неке неизмерне несреће, коју предосети да ће се десити.{S} И заиста, она одмах чу како он, ота |
| и не питајући га да ли он може, почети да саветује како ће да пази да се то што ће понети уз п |
| ане, јер је знала да ће је одмах почети да подузима оно „њено“.{S} Знала је да ће, ма да јој је |
| , да гледа како ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко не примети; па онда добро |
| це.{S} Чак се нико није могао похвалити да је могао чути да се код њих каква ружна реч изговори |
| е, јер ће се ноћас тамо сва деца носити да спавају...</p> <p>А овамо по кући све жене, особито |
| еку поштеду, пошто није хтела допустити да је ико више штеди и жали.{S} Јер, када се већ оволик |
| , сва срећна — откуда она сме допустити да Софка ма каква изађе.{S} Таман!{S} Треба онда још и |
| ити к њима.{S} Сам је почео Софку учити да чита и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио к |
| и бежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, испуни се цела |
| са осталом децом хтела из радозналости да оде горе и види га, па пењући се на степенице почели |
| , знало се, да је он први имао смелости да, после свога хаџилука, све то богаство, које до тада |
| И говорим њему: „Пусти ме, газдо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, да му |
| треба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, н |
| о није могао похвалити да је могао чути да се код њих каква ружна реч изговорила гласно.{S} И ш |
| -Катиних.{S} Чисто се спотицала грабећи да што пре оде, као да побегне од свега тога, а опет, о |
| пило, него јело.{S} Зато Магда, видећи да ће вино, што је за празник купила <pb n="98" /> и до |
| <p>— Немој, Марко! —Сва срећна, видећи да се он шали, узвикну она и још више се приви уза Софк |
| мо над осталим слугама натреса, тражећи да га, као најстаријег, дворе и служе, те тако Софка по |
| погледује час у ону велику собу, пазећи да се лампа на столичици до врата собних не угаси и да |
| гризући узду и измахујући њом, а пазећи да своје задње ноге много не избацује у страну, да не б |
| и по њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи јело из лонаца што су кркљали око |
| лелуја, тајанствено смешећи се, мислећи да се зато крију, што ће Симка сада Софки, трљајући је |
| ом уђе Магда, шушкајући полако, мислећи да Софка у велико спава.{S} И Софка, само да јој није б |
| Али највише се склањају и беже стрепећи да их не прегазе коњи пијаних сељака, који тамо по чарш |
| ле...</p> <p>Зато су после, не стрепећи да ће то коме бити досадно, једнако захтевали од Цигана |
| цео дан преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у ве |
| одужавала би. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слатки и мили празник!{S} Све ми п |
| ао сестру, и то једину, коју је, хотећи да је поштеди, да се не би удала за каквог њиховога сељ |
| <p>Марко, и сам раздраган тиме, хотећи да је уплаши, поче да је дира и као отурује од Софке.</ |
| да никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, шт |
| пажњу; али да ће њу својом лепотом моћи да надкрили, то је било немогућно.. </p> <pb n="46" /> |
| онесе какву вест о њима, она, не могући да издржи, почне Арсу, као да је он крив, да пита и да |
| о се цела соба креће.{S} Она, не могући да устане, да га као што треба дочека, поче се извињава |
| поче дуго, трепћући, гледати, не могући да је се сети, тако да Магда тупкајући испред њега сама |
| о у део пало а <pb n="193" /> не могући да се нагледа Софке, њене лепоте, одела, оноликог злата |
| ј тупи, ситан златни звек.{S} Не могући да дочека, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње |
| јој пуцало грло.{S} Одахњује не могући да се прибере од жеђи.{S} И тобож није јој тако слатка |
| ије, и не бој ми се!</p> <p>И не могући да издржи, заједно са Магдом отрча Софкиној кући.</p> < |
| > <p>— Добро, добро.</p> <p>И не могући да издржи, док не оде и не изгуби се на капији, сав сре |
| да брекће, одмара се.{S} Али не могући да чека, док се у кујни обичај са Софком сврши, па да б |
| као сродили.{S} А сам он, као не могући да се одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега |
| Свекар јој, Марко, никако као не могући да верује да је заиста она, Софка, сада срећна, није мо |
| ничећи се са сељацима, никако не могући да верује да је њен покојник заиста могао толико да пот |
| ако брекћући од среће, никако не могући да се нагледа ње, Софке, а једнако је храбрећи: — „Не б |
| е одобрава.</p> <p>Али никако не могући да у све то верује, не знајући шта да чини, чисто паде. |
| у, да би могле једнако радити, помажући да се што више намеси, спреми и удеси.{S} По три пута б |
| да извија плећима и бедрима, пробајући да ли јој од тесноће неће где год пући.{S} Овлаш повеза |
| к њему, са свећом.{S} Поче обигравајући да га, и то одозго, са рамена, свлачи.{S} Марко, једнак |
| јући се, пресамићен, иде сам, не дајући да га дете води, већ замахујући оном другом руком чак и |
| окрећући се око себе и наново гледајући да ли је све почишћено и распремљено како треба. </p> < |
| уснама, служила је једнако загледајући да се не упрља у ходу.{S} Али најгоре јој је досађивао |
| аде тако стојећи, насред собе, чекајући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу |
| изати, наслањати, да не падне, чекајући да га Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасив |
| а одмах чу како он, отац, и не чекајући да тамо у великој соби буде послужен, не хотећи ни да с |
| међ прсте.{S} А још када Софка, знајући да он то воли, не као обичне госте по једном чашицом ра |
| о да спавају.{S} Зато је Софка, знајући да ће у тој соби бити најмирнија, јер због те деце, нећ |
| а је то учинила само из страха, знајући да се Магда неће моћи уздржати, и да ће по комшилуку из |
| поче да греје ракију.{S} Деца, знајући да им неће дати од тога што кува, почеше отварати ковче |
| , и као иза ње криле, склањале, знајући да нико не сме овамо да се баци.{S} Свекар јој, Марко, |
| ма жене, девојке устајале су и, знајући да то она, Софка ефенди-Митина, иде у амам, радознало с |
| аде то не може бити.{S} А опет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто |
| апију.{S} И сигурно из искуства знајући да лупом, ни ногама ни рукама, не могу се његови тамо, |
| Брзо се она прибра, диже.{S} И знајући да сад тек има да се покаже, намести кревет и остале ст |
| ј ипак прилазе са неким страхом знајући да јој тиме досађују.{S} Али, видело се, да највише стр |
| овамо и код ње да долазе и не питајући да ли је слободно.{S} И то прво старци, деде, који због |
| ихају се.{S} И како и он сам, осећајући да мора између ње и њега чак доћи и до тога, једнако пр |
| не могу и... нећу...</p> <p>И осећајући да ће изгубити сву кураж и бризнути у плач пред њим, до |
| , чисто кријући се, и сам као осећајући да није у реду, али ипак сваког би дана долазио.{S} Одо |
| а.{S} И тек кад Магда, која, не смејући да уђе и поздрави га, док не буде позвана, навлаш по ку |
| .{S} Немајући шта да ради, а не смејући да се креће, седела је горе у соби и као обично била је |
| весело, раздрагано, гледати, ишчекујући да виде каква је она, те, ако је и она весела, срећна, |
| >Софка отвори капију и стаде ишчекујући да уђе тај који лупа.</p> <p>На капији се појави висок, |
| а, она је седела горе у соби ишчекујући да ко не дође.{S} После ручка такође их је било.{S} Дош |
| ије ни осећао, сав је трнуо ослушкујући да ли се не чује што из онога сопчета, где је Софка и о |
| рао а камо ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа.{S} А доцније, кад му жена родила Соф |
| ан се брижно питала: кад ће већ по кући да размести, а опет би остављала и одуговлачила.{S} Све |
| к доносећи по нешто, никад не спомињући да је земља сада њихова, те се због тога у прво време н |
| гано.{S} Сви почеше да пљескају, старци да се изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мит |
| а обучена, па како би онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> |
| .{S} Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те |
| е те тепсије као неке велике крваве очи да прождиру и све око ње у колутове да се окреће.{S} По |
| Сасвим убијена и не могући Софки у очи да гледа, од стида, срама, као да је она за све то крив |
| би.{S} Не само да одби, него оцу поручи да је више никад за то не дира, да је остави на миру и |
| м, више главе, која, сасвим заборавивши да кука, нариче, поникла, једнако држи <pb n="229" /> р |
| лести, у којој био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала |
| > <p>И са њом поче да се пење, пустивши да га она води.{S} Тобож он не зна пут, не зна степениц |
| еститање овде.{S} И оно прасенце гледај да добро уредиш и донесеш, да не заборавиш!</p> <p>— Хо |
| он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да јој да на знање, да она зна за њега, како је он, њихов слуг |
| она уђе, види, пресрете је и нареди јој да стоји с поља и јако, добро да држи застирач, како се |
| а гласник дође и у поверењу саопшти јој да му се надају, очекују га, јер ће он ноћас или сутра |
| иш, само њој кажи.{S} А ове друге немој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{ |
| хтели тиме свој родбински дуг према њој да одуже: да је бар сада угосте, почасте, док се та нес |
| јаким рукама.{S} И онда он почиње к њој да долази.{S} Узима је на своје руке, и, не сагибајући |
| , већ кришом, лицем, очима даје му знак да то не чини.{S} Он због тога, због те њене интимности |
| овако?{S} Што, када је све знала, ипак да јој сада дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гле |
| еније везове да везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главно да што више своју лепоту <pb n=" |
| није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и чивчије, дигне рук |
| доласка, гласом мало дрхтавим, али ипак да се не примети, јер срамота је, викала:</p> <p>— Магд |
| очекају, када ће већ једном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), сасвим отпочети весеље?{S} |
| {S} На пољу опет поче по трећи пут мрак да силази, и све ово као да се смирава, малаксава.{S} И |
| мо, па де ово, де оно.{S} Не може човек да их се отресе.{S} Једва донесох.{S} Ево... .</p> <p>И |
| лим женскима.{S} Зато је она могла увек да буде слободна. </p> <pb n="42" /> <p>И каогод што је |
| жњу пролазника он овлаш само куцне, тек да га овамо у кући чују и што пре му отворе.{S} Одмах з |
| и не да госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са |
| >— Газдарице, ете, послали ме, да кажем да је газда убијен.{S} Убијен је газда, газдарице! — по |
| (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита.</p> <p>— Хоћу, хоћу! — Излазећ |
| он тамо, горе: бесни!{S} На очи не смем да му изађем.{S} Ох, црна ја!</p> <p>Софка се диже.{S} |
| и је Софка.</p> <p>— Па онда да донесем да пијеш нешто?</p> <p>И оде натраг, али сетно, замишље |
| тиме јаче к њима да се приближи, да им да на знање како су му, поред свега што их је био напус |
| Софкину удају, у исто време наређује им да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и ост |
| по раменима.{S} Косу није хтела сасвим да заглађује око чела.{S} Нарочито иза ува остави је, д |
| му жена родила Софку, морала је сасвим да се одвоји од њега и да спава доле, са свекром и свек |
| степеница, све да дочекује и са сваким да се здрави и љуби.{S} Само је са првима, па је одмах |
| ешто и кажу, али ја не чујем, па мислим да ми ништа и не кажу.</p> <p>— Здрав је, здрав, дедо! |
| е.{S} Не може никако да се помири с тим да ће морати кућу напуштати и ићи са њим, и то тамо у Т |
| ужи чашу, буклију, пољуби у руку, затим да, стојећи испред њега, чека, док попије, и пошто га п |
| а да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, кући, не |
| олази, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турску води.</p> <p>И не друге ноћи, него исте још |
| сак, ишао је испред ње као хотећи собом да заклони кућу.{S} Ишао је поклецујући једном ногом и |
| неш, пре но што се ти сама решиш; Богом да ти није просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да |
| > пре свега нешто да те молим.{S} Богом да ти није просто, ако пристанеш, пре но што се ти сама |
| растављени и немајући када о чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има онда у доброј усп |
| леба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго што жели...</p> <p>А што је најгоре, |
| S} Поче кућа онако са отвореном капијом да се закрчује, пуни.{S} Али опет све занемело, све са |
| испод самог крова, прозори са решетком да се не би могло кроз њих из чаршије тамо унутра гледа |
| >— Предомисли се он и одмахну јој руком да иде.</p> <p>— Могу и они тамо сами за неколико дана! |
| ним амбарима.{S} Само треба човек руком да мане, да узме и распореди, па све да буде као што тр |
| игла и запрепашћена почела десном руком да се хвата за врата од собе, да би се задржала, видевш |
| по великој синији ређала чанке с јелом да горе код њих изнесе и постави, већ је слушала, како |
| ти ослобођена њега, кога као мора силом да трпи.{S} Да не би он то тако схватио, пристала је на |
| да ће од свакога морати да трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће. |
| ио је о себи: како ће сада морати силом да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што м |
| ли само то и више ништа.{S} Ни с једном да се истински спријатељи.{S} А од целог одела, по <pb |
| да не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би |
| па тако, у трен, како они хоће, са њом да чине...{S} Али, поред свега тога, најгоре, најтеже ј |
| рења, отпочети оно што они мисле са њом да раде.{S} И зато онда онолики урнебес, граја, крици о |
| ће смети да је погледа, још мање са њом да се пошали, насмеје, помилује је, а камо ли да се исп |
| а њом, да је уда, што онда овако са њом да поступа, што овако брзо, одмах, као да је не може гл |
| Све се око ње ухватише, и почеше с њом да се надмећу.{S} То би згодно за Софку, те се неопажен |
| Софкин поглед да сачека а камо ли с њом да разговара.{S} На крају постеље, испод њених ногу, на |
| све више да испија и цигару за цигаром да <pb n="168" /> пуши и баца.{S} Сваки час устаје са с |
| је род, што може и он са њима за софром да једе и пије.{S} А свима је био неугодан, сви су га н |
| и он доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвршавале што т |
| .</p> <p>— Не, кћери! — И сасвим уверен да их заиста она воли, од неизмерне радости, Марко се о |
| азник.</p> <p>Тоне, ма да је био уверен да је све обратно, ипак се чинио невешт.{S} Брзо оде, и |
| ћу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Шта ти, мори, кријеш онога т |
| сле овога, све је то нестало.{S} Зна он да ће јој од сада увек бити на терету, пошто га она соб |
| и дивљење.{S} Једино ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него само да га жали.{S |
| њихов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји службу.{S} Сиротињи, <pb n="5" /> и љу |
| еба да му објасне, и зато он није давао да она са младожењом оде у своју собу, а не што је он с |
| риметити, ако би их ко дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да је све у реду, он онда остаде |
| ту, Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S |
| ста она, Софка, сада срећна, није могао да је се нагледа, како она зајапурена а предано, од срц |
| сећао свој, не био слободан, није могао да дише, глас није имао свој, ни покрет, ни очи, ни пог |
| сва се тресла.{S} Захуктан, није могао да се смири.{S} И Софка осети, да ово што је рекао, и ш |
| единцем, никако <pb n="7" /> није могао да изиђе на крај.{S} Кћери је већ удао и удомио, како ј |
| ожењу да диже, распасава.{S} Није могао да се пробуди, толико је био клонуо и дубоко спавао.{S} |
| судбина.</p> <p>Ходао је.{S} Није могао да се надише.{S} Прсти су му пуцали; глава његова, већ |
| једнако се на сина дурио.{S} Није могао да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друг |
| вај одрастао, никако са њиме није могао да се слаже.{S} Он, син, као у инат, никако није хтео д |
| рица.{S} Ништа и нико код ње није могао да изазове злобу и пакост.{S} Јер, виша од свих и зато |
| пријатеља, Марка.{S} До речи није могао да дође.{S} Као да никако још није веровао у све то.{S} |
| у соби, у постељи.{S} Никако није могао да се ослободи и да је, кад би са њом био на само, мира |
| м да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као сваки отац.{S} А како му све |
| ло куда.{S} И зато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију испред себе |
| га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио би се за њом:</ |
| Али да се не би познало, нити ико могао да помисли да је то ракија, насула је у тестиче од воде |
| Томча, и не гледајући, одмах у њу могао да метне ногу, лако да узјаше.{S} И држећи једном руком |
| јући у то, од среће, није на коњу могао да се смири.{S} Алат, зачуђен том његовом немиру у седл |
| остарео, када се већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина, наследника, — он је д |
| сника.{S} Ма да отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак по томе слутила, надала се да ћ |
| намештала горе постеље, отац би остајао да пијући лешкари.</p> <p>А често, испрва тихо, за себе |
| и сама зашто, саму себе да загледа, као да се увери, да ли заиста на себи има одела, да јој што |
| бијена, највише њу, Софку, гледала, као да их је ње највише жао, што ће им она отићи, што њу не |
| не показујући јој што им је донела, као да није вредно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело |
| међу њима.{S} Сви, из целога села, као да су од једнога оца, матере, од једне куће, а не из чи |
| леђима подупрта о зидове купатила, као да је и лети хтела да их греје и пари.{S} Шиљаста носа, |
| се, чисто као у причама и песмама, као да је она нека чувена лепотица, па одведена у кулу и та |
| ки у очи да гледа, од стида, срама, као да је она за све то крива, по неколико дана не би је би |
| гужване чакшире од седења у колима, као да је ово сад свакидашњи, обичан његов долазак кући, ка |
| м али још доста јаким белим сапима, као да ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и једно |
| бунара, почеше да долазе жене, она, као да се сакрије, побеже, уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, д |
| ћи јастуке, поњаве и друго.{S} Она, као да то није ни примећавала.{S} Покаткад само би се тргла |
| ивале да је виде.{S} Симка, срећна, као да јој је ово најбоља препорука за њен занат, јер ето и |
| а кућа, нарочито због тога шимшира, као да замириса на нешто <pb n="159" /> покојно, мртвачко.{ |
| а да ће овде бити.</p> <p>И заиста, као да се дуго одмарала и спавала, дремуцкајући наслоњене г |
| аркова, још неогарена, детиња лица, као да је испод земље ишао, тако неопажен прошао сва арнаут |
| гих које су пре њих ушле.{S} И све, као да им је баба Симка била све и сва, отац, мати, њој су |
| оје су јој сад толико миле и драге, као да су јој рођене.</p> <p>А Марко, као да је знао каква |
| е, тек тада први пут у животу виде, као да се први пут тада заволе и заљубе једно у друго.{S} И |
| е спотицала грабећи да што пре оде, као да побегне од свега тога, а опет, опет никако још не мо |
| <p>А и ове саме су је заустављале, као да је то њена радост, слава, што се Софка удаје.{S} Сва |
| ст те Софкине тетке а своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, |
| ле весеља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, тако су поред њега истрчавале, витлале се |
| преседе.{S} Не сиђе, не појави се, као да одболова.{S} И тек сутра сиђе.{S} Магду одмах, тобож |
| аховином већ обраслих, црвенећи се, као да су од меса, као — а то није могла да појми откуд јој |
| зграну на њу, него смејући јој се, као да је изведе из забуне, поче је дирати: </p> <pb n="131 |
| о се као мољац.{S} Пометао катанце, као да ће му неко све вино попити...</p> <p>И једнако је но |
| и.{S} Испрва су долазили појединце, као да јој се представе, рукују се и дарују је, а после у г |
| </quote> <p>Па одједном прекину, и, као да се она сутра удаје, поче да жали, нариче:</p> <quote |
| арим антеријама, беже испред њих и, као да их умилостиве, окрећу се к њима и понизно их моле:</ |
| е и као да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутра, на сам Ускрс, кућа обасјана с |
| се били доселили из Турске.{S} Али, као да нису ни живели, тако се за њих овамо горе, око цркве |
| већ само слуге, и то мушки.{S} Али, као да се сети да није у реду, нарочито сада, да о себи при |
| се.</p> <p>— Снаху имаш!... — Али, као да му то не беше довољно, застаде и гледајући је одозго |
| рно брани, као да га само она воли, као да је само њен син, и само му она добро жели.</p> <p>А |
| аже за њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли, као да је само њен син, и само му |
| их до каменог корита бунарског они, као да то нису коњи већ људи, показујући им на корито, гово |
| нарочито њему, свекру, своме бати, као да честитају:</p> <p>— Ах, бато! ах, бато!</p> <p>Као с |
| распаљеније, све страсније бивати, као да се са тим својим мужевима, с којима су већ толику де |
| а ти.{S} Откада се са свадбе врати, као да нас је хтео да превари, тако је био мек.{S} Ником рђ |
| кидашњи, обичан његов долазак кући, као да је тек данас послом изишао па се сада враћа.</p> <p> |
| им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас |
| ни једну жицу, расправи је, па чак, као да то није туђ посао, већ њен, седа у разбој и продужи |
| то не средином калдрме, већ крајем, као да је не упрља, — једнако извињавајући се <pb n="57" /> |
| би то, а и она заједно са свим тим, као да није на земљи, све јасније, издвојеније, све заносни |
| ко страшно али и са таком насладом, као да се сада, после овога, он нечега ослобађао, скидао са |
| нице, и вечито распасан, изнегован, као да се тек сада из постеље дигао.{S} Њене сестре одавна |
| косу очеву.{S} Када је погледа, он, као да је неки стран дошао а не она, његова Софка, подиже с |
| што му није ништа наређивала, него, као да га није ни познавала, тако би га гледала неким разбл |
| а, и никада ништа ни била.{S} Него, као да је увек била обична, као нека ствар.{S} И то за кога |
| — зар је њима сада до јела — него, као да се не може без њих, тих стараца, без њихна присуства |
| > <p>— Магдо!</p> <p>Магда, одоздо, као да је на тај глас одавно чекала, нагло уђе. </p> <pb n= |
| ити гошћена и чашћена, и то толико, као да је она какав стар човек. <pb n="35" />А Софка је и т |
| а.{S} А ту свирку, хуку, он, Марко, као да је једва чекао.{S} Јер, на изненађење Софкино, не вр |
| о да су јој рођене.</p> <p>А Марко, као да је знао каква је она сада, поново изиђе, да је охраб |
| еће.{S} Као да никада ње није било, као да је она умрла, одавно је саранили и већ заборавили, т |
| Узео девојку.{S} И као у неки инат, као да се први пут жени, тако велику и сјајну свадбу правио |
| о баш толико стар.{S} Али он, гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, сам јој п |
| бола, да окреће к њему своју главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко само по |
| ао неко њено чедо, дело њених руку, као да га она родила, она однеговала.{S} А у ствари то је и |
| а, не могући да издржи, почне Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, ш |
| да поступа, што овако брзо, одмах, као да је не може гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац би |
| вањем и љубави опходили?{S} А сада: као да она није ништа, и никада ништа ни била.{S} Него, као |
| есељима, тако и сада бити такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима |
| .{S} До речи није могао да дође.{S} Као да никако још није веровао у све то.{S} Колико је пута |
| а је знала да је то све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по читаво лето, јесен, зима, па |
| и доле, и свуда су гореле свеће.{S} Као да никада ње није било, као да је она умрла, одавно је |
| ише него што су се од ње надали.{S} Као да је била из прве и најбогатије куће, тако је намештал |
| је сад сасвим друкчије гледати.{S} Као да је никада нису виделе.{S} Сада ће све, када почне да |
| њем, бљештањем поче да је плаши.{S} Као да под ногама не осећа земљу, одозго није заклопљена ку |
| оким, чудним и дубоким погледом.{S} Као да му из самих очију сузе иду, уста почну да се покрећу |
| остаде дуго, дуго, пред капијом.{S} Као да је хтео што више <pb n="99" /> њихне а сада и већ св |
| пруженим прстима руке на колену.{S} Као да је он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши |
| ачини, ефенди-Мита чисто кликну.{S} Као да се понова роди и оживе, тако силно викну:</p> <p>— М |
| а да појми откуд јој дође и зашто — као да су од њеног меса, од ње саме.{S} Она се сва стресе.{ |
| пак она некако друкчија.{S} Изгледа као да, досадивши јој се на послетку тај вечити страх, треп |
| ид ти!{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика као да је била спремна на то, јер чу се како га утишава:</p |
| е са собом.</p> <p>А и сама родбина као да беше о томе начула. </p> <pb n="93" /> <p>Ко зна ко |
| од оних тамо мраморних плоча, које као да жале за њихним лепим телима, која су до сада по њима |
| , Софкиним одласком, жене и девојке као да се сасвим ослободиле.{S} Од паре, топлоте, распарене |
| женскиња, њихна одела, мириса, поче као да се креће и нија.{S} А оро никако није престајало.{S} |
| то стаде, да му чизме зашкрипаше, и као да се под од собе подави.{S} И на изненађење свих, — је |
| мах до кујне, седела јој је мати, и као да јој је било хладно била се огрнула по леђима кратком |
| ац и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник није могао на време наћи, када се то деси |
| итава кућа за себе, рушила се.{S} И као да се рушењем те капије, која је овамо целу кућу и двор |
| казивала о њему, ефенди-Мити.{S} И као да је он тек сада из собе неким послом отишао, тако је |
| комотној накићености и лепоти.{S} И као да нису биле маторе, неке готово већ старе, већ као да |
| } Сва му је утроба једнако крчала и као да се кидала, па се све то срозавало у појас.{S} Он сам |
| круте и нове, чиниле јој се шире и као да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутр |
| женску како се купа и чешља косе и као да га к себи зове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, д |
| , и јечи:</p> <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да би хтео да се смири, заустави, да избегне и спречи т |
| тке, <pb n="6" /> стрине.{S} Мужеви као да нису смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, |
| и поглед и, на изненађење оца, који као да се још није могао прибрати и смирити од страха, она |
| његову шаку да хвата.</p> <p>Једини као да се томе досећао свекар Марко, јер га је видела како |
| оје широк јорган.{S} Софки се учини као да је гола, јер тако поче, не знајући ни сама зашто, са |
| нској соби, седоше.{S} Срећом, мати као да је предосећала, те није одмах, после првог дана праз |
| не подавала, ипак, ипак, сваке ноћи као да је била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек |
| у и непознатошћу арија.{S} Мати јој као да предосети.{S} Брзо из собе излете.</p> <p>— Софке, а |
| {S} А целе шалваре изгледале су јој као да нису њене, јер, због тога што су биле круте и нове, |
| рупу запао, тако застао и углављен као да се одмара.{S} Момци, буновни, неиспавани, умивају се |
| n="176" /> пољуби га у руку.{S} Он као да осети како Софкин пољубац запахује на купање, и, сав |
| аче, ослободише се и оне.{S} А и он као да је знао за то.{S} Стога је намерно тако и радио.{S} |
| трећи пут мрак да силази, и све ово као да се смирава, малаксава.{S} И само камење по дворишту, |
| је благо ни сребро ни злато, и како као да је она тобож имала драгог, волела се са њим, па сада |
| о њему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуда са њине |
| ргане, душеке и јастуке.{S} Особито као да су гледали у онај црвен, свилен, свадбен, за двоје ш |
| одговор удари, избије, отера, чисто као да га поче молити:</p> <p>— Знам, видим...{S} Видим, ал |
| ако није она сама, једна Софка, већ као да је од две Софке.{S} Једна Софка је сама она, а друга |
| маторе, неке готово већ старе, већ као да су девојчице, тако су се од те своје откривености и |
| опљена кућним кровом, димњаком, већ као да се све то око ње, заједно с њом, креће, иде, и све в |
| рече:</p> <p>— Хоћу!</p> <p>Свекру као да више ништа није требало.{S} Приђе јој.{S} Пољуби је |
| S} Видело се прво по томе, што он рекао да ће понова доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им |
| ји га толико у потаји као сигурно чекао да види понижена и у напред ситећи му се и знајући као |
| е би сваки, нарочито он, отац јој, знао да она пристаје, не што хоће, него што се жртвује ради |
| , него ове, свакидашње, за које је знао да их сви остали воле.{S} Чак поче одозго са свирачима |
| рзо, и кола се труцкају... а ко је знао да хоће то да учини! — ту се он освестио, и, када се ви |
| е онако како је хтео, него како је знао да треба сада, на свадби, седети.{S} Седе, да га светло |
| о старински, поставе софре, јер је знао да их нико, сем њих, нема такве широке и велике, нико о |
| и, те да се он покаје, јер, кад би знао да они морају он би мању цену дао.{S} Него, овако, виде |
| да примећавала, како би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога |
| јом руком додавала чаше, мезе.{S} Морао да јој допусти, да му сама она скине колију.{S} Почеше |
| оред свега пића и весеља, једнако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, |
| о неком стрицу.{S} Грдан је новац морао да да, док се венчали.{S} И после, као зато што се тако |
| ако шаље.{S} Он после прошевине престао да иде од куће у хан и село.{S} Сигурно сада кућу и све |
| Дакле, он, још и не видевши је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећниј |
| питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од с |
| ла новом оделу, а није хтео сасвим ново да начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара |
| павању умрсила и сутра је морала поново да чешља, леже поред матере.{S} И она се покри исто <pb |
| по обичају разгласи, ђипи она и готово да угуши Магду, тако је силно задржа, шапћући јој, да и |
| да само он, тај газда Марко, има, него да ће најзад морати да наступи оно... дугови, продаја к |
| зме, отвори сандук и вади из кеса, него да му она да, она изброји колико треба.</p> <p>Тако и с |
| и не, као пре, натраг да се враћа, него да се горе по собама, миндерлуцима, зидовима веша и рас |
| ње новца под интересе од зеленаша, него да се ма шта прода и отуђи.{S} Па и та узајмљивања, зал |
| е он познаде да није прала судове, него да је сада сигурно разастрла постељу младенцима.</p> <p |
| на зна да и њега то не интересује, него да би само могао бити поред ње, да је гледа, наслађује |
| </p> <p>Одмах Марко, не себе ради, него да сачува јединца сина а и браству будућег вођу и старе |
| ња — и то не да она каже, потврди, него да он то само осети у њеном гласу, забуни, у каквом уск |
| ако изопијали и сасвим заборавили, него да је то њихов обичај на овим њиховим свадбама.{S} У то |
| м, целом кућом и имањем управљати, него да то чине стога, да би она била сасвим слободна и да б |
| а, не да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер ето почеше, као че |
| ом воде, не да им помаже у свирци, него да, држећи тако своју шупељку испред себе, пред светом |
| и за све што је онако пијан радио; него да комшилук, свет, особито њене, оца, матер и родбину, |
| , стаклад и чаше, поче не да броји него да изручује злато.</p> <p>— Ово је за спремање.{S} Нека |
| буде потпуно, цело!{S} Зато поче одозго да силази, а, највише услед доста попијене ракије, да о |
| је тетка за њу ово спремила.{S} И много да ми поздравиш Софку, Софкицу нашу.{S} Тетка од када ј |
| он, ефенди Мита.{S} Он није могао много да издржи и онако горе, на врху степеница, све да дочек |
| ији.{S} И пошто је доле, у кујни, видео да никога нема, он се поче пети горе, овамо к њој.{S} О |
| навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо |
| , тај је сељак отишао, нашао га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што највише |
| скају, гуше, јер, нико пре ње није смео да уђе.{S} А изнад Софке на прагу било је намештено кор |
| (јер сем њега нико у то сопче није смео да уђе) готово земљосани.{S} Јастуци тврди, крути, исто |
| p> <p>Али тако исто није хтео нити смео да дочека ни оно друго — отуђивање, продају имања, и об |
| када је сваки брат, стриц Софкин, хтео да има своју кућу и све у њој, као што је у главној њих |
| се са свадбе врати, као да нас је хтео да превари, тако је био мек.{S} Ником рђаву реч, ни „по |
| војој жени, када се разболео, није хтео да каже, да се потужи, већ једнако лежао горе, на докса |
| /p> <p>— Нека умре и она! — И није хтео да привири, нити руком штогод да помогне — ма да се без |
| } Он, син, као у инат, никако није хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна зашто? — мислио је стара |
| би се овај и разболео, старац није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на оста |
| p> <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да би хтео да се смири, заустави, да избегне и спречи то.{S} Али б |
| а са најстаријим калфом из радње, почео да пије.{S} Онда и полудео.{S} Држали су га и хранили в |
| његову собу.</p> <p>И ако би тада почео да пада мрак, доле код матере нико од посетилаца не ост |
| отуда понова читаву прегршт новца почео да јој даје.{S} И Софку већ стид од толиких дарова и чи |
| тајао би са Софком испред кујне и почео да се или са матером разговара или са осталим женама зд |
| , него и оно дете.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љути, што она њега пита.</p> <p>— Па шт |
| мо једно дете, сина, који се први почео да носи а-ла-франга.{S} Сама она и сва њена раскошна ле |
| ноге!{S} Оно мало новаца, што јој почео да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодо |
| а и он пребегао, и тамо у Турској почео да се бави, тобож тргујући с њима.{S} Ретко би отуда ов |
| ње, одавно удала, већ јој домаћин почео да се богати и она улазила у ред имућних жена, газдариц |
| заносно, толико би он у свој глас почео да уноси, не, као што доликује молитви, светој речи пес |
| ла од себе, осамила га, те он већ почео да и не осећа њену снагу, њу око себе.{S} Обично би <pb |
| реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била највећа срећа, ка |
| намерно тако и радио.{S} Више се правио да је весео, него што је у ствари био, да би доле жене |
| еде и седи за софром, он, деда, наредио да и испред ње на софри, као и пред њим и пред осталим |
| на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати |
| већ били у моди астали, ипак је наредио да се, по старински, поставе софре, јер је знао да их н |
| а ракија, коју је још од јутрос наредио да се хлади, и много дувана, и то прављених цигара, јер |
| </p> <p>Од Цигана, који би јој потражио да штогод пије, свакоме је по пуну оканицу, онако како |
| у је да се облачи.{S} Нарочито је пазио да по обичају свом, не веже и обеси о појас онај сељачк |
| вати, како, чим би он из певнице спазио да је она у своме столу, одмах би онда његово певање то |
| еви гласници, кад к њима полазе, мислио да ће, када овамо дође, затећи мајку и њу, Софку, као и |
| и топло.</p> <p>Доцније, када би мислио да је Софка већ заспала, долазио би и он горе са још не |
| да беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да напуст |
| жних, кадифених, да нико не би помислио да су то кћери њихове, особито по оцу им, који је био б |
| даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пије.{S} И то много, све саму ракију љуту, п |
| ело се како је, ма да се бојао, стрепио да од свега можда неће ништа бити, ипак за срећан случа |
| се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак не улази, потрча к њој.{S |
| је међутим она знала да их је он научио да тако навлаш говоре, — кришом и од Софке, посла нароч |
| о и још, сада, када се смиловао и решио да се к њима кући понова врати, а оно, место благодарно |
| уштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више нисам, опет, увек, ка |
| то у чело удара, или Софки, својој, ако да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи му |
| амо леже у њеној руци, те она мора јако да их стеже, да би их могла држати.{S} Срећом били су п |
| , пријатељи?!</p> <p>— Како да не, како да не? — заглушује га са свију страна.</p> <p>Долазе до |
| само муцала:</p> <p>— Како да не, како да не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у соби на покро |
| на ћев ли си?</p> <p>— Како да не, како да не? — чује Софка како им одговора, и сигурно понова |
| живота није могла себи да опрости: како да она то не осети, и то она, Софка, која је од увек св |
| ада себе правдати!{S} Знала је!{S} Како да није знала?!{S} Јер, када је знала да никада неће би |
| о и разваљујемо, док их унесмо!{S} Како да их не знам!</p> <p>— Е, па оне, те....{S} Сад нешто |
| ради гостима, пријатељи?!</p> <p>— Како да не, како да не? — заглушује га са свију страна.</p> |
| p> <p>Она је само муцала:</p> <p>— Како да не, како да не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у с |
| } Знаш ти оне наше бачве?</p> <p>— Како да не, снашке?{S} Памтим још кад су прављене!{S} Морали |
| p>— Свекре, на ћев ли си?</p> <p>— Како да не, како да не? — чује Софка како им одговора, и сиг |
| {S} Јер она га је готово и научила како да се носи, како опасује, чак и како да говори, да се п |
| ко да се носи, како опасује, чак и како да говори, да се поздравља и понаша. <pb n="234" /> Ник |
| , још дечка, кога ће морати да учи како да се опасује и умива.{S} И пошто никог није гледала, н |
| а, помоћу лактова и колена, успе некако да се од самога себе отргне, ослободи и посрћући пође у |
| ељаци још никако да се ослободе, никако да се одвоје сасвим од њега и да подаље поседају на изн |
| су још једнако биле разузурене, никако да се приберу, охладе.{S} Сваки час су летели из руке у |
| ују.{S} А „слатка“ велика вечера никако да почне.{S} Једнако су горели и трештали огњеви по куј |
| може к себи да дође.{S} Не може никако да се помири с тим да ће морати кућу напуштати и ићи са |
| љуби.{S} Али Маркови сељаци још никако да се ослободе, никако да се одвоје сасвим од њега и да |
| и, одмах у њу могао да метне ногу, лако да узјаше.{S} И држећи једном руком алата за узду, а др |
| да не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и против своје воље, поче да иде брзо, го |
| на поче, не знајући већ шта ће, једнако да иде испред куће, по башти.</p> <p>Софки онда би јасн |
| а закопчала, те је после морала једнако да извија плећима и бедрима, пробајући да ли јој од тес |
| девера да двори, негује, чува и једнако да је с њиме.{S} На саборима, славама са њиме морала да |
| хове куће пред распећем у цркви једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да |
| де намештај, Магдо! — И продужи једнако да се скида, развезује шамије, да јој лице и пун врат с |
| а доле са коњском балегом и после онако да заудара.{S} Све је било почишћено.{S} Велика капија |
| а, јатагана, крцкање нових силава, тако да се Софки не тек поче него сасвим учини све ово као л |
| S} Коса је била црна, мека, тешка, тако да ју је увек осећала, како јој, кад је распусти по вра |
| ран; у њему ни топлине, треперења, тако да се Софка са по басамака брзо врати, још увређенија.< |
| /p> <p>— Алиле бре, земља да игра, тако да свираш!</p> <p>Алил, чисто као увређен, одговори: </ |
| никну грнетом додирујући њиме под, тако да као испод земље поче да се разлева свирка, чувено „т |
| од беса сами себи секу руке, ноге, тако да су морали, вучени женама, одлазити кроз капиџике чак |
| нажан, приноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипи |
| амо к њима све ређе и ређе долази, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим ње |
| гледати, не могући да је се сети, тако да Магда тупкајући испред њега сама поче да му се казуј |
| а неким отужним, бљутавим задахом, тако да, од тога, почела да се грози и тресе.</p> <p>Дакле т |
| це!</p> <p>И све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове скоро избријане браде, к |
| сили, све лепо уредио и пречистио, тако да ништа није остало.{S} Остало је само неколико њива и |
| и бежале на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Софком готово |
| ри и чисти.{S} Марко остаде и даље тако да седи, погнуте главе, у папучама, распасан.{S} Белио |
| лазу, од седла једну узенгију поче тако да држи, како би Томча, и не гледајући, одмах у њу мога |
| иле не толико ради службе божје, колико да их свет види у њиховом новом, тек тада први пут обуч |
| о не само она, него сви њени, ма колико да се надали, били уверени да ће она, пошто је већ ефен |
| а сада, — и то према њима још! — толико да увија.{S} Зато, да све то спречи, кратко упита Софку |
| да је њен покојник заиста могао толико да потроши и имање сељацима да прода, а њој и деци ништ |
| њих под закуп.{S} И то морао као толико да их моли, док су му они допустили да ту подигне неке |
| ване футе и јелеке.</p> <p>А на то нико да се постидео, поцрвенео, већ су јој се сви смејали, о |
| део жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљен или |
| а себе.</p> <p>Доцније, када је требало да се жени, пошто <pb n="23" /> већ није било у вароши, |
| еза између њих и народа коме је требало да ови суде и заповедају.{S} Чак су га на своје гозбе з |
| е легне, те не учини оно што је требало да учини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне |
| али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.</p> <p>— Лел |
| , ко зна који део.{S} Више је изгледало да је то од њихових сељака, чивчија, као неки поклон и |
| , у чије грло, да би што више изгледало да је вода, била је утурила лишће.{S} Софка натеже тест |
| ке ципеле.{S} Или је бар тако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздра |
| свим ново да начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара, што је од свекра добила.{S} |
| знаје.</p> <p>А међутим толико је имало да се чује, види и прича!{S} Нарочито у последње време, |
| те у Марковој кући.{S} За њега се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, највише воли и да ње |
| их је ту у дане, суботом, када се знало да женске иду на купање.{S} А све морају ту да наиђу.{S |
| ака баш саму кућу подигао, али се знало да су од вајкада били тако богати.{S} И тек за хаџи-Три |
| била старешина.{S} А друго што се знало да сама она врло добро зна какав би због тога лом и нес |
| а се науздише, наодмара, пошто се знало да ће и сутра бити исто овако.</p> <p>И само да није би |
| све онако, као што треба, јер се знало да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу |
| бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад случајно, и у најмањем каквом општем послу, не |
| оби.{S} Горе, у гостинској соби, морало да му се поставља и нарочито за њега да се кува, толики |
| ња, и обелодањивање свега што би морало да настане.{S} Зато је, одмах по ослобођењу, и он са ос |
| <p>Али поред свега, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем, никак |
| м чивчији деда Вељи, за кога се причало да је са свима снајама живео.{S} Тада Софки би јасно он |
| кад звона при крају службе почеше нагло да расту и растурују се на све стране по вароши као пос |
| ила навек пуна камења, те се није могло да иде у гомили, скупа, већ у реду, једно за другим.{S} |
| атака од пите и јела, што се није могло да разда, а још више <pb n="68" /> од других пита и јел |
| ија, колача и локума, што се није могло да поједе, долапи, рафови и прозори доње собе претрпани |
| ела, по <pb n="138" /> коме би се могло да суди да је у вароши, само што је носила антерију и т |
| а тог њиног горњег спрата све ово могло да види, дотле са улице, због оне њихне велике двокрилн |
| турска, да ли њихова.{S} Тада се видело да им, после свега, од њиховог имања неће остати ништа. |
| у, исто је тако знала, када се то хтело да обелодани порођајем, све да затаји.{S} Кратко и мирн |
| Софка је гледала како је све то почело да постаје, да се стапа у једно.{S} Сви мушки претварај |
| е не почне причати, како ето већ почело да се имање, ханови, продаје и троши.{S} А опет бојала |
| радовавши се пође.{S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови око |
| а, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више. |
| ти — то би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене хтел |
| о овамо, код њих.</p> <p>И то је чинило да Софка, истина тешко, мучно, споро, али мало по мало |
| оно свекрвино цвиљење, да му се чинило да јој се, откако ју је ударио и откада она већ цвили, |
| две и три године, њој се једнако чинило да је тек сада, као јуче, нема ни месец дана од свега о |
| на прође, ма да се Софки једнако чинило да је све то тек од јуче, ипак она поче осећати: како ћ |
| 05" /> собу, за софру, Софки се учинило да их не зову, што без њихових здравица и благослова не |
| о побеже.{S} Али, да се не би приметило да бежи, једнако се око себе загледао, тобож исправљају |
| скочи и одмах затим поче округло, топло да се нија и креће по свирци.</p> <p>Остале једва дочек |
| простире постељу, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, покрива.{S} Није лаж.{ |
