• quote 24
  • А 270
  • а 404
  • авлијама 1
  • адвокатима 1
  • адет 1
  • Ајд 1
  • Ајде 2
  • ајлук 1
  • Ако 14
  • ако 70
  • Алат 4
  • алат 8
  • Алата 1
  • алата 13
  • алате 1
  • алатово 1
  • алатом 1
  • алату 5
  • алеја 1
  • али 130
  • Али 200
  • Алил 3
  • Алиле 2
  • Алилу 3
  • алка 1
  • алком 2
  • Ама 7
  • амале 1
  • амам 16
  • Амам 2
  • амама 12
  • амамом 1
  • амамска 3
  • амамске 1
  • амамских 1
  • амаму 5
  • амамџика 7
  • амамџике 1
  • амамџики 1
  • амамџиком 1
  • Аман 1
  • амбареви 1
  • амбарима 2
  • амбарове 1
  • амбаровима 1
  • антеријама 2
  • антерије 2
  • антерији 5
  • антерију 2
  • ао 1
  • Ао 2
  • арапски 1
  • арбијом 1
  • аренде 2
  • арија 1
  • Аритон 1
  • Аритонових 1
  • Арнаута 1
  • Арнауте 1
  • Арнаутима 2
  • Арнаутин 7
  • Арнаутина 6
  • Арнаутинова 1
  • Арнаутину 3
  • Арнаутлук 1
  • Арнаутлука 1
  • арнаутска 2
  • Арса 48
  • Арсе 2
  • Арси 3
  • Арсине 1
  • Арсо 8
  • Арсом 1
  • Арсу 2
  • Аскер 1
  • астал 1
  • астала 1
  • астали 1
  • асура 1
  • асуре 2
  • асури 1
  • атар 1
  • Аух 1
  • Аферим 2
  • Ах 13
  • ах 4
  • Аха 3
  • Ахмет 4
  • Ахмета 7
  • Ахмете 1
  • Ахметов 2
  • Ахметови 1
  • Ахметовог 1
  • Ахметовој 1
  • Ахмету 2
  • ашама 1
  • ашикује 1
  • Ашчика 1
  • ашчика 11
  • ашчике 2
  • ашчикин 1
  • ашчикину 1
  • ашчику 2
  • Ба 2
  • ба 4
  • баба 16
  • Баба 3
  • бабе 2
  • Бабин 1
  • бабица 1
  • бабо 6
  • бабу 2
  • бавећи 1
  • бави 1
  • бавио 1
  • баждарнице 1
  • бајаги 2
  • бајање 1
  • бајке 1
  • бакале 1
  • бакарне 1
  • бакрачима 1
  • бакшиш 1
  • бакшиша 1
  • бакшишом 1
  • балавац 1
  • балега 1
  • балегом 1
  • балсамске 1
  • банчила 1
  • бањама 1
  • Бању 1
  • Бар 3
  • бар 36
  • баратати 1
  • барјам 1
  • барут 1
  • барута 1
  • басамака 1
  • басамаке 2
  • басма 1
  • басме 5
  • басму 3
  • бат 6
  • Бата 1
  • бата 3
  • бате 3
  • бати 1
  • батина 1
  • бато 9
  • батом 1
  • бату 1
  • баца 6
  • бацајући 2
  • бацала 1
  • бацали 1
  • бацање 1
  • бацао 1
  • бацати 1
  • Баци 1
  • баци 12
  • бацивши 1
  • бацио 3
  • бацити 2
  • бачвама 1
  • бачве 4
  • бачву 1
  • баџе 1
  • баџи 1
  • баџом 1
  • баџу 1
  • Баш 2
  • баш 31
  • Башта 1
  • башта 7
  • баште 16
  • баштенски 1
  • баштенским 1
  • башти 12
  • башту 3
  • бдења 1
  • бегова 1
  • бегови 4
  • беговима 5
  • бегунаца 1
  • беде 1
  • Бедра 1
  • бедра 4
  • бедрима 2
  • бедру 1
  • бежала 1
  • бежале 3
  • бежали 1
  • бежање 1
  • бежао 1
  • бежати 1
  • беже 5
  • Бежећи 1
  • бежећи 6
  • бежи 5
  • без 35
  • безбедност 1
  • безбрижније 1
  • бела 6
  • беласајући 1
  • беле 3
  • белегом 1
  • белегу 1
  • бели 3
  • белила 2
  • белиле 1
  • белим 15
  • белина 1
  • белине 1
  • белином 1
  • белину 1
  • Белио 1
  • белих 1
  • бело 2
  • белог 2
  • белом 3
  • белу 2
  • беље 1
  • БЕОГРАД 1
  • берићет 1
  • бес 3
  • беса 12
  • бесан 2
  • бескрајне 1
  • бескрајно 1
  • бесмо 1
  • бесне 1
  • беснела 1
  • беснео 2
  • бесни 3
  • беснила 1
  • Бесно 1
  • бесно 2
  • бесомучно 1
  • Беше 2
  • беше 23
  • бешње 6
  • бешњи 2
  • Би 1
  • би 719
  • бива 13
  • бивају 5
  • бивала 6
  • бивале 1
  • бивали 2
  • бивало 11
  • бивао 5
  • бивати 5
  • бивола 1
  • бије 9
  • била 201
  • Била 8
  • Биле 1
  • биле 40
  • били 51
  • било 155
  • Било 5
  • бињекташ 1
  • бињиш 1
  • био 120
  • Био 3
  • бирало 1
  • биран 1
  • бисаге 3
  • бити 75
  • биће 4
  • бих 2
  • блага 1
  • благо 3
  • благодарна 1
  • благодарност 1
  • благодарности 3
  • благосиља 1
  • благосиљајући 1
  • благослов 1
  • благослова 2
  • благословена 1
  • блажен 1
  • блажи 1
  • блед 2
  • бледа 1
  • бледих 1
  • бледо 1
  • блеђа 1
  • блејања 1
  • блејање 1
  • блене 1
  • блештало 1
  • ближе 4
  • близак 1
  • близина 1
  • близини 1
  • близу 3
  • бљештала 3
  • бљештало 1
  • бљештањем 1
  • бљеште 1
  • бљештећи 1
  • бљешти 3
  • бљунула 1
  • бљутавим 1
  • бог 1
  • Бог 7
  • бога 1
  • Бога 7
  • богаства 2
  • богаство 5
  • богаству 1
  • богат 1
  • богата 2
  • богате 2
  • богати 3
  • богатим 1
  • богатих 1
  • богато 1
  • богатој 1
  • богату 1
  • Богом 2
  • Богородице 1
  • Богу 2
  • бодро 1
  • боду 1
  • Боже 9
  • Божић 3
  • Божића 1
  • божје 2
  • божју 1
  • бој 10
  • боја 1
  • бојажљиво 3
  • бојазан 1
  • Бојала 2
  • бојала 6
  • бојале 1
  • Бојали 1
  • бојали 3
  • бојама 2
  • бојао 2
  • боје 5
  • бојећи 9
  • боји 6
  • бојом 1
  • боју 1
  • бокале 1
  • бол 12
  • бола 6
  • боле 1
  • болела 1
  • болесна 2
  • болест 2
  • болестан 1
  • болести 4
  • болешљив 2
  • болешћу 1
  • болова 2
  • болови 1
  • Боље 2
  • боље 23
  • бољу 1
  • бора 2
  • борама 1
  • боре 2
  • борећи 1
  • бори 1
  • БОРИСАВ 1
  • бором 1
  • боса 1
  • босе 3
  • босиљак 1
  • босим 1
  • боцкају 1
  • бошче 1
  • бошчи 1
  • бошчом 2
  • бравом 2
  • брада 1
  • браде 4
  • брадици 1
  • брадом 1
  • брак 1
  • брака 1
  • бране 1
  • бранећи 2
  • брани 5
  • браним 1
  • браства 5
  • браственика 1
  • браственике 1
  • браству 1
  • брат 4
  • брата 1
  • братом 1
  • браћа 1
  • брачна 2
  • брачне 4
  • брачни 1
  • брачнога 1
  • брачној 1
  • брачном 2
  • брашна 9
  • брашно 1
  • брда 2
  • брдима 1
  • бре 24
  • бректала 1
  • бректао 1
  • брекће 1
  • брекћући 2
  • бременита 1
  • брже 4
  • брз 1
  • брза 1
  • брзим 1
  • брзини 1
  • Брзо 18
  • брзо 70
  • брзу 2
  • брига 2
  • бригу 2
  • брижљиво 4
  • брижно 1
  • бризну 2
  • бризнути 1
  • бријању 1
  • брисале 1
  • брисали 1
  • брисати 1
  • брише 2
  • бришући 6
  • бркова 1
  • бркови 2
  • брковима 1
  • брљива 1
  • брњицама 1
  • бројаницама 2
  • бројанице 1
  • Бројанице 1
  • бројећи 1
  • броји 2
  • брујало 1
  • бруји 2
  • бубањ 1
  • бубњари 1
  • бубњева 1
  • бубњеве 1
  • буде 34
  • будем 2
  • будећи 1
  • буди 1
  • будни 1
  • буду 9
  • будућег 1
  • буђу 1
  • бујала 1
  • бујна 2
  • бујност 1
  • бујности 1
  • бујношћу 2
  • буклија 1
  • буклијама 1
  • буклију 1
  • буктао 1
  • була 1
  • булама 1
  • бунар 2
  • бунара 11
  • бунарима 1
  • бунарског 1
  • бунару 5
  • буне 1
  • буни 2
  • бунила 1
  • бунило 1
  • буновни 1
  • бурад 1
  • бурмут 2
  • бурмута 1
  • бурним 1
  • бутине 1
  • бутне 1
  • буцмаст 1
  • бушећи 1
  • вади 1
  • вађено 1
  • ваздан 1
  • ваздух 3
  • ваздуха 1
  • ваздухом 3
  • ваздуху 3
  • Ваистину 1
  • вајда 1
  • вајкада 1
  • вајкала 1
  • вајкању 1
  • вал 1
  • ваља 3
  • ваљају 1
  • ваљање 1
  • ваљда 22
  • Ваљда 4
  • вам 2
  • вама 2
  • Ванка 1
  • Ванко 5
  • Ванком 1
  • вара 1
  • варала 1
  • варош 19
  • варошана 1
  • варошанка 1
  • вароши 40
  • варошима 2
  • варошка 3
  • варошке 2
  • варошки 4
  • варошкога 2
  • варошку 1
  • вас 11
  • Васки 1
  • Васкин 1
  • Васкрсе 1
  • ватра 1
  • ватре 1
  • ватренија 1
  • ватри 2
  • ватром 1
  • ватру 1
  • ваша 2
  • вашега 1
  • вашу 2
  • ведрине 1
  • веже 1
  • вез 2
  • веза 6
  • везавши 1
  • везане 1
  • везаним 1
  • везаних 2
  • везаног 1
  • везе 2
  • везиване 1
  • везивање 1
  • везове 1
  • везови 1
  • везу 2
  • везује 2
  • веје 1
  • вела 2
  • велика 14
  • Велика 2
  • велике 15
  • Велики 1
  • велики 17
  • великим 15
  • великих 3
  • велико 10
  • великог 6
  • великодушно 1
  • великој 8
  • великом 4
  • велику 17
  • величине 1
  • величином 1
  • Вељи 1
  • венац 2
  • венаца 1
  • вене 1
  • венем 1
  • вену 1
  • венчавале 1
  • венчавао 2
  • венчали 1
  • венчане 1
  • венчаним 1
  • венчања 6
  • венчање 4
  • венчањем 1
  • венчању 2
  • венчао 1
  • вењаке 1
  • Вео 1
  • вео 2
  • вере 4
  • веренице 1
  • верни 1
  • веровала 1
  • веровали 1
  • веровало 1
  • веровања 1
  • веровао 2
  • верује 7
  • верујеш 1
  • верујући 4
  • весела 3
  • веселе 3
  • весели 2
  • веселије 2
  • веселији 1
  • весело 6
  • весеља 6
  • весеље 13
  • весељем 2
  • весељима 4
  • весељу 2
  • весео 1
  • вест 2
  • ветри 3
  • Ветрила 1
  • Већ 11
  • већ 337
  • већа 5
  • веће 3
  • већем 1
  • већи 9
  • већим 2
  • већином 7
  • већом 1
  • вече 14
  • вечер 1
  • вечера 10
  • вечеравала 1
  • вечеравали 2
  • вечерају 1
  • вечерало 1
  • вечерама 1
  • вечерас 2
  • вечераш 2
  • вечере 10
  • вечери 2
  • вечерима 1
  • вечером 1
  • вечеру 4
  • вечита 1
  • вечити 2
  • вечито 11
  • Вечито 2
  • вечитог 1
  • вечиту 1
  • веша 1
  • вештице 1
  • ви 9
  • вида 1
  • Виде 5
  • виде 94
  • видевши 7
  • Видела 2
  • видела 25
  • виделе 7
  • видели 4
  • видело 31
  • Видело 6
  • Видео 1
  • видео 20
  • видесмо 1
  • видети 13
  • видећеш 1
  • видећи 12
  • видеше 3
  • види 55
  • Видим 2
  • видим 5
  • видиш 2
  • виђају 3
  • виђали 2
  • виђен 1
  • виђење 1
  • Вижљаста 1
  • вика 3
  • викала 1
  • викао 1
  • викну 13
  • вику 1
  • вила 1
  • вили 1
  • вилица 2
  • вилицама 2
  • Вилице 1
  • вилице 3
  • вилици 1
  • вина 7
  • вино 9
  • винове 1
  • виноград 1
  • винограда 3
  • винограде 1
  • виногради 1
  • виноградима 2
  • вином 2
  • вире 1
  • вири 2
  • вирила 1
  • вириле 1
  • вирили 1
  • вирио 3
  • висила 2
  • висило 1
  • висину 1
  • висок 6
  • висока 4
  • високе 4
  • високим 6
  • високих 3
  • високо 2
  • високог 1
  • високом 1
  • витицама 1
  • витка 2
  • витком 2
  • витлајући 1
  • витлале 1
  • виче 17
  • вичу 2
  • виша 3
  • више 249
  • Више 8
  • виши 1
  • вишњама 1
  • влага 1
  • влаге 1
  • влагом 1
  • влагу 2
  • владао 1
  • владика 1
  • владике 1
  • владичиног 2
  • влажан 3
  • влаже 1
  • влажила 1
  • влажна 3
  • влажне 1
  • влажним 3
  • влажних 3
  • влажно 1
  • влажном 2
  • влажну 1
  • власти 2
  • Вода 3
  • вода 7
  • водама 1
  • Воде 2
  • воде 21
  • воденица 2
  • воденице 2
  • воденичарима 1
  • води 20
  • водила 2
  • водиле 1
  • водило 1
  • водио 1
  • водити 4
  • Водице 2
  • водњикавих 1
  • водом 13
  • воду 5
  • вођен 2
  • вођена 1
  • вођење 1
  • вођство 1
  • вођу 1
  • возимо 1
  • војску 1
  • војсци 1
  • воле 2
  • волела 9
  • волеле 1
  • волели 2
  • Волео 1
  • волео 2
  • воли 11
  • Волим 1
  • волим 3
  • волиш 2
  • волове 1
  • воловским 1
  • воља 1
  • воље 4
  • вољен 1
  • вољи 1
  • вољу 1
  • воњ 4
  • восак 2
  • воска 1
  • воћем 1
  • Врања 1
  • Врање 1
  • Врању 1
  • врапци 1
  • врапцу 2
  • врат 15
  • врата 59
  • врате 1
  • врати 23
  • вратила 1
  • вратиле 1
  • вратима 8
  • вратио 9
  • вратити 1
  • вратне 2
  • вратном 1
  • вратова 1
  • вратове 1
  • вратови 3
  • вратом 2
  • врату 7
  • враћа 12
  • враћајући 3
  • враћала 2
  • враћале 2
  • враћали 1
  • враћао 3
  • враћати 1
  • врачајте 1
  • врачара 1
  • враџбина 1
  • врбама 2
  • врева 3
  • вреве 2
  • вреву 1
  • вредела 1
  • вредно 1
  • врела 7
  • вреле 1
  • врелим 5
  • врелина 2
  • врелине 1
  • врелини 2
  • врелином 1
  • врелину 1
  • врелу 1
  • Време 1
  • време 33
  • времена 10
  • врео 1
  • врило 1
  • врискање 1
  • вриском 1
  • вриштећи 2
  • врло 2
  • врпољи 1
  • врста 1
  • врстом 1
  • вртело 1
  • вртећи 1
  • врти 1
  • врући 1
  • врх 3
  • врха 2
  • врхове 1
  • врхови 1
  • врху 1
  • вршењу 1
  • вршници 1
  • вршњакиња 1
  • вукао 1
  • вукле 1
  • вукли 1
  • вуку 1
  • вукући 2
  • вуне 4
  • вуненим 1
  • вуче 3
  • вучени 1
  • га 300
  • гадећи 1
  • гадног 1
  • гадној 1
  • гађати 2
  • гажење 1
  • гажењем 1
  • Газда 2
  • газда 34
  • газдама 2
  • газдарица 2
  • Газдарице 2
  • газдарице 7
  • газдарицу 1
  • газде 3
  • газди 2
  • газдина 1
  • газдино 1
  • газдиног 1
  • газдиној 1
  • газдином 1
  • газдо 7
  • газду 7
  • Газе 1
  • гази 1
  • Гајка 8
  • гајтана 4
  • гајтанима 1
  • гајтанова 1
  • гаса 2
  • гаси 1
  • гасила 1
  • гасиле 1
  • гаћама 2
  • гашења 1
  • гвоздена 1
  • гвоздени 1
  • гвозденим 1
  • Где 6
  • где 68
  • гибанице 1
  • глава 8
  • главе 27
  • глави 6
  • главица 1
  • главицама 1
  • главне 2
  • главни 2
  • главно 1
  • Главно 1
  • главној 2
  • главобоље 1
  • главом 16
  • Главу 1
  • главу 28
  • главче 1
  • гладећи 1
  • глади 3
  • гладио 1
  • гладити 1
  • гладна 1
  • гладно 2
  • Глас 1
  • глас 42
  • гласа 9
  • гласни 1
  • гласније 1
  • гласник 5
  • гласника 6
  • гласнике 2
  • гласнику 1
  • гласници 4
  • гласницима 2
  • Гласно 1
  • гласно 11
  • гласова 1
  • гласове 2
  • гласови 4
  • гласовима 1
  • гласом 10
  • гласу 11
  • глатко 1
  • гле 2
  • Гле 2
  • гледа 24
  • гледај 1
  • гледају 6
  • гледајући 30
  • гледала 20
  • гледале 1
  • гледали 7
  • гледало 3
  • гледам 1
  • гледамо 1
  • гледања 1
  • гледање 1
  • Гледао 1
  • гледао 11
  • гледати 18
  • Гледаће 1
  • гледаћу 1
  • гледаш 1
  • гломазна 1
  • глувонеми 1
  • гнев 1
  • гнушајући 1
  • го 2
  • говор 1
  • говора 1
  • говоре 1
  • говорене 1
  • говорећи 1
  • говори 17
  • говорила 5
  • говорили 2
  • говорило 1
  • Говорило 2
  • говорим 1
  • говорима 1
  • говорио 13
  • говорити 2
  • говориш 1
  • говору 1
  • год 20
  • годи 2
  • година 8
  • годинама 5
  • године 12
  • години 3
  • годину 6
  • годишња 1
  • годишње 1
  • гозбе 3
  • гојазности 1
  • гоји 2
  • гојна 1
  • гојности 1
  • гола 9
  • голе 1
  • големашкога 1
  • голи 2
  • голих 1
  • голицаво 3
  • голицавост 1
  • голицања 1
  • голицање 2
  • голог 2
  • гологлав 4
  • голој 1
  • голом 1
  • голу 2
  • гомилало 1
  • гомиле 1
  • гомили 1
  • гомилом 1
  • гомилу 1
  • гони 1
  • гонила 2
  • гонио 2
  • горд 1
  • горда 1
  • гордијом 1
  • гордости 1
  • Горе 12
  • горе 93
  • горег 1
  • горела 4
  • гореле 4
  • горели 1
  • горети 1
  • Гори 1
  • гори 5
  • Горко 1
  • горња 1
  • горње 1
  • горњег 4
  • горњега 1
  • горњем 3
  • Горњи 1
  • горњи 6
  • горњим 1
  • горњом 1
  • горњу 2
  • горчина 1
  • горчине 1
  • горчину 2
  • Господ 3
  • господара 1
  • Господе 5
  • господин 1
  • господства 2
  • Господу 2
  • госпоства 1
  • Гост 1
  • гост 9
  • госта 1
  • госте 8
  • гости 13
  • гостију 2
  • гостима 2
  • гостинске 1
  • гостинској 3
  • гостинску 1
  • гостити 1
  • госту 2
  • готов 3
  • готова 10
  • готове 4
  • готови 3
  • готовила 1
  • Готово 5
  • готово 77
  • готовог 1
  • готовом 1
  • готову 1
  • гошћена 1
  • гошћени 1
  • гошћења 1
  • гошћењу 1
  • гошћу 1
  • грабећи 2
  • грабила 1
  • грабили 1
  • грабио 1
  • град 2
  • градића 1
  • градовима 1
  • граду 1
  • граја 7
  • граје 2
  • граји 1
  • границе 1
  • граници 6
  • границу 1
  • грашке 1
  • грба 1
  • гргуравој 1
  • Грдан 1
  • грдећи 2
  • грди 8
  • грдила 1
  • грдити 3
  • грдне 2
  • грдним 2
  • грдња 1
  • грдњи 1
  • грдњу 1
  • гребе 1
  • гребле 1
  • гребу 1
  • греде 4
  • грејала 2
  • греје 2
  • грех 6
  • греши 1
  • грешити 1
  • грива 1
  • гриве 1
  • гриву 1
  • гризе 1
  • гризли 1
  • гризући 2
  • грицкањем 1
  • Грка 1
  • Гркиња 1
  • грла 5
  • грлени 1
  • грлење 1
  • грлењу 1
  • грлећи 7
  • грли 5
  • грлила 4
  • грлио 4
  • грлити 2
  • грлић 1
  • грло 6
  • грлу 2
  • грљења 1
  • грљење 1
  • грнета 1
  • грнетара 1
  • грнетару 2
  • грнете 1
  • грнетом 2
  • грнету 2
  • гроб 1
  • гроба 1
  • гробља 2
  • гробљанске 2
  • гробље 12
  • гробљу 9
  • гробно 2
  • гробови 1
  • Гробови 1
  • гробовима 1
  • гробу 2
  • грожђа 1
  • грози 1
  • грозница 1
  • Грозница 1
  • грозници 2
  • грозницу 1
  • грозничав 3
  • грош 1
  • грошева 1
  • грубим 1
  • грубо 1
  • грудвама 1
  • грудве 1
  • грудима 2
  • грумен 1
  • груну 1
  • грунуше 1
  • групама 2
  • грца 1
  • грцајући 1
  • грцала 2
  • грцање 1
  • грцао 1
  • Грцима 1
  • грч 2
  • грче 2
  • грчевитим 1
  • грчевито 1
  • грчећи 1
  • Грчећи 1
  • грчила 1
  • грчке 2
  • грчки 1
  • губе 1
  • губећи 1
  • губи 6
  • губила 3
  • губили 2
  • губио 3
  • губитак 1
  • губити 1
  • гужва 1
  • гужвала 1
  • гужве 2
  • гужву 1
  • гунђају 1
  • гунђала 1
  • гуњеве 1
  • гуњом 4
  • гуњу 3
  • гура 1
  • гурабија 1
  • гурају 1
  • гурајући 3
  • гурне 2
  • гурну 1
  • гурнувши 1
  • густ 1
  • густим 3
  • густих 1
  • густог 2
  • густу 1
  • гута 3
  • гутала 1
  • гутао 1
  • гутљаје 1
  • гуше 1
  • гушећи 1
  • гуши 2
  • гушила 1
  • гушило 1
  • гушио 2
  • гушћи 1
  • да 2401
  • Да 28
  • даби 1
  • дава 6
  • давајући 1
  • давала 4
  • давале 1
  • давали 2
  • давање 1
  • давао 4
  • давати 1
  • дави 1
  • ДАВИДОВИЋ 1
  • дављење 1
  • давно 3
  • давши 1
  • даде 8
  • дадоше 1
  • дај 11
  • Дај 8
  • даје 9
  • дајеш 1
  • дајући 2
  • дакле 7
  • Дакле 8
  • дала 4
  • далека 4
  • Далеко 1
  • далеко 15
  • дали 1
  • даља 1
  • Даље 1
  • даље 17
  • даљине 1
  • даљу 1
  • дан 42
  • дана 51
  • данак 1
  • данас 4
  • данашњег 1
  • данашњице 1
  • дане 3
  • дани 4
  • дану 1
  • Дању 2
  • дању 5
  • дао 7
  • дар 9
  • дара 1
  • даривати 1
  • дарова 5
  • дарове 4
  • дарови 5
  • даровима 2
  • дарује 1
  • дарују 1
  • дасака 2
  • даске 1
  • дати 2
  • датим 1
  • даће 1
  • дах 3
  • дахира 1
  • дахтао 1
  • два 21
  • двадесетпету 1
  • двадесету 1
  • дваест 1
  • двама 1
  • дванаест 2
  • две 9
  • двема 2
  • двери 5
  • дверима 1
  • двогубо 1
  • двоје 2
  • двојица 3
  • двојицу 1
  • двокрилне 1
  • дворе 2
  • дворењу 1
  • дворећи 1
  • Дворећи 1
  • двори 10
  • дворила 1
  • двориш 1
  • дворишта 8
  • Двориште 1
  • двориште 13
  • дворишту 15
  • двоумећи 1
  • Де 3
  • де 8
  • дебела 2
  • дебеле 3
  • дебели 1
  • дебелим 2
  • дебелих 1
  • дебелог 1
  • дебео 1
  • девера 3
  • девером 2
  • девојака 1
  • девојачке 1
  • девојка 11
  • девојкама 6
  • Девојке 1
  • девојке 8
  • девојком 1
  • девојку 8
  • девојчица 1
  • девојчице 1
  • деда 11
  • Деда 2
  • деде 2
  • деди 2
  • дедина 1
  • дедо 7
  • дедом 1
  • деду 2
  • дело 1
  • делове 1
  • делови 1
  • делом 1
  • дењкове 1
  • дењкови 1
  • део 10
  • деоба 1
  • деобе 1
  • десетак 1
  • десету 1
  • деси 2
  • десило 3
  • десити 2
  • десне 1
  • десном 1
  • десну 1
  • Дете 1
  • дете 24
  • детета 3
  • дететом 2
  • детету 1
  • детиња 3
  • детиње 1
  • детињим 1
  • детињско 1
  • детињства 1
  • детињство 1
  • детињу 1
  • деца 10
  • Деца 2
  • деце 12
  • деци 1
  • децо 1
  • децом 3
  • децу 7
  • дечје 1
  • дечји 1
  • дечка 2
  • Дечко 1
  • дечко 3
  • дечком 2
  • дечку 1
  • дечурлије 1
  • диве 1
  • дивећи 3
  • дивље 2
  • дивљење 2
  • дивљина 1
  • дигао 5
  • дигла 3
  • дигли 1
  • дигне 5
  • дигнувши 1
  • дигнутом 1
  • дигоше 2
  • диже 26