| склањале, знајући да нико не сме овамо да се баци.{S} Свекар јој, Марко, никако као не могући |
| х.{S} Отуда, испод хладњака, поче овамо да допире силан жагор, не разговор, смех, здравице, нег |
| и који су у последње време почели овамо да долазе и да бивају постављани за меџлисе и за судове |
| за нас.{S} Само брзо, јер после морамо да идемо.{S} Сад знаш.</p> <p>— Знам, снашке!</p> <p>И |
| Софка у велико спава.{S} И Софка, само да јој није било сада тако тешко, оћутала би, начинила |
| ом би се открила, па чак и подала, само да их увери како њеној лепоти, разблудности њене снаге |
| и и зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, силом би вечеравала и одмах |
| га ноћу одводили у друга племена, само да Маркови не дознаду где је.</p> <p>Али то ништа није |
| д свега дигао руке.{S} А могао је, само да је хтео, не признати ни једном своме чивчији да је ш |
| премало и знало шта све мора бити, само да је на дан славе све онако, као што треба, јер се зна |
| спава доле, са свекром и свекрвом, само да би он могао што одвојенији и мирнији да буде.{S} А о |
| то и слуге, а особито Арса.{S} Он, само да би његова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу н |
| дижући руке, којима би га смождио, само да се овај опет успротиви.</p> <p>Опет поче свирка.{S} |
| а лежати, једнако одајући се пићу, само да би се сасвим умртвила.</p> <p>Доцније, како се прича |
| заиста свекар, Марко, на њу...{S} Само да није она Софка, ефенди-Митина, она би већ знала.{S} |
| питујући гледа и противи му се.{S} Само да је знала!{S} Али и то није било истина.{S} На што <p |
| и најгоре и најстрашније, она има само да се покори томе и слуша, она од слутње, страха, готов |
| јим условима.{S} Он, Тоне, имао је само да њему донесе новац и да то нико не дозна — а све оста |
| та да не мисли, као остале девојке само да живи и због тога да је срећна.{S} Целог дана, од јут |
| шње рађале.</p> <p>Женске су имале само да се што лепше носе, ките, и да знају што више страних |
| , што Софка остаде сасвим сама, не само да би горе, теже, него чак и боље и лакше, како за њу т |
| да такву свекрву има.{S} А сад, не само да то не би, него ево Софка сада њу и два пута и то пре |
| у и чаршији, трговини, продаји, не само да је био далеко од њих, него су се и они сами све више |
| ке на сапима, пратиле су је.{S} Не само да је пушила, већ и оружјем руковала.{S} А и сам ход, с |
| раг води.{S} Али Софка одби.{S} Не само да одби, него оцу поручи да је више никад за то не дира |
| пету и шесту годину, она и тада не само да је једнако још била лепа, него и раскошнија и заносн |
| но очекивани дан и време.{S} Па не само да им је ово сада као први пут, што се тако изопијали и |
| еђутим Софка виде како то матер не само да не радује, као што би требало у другим приликама, не |
| о тај њихов крај доле.{S} Знало се само да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и |
| и сутра бити исто овако.</p> <p>И само да није било још и оно свекрово, оно оне ноћи, а, после |
| се смилује, да га не омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакујући себе, зато је унезверен |
| у.{S} Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа.</p> <p>Колико пута, када јој га по толико |
| } Али опет, ипак да им је једино главно да што више своју лепоту <pb n="11" /> и снагу негују, |
| тобоже на своју руку, шаље.{S} Наравно да он није смео, кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га |
| е од тог ланца почеше голицаво а хладно да додирују по врату и леже јој по раменима.{S} Косу ни |
| ја, после ће она.{S} Са девером заједно да једе, кад гости буду јели...</p> <p>— Како после?{S} |
| његове власти и надзора, могле слободно да дишу, крећу се и живе.{S} Била је готово срећна због |
| е седи, с ким иде, било му је забрањено да се распитује.{S} И заиста, тај је сељак отишао, наша |
| поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи једнако окрећући се око себе и наново гледају |
| ојно, са насладом, полако и раскомоћено да једе и пије... </p> <pb n="172" /> </div> <div type= |
| чисто пренерази и поче око ње уплашено да облеће.</p> <p>— Па зар, Софкице, ти не спаваш и не |
| Нађи га и питај: да ли може што мешено да му понесе.{S} После сврати у Дућанџик за басму.{S} З |
| Треба онда још и он, њен отац, случајно да наиђе, затекне је такву, или да чује да је таква, ов |
| и, морају око њега да иду, морају силно да свирају и певају, да би могли чак и чочеци тамо испр |
| од свадбене ларме и вреве, могла мирно да спавају.{S} Зато је Софка, знајући да ће у тој соби |
| и њега да се деси.{S} Сигурно, сигурно да је он кућу продао и то јој јавио.{S} И сада она зато |
| ала шта он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да јој да на знање, да она зна за њега, како је он, њих |
| ше могли гледати.{S} И Софка поче јасно да разабира, како, чим Миленија од ње изађе, њу испред |
| е, по башти.</p> <p>Софки онда би јасно да се она зато оволико препала, што се сада не боји, не |
| и густог невестинског вела сасвим јасно да се виде.{S} Једино што се испод тога вела видело как |
| и страхом, јер јој тада би сасвим јасно да је ова свадба, ова њихова слатка вечера у ноћи, и он |
| паре нису могле да виде, почеше гласно да певају тад нову песму: </p> <quote> <l>„Жали, дико, |
| енди-Митина кућа?— поче Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоумећи и још једном загледајући |
| аге и врелини и страсности није могућно да икоја буде равна.{S} Да, страшно би то било; али она |
| а том његовом сумњом, поче чисто плачно да га кори.</p> <p>— Зашта, тато, за какву ме ти држиш? |
| р он, надносећи се над њу, поче страшно да дрхти и да муца:</p> <p>— Софке, Софке, само једно.{ |
| ареди јој да стоји с поља и јако, добро да држи застирач, како се не би ништа видело.</p> <p>Ци |
| од укућана ко не примети; па онда добро да руча, вечера, и то слатко, облапорно, да би после ве |
| , која дочека ово весеље, мора прва оро да поведе.</p> <p>На послетку и свирачи уђоше.{S} Покло |
| ри његову јутрошњем умивању, поче оштро да прича.{S} Ретко је у матер гледао, већ једнако у сво |
| ела себе да кори и грди: што она све то да мисли и увек њој тако што да долази, што другим ни н |
| пет, опет никако још не могући у све то да верује.{S} Знала је, да они то и тако са њоме не мог |
| се труцкају... а ко је знао да хоће то да учини! — ту се он освестио, и, када се видео сам, си |
| мска устајалост...</p> <p>Знала је и то да је сада, када уђе, неће више гледати као пре, када ј |
| , и на саму себе, што ето мора чак и то да ради.{S} А највише је била љута на њега, свекра, сам |
| е може сад одмах да његовом гласнику то да.{S} Него, извињава се, она ће то послати пред вече у |
| е и двадесету, и, пошто је било познато да се сваки не сме усудити њу да заиште, чак пређе и дв |
| ради, колико њих, куће ради, а особито да свекрву умири и ослободи, поче се придизати.{S} Исти |
| ом запрети Арси, да све уреди а особито да се она, газдарица његова, одмах обуче као што треба, |
| , у кућу, да се нађе, послуша, нарочито да је око газдарице, одговарао је:</p> <p>— Нека умре и |
| же се, и сам видиш.</p> <p>Марко, место да га, као други пут, на такав одговор удари, избије, о |
| чувени деда Софкин, Каварола.{S} Место да он, као старији, једнако седи код куће, пошто је мла |
| , чији синови тек што настали, па место да предузму и почну водити бригу о кући, да замене оца, |
| почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, |
| јед, горчину, и то на саму себе.{S} Што да јој је сада овако?{S} Што, када је све знала, ипак д |
| уда мисао од које се сва озноји.{S} Што да не?{S} Пијан је — и неће знати; полунем је — и неће |
| о, о чему се толико мисли, сања?{S} Што да не види и она једном: како је када се осети мушка ру |
| да јој сада дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гледају како њој није мило, не радује се.{ |
| унем је — и неће умети казати!{S} И што да не једном и то, о чему се толико мисли, сања?{S} Што |
| она све то да мисли и увек њој тако што да долази, што другим ни на ум можда не пада.{S} И докл |
| {S} И када је тако у ствари било, зашто да се сада, кад ево то дође, толико џапала, бунила и ти |
| ем, имам <pb n="124" /> пре свега нешто да те молим.{S} Богом да ти није просто, ако пристанеш, |
| ш ти газду.</p> <p>Али одмах би окренуо да је храбри: како ће га сигурно послати ове суботе, је |
| што у чело софре заседну, сву на искап да испију.{S} Из кујне већ се уносе ти „дарови“, те њих |
| етку и право је да тако и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онаква и |
| Марка, мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се ето продужава њеном децом, у |
| > <p>— Ох, шта га не шаље? ..{S} Па бар да јаве...{S} Изедоше ме! </p> <pb n="140" /> </div> <d |
| силна запиткивања о свему.</p> <p>И бар да јој сина Томчу, када овај поче расти, Марко остављао |
| ање да слатко изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са новим |
| аног и продатог имања.</p> <p>— Ех, зар да ме сељачки хлеб куне и суза њихова проклиње?{S} Горк |
| шта, тато, за какву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долазила и удавала се.< |
| љеније, чу како јој отац настави. — Зар да није обећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за |
| ћи се, да га удари, викну:</p> <p>— Зар да ми није онај, твој отац (није хтео ни име да му спом |
| {S} Керпич један, сељак један!{S} И зар да ти сад мени...</p> <p>У један корак осети Софка овам |
| а да оца сигурно није ни испраћала, јер да је излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући |
| страх, што су га оставили самог.{S} Јер да су и они ту, пошто су и они то исто радили са својим |
| ише ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају, да су заиста у крајњој оскудици, они од прод |
| а да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докле би тако седела, да се в |
| S} А ти од оне наше ракије један пангур да наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њ |
| виде, како из родбине, радосни, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зове к |
| 19101_C14"> <head>XIV</head> <p>На глас да се Софка испроси, цела варош, ситећи јој се, одахну. |
| ласници доносећи од њега поздрав и глас да је здрав.</p> <p>Међутим Софка виде како то матер не |
| звала, а морала би тада подешавати глас да јој буде нежнији, и што страснији, одмах би видела к |
| собито када из њине куће поче сваки час да излази Магда.{S} А Софка је знала да она то трчи по |
| сам, у дугој <pb n="222" /> ноћи, рахат да се науздише, наодмара, пошто се знало да ће и сутра |
| Ма да је овде из свих улица куљао свет да их види, ипак није се гушило, није било тишме.{S} Ка |
| распореди и уздигне, да би могао „свет да гледа“.{S} Сазидао је капију на свод и јаку као град |
| сету годину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови по његову главу не пређ |
| велики, одрастао, свој човек, поче опет да долази кући.{S} Али како!{S} Увек у ноћ, увек пијан, |
| скачући преко зидова.</p> <p>Марко опет да излуди.{S} Једнако брани, не да, а кад примети да је |
| <p>И ништа се не деси.{S} Још мање смрт да дође.{S} Чак почеше деца долазити и рађати се.{S} Ал |
| Сјахавши с коња и сматрајући за дужност да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пеш |
| заобилазе, дивећи се њеној лепоти), већ да ће је сад сасвим друкчије гледати.{S} Као да је ника |
| дружења са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари сасвим нешто друго.</p> <p>И онда бар њу |
| због тога, што полази за недрагог, већ да је због другог нечег, што је веће, горе.{S} Сада се |
| зи, а знала је да то у ствари није, већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њеном ли |
| се, не као друге, заноси и лудује, већ да је са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде и уд |
| бало да учини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма |
| па да може радити са њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S} А највише га порази, кад спази ашчи |
| она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па да је купа, трља. |
| о за руком, да се ништа не примети, већ да, као и пре, цела родбина, нарочито стари стричеви и |
| ли није се могло више.{S} Почело се већ да излуђује.{S} Почели <pb n="209" /> да се међ собом т |
| > <p>Али испред њих, у олтару, поче већ да се шири тамњан и зачуше се прапорци на кадионици.{S} |
| не могући од <pb n="250" /> жалости већ да је гледа тако изгужвану, изгубљену и потонулу у неки |
| са хуком и топло.{S} Опет поче кроз ноћ да трепери грнета.{S} А ту свирку, хуку, он, Марко, као |
| да обвија око свога врата, своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чу |
| S} А сада, када им је то саопштио, могу да иду кућама, да се спремају, чисте стајаће <pb n="109 |
| оне бивају све унезвереније.{S} Не могу да дочекају, када ће већ једном сасвим мрак да падне (м |
| утро јури и трчи кроз башту.{S} Не могу да је задржим.{S} Само кида цвеће и баца.</p> <p>Софка, |
| асавај се.{S} Убиће те.{S} А ја не могу да те браним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо, иди од њега |
| ла је, да они то и тако са њоме не могу да чине.{S} Није она као свака: није дете, шипарица, да |
| .{S} Знаш, сад године неродне и не могу да се све напуне, па зато сам те и звала, да те питам: |
| лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Ш |
| зађете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те кријем, да после он мене тако грди.{S} И све ћу д |
| ада буду свадбе и славе, што и оне могу да се сасвим одвоје од рада, брига, деце, и осете живот |
| ни све због маћехе јој, што није у реду да он са женом излази а код куће остављају саму и толик |
| оче и самога мртвога Марка, свога газду да грди. — Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, да до |
| о.{S} Почеше тупо шуштећи и секући воду да се преливају старе меџедије, дубле, и меке ћошалије, |
| кошном ношењу одела и непрекидном труду да се што дуже живи.{S} Зато их увек и било по околним |
| и се, а на послетку увек њему остављају да то изврши, како он хоће и нађе за добро.{S} Он би то |
| да морају да беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, само ако кога примети у кући |
| ћа, опет га изува.{S} Слуге тада морају да беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, |
| да га више нико не дира, још мање смеју да му поручују и прете, дакле да више није дете, него в |
| го сама кућа, коју она поче кроз капију да назире онамо, у крају, и преко оноликог дугачког дво |
| ска.</p> <p>Али је требала бар и капију да затвори, те да кроз њу доцније не види оно што је на |
| ш кад су прављене!{S} Морали смо капију да порушујемо и разваљујемо, док их унесмо!{S} Како да |
| ико биле дугачке, ипак могле све у шаку да скупе.{S} И у бријању и шишању косе издвајали су се. |
| , она онда мора понова целу његову шаку да хвата.</p> <p>Једини као да се томе досећао свекар М |
| и јој, која једва дочекујући ту прилику да се и она са њим, највише ради осталих жена, штогод р |
| то тако схватио, пристала је напослетку да у чаршији место нове куће начине какву механу и неко |
| атери руку, коју она пољуби, поче Софку да милује по коси и образима, нежно, уздрхтано, својим |
| 6" /> плакала.{S} Кроз плач, поче Софку да моли, да јој не прилази, не пита је, и распитује се: |
| !{S} Ти ли?</p> <p>А то је почело Софку да ужасава, пуни језом и страхом, јер јој тада би сасви |
| е из собе, поче тамо код тетке и напољу да размахује рукама, заврће <pb n="121" /> рукаве, и Со |
| све, послала једног слугу и наредила му да одмах, чим чује пуцањ пушака, свираче овамо води. </ |
| же, да има пара, него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако то мислиш, онда — погледај тату!... |
| пуно благодарности, што се даје и њему да живи.{S} Од њеног одела, простог, али новог, јаке фу |
| ну јој:</p> <p>— Софке, прво на тершену да се изнојиш и испариш.</p> <p>Она скрену.{S} Све које |
| од страха, да доноси и уз помоћ Станину да намешта.{S} Марко је стајао, гледао и сам наређивао |
| му из самих очију сузе иду, уста почну да се покрећу и влаже се.{S} Никако не може да је се на |
| и час после, када гости из вароши почну да долазе, они, држећи испод себе столичице, извирују и |
| гове црне очи тако широко и топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним то |
| иђе и она, седе међ њих.{S} Почеше и њу да служе, и, на изненађење свих, не само што поче јести |
| о познато да се сваки не сме усудити њу да заиште, чак пређе и двадесетпету и шесту годину, она |
| мо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, раскидао везе, |
| ији и удаљенији.{S} И баш у том упињању да се од свих издвоје, изгледа да су налазили сву драж |
| толико, да је само она, Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и трпела.{S} Могао је сву убити, |
| Остале, све, само је ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја рука не стиза толико, јер |
| час, у сваком тренутку, била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало |
| код Софке и Магде, само што би у стању да нареди:</p> <p>— Магдо, одведи Софку код теткиних.{S |
| љубави, јер нико онда није био у стању да на њих удари, и лично су се њих двојица волели.{S} И |
| највише је утврђивало у том предосећању да ће га заиста заволети не то, што је бивао све изрази |
| ако брак захтева, морала сама младожењу да диже, распасава.{S} Није могао да се пробуди, толико |
| тајали сами, све јаче, све бешње почињу да преовлађују само њихне сељачке свирке и песме.{S} Св |
| а би у томе што више успели, гледали су да се у свима ситницама од осталога света разликују.{S} |
| и ћилим, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, разговор, па да се опет поврат |
| у смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихових жена по |
| , отварању и затварању врата, чинили су да по соби увек бива хлада.</p> <p>Софка се још није би |
| више што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају, да су заист |
| : </p> <pb n="107" /> <p>— Ти, немој ту да ми слузиш и слиниш!{S} Гле ти пезевенци и ћопеци јед |
| због које човек никад ноћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, она поче осећати и |
| енске иду на купање.{S} А све морају ту да наиђу.{S} Знала је да ће их сада сигурно бити и више |
| то само он не би причао и износио свету да је то његово, да је од њих сасвим купио, него ће, по |
| о и пребегао у Турску, оставивши Тонету да, како зна и како хоће, он то свршава и расправља.{S} |
| тамо испред Софке да их чују и по такту да играју.{S} Одмах уз њега његов верни Алил.{S} Он, ов |
| о Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се сигурно однос |
| да после он мене тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршивале су.</p> |
| ста, не врачајте много!{S} Јер, косе ћу да вам почупам.</p> <p>Од радости баци шубару, свуче кр |
| з дан два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“....</p> <p>Мајка знајући све то |
| што, па онда пиј...</p> <p>— Нећу, нећу да једем! — одсечно, чисто гадећи се при помисли на јел |
| , оца јој.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Нећу да ћутим, мори! — чуло се како она као кроз прсте руку, |
| јој:</p> <p>— Магдо, покри ме.{S} Хоћу да спавам!</p> <p>А сутра, дању, Софка већ није жалила |
| стима.{S} Ма да је имала чиме целу кућу да намести, ипак ништа није чинила.{S} Још су стајали д |
| и цвеће и опет поче свекрву и целу кућу да засењује и испуњава оном својом лепотом и раскошношћ |
| доцније са купцем дође, може одмах кућу да му преда, сав ресто новац да прими, и они онда, са т |
| уздржати, а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама намешта и дотерује и чисто је гл |
| ју из њихних кућа по неколико пута децу да шаљу по њих.</p> <p>Међутим сама Софка одавно се осу |
| е браде, која би је тада почела по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то његово изненадно располож |
| се у собу.</p> <p>И тек после, када чу да јој тетка у кујни око огњишта све сврши, распреми, и |
| чити и искати, те ето не може сад одмах да његовом гласнику то да.{S} Него, извињава се, она ће |
| ка посрне, он, тако подупрт, може одмах да је задржи, дигне.{S} И што год је ближе кући доводио |
| катанац.{S} Од беса, што не може одмах да се катанац откине, он га изби чизмама, заједно са бр |
| ке?“, унапред срећан, што ће моћи одмах да јој учини што му буде хтела наредити.</p> <p>А да ће |
| оре, шта се растурате? — Заустављала их да би, као што је ред, обичај, све заједно стигле <pb n |
| фку, те се неопажена повуче и остави их да се утркују у игри: загрљене, готово један корак у ко |
| од њих и у неко удаљено сопче метли их да седе.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели и п |
| Софке, и сама мати звала, и, молећи их да бар од Софке крију и штеде је до последњег тренутка, |
| Тето, мори, види ове!{S} Не може од њих да се прође!</p> <p>За њом, готово посрћући, узверена, |
| о за њихову кућу пекла, могла је од њих да се издржава, толико се месило и пекло.{S} И никад се |
| да се чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају махалска деца како испред свирача јуре, и |
| о више Софкином оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он што безбрижније живи, учи и што више |
| одмах кућу да му преда, сав ресто новац да прими, и они онда, са тим спремљеним стварима, намеш |
| лепоте и накићености, да није могла реч да каже.{S} Софка, да би је охрабрила, поново је у руку |
| p>— Узми, узми.{S} Макар окуси.{S} Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш.</p> <p>Софка, |
| ада, ништа није јела.</p> <p>— Па хоћеш да ти донесем?{S} Да идем и донесем штогод?</p> <p>— Не |
| офкице моја, не верујеш тати?{S} Мислиш да тата лаже, да има пара, него тако хоће, ћеф му да те |
| Здрав је.{S} Не <pb n="59" /> може још да дође.{S} Закасао у трговину.{S} Софки послао ђизије |
| офки неке свиле и басме.{S} Не може још да дође.{S} Закасао у неку трговину.</p> <p>У том Софка |
| ндерлуцима, облачећи се, нису могле још да се охладе од купања.{S} Из минтана, јелека, вирила с |
| а, пред сам мрак, када почне цела варош да се потреса од цвилења, и блејања јагањаца, да и он о |
| ахати.) — почеше улазити унутра.</p> <p>Да ли баш од пића, или тек од напора што све то, своје |
| од ногу у чарапама грче, тресу.</p> <p>Да га као умилостиви, продужи Софка.</p> <p>— Срамота!{ |
| амам као звоно одјекну:</p> <quote> <l>„Да знаш, дико, да знаш, дико,</l> <l>„Како венем за те. |
| ећи како јој је тешко, сажаљевају је, и даби је утешиле, певају те песме о растанку.{S} Хоће да |
| девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци им динар и в |
| девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И како му раздраг |
| у удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И Софка осети да |
| хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци |
| хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И как |
| хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p |
| имка, када то виде, брзо се окрете и не давајући Циганки да и она уђе, види, пресрете је и наре |
| пуну оканицу, онако како би дохватила, давала са тепсије, по којој их је Арса био наређао.{S} |
| м ишла је мати, да би му била при руци, давала обавештења, кад што затреба.</p> <p>После вечере |
| редовно се он тамо на гробљу посећивао, давала подушја, парастоси.{S} И баш у том једнаком одла |
| гла, чесме поправљала и све што требало давала <pb n="133" /> манастиру, а нарочито своје људе |
| из њихових чивлука.{S} Њима би се тада давале, не старе хаљине, већ само тек неколико пута нош |
| раде тобож на исполицу, а у ствари више давали, него што од ње добивали, као знак благодарности |
| до тада његови од њега крили, једва му давали по коју чашу, сад му цело утрапише у руке. </p> |
| служила за обрачунавање са чивчијама и давање под закуп земље, него за трговину.{S} Па и у тој |
| Он је са сељацима и чивчијама уговарао, давао имања под закуп и аренде, као што је и новаца узи |
| ако треба да му објасне, и зато он није давао да она са младожењом оде у своју собу, а не што ј |
| И љубила би га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изговарајући се како тобож ишао тако по чарши |
| е немају оног, који им је својим именом давао силу, одбрану, безбедност.{S} Јер довољно је било |
| сада Софки, трљајући је и купајући је, давати мађије, чари за мужа.</p> <p>А међутим, Софкиним |
| н преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са |
| БЕОГРАД * 1910</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ</p> </div> </front> <body> <pb n="3" /> <div |
| ети неко кркљање, тупо, тешко, као неко дављење самога себе...{S} Сам је Арса морао у узенгије |
| Софка чу већ готово стран јој али ипак давно познат глас:</p> <p>— Отварајте!</p> <p>Не гледај |
| <p>Доле, испред куће, двориште је било давно поливено и почишћено.{S} Од капије до куће белила |
| ad> <p>Беше празник, света недеља, и то давно после службе божје, јер беше престао јек звона са |
| ану му нешто.{S} Црквењак проти, прота, давши свештеницима знак, одмах отпоче: </p> <quote> <l> |
| у, налазила по неколико рђавих грошева) даде бакшиш дечку, испоручујући поздрав Тонету и његово |
| е ослањајући лактом о његово колено, не даде да се примети како се уморила, већ, на завист свим |
| ... </p> <pb n="199" /> <p>Али Софка не даде.</p> <p>— Хоћу, хоћу тамо...{S} Зашто?{S} Хоћу ја! |
| Почеше да јој прилазе руци, али она не даде.{S} И са истим осмехом, са очима мало затвореним о |
| и покривен широком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе и о |
| мо у туђини патити.</p> <p>Једино се не даде тетка Стоја.{S} Она кад дође, пошто се ижљуби доле |
| фка јој не одговори.{S} Али јој мати не даде.{S} Показујући главом у кујну на ону корпу са јело |
| да се сасвим уплаши.{S} Али Арса јој не даде.{S} Силом, доносећи јој хаљине, гонио ју је да се |
| ти.{S} Али и остале тетке, мати јој, не дадоше да се она са Софком надмеће.{S} Све се око ње ух |
| а није надала...{S} Чак, можда, ко зна, дај Боже, заволеће га онако како је сањала, сневала...{ |
| за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што жели.{S} А к |
| суфчића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и сам |
| а хоћеш, коме хоћеш, како хоћеш, чувај, дај, расипај...{S} Све је твоје.</p> <p>— Знам, знам, т |
| мо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је била одав |
| ад се нисмо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је |
| оје ноге, бутине.</p> <p>— Дај паре!{S} Дај! — дахтао је ка Софки.{S} Једва се држао на ногама. |
| p>— Тако...{S} То овде...{S} Тако...{S} Дај још...{S} Све донеси!...</p> <p>Пошто наместише соб |
| оне.{S} А за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што же |
| n="52" /> <p>Али она га позва.</p> <p>— Дај руку!</p> <p>Он јој пружи слободно руку са испружен |
| аве појури у кујну код ашчике.</p> <p>— Дај, да окуси штогод.</p> <p>— Ко? — погледа га у чуду |
| штипао је своје ноге, бутине.</p> <p>— Дај паре!{S} Дај! — дахтао је ка Софки.{S} Једва се држ |
| . де!{S} Отац још није отишао.</p> <p>— Дај жилу! — Чу се из собе.{S} Томчин крупан глас.</p> < |
| омуца:</p> <p>— Куда, Софкице?</p> <p>— Дај ми шал!{S} Идем до куће, нешто сам заборавила. </p> |
| гдо!{S} Од кад се нисмо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди |
| а је не може никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би он |
| ку:</p> <p>— Не дај ме, снашкице!{S} Не дај ме, слатка била.{S} Не дај ме, јер ови ме наши сву. |
| шкице!{S} Не дај ме, слатка била.{S} Не дај ме, јер ови ме наши сву... —и показивала је на гото |
| церекала се и молила Софку:</p> <p>— Не дај ме, снашкице!{S} Не дај ме, слатка била.{S} Не дај |
| је: како купајући удаваче она их и учи, даје им као неке чини, како ће се сутра, на дан венчања |
| ако јој ашчика строгим погледом поче да даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна |
| амо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као неке накнаде, утехе.{S} А оно ево преваре се!{ |
| она то не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак да то не чини.{S} Он због тога, због те ње |
| атио, да је добро удоми.{S} А то што је даје за младожењу, који је још дете, то није баш толико |
| је: да јој мати зато тако скупе хаљине даје, да би је том скупоценошћу уверила како заиста то |
| ко и срећно, пуно благодарности, што се даје и њему да живи.{S} Од њеног одела, простог, али но |
| према њему, свом мужу, као подиже му и даје неки већи углед и цену.</p> <p>Јер ето свака од њи |
| онова читаву прегршт новца почео да јој даје.{S} И Софку већ стид од толиких дарова и чисто поч |
| се не може ући:</p> <p>— Свекре!{S} Шта дајеш, свекре, за снају?</p> <p>— Све, све... —поче он. |
| p> <p>— Седи, седи — поче га нудити она дајући <pb n="58" /> му кафе и дувана — звала сам те — |
| поштапајући се, пресамићен, иде сам, не дајући да га дете води, већ замахујући оном другом руко |
| е и онда, затворена капијом и зидовима, дакле осигурана, предавала би се сама себи.{S} А да би |
| пошто поједе залогај, само отвори уста, дакле да нема ништа да се труди, ни сагиње.</p> <p>И Со |
| позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, ма да му се, као увек испр |
| још мање смеју да му поручују и прете, дакле да више није дете, него велики, одрастао, свој чо |
| срећну, што у тако богату кућу иде.{S} Дакле, ни он је не узима за себе, није удовац, још мање |
| оме, што он рекао да ће понова доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им јави, да би она, мати, |
| делом чаршије, ка младожењиној кући.{S} Дакле прође и то што је било најгоре, најтеже за њу, то |
| граници, у неким хановима на друму.{S} Дакле, био је тако близу, а не, као што су оне мислиле, |
| , цела варош, ситећи јој се, одахну.{S} Дакле једном већ и то се и са њом сврши, и да су они са |
| тврђивање: „Ја, што рекох, не порекох!“ Дакле, он, још и не видевши је, пристао да је узме, а с |
| бранити од њега, — па већ тада, када је дакле било најгоре и најтеже, већ је тада она била увер |
| це а још мање сина, наследника, — он је дакле био последње дете, „истришче“, — када је овај одр |
| огледа и враћа се натраг раније.{S} Иду дакле више шетње ради, него ли, као остали, прост свет, |
| да ту подигне неке своје магазе.</p> <p>Дакле, та већ очигледна сиротиња није толико плашила ма |
| ога, почела да се грози и тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она није знала.{S} Није на то ни м |
| ао к њој прићи; једино таквом би се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била изм |
| траг, свратио к њима.</p> <p>Магда није дала да он такав и са оним његовим простим коњићем уђе |
| ко ни спавала, чекајући га.{S} Чак није дала момку, који је као увек наоружан иза капије спавао |
| а прагу, знала је да је целом том свету дала времена да је већ овако упола довољно виде, те да |
| за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — у мало нас не поби.{S} Отада |
| а, још била неиспрошена (онда је све из далека чисто заобилазе, дивећи се њеној лепоти), већ да |
| на њу упиру погледе и, пропињући се из далека, труде се да је што боље виде, и да све на њој д |
| , а више њихних глава једнолико, као из далека, шуштање топола, њиховог густог, сочног лишћа.{S |
| ауставили, да се одморе, па опет некуд, далеко, незнано куд крену се и пођу...{S} И учини јој с |
| њему и доликује, отишао далеко, далеко, далеко...{S} Јер на шта лагати?{S} На шта све ово?{S} Н |
| што то њему и доликује, отишао далеко, далеко, далеко...{S} Јер на шта лагати?{S} На шта све о |
| шле.</p> <p>Полако и уморно је ишла.{S} Далеко испред ње играли су и вили се чочеци, праћени, о |
| калуђерима бране манастир.{S} Јер су на далеко били чувени, нарочито претци Маркови, као „качац |
| е у вароши, међу светом, него као негде далеко, на неком жутом песку, усред неке пустиње и све |
| рис труле траве и корења.{S} Тамо негде далеко, око реке, чуло се шуштање воде и по који цвркут |
| , чисто пуца.{S} У јутру налазила би се далеко од материне постеље и са загрљеним јастуком а св |
| гла да верује.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, да, доводећи купца и продајући последње, чини т |
| све, као што то њему и доликује, отишао далеко, далеко, далеко...{S} Јер на шта лагати?{S} На ш |
| и, трговини, продаји, не само да је био далеко од њих, него су се и они сами све више трудили, |
| ла да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и |
| изу, а не, као што су оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код мора |
| ије, како се причало, толико је то ишло далеко, толико је после Томчиног одласка бивала луда, н |
| ради.{S} Тај чивлук био је на пушкомет далеко и човек се могао, нарочито лети и с јесени, тако |
| болестан, па, предосећајући скору смрт далеко у туђини, у усамљености, хоће тиме јаче к њима д |
| , готово накрај вароши, купили кућицу и дали му неколико њива и винограда, да би могли живети.{ |
| није била ни кћер, ни сестра, већ нека даља рођака.{S} И ко зна зашто је, већ као велика, заос |
| е здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав изгледа, како је обучен, где седи, с ким ид |
| су биле испрва одмах до куће, све су се даље иза куће помицали у крајеве, да се приликом доноше |
| тали сељаци, пређашње њихове чивчије, и даље су код њих долазили, увек доносећи по нешто, никад |
| јела, дочекивала госте и родбину.{S} И даље се цела родбина ту скупљала, долазила.{S} Она, мат |
| пет од њега, манула га и оставила, да и даље наређује, заповеда и грди слуге и чивчије, а она с |
| неком насладом све то трпи и чека да и даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пије. |
| спред Софкиних очију.{S} Софка остаде и даље нагнута на прозор осећајући како јој шалваре дуго, |
| да се ветри и чисти.{S} Марко остаде и даље тако да седи, погнуте главе, у папучама, распасан. |
| е заједно са пуним јој плећима чиниле и даље витком и правом, и због тога јој се свакад стас и |
| спарушила се.{S} И отуда после, да би и даље сачувала ту своју спарушкану лепоту, цео живот про |
| тајало само на томе.{S} Продужавајући и даље теревенке Каварола под старост, пошто удао кћери, |
| све то навикава и како ће, ако овако и даље потраје, напослетку — а при том како би се загрцав |
| теља, да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети на алату, к |
| Снашке, и ја сам, и ја сам...</p> <p>И даље није могао.{S} А она је знала шта он хоће са тим.{ |
| а чини, сигурно од ужаса сам није могао даље.{S} Више није имао снаге да пређе праг и уђе овамо |
| брета.{S} А то све зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из каквог к |
| они сами све више трудили, да буде што даље од њих.{S} Једнако су се упињали да са том својом |
| еба, што зажелиш, да купиш себи.</p> <p>Даље је не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растан |
| а хвата нека неизмерно дубока, из тамне даљине са слутњом така тешка туга, јад и усплахиреност: |
| шао по пријатеља, да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети |
| им као неке чини, како ће се сутра, на дан венчања, и после венчања, мужевима што више допасти |
| ушке, јаке снаге, него што је с дана на дан све више постајао њен, сасвим њен, не неки други, с |
| знало шта све мора бити, само да је на дан славе све онако, као што треба, јер се знало да код |
| <pb n="136" /> к себи, да му Јусуфчића дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кришом га ноћу одводили у д |
| p> <p>Отуда, испод хладњака, што год је дан више одлазио, свет се са околних зидова склањао а о |
| , дуго, једва се повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнако овамо сас |
| улице допирао је бат корака.{S} У опште дан је био чист, топао, и пун животворне, балсамске све |
| ј.</p> <p>После, пред вече, кад се поче дан клонити, било је време да се иде на гробље.{S} Звон |
| зо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свануло се сасвим.{S} Марко показа слуги главом |
| Тетка од када је није видела.{S} И кроз дан два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је |
| ти сламе из ногавица.{S} У том већ је и дан свитао.{S} Модрина зоре поче пробијати одозго, кроз |
| матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, гот |
| у оној великој, широкој соби.{S} Цео би дан тамо само седео, пушио, пио кафу и наређивао.</p> < |
| _C8"> <head>VIII</head> <p>Баш на други дан Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ зачу се свир |
| трчећи, преседела би празник и још који дан.{S} Тако исто и остали сељаци, пређашње њихове чивч |
| е могла.{S} Све се као канила.{S} Сваки дан се брижно питала: кад ће већ по кући да размести, а |
| и и одмах заспати.{S} И онда тако сваки дан.{S} Све судбини да остави, па да, брекћући од здрав |
| би одговарала: како јој је баш пре неки дан послао новац; и долазио човек, да јој каже како он |
| о неки њихов одређени, одавно очекивани дан и време.{S} Па не само да им је ово сада као први п |
| лета.{S} Опет је била субота — пазарни дан.{S} Мати са Магдом отишла на гробље.{S} Падао је мр |
| ука чуло се такође спремање; а сутрашњи дан: тресење ћилимова, поњава, лупа и рибање тепсија и |
| амам, да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање, први пут што се тамо заплака.</p> <p>Ц |
| а њ.</p> <p>— Хвала, дедо!{S} Срећан ти дан и празник, дедо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а |
| P19101_C24"> <head>XXIV</head> <p>Трећи дан, уторак, а Марко никако не пушта.{S} Сам одлази и з |
| а из вароши.{S} И сада по њој, што јачи дан, сунце све свежије и топлије загрева а са цркве јач |
| ао нешто новаца, да нам се нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме.{S} Не може још да дође |
| ећу и почну га свлачити.</p> <p>Међутим дан је већ био почео.{S} По дворишту у велико се калдрм |
| ка, покроваца.{S} Требало је само један дан, па да се кућа сва испуни.{S} Али она, увек тобож к |
| ну Васкрсе, чедо моје!{S} И теби срећан дан, и жива и срећна ми била!</p> <p>Софка са великим п |
| </head> <p>Овамо, код Софке, сутра, цео дан, било је тако добро.{S} И Софка зато доцније целог |
| би његова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За |
| са равнодушношћу све посматрала.{S} Цео дан видела би се како преседи горе, на прозору, са подб |
| задржавана на преноћиште и сутра на цео дан.{S} Софку је ње више било жао него себе.{S} Узалуд |
| бок грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И напослетку, за чудо, |
| а се како се попео на кров, како је цео дан преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши д |
| че:</p> <p>— Доћи ће опет!</p> <p>И цео дан тамо, горе, преседе.{S} Не сиђе, не појави се, као |
| ли би неколико дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опкољен тацнам |
| свилене мараме.</p> <p>Тако би било цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је човек могао, |
| ара, што је од свекра добила.{S} По цео дан би био код куће.{S} Или се шета, или обилази око ку |
| луте црна лука, посуте кафом.{S} По цео дан тако проведе седећи до огњишта у кујни, нагнута над |
| звити и како ће та њена лепота с дана у дан све више поражавати и задивљавати свет.{S} Јер зна |
| на самој себи, осећала како се с дана у дан смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ради.{S} |
| сузе — настављао је овај. — Тек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, |
| емири.{S} Од прошле ноћи и целога овога дана била је толико уморна, толико засићена и отупела, |
| ине.{S} Мужеви као да нису смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, |
| пријатељ Марко послао и што он свакога дана поново тражи, кад би му се које пиће допало.{S} Ок |
| .{S} Па и то не изјутра рано, да целога дана тамо седе, него после ручка, када као сав остали б |
| и мирно са собом је свршила.{S} Једнога дана нашли је у купатилу мртву, са пресеченим жилама.</ |
| је било!</p> <p>Али би и то.{S} Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник сељак, планинац, дугих |
| /p> <p>И као што се надала, целога тога дана не остаде мирна.{S} Сваки час су отуда дотрчавали |
| оде у родбину, па и то брзо, још истога дана да се врати.{S} И то не зато што би овамо, код кућ |
| предосећала, те није одмах, после првог дана празника, разместила собу.</p> <p>Софка је знала к |
| слутећи у чему је ствар, почеше сваког дана долазити.{S} А ко зна, можда их је, кријући од Соф |
| оји по некад тако годи.</p> <p>И сваког дана бивала је све као здравија, стишанија.{S} Од њених |
| живи и због тога да је срећна.{S} Целог дана, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ћ |
| би се у вароши почела да носи.{S} Целог дана, веселе и срећне, дочекују госте.{S} Чак и свирачи |
| дује.{S} Сва се унесе у посао.{S} Целог дана не дижући главе ради.{S} Мати једва би је одвајала |
| журно спрема за свадбу.{S} И онда целог дана овамо шаље дарове и слаткише за њу.{S} И свако веч |
| одлази другој комшиници.{S} Тако целог дана иде од куће до куће, провлачећи се кроз капиџике.{ |
| рпи, јела и буклија вина, да тамо целог дана преседе.{S} Доцније, кад се још више обогатише, бр |
| сладак, раздражљив.</p> <p>А опет целог дана не може Софка да се одбрани од дарова и поклона шт |
| мо општио са слугама, те га тако једног дана тамо затекли и мртвог. </p> <pb n="10" /> <p>И од |
| ме донесе, на голог алата уседе и усред дана, на запрепашћење чаршије и улице кроз коју пролете |
| мештању и кићењу соба по неколико би се дана договарало.{S} Одело, почев од најмањег детета па |
| орености и засићености њиме, два и више дана као одстранила од себе, осамила га, те он већ поче |
| авала, знајући како ће после два и више дана шврљајући по комшилуку, по вароши, причати и труби |
| је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као кријући се од саме себе, ишла по кући б |
| јући да није у реду, али ипак сваког би дана долазио.{S} Одоздо са капије чуо би се његов пун г |
| се не би упрљале од пепела.{S} Целог би дана преседела у Софкиној соби, и то у куту, повучена, |
| већа, он је све ређе долазио; у години дана један пут и то обично ноћу.{S} Остане по два и три |
| утра, када ти хоћеш.{S} Један, два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам.{S} Чекаћу ја! — по |
| за време Ускрса, Божића или славе, три дана морало се слати јело и пиће.</p> <p>Био је строг и |
| а се шта је: испрошена је, и за два три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена од нава |
| а би му Тодора око ушију. — Ето пре три дана послао Арнаутина.{S} Све поздравио, нама послао не |
| још мање, као код других, по два и три дана тамо остати.</p> <p>Не зна се баш зашто је полудео |
| то обично ноћу.{S} Остане по два и три дана, али никуда из куће не излази.{S} Чак и најближу р |
| де једном у постељу и брзо, за неколико дана, издахну.{S} Томча, и ако му јавише, не дође на са |
| > <p>— Могу и они тамо сами за неколико дана! — Заврши као сам за себе.</p> <p>Она оде.{S} У бр |
| ј је сада мати на гробљу, кроз неколико дана ето Ускрс и цела ова недеља страсна и плачна, када |
| био у лице и уста.</p> <p>Кроз неколико дана враћали би се кући.{S} Отац истина као уморен, као |
| и зиме усред лета, провели би неколико дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на |
| да је она за све то крива, по неколико дана не би је било код куће.{S} Увек је тобож ишла на г |
| могли гледати шта они раде, по неколико дана допирао овамо у варош пуцањ пушака и видело се бац |
| ега би после Софки и матери по неколико дана трајало.{S} И онда овде, код њих, слушајући и трче |
| ласка у Турску, мати би јој по неколико дана ишла сломљена и убијена, <pb n="30" /> а то све за |
| аве за њега за сутра.{S} И то се толико дана гомилало, да ускоро почела цела кућа, особито доле |
| поту развити и како ће та њена лепота с дана у дан све више поражавати и задивљавати свет.{S} Ј |
| ји оне мушке, јаке снаге, него што је с дана на дан све више постајао њен, сасвим њен, не неки |
| остављена самој себи, осећала како се с дана у дан смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ра |
| преварио.{S} Као из воде, после годину дана удадбе, Тодора се развила и пролепшала у прву лепо |
| лико би пута Марко, бавећи се по годину дана на путу, кад би дошао, прво свраћао тамо, код Ахме |
| томе, што је он тобож чуо, како су ових дана имали тамо много посла, многе муштерије, и све су |
| да је тек сада, као јуче, нема ни месец дана од свега овога што је било.</p> <p>У почетку, посл |
| {S} А већ кајмакам или спахија за какав данак, десетак, није смео ни да привири.{S} Једино што |
| ри:</p> <p>— Како си, снашке?{S} Ето ја данас имала неко рочиште у суду, па ето једва стигла, д |
| бичан његов долазак кући, као да је тек данас послом изишао па се сада враћа.</p> <p>Мати, свет |
| јој поче показивати од кога је и колико данас добио.</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p> <p>Али вид |
| <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако не можеш данас, сутра, када ти хоћеш.{S} Један, два, три дана, н |
| је знала да је то, поред овога, и због данашњег очева гласника.{S} Ма да отац по њему није каз |
| капије мирисали на наслагану прашину од данашњице.{S} Али док она сиђе и полако поче ићи ка кап |
| аздражену остављао, те би она по читаве дане и ноћи морала лежати, једнако одајући се пићу, сам |
| појављивати се у живот, док све остале дане, целе зиме било је сасвим мирно.{S} Човек је сасви |
| и другог света.{S} Нарочито их је ту у дане, суботом, када се знало да женске иду на купање.{S |
| p>И сутра настали би тако исти срећнији дани.{S} Колима би одлазили у Доње Врање на чивлук.{S} |
| њацима, те њихове свадбе били су једини дани, када су се састајали, виђали једно другог, па чак |
| прима.</p> <p>И Софка се сећа да су ти дани били најгори.{S} Јер после сваког његовог поновног |
| вотворне, балсамске свежине, као што су дани пролећа пред Ускрс.{S} На дну степеница, одмах до |
| " /> разгранатим врбама — јасно, као на дану, угледао голу, раскошну женску како се купа и чешљ |
| ме.{S} Хоћу да спавам!</p> <p>А сутра, дању, Софка већ није жалила себе, јер би гледала како ј |
| кулу и тамо скривена.{S} А ови Маркови, дању пландујући и кријући се, а ноћу склањајући се од м |
| а загрљеним јастуком а сва ознојена.{S} Дању, кријући се и од матере и од свакога ко би дошао, |
| е из постеље.{S} Грозница је ухвати.{S} Дању ништа за себе не би знала.{S} Ноћу би се расвешћав |
| тепсија са јелом, пићем, што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, јер од стида, |
| {S} Гробови све од мрамора а једнако, и дању и ноћу, са запаљеним кандилима.</p> <p>Не зна се к |
| {S} Од тада он је, не само ноћу, него и дању могао долазити кући и са Софком радити шта хоће.{S |
| (а оженио га, по обичају, рано, дечком) дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бо |
| аре, зар би ја за тебе, пезевенк један, дао моју кћер? — И у том „за тебе“, „пезевенк“, толико |
| ије обећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} Ко си |
| и.{S} Јер он, и ако пијан, ипак се није дао преварити као други мужеви, кад је већ грли, љуби, |
| а, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку, морати на то пристати.{S} Али |
| кин отац, ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао страх, самога наводаџију посла |
| д би знао да они морају он би мању цену дао.{S} Него, овако, видевши тако окићену и намештену к |
| у нову, скупоцену, невестинску колију, дар од свекра, ишла је у средини.{S} Било јој је пријат |
| а прекорачи догод свекар не баци у њега дар, новац, и не обећа, који ће део од имања, које парч |
| ет из оних сандука, где су новци, какав дар, каква низа дуката.{S} Зато Софка, не журећи се, пу |
| >— Деда Митре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p |
| ових сељака, чивчија, као неки поклон и дар, него ли наполица.{S} А већ аренде и закупи од воде |
| горе, љуби у руку свекра, од њега прими дар и белегу, она и онда мирно оде.{S} Још мирније, и с |
| лена, са чипкама кошуља, сигурно Софкин дар.{S} Није могао чекати, него, да покаже колико му је |
| ла би га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изговарајући се како тобож ишао тако по чаршији, па |
| и, ипак за срећан случај спремио особит дар.{S} Најпосле нађе то.{S} Извади велику, густу низу |
| маст цурила.{S} При уношењу сваког тог дара, на сав би се глас казивало чији је, од кога:</p> |
| пе, чиме ће се амамџика и остало особље даривати.{S} То, увијено у бошчи, понесе собом баба Сим |
| лог дана не може Софка да се одбрани од дарова и поклона што јој отуда свекар Марко једнако шаљ |
| : и оно купање Софкино у амаму, слагање дарова њених по доксату, дочекивање свирача, играње прв |
| ка.{S} И пошто је Софка пољуби у руку и дарова је кошуљом, она прво њу уведе унутра и одведе је |
| ој даје.{S} И Софку већ стид од толиких дарова и чисто поче да се и нећка:</p> <p>— Доста, тато |
| им раздвајањем руку, падањем сватовских дарова између њих на под, прекида се брачна веза.{S} Ос |
| свадбу.{S} И онда целог дана овамо шаље дарове и слаткише за њу.{S} И свако вече, у мрак, чисто |
| доксату, у њене спремљене и распоређене дарове које ће сутра носити младожењи: свилене јоргане, |
| хвалиле, да им и шаље по мало новаца и дарове за Софку.{S} То још више уплаши матер.{S} Знала |
| о сада да шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, с |
| } А Софка кад пође, онда се само понеше дарови: пешкири, чарапе, чиме ће се амамџика и остало о |
| ена свадба, и оне прошевине, и китке, и дарови, и оно скупљање мушких на ћошку, гледање и сада |
| ћом били су преко њихних руку пребачени дарови, басме и свиле, те се није могло видети њено неп |
| а и разним печењима.{S} Све су то били „дарови“, које отуда, собом, из села, свака кућа понела, |
| да испију.{S} Из кујне већ се уносе ти „дарови“, те њихне печене пите, печења, гибанице, од кој |
| , такође намештене, окићене пешкирима и даровима што је она донела....{S} Доле, у дворишту, биј |
| ош опкољену оним поређаним и наслаганим даровима, особито увијеном уза зид брачном постељом, са |
| еће чисто се заноси.{S} Да ли да је још дарује?{S} И понова почиње руком око џепа, али она то н |
| е, као да јој се представе, рукују се и дарују је, а после у групама једнако један за другим, д |
| широке пукотине од истина тешких, јаких дасака, али доста једно од друго растављених, он једва |
| е таванице, што долази сувота од старих дасака, шиндра и украса дрвених по рафовима, собама и д |
| ју у ћилим, те испод њега осећа тврдоћу даске, са рукама закопчаним остраг, са раздрљеним врато |
| еје ракију.{S} Деца, знајући да им неће дати од тога што кува, почеше отварати ковчег до зида.{ |
| није било одбијање, одрицање да му неће дати, него детињско уверавање, као кад неко скриви, па |
| са нарочитим додацима, као „џан’м“ или „датим“.{S} А по ношњи, облачењу највише су се познавали |
| p>— Па колико можеш, Тоне.{S} А за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{S} И |
| е млаз светлости а на уснама јој избије дах и страст, и онда се брзо, голицаво извија од њега и |
| ренута, чим се појави, чу општи жагор и дах.{S} Особито се чу како његови, свекрови сељаци, изн |
| а врела.{S} Из уста почео би да је пали дах.{S} Окретала би главу прозору, и тамо на небу, међ |
| } Отуда су већ допирали звуци ћеманета, дахира и бубњева које су тамо Цигани, свирачи, по своји |
| е, бутине.</p> <p>— Дај паре!{S} Дај! — дахтао је ка Софки.{S} Једва се држао на ногама.{S} Соф |
| и услед заморености и засићености њиме, два и више дана као одстранила од себе, осамила га, те |
| данас, сутра, када ти хоћеш.{S} Један, два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам.{S} Чекаћу |
| S} Толико је силно удари, да се од њега два корака скљока.{S} Опет се она враћа, опет га изува. |
| едала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље, баште и др |
| авачу зна се шта је: испрошена је, и за два три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена |
| ра, која су горела и трештала, као нека два црвена страшна ока, а између њих се лелујао венац о |
| свакада, чим уђе, одмах баци поглед на два велика катанца, која су висила о доста дугом и дубо |
| сагледа кућу и већ испред куће упаљена два фењера, која су горела и трештала, као нека два црв |
| ном од црвенила намештаја.{S} Поред она два прозора, са белим кратким завесама, која су гледала |
| широм отворена и њена крила подупрта са два велика камена, сва се кућа видела.{S} Чиста, спремн |
| ст година, а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и да се на њу издире, заповед |
| дугог времена Магда се врати заједно са два шегрта који донеше читаву рпу басме.{S} Софка је зн |
| Магду задржавала, знајући како ће после два и више дана шврљајући по комшилуку, по вароши, прич |
| ј и сузе — настављао је овај. — Тек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутл |
| о да то не би, него ево Софка сада њу и два пута и то пред свима, наочиглед свију, пољуби у рук |
| гломазна рабаџијска кола, која су вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеж |
| да, Магдо, капију широм отварај, на њој два фењера пали и донеси ми пушку.{S} Да огласим!{S} Не |
| а од када је није видела.{S} И кроз дан два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је види |
| ћи к њима, још мање, као код других, по два и три дана тамо остати.</p> <p>Не зна се баш зашто |
| едан пут и то обично ноћу.{S} Остане по два и три дана, али никуда из куће не излази.{S} Чак и |
| готово клече до Софкиних ногу и, пошто два и више пута и то пред самом Софком опра руке, да би |
| е сме усудити њу да заиште, чак пређе и двадесетпету и шесту годину, она и тада не само да је ј |
| , када не само што порасте, већ пређе и двадесету, и, пошто је било познато да се сваки не сме |
| е симите.</p> <p>— Тетко, врући! три за дваест пара!</p> <p>А сељанке беже, склањају се од њих, |
| на својој курни, која се познавала и по двама кандилима и по црвеном застору на улазу, али је б |
| и ако је младожења још мали, тек му је дванаест година, ипак би се свака сматрала за срећну, ш |
| он, дечко, па већ као отац.{S} Нема још дванаест година, а већ почео нож да носи и са два појас |
| ће „Свети Ђурђиц“ онда <pb n="12" /> на две недеље у напред настало би спремање.{S} Видело би с |
| злата, па још сада све то осветљено са две велике свеће у великим чирацима.{S} И све скоро ори |
| она сама, једна Софка, већ као да је од две Софке.{S} Једна Софка је сама она, а друга Софка је |
| ој у напред за целу годину кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, п |
| ако доцније и настаде.{S} Ма да прођоше две и три године, њој се једнако чинило да је тек сада, |
| мо, снашке, знаш, ја ако могу једну или две бачве да захватим.{S} Остале, све, само је ваша кућ |
| иједна башта после удадбе не може се по две три године наново подићи и сасвим зазеленити — све |
| ог гласника послао.{S} Доцније чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта |
| х би се осетио међ њима покрет, јер њих две биле су обучене у најлепше, најскупоценије одело.{S |
| <p>— Можеш, можеш, дедо.</p> <p>И њима двема придржаван, поче се пети.{S} Прву би ногу лакше д |
| да ли са сребром, златом или никлом, са двема кесама одјури натраг, силно, из све снаге одахњуј |
| а и свирка преста, а она, одведена пред двери, оста сасвим сама.{S} Тада први пут у животу, так |
| кумовске свеће и до ње, тако исто пред двери, такође са упаљеним свећама, доведоше њега, младо |
| ја!</l> </quote> <p>И после, када је од двери поведоше натраг са младожењом, она је кроз трепав |
| удари, те јој глава клону, отворише се двери са свештеником у златној одежди, који, чисто ужив |
| т у животу виде јасно испред себе, кроз двери, часну трпезу и ону мртву, тако хладну, тако стар |
| а.{S} Тада први пут у животу, тако пред дверима, у средини цркве, осети она целу цркву око себе |
| на да је настало, ухватило је оно њено „двогубо,“ када осећа: како није она сама, једна Софка, |
| едали у онај црвен, свилен, свадбен, за двоје широк јорган.{S} Софки се учини као да је гола, ј |
| се још ноћас, испраћајући га, обукла на двоје на троје.{S} Сада, одозго, из соба, још није била |
| тању да на њих удари, и лично су се њих двојица волели.{S} И то се волели толико, да су се он и |
| има.{S} Цео крај, целу чувену Пчињу њих двојица су носили и имали у својим рукама.{S} Колико би |
| да не, како да не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у соби на покровцима седели, Арса им износ |
| крв један од другог.{S} Од тада за њих двојицу није било вере, ничега.{S} Маркова кућа за Ахме |
| , дотле са улице, због оне њихне велике двокрилне капије, никад се није могла цела кућа видети. |
| атреса, тражећи да га, као најстаријег, дворе и служе, те тако Софка потпуно са кућом остаде са |
| сутости не смеју кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то мушки.{ |
| љују око ње.{S} Почеше да јој помажу у „дворењу“, које се састајало у томе да свакога, пре но ш |
| у, узима од њега, да наслужи другом.{S} Дворећи све и љубећи <pb n="200" /> у руку Софка је осе |
| оравила, јер, измешана са њима, једнако дворећи их, осећала је: како они, због тога њеног силаж |
| е, и још тражи да га она, поштујући га, двори и услужује.</p> <p>После овога, све је то нестало |
| , своме свекру, тати, поче само њега да двори.{S} Ослањајући се о његово колено издизала се, да |
| а код куће да седи и тог свог девера да двори, негује, чува и једнако да је с њиме.{S} На сабор |
| лијом, лежала је.{S} Није могла више да двори, нуди.{S} Од умора једва је очи држала отворене.{ |
| е могући више издржати да је гледа како двори, све служи, и да се не би уморила, посади је до с |
| ко да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи му уз колено, прави му цигаре и, палећи |
| ер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето она, Софка, као св |
| продужавао, а она би сама морала да их двори, служи.{S} И тада би слуге брата, већ онесвеслог |
| Софка, као свака сељанка, долази да их двори, од радости, среће, подигнувши се, чисто ничке кл |
| рена а предано, од срца, свакога од њих двори и слободно се без стида, као код своје куће, крећ |
| о за софром дочекивала, љубила у руку и дворила са великом чашом, коју су они морали, пре но шт |
| !{S} Само ти да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, само њој кажи. |
| бож упрљао идући преко капије и њиховог дворишта, а у ствари да би што више сакрио своју љутњу |
| амо, у крају, и преко оноликог дугачког дворишта.</p> <p>Још мање је непријатно дирну, нити се |
| по калдрми одударала је тамније.{S} Од дворишта преграђена тарабама, зеленила се и пружала чак |
| ашено обзирали, да их он можда отуда из дворишта, испод хладњака, не види.{S} На њихову срећу о |
| аширене ноздрве поче осећати како се из дворишта покреће и почиње да осваја онај свежи баштенск |
| собе, ништа се није чуло; такође ни из дворишта, ни из баште.{S} Зато се Софка и трже, јер, уз |
| ћом циганском, зато нареди да одоздо из дворишта свирају.</p> <p>Свирачи, знајући ко је он, изд |
| њена.{S} Једино из оног тамо кута у дну дворишта, где се сливала и скупљала нечистоћа, заударал |
| уку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба, двориште, ора...{S} А за ону, свекрву, за њу, Софке, не |
| фке једнако била широм отворена капија, двориште навек почишћено, и горе намештене собе нису мо |
| горњег боја.</p> <p>Доле, испред куће, двориште је било давно поливено и почишћено.{S} Од капи |
| мо, к њима у кујну.{S} Прегледао башту, двориште.{S} Силазио је и у подрум.{S} За њим ишла је м |
| ле боре и умор на лицу од ноћашњице.{S} Двориште је још мирисало на проливано пиће и јело, а ос |
| мљи.{S} А ноћ је била једнако мрачна, и двориште, калдрма скамењена.{S} Једино из оног тамо кут |
| ем те капије, која је овамо целу кућу и двориште заклањала, увек се <pb n="238" /> чинила влажн |
| да је толики свет, који одједном испуни двориште, не види и спази како плаче — дочека у кујни.{ |
| S} Поче да опасује сву кућу и пуни цело двориште.{S} Већ су околни комшиски зидови начичкани су |
| у покрет, један скок у скок.{S} Ускоро двориште им постаде тесно, свирка јака и силна, чочеци |
| себе отргне, ослободи и посрћући пође у двориште.</p> <p>— Арсо, појас и силав! — Једва што про |
| дизала би се, излазила, ишла иза куће у двориште, у пусту, нему ноћ, ограђену зидовима.{S} Слуг |
| ели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче у двориште да баца чаше, просипа вино.</p> </div> <div ty |
| а спази њу па још и са Томчом и око њих двориште рашчишћено, кућа окречена, удешена, заигра чуд |
| .</p> <p>Све што се сад око ње по кући, дворишту догађало, за њу није постојало.{S} Она је једи |
| је по плочама.{S} Трава око бунара, по дворишту, и чак око каменова по калдрми одударала је та |
| е, утутканије намештене; да по кући, по дворишту шуште меке женске хаљине; да се виђају лица бе |
| есме у великим судовима донесе воду; по дворишту испред куће траву почупа и рашчисти...{S} Па о |
| <p>Међутим дан је већ био почео.{S} По дворишту у велико се калдрма, кроз прозоре од сопчета, |
| смирава, малаксава.{S} И само камење по дворишту, вађено коњским копитама, више не прска и не т |
| еће по собама и фењери испред куће и по дворишту упаљени; одавно се осећа јак и силан мирис јел |
| су јој бљештала врела прса, ишла би по дворишту.{S} После би се опет враћала натраг у своју со |
| , тобож послом, поче једнако шврљати по дворишту, а највише око капије, до које је ипак допирао |
| ом руком из сита око себе, на широко по дворишту, по кући, чак и преко куће да баца шећер и леб |
| игурно не могући више да издржи тамо по дворишту и по кутовима најезду толиких њих, који су је |
| ровима што је она донела....{S} Доле, у дворишту, бије шедрван, његови млазеви, капље воде прем |
| панак остао тамо негде <pb n="101" /> у дворишту, него, отварајући крила, а од страха не знајућ |
| е, што је скакала испред њих.{S} Доле у дворишту, што се свирачи више приближавали, све више се |
| живота страха, излете из собе и тамо у дворишту паде као неко дете, бризну у јак, грозничав пл |
| е Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоумећи и још једном загледајући капију, да није случа |
| ко је прсти његови милују.</p> <p>— Де, де... — И самога Марка то текну и раздрага. — Па држи с |
| јер чу се како га утишава:</p> <p>— Де, де... газда-Марко, знам ја...</p> <p>— Шта ти знаш, сур |
| их, и Марка и саму њу. — Хајде, хајде, де!</p> <p>Софка виде, како он отуда, из угла собе, на |
| ак прати, и грца, муца:</p> <p>— Алиле, де, синко!</p> <p>Алил, полуциганин, у белим чакширама, |
| ји на селу ухватили ме тамо, па де ово, де оно.{S} Не може човек да их се отресе.{S} Једва доне |
| не гласније да говори:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац још није отишао.</p> <p>— Дај жилу! — Чу се |
| , поново изиђе, да је охрабри.</p> <p>— Де, шта ти је?</p> <p>И, што никада, помиловао је по ње |
| и како је прсти његови милују.</p> <p>— Де, де... — И самога Марка то текну и раздрага. — Па др |
| то, јер чу се како га утишава:</p> <p>— Де, де... газда-Марко, знам ја...</p> <p>— Шта ти знаш, |
| — Они моји на селу ухватили ме тамо, па де ово, де оно.{S} Не може човек да их се отресе.{S} Је |
| сажаљевајући је, што ето и она већ мора де се уда, истина за најбогатијег газду али још сељака, |
| м, који је био буцмаст и једнако тамна, дебела, препланула, сељачка лица.{S} Софка је гледала к |
| ло после дође и Тоне.{S} Насмејан и већ дебела лица, кратко обријан, у широким мор-чакширама бе |
| ољуби скрштене руке, оне његове кратке, дебеле руке, од којих је он толико дрхтао и имао целог |
| ет је испод ње вирио крај њене дугачке, дебеле сељачке кошуље.{S} Једнако се још забрађивала жу |
| одела, простог, али новог, јаке футе и дебеле јој кошуље на прсима, запахивао је мирис на лан, |
| чоханим чакширама.{S} Прсти су му били дебели, кратки и са набраном али чистом белом кожом.{S} |
| оста новом али простом шамијом, у белим дебелим чарапама и опасана сељачком футом и са обешеним |
| већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од кострети.{S} Софка по његов |
| ја, гурабија и слаткиша.{S} Из Маркових дебелих чизама, са <pb n="123" /> јаким рачвастим мамуз |
| ринског једва опраног и орибаног толико дебелог стакла, она је жедно пила вино помешано са водо |
| јела и пића, пре времена угојен, сасвим дебео и јак.{S} Прса му гојна као у неке жене.{S} Уста |
| ала је сама код куће да седи и тог свог девера да двори, негује, чува и једнако да је с њиме.{S |
| своје воље, поче да иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} А што се више приближа |
| ше цвећем по коси.</p> <p>У том уведоше девера: млад, висок и, видело се, нарочито одевен и укр |
| ашчика. — Знам ја, после ће она.{S} Са девером заједно да једе, кад гости буду јели...</p> <p> |
| > <p>И једино тај њен грех са умоболним девером могао је да објасни после онолико трпљење и под |
| е било у вароши, као пре, онако богатих девојака из првих кућа, него је остајало: или да са вел |
| е жеље задовољавати, чак и најлуђе, оне девојачке!{S} А ко зна тек доцније како ће бити, када о |
| дсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка добила мужа, своју кућу, па већ почела да се го |
| абору пред црквом појавити се која нова девојка, која ће њу својом лепотом бацити већ једном у |
| се, да спава.{S} Прво, што није ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће морати |
| а тада окићена и обучена као већ велика девојка.{S} Цела коса била јој повезана, сви зулувчићи |
| е.{S} Сада је већ она своја, није Софка девојка, Софкица, ефенди-Митина, већ права жена, своја, |
| зна зашто је, већ као велика, заостала девојка, ту доведена.{S} Са њоме имао само једно дете, |
| е само показала и она као свака, обична девојка, шипарица а не она Софка, која је свима била за |
| се.{S} А све надвисује и води она иста девојка.{S} Стоји на среди, дигла тас више главе и једн |
| хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка!</p> <p>Софка, огрнута у нову, скупоцену, невес |
| урно бити и више.{S} Јер још и пре, као девојка, када би она и мати идући на купање ту наишле, |
| ако су је звали.{S} Три пута бежала као девојка.{S} Три пута се турчила.{S} Готово један чивлук |
| дбе, у суботу, када по обичају са свима девојкама и младим женама из родбине и комшилука оде у |
| се.{S} И оне одоше тамо, измешаше се са девојкама.{S} И оне почеше да се умивају, поливају водо |
| е изразе и задиркивања.{S} Тако је и са девојкама чинио.{S} Девојке опет, које су пре од њега ч |
| у њихове хареме да одлази и са њиховим девојкама и булама да ашикује, старац се почео обезумљи |
| капије црнеле, испуњене женама, особито девојкама, које су из свију крајева вароши и махала сиш |
| иски зидови начичкани суседима, особито девојкама, које су доведене, да тако преко зида гледају |
| , једно за другим.{S} На капијама жене, девојке устајале су и, знајући да то она, Софка ефенди- |
| ња.{S} Тако је и са девојкама чинио.{S} Девојке опет, које су пре од њега чисто бежале и дрхтал |
| о, полако.{S} Остале су, нарочито младе девојке, шипарице, црвенећи од радозналих, чисто зазорн |
| ећ једном ништа да не мисли, као остале девојке само да живи и због тога да је срећна.{S} Целог |
| ве још као децу, узимали за њих одрасле девојке, већ доста у годинама, способне за сваки рад.{S |
| <p>А међутим, Софкиним одласком, жене и девојке као да се сасвим ослободиле.{S} Од паре, топлот |
| е су око ње још лежале и париле се, али девојке већ почеше.{S} Не могу више да издрже лежање, т |
| е се ослободи и појури.{S} Све, особито девојке, које су тако жудне биле весеља и ора, ослободи |
| кошуљу с чипкама.{S} Бедра јој не као у девојке, но као у сваке нове жене, засићене насладама, |
| чна, свакидашња лепота, када се постане девојком, и која се састоји у бујности и набрекнутости |
| </p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не |
| .</p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не |
| quote> <l>„Хаџи Гајка, море, хаџи Гајка девојку удава“</l> </quote> <p>Мати јој последња дотрча |
| uote> <l>— Хаџи Гајка, мори, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем |
| срамоту свих, поново се оженио.{S} Узео девојку.{S} И као у неки инат, као да се први пут жени, |
| рве биле свучене, прве готове.{S} Сваку девојку су јуриле, задиркивале.{S} У брзо па лупа нанул |
| куће остављају саму и толико већ велику девојку. <pb n="43" /> Софка би увек, кад год би њу вид |
| сно баца поглед на исту ону црномањасту девојку, која је купајући се певала и бацала тас.{S} Бе |
| у заиграло.{S} Сећа се да због тога као девојчица никада није волела ићи к њима, још мање, као |
| е, неке готово већ старе, већ као да су девојчице, тако су се од те своје откривености и слобод |
| мела сама да једе и седи за софром, он, деда, наредио да и испред ње на софри, као и пред њим и |
| било рећи: „Ово је газда-Марков стриц, деда или род“, па да сваки, ма ко био, комшије, цело се |
| а највише љутом, препеченом ракијом.{S} Деда је звао својом „мајчицом“ и готово је на рукама но |
| ом и готово слепом деда-Митру:</p> <p>— Деда Митре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашк |
| ло чији је, од кога:</p> <p>— Ово је од деда-Митриних!...{S} Ово од ујка-Стошиних!...{S} Ово од |
| је, она прича о њиховом чувеном чивчији деда Вељи, за кога се причало да је са свима снајама жи |
| са пресеченим жилама.</p> <p>Па чувени деда Софкин, Каварола.{S} Место да он, као старији, јед |
| p>— Ах, ах, псу бре, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах отац, ах прокл |
| сви отишли, особито што је отишао стари деда Митар, Арса и Стева, — у том његовом вајкању, прет |
| ем у челу софре, старом и готово слепом деда-Митру:</p> <p>— Деда Митре, и ви сви, бре, спремај |
| рад, да што више путује и учи — тај њен деда и баба тада никако нису били код куће.{S} Остављај |
| х путовања умрли му отац и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник није могао на време |
| ући се и вођен дечком, појави се стари „деда“, свештеник Риста.{S} Готово слеп, погурен, дуге, |
| да ли је слободно.{S} И то прво старци, деде, који због свога старешинства као највише права им |
| није избијала.</p> <p>Па онда Софкиног деде рођена сестра, „чал’к Наза,“ како су је звали.{S} |
| је најгоре, она је свом мужу, Софкином деди, падала као нека рођака, истина не по крви, по оцу |
| ки, матери јој, оцу, а највише о њихном деди, код кога је она служила.{S} И то не зато, да би о |
| после тога зна се долази „његово“ т. ј. дедина дужност, да сада, <pb n="166" /> када почну мушк |
| ичко халакање, надвикивање:</p> <p>— А, дедо!{S} Наздрави, дедо!{S} Здрав си ми! — Жив си ми! — |
| сиђе и истрча преда њ.</p> <p>— Хвала, дедо!{S} Срећан ти дан и празник, дедо!</p> <p>И пошто |
| та и не кажу.</p> <p>— Здрав је, здрав, дедо! — довикивала би му Тодора око ушију. — Ето пре тр |
| икивање:</p> <p>— А, дедо!{S} Наздрави, дедо!{S} Здрав си ми! — Жив си ми! — Аха!</p> <p>А са т |
| вала, дедо!{S} Срећан ти дан и празник, дедо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а другом руком д |
| поче да му се казује:</p> <p>— Ја сам, дедо.{S} Ја, Магда, Магда.</p> <p>Једва, као кроза сан, |
| јер ја не могу.</p> <p>— Можеш, можеш, дедо.</p> <p>И њима двема придржаван, поче се пети.{S} |
| не, њихов главни момак, који је још под дедом Софкиним био доведен са села.{S} Он се после толи |
| “ и готово је на рукама носио.</p> <p>А деду памти само по једном.{S} Чим Софка поодрасла, умел |
| на. </p> <pb n="21" /> <p>Свога рођеног деду и бабу једва као кроза сан памти.{S} Бабин лик уве |
| <hi>њен Томча</hi>, као неко њено чедо, дело њених руку, као да га она родила, она однеговала.{ |
| муче.</p> <p>И сам он у тањиру најлепше делове од печења однесе Софки.</p> <p>Отуда од Софке ра |
| прсију, да боље истрља, те да сутра ти делови на венчању јаче, истакнутије, лепше јој стоје.{S |
| хну кад поче савијати и силазити другим делом чаршије, ка младожењиној кући.{S} Дакле прође и т |
| гаство, истина сирово али велико: грдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а од сто |
| ак ништа није чинила.{S} Још су стајали дењкови везаних ствари: ћилимова, јастука, покроваца.{S |
| у њега дар, новац, и не обећа, који ће део од имања, које парче њиве, који дућан бити снајин, |
| лачио сав; већ једва нешто, ко зна који део.{S} Више је изгледало да је то од њихових сељака, ч |
| ити у њу; да ће сваки њен покрет, сваки део њеног тела, било ноге, било колено, кукове, који ће |
| то више могу гледати, мотрити јој сваки део тела, сваки њен покрет.{S} А све то стога, што се с |
| сивати, али с муком, јер цео његов доњи део тела, кукови, клатили су му се и дрхтали.{S} Сва му |
| јој била једра, пуна и развијена; горњи део руку, мишице, биле су облије и једрије, те је зајед |
| ћ је почела и готово продала онај горњи део баште <pb n="39" /> иза куће, који је гледао на ули |
| но силно рађање деце, ма да мужеви већи део живота проведу на печалбама, и она онолика сличност |
| где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је био као још нов, тек досељен, још н |
| /p> <p>Од силне среће, што је њој ово у део пало а <pb n="193" /> не могући да се нагледа Софке |
| ито у последње време, од када је почела деоба, од када је сваки брат, стриц Софкин, хтео да има |
| крију и таје.{S} Највеће свађе приликом деобе имања, најгоре страсти и навике, као и болести, у |
| ећ кајмакам или спахија за какав данак, десетак, није смео ни да привири.{S} Једино што се око |
| S} Али, чим Томча одрастао мало, прешао десету годину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, |
| "> <head>XXXIII</head> <p>И ништа се не деси.{S} Још мање смрт да дође.{S} Чак почеше деца дола |
| страшно и велико између ње и њега да се деси.{S} Сигурно, сигурно да је он кућу продао и то јој |
| нало се: да они, од увек, што год би се десило у њихној родбини све брижљиво крију и таје.{S} Н |
| ик није могао на време наћи, када се то десило, те није могао стићи, да их бар види мртве.</p> |
| ла, и сада, бојећи се да му се није што десило, брзо отрча к њему.</p> <p>И заиста, тек што Соф |
| змерне несреће, коју предосети да ће се десити.{S} И заиста, она одмах чу како он, отац, и не ч |
| и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се њој десити оно, што се ни једној при венчању није догодило: |
| седео је на пресавијеном јастуку, а, с десне стране, ефенди-Мита са испред њих постављеном соф |
| што се била дигла и запрепашћена почела десном руком да се хвата за врата од собе, да би се зад |
| рчи.{S} Једнако гура час на леву час на десну страну своју овлаш повезану кратку косу на глави. |
| е доба — ишчуђавала би се она упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ |
| е, пресамићен, иде сам, не дајући да га дете води, већ замахујући оном другом руком чак иза леђ |
| не би, ако је можда затруднела, родила дете са каквом белегом или болешћу.</p> </div> <div typ |
| гу да чине.{S} Није она као свака: није дете, шипарица, да ништа не зна и не сме да зна, па так |
| му поручују и прете, дакле да више није дете, него велики, одрастао, свој човек, поче опет да д |
| ала: да ли мужа, оца, да ли сина, своје дете јединче, и колико, до ког времена плакала; како је |
| наследника, — он је дакле био последње дете, „истришче“, — када је овај одрастао, никако са њи |
| ахом сећала тога, што је, или још као и дете, од своје бабе, матере и осталих тетака и стрина м |
| а, задовољна што Томча тако срећно, као дете, око ње облеће, сва се к њему окреће и, знајући ко |
| ле, што га, по обичају, младог, још као дете, оженио, када ништа није могао знати, као што ника |
| менима им тепа.</p> <p>Али у том одоздо дете, које га је било довело, поче да виче: како је вре |
| ц, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, или га чак омрзла, што н |
| лика, и онако стар, облапоран, као неко дете.</p> <p>Не толико што је подражаван од Тодоре и Со |
| из собе и тамо у дворишту паде као неко дете, бризну у јак, грозничав плач.{S} Отуда из собе од |
| часа зауставља: или да склони које мало дете са средине улице, да га не би који коњ или товар п |
| а себи, за недрагог, него чак и за само дете.{S} Толиком жртвом сигурно ће запрепастити и задив |
| ту доведена.{S} Са њоме имао само једно дете, сина, који се први почео да носи а-ла-франга.{S} |
| том проклетијом (Арнаутима), него и оно дете.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љути, што он |
| а као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Што га толико држи код себе?{S} Мало се он крв |
| а у чуду ашчика.</p> <p>- Софка!{S} Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. </p> <pb n="192 |
| уду јели...</p> <p>— Како после?{S} Зар дете да је гладно, па да не једе — пресече је Марко так |
| да ли га заиста воли, таквога мужа, још дете!{S} Знала је да ће најмаснија и најдрскија пецкања |
| о што је даје за младожењу, који је још дете, то није баш толико страшно, колико је страшно ово |
| це, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} Софка поче осећати, како ће кроз грло сву крв |
| а, кога није ни знала и који је био још дете.{S} И то она, она!{S} Зато Софка, приближујући се |
| и раскошан био нови брачни живот њенога детета.</p> <p>Свирачи засвираше.{S} Тодора поче...{S} |
| договарало.{S} Одело, почев од најмањег детета па до најстаријег, све би се изнова кројило.{S} |
| мужевљеве главе, која је, као у сваког детета, била кратко ошишана и скоро опрана, и мирисала |
| а и за себе, шта ће с њоме бити.{S} Још дететом је била сигурна у какву ће се лепоту развити и |
| ији а кућу Магди, слушкињи, коју су још дететом узели и лепо је удомили, једнако су били на чив |
| и и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, Софки, има да заблагодари, што јој се опет врат |
| лађи из браства Маркова, још неогарена, детиња лица, као да је испод земље ишао, тако неопажен |
| му постајале четвртасте.{S} Она његова детиња, висока, сува <pb n="232" /> рамена сада из минт |
| бито му је била сниска, до коже ошишана детиња коса изнад испупчена чела.{S} Ма да је имао најс |
| ик?{S} Да ли, што га њене танке уснице, детиње али црне очи и мало, тамно чело, са већ дугом ко |
| тком, али раменима и ручним костима још детињим.{S} Особито му је била сниска, до коже ошишана |
| дбијање, одрицање да му неће дати, него детињско уверавање, као кад неко скриви, па се правда.< |
| им свекром, био нераздвојни друг још из детињства.</p> <p>— Па шта ми ради мој Митица?{S} Где ј |
| е је било свршено и пропало: цео живот, детињство, отац, мати, нарочито проклети отац.{S} Кости |
| држи за руку, како се мучи, да му малу детињу руку задржи у својој.{S} И то држање младожењине |
| ф од донесених лимунова и протокала.{S} Деца су доле, у кујни, од <pb n="83" /> Магде добивала |
| афу а у другом поче да греје ракију.{S} Деца, знајући да им неће дати од тога што кува, почеше |
| деца долазити и рађати се.{S} Али каква деца, какав пород!{S} Једини син, првенац, што је имао |
| ргани, колије, јер ће се ноћас тамо сва деца носити да спавају...</p> <p>А овамо по кући све же |
| која већ беше осветљена од огња, што га деца рашчаркала и већ се начетила око њега, па онако са |
| већ овамо код њих да се виђају махалска деца како испред свирача јуре, и кад, сигурно на тај гл |
| у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала деца, слушкиње, једнако се тамо вукле хаљине, јастуци, |
| и.{S} Око ње, по поду, била су поређана деца, мала, још на сиси, коју матере нису могле, због ч |
| сељаци, али, пошто се обогатише, њихна деца, особито те кћери, брзо изишле на глас.{S} Све су |
| S} Још мање смрт да дође.{S} Чак почеше деца долазити и рађати се.{S} Али каква деца, какав пор |
| отрчавали и улазили овамо код ње, чак и деца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то трчкарање свак |
| .{S} Онако стари, падају пред њом и као деца захваљују јој на том њеном силаску међ њих.{S} Исп |
| огу да се сасвим одвоје од рада, брига, деце, и осете живот.{S} И тада, пошто се и пре саме сва |
| новац.</p> <p>Испред цркве од просјака, деце и залудна света не може да се приђе.{S} Црква, она |
| куће а највише навала света: комшилука, деце, и старих жена, што почеше, као на свакој прошевин |
| сталог комшилука, свађа, бој, или писка деце.{S} Чак се нико није могао похвалити да је могао ч |
| Толико умоболних, узетих, толико рађање деце са отвореним ранама, умирање у најбољим годинама, |
| S} Тада Софки би јасно оно силно рађање деце, ма да мужеви већи део живота проведу на печалбама |
| у тој соби бити најмирнија, јер због те деце, неће смети као по другим собама сваки час и ма ко |
| зима за себе, није удовац, још мање без деце, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} Софк |
| комшилука жене на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, остав |
| а се већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина, наследника, — он је дакле био пос |
| се чочеци, праћени, опкољавани гомилом деце.{S} Али Софка је знала како нико не гледа у те чоч |
| а се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, највише воли и да њега спрема себи за заменика.{S |
| роши и имање сељацима да прода, а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како са млађим сином из |
| почне да шапуће у себи:</p> <p>— Слатка децо моја! — И још ако тада примети како је Софкин трбу |
| прату.{S} И кад год би Софка са осталом децом хтела из радозналости да оде горе и види га, па п |
| S} Софка, покривена јорганом са осталом децом, која, навикнута, одавно би заспала, не би никако |
| оме заврши, него се ето продужава њеном децом, унуцима, праунуцима.{S} И ко зна, нека њена чуку |
| а њега слугу, већ тамо на „њих“, Софку, децу, кућу.</p> <p>— Кажи ономе слепцу (сину), жив да м |
| Тетка, чувши, брзо би истрчала.{S} Њих, децу, одјурила би, а њега силом увукла натраг у његову |
| морају из њихних кућа по неколико пута децу да шаљу по њих.</p> <p>Међутим сама Софка одавно с |
| наге имали, женили своје синове још као децу, узимали за њих одрасле девојке, већ доста у годин |
| и јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од имања само кућицу и виноград, а муж јој го |
| својим мужевима, с којима су већ толику децу изродиле, тек тада први пут у животу виде, као да |
| е себе, у сопчету, ућуткујући пробуђену децу, која леже испод <pb n="253" /> јоргана и, пробуђе |
| а руку уз прозор, слушајући тихо дисање дечје, удишући онај мирис којим је била соба испуњена и |
| .{S} И чисто јој тешко падао тај млечни дечји задах око ње, а још теже она хука и врева из њихн |
| га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и послали, да га он води, а у исто време и да паз |
| сељачку кућу и за таквог младожењу, још дечка, кога ће морати да учи како да се опасује и умива |
| кром, његовим оцем, док је он био мали, дечко.{S} И Софка је осећала да од тога њенога признања |
| <pb n="139" /> да га ижљуби.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нема још дванаест година, а |
| асвим повратио у оно доба, када је, као дечко, тамо са оцем по тим хановима седео и живео са Ци |
| здрав Тонету и његовој домаћици.</p> <p>Дечко оде.{S} Капија се за њим затвори.{S} Софка виде к |
| жењеног (а оженио га, по обичају, рано, дечком) дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго није зад |
| и.{S} На капији, поштапајући се и вођен дечком, појави се стари „деда“, свештеник Риста.{S} Гот |
| по неколико рђавих грошева) даде бакшиш дечку, испоручујући поздрав Тонету и његовој домаћици.< |
| се чак и звон чампара од чочека, и вика дечурлије, што је скакала испред њих.{S} Доле у дворишт |
| ело.{S} И није се знало коме више да се диве, која је лепша, да ли мати или она, Софка.{S} А са |
| ном лепотом, бујношћу прсију, косе, да, дивећи јој се, узвикују: „Ао, Софке!{S} Јао каква си и |
| (онда је све из далека чисто заобилазе, дивећи се њеној лепоти), већ да ће је сад сасвим друкчи |
| ко је већ она порасла и колико лепа, те дивећи јој се и загледајући је, само је потапша по обра |
| чу Софка како он чисто покликну од неке дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</p> <p>— |
| аственике био је он као неко вуче, неко дивље младунче, које они треба што више да припитоме, ш |
| рима о њој, увек је био само као страх, дивљење и поштовање, а никад друго, као о осталим женск |
| тве ради њега, губи све: и поштовање, и дивљење.{S} Једино ако она хоће на њ да се смилује, да |
| м вратом.{S} Из целог њега била је нека дивљина и силина.</p> <p>Он сада већ није, као први пут |
| гост купац.{S} Отац, пошто се испавао, дигао се око ручка.{S} Добро ручао, опет преспавао, и у |
| м до скора слугама!{S} Зато је од свега дигао руке.{S} А могао је, само да је хтео, не признати |
| али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.{S} Сав је зауд |
| знегован, као да се тек сада из постеље дигао.{S} Њене сестре одавна то некадашње богаство преж |
| ан, поче се пети.{S} Прву би ногу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешко ишло, док би |
| ди она иста девојка.{S} Стоји на среди, дигла тас више главе и једнако пева.{S} Пева заносно из |
| , кад би се, убијена и изломљена, једва дигла и изишла после тога у кућу, ушла у свекрвину собу |
| Виде како иза ње свекрва, пошто се била дигла и запрепашћена почела десном руком да се хвата за |
| о виде колико их њихови у кући не пазе, дигли руке од њих и у неко удаљено сопче метли их да се |
| а њега, као на остале, слуге и чивчије, дигне руку — то није могао.</p> <p>А још када је син по |
| тако подупрт, може одмах да је задржи, дигне.{S} И што год је ближе кући доводио, Софка је осе |
| да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех нас |
| ата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се опет врати, тамо, |
| од ноћашњице, не може из постеље да се дигне.{S} И чим види Софку повезане главе, чела, и са м |
| n="153" /> овамо на тершене код Софке и дигнувши руке, затуривши главу, запева тако силно, да а |
| и на све се стране мешало са прашином, дигнутом услед поливања и чишћења испред дућана.{S} Сим |
| мах све прихватише.{S} И жене око Софке дигоше се.{S} И оне одоше тамо, измешаше се са девојкам |
| све.</p> <p>Сељаци немо, изненађено се дигоше.{S} Почеше да јој прилазе руци, али она не даде. |
| ада се Софка, сасвим прибрана, умирена, диже на послетку и изиђе из курне, Симка јој ништа не р |
| око себе, ма да је била добро обучена, диже се и пође.. </p> <pb n="213" /> <p>— Збогом, тато! |
| а када да мисли.{S} Брзо се она прибра, диже.{S} И знајући да сад тек има да се покаже, намести |
| брак захтева, морала сама младожењу да диже, распасава.{S} Није могао да се пробуди, толико је |
| Бата се љути!</p> <p>Али тада се Софка диже и сама учини оно, што је осећала да треба да учини |
| да треба да се ради и онда нека се сама диже, одлази, када он, свекар, сељак, не зна и неће да |
| шти лишће шушти; из траве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис.</p> <p>А знала је како |
| ло да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.</p> <p>— Леле, бато!{S} Куку, бато!{S} Ко ће, бат |
| ет, једнако обучена у свечано, главе не диже од спремања колача, туцања шећера, пржења кафе: по |
| топлу воду и сапун.</p> <p>Софка се не диже из постеље.{S} Грозница је ухвати.{S} Дању ништа з |
| то бар тада не би паметна?{S} Што се не диже и заједно са њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, |
| међ јастуцима, онако раскомоћена, и не диже, не прилази, још мање му одговара, нити се смеје — |
| а.</p> <p>Тако седећи не помаче се и не диже главу, ни кад уђе њихова жена са послужењем.{S} На |
| вори.{S} Софка виде како јој се мати не диже, већ остаде тако једнако седећи, гледајући замишље |
| с муком задржавала, док на послетку не диже руке од њих и готово само са Софком остаде.{S} Али |
| ина почела од њиног силног трчања да се диже, колеба, а још ништа не почиње.{S} Јер, још свирач |
| ва мало.{S} Брзо се као умори и онда се диже и одлази другој комшиници.{S} Тако целог дана иде |
| изађем.{S} Ох, црна ја!</p> <p>Софка се диже.{S} И, осећајући такву снагу, такав бес, чак и мрж |
| uote> <p>— Тето, хајде!</p> <p>Софка се диже.{S} Осећала је да неће моћи издржати, да ће пући.< |
| е су такође били наместали, неопажен се диже, и сиђе доле.{S} Кришом Магду замоли да му доведе |
| ле већ прибрана на све, готово мирно се диже и оде, да отвори.{S} Магда, овамо у кујни, три пут |
| велике гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже журно — и то не средином калдрме, већ крајем, као |
| ене.{S} Али она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак |
| , али јасно гледајући, ипак се уплашено диже испред ње, упита је, као умиравајући је:</p> <p>— |
| p> <p>— Иду младожењини! — она се одмах диже, и пође са Магдом.</p> <p>И идући преко баште чула |
| оново изнесе у кујну, мати јој се одмах диже.{S} Одмах поче да се скида и раскопчава, наредивши |
| у у том „хоћу“, наднесе се над Циганина дижући руке, којима би га смождио, само да се овај опет |
| Сва се унесе у посао.{S} Целог дана не дижући главе ради.{S} Мати једва би је одвајала, да руч |
| ћи прса, да би од бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже и сигурније корача, брзо пр |
| том, сва узрујана и готово полусвесна, дизала би се, излазила, ишла иза куће у двориште, у пус |
| погледом, од чега би се Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по леђима јежила.{S} Држећи расп |
| драганости и среће чисто руке више себе дизала и у мало на сав глас не певала.{S} Али то није с |
| свирачи више приближавали, све више се дизала граја:</p> <p>— А, бабо, бабо!...</p> <p>То се о |
| вучен, савијен и заспао.{S} Софка би се дизала.{S} С муком би распремала постељу.{S} Затим би у |
| ељака.{S} Из чаршије се све више и више дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и на све |
| бог њих шалваре нису додиривале земљу и дизале прашину, попе се горе, матери. </p> <pb n="79" / |
| у изнад главне чаршије, пазара, само се дизао и лелујао облачак од прашине.{S} А доле, из куће, |
| рну зору, чим би се истрезнио, одмах се дизао и одлазио натраг, у хан, село.</p> <p>Софка, кад |