  • дижући 3
  • дизала 6
  • дизале 1
  • дизао 2
  • дизати 3
  • дизгин 1
  • дизгине 1
  • дико 5
  • дим 3
  • димњак 1
  • димњаком 1
  • димњацима 2
  • динар 1
  • дира 3
  • дирајући 1
  • дирала 1
  • дирале 1
  • дирало 1
  • дирао 1
  • дирати 1
  • дирек 2
  • дирека 1
  • дирецима 2
  • дирну 1
  • дисање 1
  • дише 1
  • Дише 1
  • дишу 2
  • длакама 1
  • длакасте 1
  • длаке 1
  • длан 1
  • длана 1
  • длановима 1
  • дланом 1
  • длану 1
  • дна 2
  • дневна 1
  • дно 1
  • дном 1
  • дну 5
  • до 161
  • До 4
  • доба 10
  • добар 1
  • доби 2
  • добивајући 1
  • добивала 2
  • добивали 1
  • добивени 1
  • добивеног 1
  • добила 3
  • добио 2
  • добит 1
  • добити 1
  • Добра 1
  • добра 3
  • добре 2
  • добрим 1
  • добро 35
  • Добро 5
  • доброј 1
  • добром 1
  • доброћудно 1
  • добру 3
  • довде 1
  • доведе 4
  • доведен 1
  • доведена 1
  • доведене 1
  • доведоше 1
  • довели 1
  • довело 1
  • довео 1
  • довече 1
  • довикивала 1
  • довикну 1
  • довлачи 1
  • довлачило 1
  • довлачио 1
  • Доводећи 1
  • доводећи 3
  • доводи 1
  • доводили 1
  • Доводили 1
  • доводио 2
  • доводити 1
  • Довољно 1
  • довољно 5
  • доврши 1
  • довукао 1
  • довуче 2
  • догађа 3
  • догађало 1
  • доглед 1
  • договарајући 1
  • договарало 1
  • догод 2
  • догодила 1
  • догодило 1
  • догодити 1
  • догорела 1
  • догорелом 1
  • дограбити 1
  • додавала 1
  • додала 1
  • додацима 1
  • додира 2
  • додиривала 3
  • додиривале 1
  • додиривали 1
  • додиривати 1
  • додирну 1
  • Додирну 1
  • додиру 1
  • додирују 6
  • додирујући 1
  • Дође 4
  • дође 60
  • дођем 2
  • дођеш 2
  • дођосте 1
  • Дођосте 1
  • Дођох 2
  • Дођоше 1
  • дођоше 4
  • дођу 8
  • доживех 1
  • дозидано 1
  • дозна 3
  • дознаде 2
  • дознаду 1
  • дознала 1
  • дознало 1
  • дознао 3
  • дознати 5
  • дојака 1
  • дојаха 1
  • дојења 1
  • дојке 1
  • дојку 1
  • дојури 1
  • дојурили 1
  • дојурио 1
  • дојурише 1
  • Док 2
  • док 54
  • докаже 1
  • доказ 1
  • докле 6
  • доксат 1
  • доксата 3
  • доксату 10
  • докупљивали 1
  • докучи 1
  • долажење 2
  • долазак 3
  • Долазе 1
  • долазе 19
  • долазећи 3
  • долазећих 1
  • долази 25
  • долазила 13
  • Долазиле 1
  • долазиле 3
  • долазили 11
  • долазило 1
  • Долазио 1
  • долазио 15
  • долазити 14
  • доламу 1
  • долапа 2
  • долапи 2
  • долапима 1
  • доласка 3
  • доласке 1
  • доласком 3
  • доласку 2
  • доласцима 2
  • Доле 10
  • доле 35
  • доликује 4
  • долина 1
  • долину 1
  • домаку 1
  • домаћин 2
  • домаћина 1
  • домаћини 1
  • Домаћини 1
  • домаћином 1
  • домаћица 2
  • домаћици 1
  • донела 6
  • донеле 1
  • донело 1
  • донео 2
  • донесе 15
  • донесем 4
  • донесених 1
  • донесеш 2
  • Донеси 1
  • донеси 3
  • донесох 1
  • донесоше 2
  • донесу 2
  • донеше 1
  • доносе 1
  • доносећи 6
  • доноси 2
  • доносила 3
  • доносили 1
  • доносио 1
  • доносите 1
  • доношења 1
  • доња 1
  • доње 1
  • Доње 1
  • Доњег 1
  • Доњем 1
  • доњи 1
  • доњој 1
  • доњом 1
  • доњу 2
  • допадало 1
  • допадну 2
  • допало 1
  • допасти 2
  • допирала 1
  • допирале 3
  • допирали 1
  • допирало 2
  • допирао 6
  • допирати 3
  • допире 12
  • допиру 1
  • допраћала 1
  • допре 1
  • допрла 1
  • допусте 1
  • допусти 2
  • допустили 1
  • допустити 3
  • Допуштала 1
  • допуштено 2
  • досади 1
  • досадивши 1
  • досадно 1
  • досадом 1
  • досађивала 1
  • досађивао 1
  • досађујем 1
  • досађујте 1
  • досађују 2
  • доселили 1
  • доселио 2
  • досељавала 1
  • досељен 1
  • досељеника 1
  • досељенице 1
  • досети 4
  • досетивши 2
  • досетила 1
  • досетио 2
  • досећао 1
  • доста 17
  • Доста 4
  • достигну 1
  • достојан 3
  • досудила 1
  • дотадања 1
  • дотадање 1
  • дотакоше 1
  • дотера 1
  • дотерала 1
  • дотеривала 1
  • дотеривали 1
  • дотеривао 1
  • дотеривати 1
  • дотерује 5
  • дотерујући 1
  • дотле 12
  • Дотрча 1
  • дотрча 7
  • дотрчавала 1
  • дотрчавали 1
  • дотрчао 1
  • дотрчи 1
  • Доћи 2
  • доћи 20
  • дохвати 2
  • дохватила 1
  • доцкан 7
  • доцније 19
  • Доцније 8
  • доцнијем 1
  • дочек 1
  • дочека 15
  • дочекају 1
  • дочекала 2
  • дочекан 2
  • дочекао 1
  • дочекасмо 1
  • дочекате 1
  • дочекати 1
  • дочекаше 4
  • дочеке 1
  • Дочекивала 1
  • дочекивала 2
  • дочекивале 1
  • дочекивали 1
  • дочекивано 1
  • дочекивање 2
  • дочекује 4
  • дочекујем 1
  • дочекују 2
  • дочекујући 3
  • дошавши 1
  • дошао 29
  • Дошла 1
  • дошла 13
  • дошли 3
  • дошло 3
  • драг 1
  • драга 1
  • драге 1
  • драги 1
  • драгичка 2
  • драго 3
  • драгог 1
  • драгога 1
  • драж 7
  • дражи 1
  • дражило 1
  • дрва 3
  • дрвеним 1
  • дрвених 2
  • дрвећа 2
  • дрвеће 1
  • дрвећем 3
  • дрвима 1
  • дрво 1
  • дрвореза 1
  • дрежди 1
  • дрема 1
  • дремају 2
  • дремуцкајући 1
  • држала 6
  • држали 1
  • Држали 1
  • држање 1
  • држањем 1
  • држању 3
  • држао 4
  • држати 1
  • држаше 1
  • држе 1
  • Држећи 1
  • држећи 21
  • држи 13
  • држиш 1
  • дрљава 1
  • дрмао 1
  • дрским 1
  • друг 1
  • друга 14
  • другарица 4
  • другарице 3
  • другарици 1
  • другачији 1
  • друге 21
  • други 27
  • другим 10
  • другима 2
  • других 7
  • друго 27
  • другог 7
  • другога 4
  • другој 5
  • другом 21
  • другоме 2
  • другу 8
  • дружења 2
  • дружи 2
  • дружили 1
  • друкчија 1
  • друкчије 6
  • друм 3
  • друмове 1
  • друму 2
  • друскао 1
  • друштву 3
  • дрхтавим 1
  • дрхтавом 1
  • дрхтала 1
  • дрхтале 1
  • дрхтали 2
  • дрхтању 1
  • дрхтао 2
  • дрхтати 1
  • дрхте 3
  • дрхтећи 2
  • дрхти 4
  • дрхтим 1
  • дрхћући 1
  • дршке 1
  • дубина 1
  • дубини 1
  • дубину 1
  • дубла 1
  • дубле 1
  • дубље 2
  • дубодолину 1
  • дубок 2
  • дубока 1
  • дубоке 1
  • дубоким 2
  • дубоких 1
  • Дубоко 1
  • дубоко 16
  • дубоког 1
  • дубоком 2
  • дуван 3
  • дувана 6
  • дуваном 1
  • дуванске 1
  • дувански 1
  • дуг 2
  • дуга 6
  • дугачак 1
  • дугачка 3
  • дугачке 6
  • дугачки 2
  • дугачким 4
  • дугачких 3
  • дугачког 2
  • дугачком 1
  • дуге 3
  • дугим 6
  • дугих 6
  • дуго 25
  • дугови 1
  • дугог 4
  • дугој 1
  • дугом 2
  • дуготрајни 1
  • дугуљаста 1
  • дугуљасто 1
  • дуж 1
  • дуже 2
  • дужим 1
  • дужина 1
  • дужином 1
  • дужност 2
  • дужности 1
  • дукат 2
  • дуката 4
  • дукате 2
  • дукатима 1
  • дукатом 1
  • дупле 1
  • дурио 1
  • дућан 2
  • дућана 4
  • дућани 1
  • дућанчића 1
  • Дућанџик 1
  • Духова 1
  • душа 2
  • душак 1
  • душе 7
  • душек 2
  • душека 1
  • душеке 2
  • душеку 1
  • душеци 1
  • души 1
  • душманче 1
  • душом 1
  • душу 1
  • ђакони 1
  • ђаконија 1
  • ђерма 1
  • ђермова 1
  • ђермови 1
  • Ђид 2
  • ђизије 1
  • ђипи 3
  • ђипила 1
  • Ђорговке 1
  • Ђубре 1
  • ђубре 2
  • ђубрета 2
  • ђубришта 1
  • ђувендије 2
  • Ђурђиц 1
  • Е 8
  • Ево 7
  • ево 9
  • еј 1
  • Ем 3
  • ем 6
  • ено 1
  • Ено 8
  • еспап 2
  • еспапа 1
  • еспапи 1
  • ете 1
  • Ете 1
  • Ето 10
  • ето 52
  • ећима 1
  • Ефенд 1
  • Ефенди 4
  • ефенди 45
  • ефендијице 1
  • ех 1
  • Ех 6
  • жагор 5
  • жале 1
  • жалење 1
  • жалећи 1
  • Жали 1
  • жали 7
  • жалила 3
  • жалити 2
  • жалост 1
  • жалости 2
  • жао 8
  • жар 2
  • жара 3
  • жарио 1
  • жарко 1
  • жеднела 1
  • жедно 1
  • жеђи 1
  • жеже 1
  • желела 1
  • желеле 1
  • жели 5
  • жељама 1
  • жеље 4
  • жељни 1
  • жељно 1
  • жељу 1
  • Жена 2
  • жена 26
  • женама 12
  • жене 31
  • Жене 7
  • жени 5
  • женидбом 1
  • женили 2
  • женино 1
  • жениног 1
  • женио 3
  • женисте 1
  • женом 5
  • женска 5
  • Женске 1
  • женске 9
  • женски 1
  • женским 2
  • женскима 1
  • женскиња 3
  • женскињама 2
  • женскињем 1
  • женских 1
  • женско 4
  • женског 1
  • женску 2
  • жену 4
  • Жив 1
  • жив 10
  • Жива 1
  • жива 3
  • живе 5
  • живела 2
  • Живели 1
  • живели 2
  • живело 1
  • живео 3
  • живети 2
  • живи 11
  • Живи 3
  • Живиш 1
  • живо 1
  • живог 1
  • живот 15
  • живота 11
  • животворне 1
  • животом 2
  • животу 9
  • жилаве 1
  • жилама 2
  • жиле 2
  • жилу 1
  • жита 1
  • жицу 1
  • жртве 1
  • жртвом 4
  • жртвује 2
  • жртвујући 1
  • жуборење 1
  • жудне 1
  • жудња 1
  • журбе 1
  • Журећи 1
  • журећи 2
  • жури 4
  • журила 2
  • журити 2
  • журно 4
  • жута 1
  • жуте 5
  • жути 1
  • жутим 5
  • жутином 2
  • жутих 2
  • жутој 1
  • жутом 2
  • За 18
  • за 375
  • забављала 1
  • забаци 2
  • забацивши 1
  • забацујући 2
  • забачен 1
  • забачена 1
  • забашури 2
  • забашурио 1
  • забашурује 1
  • забелише 1
  • заблагодари 2
  • забоде 1
  • заболи 1
  • забораве 1
  • заборави 1
  • заборавивши 5
  • заборавила 4
  • заборавили 4
  • заборавио 2
  • заборавити 1
  • заборавиш 2
  • заборавља 3
  • заборављајући 1
  • заборављали 1
  • заборављана 1
  • заборављати 2
  • заборављена 1
  • заборављеним 1
  • забрађена 2
  • забрађивала 1
  • забрањено 1
  • забуне 1
  • забуни 1
  • Завалили 1
  • заваљен 1
  • заваљеном 1
  • заваљивао 1
  • заваљује 1
  • заваривање 1
  • завежљаја 2
  • завесама 1
  • Завесе 1
  • завивши 1
  • завидела 1
  • завидели 1
  • завиди 1
  • завила 1
  • зависи 1
  • завист 1
  • зависти 1
  • завише 1
  • завлачила 1
  • завлачиле 1
  • завлачио 1
  • заволе 1
  • заволети 3
  • заволеће 1
  • заврнутих 1
  • заврнутом 1
  • заврће 1
  • заврћући 1
  • завршавајући 1
  • завршавала 1
  • завршавали 1
  • заврши 1
  • Заврши 1
  • завршивале 1
  • Завукао 1
  • завученим 1
  • загаситом 1
  • заглађује 1
  • загледа 2
  • загледајући 5
  • Загледала 1
  • загледала 3
  • загледање 1
  • загледао 2
  • заглушеним 1
  • заглушила 1
  • заглушује 1
  • загољујући 1
  • загорелости 1
  • заграјаше 2
  • загрева 2
  • загрејавало 1
  • загрејала 1
  • загрејана 1
  • загрејанији 1
  • Загреје 1
  • загреју 1
  • загрли 2
  • загрљене 1
  • загрљеним 1
  • загрцавала 1
  • загушеним 1
  • загушљив 1
  • загушљива 1
  • загушљивије 1
  • загушљивим 1
  • загушљиво 2
  • загушљивост 1
  • загушљивости 1
  • задао 1
  • задах 8
  • задахну 1
  • задахом 1
  • задивити 1
  • задивљавати 1
  • задижући 3
  • задиркивајући 1
  • задиркивала 1
  • задиркивале 1
  • задиркивања 3
  • задиркивање 1
  • задње 1
  • задовољавати 1
  • задовољили 1
  • задовољна 7
  • задовољнија 1
  • задовољним 1
  • задовољства 5
  • задоцнело 1
  • задоцнелу 1
  • задоцни 1
  • задоцнила 1
  • задоцнити 1
  • задремала 1
  • задржа 3
  • задржава 2
  • задржавајући 1
  • задржавала 2
  • задржавале 1
  • задржавана 1
  • задржавати 1
  • задржала 1
  • задржаним 1
  • задржао 1
  • задржаше 1
  • задржи 2
  • задржим 1
  • задрхта 2
  • зађу 2
  • заждио 1
  • зажели 1
  • зажелиш 2
  • зазвуча 1
  • зазеленити 1
  • зазлорадује 1
  • зазорних 1
  • заигра 1
  • заиграју 1
  • заиграло 1
  • заиста 58
  • заиште 1
  • зајапурена 3
  • заједничким 1
  • заједничког 1
  • заједно 26
  • Закасао 2
  • закачи 1
  • закити 2
  • закићена 1
  • заклањајући 3
  • заклањала 1
  • заклао 1
  • заклапајући 1
  • заклато 1
  • заклиње 1
  • заклони 1
  • заклонио 1
  • заклопац 1
  • заклопљена 1
  • закључа 2
  • закључани 1
  • закључаше 1
  • закључи 1
  • закључиће 1
  • закоље 1
  • закопчавајући 1
  • закопчавао 1
  • закопчала 2
  • закопчан 1
  • закопчана 1
  • закопчаним 2
  • закопчаних 1
  • закопчаном 1
  • закопчану 1
  • закопчао 1
  • закрвављених 1
  • закрчен 1
  • закрчује 1
  • закуп 3
  • закупи 1
  • закупио 1
  • закупљен 1
  • закупнине 1
  • залагање 1
  • залазећи 1
  • залази 1
  • залелуја 1
  • залогај 1
  • заложио 1
  • залуд 1
  • залудити 1
  • залудна 1
  • залуђивала 1
  • заљубе 1
  • замагљених 1
  • замандаљена 1
  • замандаљену 1
  • замандаљујте 1
  • замахујући 1
  • замене 1
  • заменика 1
  • замену 1
  • замириса 1
  • замислити 1
  • замиче 1
  • замишљено 2
  • замоли 1
  • заморена 1
  • замореност 1
  • заморености 1
  • Замрсило 1
  • замршена 1
  • замршени 1
  • замуца 1
  • занат 2
  • занела 2
  • занемело 1
  • занео 2
  • занесавши 1
  • занесе 3
  • занесеном 1
  • занимала 1
  • заносе 1
  • Заносећи 1
  • заносећи 2
  • заноси 5
  • заносила 2
  • заносима 1
  • заноснија 2
  • заносније 1
  • заносно 2
  • заносу 2
  • заобилазе 1
  • заоблио 1
  • заобљеније 1
  • заогрне 1
  • заогрнутом 1
  • заогртавала 1
  • заогрћући 1
  • заокругљујући 1
  • заостала 1
  • заосталу 1
  • запазе 1
  • запаливши 1
  • запалила 1
  • запаљеним 1
  • запаљеном 2
  • запамти 2
  • запао 2
  • запарложени 1
  • запахивао 1
  • запахну 1
  • запахује 1
  • запева 3
  • запенушене 1
  • запенушеном 1
  • запећак 1
  • записима 1
  • запита 2
  • запиткивања 3
  • запиткују 1
  • заплака 3
  • заплетеније 1
  • запљескаше 1
  • запљускивање 1
  • запљускује 1
  • запљусну 1
  • заповеда 4
  • заповедају 1
  • заповедио 1
  • заповедничким 1
  • запрепастити 1
  • запрепашћен 2
  • запрепашћена 1
  • запрепашћени 3
  • запрепашћеним 1
  • запрепашћено 1
  • запрепашћености 2
  • запрепашћење 3
  • запрепашћивала 1
  • запрепашћивати 1
  • запрепашћујући 2
  • запретала 1
  • запрети 1
  • запржавана 1
  • запржити 1
  • запросити 1
  • заптија 1
  • заптије 1
  • запушен 1
  • запушеним 1
  • запушивале 1
  • запушио 1
  • зар 15
  • Зар 21
  • зараде 1
  • зарадова 4
  • зарадовавши 1
  • зарадован 1
  • зарадована 1
  • зарадоване 1
  • зарадовани 2
  • зарадује 1
  • зарађујући 1
  • зараслом 1
  • зарђале 1
  • зарђалим 2
  • зарза 1
  • заробио 1
  • зарфова 1
  • зарфове 1
  • засађеним 1
  • засађеног 1
  • засветли 1
  • засвираше 1
  • заседну 1
  • засели 1
  • засењује 2
  • засео 1
  • засија 1
  • заситило 1
  • заситити 1
  • засићена 2
  • засићене 2
  • засићеним 1
  • засићеност 1
  • засићености 1
  • засјале 1
  • заслуга 1
  • заспа 2
  • заспала 3
  • заспалог 1
  • заспао 2
  • заспати 1
  • заспаше 1
  • заспи 6
  • застаде 4
  • застајао 1
  • застајкивала 1
  • застајкујући 1
  • застају 2
  • застајући 1
  • застане 2
  • застану 2
  • застанувши 1
  • Застанувши 1
  • застао 1
  • застидивши 1
  • застирач 1
  • застор 2
  • застору 1
  • застрашивале 1
  • застрашивало 2
  • застре 1
  • заструге 1
  • заступник 1
  • засукани 1
  • затаји 1
  • заталаса 1
  • затвара 2
  • затварај 1
  • затварајте 1
  • затварајући 1
  • затварали 1
  • затварања 1
  • затварању 1
  • затвор 1
  • затворена 6
  • затворене 2
  • затворени 2
  • затвореним 1
  • затворено 1
  • затвори 10
  • затворила 1
  • затворима 1
  • затворио 1
  • затворише 1
  • затегнуте 1
  • затекла 2
  • затекли 1
  • затекне 1
  • затећи 1
  • затече 1
  • затим 5
  • Затим 7
  • затицала 1
  • затишје 1
  • Зато 34
  • зато 75
  • затреба 1
  • затребало 1
  • затребам 1
  • затрепере 1
  • затрепери 1
  • затрпава 1
  • затрпавања 1
  • затруднела 1
  • затуривши 1
  • заудара 2
  • заударају 1
  • заударајући 1
  • заударала 1
  • заударали 1
  • заударало 1
  • заударао 1
  • заузме 1
  • заустави 2
  • зауставили 1
  • зауставља 1
  • заустављајући 1
  • заустављала 1
  • Заустављала 1
  • заустављале 2
  • заустављао 1
  • заустављати 1
  • захвали 2
  • захвална 1
  • захвалности 1
  • захваљивала 1
  • захваљује 1
  • захваљују 1
  • захватати 1
  • захватим 1
  • захтева 1
  • захтевали 1
  • Захуктан 1
  • зацвокотали 1
  • зацрне 1
  • зачешљане 1
  • зачинима 1
  • зачињава 1
  • зачу 1
  • зачуди 1
  • зачуђавају 1
  • зачуђен 1
  • зачуђених 1
  • зачуђују 1
  • зачуше 1
  • зашарени 1
  • зашкрипаше 1
  • Зашта 4
  • зашта 6
  • зашто 11
  • Зашто 3
  • збаци 1
  • зби 1
  • збива 1
  • збијени 2
  • збили 1
  • збило 2
  • збише 1
  • због 104
  • Збогом 2
  • зборана 2
  • збрчкали 1
  • збрчканим 1
  • збрчканог 1
  • збрчканом 2
  • збуни 3
  • збунити 1
  • збуњен 1
  • збуњености 1
  • збуњивала 1
  • звала 6
  • звали 5
  • зване 1
  • званице 1
  • звао 5
  • звати 3
  • звек 1
  • звекну 2
  • зверајући 1
  • звецкање 2
  • звечале 1
  • звечање 1
  • звечећи 1
  • звечи 1
  • звон 1
  • Звона 1
  • звона 4
  • звоне 1
  • звонило 1
  • звонити 1
  • звоно 1
  • звоном 1
  • звук 1
  • звуци 1
  • звучи 1
  • згодно 2
  • згодну 1
  • зграну 1
  • згранула 1
  • зграњавају 1
  • згрчен 1
  • згрчени 1
  • згрченим 1
  • згрчише 1
  • згужвано 1
  • здепаст 2
  • здепаста 1
  • Здепасти 1
  • здрав 4
  • Здрав 4
  • здрава 2
  • здравећи 2
  • здрави 7
  • здравија 1
  • здравила 2
  • здравио 1
  • здравих 1
  • здравица 1
  • здравицама 1
  • здравице 2
  • здравља 1
  • здравље 1
  • здрављу 1
  • зејтина 1
  • зејтинлијом 1
  • зеленаша 1
  • зеленила 2
  • зеленилом 1
  • зеленим 1
  • Земља 1
  • земља 6
  • земљаним 1
  • земље 7
  • земљи 5
  • земљо 1
  • земљосани 1
  • земљу 8
  • зет 1
  • зз 1
  • зид 6
  • зида 7
  • зидање 1
  • зидова 8
  • зидове 3
  • зидови 3
  • зидовима 8
  • зидом 1
  • зима 2
  • зимама 1
  • зиме 4
  • зими 4
  • зимска 2
  • зимским 1
  • Зини 1
  • зифт 1
  • злата 5
  • златан 1
  • златне 3
  • златни 2
  • златним 2
  • златних 1
  • златно 1
  • златној 1
  • златну 1
  • злато 5
  • златом 2
  • злобно 1
  • злобу 1
  • змијица 1
  • Зна 2
  • зна 91
  • Знају 1
  • знају 7
  • знајући 34
  • знак 5
  • знаке 1
  • Знала 20
  • знала 81
  • зналачки 1
  • знале 2
  • Знали 1
  • знали 6
  • знало 24
  • Знало 3
  • знам 18
  • Знам 6
  • знаним 1
  • знање 2
  • Знао 1
  • знао 14
  • знати 9
  • значи 3
  • значило 1
  • знаш 12
  • Знаш 6
  • зној 8
  • зноја 2
  • знојила 1
  • знојило 1
  • зноју 1
  • зоб 1
  • зобници 1
  • зове 8
  • зовни 1
  • зовну 1
  • зову 2
  • зора 2
  • зоре 2
  • зору 7
  • зракаста 1
  • зраци 1
  • зрела 1
  • зреле 2
  • зрелости 1
  • зрна 1
  • зрно 2
  • зрнца 1
  • зуби 1
  • зубима 3
  • зулувчићи 1
  • зумбулова 1
  • зурла 2
  • зурлама 1
  • зурлаше 1
  • зурлаши 1
  • зурле 1
  • и 3434
  • И 611
  • ибрика 1
  • ибрици 1
  • ивицама 1
  • игара 1
  • игде 1
  • игле 1
  • игра 8
  • играју 2
  • играјући 1
  • играла 2
  • играле 1
  • играли 1
  • играмо 1
  • играње 1
  • играчица 1
  • игри 5
  • игру 2
  • ида 1
  • Иде 1
  • иде 52
  • идем 3
  • Идем 3
  • идемо 1
  • идење 1
  • иди 10
  • Иди 10
  • иду 12
  • Иду 2
  • идући 5
  • ижљуби 2
  • Из 24
  • из 264
  • Иза 1
  • иза 54
  • изабаном 1
  • изабра 1
  • изабран 1
  • изабрао 1
  • изабрасте 1
  • изађе 4
  • изађем 1
  • изађете 1
  • изазове 1
  • изашао 1
  • избави 1
  • избацити 1
  • избацује 1
  • избегавајући 1
  • избегавати 1
  • избегла 3
  • избегне 1
  • избегоше 1
  • изби 2
  • избија 1
  • избијају 1
  • избијала 1
  • избијао 1
  • избије 2
  • избору 1
  • избраника 1
  • избрбљати 1
  • избријане 1
  • избријаног 1
  • изброји 1
  • избуши 1
  • Извади 1
  • извади 2
  • Извађене 1
  • извали 2
  • изваљен 2
  • изваљена 3
  • изваљени 1
  • изваљују 1
  • изваљујући 1
  • изван 3
  • изведе 2
  • изведена 1
  • изведеним 2
  • извежбао 1
  • извезеним 1
  • извешаних 1
  • извија 6
  • извијали 1
  • извијеној 1
  • извила 1
  • извини 1
  • извињава 3
  • извињавајући 3
  • извињавати 2
  • извирују 1
  • извлачећи 1
  • извлачи 1
  • извлачиле 1
  • извлачили 1
  • извлачити 1
  • изврши 2
  • извршивао 2
  • извукао 1
  • извучени 1
  • извученим 1
  • извученом 1
  • изглед 2
  • изгледа 10
  • Изгледа 3
  • изгледала 4
  • изгледале 3
  • изгледало 8
  • изгледао 2
  • изгледати 1
  • Изгледаће 1
  • изговарају 1
  • изговарајући 1
  • изговарала 2
  • изговор 1
  • изговора 1
  • изговорила 1
  • изгорелих 1
  • изгребана 1
  • изгрижене 1
  • изгристи 1
  • изгубе 1
  • изгуби 6
  • изгубила 2
  • изгубили 1
  • изгубити 1
  • изгубише 2
  • изгубљену 1
  • изгужван 1
  • изгужване 2
  • изгужвану 1
  • изда 1
  • издавала 1
  • издају 2
  • издало 1
  • изданак 1
  • издахну 1
  • издахнуо 1
  • издваја 1
  • издвајају 1
  • издвајали 1
  • издвајало 1
  • издвоје 1
  • издвојеније 2
  • издвојенији 1
  • издвојеним 1
  • издвојише 1
  • издиже 4
  • издизала 2
  • издизале 1
  • издизао 1
  • издире 1
  • издржа 2
  • издржава 1
  • издржавају 1
  • издржавала 1
  • издржавши 1
  • издржати 5
  • издрже 2
  • издржи 11
  • издржљиво 1
  • Изедоше 1
  • изиграва 1
  • Изиђе 1
  • изиђе 19
  • изиђоше 1
  • изићи 2
  • изишавши 2
  • изишао 2
  • Изишла 1
  • изишла 4
  • изишле 2
  • изједначавања 1
  • изјутра 2
  • излагање 1
  • излажењу 1
  • излазак 1
  • излазака 1
  • излазе 1
  • излазећи 3
  • Излазећи 3
  • излази 11
  • излазила 5
  • излазиле 1
  • излазили 1
  • излазило 1
  • излазити 3
  • изласка 2
  • излет 1
  • излете 3
  • излетело 1
  • излеће 1
  • излива 1
  • изложена 2
  • излокана 1
  • изломи 1
  • изломљена 3
  • излуде 1
  • излуди 1
  • излуђује 1
  • измакне 1
  • измакнувши 1
  • измаку 1
  • измахујући 1
  • измеђ 1
  • Између 1
  • између 14
  • измеша 1
  • измешана 1
  • измешани 1
  • измешано 1
  • измешаше 1
  • измирена 2
  • измучена 1
  • измученим 1
  • изнад 10
  • изнегован 1
  • изнела 2
  • изненада 6
  • изненади 3
  • изненадио 1
  • изненадни 1
  • изненадним 1
  • изненадно 1
  • изненадног 1
  • изненадном 2
  • Изненађен 1
  • изненађен 3
  • изненађена 1
  • изненађени 1
  • изненађено 2
  • изненађеном 1
  • изненађења 1
  • изненађење 11
  • изненађивало 1
  • изненађује 1
  • изнесе 10
  • изнесене 1
  • изнете 1
  • изнети 1
  • изнова 1
  • изнојено 1
  • изнојиш 1
  • износи 1
  • износила 1
  • износили 1
  • износио 2
  • изношена 1
  • изношења 1
  • изнутра 1
  • изобилан 1
  • изобиљу 2
  • изопијали 1
  • изостајале 1
  • изостао 1
  • изоштриле 1
  • израз 2
  • израза 1
  • изразе 1
  • изразитије 2
  • изразитији 1
  • изразом 3
  • изразу 2
  • Изреди 1
  • изређаних 1
  • изреке 1
  • изрецканим 1
  • изрешетане 1
  • изрешетаним 1
  • изривена 1
  • изродиле 1
  • изручује 1
  • Изу 1
  • изува 1
  • Изува 1
  • изувању 1
  • изувати 1
  • изувених 1
  • изује 2
  • изуједа 1
  • изуједана 1
  • изукрштане 1
  • изучен 1
  • икада 3
  • ико 6
  • икоја 1
  • иконама 1
  • иконостас 1
  • иконостаса 1
  • икону 1
  • Или 4
  • или 97
  • им 89
  • има 24
  • Има 3
  • имају 5
  • имала 16
  • имале 1
  • имали 9
  • имало 3
  • имам 2
  • Имам 3
  • Имамо 1
  • имамо 2
  • имања 11
  • имање 5
  • имањем 2
  • имањима 1
  • имао 17
  • имати 6
  • имаће 1
  • Имаће 1
  • Имаш 1
  • имаш 3
  • име 5
  • имендана 1
  • именима 1
  • именом 1
  • имену 2
  • имућних 1
  • инат 10
  • ината 1
  • иначе 4
  • интереса 1
  • интересе 1
  • интересује 1
  • интимних 1
  • интимности 1
  • Ипак 1
  • ипак 82
  • иронији 1
  • ироничан 1
  • Исаије 1
  • исели 1
  • исече 1
  • исечен 1
  • искап 3
  • искати 1
  • исквари 1
  • искида 1
  • искипело 1
  • искипи 2
  • искитио 1
  • искићене 2
  • исклизну 1
  • исколачује 1
  • ископаним 1
  • ископаних 1
  • искра 1
  • искрено 1
  • искривљеним 1
  • искривљено 1
  • искривљеном 1
  • искупа 1
  • Искупиће 1
  • искуства 2
  • искуство 1
  • испавај 1
  • испавао 1
  • испадају 1
  • испадало 1
  • испаде 3
  • испала 1
  • испали 1
  • испало 1
  • испариш 1
  • испе 1
  • испеглане 1
  • испећи 1
  • испи 2
  • испија 1
  • испијају 1
  • Испијају 1
  • испијала 1
  • испијене 2
  • испијених 1
  • испију 1
  • испит 1
  • испита 1
  • испитује 1
  • испитујући 1
  • исплатише 1
  • исповеди 1
  • исповедити 1
  • исповест 1
  • исповести 1
  • Испод 5
  • испод 54
  • исполицу 1
  • испољава 2
  • испоручи 1
  • испоручујући 1
  • испошље 1
  • исправи 2
  • исправљајући 3
  • испражњена 1
  • испрати 2
  • испратила 1
  • испратише 1
  • испраћајући 1
  • испраћала 1
  • Испраћене 1
  • испрва 3
  • Испрва 4
  • испребијао 1
  • Испред 7
  • испред 91
  • испрекиданим 1
  • испресецана 1
  • испречила 2
  • испричати 1
  • испроси 2
  • испросила 1
  • испрошена 1
  • испрсује 1
  • испружен 1
  • испружена 1
  • испружени 1
  • испруженим 4
  • испружено 1
  • испружену 1
  • испружила 1
  • испуни 13
  • испуниле 2
  • испунило 1
  • испунио 1
  • испунише 1
  • Испунише 1
  • испуњава 3
  • испуњавао 1
  • испуњен 1
  • испуњена 1
  • испуњене 2
  • испупчена 1
  • испупченије 1
  • испупчености 1
  • испусти 1
  • испустиће 1
  • испуцаним 1
  • испуштала 1
  • иста 2
  • истакнутије 1
  • исте 2
  • исти 5
  • истим 4
  • Истина 15
  • истина 26
  • истини 4
  • истинска 2
  • истински 7
  • Истину 1
  • истину 2
  • истицала 3
  • истицали 1
  • истицало 2
  • Исто 4
  • исто 44
  • истог 1
  • истога 2
  • истој 1
  • истом 2
  • истрезнио 1
  • истрже 1
  • истришче 1
  • истрља 1
  • истрошили 1
  • иструлела 1
  • иструлелих 1
  • Истрча 2
  • истрча 8
  • истрчавају 1
  • истрчавале 2
  • истрчала 2
  • истрчи 1
  • исту 2
  • истукао 1
  • исушени 1
  • исцељења 1
  • исцепаним 1
  • ићи 11
  • их 127
  • ичега 3
  • Ишао 1
  • ишао 12
  • ишарани 1
  • ишарао 1
  • Ишла 1
  • ишла 23
  • ишле 4
  • ишли 4
  • ишло 7
  • иште 1
  • ишчекивале 1
  • ишчекивати 1
  • ишчекујући 3
  • ишчуђавала 1
  • ј 1
  • Ја 21
  • ја 64
  • јабукама 2
  • јабуке 1
  • јабуку 1
  • јабучица 2
  • јаве 1
  • јави 9
  • јавим 1
  • јавио 1
  • јавише 3
  • јављајући 3
  • јављање 1
  • јавним 2
  • јавно 4
  • јагањаца 1
  • јагањци 1
  • јагње 2
  • јагодица 1
  • јагодицама 2
  • јад 9
  • јада 3
  • јадале 1
  • јаја 2
  • јаје 1
  • Јак 1
  • јак 13
  • јака 8
  • јаке 4
  • јаким 7
  • јаких 3
  • јако 15
  • јаком 1
  • јаку 2
  • јамачно 1
  • јао 2
  • Јао 3
  • јара 1
  • јарост 1
  • јасније 7
  • јаснији 1
  • Јасно 1
  • јасно 34
  • јасном 1
  • јастук 4
  • јастука 4
  • јастуке 9
  • јастуком 2
  • јастуку 4
  • Јастуци 1
  • јастуци 2
  • јастуцима 5
  • јатагана 1
  • јатаганима 3
  • јатаганом 1
  • јаук 2
  • јаукала 3
  • јаукање 2
  • јаукне 2
  • јача 5
  • јачао 1
  • јаче 37
  • јачег 1
  • јачи 3
  • јачим 1
  • јачине 1
  • јачини 1
  • Је 1
  • је 1867
  • јед 1
  • једа 1
  • Један 1
  • један 31
  • једар 1
  • Једва 11
  • једва 49
  • једе 11
  • једем 1
  • једење 1
  • једи 1
  • једило 1
  • Једина 1
  • једина 4
  • Једини 2
  • једини 4
  • једино 17
  • Једино 27
  • јединственом 1
  • једину 1
  • јединца 1
  • јединцем 1
  • јединче 2
  • једна 10
  • Једна 2
  • једнака 1
  • једнаки 1
  • Једнако 11
  • једнако 138
  • једнаког 1
  • једнаком 1
  • једне 7
  • једни 2
  • једним 3
  • једно 18
  • једног 5
  • једнога 1
  • Једнога 2
  • једној 4
  • једнолико 3
  • Једном 2
  • једном 36
  • једноставне 1
  • једноставно 1
  • једну 13
  • једра 4
  • једре 1
  • једри 2
  • једрије 1
  • једрим 1
  • једрину 1
  • једу 1
  • јежила 1
  • јездио 1
  • језе 3
  • језик 2
  • језовите 1
  • језом 4
  • јек 1
  • јекну 1
  • јектенија 1
  • јел 2
  • Јел 2
  • Јела 1
  • јела 32
  • јелек 5
  • јелека 5
  • јелеке 4
  • јелеци 2
  • јели 2
  • јелима 4
  • Јело 1
  • јело 14
  • јелом 6
  • јелу 1
  • јендецима 1
  • јео 1
  • јер 141
  • Јер 44
  • јесен 3
  • јесени 1
  • јесенима 1
  • јесенске 1
  • јеси 1
  • Јеси 2
  • Јесте 3
  • јести 4
  • јесу 2
  • Јесу 2
  • јетко 1
  • јеткост 1
  • јеца 1
  • јецајући 1
  • јечи 1
  • Јована 1
  • јој 461
  • јорган 3
  • јоргана 1
  • јоргане 2
  • јоргани 2
  • јорганом 7
  • Још 17
  • још 248
  • ју 15
  • јумбасме 1
  • јуначки 1
  • јунаштвом 1
  • јуре 2
  • јурене 1
  • јурење 2
  • јурећи 3
  • јури 1
  • јуриле 2
  • јурили 2
  • јурио 1
  • јурне 1
  • Јусуф 2
  • Јусуфче 1
  • Јусуфчетом 1
  • Јусуфчића 3
  • Јусуфчићеву 1
  • Јусуфчићем 1
  • Јусуфчићу 1
  • Јутра 1
  • јутра 2
  • јутро 1
  • Јутрос 1
  • јутрос 2
  • јутрошњем 1
  • јутру 7
  • Јуче 1
  • јуче 3
  • јучерањег 1
  • к 77
  • ка 24
  • Каварола 2
  • Кавароле 1
  • кад 175
  • Кад 8
  • Када 10
  • када 195
  • кадионици 1
  • кадифених 1
  • каже 8
  • кажем 3
  • кажи 2
  • Кажи 4
  • кажу 2
  • каза 1
  • казала 1
  • казало 1
  • казао 4
  • казати 3
  • казивала 1
  • казивало 1
  • казује 1
  • казујући 1
  • кајмакам 1
  • кајмакаме 1
  • кајсије 1
  • кају 1
  • кајући 2
  • какав 31
  • каква 20
  • какве 7
  • какви 1
  • каквим 4
  • какво 4
  • каквог 6
  • каквога 1
  • каквој 1
  • каквом 5
  • какву 17
  • Како 22
  • како 475
  • калдрма 2
  • калдрме 2
  • калдрми 1
  • калдрмисана 1
  • калдрмисаним 1
  • калдрму 1
  • калемљеним 1
  • калуђерима 1
  • калуђером 1
  • калуђерске 1
  • калфом 1
  • камара 1
  • камена 3
  • камених 1
  • каменова 1
  • каменовима 1
  • каменог 2
  • камења 3
  • камење 1
  • камо 18
  • камџијама 1
  • кандила 1
  • кандилима 3
  • кандило 1
  • канила 1
  • Као 24
  • као 592
  • Каогод 1
  • каогод 2
  • кап 1
  • капала 1
  • Капија 1
  • капија 10
  • капијама 2
  • капије 37
  • капији 28
  • капијом 4
  • капијско 1
  • Капију 1
  • капију 41
  • капиџик 2
  • капиџика 1
  • капиџике 5
  • капље 2
  • капуту 1
  • касапнице 1
  • Ката 1
  • катанац 3
  • катанца 1
  • катанце 1
  • катанци 1
  • Катиних 1
  • кафа 1
  • кафама 1
  • кафана 1
  • кафе 4
  • кафом 2
  • кафу 12
  • каце 1
  • качака 1
  • качаци 1
  • кашичицу 1
  • кашљање 1
  • кашље 1
  • кашљу 1
  • квасила 1
  • Керпич 1
  • керпич 2
  • керпичи 3
  • кеса 1
  • кесама 2
  • кесе 2
  • кестенови 1
  • кесу 3
  • кецељу 1
  • кида 1
  • Кида 1
  • кидајући 1
  • кидала 1
  • кидао 1
  • кија 1
  • кикот 1
  • кикотање 1
  • кикотањем 1
  • ким 2
  • кирије 3
  • кирију 1
  • кисела 1
  • ките 1
  • китећи 1
  • кити 1
  • китила 1
  • китити 1
  • китке 1
  • китом 1
  • кићење 1
  • кићењу 1
  • кичме 1
  • киша 1
  • кише 1
  • клањајући 1
  • клапарање 1
  • клате 2
  • клатили 1
  • клатио 1
  • клекла 1
  • клекнувши 1
  • клемпаво 1
  • клецајући 1
  • клецао 1
  • клечале 1
  • клече 2
  • клечећи 10
  • клизе 1
  • клике 1
  • кликну 1
  • климата 1
  • климатала 1
  • климнувши 1
  • клисар 1
  • клисари 1
  • клонити 1
  • клону 2
  • клонулија 1
  • клонуо 1
  • клопарање 2
  • клупе 1
  • клупче 1
  • клупчетом 1
  • кљештима 1
  • кључ 1
  • кључеве 3
  • кључем 1
  • кључић 1
  • кључића 1
  • кључићима 1
  • Ко 12
  • ко 61
  • кобну 1
  • ковчег 2
  • ковчега 3
  • ковчеге 1
  • ковчегу 1
  • ког 1
  • кога 36
  • Код 1
  • код 133
  • кожа 1
  • кожастим 1
  • коже 3
  • кожним 1
  • кожом 3
  • кожу 1
  • Која 1
  • која 92
  • Које 1
  • које 99
  • којега 4
  • Који 1
  • који 110
  • којим 12
  • којима 12
  • којих 5
  • којој 8
  • којом 6
  • коју 30
  • Кола 1
  • кола 7
  • колача 4
  • колаче 1
  • колачи 3
  • колеба 1
  • колебама 1
  • колена 24
  • коленима 3
  • колено 8
  • колену 2
  • колија 2
  • колијама 4
  • колије 3
  • колијом 5
  • колију 4
  • колика 3
  • колики 1
  • колико 47
  • Колико 8
  • Колима 1
  • колима 8
  • количе 1
  • количета 1
  • количету 1
  • коло 1
  • колуте 1
  • колутима 2
  • колутове 1
  • колутовима 1
  • ком 1
  • комаде 1
  • комађе 3
  • коме 24
  • комотан 1
  • комотно 4
  • комотној 1
  • комшије 3
  • комшијских 1
  • комшијску 1
  • комшика 2
  • комшике 1
  • Комшилук 1
  • комшилук 10
  • комшилука 13
  • комшилуком 3
  • комшилуку 6
  • комшиници 1
  • комшиске 2
  • комшиски 1
  • конопља 1
  • конопље 1
  • конца 2
  • концима 1
  • Коњ 1
  • коњ 3
  • Коња 1
  • коња 11
  • коњаник 1
  • коње 5
  • коњем 2
  • Коњи 1
  • коњи 4
  • коњима 4
  • коњића 2
  • коњићем 1
  • коњским 2
  • коњском 1
  • коњу 7
  • копа 1
  • копита 1
  • копитама 1
  • копче 1
  • копчу 1
  • корак 4
  • корака 5
  • коракне 1
  • кораку 1
  • кораци 2
  • корацима 4
  • корача 1
  • Корбевцу 1
  • корења 1
  • корети 1
  • кори 4
  • корила 1
  • користи 1
  • корита 3
  • корито 5
  • коритом 2
  • кориту 1
  • корпе 2
  • корпи 2
  • корпу 5
  • Коса 1
  • коса 13
  • косама 1
  • косе 15
  • коси 11
  • косици 1
  • косицом 1
  • косматих 1
  • косматости 1
  • косом 3
  • кост 1
  • Кости 1
  • кости 3
  • костију 1
  • костима 1
  • кострети 1
  • Косу 1
  • косу 12
  • котловима 1
  • кофа 1
  • кофе 1
  • коцком 1
  • кочијаша 2
  • кошта 1
  • коштала 1
  • кошуља 4
  • кошуљама 1
  • кошуље 8
  • кошуљи 3
  • кошуљом 4
  • кошуљу 4
  • кошчата 4
  • кошчатим 1
  • кошчато 1
  • кошчатом 1
  • краве 1
  • крадући 1
  • крађе 1
  • крађи 1
  • крађу 1
  • крај 11
  • краја 3
  • крајева 5
  • крајеве 4
  • крајеви 1
  • крајевима 4
  • крајем 1
  • крајњих 1
  • крајњој 1
  • крају 12
  • крале 1
  • красној 1
  • красном 1
  • Кратак 1
  • кратак 2
  • кратка 1
  • кратке 3
  • кратки 2
  • кратким 10
  • кратких 1
  • кратко 10
  • Кратко 2
  • кратког 1
  • кратком 2
  • кратку 2
  • Крв 1
  • КРВ 1
  • крв 13
  • крваве 1
  • крви 4
  • крвна 1
  • крвника 2
  • крвниче 1
  • кревет 5
  • кревета 1
  • кревету 3
  • крезубим 1
  • крену 1
  • кретало 1
  • кретање 2
  • кретањем 1
  • кретао 1
  • кретати 1
  • Креће 1
  • креће 8
  • крећу 2
  • креч 1
  • крив 1
  • крива 5
  • кривац 1
  • кривице 1
  • кривицу 1
  • криво 1
  • криву 2
  • крије 2
  • кријем 2
  • кријења 1
  • кријеш 1
  • крију 5
  • кријући 12
  • крик 2
  • крике 1
  • криком 1
  • крила 5
  • криле 1
  • крили 1
  • крило 4
  • крилу 3
  • крици 2
  • кришом 11
  • Кришом 2
  • кркља 2
  • кркљају 1
  • кркљајући 1
  • кркљали 1
  • кркљало 1
  • кркљање 2
  • кркљањем 1
  • крнтију 1
  • Кров 1
  • кров 4
  • крова 2
  • кровова 1
  • кровови 1
  • кровом 5
  • крову 1
  • Кроз 6
  • кроз 65
  • кроза 3
  • кројача 1
  • кројем 1
  • кројеним 1
  • кројило 1
  • кроју 1
  • крочи 1
  • крочити 1
  • крпе 2
  • крпљених 1
  • крпу 1
  • крстача 1
  • крстио 1
  • крстове 1
  • крстом 1
  • кртих 1
  • круне 1
  • крупан 3
  • крупне 2
  • крупним 1
  • крупних 2
  • крупно 1
  • круте 4
  • крути 1
  • крутим 1
  • крутих 1
  • крућим 1
  • крушака 1
  • крцање 1
  • крцкање 2
  • крчала 1
  • кршила 1
  • крштење 1
  • кћер 5
  • кћери 17
  • Кћери 2
  • кћи 2
  • кува 3
  • кувала 1
  • кували 1
  • куд 5
  • куда 14
  • Куда 2
  • кудеље 1
  • кујна 4
  • кујне 26
  • кујни 49
  • кујном 1
  • кујнска 1
  • кујнског 2
  • кујну 33
  • кук 2
  • кука 1
  • кукова 7
  • кукове 1
  • кукови 4
  • куковима 4
  • куку 1
  • Куку 7
  • кукуруза 1
  • кула 1
  • кули 1
  • кулом 3
  • кулу 3
  • куљао 1
  • кумовске 1
  • куне 1
  • куну 1
  • куп 2
  • купа 5
  • купајући 3
  • купала 1
  • купања 4
  • купање 4
  • купању 1
  • купати 1
  • купатила 1
  • купатилом 1
  • купатилу 1
  • купац 11
  • купе 1
  • купи 1
  • купила 1
  • купили 1
  • купим 1
  • Купио 1
  • купио 2
  • купити 1
  • купице 1
  • купиш 1
  • купљена 1
  • куповано 1
  • куповине 1
  • купује 1
  • купују 2
  • купца 2
  • купцем 1
  • купцу 1
  • кураж 1
  • курва 2
  • курво 1
  • курјуцима 1
  • курнама 2
  • курне 3
  • курни 2
  • курну 1
  • Куршум 1
  • куршумима 1
  • куршумом 1
  • кут 2
  • кута 2
  • кутова 2
  • кутовима 2
  • куту 5
  • Кућа 4
  • кућа 55
  • кућама 3
  • Куће 1
  • куће 151
  • кући 63
  • кућицу 2
  • кућне 2
  • кућнег 1
  • кућни 2
  • кућним 1
  • кућних 1
  • кућног 2
  • кућњег 1
  • кућо 1
  • кућом 8
  • кућу 76
  • куцање 3
  • куцне 1
  • куцњем 1
  • кучка 1
  • кушајући 1
  • ла 1
  • лавеж 1
  • лавежи 1
  • лагати 1
  • лаж 1
  • лаже 5
  • лажем 1
  • лака 1
  • лакат 3
  • лаке 1
  • лаких 1
  • лако 7
  • лаковане 2
  • лакованим 4
  • лаком 1
  • лакосана 1
  • лактова 4
  • лактове 1
  • лактови 1
  • лактовима 1
  • лактом 3
  • лаку 1
  • лакше 13
  • лакши 1
  • лала 1
  • лампа 3
  • лампе 1
  • лампица 1
  • лампом 1
  • лан 1
  • ланца 1
  • ланцем 1
  • ланцима 2
  • лапавице 1
  • ларме 2
  • леблебија 1
  • леблебије 1
  • леву 2
  • легала 1
  • легало 1
  • легла 2
  • легле 1
  • легне 3
  • легнеш 1
  • легни 1
  • леденом 1
  • леђа 4
  • леђима 10
  • лежала 8
  • лежале 2
  • лежали 2
  • лежало 1
  • лежање 1
  • лежао 2
  • лежати 1
  • леже 9
  • лежећи 7
  • лежи 6
  • лекара 1
  • лековитим 1
  • Леле 3
  • лелуја 1
  • лелујају 1
  • лелујали 1
  • лелујао 2
  • леп 2
  • лепа 9
  • лепе 3
  • лепи 2
  • лепим 2
  • лепо 7
  • лепог 1
  • Лепота 1
  • лепота 7
  • лепоте 7
  • лепоти 6
  • лепотица 1
  • лепотицом 1
  • лепотицу 1
  • лепотом 10
  • лепоту 8
  • лепршања 1
  • лепу 4
  • лепша 4
  • Лепше 1
  • лепше 9
  • Лепшега 1
  • лепши 1
  • лета 5
  • летели 1
  • лети 4
  • лето 1
  • Лећи 1
  • лећи 5
  • лечење 1
  • лечењу 1
  • лечи 1
  • лечила 1
  • лешкари 1
  • ли 87
  • лик 1
  • ликуј 1
  • лимунова 1
  • листови 1
  • литре 1
  • Лица 2
  • лица 22
  • лице 15
  • Лице 3
  • лицем 6
  • лицима 1
  • лицу 17
  • личење 1
  • личне 1
  • лични 1
  • лично 3
  • личну 1
  • лишћа 1
  • лишће 2
  • лишћем 1
  • логор 2
  • лозе 1
  • лозинака 1
  • лојана 1
  • лојаном 1
  • локнем 1
  • локума 1
  • лом 3
  • ломити 1
  • ломљења 1
  • ломљење 3
  • лонаца 2
  • лонце 1
  • лонцима 1
  • луд 4
  • луда 10
  • луде 5
  • луди 1
  • лудила 3
  • лудило 2
  • лудим 1
  • лудо 1
  • лудог 1
  • лудост 2
  • лудости 1
  • лудује 1
  • луђа 1
  • лука 1
  • луксузношћу 1
  • луња 2
  • лупа 4
  • лупају 1
  • лупати 1
  • лупаш 1
  • лупну 1
  • лупнуо 1
  • лупом 2
  • лутања 1
  • љубав 12
  • љубави 5
  • љубављу 1
  • љубазнији 1
  • љубе 2
  • љубећи 6
  • Љуби 1