| умљена од ужаса због тих слика, поче се дизати, и као бежећи из собе хуктати:</p> <p>— Боже!{S} |
| рстима.{S} И због тога коса јој се поче дизати, и по челу свуда је хладан зној пробијати.{S} Об |
| стати онаква, него ће све већа бивати и дизати се а не можда, као што је свет мислио и надао се |
| /p> <p>— Ћути, алате!</p> <p>И пусти му дизгин.{S} Алат појури гризући узду и измахујући њом, а |
| и, осети на коњу сигурно, утопљено, узе дизгине и, прекрстивши се, а не руковавши се са Софком, |
| n="154" /> <quote> <l>Јао, јао, јел’те, дико, жао?</l> <l>Јел’те жао, што се растајемо </l> <l> |
| риче:</p> <quote> <l>„Јао, јао, јел’те, дико, жао,</l> <l>„Јел’те жао, што се растајемо.</l> </ |
| тад нову песму: </p> <quote> <l>„Жали, дико, и ја ћу жалити.“</l> </quote> <p>Одмах све прихва |
| /p> <quote> <l>„Да знаш, дико, да знаш, дико,</l> <l>„Како венем за те.“</l> </quote> <p>Па одј |
| звоно одјекну:</p> <quote> <l>„Да знаш, дико, да знаш, дико,</l> <l>„Како венем за те.“</l> </q |
| ла да осети оволику загушљивост, задах, дим дувански, те би отворила, да проветри.{S} Али кад < |
| кривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са Јусуфчићем з |
| е подизао и расплињавао оквашен, угашен дим, који је већ мирисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне |
| , разграђујући је, бацајући са ње кров, димњак, настављао је. — А ето и твоја глава! — И од бес |
| , одозго није заклопљена кућним кровом, димњаком, већ као да се све то око ње, заједно с њом, к |
| покровом од кућних кровова, изрешетаним димњацима и високим дрвећем, како се испред њега, по па |
| им неколиким већ наериним али окреченим димњацима и са опраним <pb n="75" /> прозорима и орибан |
| ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци им динар и викну доле ка кујни:</p> <p>— Жене, ракију за ч |
| н тиме, хотећи да је уплаши, поче да је дира и као отурује од Софке.</p> <p>— Ја, шта ћеш ти мо |
| .{S} Томча, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју да му поручују и прете, дакле да в |
| го оцу поручи да је више никад за то не дира, да је остави на миру и да је њој овде „добро, сас |
| скрену.{S} Све које су лежале радосно, дирајући је, дочекаше је и начинише јој у средини места |
| е певала и бацала тас.{S} Бесно грлећи, дирала је:</p> <p>— Миту, Миту овој пуштајте!{S} И одје |
| ане и љубљене, на сав глас, раздрагано, дирале су Миленију:</p> <p>— А Миленијо!{S} Ах ти, мори |
| ила на све равнодушна.{S} Ништа је није дирало.{S} Ни када уђе у кућу, ни када виде горе осветљ |
| ко врати, могао приметити, ако би их ко дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да је све у ред |
| се, као да је изведе из забуне, поче је дирати: </p> <pb n="131" /> <p>— Не плачи, бабо!{S} Да |
| љену, гурајући увучен не шип него читав дирек, није гледао ни како му је била колија пала, те о |
| упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што ја |
| о промуца <pb n="217" /> и довуче се до дирека кућног и поче се уз њега леђима, главом уздизати |
| .{S} Уза страну куће о сниској стреји и дирецима биле су обешене и поређане лампе, да би се вид |
| тремом око себе, старим кровом, старим дирецима, нагорелим од многих свећа, патосана оним широ |
| дворишта.</p> <p>Још мање је непријатно дирну, нити се стресе, како се бојала, када испред капи |
| главе на руку уз прозор, слушајући тихо дисање дечје, удишући онај мирис којим је била соба исп |
| <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{S} Дише толико, <pb n="210" /> да се Софки учини како се ц |
| ао свој, не био слободан, није могао да дише, глас није имао свој, ни покрет, ни очи, ни поглед |
| ове власти и надзора, могле слободно да дишу, крећу се и живе.{S} Била је готово срећна због то |
| не смејући ни да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с једне стране, поређани у столове, а „њег |
| ово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око очију и обрва.{S} Тресе се од старости и је |
| варе, јелеке од свиле чисто боду круте, длакасте хаљине њихне.{S} Жене, сасвим ослобођене, поче |
| дирују и боцкају по врату и по образима длаке од мужевљеве главе, која је, као у сваког детета, |
| ада за прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четвртасту и широку кост.{S} Затим она вид |
| нежним прстима и са још нежнијим, више длана облим и пуним чланком руке, који је показивао сву |
| ежно, уздрхтано, својим већ спарушканим длановима.{S} Софка се због тога осети тако потресена.< |
| ту његову лаку руку, са већ спарушканим дланом.{S} Али је за њега то била највећа срећа, а особ |
| то на рукама не носе, и као кап воде на длану не чувају.</p> <p>А да је заиста сва та њихова љу |
| а.{S} А изнад свега чуло се једнако, из дна кујне, око огњишта, хркање Магдино.{S} Она, као уве |
| ње, ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дна душе упијање једно у друго...</p> <p>Зато је она ту |
| јаче ширити.{S} Све, као уморивши се од дневна рада и свршивши што је требало, почеће да се пов |
| Софка осети како јој кроз грло, чак на дно срца продире.{S} Али и она се прибра.{S} Не устукну |
| ојим тешким, масивним, црним и зарђалим дном, које, када би фењери одозго пали, чисто би пробил |
| о што су дани пролећа пред Ускрс.{S} На дну степеница, одмах до кујне, седела јој је мати, и ка |
| ва врата, тешка, пуна влаге, стара, при дну сва иструлела, отвори јој Циганка.{S} Она са Симком |
| био округао, са старим каменовима а при дну, около, сав мемљив и влажан.{S} Горе, испод самог к |
| камењена.{S} Једино из оног тамо кута у дну дворишта, где се сливала и скупљала нечистоћа, зауд |
| прозоре једва допирати светлост, тамо у дну трептати онај велики куп жара, испод миндерлука бит |
| Магда, и за чудо сасвим као што треба, до грла забрађена новом шамијом и са закопчаном кошуљом |
| детињим.{S} Особито му је била сниска, до коже ошишана детиња коса изнад испупчена чела.{S} Ма |
| <p>Али то за њега овамо, пред вратима, до самих Софкиних ногу, више ништа није било.{S} Између |
| вим је њен.{S} Ни о чему другом не зна, до само о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада дознао |
| ла се ширећи задах.{S} А он, младожења, до њених ногу, готово на голом поду спавао је.</p> <p>К |
| то остала а вредела, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p>И када је Тоне доша |
| љати по дворишту, а највише око капије, до које је ипак допирао жагор, који је храбрио.{S} Али |
| ебрне сахане и златне зарфове.{S} Доле, до капије, утврдио бињиш од мрамора, са кога је узјахив |
| ајвећа, сада ево због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену матер |
| из Страшнога Суда.{S} Овамо испред ње, до самог лица јој, издизао се висок иконостас, окићен п |
| мирно и прибрано седела иза Софке горе, до самих врата велике собе.{S} Софка, и ако је одавна с |
| а испунио би целу кућу, чак овамо горе, до Софке.</p> <p>Она, задижући шалваре, да јој не би см |
| ице!</p> <p>А то Софку највише потресе, до срца је расплака, јер у том његовом унезвереном дрхт |
| лече.{S} А највише их је било иза куће, до самих прозора велике собе, јер ту су сасвим одвојени |
| а, ипак побеже горе.{S} И тамо, у соби, до прозора, на миндерлуку седе међ црвене и меке јастук |
| ли сина, своје дете јединче, и колико, до ког времена плакала; како је била обучена.{S} А наро |
| скање, ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дна душе упијање једно у друго...</p> <p>Зато је она |
| соби, не седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали |
| једнако свећа у оном попрсканом чираку, до свеће стоји тепсија са јелом, пићем, што би свекрва |
| ибра.{S} И као не знајући <pb n="88" /> до тада колико је већ она порасла и колико лепа, те див |
| јако грлио новога пријатеља, Марка.{S} До речи није могао да дође.{S} Као да никако још није в |
| ести и скамени шум испред њене собе.{S} До собњега прага чуло се како се нешто ваља, кркља.{S} |
| алеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме |
| ма, и у спаваћој антерији без бошче.{S} До ње је лежала постеља, забачен јорган, изгужван чарша |
| како се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкину љубав понова би је нудила |
| све свукле, готово све отишле у амам, а до њених ногу једина остала баба Симка, па и она већ го |
| шамдуд са рачвастим кожастим стаблом, а до саме капије бињекташ који је био истина пропао у зем |
| да су се они женили, и зато су им једва до кукова допирале.{S} Али зато опет од кукова до пазух |
| ва допирале.{S} Али зато опет од кукова до пазуха сви у кожним, богатим, изрецканим и окићеним |
| ово сам.{S} Софка и Тодора испратише га до капије, и одгледаше како поштапајући се, пресамићен, |
| 2" /> већ на сточићу, примакнувши му га до колена, поређала пет шест чашица, а мати такође, чим |
| најбоље и најугојеније јагње, одмах га до капије, испод шамдуда, окачивши омчу од старог неког |
| запарложени.{S} Од винове лозе ни трага до само голи и рачвасти кестенови.{S} Једина њива, што |
| идећи га расположеног.{S} Јер због њега до тада нису смеле да се појаве.{S} И која би баш морал |
| никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда била у ста |
| имају тамо на граници и у Турској, и да до капије, са лица чаршије, подигну велику лепу кућу.{S |
| ина, и, са њом, тако неко чудно, никада до тада неосећано осећање.{S} На ужас осети како јој се |
| , обузело оно „њено“.{S} Али као никада до тада, одједном поче осећати: како је почиње за срце |
| атку, велику вечеру, — зар је њима сада до јела — него, као да се не може без њих, тих стараца, |
| махалу и опет се враћа кући, опет седа до огњишта, шара по пепелу, кува кафу и срче је полако, |
| е Софкин трбух мало већи, како ће можда до године и унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} И оту |
| нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, зар |
| они знају“.{S} И онда оно, у шта Софка до тада није могла да верује, она прича о њиховом чувен |
| ?</p> <p>— Ево ме, тато! — Дотрча Софка до њега и <pb n="176" /> пољуби га у руку.{S} Он као да |
| е око њега и као обгрљавајући га, могла до самих му уста чашу приносити.{S} То је дочекивано од |
| ценим ружама, а особито ниским јабукама до земље са нежним плодовима, које су само по неколико |
| а и јатаганима и у тешким јаким чизмама до колена.{S} Од тада Турчин, заптија, није смео поред |
| ајући шта би друго, од страха, изваљена до свекровог места, уз трпезу, сва је цвокотала и грчил |
| .{S} Одело, почев од најмањег детета па до најстаријег, све би се изнова кројило.{S} Чак би се |
| а да је срећна.{S} Целог дана, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ће и што више до |
| рци на кадионици.{S} На доња уска врата до певнице изиђе клисар носећи налоњ и венчане, искићен |
| /p> <pb n="129" /> <p>У то Марко дојаха до прага кујнског.{S} Стана, његова жена, изиђе и придр |
| рут уквашен.{S} Слуга за то време отрча до капије, отвори је, и оста да држи разјапљена крила.{ |
| д тога што кува, почеше отварати ковчег до зида.{S} И подупирући својим главицама његов велики, |
| тране по вароши као последњи пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, |
| рукама у пазухе.</p> <p>Арса, што никад до тада, опи се на мртво име.{S} Није хтео више ништа д |
| ући кроз мрак поједине предмете, шамдуд до капије, степенице, испод њих врата подрумска, као са |
| ривала бошчом, пребацивајући је на себе до испод лица.{S} Она то никад није радила.{S} Ако би с |
| /p> <p>Софка само поникну и готово паде до његових ногу.</p> <p>— Ох, тато, тато!</p> <p>Брзо и |
| ор, она, држећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у плач.{S} Симка, када то виде, брзо с |
| — Хајде!{S} Немајући кад да чека, стаде до врата журећи их, и Марка и саму њу. — Хајде, хајде, |
| ој ми се, кћери!</p> <p>И кад је доведе до саме куће, прага кујнског, он је онда предаде женама |
| не радује се.{S} И још када Симка седе до ње прекрстивши ноге и једнако пушећи и пијући ракије |
| p> <p>— Седи, седи, чедо!</p> <p>И седе до ње, али подаље.{S} То Софку још више уплаши, јер вид |
| осети се слободнија.{S} Још једном оде до капије и, пошто се понова увери да је заиста добро з |
| ју, враћа полако и чисто тешко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену и упу |
| ао! — предусрете га мати.{S} И кад дође до ње, брзо му изнесе троножну солицу, да седне.</p> <p |
| во у руку, пође вратима — устаде и дође до Софке.{S} Тако чврсто стаде, да му чизме зашкрипаше, |
| од ње кључић.{S} И заиста док она стиже до куће, он већ отуда изнесе један ћемер.{S} И онако пр |
| ушује га са свију страна.</p> <p>Долазе до степеница.{S} Он застаде гледајући горе, где га приј |
| о и бришући руке о кецељу, допраћала је до самог капиџика и суседне баште једнако намештајући ј |
| у чираку, више њене главе, догорела је до дршке чирака и расцветана гасила се ширећи задах.{S} |
| ина њива, што остала а вредела, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p>И када ј |
| ећи их да бар од Софке крију и штеде је до последњег тренутка, саопштавала им ту црну, кобну ве |
| служи, и да се не би уморила, посади је до себе.{S} Софка, седећи до њега, сасвим се ослањајући |
| ученост престајала и сав живот, који је до тада био ограђен и спречаван и угушиван мећавама и х |
| Софка изиђе заједно с њоме и испрати је до капије.</p> <p>И кад за њом и Магдом затвори капију, |
| до само о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада дознао и осетио, то је само од ње.{S} И сада ве |
| почео обезумљивати:</p> <p>— Ако му је до тога, — беснео је, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} И о |
| вирци, песми, чека.{S} И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик његова тела, и |
| авно поливено и почишћено.{S} Од капије до куће белила се калдрмисана путања.{S} Из кофе на бун |
| се од њих није женио ни удавао друкчије до овако!{S} И сам он, кад се венчавао, венчавао се виш |
| е свога хаџилука, све то богаство, које до тада лежало скривено и нагомилано по подрумима, амба |
| н.{S} А из те собе још се ништа не чује до само шуштање хаљина, силно ударање пете о земљу, о п |
| рдним маљама по среди, које су допирале до његова кратка, здепаста и гола врата.</p> <p>Тако се |
| ји је већ мирисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у оној великој соби, Софка је већ спремна и о |
| м постане човек), чим је погледа, стане до ње, не зна шта ће од среће и радости.{S} Одмах тада |
| Од паре, топлоте, распарене и омекшане до костију, да излуде од беса, певале су.{S} Амам бруји |
| А а... још је то ту!</p> <p>Када приспе до Софке, она, узимајући својом ознојеном руком његову |
| оно му све јасније, све силније допире до ушију.{S} Изгледа да му таванице, греде, црепови и с |
| } Само је њега осећала, како јој допире до испод пазуха.{S} И никако није могла колена да му са |
| у кроз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укроћива |
| >XIII</head> <p>После прошевине, све се до ситница дознало о њима: нарочито о њему, газда Марку |
| што промуца <pb n="217" /> и довуче се до дирека кућног и поче се уз њега леђима, главом уздиз |
| греши.{S} Брзо, смејући се, ухватише се до ње друге и почеше да је поправљају.{S} И она се брзо |
| е да чине; и то са њоме, са којом су се до скора с толиким поштовањем и љубави опходили?{S} А с |
| заноси, игра, чисто суревњива, одмах се до ње ухвати.{S} Али и остале тетке, мати јој, не дадош |
| мшиници.{S} Тако целог дана иде од куће до куће, провлачећи се кроз капиџике.{S} Изреди целу ма |
| ампом, коју је Софка узела са столичице до собњих врата и држала је и више своје и више његове |
| неће знати добро услужити, готово клече до Софкиних ногу и, пошто два и више пута и то пред сам |
| ше се пред Тодором и збише се и стадоше до зида уз капију.{S} Чочеци скидоше чампаре, па и они |
| и могао се осећати потпуно слободан, и до миле воље остављен самом себи.</p> <p>Зато су те зим |
| ке јој угураше упаљене кумовске свеће и до ње, тако исто пред двери, такође са упаљеним свећама |
| ђ собом, њихова цика, и они, иза куће и до прозора, на земљи, поређани, од умора поспали сељаци |
| ући да мора између ње и њега чак доћи и до тога, једнако притискује главу рукама, и јечи:</p> < |
| ујнска напукла и стара врата продирао и до ње овамо, у собу долазио, и гледајући кроз собњи сни |
| је она отуда виче.</p> <p>— Софка, иди до Аритонових и зовни Ванка!</p> <p>Софка оде и убрзо с |
| друге газде и учиниле, те поново дошли до већ проћерданог и продатог имања.</p> <p>— Ех, зар д |
| од како је дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа није јела.</p> <p>— Па хоћеш да ти донес |
| о од свих криком и урнебесом.{S} Цигани до неба извијали су зурлама.{S} Марко им је бацао читав |
| овима из подрума довлачило и ту у кујни до зидова ређало, остављало, да би било на домаку руке, |
| а би га сасвим уверила, мораде издржати до краја његов грозничав поглед.{S} И он по том њеном ј |
| авдати одлазећи.</p> <p>Мати га отпрати до капије, а Софка оста у кујни перући шоље.{S} Али она |
| .{S} И Софка виде како он, кад је осети до себе, и то овако на само, у углу собе а још опкољену |
| ла, посади је до себе.{S} Софка, седећи до њега, сасвим се ослањајући лактом о његово колено, н |
| афом.{S} По цео дан тако проведе седећи до огњишта у кујни, нагнута над њим, чепркајући машицом |
| вала...{S} Узми, узми још.{S} И клечећи до Софке држала је на прстима уздигнуте руке ту велику |
| спустиће се овака прилика, неће се доћи до новаца, и то оваквог, великог, многог новца, какав с |
| зу опанке и поче, задижући и загољујући до колена ноге, да чисти сламе из ногавица.{S} У том ве |
| у собу, пазећи да се лампа на столичици до врата собних не угаси и да онда газда излазећи не на |
| се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је заиста |
| о је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{ |
| се по глави и врату, заждио би онда чак до капије, да би се исто тако опет отуда вратио, још ја |
| Турске.</p> <p>Коњ алат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четвртасте главе, са памет |
| праћене и одгледане са њихне капије чак до на крај улице, ушле су у ону уску, криву улицу, која |
| опшивене модрим ширитима, допирале чак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре |
| својим крутим футама, још крућим и чак до пета дугачким новим кошуљама, а опет свака са око па |
| ви, с друге стране, збијени, и тамо чак до самога улаза.{S} Поче осећати како је боле ноге, осо |
| , Софкице?</p> <p>— Дај ми шал!{S} Идем до куће, нешто сам заборавила. </p> <pb n="111" /> <p>Ј |
| кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Шта ти, мори, |
| коју је толико пунила, и опијала својим до лудила страсним жељама и осећајима.</p> <p>А оно — ш |
| заклиње, свађа и то с ким? — са својим до скора слугама!{S} Зато је од свега дигао руке.{S} А |
| свод, гвозденим прозорчићима, поређаним до испод самог крова, изгледала је тако хладна, као ска |
| тајанствених очију, са јасно изведеним до на крај чела дугачким обрвама и густим као сен трепа |
| еликим новим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са великим земљаним |
| ни испраћала, јер да је излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући се, морала да осети ов |
| <pb n="149" /> <p>Софка, са баба-Симком до себе, онако одвојена, на најлепшем месту на душеку к |
| он, одлазећи и праћен Софком са свећом до капије, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, п |
| капију, донесе нарамак дрва и седе и он до огњишта.{S} Разузури се.{S} Изу опанке и поче, задиж |
| или са осталим женама здрави, а не, као до тада, да и не застајкујући и не гледајући ни ко је т |
| могла да заспи, јер би једнако допирало до ње одозго, кроз таваницу, његово поцупкивање.{S} Па |
| , зурлаши, бубњари; а спроћу њих, овамо до кућнег зида, клечале су жене, већ засићене јелом и п |
| убота или какав празник, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто а највише брашн |
| ароши, по чаршији, и онда све њој овамо до ситница причао.{S} Она је од њега сазнавала каква је |
| и, снажити и отуда кроз ту тишину овамо до ње продирати.{S} А та ће се тишина све више, све јач |
| епота изгледа да је била и трајала само до венчања, свадбе, а после одмах усахла, спарушила се. |
| епенице, које воде на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рачвастим кожастим стаблом, а |
| цане пресавијене јастуке.</p> <p>А тамо до врата, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва држе зур |
| е како је испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе стране било пуно света.{S} Све се капи |
| гробље, па је, враћајући се отуда, што до тада никад није чинила, наилазила неку своју сељанку |
| ом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.{S} Сав је заударао на бурмут, |
| ећи особито у ону велику, очеву, у коју до сада нису смели да привире, и са насладом отуда собо |
| јој, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до друге улице, црномањаста, сува, која је одавна остал |
| он тамо неком кућу продао.{S} Отуда му до сада да шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада |
| доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвршавале што треба: |
| да жале за њихним лепим телима, која су до сада по њима лежала...</p> <p>И та се топлота и пара |
| кије?</p> <p>Стакло са ракијом, које су до тада његови од њега крили, једва му давали по коју ч |
| те, седела је у малој собици на кревету до прозора, да би могла отуда, кроз баште, све овамо ви |
| а прстима уздигнуте руке ту велику чашу до самих Софкиних уста, да она, пошто поједе залогај, с |
| луку, ограђеном зидом и тополама, одмах до реке, пуном свежине и хлада, чак и зиме усред лета, |
| пред Ускрс.{S} На дну степеница, одмах до кујне, седела јој је мати, и као да јој је било хлад |
| ркви једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да је, и нико сем њих не сме |
| еви.{S} Штале, што су биле испрва одмах до куће, све су се даље иза куће помицали у крајеве, да |
| х они не поје као други.{S} Доводећи их до каменог корита бунарског они, као да то нису коњи ве |
| кање на женскињама од тешких и дугачких до испод појаса низа од посребљеног старинског новца; ј |
| а разабрати, ништа разликовати, ни род, доба, године.{S} Отуда онда оне невероватне приче, глас |
| ила честа.{S} А највише су падала у она доба годишња, када је некада, још као млад, ишао на та |
| слиш ништа не чујем и не видим?{S} Које доба беше јутрос, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које |
| , када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које доба — ишчуђавала би се она упорно. — Дете рано дође, л |
| чи шта је са њима, са оцем, кад, у које доба и зашто опет отишао, она, да би све те одговоре из |
| ру њега већ није било.{S} Ко зна у које доба ноћи, у зору, отишао опет натраг.{S} Али што Софку |
| мушке по кући — не гледајући ни род, ни доба — освојити и залудити.</p> <p>Тако и мушки; и они |
| , чорбама и зачинима и тек једва у неко доба ако се пређе на само јело, праву вечеру.{S} И као |
| , видело се да се сасвим повратио у оно доба, када је, као дечко, тамо са оцем по тим хановима |
| била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек осећала би себе како је сва врела.{S} Из уста |
| е развије, пролепша, и постане истински добар, виђен и чувен.{S} Све ће то њено бити, као што ј |
| кше, топлије и утутканије.{S} Цела кућа доби други изглед.{S} И сама кујна, са новом полицом и |
| а и стегнута новим кровом, дође лепша и доби онај сеновит израз.</p> <p>Колико пута би Софка ст |
| {S} Кроз прозоре више ње, играјући се и добивајући ружичасту боју од црвених ћилимова, трнула ј |
| у доле, у кујни, од <pb n="83" /> Магде добивала колаче и црвена јаја.{S} Мати, сва срећна, слу |
| а, јер је увек од њега такве одговоре и добивала, враћала би се пресамићена у кућу хукћући:</p> |
| а у ствари више давали, него што од ње добивали, као знак благодарности, што им је земља, коју |
| , не забораве их где и изгубе.{S} Сваки добивени новац од ханова њој би предавао, да она тамо у |
| препокриван сад, сигурно од оног новца добивеног за њу, падоше јој у очи нове ћерамиде, које с |
| све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка добила мужа, своју кућу, па већ почела да се гоји; и на |
| е то од Софкиних пара, што је од свекра добила.{S} По цео дан би био код куће.{S} Или се шета, |
| остале усрећила.{S} Кућа се повратила и добила онај њен некадањи, стари, сјајни, толико чувени |
| јан, као сваке суботе од бакшиша што је добио, слушајући по пијаци и чаршији.{S} И пошто је дол |
| че показивати од кога је и колико данас добио.</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p> <p>Али видевши к |
| не продаје за онолико колико кошта, за добит, него више да му се као сваком новајлији, особито |
| равдали тај силан новац, што ће од њега добити, није се смело са венчањем брзо свршити.{S} Мора |
| тобож Софку код њега да пањка:</p> <p>— Добра!{S} Цело јутро јури и трчи кроз башту.{S} Не могу |
| >— Па како си ми, Софкице?{S} Јеси била добра? — сагињући се к њој тако расположен, застајао би |
| ла а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сада ето тај Софкин просилац, тај Марко, |
| <pb n="47" /> провести, што више јести добра јела и носити што лепше хаљине.</p> <p>И чим би п |
| гошћењу, чашћењу, и као такве, богате и добре, памти их и сећа их се.{S} А поред тога зато су с |
| већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгледале незгодне, што учкур и но |
| век бивају почашћивани љутим ракијама и добрим пићем и кафом.</p> <p>А када дође слава, Ускрс, |
| другог, па чак и своје жене.{S} И онда, добро нахрањени, а већ исушени од силних толико уздржав |
| } А знала сам ја, да од њега шта друго, добро какво, и не може бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S |
| о ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро нам дошао! — предусрете га мати.{S} И кад дође до |
| је и нареди јој да стоји с поља и јако, добро да држи застирач, како се не би ништа видело.</p> |
| ја да учиним, послушам.</p> <p>— Добро, добро.</p> <p>И не могући да издржи, док не оде и не из |
| тку, за чудо, та њена грозница, болест, добро јој дође, особито што се, због тога, избегоше сви |
| че се он нећкати — то би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па ка |
| ошто се испавао, дигао се око ручка.{S} Добро ручао, опет преспавао, и у мрак, у вече, чак сиша |
| ељак од навише зачешљане косе.</p> <p>— Добро, чедо! — увређено јој одговори.{S} Али се трже, к |
| ту сам ја да учиним, послушам.</p> <p>— Добро, добро.</p> <p>И не могући да издржи, док не оде |
| у руку и љубећи је, ослови га:</p> <p>— Добро дошао, тато!</p> <p>Он као устукну.{S} Али се при |
| псије.{S} Софку, чим то чу од матере, а добро је знала шта то значи, почеше те тепсије као неке |
| итање овде.{S} И оно прасенце гледај да добро уредиш и донесеш, да не заборавиш!</p> <p>— Хоћу, |
| а да од укућана ко не примети; па онда добро да руча, вечера, и то слатко, облапорно, да би по |
| ју да то изврши, како он хоће и нађе за добро.{S} Он би то брзо извршивао.{S} Митом, чиме се на |
| купљајући одело око себе, ма да је била добро обучена, диже се и пође.. </p> <pb n="213" /> <p> |
| , као да је само њен син, и само му она добро жели.</p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чуо га |
| е и, пошто се понова увери да је заиста добро затворена, поче се враћати мало умиренија и стало |
| и него туђин, — одахну мати.</p> <p>— Е добро.{S} Хвала ти! — настави брзо Тоне. — Само, снашке |
| кама поче показивати стакло.</p> <p>— Е добро, пи!{S} Па када нестане, тражи још.</p> <p>Свирач |
| а и већ своје куће да се нагледа, да је добро запамти, да је сву онако у наоколо, са комшилуком |
| он се само за њену љубав вратио, да је добро удоми.{S} А то што је даје за младожењу, који је |
| ћи како није лепо опасао појас, није се добро закопчао, почела би га сама дотеривати, и то више |
| узјаха поче се утопљавати, заогрћући се добро гуњом, увијајући ноге, колена и пробајући фаље на |
| жи разјапљена крила.{S} Томча, пошто се добро уви, осети на коњу сигурно, утопљено, узе дизгине |
| Па снашке, — поче се он нећкати — то би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја не |
| задовољна, јер можда је она неће знати добро услужити, готово клече до Софкиних ногу и, пошто |
| {S} Вео јој се закачи за праг, и то јој добро дође.{S} Застанувши, мало окренута у страну, са у |
| пче, с високим потпетицама, које су јој добро чиниле, јер јој због њих шалваре нису додиривале |
| и, склањали се и гледали да је само њој добро.{S} Могла је да готови јела каква је хтела и коли |
| на миру и да је њој овде „добро, сасвим добро.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101 |
| ти јављање о себи, можда би било сасвим добро.{S} Али се и то свекрово поче као заборављати.{S} |
| ју, кад по имену зове, не зове за какво добро.{S} Сигурно муж њен нешто скривио.{S} Или новац, |
| код Софке, сутра, цео дан, било је тако добро.{S} И Софка зато доцније целог живота није могла |
| има веша и распоређује.{S} А то је било добро. <pb n="92" /> Прво, кад се пође, да се може одма |
| о код ње, чак и деца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то трчкарање сваки час и загледање у њу т |
| } А друго што се знало да сама она врло добро зна какав би због тога лом и несреће настале.</p> |
| p>Не гледајући ни какве су, ни да ли су добро, као што треба, обучене, потрчаше обе, и Софка и |
| би мене хтела пустити....</p> <p>— Баш добро.{S} Боље ти него туђин, — одахну мати.</p> <p>— Е |
| да је остави на миру и да је њој овде „добро, сасвим добро.“</p> </div> <div type="chapter" xm |
| сле, бар их она, овако мала, има онда у доброј успомени по њиховом добру, по овом њиховом гошће |
| патроната над црквом, над каквим општим добром, биран је и по један члан из њихове куће, и то н |
| — Ја, газда, ја...</p> <p>— Можеш ли? — доброћудно га поче питати ефенди Мита. — Како си?{S} Им |
| S} Он, само да би његова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуш |
| , има онда у доброј успомени по њиховом добру, по овом њиховом гошћењу, чашћењу, и као такве, б |
| сно, што никад од Магде није чула какву добру реч о тамо њеним синовима, снајама на селу; па он |
| Софка, и он, тобож његов зет, балавац, довде <pb n="243" /> довели, да ето он, он, ох, он, тра |
| ке оде, врати се код Софкиних, да отуда доведе пријатеља, ефенди-Миту.</p> <p>Стана, тек када о |
| е, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад је доведе до саме куће, прага кујнског, он је онда предаде |
| гласом наређује:</p> <p>— Нека се ида и доведе Аритон наводаџија.{S} Нека он оде код газда-Марк |
| сиђе доле.{S} Кришом Магду замоли да му доведе коња.{S} Само га Софка опази.{S} Истрча за њим.< |
| мак, који је још под дедом Софкиним био доведен са села.{S} Он се после толико извежбао у рачун |
| е, већ као велика, заостала девојка, ту доведена.{S} Са њоме имао само једно дете, сина, који с |
| ни суседима, особито девојкама, које су доведене, да тако преко зида гледају Софкину свадбу.{S} |
| пред двери, такође са упаљеним свећама, доведоше њега, младожењу.{S} Испод очију, кроз крајеве |
| егов зет, балавац, довде <pb n="243" /> довели, да ето он, он, ох, он, тражи, и то од кога!...{ |
| >Али у том одоздо дете, које га је било довело, поче да виче: како је време да га води натраг.{ |
| вим унесрећио, заробио, убио, што ју је довео овамо, код њих.</p> <p>И то је чинило да Софка, и |
| оде код газда-Марка.{S} Нека му јави да довече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада та |
| кажу.</p> <p>— Здрав је, здрав, дедо! — довикивала би му Тодора око ушију. — Ето пре три дана п |
| нагласом.</p> <p>— Софке, удара неко! — довикну одоздо мати.{S} Софка остави чишћење и поче сил |
| 8" /> од њих.{S} Он онда из подрума сам довлачи пиће, вино, али највише ракије.{S} И закрвављен |
| једнако у великим котловима из подрума довлачило и ту у кујни до зидова ређало, остављало, да |
| ховим, али берићет се није, као некада, довлачио сав; већ једва нешто, ко зна који део.{S} Више |
| е.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, да, доводећи купца и продајући последње, чини то још са сви |
| идела како их они не поје као други.{S} Доводећи их до каменог корита бунарског они, као да то |
| а опазити Арса, који му се приближаваше доводећи алата.{S} И да се не би овај досетио, Марко то |
| во један чивлук отишао откупљујући је и доводећи натраг.{S} И после, да се све то сакрије, удал |
| ту ракију, осећајући како је ова пали и доводи у неко лудило од болова, насладе.</p> <p>Сутра, |
| примати код куће, правили читав лом.{S} Доводили чочеке из Скопља, метере, зурлаше из Масурице, |
| внији оцењивач женскиња, које би бегови доводили за себе.</p> <p>Доцније, када је требало да се |
| држи, дигне.{S} И што год је ближе кући доводио, Софка је осећала како је све узбуђенији.{S} Чи |
| љани.{S} Свакога од њих Арса би редовно доводио овамо код ње, и они би се после с муком, гошћен |
| и из хаљина, све то сада <pb n="165" /> доводити у везу са сутрашњицом, са тим њеним мужем, прв |
| његов газда посвршава одређене послове: довољно насече дрва, са чесме у великим судовима донесе |
| Турску и нађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само види: да је здрав, да не леж |
| вету дала времена да је већ овако упола довољно виде, те да се после не пренеражују и зачуђују, |
| она тада баш не поклекне, не покаже се довољно срећна, весела.</p> <p>И заиста не посрну, пока |
| ху имаш!... — Али, као да му то не беше довољно, застаде и гледајући је одозго, светло, настави |
| давао силу, одбрану, безбедност.{S} Јер довољно је било рећи: „Ово је газда-Марков стриц, деда |
| и сву кураж и бризнути у плач пред њим, доврши брзо:</p> <p>— Ја не могу и нећу за таквога да п |
| p> <p>Узалуд Ахмет, пренеражен, цео фис довукао <pb n="136" /> к себи, да му Јусуфчића дан и но |
| , на по пута стала, устукла.{S} Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушајући |
| в! — Једва што промуца <pb n="217" /> и довуче се до дирека кућног и поче се уз њега леђима, гл |
| осећала и разумевала све шта се око ње догађа, тако је исто знала и за себе, шта ће с њоме бит |
| знала је и за све остало што се око ње догађа и збива.{S} Особито оно отимање родбине око ње, |
| едосећања несреће која већ почиње да се догађа.{S} И зато су око Софке трчали сви и као улагива |
| Све што се сад око ње по кући, дворишту догађало, за њу није постојало.{S} Она је једино знала |
| њу, то излагање пред светом у цркви, на доглед, подсмех свих.</p> <p>И што је још више охрабри, |
| ко први људи из вароши целу ноћ преседе договарајући се, а на послетку увек њему остављају да т |
| њу и кићењу соба по неколико би се дана договарало.{S} Одело, почев од најмањег детета па до на |
| што је не исече.</p> <p>И не смири се, догод му не јавише да су је на коњима — а све кришом но |
| е, по обичају Софка не сме да прекорачи догод свекар не баци у њега дар, новац, и не обећа, кој |
| угосте, почасте, док се та несрећа није догодила, и да, када том несрећом буду растављени и нем |
| оно, што се ни једној при венчању није догодило: да се све поквари, јер тим раздвајањем руку, |
| е било, мора ипак још нешто црње и горе догодити се, претрну од страха, јер овај сељак још с вр |
| лојана свећа у чираку, више њене главе, догорела је до дршке чирака и расцветана гасила се шире |
| ашине, изгорелих палидрваца, светњак са догорелом и покапаном свећом и тестијица устајале, још |
| на да ради, да гледа како ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко не примети; па |
| ора га је једнако служила, својом руком додавала чаше, мезе.{S} Морао да јој допусти, да му сам |
| е тамо Магда већ изнела ракију и мезе и додала матери, да их она стојећки служи.{S} Софка на по |
| овора, завршавали реченице са нарочитим додацима, као „џан’м“ или „датим“.{S} А по ношњи, облач |
| аобљеније; када се од сваког изненадног додира, чак и од шума и бата нечијих корака голицаво тр |
| блик његова тела, и бол који ће бити од додира његових руку, уста и главе на њеним недрима, кад |
| би окусила.{S} Чак ни саму постељу није додиривала, још мање у њој спавала, већ у куту, углу со |
| вачег овлаш, међ прстима, и готово само додиривала устима.{S} А највише је узимала од те теткин |
| виле, она је са страхом, једва приметно додиривала који крај, врх од Софкиних хаљина, и топећи |
| о чиниле, јер јој због њих шалваре нису додиривале земљу и дизале прашину, попе се горе, матери |
| чупавцима, меким и црвеним који су под додиривали.{S} По рафовима поређани сахани, нарочито иб |
| ко, да својим раменима и лактовима поче додиривати капију.{S} И сигурно из искуства знајући да |
| </p> <pb n="242" /> <p>Он је пољуби.{S} Додирну јој чело, и то врх од чела, онај раздељак од на |
| капију осети само како јој лице и косу додирну <pb n="181" /> онај венац од шимшира и другог ц |
| испупчености и раздвојености кукова, у додиру прса о перваз прозорски.</p> <p>Особито је волел |
| ећа, услед тог њеног угибања и увијања, додирују.{S} Али одједном се трже.{S} Кроз прозоре више |
| д тог ланца почеше голицаво а хладно да додирују по врату и леже јој по раменима.{S} Косу није |
| > у руку Софка је осећала како јој уста додирују њихне тврде чворновате руке; како је њихни брк |
| да сасвим сване.{S} Осећала је како је додирују и боцкају по врату и по образима длаке од муже |
| из кукова, одмах би осетила како јој се додирују и спајају својом облином и пуноћом...</p> <p>Т |
| руке; како је њихни бркови, браде, косе додирују по лицу, и како је кроз њене шалваре, јелеке о |
| ћи још више се саже.{S} Поникну грнетом додирујући њиме под, тако да као испод земље поче да се |
| претрну, опет, као што се није надала, дође јој тешко, тужно.{S} Али се трже и сама отвори дру |
| е изненађен.{S} Јер никако не верујући, дође сам овамо код њих.{S} Кад уђе код Софке, она виде |
| , али окречена и стегнута новим кровом, дође лепша и доби онај сеновит израз.</p> <p>Колико пут |
| ињама.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекра, од њега при |
| ије знала шта ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као свака <pb n="163" /> мати, која дочек |
| капију, враћа полако и чисто тешко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену |
| погледају, поздрављале би га:</p> <p>— Дође ли, бато?</p> <p>— Дођох! — Кратко, са досадом, чу |
| ог поздрава само што га упита:</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох! —Чисто мрко и неугодно одговор |
| ући Бога, оде право у кујну.</p> <p>— А дође ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни.</p> |
| е, те, приносећи је к себи, рука његова дође јој онако црна, тврда и као нека шапа..{S} Али ниј |
| адмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда била у стању све д |
| а би по обичају цела породица морала да дође и иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире.{S} |
| <p>Није могла да заспи.{S} Чекала је да дође сан и, с врелим прстима руке, осећала је како ноћ |
| може да се смири, има нешто још горе да дође, јер, осветљен од оних свећа, које су већ накриво |
| } И сада она зато још не може к себи да дође.{S} Не може никако да се помири с тим да ће морати |
| чила, али никако није могла још себи да дође и никако није веровала у све ово.</p> <p>Али, када |
| јатеља, Марка.{S} До речи није могао да дође.{S} Као да никако још није веровао у све то.{S} Ко |
| И ништа се не деси.{S} Још мање смрт да дође.{S} Чак почеше деца долазити и рађати се.{S} Али к |
| рав је.{S} Не <pb n="59" /> може још да дође.{S} Закасао у трговину.{S} Софки послао ђизије за |
| и неке свиле и басме.{S} Не може још да дође.{S} Закасао у неку трговину.</p> <p>У том Софка до |
| је?{S} И што ми се никада не јави, када дође, да га видим.{S} Колико пута питам оне моје за њег |
| он сам их дочекује.</p> <p>И зато, када дође, пошто прегледа кујну, богато обдари ашчику, Циган |
| је и раскрчавала, да је тај купац, када дође, не види као какву крнтију, олупаницу, као код про |
| а и добрим пићем и кафом.</p> <p>А када дође слава, Ускрс, Божић, исто је онако било намештано |
| то, када је све знала, ипак да јој сада дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гледају како њо |
| сао у неку трговину.</p> <p>У том Софка дође са послужавником, те матер прекиде.{S} И док га је |
| упа, трља.{S} И та близина баба-Симкина дође јој још теже.{S} А знала је да сада настаје и теже |
| ди, дуго спрема, онда се, кад већ и она дође, све заборавља, баца, потпуно се предају јелу, пић |
| ручка, вечере, увек остављала, да, кад дође, има шта да једе, свекрва ништа не би окусила.{S} |
| , него је била сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако просту, увучену, суву, чисто прокл |
| .{S} За њега је била највећа срећа, кад дође к њој и каже јој: како је то и то, што му она наре |
| дино се не даде тетка Стоја.{S} Она кад дође, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сит |
| м дошао! — предусрете га мати.{S} И кад дође до ње, брзо му изнесе троножну солицу, да седне.</ |
| Ванко све трчећи оде.</p> <p>Мало после дође и Тоне.{S} Насмејан и већ дебела лица, кратко обри |
| SRP19101_C3"> <head>III</head> <p>После дође рат, и ослобођење, нестанак турске власти и господ |
| издахну.{S} Томча, и ако му јавише, не дође на сарану.{S} Одмах после свекрвине смрти и слуга |
| ао тамо у хан, овамо бар не наврати, не дође, да се тиме, не Софки као извини за све што је она |
| седела горе у соби ишчекујући да ко не дође.{S} После ручка такође их је било.{S} Дошла цела р |
| газда-Марка.{S} Нека му јави да довече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада тамо по к |
| поново у руку, пође вратима — устаде и дође до Софке.{S} Тако чврсто стаде, да му чизме зашкри |
| г нуткају:</p> <p>— Иди, бре, иди, неки дође снашка и окуси.{S} Нека види да ли су већ зреле.</ |
| <p>И не друге ноћи, него исте још ноћи дође и он.</p> <p>Као што је наредио, тако је и било.{S |
| на, као скамењена.{S} А још мртвија јој дође црква, кад уђе у порту, а испред ње потрчаше попов |
| ао — а то није могла да појми откуд јој дође и зашто — као да су од њеног меса, од ње саме.{S} |
| покри и као опаса.{S} Али одједном јој дође луда мисао од које се сва озноји.{S} Што да не?{S} |
| до, та њена грозница, болест, добро јој дође, особито што се, због тога, избегоше сви они обича |
| ука и врева из њихне куће.{S} Чисто јој дође да и одавде бежи.{S} У том уђе Магда, шушкајући по |
| пет, из сажаљења, звала, да и она к њој дође.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је био према |
| <p>И када једне вечери изненада гласник дође и у поверењу саопшти јој да му се надају, очекују |
| тво уреди, те да, кад доцније са купцем дође, може одмах кућу да му преда, сав ресто новац да п |
| ла по кревету.</p> <p>И већ када сасвим дође ноћ, она најзад дознаде све.{S} Тетка јој се врати |
| тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршивале су.</p> <p>И то је помаг |
| о, толико искривљено од ужаса.{S} И чим дође овамо у кујну, код Софке и Магде, само што би у ст |
| ликом послу.{S} Гледаће да бар на јесен дође; и како је Софки послао баш ту басму, да јој се на |
| се Софка надала да ће настати, када он дође, једино то би, те тишина, мучност и нека нема тешк |
| идим?{S} Које доба беше јутрос, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које доба — ишчуђавала би се о |
| што није оно, досети се.{S} И Софки он дође тако драг и мио, што познаде да ју је разумео, јер |
| к њима полазе, мислио да ће, када овамо дође, затећи мајку и њу, Софку, као и целу кућу мало си |
| шчуђавала би се она упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би мог |
| о јој се закачи за праг, и то јој добро дође.{S} Застанувши, мало окренута у страну, са уздигну |
| сти.{S} Није знала шта ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као свака <pb n="163" /> мати, к |
| вари било, зашто да се сада, кад ево то дође, толико џапала, бунила и тиме се само показала и о |
| 1_C17"> <head>XVII</head> <p>У саму ноћ дође кући и ефенди-Мита, обријан и очешљан.{S} И, као ш |
| понети; а друго, кад тај странац, купац дође, да има шта видети: да не мисли како они, од велик |
| и он издахнуо.{S} И сад мене послаше да дођем и јавим, да се спремите, и да останем овде, и, ак |
| ан два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“....</p> <p>Мајка знајући све то, с |
| не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођеш на честитање овде.{S} И оно прасенце гледај да до |
| ш; Богом да ти није просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, за |
| а и од јела и плача на гробљу.</p> <p>— Дођосте ли? —упита је Софка кратко, узимајући од матере |
| о, праг да пресечемо, кад већ један пут дођосте.</p> <p>Софка чу како отац, видећи све то, а са |
| то га упита:</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох! —Чисто мрко и неугодно одговори јој.{S} И не пог |
| би га:</p> <p>— Дође ли, бато?</p> <p>— Дођох! — Кратко, са досадом, чуло би се како он одговар |
| реле мишице.</p> <p>И када, већ доцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и када она са |