  • љуби 13
  • љубила 6
  • љубимче 1
  • љубио 3
  • љубити 4
  • љубљене 1
  • љубљења 1
  • љубљење 2
  • љубљењу 1
  • љубоморан 1
  • људе 1
  • Људи 1
  • људи 10
  • људима 3
  • љут 5
  • љута 2
  • љути 2
  • љутила 1
  • љутим 1
  • љутито 1
  • љутњу 1
  • љутом 1
  • љуту 1
  • м 2
  • ма 49
  • Ма 7
  • Мага 1
  • магаза 1
  • магазе 1
  • магази 2
  • магазу 1
  • Магда 69
  • Магде 10
  • Магди 7
  • Магдин 2
  • Магдина 1
  • Магдини 1
  • Магдиним 1
  • Магдиних 1
  • Магдино 2
  • Магдину 1
  • Магдице 1
  • Магдо 22
  • Магдом 6
  • Магду 8
  • магле 2
  • мада 1
  • мађије 2
  • мазећи 1
  • мазнушо 1
  • Мајка 1
  • мајка 2
  • мајко 2
  • мајку 1
  • мајчице 1
  • мајчицом 1
  • Макар 3
  • макар 6
  • макне 4
  • макнути 1
  • мала 9
  • малакса 2
  • малаксава 1
  • малаксало 1
  • малаксалост 1
  • малаксао 1
  • мале 3
  • мали 4
  • малим 1
  • Мало 3
  • мало 56
  • малој 1
  • малом 3
  • малочас 1
  • малтер 1
  • малу 1
  • маља 2
  • маљаве 1
  • маљавим 1
  • маљама 3
  • маљеви 1
  • маму 1
  • мамуза 1
  • мамузама 4
  • мамузом 1
  • манастир 5
  • манастира 1
  • манастирима 1
  • манастиру 5
  • мангали 1
  • мангалима 1
  • мане 1
  • маните 1
  • мантија 1
  • мантијама 1
  • мантију 1
  • манула 1
  • мање 32
  • мању 1
  • мараме 1
  • марамицом 1
  • марамицу 1
  • марамом 2
  • Марија 2
  • марјашима 1
  • Марка 21
  • Марко 71
  • Марков 4
  • Маркова 3
  • Маркове 4
  • Маркови 4
  • Маркових 1
  • Марковој 1
  • Марковом 1
  • Маркову 2
  • Марком 3
  • Марку 4
  • марљиво 1
  • масан 2
  • масивним 1
  • масла 2
  • масло 2
  • маслу 1
  • масна 3
  • масне 1
  • масније 1
  • масним 1
  • масних 1
  • масног 2
  • масноћом 1
  • масноћу 1
  • маст 1
  • Масурице 1
  • Матер 1
  • матер 22
  • матере 21
  • матери 23
  • материн 4
  • материна 1
  • материне 3
  • материним 1
  • материних 1
  • материно 5
  • материног 1
  • материном 2
  • матерњи 1
  • матером 10
  • Мати 29
  • мати 92
  • маторе 1
  • маћехе 1
  • маћехом 1
  • мах 2
  • махала 3
  • махалама 1
  • махали 1
  • махалска 1
  • махалу 1
  • махну 1
  • махове 5
  • маховином 2
  • машине 1
  • машицом 1
  • машћу 1
  • ме 26
  • међ 32
  • међу 11
  • међусобног 1
  • међутим 13
  • Међутим 8
  • мезе 3
  • мезета 1
  • мезети 1
  • мек 1
  • мека 3
  • меке 5
  • меким 2
  • меко 2
  • меког 1
  • мекој 1
  • меком 1
  • мекоти 1
  • меку 2
  • мекше 2
  • мемљив 1
  • мене 8
  • мени 1
  • мења 1
  • мењала 1
  • меркајући 1
  • меса 4
  • месец 2
  • месеца 1
  • месеце 1
  • месеци 2
  • месецима 1
  • месечине 2
  • месечини 2
  • месечином 1
  • месила 1
  • месили 1
  • месило 1
  • месната 1
  • месо 3
  • места 3
  • местима 2
  • местимице 1
  • Место 1
  • место 14
  • месту 6
  • метао 2
  • метежа 1
  • метере 1
  • метли 1
  • метлом 1
  • метне 2
  • метну 1
  • метнула 1
  • Метнула 1
  • метнуо 2
  • Метнуће 1
  • мећавама 1
  • мећаве 1
  • меће 3
  • мећући 3
  • механама 1
  • механе 2
  • механску 1
  • механу 1
  • меџедије 1
  • меџлисе 1
  • меша 2
  • мешавина 1
  • мешају 1
  • мешајући 2
  • мешала 2
  • мешали 1
  • мешало 1
  • мешања 1
  • мешати 1
  • мешено 1
  • Ми 2
  • ми 52
  • мила 1
  • миле 2
  • Миленија 9
  • Миленије 1
  • Миленијо 2
  • Миленију 1
  • Миленкових 2
  • мили 5
  • мило 9
  • миловала 1
  • миловане 1
  • миловање 1
  • милост 1
  • милостивом 1
  • милошћу 1
  • милује 3
  • милују 1
  • миље 1
  • миљем 1
  • мимиком 4
  • миндерлук 4
  • миндерлука 2
  • миндерлуку 4
  • миндерлуцима 2
  • минђуше 3
  • Минтан 1
  • минтан 3
  • минтана 6
  • минтане 1
  • минтани 1
  • минтанима 1
  • минтану 1
  • мио 1
  • мир 1
  • миразом 1
  • миран 2
  • мире 1
  • мирис 18
  • мириса 2
  • мирисала 2
  • мирисали 1
  • мирисало 2
  • мирисао 1
  • мирисом 4
  • мирише 2
  • миришљавим 1
  • Миришу 1
  • мирна 2
  • Мирније 1
  • мирније 2
  • мирнији 2
  • мирним 2
  • мирно 18
  • мирноћа 2
  • мирноћом 1
  • Миром 1
  • миру 3
  • мисао 2
  • мисле 2
  • мислећи 2
  • мисли 12
  • мислила 7
  • мислиле 2
  • мислили 1
  • мислило 1
  • мислим 1
  • мислима 1
  • Мислио 1
  • мислио 7
  • Мислиш 1
  • мислиш 2
  • Мита 28
  • митан 1
  • Митанче 1
  • Митар 1
  • Мите 2
  • Мити 7
  • Митина 8
  • Митине 1
  • Митини 1
  • Митица 2
  • Мито 6
  • Митом 1
  • Митре 2
  • Митриних 1
  • Митру 1
  • Миту 7
  • миче 1
  • мишева 1
  • мишица 1
  • мишице 4
  • мишке 2
  • мишљу 1
  • млад 4
  • Млада 1
  • млада 4
  • младе 3
  • младенци 2
  • младенцима 1
  • младим 1
  • младића 1
  • младих 1
  • младо 1
  • младог 2
  • младожења 5
  • младожењи 1
  • младожењине 3
  • младожењини 3
  • младожењиној 1
  • младожењом 2
  • младожењу 7
  • младост 2
  • младошћу 1
  • младунче 1
  • млађа 1
  • млађе 1
  • млађи 3
  • млађим 1
  • млаз 1
  • млазеви 2
  • млазевима 1
  • млак 1
  • млако 1
  • млеко 4
  • млеком 1
  • млечна 1
  • млечни 1
  • млечних 1
  • мљескајући 1
  • многе 3
  • многих 2
  • Много 1
  • много 25
  • многог 6
  • множина 1
  • множином 1
  • множину 1
  • мо 1
  • мога 1
  • Могао 1
  • могао 50
  • Могла 2
  • могла 58
  • могле 9
  • могли 14
  • могло 17
  • Могу 1
  • могу 33
  • могући 25
  • могућим 1
  • могућно 1
  • моди 1
  • модрила 1
  • модрим 1
  • Модрина 2
  • модринама 1
  • модрицама 1
  • модрицом 1
  • модром 1
  • Можда 1
  • можда 36
  • може 69
  • Можеш 2
  • можеш 3
  • мозак 3
  • мозгу 1
  • мој 4
  • моја 12
  • моје 5
  • моји 2
  • мојима 1
  • моју 2
  • мокре 1
  • мокрим 2
  • молбе 1
  • молбу 1
  • моле 2
  • молећи 3
  • моли 5
  • молила 3
  • молиле 1
  • молили 1
  • молим 3
  • молио 1
  • молитве 1
  • молитви 1
  • молитву 1
  • молити 1
  • мољац 1
  • мољење 1
  • момак 2
  • момака 1
  • момку 2
  • Момци 1
  • момци 3
  • монотоним 1
  • мор 1
  • Мора 1
  • мора 28
  • Мораве 2
  • мораде 2
  • морају 11
  • Морала 1
  • морала 23
  • морале 1
  • Морали 2
  • морали 4
  • морало 9
  • морам 2
  • морамо 1
  • морао 15
  • Морао 3
  • морати 16
  • мораће 1
  • Море 3
  • море 5
  • мори 14
  • мору 1
  • мост 1
  • моста 3
  • мосту 2
  • моткама 2
  • мотрећи 1
  • мотрити 1
  • моћи 11
  • Мрак 2
  • мрак 22
  • мрака 6
  • мраком 1
  • мраку 6
  • мрамора 3
  • мраморна 1
  • мраморних 1
  • мраморно 1
  • мрачна 1
  • мрачним 2
  • мрачном 1
  • мрачну 1
  • мрва 1
  • мрдајући 1
  • мрдала 1
  • мрдне 1
  • мржњу 1
  • мрзећи 1
  • мрзовољна 1
  • мрк 1
  • мрка 1
  • мрке 1
  • мрко 2
  • мро 1
  • мртав 3
  • мртва 1
  • мртваца 2
  • мртвачев 1
  • мртвачки 1
  • мртвачко 1
  • мртвачког 1
  • мртве 1
  • мртви 1
  • мртвија 1
  • мртвима 1
  • мртво 3
  • мртвог 1
  • мртвога 1
  • мртву 3
  • му 223
  • мувати 1
  • муж 16
  • мужа 17
  • Мужеви 1
  • мужеви 4
  • мужевима 3
  • мужевљеве 1
  • мужевљевих 1
  • мужем 3
  • мужу 4
  • мука 3
  • мукама 1
  • муком 6
  • муку 1
  • муња 1
  • Муса 2
  • Мусу 1
  • мутави 1
  • мутмељ 1
  • мутно 1
  • муца 5
  • муцајући 2
  • муцала 2
  • муцао 1
  • мучења 1
  • Мучећи 1
  • мучи 5
  • мучила 2
  • мучио 1
  • мучније 1
  • мучно 4
  • мучност 1
  • мушка 2
  • мушкарац 1
  • мушкарца 2
  • мушкарце 1
  • мушкарци 1
  • мушке 2
  • Мушки 1
  • мушки 11
  • мушкима 1
  • мушких 7
  • мушко 6
  • мушког 1
  • мушком 1
  • муштерије 2
  • На 39
  • на 662
  • набацане 1
  • набацивање 1
  • набацивши 1
  • набељена 1
  • набељене 1
  • набијеним 2
  • набијеном 1
  • набрана 1
  • набраним 3
  • набраних 3
  • набраном 2
  • набрекла 1
  • набреклим 1
  • набрекнутости 1
  • набусито 1
  • навала 1
  • навале 2
  • наваљивали 1
  • наваљивања 2
  • наваљивати 1
  • навек 3
  • навикава 1
  • навикао 1
  • навике 1
  • навикла 1
  • навикнут 1
  • навикнута 2
  • навиру 1
  • навирује 1
  • навише 1
  • навлачене 1
  • Навлачећи 1
  • навлаш 13
  • наводаџија 1
  • наводаџију 2
  • наврати 1
  • навукао 1
  • Навукао 1
  • навуче 2
  • навучених 1
  • навученом 1
  • нагази 1
  • нагиње 1
  • нагињући 1
  • нагласом 1
  • нагласци 1
  • наглашује 1
  • нагледа 6
  • наглим 1
  • нагло 2
  • наглом 1
  • нагнут 1
  • нагнута 5
  • нагнутом 1
  • нагомилано 2
  • нагорелим 1
  • наготи 1
  • награбио 1
  • нагрли 1
  • нагрнуше 2
  • над 17
  • нада 1
  • надају 1
  • надајући 1
  • надала 11
  • надали 3
  • надао 2
  • надати 1
  • надвикивање 1
  • надвисује 1
  • надгледа 3
  • надгледајући 1
  • наде 6
  • надзора 1
  • надимље 2
  • надише 1
  • надкрили 1
  • надмашила 1
  • надмашити 1
  • надмели 1
  • надмени 1
  • надмеће 1
  • надмећу 1
  • надмеше 1
  • наднесе 1
  • наднесеном 1
  • надничари 1
  • надничи 1
  • надносећи 1
  • надноси 1
  • надобивале 1
  • надом 1
  • надути 1
  • нађе 5
  • нађем 1
  • Нађи 1
  • нађу 1
  • наериним 1
  • нажуљених 1
  • Наза 1
  • Наздрави 1
  • наздрављало 1
  • назебао 1
  • Назепшћеш 1
  • називајући 1
  • назирала 1
  • назирале 1
  • назирало 1
  • назире 2
  • наивно 2
  • наиђе 4
  • наиђу 1
  • наизменце 1
  • наилазила 2
  • наишавши 1
  • наишао 1
  • наишле 1
  • најближу 1
  • најбогатије 1
  • најбогатијег 1
  • најбоља 1
  • најбоље 1
  • најбољи 1
  • најбољим 2
  • најважније 1
  • највећа 4
  • највеће 1
  • Највеће 1
  • највећег 1
  • највећем 1
  • највећим 1
  • највећих 1
  • највећој 1
  • највећом 1
  • највећу 1
  • највиђенијим 1
  • Највише 1
  • највише 62
  • најглавније 1
  • најгоре 16
  • најгори 1
  • најдрскија 1
  • најдрскије 1
  • најезду 1
  • најести 1
  • најзад 2
  • најјачег 1
  • најлепше 4
  • најлепшем 2
  • најлепшим 1
  • најлуђе 2
  • најмањег 1
  • најмањем 1
  • најмаснија 1
  • најмеродавнији 1
  • најмирнија 1
  • најмлађа 2
  • најмлађе 1
  • Најмлађи 1
  • најмлађу 1
  • најнижу 1
  • најновије 1
  • најновијег 1
  • најопранијег 1
  • најпијанији 1
  • Најпосле 1
  • најпреча 1
  • најрадије 1
  • најсиротија 1
  • најскупље 2
  • најскупоценије 1
  • најскупоценијим 1
  • најслађе 1
  • најстаријег 2
  • најстаријем 1
  • најстарији 1
  • најстаријим 1
  • најстрашније 2
  • најтајније 1
  • најтеже 4
  • најугојеније 1
  • најудаљенија 1
  • најужих 1
  • најури 1
  • најцрње 2
  • накити 1
  • накитима 2
  • накићености 2
  • накнаде 1
  • накнаду 1
  • накрај 1
  • накриво 1
  • накуповали 1
  • накуповао 2
  • налазећи 1
  • налазила 5
  • налазили 1
  • налегле 1
  • налива 1
  • наливен 1
  • наливена 1
  • налик 1
  • налоњ 1
  • налоња 2
  • наљуби 1
  • наљути 1
  • наљућен 1
  • нам 5
  • нама 1
  • намерно 2
  • намеси 1
  • наместали 1
  • наместе 2
  • намести 6
  • наместише 1
  • намешта 6
  • намештај 1
  • Намештај 1
  • намештаја 5
  • намештајем 1
  • намештајући 3
  • намештала 5
  • намештам 1
  • намештано 1
  • намештање 1
  • намештању 2
  • намештао 1
  • намештена 3
  • намештене 5
  • намештено 1
  • намештеној 1
  • намештену 2
  • намигну 1
  • намирисаше 1
  • намрштивши 1
  • намучио 2
  • наниже 3
  • Нано 1
  • нано 10
  • наново 2
  • нанула 3
  • нанулама 2
  • нануле 3
  • нанулом 1
  • наодговарају 1
  • наодмара 1
  • наоколо 2
  • наоружан 1
  • наоружани 2
  • наочиглед 2
  • наочити 1
  • напаствовао 1
  • напити 1
  • наполеоне 1
  • наполица 1
  • напољу 1
  • напора 1
  • напослетку 3
  • напред 11
  • напреже 2
  • напрезања 2
  • напримају 1
  • напротив 2
  • напрћеном 1
  • напукла 1
  • напукле 1
  • напуклих 1
  • напуклост 1
  • напуне 1
  • напуни 1
  • напунила 1
  • напуњен 1
  • напусти 1
  • напустио 3
  • напустити 1
  • напуштам 1
  • напуштања 1
  • напуштати 1
  • Наравно 1
  • наравно 2
  • наразговара 1
  • нарамак 2
  • нарамцима 1
  • наредбе 1
  • нареди 5
  • наредивши 1
  • наредила 3
  • наредим 1
  • наредио 8
  • наредити 2
  • наређа 1
  • наређао 1
  • наређивала 3
  • наређивао 3
  • наређивати 2
  • наређује 9
  • нарицала 1
  • нарицање 3
  • нариче 2
  • наричу 1
  • народа 1
  • народни 1
  • нарочитим 3
  • нарочито 41
  • Нарочито 7
  • нарочитог 1
  • нарочитом 2
  • наручја 1
  • нас 8
  • насамо 1
  • насељен 1
  • насељене 1
  • насече 1
  • насилника 1
  • насилном 1
  • Наскоро 1
  • наслаганим 1
  • наслаганих 1
  • наслагану 1
  • наслагати 1
  • насладама 1
  • насладе 4
  • насладом 7
  • насладу 1
  • наслађавала 1
  • наслађује 2
  • наслађујући 1
  • наслања 1
  • наслањајући 1
  • наслањала 1
  • наслањати 1
  • наследник 1
  • наследника 1
  • наследником 1
  • наслеђиване 1
  • наслони 1
  • наслонила 2
  • наслоњен 1
  • наслоњена 5
  • наслоњене 1
  • наслоњени 1
  • наслоњених 1
  • наслужи 1
  • наслуша 1
  • насмејали 1
  • Насмејан 1
  • насмејана 1
  • насмеје 2
  • насред 3
  • настави 5
  • наставио 1
  • наставише 1
  • наставља 1
  • настављао 3
  • Настаде 1
  • настаде 6
  • Настадоше 1
  • настајала 1
  • настајало 1
  • настаје 2
  • настала 2
  • настале 1
  • настали 2
  • настало 5
  • настане 1
  • настати 2
  • наступа 1
  • наступи 1
  • наступио 1
  • насула 1
  • Ната 2
  • натеже 3
  • натерали 1
  • наточиш 1
  • натпевање 1
  • натраг 21
  • натреса 1
  • наћава 1
  • наћи 1
  • науздише 1
  • науке 1
  • науми 1
  • Науснице 1
  • научени 1
  • научи 2
  • научила 1
  • научио 1
  • нахрањени 1
  • начетила 1
  • начетиле 1
  • начин 1
  • начине 1
  • начини 4
  • начинила 2
  • начинио 1
  • начинити 1
  • начинише 1
  • начину 1
  • начичкан 1
  • начичкани 1
  • начује 1
  • начула 1
  • начуло 1
  • наша 1
  • Наша 1
  • нашао 6
  • наше 3
  • наши 1
  • нашла 2
  • нашли 1
  • нашло 1
  • нашу 2
  • Не 68
  • не 821
  • неба 1
  • неблагодарног 1
  • неблагодарност 1
  • небо 4
  • небу 2
  • неваљало 1
  • невероватне 1
  • неверу 1
  • невестинског 1
  • невестинску 1
  • невесто 2
  • неветрења 1
  • невешт 1
  • невешта 1
  • невраћање 1
  • невреме 1
  • негде 7
  • него 147
  • Него 7
  • неговала 2
  • негована 1
  • неговању 1
  • негује 1
  • негују 1
  • негујући 1
  • недеља 4
  • недеље 3
  • недигнуту 1
  • недоба 1
  • недра 4
  • недрагог 2
  • недрима 2
  • нежан 1
  • нежењен 1
  • нежењених 1
  • нежењено 1
  • нежна 2
  • нежне 1
  • нежнији 1
  • нежнијим 1
  • нежним 4
  • нежних 2
  • нежно 4
  • нежног 1
  • нежност 3
  • незагашеног 1
  • незатворени 1
  • незгодне 1
  • незнане 1
  • незнано 1
  • неизмерна 1
  • неизмерне 2
  • неизмерно 1
  • неисказан 1
  • неиспавана 1
  • неиспавани 1
  • неиспаваном 1
  • неиспевани 1
  • неисправности 1
  • неиспрошена 1
  • Нека 16
  • нека 39
  • некад 4
  • некада 8
  • некадања 1
  • некадањи 1
  • некадањих 1
  • некадању 1
  • Некадашња 1
  • некадашње 2
  • некадашњи 1
  • некакав 1
  • некако 17
  • неке 27
  • Неке 3
  • неки 31
  • неким 15
  • неких 2
  • Неко 1
  • неко 26
  • неког 4
  • некога 1
  • некој 1
  • неколика 1
  • неколиким 1
  • неколико 30
  • неком 10
  • некоме 3
  • неку 8
  • некуд 3
  • Нема 2
  • нема 20
  • немају 1
  • Немајући 2
  • немајући 3
  • немање 1
  • немарљиво 1
  • немаш 2
  • немилост 1
  • немир 3
  • немира 1
  • немирна 1
  • немиру 1
  • немо 4
  • немог 1
  • немогући 1
  • немогућно 2
  • немој 4
  • Немој 7
  • Немојте 1
  • немом 1
  • нему 1
  • ненађеног 1
  • ненамирисан 1
  • необична 2
  • необично 1
  • необучена 1
  • неогарена 1
  • неопажен 2
  • неопажена 1
  • неопажени 1
  • неопраних 1
  • неопраног 1
  • неопраност 2
  • неопраношћу 1
  • неосетно 1
  • неосећано 1
  • неочешљан 1
  • непажња 1
  • непатосан 1
  • непеченим 1
  • неповезана 1
  • неподигнут 1
  • непознатошћу 1
  • непопијеним 1
  • непосредно 1
  • непотребне 1
  • непочишћене 1
  • непрежаљеног 1
  • непрекидно 1
  • непрекидном 1
  • непресвлачење 1
  • непрестано 4
  • непријатно 1
  • неприлике 1
  • неприродне 1
  • нерадо 1
  • нераздвојни 1
  • неразумљиво 1
  • нерастресиваних 1
  • нереду 1
  • неродне 1
  • несвест 2
  • несвестицама 1
  • несигурним 1
  • нескидање 1
  • неслагању 1
  • несланих 1
  • несравњеног 1
  • несрећа 2
  • несреће 4
  • несрећне 1
  • несрећном 1
  • несрећом 1
  • нестајало 1
  • нестајао 1
  • нестало 2
  • нестанак 2
  • нестане 1
  • нестанком 2
  • нестати 1
  • несташније 1
  • несташно 1
  • нестрпљењем 1
  • нестрпљив 1
  • нестрпљиви 1
  • нестрпљиво 1
  • несугласице 1
  • нетакнутом 1
  • Нетремице 1
  • Неће 1
  • неће 52
  • Нећете 1
  • Нећеш 1
  • нећеш 2
  • нећка 3
  • нећкати 2
  • Нећу 6
  • нећу 7
  • неугодан 1
  • неугодно 3
  • неумивен 1
  • неуредна 1
  • неутегнута 1
  • нечег 2
  • нечега 7
  • нечем 1
  • нечијег 1
  • нечији 1
  • нечијих 1
  • нечим 1
  • НЕЧИСТА 1
  • нечистог 1
  • нечистоћа 1
  • нечовечним 1
  • нешто 45
  • Ни 13
  • ни 166
  • Нигде 2
  • нигде 3
  • ниже 3
  • нижи 1
  • низ 5
  • низа 3
  • низали 1
  • низама 1
  • низе 1
  • низу 2
  • нија 4
  • нијајући 1
  • Није 29
  • није 348
  • ниједан 3
  • ниједна 2
  • Ниједна 3
  • ниједној 1
  • никад 20
  • никада 44
  • Никада 7
  • никакве 1
  • Никако 3
  • никако 57
  • никлом 1
  • Нико 2
  • нико 38
  • никог 1
  • никога 2
  • никоја 1
  • никоју 1
  • Николча 1
  • Николчо 1
  • Ником 1
  • никоме 4
  • никуда 1
  • нисам 5
  • Ниси 1
  • ниси 2
  • ниским 1
  • нисмо 3
  • Нису 2
  • нису 37
  • нити 19
  • нихају 1
  • нихања 1
  • ничега 1
  • ничија 1
  • ничке 7
  • нички 1
  • ничце 1
  • Ништа 11
  • ништа 82
  • Но 1
  • но 12
  • нов 2
  • Нова 1
  • НОВА 1
  • нова 3
  • новајлији 1
  • новац 18
  • новаца 7
  • нове 11
  • нови 4
  • новим 11
  • новина 1
  • нових 3
  • ново 4
  • новог 3
  • новога 5
  • новој 1
  • новом 9
  • нову 3
  • новца 7
  • новцем 2
  • новци 1
  • новцима 1
  • новцу 1
  • нога 1
  • ногавица 5
  • ногавицама 1
  • ногавице 1
  • ногама 14
  • ноге 22
  • ногом 6
  • ногу 27
  • нож 6
  • ножа 1
  • ножевима 2
  • ножем 1
  • ножић 1
  • ножићем 1
  • ножићима 1
  • Ножним 1
  • ноздрве 2
  • ноката 1
  • нокте 1
  • нос 1
  • носа 4
  • носе 3
  • Носећи 1
  • носећи 4
  • носи 6
  • носила 2
  • носиле 1
  • носили 4
  • носио 2
  • носити 5
  • ноћ 33
  • ноћас 5
  • ноћашњим 1
  • ноћашњице 2
  • ноћи 28
  • ноћна 1
  • ноћни 1
  • ноћним 3
  • ноћно 2
  • ноћном 1
  • ноћу 13
  • Ноћу 3
  • ношена 1
  • ношене 1
  • ношењу 1
  • ношње 1
  • ношњи 1
  • ношче 1
  • нуде 2
  • нуди 3
  • нудила 2
  • нудиле 1
  • нудити 4
  • нуђење 1
  • нужна 1
  • нуткају 1
  • њ 16
  • Ње 1
  • ње 189
  • њега 156
  • његов 21
  • Његова 1
  • његова 40
  • његове 32
  • његови 14
  • његовим 12
  • његових 11
  • његово 21
  • његовог 7
  • његовога 1
  • његовој 3
  • његовом 16
  • његову 20
  • Њему 1
  • њему 55
  • њен 43
  • њена 28
  • Њене 3