| стричеви, комшије почеше да долазе.{S} Дођоше и свирачи.{S} Њих је Магда доле частила и она им |
| потресена — ко зна какве јој мисли тада дођоше, када је виде толико лепу и не толико раскошно к |
| а!</l> </quote> <p>И како му раздрагано дођоше као нека утеха речи и та песма о њиној кући!{S} |
| p> <p>Сутра је била сарана.{S} Тада већ дођоше и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би морала с |
| ући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити.</p> <p>Међутим |
| пристајале да, доносећи са собом имања, дођу у варош и у овакве старе куће или да пробира и узм |
| о, да би били готови када их позове, да дођу на свечаност.{S} И то је Софку највише поражавало, |
| ђани уза зидове лежали, одмарали се, да дођу овамо у велику <pb n="205" /> собу, за софру, Софк |
| мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се после по читаве ме |
| ер, још свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што већ ти свирач |
| исти, да би се по њој сутра, када гости дођу, видело, како је цело јагње заклато а не да је са |
| рећне, дочекују госте.{S} Чак и свирачи дођу и одсвирају.{S} А на питања о њему, ефенди-Мити, м |
| земљо, да сви пропаднемо!{S} Куку, шта доживех!{S} Куку!{S} Господе Боже, Господе!</p> <p>На т |
| са алата, уђе право у оно његово скоро дозидано сопче.{S} То је сопче било мало, сниско, готов |
| ује очи, упињући се, да из Софкина лица дозна, увери се, да ли је то у истини: да она њега, њег |
| мо да њему донесе новац и да то нико не дозна — а све остало било је споредно.</p> <p>Али после |
| задиркивања бити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она срећна, да ли га заист |
| >И већ када сасвим дође ноћ, она најзад дознаде све.{S} Тетка јој се врати отуда, а Софка је зн |
| } Али чим тамо оде, мало после, кад као дознаде за продају куће, Софка овамо чу њено одупирање, |
| или у друга племена, само да Маркови не дознаду где је.</p> <p>Али то ништа није помогло.{S} На |
| о и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што треба, за то јој онако кратко, су |
| > <p>После прошевине, све се до ситница дознало о њима: нарочито о њему, газда Марку.{S} Од ско |
| о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада дознао и осетио, то је само од ње.{S} И сада већ овако |
| а не би ко од комшилука и осталог света дознао, док се удаја не буде сасвим свршила.{S} А сада, |
| лужила.{S} И то не зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет морао знати за њ |
| ли ипак знало се да се то никада не сме дознати.{S} Ни родбина, нити ико.{S} Оно што преостало, |
| ћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати сасвим малакса и г |
| ће сада, као што је ред и обичај, од ње дознати.{S} И то неће баш из њених уста чути, него <pb |
| нати, као што никада више неће ништа ни дознати ни осетити!{S} Јер ево, кркљајући и лежећи на п |
| ти су се чувале.{S} Ништа се није смело дознати, ништа видети.{S} И знало се како би тада сваки |
| има као грашке избија, ваља се и између дојака, низ ону дубодолину, пада, капље.{S} А ништа ниј |
| азда! </p> <pb n="129" /> <p>У то Марко дојаха до прага кујнског.{S} Стана, његова жена, изиђе |
| си, коју матере нису могле, због честог дојења, код својих кућа оставити, већ су сва била овде |
| почела да посматра своје праве, крупне дојке, у којима су се испод белине коже већ назирале, к |
| ости, откри своја прса и на своју једну дојку силом положи његову руку придржавајући је, притис |
| ли би и то.{S} Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник сељак, планинац, дугих ногу, са ашама на |
| кан од својих, праћен њима, халакајући, дојурили сви овамо и горе, на кући побили мртву Јусуфчи |
| ани, бато?</p> <p>Од људи, како би који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу |
| зби.{S} Само се трже пред излазак, када дојурише тетке и стрине, и плачући, праштајући се од ње |
| руке по својој коси, поче да се угиба, док је он другом руком завлачио у онај дубок џеп и отуд |
| која, не смејући да уђе и поздрави га, док не буде позвана, навлаш по кујни поче да премеће, о |
| о је то била она, мати, јер зна он, да, док није сина родила, она се жива није чула.{S} Истина, |
| стрицу.{S} Грдан је новац морао да да, док се венчали.{S} И после, као зато што се тако близак |
| мати доле јела, онако с ногу, па онда, док је Софка ручала, она је седела горе у соби ишчекују |
| егде потпаљени мангали и чуо салепџија, док је овде, као увек на крају вароши, све још било там |
| ед Тодору, некадању своју снашку, која, док је Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изне |
| у, затим да, стојећи испред њега, чека, док попије, и пошто га понова пољуби у руку, узима од њ |
| уз нарамак сена или траве дрема, чека, док његов газда посвршава одређене послове: довољно нас |
| е, одмара се.{S} Али не могући да чека, док се у кујни обичај са Софком сврши, па да би и он мо |
| к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа како све више у ознојен |
| ан златни звек.{S} Не могући да дочека, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње на прозор, |
| и убије онога Ахмета, газдиног крвника, док у ствари отишао и он у хан, код Томче, да се тамо н |
| е.{S} Баба Симка их с муком задржавала, док на послетку не диже руке од њих и готово само са Со |
| стало оне гојазности и сувишности меса, док <pb n="38" /> све друго на њој непрестано је све ле |
| гурна, јер сви су говорили да је здрав, док је међутим она знала да их је он научио да тако нав |
| трговце, бакале, већином скоротечнике, док се Софкина мати, Тодора, од свих тих сестара одваја |
| пута заборави и почне да везује опанке, док не би, смејући јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, |
| њиховог густог, сочног лишћа.{S} После, док би мати намештала горе постеље, отац би остајао да |
| причало се, и убијао.{S} За све време, док би он путовао по Турској, по трговини, а обично би |
| пића, већ што није хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из друг |
| о у кујни чује.</p> <p>За све то време, док су они сељаци долазили, Софка се није облачила.{S} |
| рвенац, што је имао неке снаге, јачине, док су сва остала била све блеђа, подбухлија.</p> <p>Ал |
| одуже: да је бар сада угосте, почасте, док се та несрећа није догодила, и да, када том несрећо |
| о, добро.</p> <p>И не могући да издржи, док не оде и не изгуби се на капији, сав срећан, пониза |
| п.{S} И то морао као толико да их моли, док су му они допустили да ту подигне неке своје магазе |
| унесосмо у собу механску, да се одмори, док ми спремимо друге <pb n="224" /> волове — јер на ко |
| ри, и како ће он њу тамо у хану чекати, док она буде готова.</p> <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако |
| иђе доле.{S} Чисто са страхом, грабећи, док је још видела, уђе у кујну и затвори врата од оне в |
| — отпоздрави га Софка и оста светлећи, док се он, одударајући од алата, и нијајући се на њему |
| оче пети ка чаршији и ка газдиној кући, док њему, приметивши како се већ приближава кући, би не |
| један мање и мање остаје у њеној руци, док не остане само један, она онда мора понова целу њег |
| ки од њих за себе живео, радио, — ипак, док је он био жив, они су се под том његовом суровошћу |
| јлепше место, где је био прострт душек, док су свуда около по миндерлуку биле асуре.{S} Под је |
| живела са својим свекром, његовим оцем, док је он био мали, дечко.{S} И Софка је осећала да од |
| ли опшивени новом, скупоценом поставом, док остала леђа изнутра, цела постава, сва је била стар |
| ко од комшилука и осталог света дознао, док се удаја не буде сасвим свршила.{S} А сада, када им |
| о усамљена.</p> <p>И целе би ноћи тако, док не би изјутра, савладана и измучена, пала, у дубок |
| степеницу, али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.{S} С |
| јен сав њен живог и то онај живот тамо, док су били у Турској, на селу, јер овај после у вароши |
| смо капију да порушујемо и разваљујемо, док их унесмо!{S} Како да их не знам!</p> <p>— Е, па он |
| е узрујала.{S} Не може да сачека матер, док се обуче, већ узела корпу с јелом и понудама, што ћ |
| ме као улазити, појављивати се у живот, док све остале дане, целе зиме било је сасвим мирно.{S} |
| пијан, увек готово разбијајући капију, док му слуга Арса дотрчи и отвори.{S} Чим сјаши с коња |
| бешње псујући тога Ахмета, претећи му, док на послетку не поче и самога мртвога Марка, свога г |
| а са јелом, пићем, што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, јер од стида, због |
| зашта и чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, сву је не обузме оно „њен |
| ма, звук тасова све јачи, све бешњи.{S} Док једна, а то баш она која се тужила како је стрина П |
| очиње.{S} Јер, још свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што ве |
| пред ње и узе од ње кључић.{S} И заиста док она стиже до куће, он већ отуда изнесе један ћемер. |
| полумрак вратиле се из амама.{S} И све док су пролазиле чаршијом, прелазиле онај мост, увијене |
| -кулом, пазаром, брдима, виноградима, и док се са тог њиног горњег спрата све ово могло да види |
| а послужавником, те матер прекиде.{S} И док га је Софка служила слатко, смешећи се што он не ви |
| > <p>— Како да не, како да не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у соби на покровцима седели, Ар |
| наслагану прашину од данашњице.{S} Али док она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Магда, |
| шао неко! — поче је журити мати.</p> <p>Док је Софка ишла путањом поред бунара ка капији, да от |
| да била у стању све да баци.{S} Да само докаже како је ипак та није надмашила, у инат јавно, пр |
| е Магдино у село за Софку био већ један доказ, како је заиста отац кућу продао.{S} И због тога |
| а око вилица и чела, која је показивала докле је вода допрла при његову јутрошњем умивању, поче |
| рата и прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докле би тако седела, да се већ једном одоздо, са капиј |
| ећом моћи исцељења и чудотворства.{S} И докле ју је из иконостаса, рамова од слика и дрвореза ч |
| што другим ни на ум можда не пада.{S} И докле ће она тако?{S} Зашто она никада срећна, никада з |
| ле частила и она им наређивала шта ће и докле да свирају, прекидала их и отпраћала.</p> <p>Кућа |
| само он то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрв |
| длазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео.{S} Понизно, са страхом, |
| ље осветљене; да се после тамо, уза зид доксата, донесу клупе и астал, за којим ће свирачи <pb |
| нако наслоњен раменом и лактом о перваз доксата, види цео, да се види и она његова уздигнута ру |
| их рукава, и испод ње наниже по первазу доксата поређан дуван, ракија и мезе...</p> <p>Мислио ј |
| ма боље разреде, боље наместе; горе, на доксату испред врата, да се изнесе и обеси још неколико |
| а се потужи, већ једнако лежао горе, на доксату од куће, и само општио са слугама, те га тако ј |
| свирком и песмом свирача спроћу њих, на доксату, али не свиркама и песмама кратким, бурним, кој |
| очели да вире кроз решетке од ограде на доксату, испред његове собе, он приметивши <pb n="20" / |
| ред ње, највише гледају у оно иза ње на доксату, у њене спремљене и распоређене дарове које ће |
| би једнако седео код куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој соби.{S |
| и украса дрвених по рафовима, собама и доксату.{S} И онда све би то тонући заједно са њима све |
| обе.{S} Њене нануле звечале су по сухом доксату горњег боја.</p> <p>Доле, испред куће, двориште |
| рата, кроз која се светлост расипала по доксату и пунила степенице; ни само грљење и љубљење до |
| офкино у амаму, слагање дарова њених по доксату, дочекивање свирача, играње првога ора, просипа |
| вана и негована.{S} Око куће једнако се докупљивали суседни плацеви и амбареви.{S} Штале, што с |
| амо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем, кад, у које доба и зашт |
| , везивање за кревет.{S} И онда теткино долажење отуда, њена замореност, малаксалост.{S} И раск |
| ма, умирање у најбољим годинама, вечито долажење чувених ећима, лекара, бабица, толико бајање, |
| да је ово сад свакидашњи, обичан његов долазак кући, као да је тек данас послом изишао па се с |
| прве брачне ноћи: оно виђење, чашћење и долазак жена, комшилука, родбине, међу којима би она мо |
| а матер колико тај очев све ређи и ређи долазак.{S} Стрепила је, да их, како је почео а знајући |
| ине, а обично сиротније тетке и стрине, долазе, да ту и спавају, да би могле једнако радити, по |
| када ови код Софке почеше у групама да долазе и због тога тамо трпеза остаде готово празна, он |
| слободивши се, почеше овамо и код ње да долазе и не питајући да ли је слободно.{S} И то прво ст |
| због воде са њиховог бунара, почеше да долазе жене, она, као да се сакрије, побеже, уђе у кућу |
| тљене.{S} Комшилук се узбуни, почеше да долазе.{S} Испрва нису веровали.{S} Али када видеше тол |
| еби, јер то није имао обичај, почеше да долазе сви, особито старији, тетини, стричеви, ујаци.{S |
| али тетини, стричеви, комшије почеше да долазе.{S} Дођоше и свирачи.{S} Њих је Магда доле части |
| крици од весеља, кад и старци почеше да долазе.{S} Улазили су у колијама, погурени, полако, сит |
| , од некуд одозго, овамо кући почели да долазе.{S} А све је то била Магда спремила.{S} Одавна з |
| ћ и туђи момци из целе вароши почели да долазе, и хватају се у оро... </p> <pb n="164" /> <p>А |
| ежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, испуни се цела ку |
| оји су у последње време почели овамо да долазе и да бивају постављани за меџлисе и за судове.{S |
| ас после, када гости из вароши почну да долазе, они, држећи испод себе столичице, извирују и са |
| него што мора!...</p> <p>И зато му сада долазе тако тачне, тако тужне речи те њихове песме, кој |
| спапи, механе, нарочито Шарени Хан, где долазе из Турске Турци и њихни сељани.{S} Свакога од њи |
| ма.{S} И, заиста, што већ ти свирачи не долазе?{S} Јер ако се овако још чека, неће се моћи издр |
| ништа не почиње.{S} Јер, још свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, заис |
| један од оних џамбаса који сваке суботе долазе из Турске овамо, на пазар, и купују коње.{S} Так |
| , које сигурно сада први и последњи пут долазе у варош, а које се биле начетиле око ње и увукле |
| — заглушује га са свију страна.</p> <p>Долазе до степеница.{S} Он застаде гледајући горе, где |
| е заносније, силније бивало, да би она, долазећи из баште овамо кући, од раздраганости и среће |
| јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не јављајући се, тамо негде свршити, |
| више стрепе од Марка, свога „бате“, јер долазећи једнако су се уплашено обзирали, да их он можд |
| у сасвим одвојени од ових варошана и од долазећих и могли слободни, неопажени, да хукћу, убијен |
| што ето она, Софка, као свака сељанка, долази да их двори, од радости, среће, подигнувши се, ч |
| би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.</p> <p>И вечито у тој као свађи, грдњи и неслаг |
| А и он сам морао више пута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало.</p |
| им рукама.{S} И онда он почиње к њој да долази.{S} Узима је на своје руке, и, не сагибајући се, |
| све то да мисли и увек њој тако што да долази, што другим ни на ум можда не пада.{S} И докле ћ |
| ики, одрастао, свој човек, поче опет да долази кући.{S} Али како!{S} Увек у ноћ, увек пијан, ув |
| ала да сва та љубав и нежност родбинска долази као од неке слутње, предосећања несреће која већ |
| ла је да то у ствари није, већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи |
| .</p> <p>Када Софку угледаше где к њима долази, сви, и најпијанији, као застидивши се, задржаше |
| очију познавши је и досетивши се за шта долази, смрачи се, а уста му већ почеше да играју.</p> |
| не чује:</p> <p>— Ћути!{S} Ко зна зашта долази!</p> <p>Па бојећи се да, каква је Магда луда, не |
| кој; зашто овамо к њима све ређе и ређе долази, тако да га је почела да памти и да га се сећа с |
| зуби зацвокотали — како јој све јасније долази тај, синоћњи тобожњи купац куће, а сада у ствари |
| и, оволико се понижава и на ноге некоме долази, заглушеним, шиштавим гласом говори нешто Томчи, |
| се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако љут.{S} Али из тога је истрже свекрва.{S} |
| или га чак омрзла, што никако к њима не долази, што њу и „маму њену“ оставља увек тако саме.{S} |
| она виде како Софка тобож послом код ње долази, а знала је да то у ствари није, већ да Софка до |
| ање шећера.{S} И онда после тога зна се долази „његово“ т. ј. дедина дужност, да сада, <pb n="1 |
| све ово?</p> <p>У том чу како из баште долази мутави Ванко.{S} И то пева.{S} Сигурно пијан, ка |
| већ не могу више да издрже.{S} Што више долази и пада мрак, оне бивају све унезвереније.{S} Не |
| uote> <p>И Софка осети да већ наступа и долази оно, када ни она више не може остати овде, овако |
| водаџију посла к њему с поруком: да или долази кући и не срамоти га, или ће он своју кћер натра |
| цу, како сигурно из очеве собе, једнако долази шум, чак и гласови, и неко дуго <pb n="105" /> х |
| ласницима ове паре и дарове, и сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турску во |
| рњег спрата, кроз напукле таванице, што долази сувота од старих дасака, шиндра и украса дрвених |
| {S} И даље се цела родбина ту скупљала, долазила.{S} Она, мати јој, гледала је да приликом свак |
| и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљена.</p> <p>Онда б |
| тек после неколико недеља једва понова долазила, и то више света, обичаја ради, него ли што јо |
| } Једино је одозго кроз зракаста стакла долазила светлост и осветљавала средину, „тершене“, а о |
| Једино што је било још светлости, то је долазила од оног великог купа жара, који се црвенећи жа |
| а, никада <pb n="19" /> овамо више није долазила.{S} Једино би дошла на „прочку,“ уочи великог |
| мрак. <pb n="51" /> Мати јој никако не долазила, а она као увек, ограђена комшилуком и кућом, |
| {S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долазила и удавала се.</p> <p>— Не, кћери! — И сасвим у |
| ма.{S} И сваки час, као свакада када би долазила са тих подушја, услед многе испијене ракије, ј |
| <p>У почетку од Софкиних само јој мати долазила.{S} Али, да ли што је још био почетак, Софка ј |
| где су била стакла кроз која је у амам долазила светлост, видео се креч, малтер.{S} Око амама |
| ише гледати као пре, када је са матером долазила, још била неиспрошена (онда је све из далека ч |
| ли какав празник, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто а највише брашна, масл |
| била сама, и као одбачена од нечега.{S} Долазиле би јој комшике, од њих неке, исто тако као и о |
| оближњим селима и црквама.{S} Испрва би долазиле у простим колима, са оцем и матером, са пуно к |
| то не често.{S} Обично суботом, када би долазиле рабаџије, да на својим тешким, воловским колим |
| су се стиделе, јер су тек сада први пут долазиле у амам.{S} Нарочито од младих жена, скоро удат |
| се чуло, да је од њега послат гласник, долазили су на честитање у вече и дубоко у ноћ су седел |
| Ето чалгиџија!</p> <p>Свирачи су заиста долазили.{S} Чуо се чак и звон чампара од чочека, и вик |
| И заиста су то били они, „пријатељи“ и долазили овамо у походу!{S} Чула се час зурла, час ћема |
| осећајући своју кривицу, нису никако ни долазили.{S} А ону њену болест, грозницу после венчања. |
| први почеше долазити сељаци.{S} Сви они долазили су отуда из баште, где су на горњу капију ушли |
| је коме било згодно.{S} И целе су ноћи долазили и притицали готово сви они са свадбе, и још и |
| > <p>За све то време, док су они сељаци долазили, Софка се није облачила.{S} Шушкала је доле у |
| рава имају, па онда млађи.{S} Испрва су долазили појединце, као да јој се представе, рукују се |
| бож доносили те његове поклоне, увек су долазили, када Софка случајно није била код куће, те их |
| их празника, после службе, прво код њих долазили на честитање, па тек онда ишли у друге куће, т |
| ђашње њихове чивчије, и даље су код њих долазили, увек доносећи по нешто, никад не спомињући да |
| почела да осећа оно што јој толико пута долазило и што никада себи није могла да објасни....{S} |
| када би мислио да је Софка већ заспала, долазио би и он горе са још непопијеним вином у стаклет |
| летела у сусрет, он би онда, грлећи је, долазио са њом.{S} Софка би тада осећала по својим обра |
| да није у реду, али ипак сваког би дана долазио.{S} Одоздо са капије чуо би се његов пун глас:< |
| своју чувену лепоту, он, отац, све ређе долазио.{S} А она је знала да је то све због ње.{S} Као |
| то је Софка бивала већа, он је све ређе долазио; у години дана један пут и то обично ноћу.{S} О |
| сада, за Ускрс, пошто није толико време долазио — ваљда једном обрадовати и доћи к њима.{S} Зат |
| јој је баш пре неки дан послао новац; и долазио човек, да јој каже како он још не може доћи.{S} |
| а и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио кући, а доле, испред кујне, међу матером и међ |
| у.</p> <p>Овамо кући, у варош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, четири пута.{S} |
| Чујете ли што за њ?</p> <p>— Јутрос ми долазио трговац.{S} Здрав је.{S} Не <pb n="59" /> може |
| лује.{S} Једино што би јој покаткад сам долазио, то би било којом суботом, када би, место оца, |
| у.{S} А међутим, пре, кад је отац овако долазио и одлазио, она је навлаш Магду задржавала, знај |
| са матером од капије тако полако овамо долазио.{S} Тако је мирно ишао, једнако чистећи и испра |
| и не пуштао.{S} Само на Божић или Ускрс долазио би с њиме.{S} И тако она никада сина да се нагл |
| ра врата продирао и до ње овамо, у собу долазио, и гледајући кроз собњи снизак прозор у ноћ, ко |
| о би беснео, чинио чуда, покоре.</p> <p>Долазио би кући заједно са јавним женскињем.{S} Ту би п |
| љаци, родбина из Турске и околних села, долазити, сви у трк, унезверени.{S} Неко пешке, неко на |
| ећи у чему је ствар, почеше сваког дана долазити.{S} А ко зна, можда их је, кријући од Софке, и |
| ш мање смрт да дође.{S} Чак почеше деца долазити и рађати се.{S} Али каква деца, какав пород!{S |
| су знале да за сада, овога вечера, неће долазити ниједан <pb n="160" /> странац, туђ човек, већ |
| b n="77" /></p> <p>И заиста први почеше долазити сељаци.{S} Сви они долазили су отуда из баште, |
| ли ипак, ипак сада, кад одједном почеше долазити од њега ти гласници, и то не један, већ и трећ |
| ућана.{S} Овамо кроз капиџик већ почеше долазити из комшилука жене на бунар.{S} И по граји деце |
| знала да ће они, што ће почети сад први долазити, бити већином сељаци, некадашње њихове чивчије |
| , <pb n="166" /> када почну мушки гости долазити, он сам их дочекује.</p> <p>И зато, када дође, |
| ла се, када већ почну младожењини гости долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује их, па |
| он је, не само ноћу, него и дању могао долазити кући и са Софком радити шта хоће.{S} А и за са |
| знала да ће сада почети сваки час овамо долазити, улазити код ње у собу, тобож каквим послом, а |
| е онда, по обичају, у зору,- када почну долазити гости, када треба Софка да се облачи и буде сп |
| и онда као сажаљевајући је, да не почну долазити по њу, да је охрабре, она брзо, одједном, баци |
| } Обучен у широке, не чохане чакшире, у доламу, са силавом, чизмама више колена и црном шубаром |
| и иза ње у велико већ спава.{S} Из оних долапа, из којих су изнете спаваће хаљине, а они остали |
| p>Магда је за то време износила из оних долапа, где су биле савијене спаваће хаљине, покривене |
| и локума, што се није могло да поједе, долапи, рафови и прозори доње собе претрпани.{S} А то с |
| о намештене и уређене.{S} Сви сандуци и долапи отворише се и све се из њих, особито чаршави, пе |
| — ону приземну собу, велику, мрачну са долапима и купатилом.{S} Бојала се да се ко отуда из он |
| х ишла и, тобож од радости, због њихова доласка, гласом мало дрхтавим, али ипак да се не примет |
| слободи, да не мора стрепити од нечијег доласка.</p> <p>Али је требала бар и капију да затвори, |
| кад су већи, као Божић.{S} Тада, услед доласка гостију, истина најужих, само из комшилука, мор |
| зненађена већ навикнута на такве његове доласке у невреме, уђе она мирно.{S} И од целог поздрав |
| Софка истрча, и она обрадована његовим доласком пољуби га у руку.{S} И он, окружен њима, поче |
| S} Жене, све зарадоване, и тим Софкиним доласком сасвим ослобођене, почеше да се окупљују око њ |
| бујност, не би била прекинута случајним доласком некога или ма чим другим, онда би и матер <pb |
| и да ће по комшилуку избрбљати о очевом доласку.{S} А међутим, пре, кад је отац овако долазио и |
| мшилуку, по вароши, причати и трубити о доласку газдином, о силним поклонима што је тобож донео |
| а га се сећа само по тим његовим ноћним доласцима, у мало већ олињалом оделу, потамнела, као су |
| реће.</p> <p>У вече Софка, заморена тим доласцима, испружила би се по миндерлуку, који је био у |
| p> <p>И ако би тада почео да пада мрак, доле код матере нико од посетилаца не остао, он би онда |
| има и даровима што је она донела....{S} Доле, у дворишту, бије шедрван, његови млазеви, капље в |
| у изваљени на јастуцима или седлима.{S} Доле у крај зида били су прекрштених ногу и у ред поређ |
| ђао сребрне сахане и златне зарфове.{S} Доле, до капије, утврдио бињиш од мрамора, са кога је у |
| на бунару црнио као и околни зидови.{S} Доле из штале чуло се шуштање и већ поново преживање ст |
| ни, умивају се на бунару и пљускају.{S} Доле из штале само се чује како шушти чупана у нарамцим |
| ечурлије, што је скакала испред њих.{S} Доле у дворишту, што се свирачи више приближавали, све |
| ама пребачене бисаге, узде, узенгије, а доле онај велики огањ, око кога су се окретала и цврчал |
| Покаткад у вече, кад би долазио кући, а доле, испред кујне, међу матером и међ осталим женама, |
| изао и лелујао облачак од прашине.{S} А доле, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се ниј |
| сасвим да се одвоји од њега и да спава доле, са свекром и свекрвом, само да би он могао што од |
| е.{S} Дођоше и свирачи.{S} Њих је Магда доле частила и она им наређивала шта ће и докле да свир |
| тако наслоњена и подупрта рукама, гледа доле по улици, комшилуку и чак тамо око цркве, у чаршиј |
| p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да останем, јер ја не могу.</p> <p>— М |
| , не грди толико гласно, да не би Софка доле чула, ништа то није помагало.{S} Софка је могла на |
| ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и пространијо |
| ој је мало јаснији.{S} Вечито је седела доле у соби и то увек леђима подупрта о зидове купатила |
| тих велики празника, ништа није радила доле у <pb n="53" /> кујни, већ је била једнако горе, н |
| тек по који пут.{S} Није ни јео са њима доле, у приземној соби.{S} Горе, у гостинској соби, мор |
| и падала из напуклих зидова, да се меша доле са коњском балегом и после онако да заудара.{S} Св |
| бацивши шамију на косу и на прса, сиђе доле.{S} Чисто са страхом, грабећи, док је још видела, |
| или наместали, неопажен се диже, и сиђе доле.{S} Кришом Магду замоли да му доведе коња.{S} Само |
| 125" /> <p>— Хвала, тато!</p> <p>И сиђе доле.{S} За собом чу како сви, и отац и мати, као одахн |
| , Софка се није облачила.{S} Шушкала је доле у спаваћој соби.{S} Загледала одело, минђуше и спр |
| јући по пијаци и чаршији.{S} И пошто је доле, у кујни, видео да никога нема, он се поче пети го |
| ила степенице; ни само грљење и љубљење доле у кујни са женскињама.{S} Чак и када, већ дубоко у |
| , чесму, и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и доле, и свуда су гореле свеће.{S} Као да никада ње није |
| весео, него што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S} Зато је више пио и наређи |
| Стоја.{S} Она кад дође, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сита се наразговара, па т |
| од куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој соби.{S} Цео би дан тамо |
| о.{S} Услед многих гостију прво је мати доле јела, онако с ногу, па онда, док је Софка ручала, |
| мало знало, као и за цео тај њихов крај доле.{S} Знало се само да је испод цркве, да води на др |
| } Како ништа?{S} Зар ја, што не силазим доле, па мислиш ништа не чујем и не видим?{S} Које доба |
| и неколико дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опкољен тацнама ду |
| И заиста коњ би на једну страну одлазио доле, у шталу, а он горе, иза куће, под <pb n="195" /> |
| стане, а ти се врати.</p> <p>То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро |
| > <p>После вечере, Софка је легла овамо доле, у великој соби, са Магдом, пошто тада, да не би С |
| нци и ћопеци“ односило на све њих овамо доле, а особито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био т |
| ло, да ускоро почела цела кућа, особито доле, кујна и она велика соба, да заударају на онај теж |
| !</l> </quote> <p>Баци им динар и викну доле ка кујни:</p> <p>— Жене, ракију за чалгиџије!</p> |
| есених лимунова и протокала.{S} Деца су доле, у кујни, од <pb n="83" /> Магде добивала колаче и |
| свежије и лепше. </p> <pb n="97" /> <p>Доле, у кујни, где се она журила и по великој синији ре |
| су по сухом доксату горњег боја.</p> <p>Доле, испред куће, двориште је било давно поливено и по |
| м, који је већ мирисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у оној великој соби, Софка је већ спремн |
| плашене, беже ма на коју страну.</p> <p>Доле Магда се узрујала.{S} Не може да сачека матер, док |
| и запрепашћујући све, као што то њему и доликује, отишао далеко, далеко, далеко...{S} Јер на шт |
| то мора, онда што се бар не показа како доликује њој?{S} Што одмах, без речи, не пристаде?{S} И |
| у свој глас почео да уноси, не, као што доликује молитви, светој речи песме, побожног, високог |
| ац одрастао и, као што је ред и као што доликује кући, толико богатој, отишао, поред Солуна, ча |
| се из појединих соба и штала.{S} Рубови долина оцртавали су се на небу и губили једно у другом. |
| последњу улицу, криву, тесну, налик на долину због високих уличних зидова и дрвећа.{S} Онда се |
| зидова ређало, остављало, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум силазило.{S |
| е, и млађа од ње, одавно удала, већ јој домаћин почео да се богати и она улазила у ред имућних |
| , изведе на пут, окући се, постане и он домаћин.</p> <p>И зато се Софки то материно кићење и на |
| чну водити бригу о кући, да замене оца, домаћина, а они почели трошити и расипати — особито су |
| </p> <p>На капији звекну алка.</p> <p>— Домаћини! —</p> <p>Чак горе чу Софка јак глас са оштрим |
| ј су, по обичају, они, њихни мушки, као домаћини, света и обичаја ради, по читаве њиве и виногр |
| ако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; с тога само одозго виче:</p> <p>— Магдо, дон |
| а, „ефенди-Митина кућа“.{S} Ово је моја домаћица, а ово је моја кћи, моја Софка, татина Софка!< |
| ругарице, имати своју кућу и у њој бити домаћица, са мужем ићи по родбини, по славама, вечерама |
| , испоручујући поздрав Тонету и његовој домаћици.</p> <p>Дечко оде.{S} Капија се за њим затвори |
| окићене пешкирима и даровима што је она донела....{S} Доле, у дворишту, бије шедрван, његови мл |
| обљу: која је какву питу умесила, и шта донела за раздавање; кад је дошла, доцкан или рано; как |
| и тенџере пресно масло и сир, што им је донела од своје куће и што су њени целог поста брижљиво |
| .</p> <p>И не показујући јој што им је донела, као да није вредно њихне пажње, поче да трпа у |
| то је за празник купила <pb n="98" /> и донела, ускоро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, |
| емала ону велику корпу, што је на глави донела, са пуно остатака од пите и јела, што се није мо |
| ва га онако, како њен воли.{S} Неке чак донеле од своје куће брашна и масла, јер зна да њен нај |
| тли их да седе.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старости, просут |
| здином, о силним поклонима што је тобож донео.{S} А то јој је некад тако требало, јер <pb n="91 |
| га се уплашио, цурукнуо и силом га кући донео, — он је сав по алату полегао.{S} Рукама запушио |
| </p> <p>Магда, пошто разастре, намести, донесе и метну више главе тестију свеже воде, чији је г |
| S} Слуга, пошто је био затворио капију, донесе нарамак дрва и седе и он до огњишта.{S} Разузури |
| асече дрва, са чесме у великим судовима донесе воду; по дворишту испред куће траву почупа и раш |
| за себе.</p> <p>Она оде.{S} У брзо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свануло се сасв |
| да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата уседе и усред дана, на запрепашћ |
| о.{S} И прво то за њега што треба да се донесе, па тек онда да се ради ово друго шта је наредио |
| b n="167" /> седети.{S} А за њега да се донесе троножна столица, са малим, од саме вуне растрес |
| а се намести!{S} Што год има, све да се донесе.{S} Све да се скине с тавана.</p> <p>Арса поче к |
| ујући госте.{S} И у исто време да му се донесе она његова ракија, коју је још од јутрос наредио |
| е тражила.</p> <p>Магда се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нити ико могао да п |
| очито зато стајала и чекала, брзо Софки донесе лепе, шарене, „седевске“ нануле и понизно их нав |
| служити и нудити оним печењем што Марко донесе.</p> <p>— Узми, снашкице, узми, окуси...</p> <p> |
| Не могући да дочека, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње на прозор, ослања о пречаге г |
| вима.{S} Он, Тоне, имао је само да њему донесе новац и да то нико не дозна — а све остало било |
| јој ко други — а то је највише плашило —донесе какву вест о њима, она, не могући да издржи, поч |
| и грош у шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта јести...{S} То ли ви хоће |
| ело, одби је Софка.</p> <p>— Па онда да донесем да пијеш нешто?</p> <p>И оде натраг, али сетно, |
| >— Па хоћеш да ти донесем?{S} Да идем и донесем штогод?</p> <p>— Нећу!{S} Не! — врати је Софка. |
| ишта није јела.</p> <p>— Па хоћеш да ти донесем?{S} Да идем и донесем штогод?</p> <p>— Нећу!{S} |
| {S} У брзо се горе у соби испуни раф од донесених лимунова и протокала.{S} Деца су доле, у кујн |
| И оно прасенце гледај да добро уредиш и донесеш, да не заборавиш!</p> <p>— Хоћу, нано! — Љуби ј |
| ракије један пангур да наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошку“ да пиј |
| и:</p> <p>— Хајде да вечераш, Софке!{S} Донеси, Магдо!</p> <p>Софка јој не одговори.{S} Али јој |
| овде...{S} Тако...{S} Дај још...{S} Све донеси!...</p> <p>Пошто наместише собу и пошто је Марко |
| p>— Шта? </p> <pb n="190" /> <p>— Иди и донеси „оно“ — И показа јој главом на кућу, на мало соп |
| широм отварај, на њој два фењера пали и донеси ми пушку.{S} Да огласим!{S} Нека свет види!{S} Н |
| Не може човек да их се отресе.{S} Једва донесох.{S} Ево... .</p> <p>И не показујући јој што им |
| ер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га у хан рањеног.{S} Куршум му остао у трбуху. |
| је, отупи, да, кад паде мрак, када јој донесоше одело, сапуне, игле и чешљеве; <pb n="122" /> |
| ене; да се после тамо, уза зид доксата, донесу клупе и астал, за којим ће свирачи <pb n="167" / |
| ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити.</p> <p>Међутим дан је |
| гда се врати заједно са два шегрта који донеше читаву рпу басме.{S} Софка је знала како је сад |
| вађи са чивчијама и слугама, што јој не доносе како треба из села масло, сир и пилиће, да се ве |
| ер једино још са села су пристајале да, доносећи са собом имања, дођу у варош и у овакве старе |
| аши.{S} Али Арса јој не даде.{S} Силом, доносећи јој хаљине, гонио ју је да се облачи.{S} Нароч |
| ше могао ићи по трговини, те, ваљда, не доносећи и не зарађујући више, нема онај углед као пре; |
| ађење, почеше да стижу и други гласници доносећи од њега поздрав и глас да је здрав.</p> <p>Међ |
| к, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто а највише брашна, масла и сира, од че |
| вчије, и даље су код њих долазили, увек доносећи по нешто, никад не спомињући да је земља сада |
| p>Арса поче као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ Станину да намешта.{S} Марко је стаја |
| им се допасти, па да им после ту точи и доноси, она овамо, у кујни, није могла од огњишта да се |
| свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, јер од стида, због оноликог покора, преплашен |
| <p>А никада није волела та јела што се доносила отуда са гробља.{S} Увек поред мириса самих је |
| су за њу брижљиво кували и Миленија јој доносила.</p> <p>Отуда, испод хладњака, што год је дан |
| {S} А сви ти људи, слуге, који су тобож доносили те његове поклоне, увек су долазили, када Софк |
| ни није била заборављана, јер је свакој доносио са тих путовања какав поклон и сваку ма чиме об |
| тога само одозго виче:</p> <p>— Магдо, доносите!</p> <p>А Софка зна да се то и на њу односи, д |
| куће помицали у крајеве, да се приликом доношења хране, жита, не би реметио кућни мир и раскош. |
| зачуше се прапорци на кадионици.{S} На доња уска врата до певнице изиђе клисар носећи налоњ и |
| гло да поједе, долапи, рафови и прозори доње собе претрпани.{S} А то све због њега, оца.{S} Њем |
| срећнији дани.{S} Колима би одлазили у Доње Врање на чивлук.{S} Али нико више сем њих троје и |
| {S} Једино што су одлазили у чивлук код Доњег Врања.{S} Али тамо се ишло више шетње ради.{S} Та |
| ужило се весеље и пиће у оном чивлуку у Доњем Врању.{S} И тамо, затворени, у друштву чувених Гр |
| а опасивати, али с муком, јер цео његов доњи део тела, кукови, клатили су му се и дрхтали.{S} С |
| S} Овде у вароши од скоро је са кућом у доњој махали...</p> <p>Али се Софка изненади, кад још ч |
| као у пркос, на равнодушност напрћеном доњом усном, због чега јој је увек око крајева уста бил |
| тај шум, уплашен, брзо се трже, остави доњу собу и пође горе, у своју гостинску собу.{S} И сам |
| спод очију одмери све.{S} И пошто своју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и |
| е пред сам губитак њен, њену продају, и допадало.{S} И она је сама помагала у томе, намештала, |
| што му се сутра неки нови колачи и пите допадну, <pb n="143" /> то онда опет наређује да од њих |
| то све због њега, оца.{S} Њему се увек допадну ти колачи, а не могући све да их поједе, наређу |
| на поново тражи, кад би му се које пиће допало.{S} Око ручка он већ постаје нестрпљив, што руча |
| сорте ракије, да пробају, која ће им се допасти, па да им после ту точи и доноси, она овамо, у |
| ања, и после венчања, мужевима што више допасти и ући им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са том ба |
| о на махове, како би се врата отворила, допирала пара и топлота, и то тако јасно отуда на махов |
| круте јаке, а опшивене модрим ширитима, допирале чак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде |
| ни женили, и зато су им једва до кукова допирале.{S} Али зато опет од кукова до пазуха сви у ко |
| рса, са грдним маљама по среди, које су допирале до његова кратка, здепаста и гола врата.</p> < |
| ом, старом сахат кулом.{S} Отуда су већ допирали звуци ћеманета, дахира и бубњева које су тамо |
| S} Међутим из оне друге собе једнако је допирало оно свекрвино цвиљење, да му се чинило да јој |
| и никако могла да заспи, јер би једнако допирало до ње одозго, кроз таваницу, његово поцупкивањ |
| емио у штали, из које се јасно одвајао, допирао онај топао воњ и шум од већ пробуђене стоке, уђ |
| чу, кога и не запамти, јер јој је једва допирао испод пазуха, никако се Софка не заплака.</p> < |
| гледати шта они раде, по неколико дана допирао овамо у варош пуцањ пушака и видело се бацање р |
| у се оцртавала била.{S} Из њива и башта допирао мирис труле траве и корења.{S} Тамо негде далек |
| и рибање тепсија и сахана.{S} Са улице допирао је бат корака.{S} У опште дан је био чист, топа |
| , а највише око капије, до које је ипак допирао жагор, који је храбрио.{S} Али међутим из баште |
| а, исто овако кроз високе прозоре једва допирати светлост, тамо у дну трептати онај велики куп |
| и белим зубима.{S} А из правог амама ће допирати топлота, пара и она загушљива амамска устајало |
| велика капија и кафана, на махове поче допирати отегнуто продавање салепа, и вика симиџија, и |
| лепљене местимице почађавелом хартијом, допире жута, мрка светлост.{S} У кујни светлуца мала ла |
| тране чак и овамо код њега, у сопче, да допире.{S} Чули су се тихи, уплашени кораци, бат ногу и |
| еву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укроћивање отргнутих коња |
| анцима место ужета.{S} Из кујне поче да допире прасак сувих лозинака.{S} И <pb n="102" /> одмах |
| и пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, гласни разговори; и када ма |
| S} Отуда, испод хладњака, поче овамо да допире силан жагор, не разговор, смех, здравице, него к |
| ећи поред кујне чу како и оданде такође допире граја, сигурно од слугу.{S} А поред тога, ма да |
| ог тога оно му све јасније, све силније допире до ушију.{S} Изгледа да му таванице, греде, цреп |
| и главу рукама, осећајући како из кујне допире мирис још сасвим незагашеног огњишта, неопраних |
| ти снаге и врелине.{S} Кроз ноздрве јој допире ноћни хладан ваздух.{S} Башта поче да јој се ниј |
| дала.{S} Само је њега осећала, како јој допире до испод пазуха.{S} И никако није могла колена д |
| S} Сву ме изуједа.</p> <p>Из амама опет допире стрина-Пасин грлени глас, глас младе, мале, пуне |
| идело се и по томе, што отуда почеше да допиру запрепашћени узвици, крици свекрвини:</p> <p>— Ч |
| ављајући посао и бришући руке о кецељу, допраћала је до самог капиџика и суседне баште једнако |
| где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује.{S} И што је ноћ бивала јача |
| чела, која је показивала докле је вода допрла при његову јутрошњем умивању, поче оштро да прич |
| али сељаци, били, и како су то смели да допусте, да га не чувају, чак и да погину за њега? — За |
| ко му и треба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} |
| ом додавала чаше, мезе.{S} Морао да јој допусти, да му сама она скине колију.{S} Почеше већ и д |
| ао као толико да их моли, док су му они допустили да ту подигне неке своје магазе.</p> <p>Дакле |
| себе као неку поштеду, пошто није хтела допустити да је ико више штеди и жали.{S} Јер, када се |
| тада мати, сва срећна — откуда она сме допустити да Софка ма каква изађе.{S} Таман!{S} Треба о |
| фали.{S} Али брзо се сети да то не сме допустити, особито, да је тај туђи свет, начичкан око з |
| а је била да то не може никада бити.{S} Допуштала је, да ће можда сада, тога пролећа, као увек, |
| о значи:{S} Зар вама све <pb n="214" /> допуштено, ви све чинисте што хтедосте; своје синове же |
| то због тога, што им је као једино тада допуштено, а нешто и због самих себе — саме се том удај |
| е сваки час и загледање у њу толико јој досади, умори је, отупи, да, кад паде мрак, када јој до |
| она некако друкчија.{S} Изгледа као да, досадивши јој се на послетку тај вечити страх, трепет о |
| у после, не стрепећи да ће то коме бити досадно, једнако захтевали од Цигана да им свирају и пе |
| ли, бато?</p> <p>— Дођох! — Кратко, са досадом, чуло би се како он одговара.</p> <p>А већ када |
| S} А поред ове гужве и тишме испред ње, досађивала јој још и она сватовска хука иза ње.{S} Знал |
| не упрља у ходу.{S} Али најгоре јој је досађивао онај тесан а сувише отворен јелек.{S} Јер, ка |
| :</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да проговори. |
| врата, грдећи их:</p> <p>— Хајд!{S} Не досађујте!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| зе са неким страхом знајући да јој тиме досађују.{S} Али, видело се, да највише стрепе од Марка |
| <p>И чим би почеле овакве мисли да јој досађују, увек би онда почела силом саму себе да гони д |
| му, газда Марку.{S} Од скора су се били доселили из Турске.{S} Али, као да нису ни живели, тако |
| зна шта све има.{S} Истина, од скора се доселио из Турске, али још тамо по граници држи ханове |
| атијег газду али још сељака, тек што се доселио, и то за мужа, кога није ни знала и који је био |
| е, која се одозго, где је била скупоћа, досељавала овамо — за све њих она је била њихова „снашк |
| ео вароши, који је био као још нов, тек досељен, још не као варошки, више сељачки, пун самих до |
| не као варошки, више сељачки, пун самих досељеника, или сељака из околних села, а понајвише бег |
| шике, од њих неке, исто тако као и она, досељенице из Турске.{S} И она би ишла к њима, али само |
| руку.{S} Он, сав срећан, што није оно, досети се.{S} И Софки он дође тако драг и мио, што позн |
| за остаде готово празна, он се тек тада досети, и Софка заиста чу како он из страха, да се ови |
| ји, тако горе усамљену гледа, и по томе досети се, како је њој сигурно тешко, и онда да је почн |
| b n="202" /> сопчету, она се са осмехом досети шта хоће.{S} Сигурно ће опет из оних сандука, гд |
| и јела, мори, ништа, — пљесну се Магда, досетивши се да због глади можда Софка не може да заспи |
| ђености и силини из очију познавши је и досетивши се за шта долази, смрачи се, а уста му већ по |
| и скупе хаљине.{S} Али у брзо се Софка досетила.{S} Видела је: да јој мати зато тако скупе хаљ |
| е доводећи алата.{S} И да се не би овај досетио, Марко том подигнутом руком <pb n="218" /> за н |
| Магда нашла.{S} И да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не она, него Ма |
| да хвата.</p> <p>Једини као да се томе досећао свекар Марко, јер га је видела како се он све в |
| не намешта и дотерује.</p> <p>— Доста, доста, Софкице! — прекидала је и заустављала Софку, а и |
| сашивене од оне нове басме.{S} Кратак, доста отворен јелек са жутим ширитима као и шалваре са |
| неколико парчета шећера, <pb n="103" /> доста сумњиве боје.{S} И по томе видело се да тај шећер |
| , поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Доста, не врачајте много!{S} Јер, косе ћу да вам почупа |
| цима.</p> <p>— Хајде, хајде, свекре!{S} Доста је, време је...{S} Охрабреније на то његово ћутањ |
| ко дуго не намешта и дотерује.</p> <p>— Доста, доста, Софкице! — прекидала је и заустављала Соф |
| ва и чисто поче да се и нећка:</p> <p>— Доста, тато!</p> <p>— Све ће теби тата!</p> <p>И са њом |
| куће, иди у варош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показујућ |
| да ли је заиста ту, код њих.{S} Његова доста изношена дуга мантија климата се око њега.</p> <p |
| а је истина некад мало богата, али тада доста оронула.{S} Живели су од кирије од неколико орону |
| S} И зато је матери Софкиној из почетка доста олако ишло и испадало за руком, да се ништа не пр |
| варошки: у антерији, забрађена, истина доста новом али простом шамијом, у белим дебелим чарапа |
| оном својом малом али рутавом руком, са доста кратким и нежним прстима, чекао је да га Арса сас |
| поче одозго да силази, а, највише услед доста попијене ракије, да одлази у кујну и тамо са жена |
| на са послужењем.{S} На старом, малом и доста изабаном послужавнику велика чаша воде и у таслиц |
| ине од истина тешких, јаких дасака, али доста једно од друго растављених, он једва дочека да ви |
| ање.{S} Онда, као никада дотле, материн доста јак глас, као неко одупирање свађа, плач.</p> <p> |
| на два велика катанца, која су висила о доста дугом и дубоком, шарено обојеном сандуку.{S} И ув |
| га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што највише матер умири, то је, што се |
| цу, узимали за њих одрасле девојке, већ доста у годинама, способне за сваки рад.{S} И то се рад |
| ом од ножа на својим већ старим али још доста јаким белим сапима, као да ни он не сме да рже и |
| воде на друмове.{S} Трче бесомучно, да достигну муштерије.{S} Завалили се од корпе симита.{S} |
| био раван и достојан <pb n="40" /> ње; достојан и њене оволике лепоте а и саме ње као, Софке „ |
| није гледала, нико њој није био раван и достојан ње, на послетку и право је да тако и сврши.{S} |
| неће се родити тај, који би био раван и достојан <pb n="40" /> ње; достојан и њене оволике лепо |
| ну, суву, чисто проклети судбу, што јој досудила да такву свекрву има.{S} А сад, не само да то |
| неки немир, као страх.{S} Да ли што је дотадања зимска усамљеност и повученост престајала и са |
| нађење и чудо свима, а највише на уштрб дотадање своје гордости и господства, узео је за жену.{ |
| окреће.{S} Пошто посрну, да јој се руке дотакоше пода, брзо се исправи и поче, устрашена, а ник |
| сјаха, нити коња веза, нити се утегну, дотера и загледа какав је, већ бришући, отирући шаком з |
| била одавна спремила собу, почистила и дотерала кујну и око куће, била се обукла и, чекајући н |
| она је сама помагала у томе, намештала, дотеривала.{S} Око куће, испред ње, и по башти чистила |
| , свирачи, по својим колебама пробали и дотеривали, да буду готови и, чим падне мрак, почну оту |
| својом руком, а не ногом, намештао је и дотеривао асуре, покровце, говорећи:</p> <p>— Тако...{S |
| је се добро закопчао, почела би га сама дотеривати, и то више из сажалења.</p> <p>Он јој предао |
| лази око куће, по башти и све надгледа, дотерује.{S} Највише се задржава у подруму, у коме су в |
| мехом помислио, како се она ето спрема, дотерује за мужа.{S} Зато је морала сасвим укрућена да |
| акрити.{S} Они, чим видеше како се кућа дотерује, намешта, као слутећи у чему је ствар, почеше |
| страху да је не повреди, сама намешта и дотерује и чисто је глади.{S} А особито би јој око коле |
| а се од ње да је тако дуго не намешта и дотерује.</p> <p>— Доста, доста, Софкице! — прекидала ј |
| суседне баште једнако намештајући је и дотерујући је...{S} Јер, за Бога, — говорила би јој тад |
| оточину, буђу, тамјан и покапане свеће, дотле ју је опет иза ње онај простран под, патосан плоч |
| сама морала кашичицу у уста да му меће, дотле му мати била начинила цигару и припаљену утурила |
| ог горњег спрата све ово могло да види, дотле са улице, због оне њихне велике двокрилне капије, |
| ш свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што већ ти свирачи не д |
| n="105" /> ходање.{S} Онда, као никада дотле, материн доста јак глас, као неко одупирање свађа |
| даље од њега, извија и свира као никада дотле.{S} И Марко, не могући више издржати, а не знајућ |
| оро“, — она одмах поче, и то као никада дотле, тако слободно, раздрагано.{S} Сви почеше да пљес |
| су нечега плачног, прекорног, што га је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и сав откриј |
| уђења, при помисли да је то он.{S} Мати дотле већ прибрана на све, готово мирно се диже и оде, |
| стала, да сама простире постељу, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, покрива. |
| реча, највећа, сада ево због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену |
| ешко, кад ето хоће да пије ракију, коју дотле није тражила.</p> <p>Магда се брзо врати и донесе |
| и нађем се.</p> <p>У том, као без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха седе на земљу.</p> < |
| а газде суровим и заповедничким гласом, дотрча уплашен:</p> <p>— Шта, газдо?</p> <p>— Коња, чиз |
| а слепила по њеном красном витком телу, дотрча <pb n="153" /> овамо на тершене код Софке и дигн |
| је моја Софка?</p> <p>— Ево ме, тато! — Дотрча Софка до њега и <pb n="176" /> пољуби га у руку. |
| ње, бол, јад, увреда.{S} Узалуд свекрва дотрча, Софка већ осети његову руку по свом челу и коси |
| дава“</l> </quote> <p>Мати јој последња дотрча, поче да је љуби и јеца:</p> <p>— Софке, Софкице |
| чекајући да га Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасивати, али с муком, јер цео њего |
| {S} Око поноћи, када Магда као без душе дотрча к њој и јави:</p> <p>— Иду младожењини! — она се |
| и се могло у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала деца, слушкиње, једнако се тамо вукле хаљине |
| не остаде мирна.{S} Сваки час су отуда дотрчавали и улазили овамо код ње, чак и деца.{S} Али т |
| то га она зове, што може да је послужи, дотрчао би к њој и радосно пита је:</p> <p>— Шта треба, |
| о разбијајући капију, док му слуга Арса дотрчи и отвори.{S} Чим сјаши с коња испред куће и уђе |
| иле им:</p> <p>— Хајде, хајде, знаш ти, доћи ће он.{S} Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што |
| ко кратко, суво и одговорила:</p> <p>-— Доћи ће!</p> <p>То, да је заиста он продао кућу, видело |
| Софке очи, само што јој рече:</p> <p>— Доћи ће опет!</p> <p>И цео дан тамо, горе, преседе.{S} |
| х уста чути, него <pb n="110" /> ће ова доћи са још којом женом, тетком или стрином, па ће оне, |
| прво по томе, што он рекао да ће понова доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им јави, да би о |
| то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она онај и онакав сан снила и по |
| е хтела наредити.</p> <p>А да ће заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећала.{S} Ноћу, по |
| човек, да јој каже како он још не може доћи.{S} У неком је великом послу.{S} Гледаће да бар на |
| м, пуном не јела (пошто ће вечера после доћи, после „пијења“ Софкиног) него мезета: ђаконија, г |
| ти, испустиће се овака прилика, неће се доћи до новаца, и то оваквог, великог, многог новца, ка |
| ва.{S} Оно, што је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је |
| {S} Ма да отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак по томе слутила, надала се да ће их м |
| као неки кривац, једва чекала, када ће доћи ноћ, када ће лећи, и онда, осећајући се сасвим сам |
| еме долазио — ваљда једном обрадовати и доћи к њима.{S} Зато је она сад, осећајући се пред Софк |
| осећајући да мора између ње и њега чак доћи и до тога, једнако притискује главу рукама, и јечи |
| ло већи, како ће можда до године и унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} И отуда, из штале, из |
| н снила и по њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се пило, нег |
| а да ће јој сада све то оволико и овако доћи.{S} И из страха да то ко не опази, да се зато она |
| е, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још одавна, и пре ослобође |
| ер ће он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико |
| енити, знало се да се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној намештеној соби, вид |
| то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна и по томе, што је он тобож чуо, како су ових |
| о се окрете к њој, приближи, прстима је дохвати за главу, око ува и косе и сав треперећи и узди |
| да, после толиких година.{S} И од среће дохвати Маркову руку, принесе је своме лицу и поче је љ |
| акоме је по пуну оканицу, онако како би дохватила, давала са тепсије, по којој их је Арса био н |
| шта донела за раздавање; кад је дошла, доцкан или рано; како жалила и нарицала; кога највише о |
| /> <p>А овако?</p> <p>Али ипак још није доцкан.{S} Још има времена да поправи, да се покаже как |
| о знају, иду, раде..</p> <p>Али, кад се доцкан у ноћ отвори широм и осветли капија, и на њој се |
| И, као што је ред, обичај, тако је и он доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада жене ов |
| хтео.{S} Али са сином, који му се родио доцкан, када је он већ био остарео, када се већ нико ни |
| једре, вреле мишице.</p> <p>И када, већ доцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и када |
| ла обла, једра плећка.</p> <p>Ручали су доцкан и то не заједно.{S} Услед многих гостију прво је |
| .</p> <p>А често, испрва тихо, за себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па се тек з |
| о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније са Тодором венчао, и са чијим је оцем, Тодорини |
| ја вина, да тамо целог дана преседе.{S} Доцније, кад се још више обогатише, браћа сасвим им пор |
| ва потурчила, побегавши за Турчином.{S} Доцније, када је овај напустио, служила је по харемима, |
| уло, нити би каквог гласника послао.{S} Доцније чак и по две и три године, а од њега ни гласа: |
| послао је, да и она учи у манастиру.{S} Доцније, није је тако брзо удавао, једнако меркајући ка |
| а целу годину кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подру |
| штогод по кући да види, надгледа.{S} А доцније, кад му жена родила Софку, морала је сасвим да |
| је веровала у све ово.</p> <p>Али, када доцније, пошто се сасвим раздани, пошто сунце у велико |
| е ствари, покућанство уреди, те да, кад доцније са купцем дође, може одмах кућу да му преда, са |
| на да никада таквога неће бити, онда је доцније све лакше то подносила.{S} Чак је била и задово |
| оћи, када је била већ лакосана, сећа се доцније, чула је одозго, кроз таваницу, како сигурно из |
| ће чуда од беса и страсти чинити.{S} И доцније, што пиће буде јаче, њихни мужеви пијанији, заг |
| } Нико то не сматра за увреду, грех; ни доцније, када синови порасту.{S} Ништа то није.{S} Имаћ |
| најлуђе, оне девојачке!{S} А ко зна тек доцније како ће бити, када он сасвим порасте, ојача, по |
| што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, када сасвим постане човек), чим је погледа, ст |
| ли речју, да штогод показа.</p> <p>Тек доцније, када Софка поодрасте, он је <pb n="25" /> више |
| VII</head> <p>И као што се надала, тако доцније и настаде.{S} Ма да прођоше две и три године, њ |
| онако гола и пространа.</p> <p>И једино доцније што би је покаткад као узнемирило, то је био он |
| ан, било је тако добро.{S} И Софка зато доцније целог живота није могла себи да опрости: како д |
| она је видела и по самој матери.{S} Јер доцније, када Софка поче да показује знаке женске лепот |
| бар и капију да затвори, те да кроз њу доцније не види оно што је највише потресе и заболи; да |
| , одмах, знајући у какву ће се лепотицу доцније развити, на изненађење и чудо свима, а највише |
| id="SRP19101_C31"> <head>XXXI</head> <p>Доцније Томча, смејући се самом себи, причао је: како ј |
| , само да би се сасвим умртвила.</p> <p>Доцније, како се причало, толико је то ишло далеко, тол |
| које би бегови доводили за себе.</p> <p>Доцније, када је требало да се жени, пошто <pb n="23" / |
| ама тако чудно, страсно и топло.</p> <p>Доцније, када би мислио да је Софка већ заспала, долази |
| је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем материном држању и намештању саме куће.{S} Од |
| ах обуче као што треба, и спреме све за дочек, брзо и то пешке оде, врати се код Софкиних, да о |
| двориште, не види и спази како плаче — дочека у кујни.{S} Марко, када је виде такву смушену, н |
| е могући да устане, да га као што треба дочека, поче се извињавати:</p> <p>— Не могу, тато, умо |
| Магда. — Када одох код ње, она ме једва дочека: „Седи, Магдо!{S} Од кад се нисмо виделе!“ И онд |
| , издржа у обилажењу око налоња и једва дочека да изиђе из цркве.</p> <p>Не жалећи, што виде ка |
| та једно од друго растављених, он једва дочека да виде како се тамо, у кући, засветли и како от |
| њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по челу.{S} И од тог силног ударца уве |
| 4" /> то?{S} Зар она (јамачно Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А |
| упи, ситан златни звек.{S} Не могући да дочека, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње на |
| <p>Али тако исто није хтео нити смео да дочека ни оно друго — отуђивање, продају имања, и обело |
| да, као свака <pb n="163" /> мати, која дочека ово весеље, мора прва оро да поведе.</p> <p>На п |
| ју овамо по вароши.</p> <p>Испред амама дочека их сама амамџика.{S} И пошто је Софка пољуби у р |
| Кажи ономе слепцу (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита.</p> <p>— Хоћ |
| Једва је то могла да проговори, па и не дочека да се шалом, који јој тетка пренеражена пружи, с |
| да широм отвори капију и да тамо на њој дочека новог пријатеља.</p> <p>Стана их, једва се држећ |
| кћер натраг узети.{S} Томча наводаџију дочека не може бити боље.{S} Али тасту, ефенди-Мити, по |
| бивају све унезвереније.{S} Не могу да дочекају, када ће већ једном сасвим мрак да падне (ма д |
| ко, облапорно, да би после вечере једва дочекала, кад ће лећи у меку постељу, у коју ће се од у |
| ла, или од среће и радости, што је и то дочекала, да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да је сл |
| свих одсекао Јусуфчићу главу.{S} И онда дочекан од својих, праћен њима, халакајући, дојурили св |
| .{S} И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; с тога само |
| но нуђење Томчино, сав побеснео, што је дочекао, да он, ефенди Мита, тако што чини, оволико се |
| нам иде!{S} Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и то.{S} А сада, Магдо, капију широм отварај, |
| . — А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слатки и мили празник!{S} Све ми поздрави, и с |
| улици, у чаршији?...{S} Једва ће се то дочекати, да јој се сите.{S} И због тога не смејући, а |
| је као у један глас, задиркивајући је, дочекаше:</p> <p>— О, невесто! невесто!{S} Ах, Томчо!{S |
| ве које су лежале радосно, дирајући је, дочекаше је и начинише јој у средини места.{S} Она се п |
| се, чисто ничке клањајући се испред ње, дочекаше је.{S} Жене, све зарадоване, и тим Софкиним до |
| и креће по свирци.</p> <p>Остале једва дочекаше ту њену раздраганост, те и оне почеше још весе |
| као што је и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који су луксузношћу и нарочитим реткостима |
| је намештала собе, тако готовила јела, дочекивала госте и родбину.{S} И даље се цела родбина т |
| n="141" /> највише и запрепашћивала.{S} Дочекивала их је све са ужагреним очима и као крв румен |
| ешкирима.{S} Софка их је тамо за софром дочекивала, љубила у руку и дворила са великом чашом, к |
| улицом, жене су је на капијама стојећи дочекивале и нудиле је, и то понизно, да сврати и уђе к |
| је била њихова „снашка“.{S} Свуда су је дочекивали и поздрављали усрдно, радосно.{S} Ако би про |
| самих му уста чашу приносити.{S} То је дочекивано од свих криком и урнебесом.{S} Цигани до неб |
| о време брзо прође.{S} Она хука, граја, дочекивање сватова, њихни пуцњи пушака, као неко халака |
| амаму, слагање дарова њених по доксату, дочекивање свирача, играње првога ора, просипање шећера |
| и онако горе, на врху степеница, све да дочекује и са сваким да се здрави и љуби.{S} Само је са |
| долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће је сви весело, раздрагано, гле |
| ати?{S} На шта све ово?{S} На шта да он дочекује госте, љуби се са њима, када њега не весели ни |
| а почну мушки гости долазити, он сам их дочекује.</p> <p>И зато, када дође, пошто прегледа кујн |
| д цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо дочекујем турске трговце, моје познанике, пријатеље, ко |
| а носи.{S} Целог дана, веселе и срећне, дочекују госте.{S} Чак и свирачи дођу и одсвирају.{S} А |
| но се и он за њима пење.</p> <p>Горе их дочекују.{S} Ефенди Мита са свима се љуби.{S} Али Марко |
| бодили, а нарочито мати јој, која једва дочекујући ту прилику да се и она са њим, највише ради |
| а, горе, уврх степеница, морати да седи дочекујући госте.{S} И у исто време да му се донесе она |
| но без пара, без игде ичега, и са језом дочекујући га поче себи да пребацује: што се није сетил |
| осети мушка рука на себи.</p> <p>Ванко дошавши овамо и видевши је, зарадован што ју је нашао, |
| било којом суботом, када би, место оца, дошао са рабаџијама, да еспап узму.{S} Па и то би морао |
| ка примети како је, као и сваке године, дошао најстарији <pb n="73" /> Магдин син.{S} Он, пошто |
| азећи низ степенице.</p> <p>— Иди, иди, дошао неко! — поче је журити мати.</p> <p>Док је Софка |
| уће, а сва срећна што је он, газда јој, дошао и чак са њом говорио, једнако гунђала, себе грдил |
| заиста отац кућу продао.{S} И због тога дошао, да јој јави.{S} Зато сигурно између ње и њега, н |
| т најпреча, највећа, сада ево због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, не б |
| од њега преседео, одморио се и тек онда дошао кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов барјам, ве |
| радосни, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зове к себи, јер то није имао |
| н, да не би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао |
| а госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним |
| {S} Време је, Софке!{S} Тек што ко није дошао.</p> <p>Софка се тек онда поче облачити.{S} Осећа |
| а вилици, а и цео јој образ од те сенке дошао тамнији, овалнији.{S} Од цвећа закити се само јед |
| шао кући, спремио и тамо удесио и после дошао по пријатеља, да га води к себи, на даљу част и д |
| елу божју службу одстоји.{S} У то време дошао неки нов учитељ, Николча, чувен са свога певања и |
| ад се иде у Бању.</p> <p>И када је Тоне дошао, да то све каже Софкиној матери, она, по његовом |
| песми, чека.{S} И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик његова тела, и бол к |
| авећи се по годину дана на путу, кад би дошао, прво свраћао тамо, код Ахмета, побратима, и код |
| , сигурно осетивши тај њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда, покоре.</p> < |
| ијући се и од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.{S} |
| и, у варош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, четири пута.{S} Чак и преобука слал |
| вадбе, и још и други.{S} И како би који дошао, ушао на капију, само би хукнуо:</p> <p>— Ох, бре |
| начинио какав лом и чудо, и у зору кући дошао — он тада не би звао њега, сина, већ њу, матер.</ |
| м кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро нам дошао! — предусрете га мати.{S} И кад дође до ње, брзо |
| што је ред, обичај, тако је и он доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада жене овамо већ |
| да је погледа, он, као да је неки стран дошао а не она, његова Софка, подиже се и само рече:</p |
| е шта чека тога.{S} И заиста, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родбина стицала: жене, т |
| ће понова доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им јави, да би она, мати, имала када да се сп |
| и љубећи је, ослови га:</p> <p>— Добро дошао, тато!</p> <p>Он као устукну.{S} Али се прибра.{S |
| добро жели.</p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S} Само је један пут лупнуо алком, |
| о топло и припијено стоји око половине, дошла сасвим лепа и свежа.{S} Само, ваљда услед помисли |
| ко им лица, од пића и од раздраганости, дошла румена, врела, и то од оног тамног женског румени |
| е.{S} После ручка такође их је било.{S} Дошла цела родбина, сви, ни један није изостао.{S} И јо |
| на ни где су.{S} И када би која комшика дошла, да потражи на послугу какву ствар, за коју је са |
| о би се, како је к њима једне ноћи била дошла чувена Савета, која није била обична, свакидашња, |
| сила, и шта донела за раздавање; кад је дошла, доцкан или рано; како жалила и нарицала; кога на |
| а заспи, јер се сети да она, од како је дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа није јела.< |
| је обичај, пошто је она већ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, показала да пристаје — |
| комшилук, да би преким путем пре матере дошла и отворила јој капију, већ стиже, и, оставивши ко |
| сваки час и ма ко улазити и излазити, и дошла овамо.{S} Само је Магди казала да ће овде бити.</ |
| тарешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла субота или какав празник, одмах би овамо до њих д |
| овамо више није долазила.{S} Једино би дошла на „прочку,“ уочи великог поста, када би по обича |
| ечега другога, тек, кад год би јој мати дошла, увек би се она узнемирила, плашила.{S} А то јој |
| одрастао.</p> <p>А Стана, како први пут дошла овамо, у кућу, таква и остала.{S} Већ је била ста |
| клоњени и сигурни.{S} А сада, без њега, дошли као обезглављени, јер над собом више немају оног, |
| е споредно.</p> <p>Али после ослобођења дошли су судови и парнице.{S} Нарочито када се морало с |
| што су друге газде и учиниле, те поново дошли до већ проћерданог и продатог имања.</p> <p>— Ех, |
| да још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно |
| а.{S} Софка претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љубав своју |
| А он сам много се променио.{S} Чело му дошло испупченије, лице уже, поткресивани бркови просед |
| оно, досети се.{S} И Софки он дође тако драг и мио, што познаде да ју је разумео, јер виде како |
| го, да покаже колико му је Софка мила и драга, одмах навукао ту кошуљу.</p> <p>— Пријатељи моји |
| вала, али које су јој сад толико миле и драге, као да су јој рођене.</p> <p>А Марко, као да је |
| пустио, ипак они једини на свету мили и драги.{S} И Софка виде како јој мати, због тога страха, |
| плашено и поче да блене.</p> <p>— Кажи, драгичка!</p> <p>— Па... драгичка, — поче Стана, снебив |
| /p> <p>— Кажи, драгичка!</p> <p>— Па... драгичка, — поче Стана, снебивајући се и чудећи се.</p> |
| ла срећна.{S} Ниједна да је полазила за драго.{S} Готово све су овако као Софка плакале, јадале |
| а драгога, нити ће икада осетити шта је драго и мило, — постају толико луде и бесне. </p> <pb n |
| себе нешто, што му је, истина било тако драго, мило, али које је њему ипак некако страно, туђе, |
| злато, и како као да је она тобож имала драгог, волела се са њим, па сада не полази за њега, — |
| кад оне наде нису испуниле, не пошле за драгога, нити ће икада осетити шта је драго и мило, — п |
| ве више и више обузимати ти осећаји, та драж, миље, голицавост.</p> <p>И да све то не би било, |
| е тек онда поче облачити.{S} Осећала је драж од оне лаке, чисте кошуље, готово жуте од <pb n="7 |
| ла уживајући у својој лепоти, осећајући драж од те своје откривености и од голицања ваздуха.{S} |
| ловином, њихајући се полако и осећајући драж у тој својој извијеној половини, у испупчености и |
| затворена, поче осећати неку драж, и то драж у покретима тела.{S} Али баш зато никако <pb n="66 |
| вих издвоје, изгледа да су налазили сву драж свога живота.{S} А да би у томе што више успели, г |
| тако сама, затворена, поче осећати неку драж, и то драж у покретима тела.{S} Али баш зато никак |
| , Софка поче осећати, како је све чисто дражи и бива јој пријатно.{S} Осети како би и она радо |
| амам.{S} А то их је, изгледа, још више дражило, опијало и знојило.{S} Све већа је и већа цика |
| мо, иза куће, услед наслаганих „камара“ дрва и камења, није било много.{S} Кад би сазреле кајси |
| вршава одређене послове: довољно насече дрва, са чесме у великим судовима донесе воду; по двори |
| је био затворио капију, донесе нарамак дрва и седе и он до огњишта.{S} Разузури се.{S} Изу опа |
| на коњу место узенгија и старим неким, дрвеним седлом.{S} Око голог трбуха клатио му се распас |
| увота од старих дасака, шиндра и украса дрвених по рафовима, собама и доксату.{S} И онда све би |
| ата амамских и њихних токмака, обешених дрвених ћутука, који су по вратима, приликом затварања, |
| {S} Па не само то него чак и плодови од дрвећа, којега истина тамо, иза куће, услед наслаганих |
| на долину због високих уличних зидова и дрвећа.{S} Онда се поче пети ка чаршији и ка газдиној к |
| све то: и ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, о |
| прозор у ноћ, која је била прорешетана дрвећем баштенским и околним зидовима комшијских кућа, |
| ровова, изрешетаним димњацима и високим дрвећем, како се испред њега, по падини, у ноћном полум |
| роширивала, пунила најлепшим и најбољим дрвећем: шамдудима, трешњама и вишњама, и разноврсним к |
| аки час излази из кујне, и са исцепаним дрвима враћа се натраг. <pb n="76" /></p> <p>Горе, наср |
| увела и тамо у крају баште за неко суво дрво привезала, да уз нарамак сена или траве дрема, чек |
| ју је из иконостаса, рамова од слика и дрвореза чисто гушио мирис на црвоточину, буђу, тамјан |
| сти Васки онога њенога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека пред амамом на мосту.</p> <p>— А теби Јов |
| привезала, да уз нарамак сена или траве дрема, чека, док његов газда посвршава одређене послове |
| њер и по три и четири ноћна стражара да дремају, јер је он, тај Софкин прамдед, хаџи-Трифун, тр |
| игани, мртви уморни, једва држе зурле и дремају.{S} На пољу опет поче по трећи пут мрак да сила |
| ста, као да се дуго одмарала и спавала, дремуцкајући наслоњене главе на руку уз прозор, слушају |
| рсима.{S} И тако покривена том колијом, држала је тепсију у крилу требећи по њој пшеницу, а у и |
| } Узми, узми још.{S} И клечећи до Софке држала је на прстима уздигнуте руке ту велику чашу до с |
| ка узела са столичице до собњих врата и држала је и више своје и више његове главе, светлећи му |
| а двори, нуди.{S} Од умора једва је очи држала отворене.{S} Била је сва врела.{S} А од страха, |
| , у главној чаршији, и у њој се увелико држала со и конопља, она је више служила за обрачунавањ |
| тала и забацивши руке у којима је нешто држала, чекала га је.{S} Свекрва је, као увек, мирно и |
| е, почео да пије.{S} Онда и полудео.{S} Држали су га и хранили везаног, горе, на горњем спрату. |
| то им је земља, коју су пре као чивчије држали, сад постала њихова.{S} Тако исто и Магда готово |
| лу детињу руку задржи у својој.{S} И то држање младожењине руке било је за њу најтеже.{S} Осећа |
| особито таквим њеним дрским, слободним држањем, пита онај.</p> <p>— Софка, ефенди-Митина! — чу |
| м не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, држању, видело <pb n="212" /> се да се дуго и дуго реша |
| у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, цене како јој је.</p> <p>И заиста, прво |
| ило, Софка виде и по доцнијем материном држању и намештању саме куће.{S} Од тада су горње собе |
| нгије да му умеће ноге, јер се он једва држао о јабуку на седлу.{S} Али изненадном снагом одјед |
| ину, <pb n="137" /> да би из тих ханова држао Арнауте у шкрипцу, страху.</p> <p>Овамо кући, у в |
| Дај! — дахтао је ка Софки.{S} Једва се држао на ногама.{S} Софка, ужаснута, виде како му руке |
| пола отворене очи.{S} Оном другом руком држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и |
| а мора јако да их стеже, да би их могла држати.{S} Срећом били су преко њихних руку пребачени д |
| гласом.</p> <p>Слузи задрхта рука којом држаше узенгију, јер се на прагу кујне зацрне он, Томча |
| а, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва држе зурле и дремају.{S} На пољу опет поче по трећи пут |
| оде, не да им помаже у свирци, него да, држећи тако своју шупељку испред себе, пред светом изгл |
| осети да се иза ње спусти застор, она, држећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у плач. |
| и прошапута и остаде да седи поникнута, држећи се руком за подбрадак и уста.{S} И за чудо, опаз |
| а гости из вароши почну да долазе, они, држећи испод себе столичице, извирују и са страхопоштов |
| гурала...</p> <p>И наслоњена у кревету, држећи главу рукама, осећајући како из кујне допире мир |
| е ка кујни, свирачима.{S} У том свирач, држећи у једној руци тромо грнету, а другом притискујућ |
| ла и кожа од кичме по леђима јежила.{S} Држећи распасане шалваре, са улепљеном и разастртом кос |
| сасвим уништише...</p> <p>Софка, једва држећи се на ногама, поче да муца и да пита гласника:</ |
| пријатељ, ефенди Мита, гологлав, једва држећи се, опкољен хаџијама и женама, чека — и поче да |
| е гробљанске, са самога гроба.{S} Магда држећи широку синију и нагнута над њом а ногама једнако |
| шта видело.</p> <p>Циганка остаде споља држећи чврсто застор, да се не лелуја, тајанствено смеш |
| пахује на купање, и, сав срећан, остаде држећи руку на њеној глави, коси.{S} Софка, осећајући в |
| ишла би на коњу.{S} Слуге, с обе стране држећи руке на сапима, пратиле су је.{S} Не само да је |
| ог пријатеља.</p> <p>Стана их, једва се држећи на ногама, бришући сузе, а једнако осврћући се и |
| жно је помилова.{S} Ножним прстима јаче држећи нануле, да јој се случајно не исклизну, упути се |
| гао да метне ногу, лако да узјаше.{S} И држећи једном руком алата за узду, а другом узенгију, п |
| >И онда се сасвим приви уза Софку.{S} И држећи је за руку, не као свекрва, старија од ње, него |
| ла, устукла.{S} Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушајући његове неприродн |
| ојала и гледала како се руши, плетући и држећи испод мишке клупче конца.{S} На њој тешке од јум |
| пошто га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха, продужи да га она води.{S} Он т |
| сито:</p> <p>— Ја! </p> <p>Једном руком држећи више себе чирак са свећом, да се газди што боље |
| епеницу стане, па онда се окрену к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини |
| пажњом, милошћу, на очиглед свију води, држи за руку, од среће чисто се заноси.{S} Да ли да је |
| праг.{S} И тако згрчен, као прикљештен, држи у једној руци бисаге а у другој велику и тешку пос |
| и теменом да се одржи уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стегао, опа |
| е отрча до капије, отвори је, и оста да држи разјапљена крила.{S} Томча, пошто се добро уви, ос |
| у, од седла једну узенгију поче тако да држи, како би Томча, и не гледајући, одмах у њу могао д |
| ди јој да стоји с поља и јако, добро да држи застирач, како се не би ништа видело.</p> <p>Циган |
| и пиљиле, бодро мотрећи, како га Софка држи за руку, како се мучи, да му малу детињу руку задр |
| самога Марка то текну и раздрага. — Па држи се, не подај се...— храбрећи је врати се у собу.</ |
| вега пића и весеља, једнако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отиша |
| елио из Турске, али још тамо по граници држи ханове и продаје стоку турској војсци.{S} Овде у в |
| вивши да кука, нариче, поникла, једнако држи <pb n="229" /> руку на његовом леденом челу и чист |
| , што не шаље то дете?{S} Што га толико држи код себе?{S} Мало се он крви са том проклетијом (А |
| иду по појасу, под мишке, где се обично држи нож.{S} Уби је тај страх, да крв не легне, те не у |
| и.</p> <p>— Зашта, тато, за какву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долазила |
| се начетила око њега, па онако сањива, дрљава, посута концима и праменовима вуне и памука од с |
| рка наглим кретањем својих сапи у седлу дрмао и друскао.{S} Полети као тица покрај махала ка њи |
| ен њеном лепотом а особито таквим њеним дрским, слободним држањем, пита онај.</p> <p>— Софка, е |
| цем, Тодориним свекром, био нераздвојни друг још из детињства.</p> <p>— Па шта ми ради мој Мити |
| ве Софке.{S} Једна Софка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње.{S} И онда она друг |
| су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље, башт |
| а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном месту тек ако би месецима могла да уђе у |
| вине, она је у Томчиним очима постајала друга, обична, нека ствар, која се, као свака ствар, мо |
| кћи што може бити тако лепа, а ниједна друга.</p> <p>И не превари се.</p> <p>А као што је унап |
| је изван ње, ту, око ње.{S} И онда она друга почиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка |
| ујности и набрекнутости снаге, него она друга, истинска, виша, јача, која се не рађа често, не |
| о посрћући, узверена, зајапурена излеће друга и виче:</p> <p>— Баба-Симка, стрина Паса сву ме м |
| и, ма ко био, комшије, цело село, чак и друга села, буду према њему другачији, уздржљивији, мир |
| крике.</p> <p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту, сигурно би подлегла, и |
| {S} Не устукну.{S} Још мање, као што би друга, да поцрвене, замуца и од стида побеже, остављају |
| ко, тужно.{S} Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.</p> <p>Испрва се није могло о |
| ју и пазе.{S} Кришом га ноћу одводили у друга племена, само да Маркови не дознаду где је.</p> < |
| ш мање од својих прсију, која би, да их друга нека има таква, сувише пуна и једра, покривала бо |
| продужи Софка.</p> <p>— Срамота!{S} Од другарица и света срамота ме, тато!</p> <p>— И мене је |
| са уједа, витка, црнпураста и бежећи од другарица, које су је јуриле, поливале водом, да јој се |
| нарочито све то за матере оних Софкиних другарица, за које је Магда слутила да их Софка не воли |
| бити од њених тобож интимних некадањих другарица и вршњакиња.{S} И зато је била обучена у раск |
| слу а Софка хтела да оде у комшилук међ другарице, она би, остављајући посао и бришући руке о к |
| азује знаке женске лепоте; кад јој њене другарице у игри почеше одједном, изненада да застају и |
| и мужа; када ће и она, као и њене удате другарице, имати своју кућу и у њој бити домаћица, са м |
| због те своје слободе, ниједној својој другарици није завидела, што се, и млађа од ње, одавно |
| село, чак и друга села, буду према њему другачији, уздржљивији, мирнији.{S} А сада, његовом смр |
| то год зажелиш, само њој кажи.{S} А ове друге немој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се са |
| ме, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не |
| их, собом да у Турску води.</p> <p>И не друге ноћи, него исте још ноћи дође и он.</p> <p>Као шт |
| ње више јастука наређа, да не би из оне друге собе пиркало и ко назебао.{S} А по томе се већ си |
| Софкин плач, јаукање.{S} Међутим из оне друге собе једнако је допирало оно свекрвино цвиљење, д |
| тихи, уплашени кораци, бат ногу из оне друге собе у кујну и обратно.</p> <p>Арса, пошто алата |
| {S} Брзо, смејући се, ухватише се до ње друге и почеше да је поправљају.{S} И она се брзо трже, |
| ца, и већ не у чакширама — а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао млађи, — већ у п |
| <p>Цео амам био је закупљен.{S} Мати и друге јој тетке и старе жене остале су код куће.{S} Јед |
| , како је говорио.{S} А да и њега као и друге бије, није могао, јер га је и он много волео.{S} |
| зило, Цигани се ређали.{S} Морали једни друге да одмењују.{S} А „слатка“ велика вечера никако д |
| матрала.</p> <p>Никада се није она, као друге, стојећи на капији и видећи како јој се какав муш |
| иближујући се са осталима, није се, као друге удаваче, плашила од тог гледања, већ је, не гледа |
| носила тиме, што је могла да се, не као друге, заноси и лудује, већ да је са собом одавно на чи |
| , Симка, чија је кућа одмах на ћошку до друге улице, црномањаста, сува, која је одавна остала у |
| пруженим ногама, пребацивши једну преко друге.{S} Слободна, ништа не кријући на себи, никад са |
| механску, да се одмори, док ми спремимо друге <pb n="224" /> волове — јер на коњским колима нис |
| ђани у столове, а „његови“, свекрови, с друге стране, збијени, и тамо чак до самога улаза.{S} П |
| оји цвркут пробуђених тица.{S} Овамо, с друге стране, по вароши, у улицама, које су се овде свр |
| лазили на честитање, па тек онда ишли у друге куће, такође старе и чувене.{S} У цркви имали су |
| ји да је шта од њега узимао, као што су друге газде и учиниле, те поново дошли до већ проћердан |
| ви њени, хаџије, окрећу се неки злобно, други с подсмехом, гунђају међ собом: „сељак“, „керпич“ |
| њене пажње а и уплаши, да се због тога други горе не пробуде.</p> <p>— Ћути, ћери!{S} Сада ће |
| у опште само име спомене, па онда нека други, који чују, зову тога, кога он тражи.</p> <p>Магд |
| P19101_C8"> <head>VIII</head> <p>Баш на други дан Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ зачу с |
| И Софка <pb n="203" /> осети неки његов други глас, у коме није било: ни „кћери“, ни „чедо“, ве |
| ко себе лактове и као бранећи је, да је други не потискују.{S} И то њу чисто трону.{S} Окрену с |
| више што није то ко други, што га неће други видети, зарадова се.</p> <p>— Магда?{S} Зар она ј |
| али је да им Софку купа, а камо ли неће други, нижи, сиротнији од њих.{S} Са сваком се старијом |
| , као нека змијица, почиње да је чупа и други немир, управо ужас: како ће сада, овога пролећа и |
| поред мириса самих јела осећао би се и други мирис у њима, мирис тамјана, покапаног воска од с |
| ајвише на изненађење, почеше да стижу и други гласници доносећи од њега поздрав и глас да је зд |
| ицали готово сви они са свадбе, и још и други.{S} И како би који дошао, ушао на капију, само би |
| топлије и утутканије.{S} Цела кућа доби други изглед.{S} И сама кујна, са новом полицом и по њо |
| егови, бегови само по богаству, већ ови други, који су, поред богаства, исто тако били школован |
| би да говори:</p> <p>— И ја могу, а сви други не могу.{S} Ја све то могу, ја све морам.{S} Ја?{ |
| више постајао њен, сасвим њен, не неки други, страни Томча, син газда-Марков, него <hi>њен Том |
| м видиш.</p> <p>Марко, место да га, као други пут, на такав одговор удари, избије, отера, чисто |
| уди, то је била она, мати.{S} Није, као други пут, при таквим његовим поновним одласцима од кућ |
| Софка је видела како их они не поје као други.{S} Доводећи их до каменог корита бунарског они, |
| о пијан, ипак се није дао преварити као други мужеви, кад је већ грли, љуби, него би напротив, |
| пресавијене од зноја.{S} Онда су поново други, суви пешкир узимале, једна другу молиле да је об |
| па ма ко био, бити — не онај њен, него други, обичан, и да ће од свакога морати да трпи и сило |
| оделу га познаше.{S} За њим је силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасвим у мраку.{S} Сигу |
| о месеци он никако не пошље нити јој ко други — а то је највише плашило —донесе какву вест о њи |
| бог ње, Магде, него више што није то ко други, што га неће други видети, зарадова се.</p> <p>— |
| оком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе и осећајући га на |
| до!{S} Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су други помагали, придржавали Марка за рамена и главу, ко |
| је, а после у групама једнако један за другим, да ускоро врата од сопчета осташе сасвим отворе |
| е у гомили, скупа, већ у реду, једно за другим.{S} На капијама жене, девојке устајале су и, зна |
| пуснички живот са чочецима, Циганкама и другим јавним светом.{S} Жена његова морала је сама код |
| д врачара по развалинама, по записима и другим лековитим местима по околини!....</p> <p>Софки и |
| сто одахну кад поче савијати и силазити другим делом чаршије, ка младожењиној кући.{S} Дакле пр |
| ујну, а опет сваки са погачом или којим другим поклоном.{S} После са муком су се пењали горе ко |
| та случајним доласком некога или ма чим другим, онда би и матер <pb n="27" /> к себи звао.{S} Т |
| ја, јер због те деце, неће смети као по другим собама сваки час и ма ко улазити и излазити, и д |
| исли и увек њој тако што да долази, што другим ни на ум можда не пада.{S} И докле ће она тако?{ |
| само да не радује, као што би требало у другим приликама, него како је ти изненадни, чести њего |
| е њене пите.{S} Од ње није ни раздавала другима.{S} Само је за тебе и месила.</p> <p>Мати чисто |
| ти такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима, тако ће бити луде.{S} |
| оне венчавале.{S} И онда на тим удајама других оне, неке од раздраганости, што им се наде испун |
| о да разда, а још више <pb n="68" /> од других пита и јела, што су надобивале у замену раздавај |
| ћале вриштећи, прскане хладном водом од других које су пре њих ушле.{S} И све, као да им је баб |
| је волела ићи к њима, још мање, као код других, по два и три дана тамо остати.</p> <p>Не зна се |
| тамо по гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се |
| а сада, када се враћале, било колача и других понуда.</p> <p>— Ето! — одговори јој мати и уђе. |
| /> куће гласови и идење или матере или других, и саме речи, жеље, нагласци, све то, чини јој с |
| и што друго и о чем другом да се мисли, друго што жели...</p> <p>А што је најгоре, знала је да |
| ед да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће морати сутра пошто ће јој мати бити неисп |
| у руку, покупити, наслагати и понети; а друго, кад тај странац, купац дође, да има шта видети: |
| у осуству његовом, била старешина.{S} А друго што се знало да сама она врло добро зна какав би |
| о код Хаџи-Трифунових беше на слави!“ а друго, међу мушкима по чаршији, како, као увек, после с |
| !{S} Боже!</p> <p>Али немајући куда, на друго које место, опет је ничке падала по кревету.</p> |
| е сељаке: „Море, маните их, сељаци, шта друго они знају“.{S} И онда оно, у шта Софка до тада ни |
| зар?{S} А знала сам ја, да од њега шта друго, добро какво, и не може бити.{S} Знаш већ сада шт |
| као страх, дивљење и поштовање, а никад друго, као о осталим женскима.{S} Зато је она могла уве |
| ешких, јаких дасака, али доста једно од друго растављених, он једва дочека да виде како се тамо |
| сувишности меса, док <pb n="38" /> све друго на њој непрестано је све лепше и изразитије бивал |
| он, слатки муж, да је код тебе, па све друго нека иде!...</p> <p>Али Софка примети како је на |
| аначке, непрестано звонити.{S} А све ће друго постојати тише, мирније и тамније.{S} И као увек, |
| отуда собом извлачећи јастуке, поњаве и друго.{S} Она, као да то није ни примећавала.{S} Покатк |
| , чисте стајаће <pb n="109" /> хаљине и друго, да би били готови када их позове, да дођу на све |
| ог тога не смејући, а не знајући шта би друго, од страха, изваљена до свекровог места, уз трпез |
| .</p> <p>А оно — шта је било?{S} Сасвим друго.{S} Сада никако није могла да се отресе њега, оца |
| , али готову сироту.</p> <p>И он је ово друго изабрао.{S} Софкина мати је била најмлађа од свих |
| а се донесе, па тек онда да се ради ово друго шта је наредио.</p> <p>После се виде, како он там |
| од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, <pb n="161" |
| њу видело небо, она поче осећати и оно друго: оно силно, нагомилано сирово богаство по подруми |
| то није хтео нити смео да дочека ни оно друго — отуђивање, продају имања, и обелодањивање свега |
| о је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго што жели...</p> |
| ложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго потрошио.{S} Али, и поред све те његове строгости |
| урцима, већ да је у ствари сасвим нешто друго.</p> <p>И онда бар њу не треба да лаже, бар пред |
| е први пут тада заволе и заљубе једно у друго.{S} И целе ноћи биће све горе, све бешње.{S} Свак |
| јно дубоко, до дна душе упијање једно у друго...</p> <p>Зато је она ту самоћу увек волела.{S} Ч |
| што полази за недрагог, већ да је због другог нечег, што је веће, горе.{S} Сада се све свршава |
| о пијући из расечених руку крв један од другог.{S} Од тада за њих двојицу није било вере, ничег |
| е.{S} И сви они, њени, заједно једно уз другог, да се тиме као одвоје од осталих сватова, <pb n |
| ана бити скупљених момака, нежењених, и другог света.{S} Нарочито их је ту у дане, суботом, кад |
| <pb n="181" /> онај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушканог од фењер |
| о ни гледао, увек би се чуло како један другог нуткају:</p> <p>— Иди, бре, иди, неки дође снашк |