  • њене 45
  • Њени 1
  • њени 12
  • њеним 15
  • њенима 1
  • њених 12
  • Њено 1
  • њено 21
  • њеног 6
  • њенога 3
  • њеној 10
  • њеном 16
  • њену 16
  • њива 4
  • њивама 1
  • њиве 5
  • њиву 1
  • њим 31
  • Њима 1
  • њима 84
  • њиме 23
  • њина 1
  • њине 4
  • њиних 2
  • њиног 2
  • њиној 1
  • њину 2
  • њих 151
  • Њих 2
  • њихајући 1
  • њихања 1
  • њихна 10
  • њихне 19
  • њихни 8
  • њихним 3
  • њихних 8
  • њихно 3
  • њихног 1
  • њихној 1
  • њихном 2
  • њихну 2
  • њихов 15
  • Њихова 1
  • њихова 16
  • њихове 23
  • њихови 3
  • њиховим 7
  • њихових 8
  • Њихово 1
  • њихово 2
  • њиховог 12
  • њиховога 2
  • њиховој 5
  • њиховом 6
  • њихову 6
  • Њој 1
  • њој 80
  • њом 45
  • њоме 19
  • Њу 1
  • њу 108
  • О 8
  • о 94
  • обавештења 1
  • обавијао 1
  • обазиру 1
  • обазрети 1
  • обамрла 1
  • обамрлости 1
  • обасипало 1
  • обасјана 1
  • обасјане 1
  • обвија 1
  • обвијајући 1
  • обвијеног 1
  • обгрљавајући 1
  • обгрљавао 1
  • обдари 1
  • обе 5
  • обезглављени 1
  • обезнани 1
  • обезнањен 1
  • обезобразили 1
  • обезумљен 1
  • обезумљена 1
  • Обезумљена 1
  • обезумљеније 1
  • обезумљивати 1
  • обелодани 1
  • обелодањивање 1
  • обеси 3
  • обећа 1
  • обећао 2
  • обешена 1
  • обешене 1
  • обешеним 3
  • обешених 2
  • обешеној 1
  • обзирали 1
  • обзирући 1
  • обигравајући 1
  • обилажењу 1
  • обилази 2
  • обилатији 1
  • обисну 1
  • обичај 9
  • обичаја 3
  • обичаје 1
  • обичаји 1
  • обичају 14
  • обичан 2
  • обична 6
  • обичне 1
  • обично 13
  • Обично 2
  • обичну 1
  • објасне 1
  • објасни 2
  • објашњавао 1
  • обла 4
  • облаку 1
  • облапоран 1
  • облапорно 1
  • облацима 1
  • облачак 1
  • облачењу 2
  • облачећи 1
  • облачи 3
  • облачила 3
  • облачити 2
  • обле 1
  • облетању 1
  • облеће 5
  • оближњим 1
  • облизује 1
  • облизујући 1
  • облије 1
  • облик 1
  • облим 1
  • облином 2
  • обло 3
  • облог 1
  • обложи 1
  • обогатише 2
  • обојени 1
  • обојеним 1
  • обојених 1
  • обојеном 1
  • обоји 1
  • обојица 1
  • обори 1
  • обрадова 1
  • обрадована 1
  • обрадовао 1
  • обрадовати 1
  • образ 2
  • образе 2
  • образи 2
  • образима 5
  • образу 1
  • обраслих 1
  • обрастао 1
  • обратно 2
  • обраћајући 1
  • обраћала 1
  • обраћале 1
  • обрачунавање 1
  • обрва 4
  • обрвама 5
  • обрве 1
  • обријан 2
  • обријана 1
  • обријане 1
  • обријаним 2
  • обријаног 1
  • обријаном 1
  • обрисавши 1
  • обрише 1
  • обрну 1
  • обрнуто 1
  • обрукали 1
  • обрукати 1
  • обруче 1
  • обручи 1
  • обузе 2
  • обузело 1
  • обузимати 2
  • обузме 1
  • обукао 1
  • обукла 4
  • обући 1
  • обухватала 1
  • обухватао 1
  • обуче 4
  • Обучен 1
  • обучен 4
  • обучена 20
  • Обучена 3
  • обучене 4
  • обучени 1
  • обученим 1
  • обучену 1
  • Ова 1
  • ова 25
  • Овај 1
  • овај 29
  • овака 1
  • овакве 3
  • оваквог 1
  • овакву 1
  • оваких 1
  • Овако 2
  • овако 47
  • оваког 1
  • овална 1
  • овалнији 1
  • овално 1
  • овалном 1
  • овамо 126
  • Овамо 5
  • Овде 2
  • овде 23
  • Ове 1
  • ове 15
  • Ови 1
  • ови 11
  • овим 5
  • ових 4
  • Овлаш 1
  • овлаш 10
  • Ово 10
  • ово 40
  • овога 13
  • овој 2
  • оволике 3
  • оволики 2
  • оволико 11
  • оволику 2
  • овом 1
  • овоме 3
  • ову 3
  • огањ 6
  • огаравиле 1
  • огласим 1
  • огледа 1
  • огледало 2
  • огледалу 1
  • огња 3
  • огњева 1
  • огњеве 1
  • огњеви 1
  • огњевима 1
  • огњишта 20
  • огњиште 1
  • огњиштем 1
  • огњишту 4
  • оговарања 2
  • оголити 1
  • огорченошћу 1
  • ограда 1
  • ограде 2
  • ограђен 2
  • ограђена 1
  • ограђених 1
  • ограђеном 1
  • ограђену 1
  • огреја 1
  • огрлицом 1
  • огрнула 2
  • огрнут 2
  • огрнута 2
  • Од 33
  • од 692
  • одавде 1
  • одавна 11
  • Одавна 2
  • одавно 16
  • одазва 1
  • одазове 1
  • одајући 1
  • Одакле 1
  • одакле 3
  • оданде 1
  • одапета 1
  • одатле 1
  • одахну 3
  • одахнувши 2
  • одахнуше 3
  • Одахњује 1
  • одахњујући 2
  • одбаци 1
  • одбацивали 1
  • одбацити 1
  • одбачена 1
  • одби 5
  • одбијајући 2
  • одбијала 1
  • одбијање 4
  • одбијању 1
  • одбијао 1
  • одболова 1
  • одбрана 1
  • одбрани 1
  • одбраним 1
  • одбранити 1
  • одбрану 1
  • одваја 2
  • одвајајући 1
  • одвајала 4
  • одвајали 1
  • одвајање 1
  • одвајао 1
  • одвајати 1
  • одведе 3
  • одведена 2
  • одведи 1
  • одвезивао 1
  • одвели 2
  • одвикне 1
  • одводили 1
  • одвоје 4
  • одвојена 3
  • одвојени 3
  • одвојенији 2
  • одвојено 1
  • одвојеност 1
  • одвојености 1
  • одвоји 3
  • одвојио 1
  • одвојише 1
  • одгледане 1
  • одгледати 1
  • одгледаше 1
  • одговара 6
  • одговарају 2
  • одговарала 3
  • одговарао 2
  • одговарати 1
  • одговор 4
  • одговора 3
  • одговоре 3
  • одговори 10
  • одговорила 2
  • одгуривања 1
  • одгурнувши 1
  • одгурнуо 1
  • Оде 3
  • оде 49
  • одевен 2
  • одежди 1
  • одела 13
  • оделима 1
  • Одело 1
  • одело 13
  • оделу 5
  • одељену 1
  • одем 1
  • одере 1
  • оди 1
  • Оди 1
  • одјахати 1
  • одједном 19
  • Одједном 3
  • одјекну 3
  • одјури 4
  • одјурила 1
  • одлажењу 1
  • одлазећи 4
  • одлази 9
  • одлазила 5
  • одлазили 3
  • одлазио 8
  • одлазити 1
  • одласка 3
  • одласком 1
  • одласцима 1
  • одлете 1
  • одликовало 1
  • одличје 1
  • одлучно 2
  • одмакли 1
  • одмара 4
  • одмарала 1
  • одмарали 1
  • одмарати 1
  • одмараш 1
  • одмах 81
  • Одмах 9
  • одмахну 2
  • одмаче 1
  • одмењују 1
  • одмерено 2
  • одмери 1
  • одмор 1
  • одмора 1
  • одморан 1
  • одморе 3
  • одмори 5
  • одморио 1
  • одмориште 1
  • одмрмља 1
  • одмрси 1
  • однеговала 1
  • однеговали 1
  • однео 1
  • однесе 5
  • однесено 1
  • односи 1
  • односило 5
  • односио 1
  • одобрава 1
  • одобрења 1
  • одобрила 1
  • одовуд 1
  • одозго 36
  • Одоздо 1
  • одоздо 9
  • одох 1
  • одоше 2
  • одрасла 1
  • одрасле 1
  • одраслим 1
  • одрастао 5
  • одрасте 1
  • одређене 1
  • одређени 1
  • одређенија 1
  • одрече 1
  • одржава 2
  • одржала 1
  • одржи 1
  • одрицање 1
  • одриче 2
  • одсвирају 1
  • одсекао 1
  • одсео 1
  • одсечно 1
  • одсјајују 1
  • одскакала 1
  • одскаче 1
  • одскочи 4
  • одскочиле 1
  • одскочише 1
  • одстоји 2
  • одстранила 1
  • оду 1
  • одуговлачена 1
  • одуговлачила 1
  • одудара 2
  • одударајући 1
  • одударала 1
  • одударале 1
  • одударало 2
  • одудари 1
  • одужавало 1
  • одуже 1
  • одупирање 3
  • одупире 1
  • одупре 1
  • одупревши 1
  • одупрети 1
  • одурношћу 1
  • одустане 1
  • оженио 4
  • ожењеног 1
  • оживе 1
  • озебле 1
  • ознојена 3
  • ознојене 1
  • ознојени 1
  • ознојеним 1
  • ознојених 1
  • ознојеној 1
  • ознојеном 1
  • ознојену 1
  • озноји 1
  • ојача 1
  • ојачала 1
  • ока 3
  • оканице 1
  • оканицу 1
  • окачени 1
  • окачивши 1
  • оквашен 1
  • окићен 1
  • окићена 3
  • окићене 2
  • окићеним 1
  • окићену 1
  • Око 13
  • око 182
  • окованом 1
  • околини 1
  • околни 4
  • околним 5
  • околних 4
  • Около 2
  • около 3
  • окрвављеном 1
  • окрене 1
  • Окрену 1
  • окрену 6
  • окренувши 1
  • окренула 2
  • окренуо 2
  • окренута 2
  • окренутим 1
  • окренуше 1
  • Окретала 1
  • окретала 2
  • окретали 1
  • окретању 1
  • окретао 1
  • окретати 1
  • окрете 3
  • Окреће 1
  • окреће 5
  • окрећу 3
  • окрећући 2
  • окречена 4
  • окреченим 2
  • окречио 1
  • округ 1
  • округао 2
  • округле 2
  • округлином 1
  • округлих 1
  • округло 1
  • округлом 1
  • окружавана 1
  • окружен 2
  • окупавши 1
  • окупаних 1
  • окупано 1
  • окупљују 1
  • Окуси 1
  • окуси 4
  • окусила 1
  • окусиш 1
  • окући 1
  • олабљавају 1
  • олако 2
  • олињалом 1
  • олова 1
  • олтара 1
  • олтару 1
  • олупаницу 1
  • омађијало 1
  • омекшала 1
  • омекшане 1
  • омрзла 1
  • омрзне 1
  • омчу 1
  • он 346
  • Он 57
  • Она 43
  • она 447
  • онај 50
  • онака 1
  • онакав 2
  • онаква 2
  • онакве 1
  • онакву 2
  • Онако 2
  • онако 78
  • онамо 2
  • онда 145
  • Онда 9
  • Оне 2
  • оне 77
  • онесвеслог 1
  • Они 6
  • они 99
  • оним 20
  • оних 11
  • Оно 4
  • оно 76
  • оног 10
  • онога 16
  • оној 5
  • онолика 1
  • онолике 1
  • онолики 1
  • онолико 3
  • оноликог 3
  • оноликом 1
  • Оном 1
  • оном 16
  • ономе 2
  • ону 24
  • опажала 1
  • опажало 1
  • опажати 1
  • Опази 1
  • опази 7
  • опазити 1
  • опали 2
  • опаљено 1
  • опанак 1
  • опанке 2
  • опанцима 1
  • опаса 1
  • опасана 3
  • опасао 2
  • опасивала 1
  • опасивати 2
  • опасније 1
  • опасности 1
  • опасује 4
  • опаше 1
  • Опет 7
  • опет 95
  • опечене 1
  • опи 1
  • опивши 1
  • опијајући 1
  • опијала 1
  • опијало 1
  • опије 1
  • опијен 1
  • опијена 1
  • опио 1
  • опити 1
  • опкољавају 1
  • опкољавајући 1
  • опкољавани 1
  • опкољен 3
  • опкољена 2
  • опкољену 1
  • оплакујући 1
  • опојно 1
  • опоравља 1
  • опорављали 1
  • опра 1
  • оправдала 1
  • оправдали 1
  • оправи 1
  • оправити 1
  • опрали 1
  • опрана 1
  • опраним 1
  • опраног 1
  • опраштајући 1
  • опрези 1
  • опрости 1
  • Опрости 1
  • опроштај 1
  • опроштаја 1
  • опруженом 1
  • опстати 1
  • оптрчавају 1
  • опуштеном 1
  • опходили 1
  • опшивене 1
  • опшивени 2
  • опште 2
  • општем 2
  • општи 1
  • општим 1
  • општио 1
  • општу 2
  • ора 3
  • орибаним 1
  • орибано 2
  • орибаног 1
  • оро 5
  • оронула 2
  • оронулих 1
  • оружја 1
  • оружјем 1
  • осамила 1
  • осамљен 1
  • осваја 1
  • освежавајући 2
  • освести 3
  • освестила 1
  • освестио 1
  • осветле 1
  • осветли 4
  • осветљава 1
  • осветљавала 2
  • осветљавао 1
  • осветљен 3
  • осветљена 2
  • осветљене 3
  • осветљеним 1
  • осветљено 4
  • осветљенога 1
  • осветљеном 1
  • осветљење 1
  • освешћавала 2
  • освешћивати 1
  • освојили 1
  • освојити 1
  • осврћући 1
  • оседла 1
  • оседлан 1
  • оседланог 1
  • осем 1
  • осете 1
  • осети 44
  • Осети 7
  • осетивши 2
  • осетила 4
  • осетили 1
  • осетио 2
  • осетити 2
  • осетљив 1
  • Осећа 1
  • осећа 27
  • осећаји 1
  • осећајима 1
  • осећајући 26
  • осећала 30
  • Осећала 6
  • осећали 3
  • осећало 1
  • осећање 1
  • Осећао 1
  • осећао 7
  • осећати 19
  • осечене 1
  • осигурала 1
  • осигурана 1
  • осиротео 1
  • оскудице 1
  • оскудици 1
  • ослања 1
  • Ослањајући 1
  • ослањајући 2
  • ослобађава 1
  • ослобађао 1
  • ослободе 1
  • ослободи 6
  • ослободивши 6
  • ослободила 1
  • ослободиле 2
  • ослободили 1
  • ослободио 2
  • ослободише 1
  • Ослобођавај 1
  • ослобођавање 1
  • ослобођена 1
  • ослобођене 2
  • ослобођени 2
  • ослобођења 3
  • ослобођење 1
  • ослобођењу 1
  • ослови 4
  • ословљавати 1
  • ослоњена 1
  • ослушкујући 1
  • осмену 1
  • осмех 3
  • осмехнула 1
  • осмехом 9
  • осмеху 1
  • осмехујући 1
  • особит 1
  • Особито 14
  • особито 62
  • особље 1
  • осрамотити 1
  • оста 7
  • оставе 2
  • остави 12
  • Остави 2
  • оставивши 2
  • оставила 4
  • оставили 3
  • оставио 6
  • оставити 2
  • оставља 2
  • остављају 2
  • Остављајући 1
  • остављајући 5
  • остављала 3
  • остављало 1
  • остављао 4
  • остављати 1
  • остављен 1
  • остављена 2
  • остављени 1
  • оставши 1
  • остаде 23
  • остадоше 1
  • остајала 1
  • остајале 1
  • остајали 2
  • остајало 2
  • остајао 2
  • остаје 2
  • остају 1
  • остала 10
  • остале 24
  • Остале 3
  • остали 14
  • осталим 8
  • осталима 2
  • осталих 8
  • Остало 1
  • остало 8
  • осталог 3
  • осталога 1
  • осталој 1
  • осталом 3
  • Остане 1
  • остане 8
  • останем 2
  • остану 2
  • остао 6
  • остарела 2
  • остарео 1
  • остари 1
  • остатака 1
  • остати 8
  • осташе 1
  • остраг 6
  • осуству 1
  • осушеног 1
  • осуши 1
  • Отада 1
  • отац 35
  • Отац 9
  • отварај 1
  • Отварајте 1
  • отварајући 3
  • отварани 1
  • отварања 1
  • отварању 1
  • отварати 1
  • отвараш 1
  • отвор 1
  • отвора 1
  • отворе 2
  • отворен 3
  • отворена 7
  • отворене 2
  • отворени 1
  • отвореним 3
  • отворених 1
  • отворено 1
  • отвореној 2
  • отвореном 3
  • отворену 3
  • Отвори 1
  • отвори 19
  • отворила 4
  • отвориш 1
  • отворише 2
  • отврдло 1
  • отврдлом 1
  • отегнутим 1
  • отегнуто 1
  • отера 4
  • отиде 1
  • отимала 2
  • отимали 1
  • отимање 1
  • отимљу 1
  • отирући 1
  • отићи 2
  • отишао 19
  • отишла 4
  • отишле 1
  • отишли 1
  • отишло 1
  • Откада 1
  • откада 4
  • откако 2
  • откаче 2
  • откида 1
  • откине 2
  • откинувши 1
  • откинути 1
  • откључаше 1
  • откопчавала 1
  • откопчавање 1
  • откотрља 1
  • откри 1
  • открива 1
  • откривајући 1
  • откривен 1
  • откривена 1
  • откривени 1
  • откривено 1
  • откривености 2
  • открије 1
  • открила 1
  • откуд 2
  • откуда 1
  • откупе 1
  • откупљујући 1
  • отме 1
  • отмености 1
  • отобољеним 1
  • отпао 1
  • отпоздрави 1
  • отпоче 5
  • отпочети 2
  • отпочеше 1
  • отпочну 1
  • отпрати 2
  • отпраћала 1
  • отпустише 1
  • отпутују 2
  • отргне 1
  • отргнутих 1
  • отресе 3
  • отрпи 1
  • отрча 4
  • отуд 2
  • отуда 56
  • Отуда 7
  • отуђи 1
  • отуђивање 1
  • отужним 1
  • отупела 1
  • отупи 1
  • отуривањем 1
  • отурује 1
  • оћутала 1
  • Ох 19
  • ох 5
  • охладе 2
  • охрабре 1
  • Охрабреније 1
  • охрабри 3
  • охрабрила 1
  • охрабрио 1
  • охрабрујући 1
  • Оца 1
  • оца 25
  • оцеви 1
  • оцем 12
  • оцењивач 1
  • оцртава 4
  • оцртавају 1
  • оцртавала 4
  • оцртавали 1
  • оцртавало 1
  • оцртавао 2
  • Оцу 1
  • оцу 13
  • очајнички 1
  • очајно 1
  • очев 3
  • очева 1
  • очеве 4
  • очеви 1
  • очевим 1
  • очево 2
  • очевог 2
  • очевом 1
  • очеву 3
  • очекивани 1
  • очекујеш 1
  • очекују 1
  • очешљан 1
  • очешљане 1
  • очи 39
  • очиглед 2
  • очигледна 1
  • очију 19
  • Очима 1
  • очима 27
  • очишћено 1
  • очне 1
  • очувана 1
  • ошишана 2
  • ошишане 1
  • оштар 1
  • оштре 1
  • оштрим 1
  • оштрина 1
  • оштро 4
  • оштром 1
  • па 117
  • Па 50
  • Пада 1
  • пада 8
  • падају 5
  • падајући 1
  • падала 8
  • падале 1
  • падали 2
  • падало 3
  • падање 1
  • падањем 1
  • падао 1
  • Падао 1
  • падати 3
  • паде 11
  • падини 1
  • падне 6
  • падоше 3
  • паду 1
  • пажен 1
  • пажљив 1
  • пажљиво 1
  • пажње 3
  • пажњом 1
  • пажњу 3
  • пазар 2
  • пазара 2
  • пазаривали 1
  • пазарни 1
  • пазаром 1
  • пазару 1
  • пазе 2
  • пазећи 3
  • пази 3
  • пазили 1
  • пазио 2
  • пазуха 6
  • пазухе 1
  • пајала 1
  • паје 1
  • пак 2
  • пакост 1
  • пала 5
  • палећи 1
  • пали 5
  • палидрваца 1
  • Палила 1
  • пало 3
  • палог 1
  • палци 1
  • памет 1
  • паметна 1
  • паметним 1
  • паметних 1
  • Памти 1
  • памти 7
  • памтиле 1
  • памтило 1
  • Памтим 1
  • памука 2
  • памуком 1
  • пангур 1
  • панталонама 1
  • пањка 1
  • пао 4
  • паприка 1
  • папуча 1
  • папучама 5
  • папуче 3
  • папучом 1
  • пара 11
  • парастоси 1
  • паре 14
  • Паре 2
  • пари 2
  • париле 1
  • парнице 1
  • парничећи 1
  • паром 2
  • пару 1
  • парче 6
  • парчета 1
  • пас 1
  • паса 3
  • Паса 3
  • Пасин 1
  • пасти 2
  • пати 1
  • патити 1
  • патња 3
  • патње 1
  • патњом 1
  • патоса 1
  • патосан 2
  • патосана 1
  • патосу 1
  • патроната 1
  • пахтала 1
  • паше 2
  • пашњацима 1
  • Пева 1
  • пева 3
  • певају 8
  • певајући 2
  • певала 3
  • певале 1
  • певања 2
  • певање 6
  • певнице 2
  • пезевенк 2
  • пезевенци 2
  • пекла 3
  • пекли 1
  • пекло 1
  • пела 2
  • пелене 1
  • пене 1
  • пеном 1
  • пењала 1
  • пењали 1
  • пење 6
  • пењу 3
  • пењући 1
  • Пењући 1
  • пео 1
  • пепела 1
  • пепелом 1
  • пепелу 2
  • пепео 2
  • перваз 2
  • первазу 1
  • пергаменат 1
  • пере 1
  • перући 1
  • песама 1
  • песку 1
  • песма 4
  • песмама 2
  • песме 9
  • песми 2
  • песмом 4
  • песму 5
  • Песница 1
  • пет 2
  • пета 2
  • пете 2
  • пети 3
  • петли 1
  • петлова 1
  • петлови 1
  • пету 1
  • Пећи 1
  • пецива 1
  • пецкају 1
  • пецкања 1
  • печалбама 1
  • печене 1
  • печења 3
  • печењем 1
  • печењима 1
  • пешке 3
  • пешкир 5
  • пешкира 2
  • пешкире 1
  • пешкири 3
  • пешкирима 2
  • пешкиром 2
  • пи 1
  • пиј 1
  • Пиј 1
  • Пијан 2
  • пијан 6
  • пијана 1
  • пијани 1
  • пијанији 1
  • пијаних 1
  • пијанство 1
  • пијаци 1
  • пије 12
  • пијем 1
  • пијења 1
  • пијење 2
  • пијеш 2
  • Пију 1
  • пију 5
  • пијући 6
  • пила 5
  • пиле 1
  • пили 2
  • пилиће 1
  • пило 2
  • пиљиле 1
  • пиљити 1
  • пио 2
  • пипајући 1
  • пиркало 1
  • писак 1
  • писано 1
  • писка 1
  • писмен 1
  • писне 1
  • пита 14
  • питај 3
  • питају 2
  • питајући 3
  • питала 1
  • питали 1
  • питам 2
  • питама 2
  • питања 2
  • питао 3
  • питати 1
  • питаш 1
  • пите 6
  • пити 1
  • питома 1
  • питомијих 1
  • питу 1
  • пића 11
  • Пиће 1
  • пиће 12
  • пићем 3
  • пићу 2
  • пише 1
  • пиштала 1
  • пиштимаљем 1
  • пиштимаљи 1
  • пиштоље 1
  • пиштољем 1
  • пиштољима 2
  • плакала 5
  • плакале 1
  • плакање 1
  • плакао 1
  • пламеном 1
  • пландујући 1
  • планина 1
  • планинама 1
  • планинац 1
  • планини 1
  • планинске 1
  • планинском 1
  • планула 1
  • плануо 1
  • пластове 1
  • пластови 1
  • платили 1
  • платити 1
  • платно 1
  • плаћати 1
  • плацеви 1
  • плач 15
  • плача 3
  • плаче 4
  • плачем 1
  • плачи 1
  • плачна 1
  • плачно 2
  • плачног 1
  • плачу 1
  • плачући 5
  • плашећи 1
  • плаши 1
  • плашила 5
  • плашиле 1
  • плашило 2
  • плашио 1
  • плашчаницу 1
  • племена 1
  • пленом 1
  • плетенице 1
  • плетивом 1
  • плетући 1
  • плећа 5
  • плећака 1
  • плећима 8
  • плећка 1
  • плећкама 1
  • пливао 1
  • плитке 2
  • плитким 1
  • плодови 1
  • плодовима 1
  • плоча 4
  • плочама 6
  • плућа 1
  • пљескају 1
  • пљесну 1
  • пљувачком 1
  • пљувачку 1
  • пљускају 2
  • По 12
  • по 391
  • побегавши 1
  • побегла 1
  • побегне 2
  • побегоше 1
  • побеже 6
  • побеснео 1
  • побесни 1
  • поби 1
  • побије 1
  • побили 1
  • побити 1
  • побожног 1
  • побоја 1
  • побратима 3
  • побратимили 1
  • побуђавеле 1
  • повади 1
  • повароши 1
  • поведе 2
  • поведоше 1
  • повеза 1
  • повезана 2
  • повезане 4
  • повезану 1
  • повере 1
  • поверењу 2
  • повешаних 1
  • повијеним 1
  • повикаше 1
  • повлачећи 1
  • повлачи 2
  • повлачила 1
  • поврате 1
  • повратила 1
  • повратио 1
  • повраћа 1
  • повреди 2
  • поврх 1
  • повукла 1
  • повуче 3
  • повучен 1
  • повучена 1
  • повученост 2
  • погађајући 1
  • погаче 1
  • погачом 1
  • погачу 1
  • погдегде 1
  • погину 1
  • поглавица 1
  • Погле 1
  • погле 2
  • поглед 10
  • погледа 12
  • погледавши 1
  • погледај 1
  • погледају 1
  • погледати 1
  • погледе 1
  • погледима 1