| ани, када су се састајали, виђали једно другог, па чак и своје жене.{S} И онда, добро нахрањени |
| ала онај траг мртвачев, или због нечега другога, тек, кад год би јој мати дошла, увек би се она |
| ење.{S} Сељаци све око Марка и један уз другога, као плашећи се оволике куће, осветљење, пуне с |
| <p>— Миту, Миту, пуштајте! — одјекну с другога краја од оне раскалашне снашке, и видело се как |
| е онако, не истински, не ради себе, већ другога: оца, куће, света ради...{S} Па ето и сада, он, |
| изоштриле и као пришле, стисле се једна другој, само <pb n="256" /> јој уста још онако танка, в |
| , и тамо по плочама изваљујући се једна другој у крило, да се пљускају.{S} А из крајњих тамних |
| зо се као умори и онда се диже и одлази другој комшиници.{S} Тако целог дана иде од куће до кућ |
| а, у постељи, моћи се сва предавати тој другој Софци.{S} Тада осећа како је ова дубоко, дубоко |
| икљештен, држи у једној руци бисаге а у другој велику и тешку постављену гуњу.{S} Нетремице, са |
| са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући капију, замандаљену, гурајући у |
| И држећи једном руком алата за узду, а другом узенгију, погнут оста чекајући.</p> <p>За мало, |
| едо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха, продужи да га она |
| ч, држећи у једној руци тромо грнету, а другом притискујући распасан минтан, пресави се пред Ма |
| огу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве |
| простог света, који, кад нешто продаје другом, пре но што се исели, све избуши, исквари, саме |
| ну пућкање на уста.{S} Софка, пошто уви другом старом шамијом своју тешку косу, да јој се не би |
| ољуби у руку, узима од њега, да наслужи другом.{S} Дворећи све и љубећи <pb n="200" /> у руку С |
| м буду растављени и немајући када о чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има онда у доб |
| ма ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго што жели...</p> <p>А што је н |
| морне, увек упола отворене очи.{S} Оном другом руком држао би Софку на колену, а она би била та |
| и.{S} Поче да игра, води, заноси и оном другом руком из сита око себе, на широко по дворишту, п |
| о његово колено издизала се, да би оном другом руком, заносећи је око њега и као обгрљавајући г |
| ћи да га дете води, већ замахујући оном другом руком чак иза леђа.</p> <p>У том и остали тетини |
| војој коси, поче да се угиба, док је он другом руком завлачио у онај дубок џеп и отуда понова ч |
| n="253" /> јоргана и, пробуђена, једно другом прете, кад које почне гласније да говори:</p> <p |
| мати такође, чим попуши једну, она већ другом готовом, запаљеном га нудила, он сав блажен, сре |
| осле у једном џезвету пристави кафу а у другом поче да греје ракију.{S} Деца, знајући да им нећ |
| цртавали су се на небу и губили једно у другом.</p> <p>Марко улете на отворену капију, која је |
| p> <p>Томча сасвим је њен.{S} Ни о чему другом не зна, до само о њој, Софки.{S} Јер све што је |
| осталих шећерлема, које ће она уз игру другом руком око себе просипати и бацати, да би тако пу |
| и да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...</p> <p>— Па нисам могла, снашке, поче да се |
| ише љут, што је тај лакат са псовком по другоме послао за њега, а не да му је сам у очи рекао, |
| ти, њој су се обраћале, тужиле једна на другу.{S} По која тек вриштећи отуда истрчи.</p> <p>— Т |
| еше само подигао, па онда брзо пређе на другу страну обисну се о седло, те Томча сигурно и лако |
| ицање, смех, набацивање хаљина једне на другу, силом свлачење и откопчавање неких, које су се с |
| оново други, суви пешкир узимале, једна другу молиле да је обрише где она сама не може, по леђи |
| ј улици.{S} Има их четири.{S} Све једна другу сустигле.{S} Отац и мати били су још сељаци, али, |
| увијене, погнуте и кријући се једна уз другу, ишле су мирно.{S} Чим се изгубише из вида чаршиј |
| силава и разлетеше се око њега, извади другу кесу, и, гурнувши лактом са софре тепсије и тањир |
| затворени са свирачима, које наместе у другу собу, да не би могли гледати шта они раде, по нек |
| а, у начину говора, јер услед, једнаког дружења са Грцима, Цинцарима <pb n="14" /> и Турцима, с |
| тобож не може да се одвикне од мешања и дружења са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари с |
| еднако само са Турцима и беговима да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме да одла |
| редузео кућу водити.{S} Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да продаје стоку за турску војску. |
| за судове.{S} Они га призивали к себи, дружили се с њиме.{S} Приликом суђења, на саветовањима, |
| , осећао је он, како је ипак она некако друкчија.{S} Изгледа као да, досадивши јој се на послет |
| и одмах би почела -осећати како јој је друкчије.{S} Мирније спава.{S} У јутру је свежија.{S} Н |
| n="174" /> <p>И гле, како јој одмах би друкчије, као некако лакше.{S} Песница руке, подбочене |
| њеној лепоти), већ да ће је сад сасвим друкчије гледати.{S} Као да је никада нису виделе.{S} С |
| та, нико се од њих није женио ни удавао друкчије до овако!{S} И сам он, кад се венчавао, венчав |
| ућу, која сада, овако намештена, некако друкчије, веселије изгледа, крупно и четвртасто оцртава |
| арко остављао код ње, можда би јој било друкчије.{S} Али, чим Томча одрастао мало, прешао десет |
| о се само да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и преко винограда излази на гра |
| ухватала је све оно поље, баште, њиве и друм, којим се улазило у варош и пролазећи поред ње ишл |
| која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и пространијом чинила је собу и она |
| е, размилели се по сокацима што воде на друмове.{S} Трче бесомучно, да достигну муштерије.{S} З |
| по околним великим селима и хановима на друму, а чувене са својих кртих, топлих тела и разблудн |
| х на самој граници, у неким хановима на друму.{S} Дакле, био је тако близу, а не, као што су он |
| им кретањем својих сапи у седлу дрмао и друскао.{S} Полети као тица покрај махала ка њиховој ул |
| у Доњем Врању.{S} И тамо, затворени, у друштву чувених Грка, Цинцара и првих бегова, Турака, к |
| е.</p> <p>Ако би са њим било још кога у друштву, који је не би знао, или био чуо за њу, али још |
| све оне или иза ње или око ње ступају у друштву.{S} Ено и тетка јој, Симка, чија је кућа одмах |
| дости, због њихова доласка, гласом мало дрхтавим, али ипак да се не примети, јер срамота је, ви |
| расплака, јер у том његовом унезвереном дрхтавом грлењу њене главе, љубљењу косе, виде како он |
| његова уста, што су синоћ онако пожудно дрхтала, и његове руке са оним нежним, кратким, одозго |
| пет, које су пре од њега чисто бежале и дрхтале од страха пред њим, после његових тих несланих |
| њи део тела, кукови, клатили су му се и дрхтали.{S} Сва му је утроба једнако крчала и као да се |
| еликог напрезања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва |
| ала шта ће.{S} Али по Софкином лицу, по дрхтању, по посртању, и нарочито по врелини, коју осети |
| ао у све то.{S} Колико је пута у потаји дрхтао и тресао се од страха, при помисли да од свега н |
| тке, дебеле руке, од којих је он толико дрхтао и имао целог живота страха, излете из собе и там |
| га да остане.{S} Не знајући зашто, поче дрхтати.{S} И што никада у животу, поче осећати како јо |
| S} Фењери, упаљени на капији, почеше да дрхте и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово све |
| у ознојеној јој руци прсти његове руке дрхте и чисто је гребу, сигурно због сада поткресаних н |
| тко, смешећи се што он не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчатим прстима, те је он |
| {S} Он, може све то, а она не може! — И дрхтећи од беса, осећајући како му ноге у чарапама упад |
| о широко и топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним топлим, једрим тело |
| ост некако мртвачки заудара.{S} Поче да дрхти и да се тресе од неке неизмерне несреће, коју пре |
| мо његове поређане ципеле и већ поче да дрхти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S} Светлост се |
| н, надносећи се над њу, поче страшно да дрхти и да муца:</p> <p>— Софке, Софке, само једно.{S} |
| видело се како му појас и сва половина дрхти, тресе се, како га колена, бутне кости издају, ни |
| ије вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да ла |
| се осети на алату, кад изиђе из капије, дрхћући из све снаге, пође слободно, <pb n="128" /> сре |
| чираку, више њене главе, догорела је до дршке чирака и расцветана гасила се ширећи задах.{S} А |
| ћа у себи неку дубину, и то, како се та дубина испуњава неким отужним, бљутавим задахом, тако д |
| S} Био је усамљен, иза поља, са кулом у дубини зеленила, а окружен свуда зидовима и редовима ви |
| зан, ни гнев.{S} Само осећа у себи неку дубину, и то, како се та дубина испуњава неким отужним, |
| Извади велику, густу низу све од самих дубла, свако зрно од по пет дуката.{S} Сам јој веза о в |
| ћи воду да се преливају старе меџедије, дубле, и меке ћошалије, већ зарђале, полузелене.</p> <p |
| да све би то тонући заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало покаткад пр |
| и то тонући заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало покаткад прекидано |
| збија, ваља се и између дојака, низ ону дубодолину, пада, капље.{S} А ништа није сада са собом |
| док је он другом руком завлачио у онај дубок џеп и отуда понова читаву прегршт новца почео да |
| изјутра, савладана и измучена, пала, у дубок грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у |
| почиње за срце да хвата нека неизмерно дубока, из тамне даљине са слутњом така тешка туга, јад |
| се познавали.{S} Нико од њих није понео дубоке ципеле или чизме већ увек плитке, лаковане.{S} Ч |
| а је гледа неким тако широким, чудним и дубоким погледом.{S} Као да му из самих очију сузе иду, |
| здвојеним од свега и свачега, јер се, у дубоким јесенима и дугачким а јаким зимама, бива сасвим |
| али за чудо висока чела и крупних, тако дубоких и тајанствених очију, са јасно изведеним до на |
| у, на милост и немилост.</p> <p>И када, дубоко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса светлост |
| нела, ускоро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да је нико не види, |
| офци.{S} Тада осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, уноси јој се |
| била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Што би се поса |
| ели, тако и заспао.{S} Спавао је мирно, дубоко, са испруженим рукама и згрченим коленима.{S} И |
| те да онда буде на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је била сасвим помирена са том продајом |
| другој Софци.{S} Тада осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, унос |
| јој оде или на гробље или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака |
| сник, долазили су на честитање у вече и дубоко у ноћ су седели. </p> <pb n="84" /> </div> <div |
| о да се пробуди, толико је био клонуо и дубоко спавао.{S} Сама га је распасала, свукла и готово |
| тамо се“.{S} И када видесмо како он сам дубоко преко границе залази, почесмо за њим и ми, али ч |
| .{S} Прво, што није ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће морати сутра пошто ћ |
| ој се учини сад већ толико црно, толико дубоко као какав гроб.</p> <p>Људи, комшије и чаршија о |
| сни; стискање, ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дна душе упијање једно у друго...</p> <p>Зат |
| кујни са женскињама.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекр |
| м себи, причао је: како је, када је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату, наишао код једне |
| га, и одмах слатко, тврдо заспа.</p> <p>Дубоко у ноћ, ваљда чак око пола ноћи, када је била већ |
| ошћења са оцем, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ седења, он, одлазећи и праћен Софком са с |
| катанца, која су висила о доста дугом и дубоком, шарено обојеном сандуку.{S} И увери се да су к |
| {S} Поче да се чује оно њено умерено, у дубоком сну пућкање на уста.{S} Софка, пошто уви другом |
| тепеници.{S} Сав је заударао на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, освежавајући задах.{S} |
| ама, заударајући оним њихним мирисом на дуван, бурмут и восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би |
| од ње наниже по первазу доксата поређан дуван, ракија и мезе...</p> <p>Мислио је о себи: како ћ |
| , изваљен на јастуцима, опкољен тацнама дувана и шољама од испијених кафа.{S} Мати горе, на кул |
| иста.{S} Готово слеп, погурен, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао густим бе |
| еднако равној због засађеног кукуруза и дувана.{S} Тада би се све брже примицали.{S} Магда горе |
| дити она дајући <pb n="58" /> му кафе и дувана — звала сам те — а није Бог зна шта.{S} Знаш ти |
| увала за њ кафу, изнела у жутој таслици дувана, све то метнула испред себе, па завивши цигару и |
| од јутрос наредио да се хлади, и много дувана, и то прављених цигара, јер неће имати када да и |
| , сва срећна, служила је госте нарочито дуваном и једнако разговарала, сваком причала и казивал |
| у.{S} Око јастука виделе се тацне, пуне дуванске прашине, изгорелих палидрваца, светњак са дого |
| а осети оволику загушљивост, задах, дим дувански, те би отворила, да проветри.{S} Али кад <pb n |
| ој се, што су хтели тиме свој родбински дуг према њој да одуже: да је бар сада угосте, почасте, |
| му се распасан појас а иза појаса вирио дуг, црн револвер.</p> <p>Како сјаха, нити коња веза, н |
| су у колијама, погурени, полако, ситна, дуга, зборана лица.{S} Не могући после спавања да се са |
| > <p>Коњ алат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четвртасте главе, са паметним очима, |
| ше бегунаца из Турске.</p> <p>Коњ алат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четвртасте г |
| а ту, код њих.{S} Његова доста изношена дуга мантија климата се око њега.</p> <p>Магда му приђе |
| не толико свежа колико бела, нешто мало дуга, омекшала, кошчата али са чистим и високим челом, |
| и обруче на бачвама, бушећи рупе између дуга, точила вино Тонетово.{S} И као правдајући се за т |
| о развијен, тај је био и сувише, сувише дугачак и крупан.{S} Такви су им били и коњи, које су п |
| уциганин, у белим чакширама, са чалмом, дугачка носа, просед али висок, дугих руку, <pb n="177" |
| је, већ бришући, отирући шаком зној од дугачка врата, уђе право к њима у кујну.{S} Софка је би |
| о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, да јој злато својом жутином покри цела прса.{S |
| е и велике, нико онако, за тридесеторо, дугачке, једноставне пешкире преко колена, нити ико има |
| неке грдне тице везане ужетом за своје дугачке вратове, црнили су се ђермови од простих, тек с |
| како јој рукама показује, а већ му руке дугачке, мишице му се јасно из закопчаних и тесних рука |
| не, скупоцене, да би се, ма колико биле дугачке, ипак могле све у шаку да скупе.{S} И у бријању |
| ко падале, али ногавице никад нису биле дугачке, још мање широке и испуњене гајтанима, већ уске |
| у, али опет је испод ње вирио крај њене дугачке, дебеле сељачке кошуље.{S} Једнако се још забра |
| Такви исти су били и јастуци, чупавци, дугачки, али са грудвама.{S} Такође и јоргани са првоби |
| опет, окачени о хладњак, лелујали су се дугачки гвоздени фењери, са својим тешким, масивним, цр |
| ију, са јасно изведеним до на крај чела дугачким обрвама и густим као сен трепавицама.{S} Што ј |
| крутим футама, још крућим и чак до пета дугачким новим кошуљама, а опет свака са око паса обеше |
| и свачега, јер се, у дубоким јесенима и дугачким а јаким зимама, бива сасвим сам.{S} Само што п |
| ва је Софкина родбина.{S} Све су биле у дугачким свиленим антеријама а повезане чајкама са разн |
| тако округлих, паметних очију а сувише дугачких и густих грива и репова.{S} Софка је видела ка |
| онда звецкање на женскињама од тешких и дугачких до испод појаса низа од посребљеног старинског |
| е од <pb n="78" /> многе свиле; од оних дугачких, и као све нове, више него обично, тешких шалв |
| назире онамо, у крају, и преко оноликог дугачког дворишта.</p> <p>Још мање је непријатно дирну, |
| трпана низама и дукатима, нису могла од дугачког и густог невестинског вела сасвим јасно да се |
| једнако бришући зној по кошчатом лицу и дугачком врату.</p> <p>Софка осети како јој колена зави |
| ештеник Риста.{S} Готово слеп, погурен, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао |
| уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала са најстаријим калфом из радњ |
| њу на гробље.{S} Настадоше оне јесенске дуге кише, лапавице и мећаве.{S} И нешто због тога рђав |
| читим за те вечере, „за слатко једење“, дугим, тихим, монотоним, које човека умирују, заносе, к |
| црнећи се и шуштећи у својим мантијама, дугим косама, заударајући оним њихним мирисом на дуван, |
| љеног седења и бдења у својој собичици, дугим а још јаким гласом поче:</p> <p>— Ама ти ли си, М |
| ко у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од кострети.{S} Софка по његову гласу ви |
| , које су биле спојене златним ситним и дугим ланцем, чија је средина била утврђена за такође з |
| стрине, а иза ових њихни мужеви, сви у дугим чоханим колијама а плитким ципелама, кратких нога |
| чалмом, дугачка носа, просед али висок, дугих руку, <pb n="177" /> дугих лактова, почне да изви |
| о њима већ слепљени праменови, влажних, дугих, црних коса.</p> <p>Чврсто, високо, упути се она |
| д мрак, дојури коњаник сељак, планинац, дугих ногу, са ашама на коњу место узенгија и старим не |
| д али висок, дугих руку, <pb n="177" /> дугих лактова, почне да извија и трепти грнетом.{S} И п |
| мо саме.{S} Он висока чела, црних, мало дугих бркова, а сав <pb n="50" /> обучен у свилу и чоју |
| кад стас и бедра јаче истицали.{S} Мало дугих, сувих руку, са истина сувим али нежним прстима и |
| , пошто се и пре саме свадбе дуго ради, дуго спрема, онда се, кад већ и она дође, све заборавља |
| </p> <p>— Пиј бре!</p> <p>И пошто овај, дуго пијући и ронећи у корито, подигне главу мљескајући |
| спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очи |
| узјахавши коња и пошавши, остаде дуго, дуго, пред капијом.{S} Као да је хтео што више <pb n="9 |
| ко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену и упути се подруму.{S} Тамо дуго |
| ништа не зна за себе.{S} А затим тешко, дуго, једва се повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и |
| е од месечине и ведрине, <pb n="196" /> дуго путујући, пронашли је, и пошто кулу освојили, пору |
| чком) дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бојао се да много не „преучи“, разне |
| води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не занесе, па не |
| p>Али та мирноћа материна не потраја за дуго.{S} Он, не само што продужи слати те гласнике и по |
| су, и то због оскудице у новцу, трајала дуго та његова путовања, али ипак су била честа.{S} А н |
| .{S} И тада, пошто се и пре саме свадбе дуго ради, дуго спрема, онда се, кад већ и она дође, св |
| лазио, узјахавши коња и пошавши, остаде дуго, дуго, пред капијом.{S} Као да је хтео што више <p |
| то тешко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену и упути се подруму.{S} Тамо |
| И по томе видело се да тај шећер траје дуго, да се, осем њега, нико не послужује њиме, не трош |
| та на прозор осећајући како јој шалваре дуго, тешко падају по куковима и како јој се пуна плећа |
| држању, видело <pb n="212" /> се да се дуго и дуго решавала, да је тек после многог наваљивања |
| е овде бити.</p> <p>И заиста, као да се дуго одмарала и спавала, дремуцкајући наслоњене главе н |
| ива га и честита празник.{S} Он је поче дуго, трепћући, гледати, не могући да је се сети, тако |
| , видело <pb n="212" /> се да се дуго и дуго решавала, да је тек после многог наваљивања, молбе |
| ити и онда — на шта толика радост, тако дуго чекање и жудња...{S} И зато, када се већ једном чу |
| и поглед и отимала се од ње да је тако дуго не намешта и дотерује.</p> <p>— Доста, доста, Софк |
| днако долази шум, чак и гласови, и неко дуго <pb n="105" /> ходање.{S} Онда, као никада дотле, |
| слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Што би се посао више приближавао крају, она би |
| осле скрену и упути се подруму.{S} Тамо дуго остаде пред вратима подрумским, сигурно нешто загл |
| о да ће најзад морати да наступи оно... дугови, продаја куће...{S} А сада, ето, хвала Богу, исп |
| епатосан, гола земља, те нови ћилими од дугог неветрења (јер сем њега нико у то сопче није смео |
| апијом, унесе у мозак.{S} Зато је после дугог стајања пошао и упутио се, поред чесме, на ниже, |
| нешто загледајући унутра, јер тек после дугог времена Софка чу како је она отуда виче.</p> <p>— |
| коме одговори на поздрав.</p> <p>После дугог времена Магда се врати заједно са два шегрта који |
| {S} И онда је човек могао, онако сам, у дугој <pb n="222" /> ноћи, рахат да се науздише, наодма |
| велика катанца, која су висила о доста дугом и дубоком, шарено обојеном сандуку.{S} И увери се |
| али црне очи и мало, тамно чело, са већ дугом косом, подсећају на матер, на онакву какву је прв |
| ароши, све још било тамно.{S} Једино се дуготрајни лавежи паса и певање петлова из магле разлег |
| купље стају због тежег шивења.{S} Сува, дугуљаста, мало кошчата лица али свагда стегнута израза |
| обле јој и високе обрве и овално и мало дугуљасто лице издвајало је од осталих жена.</p> <p>Али |
| о лежећи на страни, са пребаченом руком дуж себе, јасно оцртавала она обла дужина тела, кукова |
| ењу одела и непрекидном труду да се што дуже живи.{S} Зато их увек и било по околним бањама, гд |
| о мала, бити у гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то толико, као |
| рстима поче баратати по недрима, по још дужим џеповима од јелека.{S} Видело се како је, ма да с |
| уком дуж себе, јасно оцртавала она обла дужина тела, кукова јој и ногу.</p> <p>Није могла да за |
| у.{S} Осети како јој се она по леђима и дужином тела заталаса, и нежно је помилова.{S} Ножним п |
| ње.{S} Сјахавши с коња и сматрајући за дужност да он сада има да је око ње, да је он води, иша |
| ога зна се долази „његово“ т. ј. дедина дужност, да сада, <pb n="166" /> када почну мушки гости |
| у том једнаком одлажењу, тачном вршењу дужности према његовом гробу, било је у исто време и ос |
| и га на растанку у руку, осетила у шаци дукат.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101_ |
| свекар, газда Марко, и како ће сада сам дукат падати.{S} И зато, да би што више као оправдали т |
| ка, где су новци, какав дар, каква низа дуката.{S} Зато Софка, не журећи се, пусти Марка испред |
| {S} На прсима јој је увек била она низа дуката, поклон од Марка, које јој цела прса покривала и |
| рапама од конца.{S} На прсима леже низе дуката и крију овлаш око врата закопчану кошуљу с чипка |
| ве од самих дубла, свако зрно од по пет дуката.{S} Сам јој веза о врат низу, која је била толик |
| естано је из кесе сипао све само злато, дукате, старе, нове, као побуђавеле од силног увијања у |
| S} Марко, од радости, сваки час му лепи дукате по челу и чалми.{S} Ови њени, хаџије, окрећу се |
| на готово гола прса, претрпана низама и дукатима, нису могла од дугачког и густог невестинског |
| и наслеђиване златне минђуше са великим дукатом, које су биле спојене златним ситним и дугим ла |
| нарочито у своје лаковане, плитке, и то дупле, праве турске ципеле.{S} Или је бар тако изгледал |
| <pb n="8" /> треба, једнако се на сина дурио.{S} Није могао да га гледа, како је говорио.{S} А |
| ће део од имања, које парче њиве, који дућан бити снајин, и од које ће кирије, закупнине, нова |
| о сад мора да их остави и предузме свој дућан, трговину на своје име, једва тад, толико је глас |
| ах од упаљеног угља по мангалима испред дућана.{S} Овамо кроз капиџик већ почеше долазити из ко |
| игнутом услед поливања и чишћења испред дућана.{S} Симиџије већ почеше да се виђају како силазе |
| ове куће начине какву механу и неколико дућана, одакле ће се имати кирије, а овде само кућа да |
| знала да ће, као увек, на том ћошку око дућана бити скупљених момака, нежењених, и другог света |
| њега сазнавала каква је чаршија, какви дућани, еспапи, механе, нарочито Шарени Хан, где долазе |
| ивели су од кирије од неколико оронулих дућанчића при крају вароши.{S} Софкине матере отац, веч |
| мешено да му понесе.{S} После сврати у Дућанџик за басму.{S} Знају већ они какву ће да пошљу, |
| > <head>VIII</head> <p>Баш на други дан Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ зачу се свирка г |
| мисли, још мање да сања.{S} Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно ба |
| никада у животу, поче осећати како јој душа, сва њена унутрашњост некако мртвачки заудара.{S} |
| гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, испуни се цела кућа.{S} Горе мушки и међ њима у |
| ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дна душе упијање једно у друго...</p> <p>Зато је она ту сам |
| лушам и нађем се.</p> <p>У том, као без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха седе на земљу. |
| реба.{S} Око поноћи, када Магда као без душе дотрча к њој и јави:</p> <p>— Иду младожењини! — о |
| кине с тавана.</p> <p>Арса поче као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ Станину да намешт |
| не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе истрча овамо ка капији, кад чу газдино као увек кр |
| — газда Марко, — ако смо и Цигани, и ми душе имамо.{S} Не може се више.{S} Не може се, и сам ви |
| куси.{S} Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је да се одупире ма |
| спод плећака и кукова већ не осећа кроз душек тврду земљу, него од своје гојности тоне у мекоти |
| , на најлепше место, где је био прострт душек, док су свуда около по миндерлуку биле асуре.{S} |
| еља, забачен јорган, изгужван чаршав од душека, и још од прашине непочишћене утиснуте очеве сто |
| утра носити младожењи: свилене јоргане, душеке и јастуке.{S} Особито као да су гледали у онај ц |
| аваће хаљине, покривене белим чаршавом, душеке и јоргане.{S} Истина <pb n="71" /> душеци су бил |
| , онако одвојена, на најлепшем месту на душеку који је покривен белим новим чаршавом, свлачила |
| шеке и јоргане.{S} Истина <pb n="71" /> душеци су били скупоцени, тешки, од саме вуне, али стар |
| ивоту, и зато ће јој увек бити тешко на души, када га види.{S} И зато ће је он стално избегават |
| море, Митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче </l> <l>Мито море, Мито, Мито!</l> </quote> <p |
| кујни, и одједном, заборавивши се, свом душом јаукне:</p> <p>— Ох, проклети!</p> <p>И само то.{ |
| ас се иде на гробље и износи мртвима за душу.</p> <p>На капији звекну алка.</p> <p>— Домаћини! |
| <p>Служио сам прота и сви свештеници и ђакони <pb n="185" /> па и клисари са гробљанске цркве. |
| , после „пијења“ Софкиног) него мезета: ђаконија, гурабија и слаткиша.{S} Из Маркових дебелих ч |
| по које, као задоцнело, чуће се крцање ђерма на бунарима, тек по који бат улицом!{S} Журећи се |
| шилука чули су се ударци секира, шкрипа ђермова, клопарање нанула по калдрмисаним авлијама, а и |
| за своје дугачке вратове, црнили су се ђермови од простих, тек скоро ископаних бунара.{S} У ва |
| Немој, газда!{S} Аман, газда!</p> <p>— Ђид бре! — кркљају они.{S} Коњи им се пропињу над њим а |
| ји се беше устремио на ашчику.</p> <p>— Ђид ти!{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика као да је била спр |
| {S} Закасао у трговину.{S} Софки послао ђизије за хаљину, а и новаца, да нам се нађе за овај пр |
| у комшилук и тамо по обичају разгласи, ђипи она и готово да угуши Магду, тако је силно задржа, |
| тане, одазове.{S} Овај, кад се освести, ђипи унезверено.</p> <p>— Ја, газда, ја...</p> <p>— Мож |
| ацао читаву кесу новаца.{S} Одједном он ђипи и позва је.</p> <p>— Софке, чедо, хајде...</p> <p> |
| к и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипила.{S} Унезверена, изван себе од страха, хватала би |
| роши, из циганске мале, него тако зване Ђорговке, насељене по околним великим селима и хановима |
| они су све, ми ништа.{S} Ми керпичи!{S} Ђубре!{S} Аха! — И све то било је тако страшно али и са |
| и скупљала нечистоћа, заударало је, на ђубре, на трулеж.{S} Он све јаче и јаче поче да удише т |
| шен, угашен дим, који је већ мирисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у оној великој соби, Софка |
| b n="239" /> посао у штали или око оног ђубрета.{S} А то све зато, да би била што даље од њих, |
| сала на сељачки мирис, на млеко, на воњ ђубрета и свежину јака, проста одела.</p> <p>— Намештај |
| торности, осећао се онај воњ од балега, ђубришта, помешан са мирисом на пресно: на млеко, сиров |
| какву ће сутра да грли!</p> <p>— Море, ђувендије! — из свега гласа викну тетка Симка.{S} И да |
| чаршије) не пусти њих неколико, да ове ђувендије умире?...</p> <p>— О,о... тетка амамџике, пус |
| се приближава слава њихове куће „Свети Ђурђиц“ онда <pb n="12" /> на две недеље у напред наста |
| Ох, ох, што је слатка ова наша вода!{S} Е, баш је нигде нема!</p> <p>И да забашури све то, поче |
| реба бежати, продати и кућу и све...{S} Е, али шта ће онда гробови на гробљу, па родбина, па ос |
| пусти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арса луд, Арса пу |
| унесмо!{S} Како да их не знам!</p> <p>— Е, па оне, те....{S} Сад нешто претурах по подруму, па |
| ти него туђин, — одахну мати.</p> <p>— Е добро.{S} Хвала ти! — настави брзо Тоне. — Само, снаш |
| рукама поче показивати стакло.</p> <p>— Е добро, пи!{S} Па када нестане, тражи још.</p> <p>Свир |
| у више главе о ункаш, говорио:</p> <p>— Е, сад иди! — И заиста коњ би на једну страну одлазио д |
| мејући јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, еј, газдарице, нисмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није б |
| Трифуна њени почели да пропадају, тако, ево и овде почиње од свекра јој, Марка, мужа, Томче, и |
| еном бравом једва говори:</p> <p>— Ето, ево, све, кћери, све је твоје.{S} Отвори, и узми.{S} И |
| <p>— Магдо, Магдо!{S} Брзо спремај!{S} Ево нам гости!</p> <p>А Магда тамо сва смушена.{S} Не з |
| к да их се отресе.{S} Једва донесох.{S} Ево... .</p> <p>И не показујући јој што им је донела, к |
| } Зар она (јамачно Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То |
| ожином јаја и сира одликовало.</p> <p>— Ево, на, Софке! — поче је Магда нудити њим, показујући |
| та, потрчала би одозго к њему.</p> <p>— Ево ме, тато.</p> <p>И љубила би га у руку.</p> <p>Он б |
| у, поче му показивати на кућу.</p> <p>— Ево, газда Марко.{S} Ово је мој серај.{S} Ово је та, „е |
| е:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>— Ево ме, тато! — Дотрча Софка до њега и <pb n="176" /> п |
| епота и младост најпреча, највећа, сада ево због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није так |
| ти да она, од како је дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа није јела.</p> <p>— Па хоћеш |
| ко у ствари било, зашто да се сада, кад ево то дође, толико џапала, бунила и тиме се само показ |
| ма.{S} А сад, не само да то не би, него ево Софка сада њу и два пута и то пред свима, наочиглед |
| даје као неке накнаде, утехе.{S} А оно ево преваре се!{S} Видео њу, Софку, и матер, која ма да |
| итре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви |
| еће ништа ни дознати ни осетити!{S} Јер ево, кркљајући и лежећи на прагу њене собе, борећи се с |
| ући јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, еј, газдарице, нисмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није било |
| у удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци им динар и викну д |
| у удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И како му раздрагано до |
| а,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И Софка осети да већ на |
| Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци им дин |
| Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И како му р |
| девојку удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И Софка осе |
| Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p |
| Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p |
| мори, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quo |
| p> <p>— Не знам ја, не знам, слатка!{S} Ено Софке, па она, ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> |
| тек тада први пут обученим хаљинама.{S} Ено млада, пуна и чиста лица, Ната газда-Миленкових.{S} |
| не питај ме.{S} Само то: свршено је.{S} Ено, он тамо, горе: бесни!{S} На очи не смем да му изађ |
| да, а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како са млађим сином излази и, чим опази Тодору, од |
| устали?</p> <p>— Јесу, јесу, газдо.{S} Ено газдарице по кујни, спрема.{S} А Томча (син) тек шт |
| иза ње или око ње ступају у друштву.{S} Ено и тетка јој, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до |
| да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба, двориште, ора...{S} А за ону, свекрву, з |
| ике, пусти Васки онога њенога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека пред амамом на мосту.</p> <p>— А т |
| е она упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи.{ |
| би, место оца, дошао са рабаџијама, да еспап узму.{S} Па и то би морао одмах сутра рано да се |
| им, воловским колима, за ханове пренесу еспап, као: велики грумен соли, каце пуне зејтина, гаса |
| многе муштерије, и све су истрошили од еспапа.{S} Али би тада, сигурно осећајући колико лаже, |
| знавала каква је чаршија, какви дућани, еспапи, механе, нарочито Шарени Хан, где долазе из Турс |
| ву: </p> <pb n="223" /> <p>— Газдарице, ете, послали ме, да кажем да је газда убијен.{S} Убијен |
| ио ни приближио к њој, отпоче:</p> <p>— Ете, поздравио вас ефенди-Мита и поручио ми да вам каже |
| мајући вечеру, мало бољу, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно се разговарати, да би из |
| њиме да живи.{S} Па, поред свега тога, ето још и она — „неће“, „не може“.{S} А он може!{S} Он, |
| ом својом жртвом толико убија себе: да, ето, полази не само за не равна себи, за недрагог, него |
| о... дугови, продаја куће...{S} А сада, ето, хвала Богу, испуни се!{S} Али још како се тек обра |
| } И он је некада био млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, чивчике.{S} А што у Ту |
| арога Мусу, који, на његово изненађење, ето још је жив, и са својом шупељком међ рукама и погну |
| од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те кријем, да после он мене |
| једнако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отишао кући, спремио и т |
| ошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, раскидао везе, појасеве око себе, т |
| ато твоја глава и отиде!{S} И сад тако, ето!{S} Ја, тако!</p> <p>На питања и прекоре осталих, к |
| доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако ниј |
| и подсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка добила мужа, своју кућу, па већ почела да |
| е смео ни да мрдне за њим.{S} И, сад... ето... тако!</p> <p>Софки по овоме би јасно, да се због |
| сти).{S} Наша Софка хоће да нам иде!{S} Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и то.{S} А сада, |
| ше да причају: — Од увек је то тако.{S} Ето та и та пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га |
| но говори:</p> <p>— Како си, снашке?{S} Ето ја данас имала неко рочиште у суду, па ето једва ст |
| забрасте снаје не за њих већ за себе! — Ето и сам он, и њега је отац младог женио, па не можда, |
| — довикивала би му Тодора око ушију. — Ето пре три дана послао Арнаутина.{S} Све поздравио, на |
| кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показујући рукама на кућу, као откривајућ |
| , било колача и других понуда.</p> <p>— Ето! — одговори јој мати и уђе.</p> <p>Софка оста, да п |
| ати, кад је виде тамо у кујни.</p> <p>— Ето, снашке, једва стигох, — поче да јој се правда Магд |
| азбијеном бравом једва говори:</p> <p>— Ето, ево, све, кћери, све је твоје.{S} Отвори, и узми.{ |
| е полете на капију, с узвиком:</p> <p>— Ето чалгиџија!</p> <p>Свирачи су заиста долазили.{S} Чу |
| звике одговарао једно те исто:</p> <p>— Ето тако...{S} Газда...{S} Сврши се...</p> <p>И када по |
| и са ње кров, димњак, настављао је. — А ето и твоја глава! — И од беса, пића, ударајући се по г |
| но гледа, молећи за опроштај, што ће га ето обрукати, осрамотити.{S} Али Софка му мимиком одреч |
| еће и радости, што је и то дочекала, да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да је слушкиња одведе |
| алавац, довде <pb n="243" /> довели, да ето он, он, ох, он, тражи, и то од кога!...{S} И Софку |
| вио, ипак га они још толико поштују, да ето сада његово јединче и љубимче готово што на рукама |
| {S} Главно је да је добра кућа.{S} Сада ето тај Софкин просилац, тај Марко, толико богат, да се |
| по гласницима ове паре и дарове, и сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турск |
| ми радите?{S} Јесте здрави и живи? — Ја ето, — више као за себе продужи истим оним отегнутим гл |
| сада мати на гробљу, кроз неколико дана ето Ускрс и цела ова недеља страсна и плачна, када чове |
| одмах с подсмехом помислио, како се она ето спрема, дотерује за мужа.{S} Зато је морала сасвим |
| ешко, оволики јад и бол; да ово што она ето сада плаче као никада, јер је ни рођена мати не вид |
| есено излетело то: „ох, бре, Марко“, па ето тек сада, после толиких година.{S} И од среће дохва |
| ја данас имала неко рочиште у суду, па ето једва стигла, да и ја пођем на гробље. — И продужуј |
| другога: оца, куће, света ради...{S} Па ето и сада, он, своју Софку, — зар је удаје од свег срц |
| дела колико мора да је Софки тешко, кад ето хоће да пије ракију, коју дотле није тражила.</p> < |
| е и мишице, ослобођени тесноће —мада је ето већ била у годинама — ипак некако још свеже и опојн |
| неког, нагрнуше на њу, њену кућу, те је ето сада сасвим уништише...</p> <p>Софка, једва држећи |
| ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се ето продужава њеном децом, унуцима, праунуцима.{S} И ко |
| знала шта ће јој поручити и искати, те ето не може сад одмах да његовом гласнику то да.{S} Нег |
| пало у очи, а особито какве минђуше, и ето купио за њу.{S} И после чашћења и гошћења са оцем, |
| да му испусти руку, и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се њој десити оно, што се ни једној при вен |
| ли, порушили, њу уграбили и сада са њом ето овде стали, да се одморе.{S} Зато тамо испод хладња |
| о, колико је страшно ово његово: што он ето мора са тим Марком, сељаком, да се пријатељи, да се |
| да јој покажу како она није сама, како ето и међ њима има које су исто тако несрећне, туже, ве |
| > још више да се не почне причати, како ето већ почело да се имање, ханови, продаје и троши.{S} |
| сиротео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, какав је и био, још је он, онај с |
| ош мање да јој буде бар благодарна, што ето њој, због њене удаје и свадбе, има да захвали за то |
| је зато тако љута, и на саму себе, што ето мора чак и то да ради.{S} А највише је била љута на |
| подсмехујући се и сажаљевајући је, што ето и она већ мора де се уда, истина за најбогатијег га |
| да вас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето она, Софка, као свака сељанка, долази да их двори, |
| го да је то свршено, то се већ зна, јер ето почеше, као честитајући Марку, на Софку падати масн |
| е, што се тиме показује Софка виша, јер ето хоће сама она да игра, а не као остале удаваче, кој |
| а од радости.{S} Није знала шта ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као свака <pb n="163" / |
| фке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, Софки, има да заблагодари, што ј |
| ово најбоља препорука за њен занат, јер ето и они, ефенди-Митини, позвали је да им Софку купа, |
| даје неки већи углед и цену.</p> <p>Јер ето свака од њих почела већ око огњишта да издваја од ј |
| бе, није удовац, још мање без деце, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} Софка поче осе |
| да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од имања само кућицу и в |
| бољим годинама, вечито долажење чувених ећима, лекара, бабица, толико бајање, посипање разним в |
| Софка, подиже се и само рече:</p> <p>— Ефенд’м!</p> <p>Али по њеној узбуђености и силини из оч |
| ота изићи.{S} Али не преварило то њега, ефенди-Миту.{S} Чим је такву видео, одмах, знајући у ка |
| је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је то била она, њи |
| ним држањем, пита онај.</p> <p>— Софка, ефенди-Митина! — чуо би се одговор.</p> <p>А у свима ти |
| ко, на њу...{S} Само да није она Софка, ефенди-Митина, она би већ знала.{S} Сигурно би могла да |
| од Софкиних, да отуда доведе пријатеља, ефенди-Миту.</p> <p>Стана, тек када он оде, кад остаде |
| она своја, није Софка девојка, Софкица, ефенди-Митина, већ права жена, своја, ничија више.{S} О |
| очима неће бити онај њен велики татица, ефенди-Митица, и зато никада већ неће смети да је погле |
| господства, па и нестанак Софкиног оца, ефенди-Мите.{S} Са Турцима и беговима и он пребегао, и |
| ресавијеном јастуку, а, с десне стране, ефенди-Мита са испред њих постављеном софром, пуном не |
| а софри читав куп, рпа од злата начини, ефенди-Мита чисто кликну.{S} Као да се понова роди и ож |
| препорука за њен занат, јер ето и они, ефенди-Митини, позвали је да им Софку купа, а камо ли н |
| имљу око ње највише ради њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га они ј |
| астаде гледајући горе, где га пријатељ, ефенди Мита, гологлав, једва држећи се, опкољен хаџијам |
| о, сав побеснео, што је дочекао, да он, ефенди Мита, тако што чини, оволико се понижава и на но |
| из родбине, радосни, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зове к себи, јер |
| га морати да иде пред судове и тамо он, ефенди-Мита, да се заклиње, свађа и то с ким? — са свој |
| дговарала на њихове поздраве, пошто он, ефенди-Мита, са Софком у крилу, заваљен, није гледао ни |
| ћа.{S} Горе мушки и међ њима у челу он, ефенди Мита.{S} Он није могао много да издржи и онако г |
| и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више да се спусти, да сасвим си |
| рала, сваком причала и казивала о њему, ефенди-Мити.{S} И као да је он тек сада из собе неким п |
| ођу и одсвирају.{S} А на питања о њему, ефенди-Мити, мати би одговарала: како јој је баш пре не |
| и прича, прекиде и поче да пита о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније са Тодором венч |
| родаја.{S} Али о продаји, особито њему, ефенди-Мити, није се смело поменути.{S} Волео је и прис |
| дочека не може бити боље.{S} Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим и таку неку <pb n=" |
| ао <pb n="22" /> што више Софкином оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он што безбрижније жи |
| куд год је воља.</p> <p>И Софкин отац, ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао с |
| а, разним пропалим и мрачним људима.{S} Ефенди Мита, више љут, што је тај лакат са псовком по д |
| изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче у двориште да баца чаше, |
| њима пење.</p> <p>Горе их дочекују.{S} Ефенди Мита са свима се љуби.{S} Али Маркови сељаци још |
| Ја све то могу, ја све морам.{S} Ја?{S} Ефенди-Мита!{S} Нећеш, срамота те, срамота вас је (а то |
| свекрва.{S} Она истрча испред Софке ка ефенди-Мити и искрено радосна, чистећи руке од брашна о |
| устајале су и, знајући да то она, Софка ефенди-Митина, иде у амам, радознало су ишчекивале да ј |
| ада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на оволику лепоту и рас |
| баци кесе.{S} Сигурно их је у сама прса ефенди-Митина бацио, јер тако јетко и презриво викну:</ |
| ше се између себе љубити.{S} Особито је ефенди-Мита чврсто и јако грлио новога пријатеља, Марка |
| d>XVII</head> <p>У саму ноћ дође кући и ефенди-Мита, обријан и очешљан.{S} И, као што је ред, о |
| што си постала <hi>баба</hi>?</p> <p>И ефенди-Мита јој приђе, пољуби се са њом.</p> <p>—Како с |
| је и био, још је он, онај стари, велики ефенди-Мита...</p> <p>И узимајући од Магде пушку, бесно |
| ед целим светом бити онај стари, велики ефенди-Мита; али пред њом, својом Софком, својим чедом, |
| Цигани како га одозго поче ословљавати ефенди Мита.</p> <p>Они, радосни што их због њега не гр |
| — Можеш ли? — доброћудно га поче питати ефенди Мита. — Како си?{S} Имаш ли ракије?</p> <p>Стакл |
| {S} Не само тетка, мати јој, него и сам ефенди-Мита би тиме изненађен.{S} Јер никако не верујућ |
| реба. </p> <pb n="55" /> <p>— Је ли ово ефенди-Митина кућа?— поче Арнаутин гласно да виче улазе |
| ој, отпоче:</p> <p>— Ете, поздравио вас ефенди-Мита и поручио ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, |
| и, били уверени да ће она, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку, морат |
| ко.{S} Ово је мој серај.{S} Ово је та, „ефенди-Митина кућа“.{S} Ово је моја домаћица, а ово је |
| оволике лепоте а и саме ње као, Софке „ефенди-Митине“.</p> <p>И пошто је још у почетку била ув |
| ада се Софкин отац вратио, био је први „ефенди“, господин.{S} Лепшега у вароши није било.{S} Ле |
| мо она, само из њихне куће, једино још „ефенди-Митина“ кћи што може бити тако лепа, а ниједна д |
| а одриче и да се правда:</p> <p>— Није, ефендијице, није, татице!{S} Није, жив ми ти!</p> <p>Он |
| ајање, у иронији одговара:</p> <p>— Ех, ех, зар сте нас толико жељни? — И то „нас“ наглашује је |
| и нисам мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више |
| ви? — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — настави плачно сасвим разумевши те Арси |
| проћерданог и продатог имања.</p> <p>— Ех, зар да ме сељачки хлеб куне и суза њихова проклиње? |
| рила и саму себе као храбрила:</p> <p>— Ех, сигурно ми је ово првина.</p> <p>Као што јој заиста |
| о стајање, у иронији одговара:</p> <p>— Ех, ех, зар сте нас толико жељни? — И то „нас“ наглашуј |
| и употребљавале његове речи и изреке. „Ех, тако је то и то, што рекао покојни хаџи-Трифун“.{S} |
| о полуокренута, чим се појави, чу општи жагор и дах.{S} Особито се чу како његови, свекрови сељ |
| вароши све је више и више нестајао онај жагор.{S} У осветљеном ваздуху изнад главне чаршије, па |
| од хладњака, поче овамо да допире силан жагор, не разговор, смех, здравице, него као неко ратни |
| ише око капије, до које је ипак допирао жагор, који је храбрио.{S} Али међутим из баште поче да |
| искићене, сребрне круне.{S} На то се чу жагор сватова, који сигурно нагрнуше тамо око постављен |
| оних тамо мраморних плоча, које као да жале за њихним лепим телима, која су до сада по њима ле |
| : ако не сасвим осиротео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, какав је и био, |
| два дочека да изиђе из цркве.</p> <p>Не жалећи, што виде како се њени са својим <pb n="187" /> |
| илује, да га не омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакујући себе, зато је унезверено грли |
| стари, зна да није због тога, што њега жали, да би се он том лупом пробудио, узнемирио, растер |
| , и, као да се она сутра удаје, поче да жали, нариче:</p> <quote> <l>„Јао, јао, јел’те, дико, ж |
| и, нека попије и поједе.{S} Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од њега |
| реми како она хоће.{S} И ништа да се не жали!</p> <p>И једнако, непрестано је из кесе сипао све |
| хтела допустити да је ико више штеди и жали.{S} Јер, када се већ оволико препатило, онда бар н |
| идело се како он, бата им, Марко, чисто жали.{S} И то не толико себе, колико Ахмета побратима, |
| певају тад нову песму: </p> <quote> <l>„Жали, дико, и ја ћу жалити.“</l> </quote> <p>Одмах све |
| м!</p> <p>А сутра, дању, Софка већ није жалила себе, јер би гледала како је собом, својом жртво |
| ње; кад је дошла, доцкан или рано; како жалила и нарицала; кога највише од покојних спомињала: |
| сву ту муку и страх материн, више је њу жалила него ли себе.{S} И она је са собом била одавно и |
| е њој сигурно тешко, и онда да је почне жалити.{S} Брзо забаци шамију и сиђе.{S} Гласно, као у |
| у: </p> <quote> <l>„Жали, дико, и ја ћу жалити.“</l> </quote> <p>Одмах све прихватише.{S} И жен |
| на још овде?</p> <p>И на велику Магдину жалост само то.{S} Чак је не позва ни да је види.</p> < |
| лас корети, не могући од <pb n="250" /> жалости већ да је гледа тако изгужвану, изгубљену и пот |
| бог тога рђавог времена, а највише због жалости у којој су били, остадоше потпуно усамљени, одв |
| " /> <quote> <l>Јао, јао, јел’те, дико, жао?</l> <l>Јел’те жао, што се растајемо </l> <l>Растај |
| /p> <quote> <l>„Јао, јао, јел’те, дико, жао,</l> <l>„Јел’те жао, што се растајемо.</l> </quote> |
| е оно што је њој њихов Марко, можда, на жао учинио, а без њихове кривице и воље.{S} Можда је и |
| " /> <p>— Не плачи, бабо!{S} Да те није жао, што си постала <hi>баба</hi>?</p> <p>И ефенди-Мита |
| , јао, јел’те, дико, жао?</l> <l>Јел’те жао, што се растајемо </l> <l>Растајемо, а...</l> </quo |
| јао, јел’те, дико, жао,</l> <l>„Јел’те жао, што се растајемо.</l> </quote> <p>— Тето, хајде!</ |
| Софку, гледала, као да их је ње највише жао, што ће им она отићи, што њу неће моћи више гледати |
| ра на цео дан.{S} Софку је ње више било жао него себе.{S} Узалуд јој је Софка од свакога јела, |
| м.{S} Из корита су непрестано као сноп, жар, трептали златни зраци новца у води, по којој је пл |
| буктао је велики огањ, трештао разгорен жар, на коме се окретали и пекли прасци и јагањци; из о |
| ти, то је долазила од оног великог купа жара, који се црвенећи жарио и светлео и око кога су се |
| ући машицом, одвајајући купице угашеног жара, онда по чистом и меком пепелу повлачећи неке меке |
| ст, тамо у дну трептати онај велики куп жара, испод миндерлука бити хладноћа од влажних плоча, |
| ног великог купа жара, који се црвенећи жарио и светлео и око кога су се сушили пиштимаљи.{S} З |
| а, сноповима је обасипало варош црвено, жарко, као крв.{S} Међутим из вароши све је више и више |
| а.{S} Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји неговала, св |
| орибаног толико дебелог стакла, она је жедно пила вино помешано са водом.{S} Миленија видећи к |
| {S} Одахњује не могући да се прибере од жеђи.{S} И тобож није јој тако слатка и пријатна због з |
| пити и осећати како је по грудима пали, жеже. </p> <pb n="174" /> <p>И гле, како јој одмах би д |
| он тачно, све онако учинио, како је она желела и осмехнула се на њ.</p> <p>И све, цела кућа, би |
| ниле, пошле за онога којега су волеле и желеле, сада се као кају, што су онда биле тако луде, с |
| ако већ ништа више не може да мисли, да жели.{S} По њој се могла цела кућа да однесе.{S} Ништа |
| да је само њен син, и само му она добро жели.</p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S |
| ање протумачио он тако: да као она зато жели да ти ханови на граници остану, што зна да ће он м |
| Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што жели.{S} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли што за њ?</p |
| о и о чем другом да се мисли, друго што жели...</p> <p>А што је најгоре, знала је да је, после |
| ла, и опијала својим до лудила страсним жељама и осећајима.</p> <p>А оно — шта је било?{S} Сасв |
| ење или матере или других, и саме речи, жеље, нагласци, све то, чини јој се, некада, не зна кад |
| Софкине најтајније, најслађе и најлуђе жеље, чежње, страсти, грли је тако силно, да Софка кроз |
| ко мало одраслим она је могла све своје жеље задовољавати, чак и најлуђе, оне девојачке!{S} А к |
| pb n="235" /> разбуктавати његове личне жеље, страсти, лудости.{S} Овако изучен од ње, како ли |
| ра:</p> <p>— Ех, ех, зар сте нас толико жељни? — И то „нас“ наглашује једва угушујући јарост и |
| асу и с мало нагнутом главом к њему, да жељно и с пуно поштовања слуша шта јој је муж поручио и |
| сваком би цвету налазила по једну своју жељу у сваком цвркуту тица по који неиспевани, неисказа |
| га је, за време те његове дуге болести, жена варала са најстаријим калфом из радње, почео да пи |
| ну општу женску.{S} Ни старо, ни младо, жена, снаја, стрина, ујна или какав род.{S} Само се зна |
| а, Циганкама и другим јавним светом.{S} Жена његова морала је сама код куће да седи и тог свог |
| њали у комшилук, да га не би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире постељу, па чак дотле |
| ојка, Софкица, ефенди-Митина, већ права жена, своја, ничија више.{S} Од беса стискајући прса, д |
| аха до прага кујнског.{S} Стана, његова жена, изиђе и придржа му коња.</p> <p>Он још с коња, ск |
| па не можда, него сигурно је ова његова жена, сада свекрва, прво са оцем његовим, својим свекро |
| а.</p> <p>Овде је једнако седела његова жена, Стана, са оним слугом, Арсом, који се већ није см |
| — наставља Магда — немој Стаја (његова жена) да погачу препече.{S} Нека гледа да је <pb n="74" |
| е се и не диже главу, ни кад уђе њихова жена са послужењем.{S} На старом, малом и доста изабано |
| искап.</p> <p>— Да намештам? — упита га жена стојећи пред њим мирно и некако учмало.{S} Из ње ј |
| више хаљина од себе одбацивали.{S} Код жена већ су се сасвим помаљали изнад сукања и фута трбу |
| се извали.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код свога мужа, него где се нашло, где се могло.{S |
| Јер, када је знала да никада неће бити жена свога избраника, онога о коме целог живота сневала |
| чне ноћи: оно виђење, чашћење и долазак жена, комшилука, родбине, међу којима би она морала да |
| чекајући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити.</p> <p>Ме |
| ди још то причају и куну се.{S} Наскоро жена умрла, брат у манастиру, Светом Оцу Прохору, <pb n |
| не коње, са којима су се били, нарочито жена му и син, као сродили.{S} А сам он, као не могући |
| да види, надгледа.{S} А доцније, кад му жена родила Софку, морала је сасвим да се одвоји од њег |
| , шта би за њих имао, преко тих њихових жена поручити им и наредити.</p> <p>Свака би одлазила г |
| долазиле у амам.{S} Нарочито од младих жена, скоро удатих, није се могло опстати.{S} Оне су пр |
| {S} А од целе своје родбине, од толиких жена, изабра једну, најмлађу.</p> <p>— Ти, Миленијо!{S} |
| дугуљасто лице издвајало је од осталих жена.</p> <p>Али зато није ни умрла као остале женске.{ |
| „оне“, матере, своје сестре, и осталих жена:{S} Али чим тамо оде, мало после, кад као дознаде |
| а се и она са њим, највише ради осталих жена, штогод разговара, шали, почела би тобож Софку код |
| а се богати и она улазила у ред имућних жена, газдарица.{S} Ништа и нико код ње није могао да и |
| навала света: комшилука, деце, и старих жена, што почеше, као на свакој прошевини, да пуне кућу |
| нога Марка разлеже се такође силан плач жена и њихно нарицање.{S} Особито се истицало нарицање |
| и оцеви са њихним женама, тако и они са женама својих синова.{S} А сада, само њему се не да, са |
| ене ракије, да одлази у кујну и тамо са женама да се разговара.{S} И да би се оне још више осло |
| уће, прага кујнског, он је онда предаде женама, да оне тамо у кујни још неке обичаје посвршавај |
| вета.{S} Све се капије црнеле, испуњене женама, особито девојкама, које су из свију крајева вар |
| ав, једва држећи се, опкољен хаџијама и женама, чека — и поче да виче:</p> <p>— Где је моја Соф |
| у руке, ноге, тако да су морали, вучени женама, одлазити кроз капиџике чак и прескачући преко з |
| по обичају са свима девојкама и младим женама из родбине и комшилука оде у амам, да се искупа |
| или са матером разговара или са осталим женама здрави, а не, као до тада, да и не застајкујући |
| спред кујне, међу матером и међ осталим женама, била и Софка, и кад би му она полетела у сусрет |
| , онако, како су њихови оцеви са њихним женама, тако и они са женама својих синова.{S} А сада, |
| зобилан, увучен и пун раскоши, са лепим женама и раскошним оделима, а још раскошнијим јелима и |
| теним рукама, везаним вилицама, опкољен женама, са женом, свекрвом, више главе, која, сасвим за |
| могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Доста, не врачајте много!{S} Јер, косе ћу да в |
| а.</p> <p>А међутим, Софкиним одласком, жене и девојке као да се сасвим ослободиле.{S} Од паре, |
| о, радосно.{S} Ако би пролазила улицом, жене су је на капијама стојећи дочекивале и нудиле је, |
| пута, одмах би се цела родбина стицала: жене, тетке, <pb n="6" /> стрине.{S} Мужеви као да нису |
| ају водом, певајући заједно са њима.{S} Жене су се познавале по јачини и ширини гласова.{S} Вод |
| али се на Цигане и секли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза |
| клањајући се испред ње, дочекаше је.{S} Жене, све зарадоване, и тим Софкиним доласком сасвим ос |
| о боду круте, длакасте хаљине њихне.{S} Жене, сасвим ослобођене, почеше Софку из почетка бојажљ |
| највише баба-Симку, повуче се горе.{S} Жене одахнуше.{S} Знало се да више неће силазити, већ ћ |
| ...</p> <p>И заиста, ускоро то и би.{S} Жене су око ње још лежале и париле се, али девојке већ |
| м динар и викну доле ка кујни:</p> <p>— Жене, ракију за чалгиџије!</p> <p>Свирачи, зарадовани н |
| застидивши се, задржаше чаше у руци, а жене поустајаше уплашене.{S} Али она виде како се Марко |
| ошао, када је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвршавале што треба: и оно ку |
| апиџик већ почеше долазити из комшилука жене на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Т |
| у реду, једно за другим.{S} На капијама жене, девојке устајале су и, знајући да то она, Софка е |
| } А међутим да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, кући, не може — свршено је!{S} А то њ |
| ј не као у девојке, но као у сваке нове жене, засићене насладама, набрекла, пуна и издвајају јо |
| гор.{S} И они, и ова кућа, и ове њихове жене, онако у својим крутим футама, још крућим и чак до |
| офки.</p> <p>Отуда од Софке растера све жене, особито оне из Турске, које сигурно сада први и п |
| а спавају...</p> <p>А овамо по кући све жене, особито млађе, биле су тако лепо обучене, све у с |
| у чакширама — а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао млађи, — већ у панталонама и |
| оде са њиховог бунара, почеше да долазе жене, она, као да се сакрије, побеже, уђе у кућу.{S} И |
| амљеност од свих па и од саме ње, своје жене, никада она чак ни изразом лица, покретом, а камо |
| од куће, од родбине, па чак и од своје жене, у кући се ипак живело исто онако раскошно и у изо |
| , где да се извали.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код свога мужа, него где се нашло, где се |
| о на само, миран, комотан као код своје жене.{S} И онда, да не би то њено одбијање протумачио о |
| ли, виђали једно другог, па чак и своје жене.{S} И онда, добро нахрањени, а већ исушени од силн |
| ебео и јак.{S} Прса му гојна као у неке жене.{S} Уста му се губила у здепаст, кратак врат и под |
| о, него што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S} Зато је више пио и наређивао с |
| још јаче и слободније почеше.{S} И саме жене одахнуше видећи га расположеног.{S} Јер због њега |
| син грлени глас, глас младе, мале, пуне жене и тек сада, после удадбе, сасвим развијене:</p> <p |
| пљен.{S} Мати и друге јој тетке и старе жене остале су код куће.{S} Једино што је пошла баба Си |
| </quote> <p>Одмах све прихватише.{S} И жене око Софке дигоше се.{S} И оне одоше тамо, измешаше |
| илазило.{S} Тако су онда из њих могле и жене, које су биле око тих својих пецива, кришом, колик |
| нео, већ су јој се сви смејали, особито жене и то старе, <pb n="207" /> сасвим у годинама, јер |
| , где нема метежа, већ се чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу.{S} Неке пролазећи поред |
| у њих, овамо до кућнег зида, клечале су жене, већ засићене јелом и пићем.</p> <p>Када Софку угл |
| вече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада тамо по кући, спремајте и удешавајте!</p> <p |
| а и он, као у инат, као светећи се њој, жени, и своме покојном оцу, одмах овамо код ње, Софке.. |
| ханове, и све! — Па се окрену и викну/ жени: — Иди, мори!</p> <p>— Шта? </p> <pb n="190" /> <p |
| .</p> <p>Доцније, када је требало да се жени, пошто <pb n="23" /> већ није било у вароши, као п |
| Чак, као у инат њима, а највише својој жени, када се разболео, није хтео да каже, да се потужи |
| } И као у неки инат, као да се први пут жени, тако велику и сјајну свадбу правио.{S} Узео истин |
| због самих себе — саме се том удајом и женидбом загреју.{S} Ваљда их она подсети на њихне удад |
| љаци, да би што више радне снаге имали, женили своје синове још као децу, узимали за њих одрасл |
| гурно кројеним и шивеним када су се они женили, и зато су им једва до кукова допирале.{S} Али з |
| лактови и колена га издају, јер га оно женино цвиљење као неко уже око врата стеже, не да му и |
| о.{S} Између њега и тамо те собе, куће, жениног цвиљења <pb n="216" /> изгледа да све је било с |
| ! — Ето и сам он, и њега је отац младог женио, па не можда, него сигурно је ова његова жена, са |
| ући!{S} Да, заиста, нико се од њих није женио ни удавао друкчије до овако!{S} И сам он, кад се |
| увек певала, када се ко од њих удавао и женио: </p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку у |
| све чинисте што хтедосте; своје синове женисте и изабрасте снаје не за њих већ за себе! — Ето |
| а, везаним вилицама, опкољен женама, са женом, свекрвом, више главе, која, сасвим заборавивши д |
| ог маћехе јој, што није у реду да он са женом излази а код куће остављају саму и толико већ вел |
| осећи и забацујући плећима са сваком се женом, како која из комшилука <pb n="64" /> наиђе, здра |
| отнији од њих.{S} Са сваком се старијом женом здравила, разговарала и застајкивала.</p> <p>А и |
| <pb n="110" /> ће ова доћи са још којом женом, тетком или стрином, па ће оне, никако овамо код |
| јој.{S} Из целе ње бије она чиста бела, женска сређеност, засићеност, а која се код ње највише |
| подбратка и вилица, почела она млечна, женска белина.{S} Нигде, ни по потиљку, ни око ушију, н |
| кадања Софка, а не ова, сада, као свака женска и ствар, за паре купљена.</p> <p>— Аха! — чу Соф |
| прилику.{S} И она је после, као једина женска, која је вечито била код куће, чак и за време на |
| није била обична, свакидашња, за новац женска.{S} Она је била богата, са грдним имањем, што јо |
| је ту у дане, суботом, када се знало да женске иду на купање.{S} А све морају ту да наиђу.{S} З |
| ушки претварају се у једног мушког, све женске такође опет у једну општу женску.{S} Ни старо, н |
| није, када Софка поче да показује знаке женске лепоте; кад јој њене другарице у игри почеше одј |
| ене; да по кући, по дворишту шуште меке женске хаљине; да се виђају лица бела, нежна, очувана и |
| , моћи својом силном лепотом све остале женске иза себе бацити, а све мушке по кући — не гледај |
| p> <p>Али зато није ни умрла као остале женске.{S} Једнако, не пропуштајући ниједан празник, од |
| /> капиџик у комшилук, па ни међу саме женске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не |
| у, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, покрива.{S} Није лаж.{S} Живи људи још |
| едала би како се разилази свет, особито женске, када почну из цркве да излазе где су биле не то |
| по неколико зрна годишње рађале.</p> <p>Женске су имале само да се што лепше носе, ките, и да з |
| на коњима — а све кришом ноћу — у неки женски манастир одвели, и не показаше прамен њене осече |
| и једнако одржава: прво, онај узвик међ женским светом: „ао, што код Хаџи-Трифунових беше на сл |
| огнутом главом, увијеном старим прљавим женским шаловима, да му не би озебле очи, на које је је |
| поштовање, а никад друго, као о осталим женскима.{S} Зато је она могла увек да буде слободна. < |
| кућа, осветљена и пуна топлоте од људи, женскиња, њихна одела, мириса, поче као да се креће и н |
| г ужурбаног и радозналог света, особито женскиња.{S} Али Софка је све то знала унапред и јуначк |
| е био најбољи и најмеродавнији оцењивач женскиња, које би бегови доводили за себе.</p> <p>Доцни |
| их чизама са мамузама; онда звецкање на женскињама од тешких и дугачких до испод појаса низа од |
| и само грљење и љубљење доле у кујни са женскињама.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође време |
| p> <p>Долазио би кући заједно са јавним женскињем.{S} Ту би продужавао, а она би сама морала да |
| ога оно њихно натпевање између мушких и женских, наизменце.{S} И то понављање истога стиха са з |
| кав род.{S} Само се знало за мушко и за женско, и онда једна мешавина: стискање, штипање, јурењ |
| н му, такав је, блед, сув и танак; више женско но мушко.{S} И зато он не може ни да га гледа, н |
| шири, мешајући све међ собом, и мушко и женско.{S} И сигурно зато би је онда почињао обузимати |
| стара одвајала.{S} Била више мушко него женско.{S} Вижљаста, сува и црномањаста.{S} И нико се н |
| ошла румена, врела, и то од оног тамног женског руменила; како им се очешљане косе све више раз |
| но, као на дану, угледао голу, раскошну женску како се купа и чешља косе и као да га к себи зов |
| г, све женске такође опет у једну општу женску.{S} Ни старо, ни младо, жена, снаја, стрина, ујн |
| а и браству будућег вођу и старешину, — жену и сина превео овамо.{S} Купио ову кућу.{S} Навукао |
| своје гордости и господства, узео је за жену.{S} И заиста, није се преварио.{S} Као из воде, по |
| панталонама и капуту, више гледајући у жену него у кћер.{S} Али Ната то не примећује.{S} Сва с |
| та, била сигурна у то: да он сада своју жену мучи, испитује, да му она призна, како је заиста ж |
| ућу.</p> <p>— Кажи ономе слепцу (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита. |
| ије, ефендијице, није, татице!{S} Није, жив ми ти!</p> <p>Он, узимајући је у наручја, носио би |
| и, он, да не би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад о |
| о!{S} Наздрави, дедо!{S} Здрав си ми! — Жив си ми! — Аха!</p> <p>А са тим халакањем, усклицима |
| који, на његово изненађење, ето још је жив, и са својом шупељком међ рукама и погнутом главом, |
| оче да се прелива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и бљешти.</p> <p>Затим једнако брекћу |
| у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуда враћао, |
| S} Истина није знао за себе, али је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, где га |
| ма седао, него што их је подсећао и био жив сведок онога шта је било...</p> <p>И онда све горе |
| ебе живео, радио, — ипак, док је он био жив, они су се под том његовом суровошћу и строгошћу ос |
| одавно сви по кући будни, опет се нико жив не показује нити миче.{S} Па ни алат, већ оседлан и |
| принесе руку, коју она пољуби.</p> <p>— Жива била, кћери! — ослови је.</p> <p>И пођоше сви кући |
| на он, да, док није сина родила, она се жива није чула.{S} Истина, ни тада, са сином, није смел |
| рсе, чедо моје!{S} И теби срећан дан, и жива и срећна ми била!</p> <p>Софка са великим послужав |
| поче половина да увија, и прса јој, као жива, тако уздрхташе и полетеше.{S} Чу само како Марко, |
| ова и намештаја имали би више година да живе.{S} И због овако намештене и искићене куће и сам к |
| оворио: „О, о, погле, ови баш почели да живе; погле како се удесили.{S} А ја овамо могу без иче |
| ше што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају, да су заиста у |
| ора, могле слободно да дишу, крећу се и живе.{S} Била је готово срећна због тога, и одмах слатк |
| руку оцртавао, појављивао, слике се као живе издизале, — а тај вез и шаре биле су тако тешке, д |
| , прво са оцем његовим, својим свекром, живела!{S} И овај сада његов син није његов син, него в |
| итује, да му она призна, како је заиста живела са својим свекром, његовим оцем, док је он био м |
| мало богата, али тада доста оронула.{S} Живели су од кирије од неколико оронулих дућанчића при |
| елили из Турске.{S} Али, као да нису ни живели, тако се за њих овамо горе, око цркве и у правој |
| залудити.</p> <p>Тако и мушки; и они су живели неким „њиховим животом.“ Нигде их није било.{S} |
| па чак и од своје жене, у кући се ипак живело исто онако раскошно и у изобиљу.{S} Софкина се м |
| кога се причало да је са свима снајама живео.{S} Тада Софки би јасно оно силно рађање деце, ма |
| помагао, пошто је сваки од њих за себе живео, радио, — ипак, док је он био жив, они су се под |
| о, тамо са оцем по тим хановима седео и живео са Циганима, разним пропалим и мрачним људима.{S} |
| неколико њива и винограда, да би могли живети.{S} И она, када остарела, никада <pb n="19" /> о |
| стари људи, који, не што им се не мили живети, него што виде колико их њихови у кући не пазе, |
| <p>— А како твоји на селу, јесу здрави, живи?</p> <p>— Живи, живи, газдо! — поче Магда, једнако |
| селу, јесу здрави, живи?</p> <p>— Живи, живи, газдо! — поче Магда, једнако вртећи се и чисто ст |
| нске, заједно, покрива.{S} Није лаж.{S} Живи људи још то причају и куну се.{S} Наскоро жена умр |
| /p> <p>— О, алат!{S} Ја, алат!</p> <p>— Живи ли сте? — Чу како газда само ослови и брзо поред њ |
| ји на селу, јесу здрави, живи?</p> <p>— Живи, живи, газдо! — поче Магда, једнако вртећи се и чи |
| да се пријатељи, да се љуби, са њиме да живи.{S} Па, поред свега тога, ето још и она — „неће“, |
| да не мисли, као остале девојке само да живи и због тога да је срећна.{S} Целог дана, од јутра |
| но благодарности, што се даје и њему да живи.{S} Од њеног одела, простог, али новог, јаке футе |
| дела и непрекидном труду да се што дуже живи.{S} Зато их увек и било по околним бањама, где су |
| новац да шаље, те да он што безбрижније живи, учи и што више научи.</p> <p>И заиста, када се Со |
| говори им: како и он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као неке накнаде, утехе.{S} |
| у тишини.{S} Једнако се гледало, да се живи што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе |
| миран глас:</p> <p>— Како сте?{S} Јесте живи?</p> <p>Софка, и сама чекајући га са свећом више г |
| ми?{S} Шта ми радите?{S} Јесте здрави и живи? — Ја ето, — више као за себе продужи истим оним о |
| n="9" /> ништа ниси чула?{S} Где си?{S} Живиш ли?{S} Како ништа?{S} Зар ја, што не силазим доле |
| е се то спаја у једно, и све, као нешто живо, заједно са месечином иде, креће се.{S} Креће се и |
| Маркове, са којим је био спојен сав њен живог и то онај живот тамо, док су били у Турској, на с |
| х њихових мушких, јер цео остали живот, живот на улици, по комшилуку и чаршији, трговини, прода |
| дети, а иначе нигде, јер и њихов се сав живот састојао само у раскошном ношењу одела и непрекид |
| самљеност и повученост престајала и сав живот, који је до тада био ограђен и спречаван и угушив |
| им одвоје од рада, брига, деце, и осете живот.{S} И тада, пошто се и пре саме свадбе дуго ради, |
| тњом бар њих, оца и матер, ослободила и живот им осигурала...</p> <p>И наслоњена у кревету, држ |
| шима, а у ствари свој стари распуснички живот са чочецима, Циганкама и другим јавним светом.{S} |
| ивот тих њихових мушких, јер цео остали живот, живот на улици, по комшилуку и чаршији, трговини |
| е губили.</p> <p>И у томе је био једини живот тих њихових мушких, јер цео остали живот, живот н |
| пун, сладак и раскошан био нови брачни живот њенога детета.</p> <p>Свирачи засвираше.{S} Тодор |
| е, у њиховој кући знало се само за онај живот, изобилан, увучен и пун раскоши, са лепим женама |
| м је био спојен сав њен живог и то онај живот тамо, док су били у Турској, на селу, јер овај по |
| ачувала ту своју спарушкану лепоту, цео живот провела у лечењу, неговању, купању и пржењу тела. |
| а да све је било свршено и пропало: цео живот, детињство, отац, мати, нарочито проклети отац.{S |
| јер овај после у вароши није за њу био живот, остављена сада од њега овде, у вароши, међ туђим |
| ти и тиме као улазити, појављивати се у живот, док све остале дане, целе зиме било је сасвим ми |
| , изгледа да су налазили сву драж свога живота.{S} А да би у томе што више успели, гледали су д |
| едва издржавши неколико месеца брачнога живота, продужи тобож своја путовања по варошима, а у с |
| ањама, где су се опорављали од неуредна живота, да би се после могли приликом прве гозбе, славе |
| о ко зна пре колико година, ваљда целог живота један пут, ваљда још у почетку брака, прве брачн |
| ко добро.{S} И Софка зато доцније целог живота није могла себи да опрости: како да она то не ос |
| ена свога избраника, онога о коме целог живота сневала, кога у сновима и мислима љубила и грлил |
| којих је он толико дрхтао и имао целог живота страха, излете из собе и тамо у дворишту паде ка |
| аш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, ту се превари!{S} Али откуд је могла и знати?{S |
| да су што беље, што страсније.{S} И циљ живота да им је тај: која ће од њих, једнако негујући с |
| тило, те опет наставио свој стари начин живота.{S} Као и пре, када је био нежењен, морало се ње |
| илно рађање деце, ма да мужеви већи део живота проведу на печалбама, и она онолика сличност међ |
| } У опште дан је био чист, топао, и пун животворне, балсамске свежине, као што су дани пролећа |
| и мушки; и они су живели неким „њиховим животом.“ Нигде их није било.{S} Ма да им је магаза бил |
| тере и куће, — и она са тим заједничким животом, са светом ићи, излазити.{S} А међутим она ништ |
| а изложена тешком сељачком и планинском животу, одвојио и оставио код куће.{S} И чак послао је, |
| вујући себе, својом удајом, и одржава у животу, и зато ће јој увек бити тешко на души, када га |
| тим овамо Софка је грцала, као никада у животу.{S} У мало што није на глас јаукала, тако је пла |
| зашто, поче дрхтати.{S} И што никада у животу, поче осећати како јој душа, сва њена унутрашњос |
| </p> <p>И Софка осети како још никада у животу није видела овако сунцем опаљено и отврдло али т |
| и, оста сасвим сама.{S} Тада први пут у животу, тако пред дверима, у средини цркве, осети она ц |
| лику децу изродиле, тек тада први пут у животу виде, као да се први пут тада заволе и заљубе је |
| пут, настала свађа.{S} Ваљда први пут у животу што му се она, мати, испречила, није хтела да пр |
| есеније бивало.</p> <p>Софка први пут у животу виде јасно испред себе, кроз двери, часну трпезу |
| матер гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од кострети.{S} |
| и са узнемиреним, набреклим и ознојеним жилама.{S} Све су још једнако биле разузурене, никако д |
| ашли је у купатилу мртву, са пресеченим жилама.</p> <p>Па чувени деда Софкин, Каварола.{S} Мест |
| страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од таквога његовога гласа укочише и сва она поче д |
| {S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао, да је овај појурио и |
| !{S} Отац још није отишао.</p> <p>— Дај жилу! — Чу се из собе.{S} Томчин крупан глас.</p> <p>Сл |
| крајеве, да се приликом доношења хране, жита, не би реметио кућни мир и раскош.{S} А око куће с |
| игурно, слободно, не откинувши ни једну жицу, расправи је, па чак, као да то није туђ посао, ве |
| м, својим чедом, после ове њене оволике жртве ради њега, губи све: и поштовање, и дивљење.{S} Ј |
| е, јер би гледала како је собом, својом жртвом и оним својим ноћним мукама, бар остале усрећила |
| и тетку, толико се журила са том својом жртвом, и посла је оцу са поруком: да пристаје.{S} Не с |
| штвом и пожртвовањем.{S} Јер том својом жртвом толико убија себе: да, ето, полази не само за не |
| ог, него чак и за само дете.{S} Толиком жртвом сигурно ће запрепастити и задивити све.{S} И у о |
| ремена да поправи, да се покаже како се жртвује, приноси себе ради њих.{S} И то само ради њих, |
| она пристаје, не што хоће, него што се жртвује ради њих, да њих избави сиротиње и беде.{S} Зна |
| век бити на терету, пошто га она собом, жртвујући себе, својом удајом, и одржава у животу, и за |
| ило, и уз оно ноћно, издвојеније и јаче жуборење реке, клапарање воденица, а више њихних глава |
| .{S} Све, особито девојке, које су тако жудне биле весеља и ора, ослободивши га се, као да га и |
| а шта толика радост, тако дуго чекање и жудња...{S} И зато, када се већ једном чу одозго свирка |
| овором, кикотањем, радосним узвицима од журбе.</p> <p>И поче и пре купања: голицање, смех, наба |
| на бунарима, тек по који бат улицом!{S} Журећи се, ако прође тек по који слуга, чирак, носећи и |
| S} Немајући кад да чека, стаде до врата журећи их, и Марка и саму њу. — Хајде, хајде, де!</p> < |
| р, каква низа дуката.{S} Зато Софка, не журећи се, пусти Марка испред себе.{S} Пролазећи поред |
| није на то његово ћутање поче ашчика да жури.</p> <p>А Софка је знала куда је позива, шта значи |
| и се <pb n="57" /> матери: да се она не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, док она буде |
| и свежа.{S} Иде полако.{S} Никада се не жури, већ несигурним корацима с увученим рукама у недра |
| ед свега што је знала да не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и против своје воље |
| n="97" /> <p>Доле, у кујни, где се она журила и по великој синији ређала чанке с јелом да горе |
| ра, готово она пробуди тетку, толико се журила са том својом жртвом, и посла је оцу са поруком: |
| p> <p>— Иди, иди, дошао неко! — поче је журити мати.</p> <p>Док је Софка ишла путањом поред бун |
| свет и растура, — поче она Софку одозго журити:</p> <p>— Хајде, Софке!{S} Време је, Софке!{S} Т |
| <p>— Нека, Софке, ја ћу! —одби је она, журно отварајући капију, на којој је чекала мајка, стој |
| хан и село.{S} Сигурно сада кућу и све журно спрема за свадбу.{S} И онда целог дана овамо шаље |
| е гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже журно — и то не средином калдрме, већ крајем, као да је |
| кући, спремајте и удешавајте!</p> <p>И журно, као бежећи од те теткине куће, а у ствари од Соф |
| местимице почађавелом хартијом, допире жута, мрка светлост.{S} У кујни светлуца мала лампица, |
| воде према светлости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар.{S} Чује се свирка.{S} Он, |
| њихови велики, тешки послужавници, оне жуте широке тепсије; па онда испред њега, где он седи, |
| чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије.{S} Софку, чим то чу од матере, а добро је |
| драж од оне лаке, чисте кошуље, готово жуте од <pb n="78" /> многе свиле; од оних дугачких, и |
| огурен, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око очију и |
| иким чирацима.{S} И све скоро орибано и жути се и одудара од црвенила осталог намештаја и јасту |
| асме.{S} Кратак, доста отворен јелек са жутим ширитима као и шалваре са великим колутовима око |
| не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчатим прстима, те је она сама морала кашичицу |
| о Цигане, и Циганке.{S} Циганке у новим жутим шамијама, старим антеријама, беже испред њих и, к |
| шке, црвене као крв шалваре, са великим жутим колутима од срме око џепова и ногавица.{S} На прс |
| а особито са оним од многог рибања већ жутим као восак старим степеницама.{S} Цела она, са тим |
| о и очишћено, јасно је одударало својом жутином од црвенила намештаја.{S} Поред она два прозора |
| ико пуна и дугачка, да јој злато својом жутином покри цела прса.{S} И сама Софка, која је била |
| џепова и ногавица од поређаних златних, жутих гајтанова.{S} Софка их је већ јуче пробала, да ви |
| чене сунцем главе и иза нажуљених јој и жутих руку, помаљала се и белила као млеком наливена та |
| њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жутој таслици дувана, све то метнула испред себе, па за |
| е кошуље.{S} Једнако се још забрађивала жутом, простом и јаком шамијом, једнако опасивала футом |
| светом, него као негде далеко, на неком жутом песку, усред неке пустиње и све се то спаја у јед |
| гласу јој дознала више него што треба, за то јој онако кратко, суво и одговорила:</p> <p>-— До |
| а би они мислили да она у велико спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, ноћно, седење, ц |
| ад, осећајући се пред Софком као крива, за те своје наде и мисли о њему, своме мужу, стидећи се |
| отера га, најури.{S} Јер, после овога, за Софку све се свршавало.{S} Ништа више није помагало. |
| слутила, надала се да ће их можда сада, за Ускрс, пошто није толико време долазио — ваљда једно |
| иди, да и она није баш онаква и толика, за какву се издавала.{S} Затим, по обичају, и поред тог |
| ање да сања.{S} Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји не |
| да на својим тешким, воловским колима, за ханове пренесу еспап, као: велики грумен соли, каце |
| њи, <pb n="5" /> и људима по затворима, за време Ускрса, Божића или славе, три дана морало се с |
| кућу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, за сада тата нема такву кућу, каква треба за тебе, али |
| ета, која није била обична, свакидашња, за новац женска.{S} Она је била богата, са грдним имање |
| , свилена провидна одела.{S} Јер сутра, за Бога, треба да се покажу сватовима новога пријатеља, |
| ћа, не продаје за онолико колико кошта, за добит, него више да му се као сваком новајлији, особ |
| е то за матере оних Софкиних другарица, за које је Магда слутила да их Софка не воли, особито М |
| очи и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао, да је овај |
| ојој био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала са најстар |
| иле лично његове, него ове, свакидашње, за које је знао да их сви остали воле.{S} Чак поче одоз |
| </p> <p>— Свекре!{S} Шта дајеш, свекре, за снају?</p> <p>— Све, све... —поче он.</p> <p>— Не св |
| као изложена, стоји отворена за госте, за тај свет споља из вароши.{S} И сада по њој, што јачи |
| га краја.{S} И онда оне језовите приче, за које се у вароши знало, веровало, али се о њима не в |
| ења, и блејања јагањаца, да и он оде и, за свој новац, купи најбоље и најугојеније јагње, одмах |
| сима, са силавом и гуњом, сагињао се и, за чудо, сам својом руком, а не ногом, намештао је и до |
| бунара.{S} Здепасти, али танких ногу и, за чудо, чисто као човечијих, тако округлих, паметних о |
| , ето, полази не само за не равна себи, за недрагог, него чак и за само дете.{S} Толиком жртвом |
| амо у кујни, око куће, и овамо, у соби, за трпезом, све више су се међ собом мешали, као сједињ |
| о, да је слушкиња одведе и тамо остави, за удавачу зна се шта је: испрошена је, и за два три да |
| ча о њиховом чувеном чивчији деда Вељи, за кога се причало да је са свима снајама живео.{S} Тад |
| има видела.</p> <p>Већ за прамбабу јој, за чувену Цону, не само по вароши, него и по околним ва |
| уза зид доксата, донесу клупе и астал, за којим ће свирачи <pb n="167" /> седети.{S} А за њега |
| јаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним топлим, једрим телом, уноси се у њу и само је |
| да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање, први пут што се тамо заплака.</p> <p>Цео ам |
| прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четвртасту и широку кост.{S} Затим она виде како |
| гледали у онај црвен, свилен, свадбен, за двоје широк јорган.{S} Софки се учини као да је гола |
| е ће кирије, закупнине, новац бити њен, за њену личну употребу и својину.{S} И зато почеше да в |
| од куће, паде једном у постељу и брзо, за неколико дана, издахну.{S} Томча, и ако му јавише, н |
| му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за њих је било свето.{S} Нису могле замислити, да би он |
| нема такве широке и велике, нико онако, за тридесеторо, дугачке, једноставне пешкире преко коле |
| сад око ње по кући, дворишту догађало, за њу није постојало.{S} Она је једино знала и мислила |
| рне радости, Марко се окрену њима тамо, за трпезом, свима, а највише најстаријем у челу софре, |
| е од ње.</p> <p>И, као у накнаду за то, за то своје малочас понижење пред Софком, он, чим изиђе |
| лачно да га кори.</p> <p>— Зашта, тато, за какву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја ов |
| и лешкари.</p> <p>А често, испрва тихо, за себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па |
| не ова, сада, као свака женска и ствар, за паре купљена.</p> <p>— Аха! — чу Софка како он чисто |
| шла, да потражи на послугу какву ствар, за коју је само она, свекрва, знала како изгледа и где |
| мештајући је и дотерујући је...{S} Јер, за Бога, — говорила би јој тада мати, сва срећна — отку |
| руку, обучена, чак и са папучама — јер, за бога, сутра, чим зора, она мора да порани, прва она |
| саму, да се обуче и накити за вечерас, за прошевину и „пијење“, — ништа је то не потресе.{S} И |
| ођу овамо у велику <pb n="205" /> собу, за софру, Софки се учинило да их не зову, што без њихов |
| двориште, ора...{S} А за ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} Још мање што од ње |
| била у ватри и заносу.{S} И напослетку, за чудо, та њена грозница, болест, добро јој дође, особ |
| н, на глас је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ах |
| дан пангур да наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошку“ да пијем. — И б |
| ова рођена; као што опет <pb n="134" /> за Марка у Ахметовој кући није имао ни харема ни ичега |
| рко том подигнутом руком <pb n="218" /> за нож на себе, на своја прса, срце, само што поче да б |
| то би је бунило, од чега би презала.{S} За њу није било ни од каквог мушкарца опасности и зато |
| p>— Хвала, тато!</p> <p>И сиђе доле.{S} За собом чу како сви, и отац и мати, као одахнуше у опш |
| е паше да мења и у „сургун“ да шаље.{S} За сваки народни посао, било за какву нову школу и цркв |
| га видео како срећан облеће око ње.{S} За Софку је јасно тај његов осмех говорио: „О, о, погле |
| не видеше, али по оделу га познаше.{S} За њим је силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасви |
| уф“, „Јусуфче“ како су га сви звали.{S} За све Маркове браственике био је он као неко вуче, нек |
| о и око кога су се сушили пиштимаљи.{S} За Софком уђоше и остале.{S} И чим се за њима затворише |
| које су вечито шуштале успављујући.{S} За тај чивлук, нарочито за ту кулу, толике су приче и б |
| суф, готово одрасте у Марковој кући.{S} За њега се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, нај |
| оћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била највећа срећа, кад дође к њој и каже јо |
| ски говорио него свој матерњи језик.{S} За све је био туђин и стран, нарочито за толику родбину |
| двориште.{S} Силазио је и у подрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била при руци, давала оба |
| } Чак је неке, причало се, и убијао.{S} За све време, док би он путовао по Турској, по трговини |
| стога, што се сутра удаје, иде мужу.{S} За све то Софка је знала и била према томе унапред одав |
| ћ зреле.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} За цео је тај крај, још не насељен сасвим, већ из сељач |
| где је била скупоћа, досељавала овамо — за све њих она је била њихова „снашка“.{S} Свуда су је |
| , како све то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово много неугодно, а камо ли што мор |
| S} Ено им свадба, двориште, ора...{S} А за ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} Јо |
| е.</p> <p>— Па колико можеш, Тоне.{S} А за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашк |
| ће свирачи <pb n="167" /> седети.{S} А за њега да се донесе троножна столица, са малим, од сам |
| Ти већ знаш то.{S} Радиш са вином.{S} А за затвор на подруму знаш већ какав је сигуран!</p> <p> |
| сада тата нема такву кућу, каква треба за тебе, али ће то тата теби....</p> <p>Глас му је био |
| ућу, да спреми у великој соби што треба за таста.{S} Софка, чисто укопана <pb n="241" /> остаде |
| ане, па онда се окрену к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа |
| опет наређује да од њих оставе за њега за сутра.{S} И то се толико дана гомилало, да ускоро по |
| о.{S} Или новац, што је узајмио од њега за радњу, није вратио; или није га ни уложио у радњу, в |
| тољима, да није барут уквашен.{S} Слуга за то време отрча до капије, отвори је, и оста да држи |
| а највише и због тога, што су знале да за сада, овога вечера, неће долазити ниједан <pb n="160 |
| сигурно знало, да ће он ту седети и да за себе тако и уређује.{S} После нареди да се свеће у ч |
| Она га узе за руку, али не као свакада за прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четврт |
| се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу навлаш кратко, чисто ошишане, и то не глатко, |
| их руку крв један од другог.{S} Од тада за њих двојицу није било вере, ничега.{S} Маркова кућа |
| , чирак, носећи из чаршије што је газда за кућу накуповао, а обично на машине навлачене и испег |
| е да му спомене) обећао паре, зар би ја за тебе, пезевенк један, дао моју кћер? — И у том „за т |
| > <p>Али та мирноћа материна не потраја за дуго.{S} Он, не само што продужи слати те гласнике и |
| уништен.{S} А већ кајмакам или спахија за какав данак, десетак, није смео ни да привири.{S} Је |
| Све се пренуше уплашено, да их амамџика за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се и она, стојећи |
| да су други помагали, придржавали Марка за рамена и главу, која му се климатала, Арса је ипак т |
| на тетка шта ми Софка воли, па је тетка за њу ово спремила.{S} И много да ми поздравиш Софку, С |
| на, као да јој је ово најбоља препорука за њен занат, јер ето и они, ефенди-Митини, позвали је |
| све то није требало.{S} Одавна је Софка за све то знала: и зашта отац једнако тамо седи у Турск |
| док је Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жутој таслици дувана, све то метнул |
| хотећи да је поштеди, да се не би удала за каквог њиховога сељака и била изложена тешком сељачк |
| отпуно задовољна, што никоме није имала за шта да завиди, те се због тога никад није осетила уз |
| од увек, откако памти за себе, — знала за све.{S} И као што је, никад ни за шта не питајући, о |
| Томчиног одласка бивала луда, не знала за себе, да би, онако пијана, ноћу падала и онда звала |
| наест година, ипак би се свака сматрала за срећну, што у тако богату кућу иде.{S} Дакле, ни он |
| оја је какву питу умесила, и шта донела за раздавање; кад је дошла, доцкан или рано; како жалил |
| загорелости од пића, већ што није хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге |
| рица а не она Софка, која је свима била за углед.{S} И што би толико луда, те пре но што пође г |
| ржала со и конопља, она је више служила за обрачунавање са чивчијама и давање под закуп земље, |
| у били по граници, који су више служила за шверц, крађе и пушкарање између Арнаута, него за трг |
| ила сасвим обукла.{S} А и није налазила за потребно, пошто је знала да ће они, што ће почети са |
| о није ни испраћала, јер да је излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући се, морала да о |
| била срећна.{S} Ниједна да је полазила за дра |