  • погледом 5
  • погледу 1
  • погледује 1
  • погнут 1
  • погнуте 2
  • погнутом 1
  • погођен 1
  • погрешио 1
  • погрешно 1
  • погурен 1
  • погурени 1
  • погуркују 1
  • Под 2
  • под 22
  • пода 1
  • подавајући 1
  • подавала 1
  • подави 1
  • подавија 1
  • подај 3
  • подала 1
  • подаље 3
  • подбочене 2
  • подбоченим 2
  • подбочених 1
  • подбочену 1
  • подбочивши 1
  • подбрадак 3
  • подбрадака 1
  • подбратка 1
  • подбратком 2
  • Подбратци 1
  • подбулим 1
  • подбуло 1
  • подбухлија 1
  • подвалити 1
  • подваљак 1
  • подваљци 1
  • подви 1
  • подвикнуо 1
  • подвратник 1
  • подговорени 1
  • подгрејане 1
  • подешавати 1
  • подигао 3
  • подигла 1
  • подигли 2
  • подигне 3
  • подигну 1
  • подигнувши 1
  • подигнутом 1
  • подиже 5
  • подизао 1
  • подилази 1
  • подићи 2
  • подједнако 2
  • подлегла 1
  • подметну 1
  • поднимљен 1
  • подноси 1
  • подносила 3
  • подношење 1
  • подове 1
  • подом 1
  • подражаван 1
  • подрум 5
  • подрума 3
  • подруме 1
  • подрумима 2
  • подрумска 1
  • подрумским 1
  • подруму 4
  • подсети 1
  • подсећају 1
  • подсећао 1
  • подскакује 1
  • подскакујући 1
  • подсмене 1
  • подсмех 3
  • подсмехом 4
  • подсмехујући 1
  • поду 3
  • подузима 1
  • подузимало 1
  • подупирући 1
  • подупрт 1
  • подупрта 4
  • подушја 2
  • пође 26
  • пођем 2
  • пођеш 1
  • пођоше 1
  • пођу 1
  • пожртвовањем 2
  • пожудно 1
  • Позади 1
  • позади 2
  • позајмице 1
  • позва 7
  • позвала 2
  • позвали 1
  • позвана 1
  • позвао 1
  • поздрав 5
  • поздрава 1
  • поздраве 3
  • поздрави 7
  • поздравим 1
  • поздравио 2
  • поздравиш 1
  • поздравља 1
  • поздрављале 1
  • поздрављали 1
  • поздрављати 1
  • позива 2
  • позивају 2
  • позивала 1
  • позна 1
  • познавала 3
  • познавале 1
  • познавали 1
  • познавши 1
  • познаде 3
  • познаје 2
  • познају 1
  • познало 1
  • познам 1
  • познанике 1
  • познаницу 1
  • познанства 1
  • познат 1
  • познати 1
  • познато 1
  • познаше 1
  • позове 1
  • поиспадали 1
  • поиспадалим 1
  • пој 2
  • појаве 1
  • појави 11
  • појавила 1
  • појавити 1
  • појављивали 1
  • појављивао 2
  • појављивати 2
  • појављује 1
  • појављују 1
  • појављујући 1
  • појање 1
  • Појас 1
  • појас 8
  • појаса 5
  • појасе 1
  • појасева 3
  • појасеве 3
  • појаси 2
  • појасима 1
  • појасу 4
  • поје 2
  • поједе 5
  • поједине 2
  • појединих 1
  • појединце 1
  • појести 1
  • појили 1
  • појми 1
  • појури 5
  • појурио 1
  • појурише 1
  • покаже 5
  • покажу 3
  • показа 7
  • показала 2
  • показали 1
  • показаше 1
  • показивала 5
  • показивали 1
  • показивао 1
  • показивати 3
  • показује 9
  • Показујући 2
  • показујући 5
  • покаја 2
  • покаје 1
  • покапане 1
  • покапаног 1
  • покапаном 1
  • Покаткад 3
  • покаткад 5
  • поквари 3
  • покидао 1
  • поклекне 1
  • поклекну 2
  • поклекнути 1
  • поклецнуше 1
  • поклецујући 1
  • покликну 1
  • поклон 3
  • поклона 2
  • поклоне 1
  • поклони 2
  • поклонима 1
  • Поклонише 1
  • поклоном 1
  • поклопац 1
  • поклопљена 1
  • покој 1
  • покојни 2
  • покојник 1
  • покојника 1
  • покојних 1
  • покојно 1
  • покојном 1
  • покора 2
  • покоре 1
  • покори 1
  • покрај 2
  • покрене 1
  • покрену 1
  • покренула 1
  • покрет 6
  • покрета 1
  • покретима 1
  • покретом 2
  • покрету 1
  • покреће 1
  • покрећу 1
  • покри 6
  • покрива 1
  • покривајући 1
  • покривала 2
  • покривао 1
  • покривен 3
  • покривена 4
  • покривене 1
  • покривеним 1
  • покривену 1
  • покрила 1
  • покроваца 1
  • покровом 1
  • покровце 2
  • покровцем 1
  • покровцима 1
  • покуљала 1
  • покупити 1
  • покупљена 1
  • покућанство 1
  • покушавала 1
  • покушавао 1
  • Пола 1
  • пола 8
  • полазе 1
  • полазећи 1
  • полази 3
  • полазила 1
  • полако 16
  • Полако 2
  • поласку 2
  • полегали 1
  • полегао 2
  • полеглим 1
  • полете 4
  • полетела 1
  • полетеше 1
  • полети 1
  • Полети 1
  • полива 1
  • поливају 1
  • поливала 1
  • поливале 1
  • поливања 2
  • поливене 1
  • поливено 1
  • полили 1
  • полици 2
  • полицом 1
  • половила 1
  • половина 4
  • половине 5
  • половини 1
  • половином 1
  • половину 2
  • положају 2
  • положи 3
  • полудео 2
  • полузелене 1
  • полумрак 2
  • полумраку 3
  • полунем 1
  • полуокренута 1
  • полуотворена 1
  • полусвесна 1
  • полуциганин 1
  • поља 3
  • пољану 1
  • поље 2
  • пољима 1
  • пољских 1
  • пољу 1
  • пољубац 1
  • Пољуби 1
  • пољуби 24
  • пољубивши 3
  • пољубила 2
  • Пољупци 1
  • помагала 1
  • помагали 2
  • помагало 3
  • помагао 1
  • помагати 1
  • помаже 2
  • помажу 1
  • помажући 1
  • помакне 1
  • помаља 1
  • помаљају 2
  • помаљала 2
  • помаљали 1
  • помаче 1
  • поменути 1
  • померају 1
  • Пометао 1
  • помете 1
  • помеша 1
  • помешан 1
  • помешано 1
  • помилова 1
  • помиловао 1
  • помилује 1
  • помињао 1
  • помирена 1
  • помири 2
  • помирила 1
  • Помисли 1
  • помисли 5
  • помислио 2
  • помицали 1
  • помогло 1
  • помогне 1
  • помолим 1
  • помоћ 3
  • помоћу 3
  • помрчини 1
  • помућеним 1
  • понавља 1
  • понављали 1
  • понављање 1
  • понављао 1
  • понајвише 1
  • понаша 1
  • понашање 1
  • понела 1
  • понели 1
  • понео 1
  • понесавши 1
  • понесе 5
  • Понесосмо 1
  • понети 2
  • понеше 1
  • понижава 1
  • понижена 1
  • понижења 1
  • понижење 2
  • понизан 1
  • понизи 1
  • Понизно 1
  • понизно 5
  • поникла 1
  • поникли 1
  • поникну 1
  • Поникну 1
  • поникнута 1
  • понова 14
  • Понова 3
  • поновним 1
  • поновног 1
  • поново 15
  • понор 1
  • поносила 2
  • поносио 1
  • Поносио 1
  • поносна 1
  • поносни 1
  • поносно 1
  • поноћ 2
  • поноћи 1
  • понуда 1
  • понудама 1
  • поњава 2
  • поњаве 1
  • поодрасла 1
  • поодрасте 1
  • попе 4
  • попео 1
  • попије 2
  • попијене 1
  • попити 1
  • поплаши 1
  • попови 1
  • поправи 3
  • поправљају 1
  • поправљала 1
  • попречном 1
  • попрскан 1
  • попрсканом 1
  • попусти 1
  • попуши 1
  • поражавало 1
  • поражавати 1
  • порази 1
  • порани 2
  • пораниш 1
  • порасла 2
  • порасте 3
  • порастоше 1
  • порасту 1
  • Поред 3
  • поред 61
  • поређа 1
  • поређала 1
  • поређан 1
  • поређана 1
  • поређане 3
  • поређани 8
  • поређаним 4
  • поређаних 2
  • поређао 1
  • поређаше 1
  • пореклу 1
  • порекох 2
  • поремети 1
  • пород 1
  • породица 2
  • породице 2
  • породицу 1
  • порођајем 1
  • порту 1
  • поруби 1
  • поруком 2
  • поруменели 1
  • поручи 2
  • поручио 2
  • поручити 2
  • поручује 1
  • поручују 1
  • порушили 1
  • порушујемо 1
  • посади 1
  • посађен 1
  • посао 12
  • посвршава 1
  • посвршавају 1
  • посвршавале 1
  • поседају 1
  • посети 1
  • посетилаца 1
  • посећивао 1
  • посече 1
  • посипање 1
  • поскочи 1
  • посла 13
  • послала 3
  • послали 2
  • послао 9
  • послат 1
  • послати 2
  • послаше 1
  • после 109
  • После 26
  • последња 3
  • последње 7
  • последњег 1
  • Последњи 2
  • последњи 5
  • последњу 1
  • послетку 14
  • послове 2
  • послом 9
  • послу 4
  • послугу 1
  • послужавник 1
  • послужавником 2
  • послужавнику 2
  • послужавници 1
  • послужен 1
  • послужењем 1
  • послужи 2
  • послуживање 2
  • послужује 1
  • послужујући 1
  • послуша 1
  • послушам 2
  • посматра 1
  • посматрала 2
  • поспали 1
  • поспемо 1
  • посрамљена 1
  • посребљеног 1
  • посред 1
  • посрка 1
  • посрне 1
  • посрну 3
  • посртању 1
  • посртао 1
  • посрћући 4
  • поста 2
  • постава 2
  • поставе 2
  • постави 1
  • поставља 1
  • постављала 1
  • постављани 1
  • постављене 1
  • постављеног 1
  • постављеном 1
  • постављену 1
  • поставом 2
  • постаде 4
  • постадоше 1
  • постајала 1
  • постајале 1
  • постајали 1
  • постајало 2
  • постајао 1
  • постајати 2
  • постаје 3
  • постају 2
  • постала 4
  • постане 5
  • постеља 2
  • постеље 12
  • постељи 8
  • постељом 1
  • постељу 15
  • постидео 1
  • постојало 1
  • постојаним 1
  • постојати 1
  • постоји 1
  • поступа 1
  • посуђа 2
  • посута 1
  • посуте 2
  • потаје 2
  • потаји 6
  • потамнела 1
  • потамо 1
  • потанко 1
  • потапша 1
  • потврди 2
  • потврђивање 1
  • потеже 1
  • потезе 1
  • потиљка 2
  • потиљком 1
  • потиљку 3
  • потискивана 1
  • потискује 1
  • потискују 1
  • поткресаних 1
  • поткресивани 1
  • поткресиваним 1
  • потонулу 1
  • потпаљени 1
  • потпетицама 1
  • потпетицом 1
  • потпомагао 1
  • потпун 2
  • потпуна 1
  • потпуно 6
  • потражи 1
  • потражио 1
  • потраја 1
  • потраје 1
  • потребно 1
  • потреса 1
  • потресе 4
  • потресен 1
  • Потресен 1
  • потресена 2
  • потресени 1
  • потресеније 1
  • потресено 1
  • потроши 1
  • потрошио 1
  • потрча 4
  • потрчала 1
  • потрчаше 2
  • потрчи 1
  • потужи 1
  • потурујући 1
  • потурчила 1
  • потуцао 1
  • потучена 1
  • поћи 2
  • поудавале 1
  • поуздањем 1
  • поустајаше 1
  • поучавала 1
  • похвалити 1
  • походу 1
  • поцепаних 1
  • поцрвене 1
  • поцрвенео 1
  • поцупкивање 1
  • почађавели 1
  • почађавелим 1
  • почађавелом 1
  • почаст 2
  • почасте 1
  • почашћивани 1
  • Поче 16
  • поче 202
  • почев 1
  • Почела 1
  • почела 41
  • почеле 5
  • Почели 1
  • почели 11
  • Почело 1
  • почело 4
  • почео 27
  • почесмо 1
  • почетак 1
  • почети 4
  • почетка 3
  • почетку 9
  • почеће 2
  • Почеше 6
  • почеше 62
  • почињао 3
  • почиње 13
  • почињу 3
  • почисти 3
  • почистила 1
  • почишћена 1
  • почишћено 4
  • почне 19
  • почну 11
  • почупа 1
  • почупам 1
  • пошавши 2
  • пошали 1
  • пошао 2
  • пошла 3
  • пошле 3
  • пошље 1
  • пошљи 1
  • пошљу 1
  • поштапајући 2
  • поштеди 1
  • поштеду 1
  • поштеђена 1
  • Пошто 6
  • пошто 73
  • поштовања 1
  • поштовање 4
  • поштовањем 2
  • поштују 1
  • поштујући 1
  • права 4
  • правда 3
  • правдајући 2
  • правдати 2
  • праве 3
  • прави 1
  • правили 1
  • правио 2
  • прављене 1
  • прављених 1
  • право 14
  • правог 1
  • правој 1
  • правом 1
  • праву 2
  • праг 9
  • прага 6
  • прагове 1
  • праговима 1
  • прагу 6
  • празан 1
  • празна 1
  • празник 9
  • празника 6
  • празником 1
  • празницима 2
  • празнично 1
  • прала 1
  • прамбабу 1
  • прамдед 1
  • прамдедама 1
  • прамен 1
  • праменова 1
  • праменови 2
  • праменовима 2
  • прању 1
  • прапорци 1
  • прасак 1
  • прасенце 1
  • праскањем 1
  • прасци 1
  • прате 1
  • пратећи 2
  • прати 2
  • пратила 1
  • пратиле 1
  • пратимо 1
  • праћен 2
  • праћени 1
  • праћено 2
  • праунуцима 1
  • прашина 3
  • прашине 3
  • прашином 2
  • прашину 2
  • прашљивости 1
  • праштајући 2
  • Прва 1
  • прва 3
  • прве 8
  • првенац 1
  • Први 1
  • први 31
  • првима 1
  • првина 2
  • првих 2
  • прво 19
  • Прво 6
  • првобитном 1
  • првог 1
  • првога 3
  • првом 4
  • Прву 1
  • прву 3
  • пре 50
  • пребаци 1
  • пребацивајући 1
  • пребацивала 1
  • пребацивши 1
  • пребацује 1
  • пребацујући 1
  • пребачен 1
  • пребачене 1
  • пребачени 1
  • пребаченом 2
  • пребегао 2
  • преболети 1
  • превазилазити 1
  • превалила 2
  • преваре 1
  • превари 4
  • преварило 1
  • преварио 1
  • преварити 2
  • превео 1
  • преврну 1
  • превртале 1
  • преврћући 1
  • прегазе 1
  • прегазио 1
  • прегледа 3
  • прегледавши 1
  • прегледао 1
  • Прегледао 1
  • преграђена 1
  • прегршт 1
  • Пред 1
  • пред 71
  • преда 6
  • предавала 1
  • предавао 1
  • предавати 1
  • предаде 4
  • предаје 1
  • предају 1
  • предајући 1
  • предака 1
  • предано 1
  • предао 1
  • предвечерјем 1
  • предвиђала 1
  • предводећи 1
  • предишући 1
  • предмете 1
  • предња 1
  • Предомисли 1
  • предосети 2
  • предосећајући 1
  • предосећала 1
  • предосећали 1
  • предосећања 1
  • предосећању 1
  • предремала 1
  • представе 1
  • представљала 1
  • предстоји 1
  • предузео 2
  • предузме 2
  • предузму 1
  • предусретала 1
  • предусрете 2
  • пређа 1
  • пређашње 1
  • пређе 9
  • пређу 1
  • прежалиле 1
  • преживање 1
  • преживелим 1
  • презала 1
  • презирања 1
  • презирање 1
  • презриво 1
  • прек 1
  • прекида 2
  • прекидала 2
  • прекидано 1
  • прекидао 1
  • прекиде 3
  • преким 2
  • прекину 2
  • прекинула 1
  • прекинута 1
  • Преко 1
  • преко 23
  • прекопана 1
  • Прекорачи 1
  • прекорачи 3
  • прекоре 2
  • прекорног 1
  • прекрсти 1
  • прекрстивши 4
  • прекрштеним 4
  • прекрштених 3
  • прелажења 1
  • прелазећи 1
  • прелазила 1
  • прелазиле 1
  • прелазили 1
  • прелазио 1
  • прелива 1
  • преливају 1
  • преливало 1
  • прељута 1
  • према 14
  • премеће 1
  • премештају 1
  • премирала 1
  • премре 1
  • пренеражен 1
  • пренеражена 2
  • пренеражују 1
  • пренерази 4
  • пренесу 1
  • преноћиште 1
  • пренуше 1
  • преобука 1
  • преобукама 1
  • преобучене 1
  • преовлађују 1
  • преокренут 1
  • преосталих 1
  • преостало 1
  • препала 1
  • препатило 1
  • препече 1
  • препеченом 1
  • препечену 1
  • препланула 1
  • преплашен 1
  • преплашена 3
  • преплашени 1
  • препокриван 1
  • преполовљен 1
  • препорука 1
  • преправљало 1
  • пресави 1
  • пресавијене 2
  • пресавијеној 1
  • пресавијеном 2
  • пресамићен 1
  • пресамићена 2
  • пресамићеног 1
  • преседе 3
  • преседела 4
  • преседео 2
  • преседи 1
  • пресекла 1
  • пресецају 1
  • пресече 5
  • пресечемо 1
  • пресеченим 1
  • прескачући 1
  • прескочивши 1
  • пресно 2
  • пресомићена 1
  • преспавао 1
  • пресрете 1
  • пресрећна 1
  • преста 1
  • престаде 1
  • Престаде 1
  • престајала 1
  • престајало 1
  • престаје 1
  • престао 2
  • престрашен 2
  • престрашена 1
  • претвара 2
  • претварају 1
  • прете 2
  • претећи 1
  • претече 1
  • претиле 1
  • претио 2
  • претња 1
  • претње 1
  • претњи 1
  • претрну 7
  • претрпана 2
  • претрпани 2
  • претрпеле 1
  • претрпео 1
  • претурах 1
  • претци 1
  • претцима 1
  • прећи 1
  • преудати 1
  • преучи 1
  • пречаге 1
  • пречистио 1
  • прешао 2
  • прешиваних 1
  • пржена 1
  • пржења 1
  • пржењу 1
  • пржи 1
  • При 1
  • при 26
  • прибере 1
  • приберу 1
  • прибивши 1
  • прибира 1
  • прибирали 1
  • приближава 4
  • приближавајући 1
  • приближавала 1
  • приближавали 1
  • приближавао 3
  • приближаваше 1
  • приближи 2
  • приближио 1
  • приближујући 1
  • прибра 5
  • прибрана 2
  • прибрано 2
  • прибрати 1
  • приведе 1
  • привезала 1
  • привезаног 1
  • привезаше 1
  • приви 2
  • привире 1
  • привири 2
  • привирио 1
  • привлачила 1
  • привукао 1
  • привуку 1
  • привући 1
  • придизати 1
  • придржа 1
  • придржавајући 1
  • придржавали 1
  • придржаван 1
  • придржи 1
  • Приђе 2
  • приђе 8
  • призвати 1
  • приземна 1
  • приземне 1
  • приземној 1
  • приземну 1
  • призива 1
  • призивали 1
  • призна 2
  • признавала 1
  • признања 1
  • признати 1
  • пријатељ 2
  • пријатеља 8
  • пријатеље 1
  • пријатељем 1
  • Пријатељи 2
  • пријатељи 3
  • пријатељима 1
  • пријатељице 2
  • пријатељу 1
  • пријатна 1
  • пријатнија 1
  • пријатно 2
  • прији 1
  • прикажу 1
  • прикљештен 1
  • приковане 1
  • прилагоди 1
  • прилазе 2
  • прилази 4
  • прилазила 1
  • прилазио 1
  • прилазити 1
  • прилепљеној 1
  • прилика 3
  • приликама 1
  • прилике 1
  • Приликом 1
  • приликом 7
  • прилику 3
  • прилога 1
  • прилоге 1
  • прима 1
  • примакнувши 1
  • примали 1
  • примати 1
  • примете 1
  • примети 12
  • приметивши 3
  • приметила 1
  • приметило 2
  • приметити 1
  • приметно 2
  • примећавала 4
  • примећавати 1
  • примећивао 1
  • примећивати 1
  • примећује 1
  • прими 2
  • примила 1
  • примио 1
  • примицали 1
  • принесе 2
  • принесу 1
  • приносећи 1
  • приноси 3
  • приносити 1
  • припаљену 1
  • припијено 2
  • припитоме 1
  • прислонише 1
  • прислушкивала 1
  • приспе 1
  • пристави 2
  • пристављено 1
  • пристаде 2
  • пристајала 2
  • пристајале 1
  • пристајао 1
  • пристаје 3
  • пристала 2
  • пристане 1
  • пристанеш 1
  • пристао 1
  • пристати 4
  • пристојно 1
  • присуства 1
  • притвори 1
  • притешњен 1
  • притиска 1
  • притискује 1
  • притискујући 3
  • притиснуто 1
  • притицали 1
  • прићи 1
  • прихватише 2
  • прича 6
  • причају 3
  • причала 2
  • причали 1
  • причало 7
  • причама 1
  • причања 1
  • причањем 2
  • причао 3
  • причати 4
  • приче 4
  • причини 1
  • пришао 2
  • пришле 1
  • пркос 1
  • прљава 1
  • прљавим 1
  • прљају 1
  • прљала 3
  • проба 1
  • пробада 1
  • пробају 1
  • пробајући 2
  • пробала 1
  • пробали 1
  • пробија 1
  • пробијати 2
  • пробило 1
  • пробира 1
  • пробирач 1
  • пробуде 1
  • пробуди 5
  • пробудио 1
  • пробудити 1
  • пробудиш 1
  • пробуђен 1
  • пробуђена 1
  • пробуђене 1
  • пробуђених 1
  • пробуђену 1
  • проведе 1
  • Проведе 1
  • проведу 1
  • провела 1
  • провели 1
  • провести 1
  • проветри 1
  • провидна 1
  • провлачећи 1
  • провлачила 1
  • проводим 1
  • проводити 1
  • провуче 1
  • проговори 2
  • прода 2
  • продавање 1
  • продаду 1
  • продаја 2
  • продаје 6
  • продаји 3
  • продајом 1
  • продају 5
  • продајући 1
  • продала 2
  • продали 1
  • продао 4
  • продата 1
  • продати 2
  • продатог 1
  • продирала 1
  • продирао 1
  • продирати 1
  • продире 1
  • продиру 1
  • продужава 1
  • Продужавајући 1
  • продужавала 1
  • продужавао 2
  • продужи 9
  • продужило 1
  • продужује 1
  • Прође 1
  • прође 9
  • прођоше 1
  • прождирати 1
  • прождиру 1
  • прозирао 1
  • прозор 11
  • прозора 9
  • прозоре 9
  • прозори 3
  • прозорима 3
  • прозором 1
  • прозорска 1
  • прозорски 1
  • прозору 5
  • прозорчићима 1
  • произишла 1
  • произишло 1
  • пројурише 1
  • проклет 2
  • проклети 4
  • проклетијом 1
  • проклињати 1
  • проклиње 1
  • пролаз 1
  • Пролазећи 1
  • пролазећи 4
  • пролазила 2
  • пролазиле 2
  • пролазио 2
  • пролазника 1
  • пролазницима 1
  • пролепша 1
  • пролепшала 1
  • пролете 1
  • пролећа 6
  • пролећну 1
  • проливано 1
  • проливена 1
  • проливено 1
  • проливену 1
  • променио 1
  • промешан 1
  • промину 1
  • промицао 1
  • промичу 1
  • промукао 1
  • промуца 8
  • пронашли 1
  • пропадају 1
  • пропадала 1
  • пропадало 1
  • пропаднемо 1
  • пропалим 1
  • пропало 1
  • пропао 2
  • пропињали 1
  • пропињу 1
  • пропињући 3
  • пропио 1
  • проплаче 1
  • пропуштајући 1
  • проређени 1
  • проређеним 1
  • прорешетана 1
  • просед 1
  • проседи 1
  • просилац 2
  • просипа 1
  • просипање 1
  • просипати 1
  • просјака 1
  • прост 1
  • проста 1
  • Прости 1
  • простим 2
  • простире 1
  • простих 1
  • просто 4
  • простог 2
  • простом 2
  • простор 1
  • просторности 1
  • простота 1
  • простран 1
  • пространа 1
  • пространијом 1
  • пространо 1
  • прострт 2
  • просту 1
  • просутости 1
  • прота 2
  • проти 1
  • против 3
  • противи 3
  • протокала 1
  • протрчавали 1
  • протумачио 1
  • проћерданог 1
  • проћи 2
  • Прохору 1
  • прочку 1
  • прошао 1
  • прошаптавши 1
  • прошапута 1
  • прошевине 3
  • прошевини 2
  • прошевину 2
  • проширивала 1
  • прошла 1
  • прошле 2
  • прошло 1
  • Прса 1
  • прса 31
  • прсију 6
  • прсима 11
  • прска 2
  • прскане 1
  • прскањем 1
  • прснула 1
  • прсте 8
  • прстен 1
  • Прсти 2
  • прсти 7
  • прстију 2
  • прстима 15
  • пруга 1
  • пругом 1
  • пружала 1
  • пружи 6
  • псовао 1
  • псовка 1
  • псовки 1
  • псовком 2
  • псовку 2
  • псовци 1
  • псу 3
  • псујући 1
  • пукни 1
  • пукотине 2
  • пун 8
  • пуна 12
  • пуне 7
  • пуни 4
  • пунији 1
  • пунила 5
  • пунили 1
  • пуним 3
  • пунио 1
  • пуних 1
  • пуно 7
  • пуној 1
  • пуном 3
  • пуноћи 1
  • пуноћом 2
  • пуну 1
  • пуст 1
  • Пусти 1
  • пусти 9
  • пустивши 1
  • пустила 2
  • пустиње 1
  • пустити 1
  • пусту 1
  • пут 46
  • пута 28
  • путања 1
  • путањом 1
  • путем 3
  • путире 1
  • путовања 6
  • путовао 1
  • путу 2
  • путује 1
  • путујући 1
  • пући 2
  • пућкање 1
  • пуца 2
  • пуцала 1
  • пуцали 1
  • пуцало 1
  • пуцањ 2
  • пуцњи 2
  • Пуче 1
  • пушака 4
  • пушећи 3
  • пуши 2
  • пушила 1
  • пушио 1
  • пушкама 2
  • пушкарање 1
  • пушке 1
  • пушком 1
  • пушкомет 1
  • пушку 3
  • Пушта 1
  • пушта 3
  • пуштајте 2
  • пуштајући 1
  • пуштао 1
  • пуштате 1
  • Пчињи 1
  • Пчињу 1
  • пшенице 1
  • пшеницом 1
  • пшеницу 2
  • рабаџијама 1
  • рабаџије 1
  • рабаџијска 1
  • раван 2
  • равна 2
  • равница 1
  • равници 1
  • равнодушна 2
  • равнодушнија 1
  • равнодушно 1
  • Равнодушно 1
  • равнодушност 1
  • равнодушношћу 2
  • равној 1
  • рад 1
  • рада 4
  • раде 5
  • ради 46
  • радије 1
  • радила 5
  • радили 1
  • радио 3
  • радите 1
  • радити 4
  • радиш 1
  • Радиш 1
  • радне 1
  • радницима 1
  • радње 1
  • радњу 2
  • радо 2
  • радова 1
  • радовање 1
  • радозналих 2
  • радознало 1
  • радозналог 1
  • радозналости 1
  • радом 1
  • радосна 5
  • радосни 3
  • радосним 1
  • радосних 1
  • Радосно 1
  • радосно 6
  • радост 6
  • радостан 2
  • радости 22
  • радује 2
  • рађа 1
  • рађале 1
  • рађање 2
  • рађати 1
  • разабира 1
  • разабра 1
  • разабрати 1
  • разапињу 1
  • разастре 1
  • разастрла 1
  • разастрта 1
  • разастртом 1
  • разбацане 2
  • разбацано 1
  • разбивши 1
  • разбијајући 1
  • разбијеном 1
  • разбио 1
  • разблудним 1
  • разблудних 1
  • разблудности 1
  • разбој 1
  • разболе 1
  • разболео 2
  • разболећеш 1
  • разбуктавати 1
  • развалили 1
  • развалинама 1
  • разваљујемо 1
  • развезује 1
  • развејан 1
  • развија 1
  • развијају 1
  • развије 1
  • развијен 1
  • развијена 2
  • развијене 2
  • развијени 1
  • развијеним 2
  • развијено 1
  • развијену 1
  • развила 2
  • развити 2
  • развученим 1
  • разгласи 1
  • разгневи 2
  • разговара 8
  • разговарају 1
  • разговарала 4
  • разговарао 1
  • разговарати 2
  • разговетно 1
  • разговор 5
  • разговора 1
  • разговори 1
  • разговором 1
  • разголићавала 1
  • разголићена 1
  • разголићени 1
  • разгорен 1
  • разграђена 1
  • разграђујући 1
  • разгранатим 1
  • разгрну 1
  • разгрнувши 1
  • разгрнута 2
  • разгрће 1
  • разда 1
  • раздавајући 1
  • раздавала 1
  • раздавање 1
  • раздани 1
  • раздвајањем 1
  • раздвоје 1
  • раздвојености 1
  • раздељак 1
  • раздрага 2
  • раздрагавају 1
  • раздрагале 1
  • раздраган 2
  • раздрагана 1
  • раздрагано 8
  • раздраганост 1
  • раздраганости 4
  • раздраганошћу 1
  • раздражени 1
  • раздражености 2
  • раздражену 1
  • раздражљив 1
  • раздрљеним 1
  • разиграним 1
  • разилажење 1
  • разилази 1
  • разјапљена 1
  • разлева 3
  • разлевала 1
  • разлегали 1
  • разлегало 1
  • разлеже 1
  • разлетеше 1
  • разливала 1
  • разликовати 1
  • разликују 1
  • размакнута 1
  • размахује 1
  • размести 2
  • разместила 1
  • размилели 1
  • размисли 1
  • размичући 1
  • разна 2
  • разне 2
  • разнежавати 1
  • разнежи 1
  • разним 6
  • разних 1
  • разнобојне 1
  • разноврсним 1
  • разреде 1
  • разривајући 1
  • разрогачује 1
  • разуверила 1
  • разузданији 1
  • разузурене 1
  • Разузури 1
  • разуме 1
  • разумевала 1
  • разумевши 1
  • разумеде 1
  • разумео 1
  • разумети 1
  • разумљиво 2
  • ракетли 1
  • ракија 3
  • ракијама 1
  • ракије 12
  • ракијом 4
  • ракију 11
  • раме 3
  • Рамена 1
  • рамена 5
  • раменима 5
  • раменом 1
  • рамова 1
  • рана 1
  • ранама 1
  • раније 1
  • рано 8
  • рањеног 1
  • расвешћавала 1
  • расечених 1
  • расипа 1
  • расипај 1
  • расипала 1
  • расипати 1
  • раскалашне 1
  • раскалашније 1
  • раскалашно 1
  • раскидао 1
  • раскомотиш 1
  • раскомоћавајући 2
  • раскомоћена 2
  • раскомоћено 1
  • раскомоћује 1
  • раскомоћују 1
  • раскопчава 1
  • раскопчани 1
  • раскопчаног 1
  • раскопчаном 1
  • раскош 2
  • раскошан 1
  • раскоши 2
  • раскошна 1
  • раскошне 2
  • раскошнија 1
  • раскошније 1
  • раскошнијим 1
  • раскошним 1
  • раскошно 6
  • раскошној 2
  • раскошном 1
  • раскошношћу 1
  • раскошну 1
  • раскреченим 1
  • раскречених 1
  • раскрчавала 1
  • расла 1
  • распада 1
  • распалише 1
  • распаљеније 1
  • распарене 1
  • распасава 1
  • распасала 1
  • распасан 4
  • распасане 1
  • распећем 1
  • распитује 3
  • расплака 1
  • расплињавао 1
  • расплитавао 1
  • распознаје 1
  • расположен 1
  • расположеног 1
  • расположење 1
  • расположио 1
  • распореди 2
  • распоређене 1
  • распоређује 1
  • расправи 1
  • расправља 1
  • распрема 1
  • распремајући 1
  • распремала 2
  • распремале 1
  • распреми 2
  • распремио 1
  • распремљено 1
  • распростирало 1
  • распуснички 1
  • распусти 1
  • растављени 1
  • растављених 1
  • Растајемо 1
  • растајемо 2
  • растанку 2
  • расте 1
  • растера 1
  • растерао 1
  • расти 2
  • растресеним 1
  • раструби 1
  • расту 1
  • растура 1
  • растурају 1
  • растурате 1
  • растурени 1
  • растурују 1
  • расуто 1
  • расцветана 1
  • рат 1
  • Ратаја 1
  • ратничко 1
  • раф 1
  • рафови 1
  • рафовима 4
  • рафу 1
  • рахат 1
  • рачвасти 1
  • рачвастим 2
  • рачуна 1
  • рачунима 1
  • раширене 1
  • раширени 1
  • раширеним 1
  • рашчаркала 1
  • рашчисти 1
  • рашчишћено 1
  • рашчишћује 1
  • рђава 1
  • рђавих 1
  • рђавог 1
  • рђаву 1
  • ребра 1
  • револвер 1
  • ред 13
  • реда 1
  • редови 2
  • редовима 2
  • редовно 3
  • редом 1
  • реду 6
  • ређају 1
  • ређајући 1
  • ређала 1
  • ређали 2
  • ређало 1
  • ређе 5
  • ређи 2
  • резано 1
  • резбаријама 1
  • рекао 5
  • реке 4
  • рекла 3
  • рекох 2
  • рекоше 1
  • реметећи 1
  • реметила 1
  • реметио 1
  • репа 1
  • репова 1
  • ресто 1
  • ретко 3
  • Ретко 3
  • ретком 1
  • реткостима 1
  • рећи 1
  • реци 2
  • реч 7
  • рече 7
  • реченице 1
  • речено 1
  • речи 15
  • речима 1
  • речју 1
  • решавала 1
  • решена 1
  • решено 1
  • решеност 1
  • решетке 1
  • решетком 1
  • реши 2
  • решила 1
  • решио 1
  • решиш 1
  • рже 1
  • рибања 1
  • рибање 1
  • рибању 1
  • рида 1
  • ризе 1
  • Рила 1
  • Риста 1
  • Ристе 1
  • Ристу 1
  • рогожа 1
  • род 6
  • родбина 13
  • родбине 9
  • родбини 9
  • родбинска 1
  • родбински 1
  • родбину 5
  • роди 1
  • родила 4
  • родио 1
  • родитељима 1
  • родити 1
  • рођака 2
  • рођена 3
  • рођене 1
  • рођеног 1
  • ронећи 1
  • рониле 1
  • ропско 1
  • рочиште 1
  • рпа 1
  • рпу 1
  • Рубови 1
  • ружа 1
  • ружама 1
  • ружан 1
  • ружичаст 1
  • ружичасту 1
  • ружна 1
  • ружно 1
  • ружнога 1
  • Рука 1
  • рука 8
  • рукав 1
  • рукава 3
  • рукаве 4
  • рукави 2
  • рукавима 1
  • рукавом 1
  • Рукама 1
  • рукама 34
  • Руке 2
  • руке 52
  • рукова 1
  • руковавши 1
  • руковала 1
  • руковање 1
  • руковао 1
  • руком 37
  • руку 76
  • рукује 1
  • рукују 1
  • рукујући 1
  • румен 1
  • румена 3
  • румене 2
  • руменила 1
  • руменим 1
  • рупа 1
  • рупе 1
  • рупу 1
  • рутавом 1
  • руци 16
  • руча 2
  • ручак 4
  • ручала 1
  • Ручали 1
  • ручао 1
  • ручица 1
  • ручице 1
  • ручка 7
  • ручним 1
  • рушење 1
  • рушењем 1
  • руши 2
  • рушила 1
  • С 3
  • с 90
  • са 549
  • Са 8
  • сабора 2
  • саборима 6
  • сабору 1
  • Сав 2
  • сав 34
  • Савета 1
  • саветовањима 1
  • саветује 1
  • сави 1
  • савија 1
  • савијати 1
  • савијен 1
  • савијене 2
  • савио 1
  • савладана 1
  • сагао 1
  • сагиба 1
  • сагибајући 1
  • сагибању 1
  • сагибао 1
  • сагињао 1
  • сагиње 1
  • сагињући 1
  • Сагињући 1
  • сагла 1
  • сагледа 3
  • сагне 1
  • сагнута 1
  • Сад 4
  • сад 40
  • сада 167
  • Сада 9
  • сажалења 2
  • сажаљевају 1
  • сажаљевајући 4
  • сажаљења 1
  • саже 1
  • Сазидао 1
  • сазнавала 1
  • сазнало 1
  • сазреле 1
  • сакри 1
  • сакривала 1
  • сакривши 1
  • сакрије 3
  • сакрила 2
  • сакриле 1
  • сакрили 1
  • сакрио 1
  • сакрити 1
  • салепа 1
  • салепџија 1
  • салтанатлука 1
  • Сам 8
  • сам 86
  • Сама 8
  • сама 84
  • самара 1
  • самарџије 1
  • саме 29
  • сами 6
  • самим 2
  • самих 11
  • само 202
  • Само 38
  • самог 9
  • самога 11
  • саможивим 1
  • самој 8
  • самом 5
  • самоћа 1
  • самоће 1
  • самоћу 1
  • самрти 1
  • Саму 1
  • саму 23
  • сан 9
  • сандук 3
  • сандука 4
  • сандуку 3
  • сандуци 2
  • сановима 1
  • сања 2
  • сањала 1
  • сањива 1
  • сањиво 1
  • саопштавајући 1
  • саопштавала 1
  • саопшти 1
  • саопштио 1
  • сапи 1
  • сапима 3
  • саплетен 1
  • саплићући 1
  • сапун 1
  • сапуне 1
  • сапунице 1
  • сарана 1
  • саране 1
  • саранили 1
  • сарану 1
  • сасвим 134
  • Сасвим 2
  • састављеним 1
  • састајали 2
  • састајало 1
  • састојала 1
  • састојао 1
  • састоји 1
  • сат 1
  • сатљик 1
  • саучешће 2
  • сахана 4
  • сахане 2
  • сахани 1
  • сахат 2
  • сачека 2
  • сачува 2
  • сачувала 1
  • сашивене 1
  • сва 58
  • Сва 7
  • свагда 1
  • свадба 3
  • свадбама 3
  • свадбе 10
  • свадбен 1
  • свадбене 1
  • свадби 2
  • свадбу 4
  • свађа 4
  • свађе 2
  • свађи 2
  • свађу 1
  • свака 12
  • Свака 6
  • свакад 4
  • свакада 8
  • свакако 1
  • сваке 12
  • Сваки 10
  • сваки 35
  • свакидашња 2
  • свакидашње 2
  • свакидашњег 1
  • свакидашњем 1
  • свакидашњи 1
  • сваким 3
  • свако 3
  • сваког 11
  • Свакога 3
  • свакога 9
  • свакој 4
  • сваком 11
  • свакоме 4
  • Сваку 1
  • сваку 3
  • сване 3
  • Свануло 1
  • свањивало 1
  • сватова 6
  • сватове 1
  • Сватови 1
  • сватови 4
  • сватовима 2
  • сватовска 1
  • сватовских 1
  • свачег 1
  • свачега 1
  • свачим 2
  • свашта 1
  • све 428
  • Све 46
  • свег 3
  • свега 34
  • сведок 1
  • Свеж 1
  • свеж 3
  • свежа 8
  • свеже 5
  • свежег 1
  • свежи 1
  • свежија 1
  • свежије 3
  • свежијом 1
  • свежим 1
  • свежина 1
  • свежине 4
  • свежини 1
  • свежину 2
  • свежих 1
  • Свекар 1
  • свекар 12
  • свекра 7
  • свекрва 26
  • Свекрва 3
  • свекрве 1
  • свекрви 2
  • свекрвин 1
  • свекрвине 1
  • свекрвини 1
  • свекрвино 1
  • свекрвину 1
  • свекрвом 3
  • свекрву 9
  • Свекре 2
  • свекре 3
  • свекрови 2
  • свекрових 1
  • свекрово 2
  • свекровог 1
  • свекром 4
  • Свекру 1
  • свекру 2
  • свему 6
  • свет 34
  • света 26
  • Свете 1
  • светећи 2
  • Свети 1
  • светла 1
  • светле 1
  • светлео 1
  • светлећи 3
  • светли 1
  • светлим 2
  • светло 2
  • Светлост 1
  • светлост 15
  • светлости 10
  • светлошћу 4
  • светлуца 2
  • светлуцали 1
  • светњак 1
  • свето 1
  • световно 1
  • Светог 1
  • светој 1
  • Светом 1
  • светом 13
  • светскијих 1
  • светскога 1
  • свету 4
  • свећа 10
  • свећама 5
  • свеће 17
  • свећом 6
  • свећу 6
  • свечана 1
  • свечаније 1
  • свечано 2
  • свечаност 1
  • свечаностима 1
  • свештеник 1
  • свештеником 1
  • свештеници 1
  • свештеницима 1
  • Сви 13
  • сви 74
  • свију 8
  • свила 1
  • свиле 7
  • свилен 2
  • свилена 2
  • свилене 3
  • свиленим 2
  • свилених 1
  • свиленој 1
  • свиленом 3
  • свилену 4
  • свилу 1
  • свим 2
  • свима 19
  • свињском 1
  • свира 2
  • свирају 8
  • свирајући 1
  • свирати 1
  • свирач 1
  • свирача 6
  • Свираче 1
  • свираче 3
  • свирачи 12
  • Свирачи 6
  • свирачима 6
  • свираш 1
  • Свири 1
  • свирка 11
  • свиркама 1
  • свирке 2
  • свирком 6
  • свирку 1
  • свирци 3
  • свитало 1
  • свитао 1
  • свих 20
  • свлаче 1
  • свлачење 1
  • свлачи 3
  • свлачила 1
  • свлачиле 1
  • свлачити 1
  • свог 5
  • Свога 1
  • свога 19
  • свод 2
  • сводове 1
  • сводовима 1
  • сводом 1
  • свој 17
  • своја 7
  • своје 62
  • својему 1
  • своји 1
  • својим 46
  • својима 3
  • својину 1
  • својих 13
  • својој 16
  • својом 29
  • своју 37
  • свом 7
  • своме 12
  • сврати 2
  • свратио 1
  • свраћао 1
  • свршава 2
  • свршавале 1
  • свршавало 3
  • сврше 1
  • свршено 8
  • свршеног 1
  • свршетак 2
  • Сврши 1
  • сврши 7
  • свршивши 2
  • свршила 2
  • свршило 1
  • свршим 1
  • свршио 4
  • свршити 6
  • Сву 1
  • сву 17
  • Свуда 2
  • свуда 9
  • свукла 1
  • свукле 2
  • свуче 2
  • свучен 1
  • свучене 2
  • свученим 1
  • се 1990
  • себе 133
  • себи 56
  • севдаха 1
  • седа 3
  • седају 1
  • седајући 1
  • седао 2
  • Седе 1
  • седе 12
  • седевске 1
  • седела 9
  • седели 4
  • седења 4
  • седење 2
  • седењу 2
  • седео 7
  • седети 3
  • седећи 9
  • седи 21
  • Седи 6
  • седишту 1
  • седла 2
  • седлима 1
  • седло 2
  • седлом 1
  • седлу 5
  • седне 6
  • седој 1
  • седоше 1
  • сеиз 1
  • секао 1
  • секира 1
  • секла 1
  • секли 1
  • секло 1
  • секу 1
  • секући 1
  • села 18
  • селе 1
  • селима 2
  • село 14
  • селу 7
  • Сељак 1
  • сељак 9
  • сељака 10
  • сељаке 1
  • сељаковом 1
  • сељаком 1
  • сељани 1
  • сељанка 2
  • сељанке 3
  • сељанки 2
  • сељанку 2
  • сељаци 16
  • Сељаци 2
  • сељацима 6
  • сељачка 2
  • сељачке 4
  • сељачки 5
  • сељачких 1
  • сељачкој 1
  • сељачком 2
  • сељачку 3
  • сем 6
  • сен 1
  • сена 2
  • сенка 1
  • сенкама 1
  • сенке 2
  • сенком 1
  • сено 1
  • сеновит 1
  • сеновито 1
  • сео 1
  • сеоски 2
  • серај 1
  • сестара 2
  • сестра 5
  • сестре 4
  • сестру 2
  • Сети 1
  • сети 10
  • сетила 2
  • сетити 2
  • сетно 1
  • Сећа 1
  • сећа 5
  • сећајући 2
  • сећала 1
  • сећати 1
  • сече 2
  • си 21
  • сигуран 3
  • сигурна 5
  • сигурни 1
  • сигурније 1
  • Сигурно 16
  • сигурно 69
  • сиђе 14
  • Сиђе 2
  • сијала 1
  • силав 3
  • силава 7
  • силавима 3
  • силавом 3
  • силажења 1
  • силазе 2
  • силазећи 1
  • силази 3
  • силазила 2
  • силазиле 1
  • силазили 1
  • силазило 1
  • силазим 1
  • Силазио 1
  • силазио 3
  • силазити 3
  • силан 5
  • силаску 1
  • силина 1
  • силини 1
  • силином 1
  • силна 3
  • силне 2
  • силни 1
  • силније 3
  • силнији 3
  • силним 1
  • силних 1
  • силно 24
  • силног 4
  • силном 2
  • силом 18
  • Силом 2
  • силу 1
  • симита 1
  • симите 1
  • симиџија 1
  • Симиџије 1
  • Симка 18
  • Симкина 1
  • Симкино 1
  • Симком 4
  • Симку 2
  • син 15
  • сина 15
  • сине 2
  • синији 2
  • синију 2
  • синко 7
  • синова 2
  • синовац 1
  • синове 3
  • синови 4
  • синовима 1
  • сином 6
  • синоћ 5
  • синоћни 1
  • синоћњи 1
  • сину 3
  • сипао 2
  • сипати 1
  • сир 2
  • сира 3
  • сирове 1
  • сирово 2
  • сиромаштва 1
  • сирота 1
  • сиротиња 1
  • сиротиње 5
  • Сиротињи 1
  • сиротињом 1
  • сиротније 1
  • сиротнији 1
  • сиротнију 1
  • сироту 1
  • сирочићи 1
  • сиси 1
  • сита 2
  • ситан 1
  • сите 1
  • ситећи 2
  • сити 1
  • ситна 1
  • ситне 2
  • ситним 2
  • ситница 3
  • ситницама 1
  • ситно 4
  • ситном 1
  • сито 1
  • сишавши 1
  • сишао 2
  • сишла 4
  • сишле 1
  • сја 1
  • сјај 2
  • сјаје 1
  • сјајем 2
  • сјајни 1
  • сјајношћу 1
  • сјајну 1
  • сјала 1
  • сјале 1
  • сјали 1
  • сјаха 1
  • Сјахавши 1
  • сјаши 1
  • сједињавала 1
  • сједињавали 1
  • сјури 1
  • скакала 1
  • скамени 1
  • скаменила 1
  • скамењена 4
  • скида 5
  • скидајући 2
  • скидао 1
  • скидоше 1
  • скине 4
  • скину 1
  • скинуо 2
  • скита 1
  • склања 1
  • склањају 2
  • склањајући 3
  • склањала 1
  • склањале 1
  • склањали 2
  • склањао 1
  • склепташе 2
  • склони 2
  • склоњена 1
  • склоњени 1
  • скљока 3
  • скок 2
  • скоковима 1
  • скоку 1
  • Скопља 2
  • скора 4
  • скоро 10
  • скоротечнике 1
  • скору 1
  • скочи 3
  • скраћивања 1
  • скрену 2
  • скривен 1
  • скривена 2
  • скривенији 1
  • скривеним 1
  • скривено 1
  • скривеног 1
  • скриви 1
  • скривио 1
  • скршта 1
  • скрштене 1
  • скува 2
  • скувала 1
  • скупа 2
  • скупе 3
  • скупим 1
  • скупити 1
  • скупљају 1
  • скупљајући 1
  • скупљала 2
  • скупљали 1
  • скупљање 1
  • скупље 1
  • скупљена 2
  • скупљених 1
  • скупоћа 1
  • скупоцен 1
  • скупоцене 1
  • скупоцени 1
  • скупоценим 2
  • скупоценом 2
  • скупоценошћу 1
  • скупоцену 2
  • скут 3
  • скутове 1
  • скутовима 1
  • скуту 1
  • слаба 2
  • слабим 1
  • слабине 1
  • слабости 1
  • слава 3
  • славама 3
  • славе 7
  • слави 1
  • Славуј 1
  • слагало 1
  • слагање 1
  • слагао 1
  • Сладак 1
  • сладак 2
  • сладости 1
  • слађа 2
  • слађе 3
  • слаже 1
  • слала 1
  • Слали 1
  • слама 3
  • сламе 3
  • слати 2
  • Слатка 1
  • слатка 10
  • слатки 2
  • слаткиша 1
  • слаткише 1
  • слаткишима 2
  • слатко 9
  • слаткој 1
  • слатку 2
  • следи 1
  • слемена 1
  • слеп 2
  • слепила 1
  • слепљени 1
  • слепом 1
  • слепоочница 1
  • слепоочњача 1
  • слепоочњачама 1
  • слепоочњаче 1
  • слепцу 1
  • сливала 1
  • слика 2
  • сликама 2
  • слике 1
  • слиниш 1
  • сличност 1
  • слобода 1
  • слободан 5
  • слободе 2
  • Слободна 1
  • слободна 3
  • слободне 1
  • слободни 2
  • слободнија 1
  • слободније 2
  • слободнији 3
  • слободнијим 1
  • слободним 1
  • Слободно 1
  • слободно 20
  • словима 1
  • сломљена 1
  • Слуга 6
  • слуга 9
  • слугама 7
  • слуге 16
  • Слуге 2
  • слуги 1
  • слугом 1
  • слугу 6
  • служба 1
  • службе 5
  • служби 1
  • службу 2
  • служе 2
  • служења 1
  • служење 1
  • служењу 1
  • служи 3
  • служила 10
  • служили 1
  • Служио 1
  • служити 3
  • слузи 1
  • Слузи 1
  • слузиш 1
  • слутећи 2
  • слутила 5
  • слутње 2
  • слутњом 2
  • случај 1
  • случајева 1
  • случајним 1
  • Случајно 1
  • случајно 12
  • слуша 6
  • слушајући 7
  • слушала 2
  • слушкиња 1
  • слушкињама 2
  • слушкиње 1
  • слушкињи 1
  • смакле 1
  • сматра 1
  • сматрајући 1
  • сматрала 1
  • сматрали 2
  • сматрао 1
  • сме 14
  • смежураних 1
  • смејали 1
  • смеје 1
  • смеју 2
  • смејући 11
  • смела 13
  • смеле 1
  • смели 5
  • смело 4
  • смелости 1
  • смем 2
  • сменити 1
  • смео 10
  • смерно 1
  • сметале 1
  • смети 2
  • сметњи 1
  • смех 5
  • смешећи 4
  • смиловао 1
  • смилује 1
  • смирава 1
  • смире 1
  • смири 5
  • смирити 1
  • смирује 2
  • смо 3
  • смождио 1
  • смрад 1
  • смрачи 1
  • смрт 3
  • смрти 6
  • смртних 1
  • смртно 1
  • смрћу 4
  • смушена 1
  • смушену 1
  • сна 1
  • Снага 2
  • снага 9
  • снаге 12
  • снагом 3
  • снагу 4
  • снажан 1
  • снажи 1
  • снажити 1
  • снази 1
  • снаја 3
  • снајама 3
  • снаје 1
  • снаји 1
  • снајин 1
  • снају 2
  • снаха 1
  • снахе 2
  • Снаху 2
  • снашка 7
  • снашке 12
  • Снашке 3
  • снашкице 4
  • снашкицу 1
  • снашку 1
  • снебивајући 1
  • сневала 3
  • сневање 1
  • снизак 1
  • снила 2
  • сниска 2
  • сниским 1
  • сниских 1
  • сниско 1
  • сниској 1
  • снова 1
  • снови 2
  • сновима 1
  • сноп 1
  • сноповима 2
  • сну 3
  • со 1
  • соба 10
  • собама 6
  • Собе 1
  • собе 60
  • соби 39
  • Собини 1
  • собица 1
  • собици 3
  • собичици 1
  • собним 1
  • собних 2
  • собњег 1
  • собњега 1
  • собњем 1
  • собњи 1
  • собњих 2
  • собом 43
  • собу 41
  • сокак 1
  • сокацима 1
  • соли 1
  • солицу 1
  • Соломуновим 1
  • Солуна 1
  • сопствени 1
  • сопствено 1
  • сопче 10
  • сопчета 5
  • сопчету 4
  • сорте 1
  • Софка 374
  • Софке 93
  • Софки 54
  • Софкин 17
  • Софкина 7
  • Софкине 4
  • Софкини 2
  • Софкиним 5
  • Софкиних 9
  • Софкино 5
  • Софкиног 3
  • Софкиној 5
  • Софкином 5
  • Софкину 5
  • Софкица 1
  • Софкице 10
  • Софкицом 1
  • Софкицу 1
  • Софком 19
  • Софку 75
  • софре 6
  • софри 2
  • софром 5
  • софру 3
  • Софци 1
  • сочног 1
  • спава 15
  • спавају 3
  • спавала 4
  • спавам 1
  • спавања 2
  • спавању 2
  • Спавао 1
  • спавао 3
  • спавати 1
  • спаваће 2
  • спаваћих 2
  • спаваћој 2
  • спаваћу 1
  • спаваш 1
  • спази 7
  • спазио 1
  • спаја 1
  • спајају 1
  • спајала 1
  • спарушила 1
  • спарушкан 1
  • спарушкана 4
  • спарушканим 2
  • спарушканог 1
  • спарушкану 1
  • спаса 1
  • спасавај 1
  • спахија 1
  • спекнутих 1
  • спечене 2
  • сплетени 1
  • спојен 1
  • спојене 1
  • спокојно 1
  • споља 3
  • спољна 1
  • спољњег 1
  • спомене 3
  • спомињала 1
  • спомињући 1
  • споредних 1
  • споредно 1
  • споредном 1
  • споро 3
  • способне 1
  • спотакао 1
  • спотакла 2
  • спотаче 1
  • спотицала 1
  • спотурајући 1
  • спрам 4
  • спрат 4
  • спрата 4
  • спратом 1
  • спрату 3
  • спрема 6
  • спремај 1
  • спремајте 2
  • спремају 1
  • спремајући 3
  • спремала 1
  • спремало 1
  • спремано 1
  • спремања 1
  • спремање 3
  • спремати 1
  • спреме 1
  • спреми 7
  • спремила 4
  • спремимо 1
  • спремио 2
  • спремите 1
  • спремљена 1
  • спремљене 1
  • спремљеним 1
  • спремна 5
  • спремне 1
  • спремно 1
  • спречаван 1
  • спречи 2
  • спречио 1
  • спријатељи 1
  • Спроћу 2
  • спроћу 6
  • спусти 4
  • срама 2
  • Срамота 1
  • срамота 7
  • срамоте 2
  • срамоти 1
  • срамотну 1
  • срамоту 2
  • срдит 1
  • сребра 1
  • сребрне 3
  • сребрну 1
  • сребро 1
  • сребром 1
  • среди 7
  • средина 1
  • средине 2
  • средини 7
  • средином 1
  • средину 1
  • сређеност 1
  • срећа 3
  • срећан 13
  • Срећан 2
  • среће 28
  • срећи 1
  • срећна 24
  • срећне 3
  • срећни 3
  • срећније 1
  • срећнији 3
  • срећнијом 1
  • срећним 3
  • Срећно 3
  • срећно 8
  • срећну 1
  • срећом 1
  • Срећом 3
  • срећу 4
  • срме 1
  • сродили 1
  • срозавало 1
  • сруши 1
  • срушила 1
  • срушити 1
  • срца 7
  • срце 6
  • срче 1
  • стаблом 1
  • стави 2
  • ставши 1
  • стаде 7
  • стадоше 5
  • Стаја 1
  • стајала 5
  • стајали 2
  • стајало 1
  • стајања 3
  • стајање 1
  • стајао 3
  • стајати 1
  • стајаћа 1
  • стајаће 1
  • стају 1
  • стакла 4
  • стаклад 1
  • стаклета 1
  • стаклету 1
  • Стакло 1
  • стакло 2
  • стала 3
  • стали 1
  • стално 1
  • сталожен 1
  • сталоженија 1
  • Стана 6
  • стане 3
  • станем 1
  • Станиних 1
  • Станину 1
  • СТАНКОВИЋ 1
  • Стано 1
  • стање 1
  • стању 7
  • стао 1
  • стапа 1
  • стапали 1
  • стар 7
  • стара 9
  • старац 7
  • стараца 1
  • старе 10
  • старешина 2
  • старешинства 1
  • старешинство 2
  • старешину 1
  • стари 20
  • старија 2
  • старији 2
  • старијим 1
  • старијом 1
  • старију 1
  • старим 12
  • старински 1
  • старинским 1
  • старинског 2
  • старих 4
  • старка 1
  • старке 1
  • старо 1
  • старог 3
  • старога 4
  • старом 4
  • старост 1
  • старости 4
  • стару 1
  • старца 1
  • старце 1
  • старци 4
  • стас 2
  • стаса 1
  • ствар 8
  • ствари 23
  • стварима 1
  • сте 4
  • Стева 1
  • стегао 1
  • стегнута 2
  • стегнути 1
  • стегнутих 1
  • стегнуто 2
  • стеже 2
  • стежући 1
  • стезала 1
  • Стезала 1
  • стење 1
  • степеница 5
  • степеницама 4
  • степенице 10
  • степеници 1
  • степеницу 2
  • стешњавало 1
  • стигла 1
  • стигле 1
  • стигне 3
  • стигох 1
  • стид 1
  • стида 6
  • стиделе 1
  • стидећи 2
  • стидљиве 1
  • стидљиво 1
  • Стиже 1
  • стиже 3
  • стижу 1
  • стиза 1
  • стиска 1
  • стискајући 1
  • стискање 2
  • стисле 1
  • стисну 1
  • стиснутим 2
  • стиснутих 2
  • стићи 1
  • стиха 1
  • стицала 1
  • стишанија 1
  • сто 3
  • Стога 1
  • стога 6
  • Стоја 2
  • стојала 2
  • стоје 2
  • стојећи 14
  • стојећки 1
  • Стоји 1
  • стоји 14
  • стојиш 1
  • стока 1
  • стоке 4
  • стоком 1
  • стоку 2
  • стола 1
  • столица 1
  • столице 2
  • столици 2
  • столицу 2
  • столичицама 1
  • столичице 2
  • столичици 2
  • столове 2
  • столу 2
  • стомак 1
  • стопале 1
  • сточићу 1
  • Стошиних 1
  • стражара 1
  • стражом 1
  • стран 5
  • страна 2
  • странац 2
  • стране 13
  • страни 4
  • страним 1
  • страних 1
  • страно 2
  • страног 1
  • страну 11
  • странцу 1
  • страсна 5
  • страснија 1
  • страсније 2
  • страснији 1
  • страсним 2
  • страсних 1
  • страсно 3
  • страснога 1
  • страсности 1
  • страст 1
  • страсти 7
  • страх 15
  • страха 30
  • страхом 10
  • страхопоштовањем 1
  • страху 2
  • страхују 1
  • страшан 6
  • страшна 1
  • страшнији 1
  • страшно 10
  • страшног 2
  • Страшнога 1
  • страшном 2
  • страшћу 1
  • стрејама 1
  • стреји 1
  • стрепе 2
  • стрепећи 2
  • стрепи 1
  • Стрепила 1
  • стрепила 2
  • стрепим 1
  • стрепио 1
  • стрепити 1
  • стресајући 1
  • стресе 3
  • стрина 6
  • стрине 7
  • стрином 1
  • стриц 2
  • стрицу 1
  • стричева 1
  • стричеве 1
  • стричеви 3
  • строг 1
  • строгим 1
  • строгости 1
  • строгошћу 1
  • строжији 1
  • стрпали 1
  • стуб 1
  • стубовима 1
  • студен 1
  • ступају 1
  • су 410
  • субота 2
  • суботе 5
  • суботом 3
  • суботу 2
  • сув 5
  • Сува 3
  • сува 4
  • суве 2
  • суви 1
  • сувим 4
  • сувих 4
  • сувише 8
  • сувишности 1
  • суво 2
  • сувог 1
  • сувота 1
  • суву 2
  • Суда 1
  • Судбина 1
  • судбина 2
  • судбини 1
  • судбу 1
  • суде 1
  • суди 1
  • судова 3
  • судове 3
  • судови 2
  • судовима 2
  • суду 1
  • суђења 1
  • суза 2
  • сузама 1
  • сузе 10
  • сукања 2
  • сумња 1
  • сумњиве 1
  • сумњом 1
  • Сунца 1
  • сунца 4
  • сунце 5
  • сунцем 4
  • сунчанице 1
  • супротна 1
  • супротну 1
  • сургун 1
  • суревњива 2
  • суровим 1
  • суровошћу 1
  • сурунтијо 1
  • суседима 1
  • суседне 1
  • суседни 1
  • суседним 1
  • суседних 1
  • сусрет 1
  • сусталим 1
  • сустигле 1
  • сутра 30
  • Сутра 6
  • сутрадан 1
  • сутрашњи 2
  • сутрашњицом 1
  • суха 1
  • сухе 1
  • сухом 1
  • суше 1
  • сушили 1
  • схватио 1
  • т 1
  • та 36
  • тавана 1
  • таванима 1
  • таваница 1
  • таванице 5
  • таваницу 2
  • тад 4
  • Тада 12
  • тада 95
  • Тај 1
  • тај 54
  • тајанственим 1
  • тајанствених 1
  • тајанствено 1
  • таје 1
  • тајно 1
  • тајности 2
  • така 1
  • такав 8
  • таква 5
  • такве 5
  • Такви 2
  • таквим 7
  • таквог 2
  • таквога 5
  • таквом 1
  • такву 8
  • таким 1
  • тако 236
  • Тако 28
  • Такође 1
  • такође 14
  • таком 1
  • такту 1
  • таку 1
  • Таман 1
  • тамјан 2
  • тамјана 1
  • тамна 3
  • тамне 2
  • тамни 1
  • тамнија 1
  • тамније 2
  • тамнији 1
  • тамнила 1
  • тамним 1
  • тамних 1
  • тамно 3
  • тамног 1
  • тамњан 1
  • тамо 178
  • Тамо 7
  • тамом 1
  • таму 2
  • танак 1
  • тандрче 1
  • танка 4
  • танке 2
  • танки 1
  • танким 3
  • танких 2
  • танко 1
  • танком 1
  • тањире 1
  • тањиру 1
  • тарабама 1
  • Тас 1
  • тас 4
  • таслици 2
  • тасова 2
  • таста 1
  • тасту 1
  • Тата 1
  • тата 7
  • тати 2
  • татина 1
  • Татина 1
  • татица 1
  • татице 1
  • татлија 1
  • тато 23
  • Тато 3
  • тату 2
  • тацнама 1
  • тацне 1
  • тачне 1
  • тачно 3
  • тачном 1
  • Ташка 1
  • твога 1
  • твој 2
  • твоја 2
  • твоје 2
  • твоји 1
  • тврда 1
  • тврде 1
  • тврди 2
  • тврдо 2
  • тврдоћу 1
  • тврду 1
  • те 161
  • тебе 11
  • теби 4
  • тежак 5
  • теже 10
  • тежег 1
  • тежину 1
  • Тек 11
  • тек 70
  • текије 1
  • текну 1
  • тела 13
  • телад 1
  • телима 1
  • тело 4
  • телом 2
  • телу 1
  • теме 3
  • темена 1
  • теменом 2
  • темењачама 1
  • тенџере 1
  • тепа 2
  • тепсија 4
  • тепсијама 1
  • тепсије 8
  • тепсији 1
  • тепсију 2
  • терање 1
  • теревенке 1
  • терет 1
  • терета 1
  • терету 1
  • терџуманим 1
  • тершена 2
  • тершене 2
  • тершену 1
  • тесан 4
  • тесних 1
  • тесно 1
  • тесноће 2
  • тесну 1
  • тестијама 1
  • тестије 2
  • тестијица 1
  • тестију 3
  • тестиче 3
  • тетака 2
  • тетин 1
  • тетина 1
  • тетини 3
  • тетка 18
  • Тетка 6
  • Тетке 1
  • тетке 11
  • тетки 2
  • теткине 2
  • теткиних 1
  • теткино 1
  • Тетко 1
  • тетком 2
  • тетку 1
  • Тето 2
  • тето 4
  • тешећи 2
  • теши 1
  • тешка 7
  • тешке 3
  • тешки 5
  • тешким 3
  • тешких 4
  • Тешко 1
  • тешко 30
  • тешком 4
  • тешкоћа 1
  • тешкоће 1
  • тешку 2
  • Ти 10
  • ти 85
  • тим 41
  • тиме 25
  • тискају 2
  • тих 22
  • тихи 2
  • тихим 1
  • Тихо 1
  • тихо 15
  • тица 3
  • тицало 1
  • тице 1
  • тише 2
  • тишина 2
  • тишини 1
  • тишином 1
  • тишину 1
  • тишме 2
  • тишми 1
  • тка 1
  • То 18
  • то 563
  • Тобож 2
  • тобож 36
  • тобоже 1
  • тобожњи 1
  • товар 1
  • тог 14
  • тога 98
  • Тодора 13
  • Тодоре 1
  • Тодори 2
  • Тодориним 1
  • Тодоро 5
  • Тодором 2
  • Тодору 2
  • тој 12
  • токмак 1
  • токмака 2
  • толика 6
  • толике 5
  • толики 4
  • толиким 4
  • толиких 9
  • толико 102
  • Толико 3
  • толикога 1
  • толикој 1
  • Толиком 1
  • толиком 2
  • толику 6
  • том 59
  • томе 41
  • Томча 29
  • Томче 3
  • Томчи 5
  • Томчин 2
  • Томчиним 1
  • Томчино 2
  • Томчиног 1
  • Томчину 1
  • Томчо 2
  • Томчом 3
  • Томчу 8
  • тоне 1
  • Тоне 12
  • Тонета 1
  • Тонетово 1
  • Тонету 5
  • тонући 2
  • топал 1
  • топао 2
  • топећи 1
  • топи 1
  • топила 1
  • топла 3
  • топли 1
  • топлија 1
  • топлије 3
  • топлим 1
  • топлина 1
  • топлине 1
  • топлих 1
  • топло 9
  • топлота 3
  • топлоте 2
  • топлоти 1
  • топлоту 1
  • топлу 1
  • топола 2
  • тополама 2
  • топот 1
  • точи 1
  • точила 1
  • Трава 1
  • траве 4
  • траву 2
  • траг 1
  • трага 1
  • тражење 1
  • тражећи 2
  • тражи 10
  • тражила 1
  • тражио 1
  • тражити 1
  • трајала 2
  • трајало 2
  • траје 2
  • Трајкових 1
  • трбуси 1
  • трбух 5
  • трбуха 1
  • трбуху 1
  • тргла 2
  • трговац 1
  • трговине 2
  • трговини 4
  • трговину 6
  • трговца 1
  • трговце 2
  • тргоше 1
  • тргујући 2
  • Треба 1
  • треба 55
  • требала 1
  • Требало 1
  • требало 13
  • требати 1
  • требећи 1
  • Требила 1
  • трезнио 1
  • тремом 1
  • трен 1
  • тренутка 1
  • тренутку 1
  • трепавицама 1
  • трепавице 1
  • треперења 1
  • треперећи 1
  • трепери 2
  • треперила 1
  • Трепет 1
  • трепет 4
  • трепетом 1
  • трептали 1
  • трептању 1
  • трептати 1
  • трепти 1
  • трепћући 1
  • тресао 1
  • Тресе 1
  • тресе 3
  • тресење 1
  • тресла 1
  • тресу 2
  • тресући 5
  • Трећи 1
  • трећи 2
  • трешњама 1
  • трештала 1
  • трештали 1
  • трештао 1
  • трже 14
  • трзају 1
  • трзала 1
  • трзале 1
  • трзао 1
  • три 15
  • Три 2
  • тридесеторо 1
  • Триста 1
  • триста 2
  • Трифун 3
  • Трифуна 2
  • Трифунове 1
  • Трифунових 1
  • Трифунову 1
  • трк 1
  • трком 1
  • трља 2
  • трљајући 1
  • трљања 1
  • трљачица 1
  • трне 1
  • трнула 2
  • трнуо 2
  • троје 2
  • тромо 2
  • троножна 1
  • троножну 1
  • трону 2
  • тронута 1
  • тронуто 1
  • троши 4
  • трошила 1
  • трошити 1
  • трпа 1
  • трпеза 1
  • трпезе 3
  • трпези 1
  • трпезом 3
  • трпезу 4
  • трпела 1
  • трпети 1
  • трпећи 1
  • трпи 4
  • трпљење 1
  • трубити 1
  • труд 1
  • труде 1
  • труди 1
  • трудила 1
  • трудили 1
  • труду 1
  • труле 1
  • трулеж 2
  • трулом 1
  • труцкају 1
  • трчала 1
  • трчале 1
  • трчали 1
  • трчања 1
  • трче 1
  • Трче 1
  • трчећи 8
  • трчи 5
  • трчкарања 1
  • трчкарање 2
  • Ту 4
  • ту 70
  • туга 2
  • туге 1
  • туђ 2
  • туђе 4
  • туђи 2
  • туђим 1
  • туђин 2
  • туђини 4
  • туђинци 1
  • туђих 1
  • туже 1
  • тужи 1
  • тужила 1
  • тужиле 1
  • тужне 1
  • тужно 2
  • туку 1
  • тумач 1
  • тумачио 1
  • тумачити 1
  • туп 1
  • тупа 1
  • тупи 1
  • тупкајући 2
  • тупо 3
  • Турака 1
  • Туркиње 1
  • турска 1
  • турске 4
  • Турске 9
  • турски 2
  • турских 1
  • турској 1
  • Турској 8
  • турску 1
  • Турску 8
  • Турци 1
  • Турцима 5
  • турчила 1
  • Турчин 2
  • Турчином 1
  • туцања 1
  • Ће 1
  • ће 265
  • ћев 1
  • ћемане 1
  • ћеманета 1
  • ћемер 2
  • ћемери 1
  • ћемером 1
  • ћерамиде 1
  • ћери 1
  • ћерчива 1
  • ћеф 1
  • ћеш 3
  • ћилибар 1
  • ћилим 3
  • ћилими 2
  • ћилимима 1
  • ћилимова 7
  • Ћилимове 1
  • ћилиму 2
  • ћопеци 2
  • ћошалије 1
  • ћоше 1
  • ћошкове 1
  • ћошку 4
  • ћу 11
  • ћув 1
  • ћурком 1
  • ћутања 1
  • ћутање 1
  • ћутећи 1
  • Ћути 5
  • ћутим 1
  • ћутука 1
  • у 1120
  • У 56
  • убезекнутих 1
  • Уби 2
  • убија 1
  • убијало 1
  • убијаних 1
  • убијао 1
  • убије 2
  • убијен 1
  • Убијен 1
  • убијена 5
  • убијени 1
  • убијено 3
  • убила 1
  • убили 1
  • убио 3
  • убити 1
  • убиће 1
  • Убиће 1
  • убице 1
  • Убрзо 1
  • убрзо 3
  • ува 2
  • уведе 1
  • уведоше 2
  • увезала 1
  • увек 117
  • Увек 5
  • увела 1
  • увели 2
  • увелико 2
  • уверавање 1
  • уверавати 1
  • уверен 2
  • уверена 9
  • уверене 1
  • уверени 1
  • увери 8
  • уверила 3
  • уверити 1
  • уверише 1
  • уви 2
  • увиде 1
  • увија 3
  • увијајући 2
  • увијала 1
  • увијања 2
  • увије 1
  • увијена 1
  • увијене 2
  • увијено 1
  • увијеном 3
  • увила 1
  • уводе 1
  • уводећи 1
  • уводи 1
  • увом 1
  • увреда 1
  • увреде 2
  • увреду 1
  • увређен 3
  • увређена 2
  • увређенија 1
  • увређено 2
  • увређеном 1
  • увређености 1
  • уврнута 1
  • уврх 1
  • увукла 1
  • увукле 1
  • увучен 2
  • увученим 2
  • увучену 1
  • угађао 1
  • угаси 2
  • угашен 1
  • угашеног 1
  • угиба 1
  • угибања 1
  • угла 1
  • углављен 1
  • углачености 1
  • углед 5
  • угледа 1
  • угледао 1
  • угледаше 3
  • углова 1
  • углу 2
  • угља 1
  • уговарао 1
  • угоде 1
  • угоди 1
  • угодити 1
  • угојен 1
  • угосте 1
  • уграби 1
  • уграбили 1
  • уграбим 1
  • угрејавале 1
  • угрејана 1
  • Угрејана 1
  • угужвана 1
  • угужване 2
  • угужваној 1
  • угура 1
  • угурала 1
  • угураше 1
  • угуривајући 1
  • угушено 1
  • угуши 1
  • угушиван 1
  • угушујући 1
  • уда 4
  • удава 7
  • удавала 2
  • удавао 3
  • удавача 1
  • удаваче 3
  • удавачу 2
  • удадбе 4
  • удаја 2
  • удајама 1
  • удаје 6
  • удајом 3
  • удају 2
  • удала 3
  • удали 1
  • удаљена 3
  • удаљене 1
  • удаљенији 1
  • удаљено 1
  • удао 2
  • удара 2
  • ударајући 2
  • ударање 2
  • ударац 1
  • удари 6
  • ударила 1
  • ударио 1
  • ударише 1
  • ударца 2
  • ударци 2
  • удате 1
  • удати 2
  • удатих 1
  • удеси 1
  • удесила 1
  • удесили 1
  • удесио 1
  • удешавајте 1
  • удешена 1
  • удешено 1
  • удише 1
  • удишући 1
  • удовац 1
  • удовица 2
  • удовице 1
  • удолина 1
  • удолицу 1
  • удоми 1
  • удомили 1
  • удомио 1
  • удубљења 1
  • Уђе 1
  • уђе 52
  • уђоше 4
  • уђу 2
  • ужагрене 1
  • ужагреним 1
  • ужареним 1
  • ужас 6
  • ужаса 5
  • ужасава 1
  • ужасан 1
  • ужасним 1
  • ужаснута 1
  • ужасом 3
  • уже 2
  • ужежени 1
  • ужета 2
  • ужетом 1
  • ужива 1
  • уживајући 3
  • уживале 1
  • уживати 1
  • уживи 1
  • ужурбаније 1
  • ужурбано 2
  • ужурбаног 1
  • Уз 1
  • уз 21
  • Уза 2
  • уза 9
  • узавре 1
  • узајмио 1
  • узајмљивања 1
  • узак 1
  • узалуд 2
  • Узалуд 4
  • узалудно 1
  • узан 1
  • узани 1
  • узбезекнуто 1
  • узбуђенији 1
  • узбуђености 1
  • узбуђења 3
  • узбуни 1
  • узверена 1
  • узвик 2
  • узвика 2
  • узвике 2
  • узвикну 1
  • узвиком 2
  • узвикују 1
  • узвисио 1
  • узвици 1
  • узвицима 1
  • узгред 1
  • уздах 2
  • узде 2
  • уздигне 1
  • уздигнута 2
  • уздигнуте 3
  • уздигнутим 3
  • уздигнутих 1
  • уздигнутом 2
  • уздигоше 1
  • уздижући 1
  • уздизао 1
  • уздизати 1
  • уздисање 1
  • уздом 1
  • уздржаваних 1
  • уздржати 2
  • уздржљиве 1
  • уздржљивији 1
  • уздрхтале 1
  • уздрхталим 1
  • уздрхталог 1
  • уздрхтано 1
  • уздрхташе 1
  • узду 4
  • узе 5
  • узела 2
  • узели 3
  • узенгија 1
  • узенгије 4
  • узенгију 4
  • Узео 2
  • узео 6
  • узет 1
  • узете 1
  • узети 2
  • узетих 1
  • Узима 1
  • узима 4
  • Узимај 1
  • узимајући 4
  • узимала 6
  • узимале 1
  • узимали 1
  • узимање 1
  • узимањем 1
  • узимао 2
  • узјаха 2
  • узјахавши 1
  • узјахивао 1
  • узјаше 1
  • узлете 1
  • узме 8
  • узмеш 2
  • узми 5
  • Узми 5
  • узму 1
  • узневереним 1
  • узнемиравало 1
  • узнемирена 1
  • узнемиреније 1
  • узнемиреним 1
  • узнемиреном 1
  • узнемири 3
  • узнемирила 2
  • узнемирило 1
  • узнемирио 1
  • узнесе 1
  • узрастао 1
  • узречица 1
  • узрујала 1
  • узрујана 4
  • узрујани 1
  • узрујано 1
  • ујаци 1
  • уједа 3
  • уједање 1
  • уједао 1
  • ујка 1
  • ујна 1
  • укаже 2
  • указала 1
  • указаше 1
  • уквашен 1
  • укипљена 1
  • укопана 1
  • укопано 1
  • укорак 1
  • укочен 3
  • укочена 3
  • укочени 1
  • укочено 2
  • укоченог 1
  • укочи 1
  • укочише 1
  • украо 1
  • украса 1
  • украшен 2
  • укроћивање 1
  • укрућена 1
  • укусно 1
  • укућана 2
  • улагивали 1
  • улагивања 1
  • улагује 1
  • улаз 3
  • улаза 1
  • улазе 1
  • улазећи 3
  • улази 1
  • улазила 1
  • Улазила 1
  • улазиле 1
  • Улазили 1
  • улазили 2
  • улазило 1
  • улазио 1
  • улазити 6
  • улазу 5
  • улепљене 1
  • улепљеном 1
  • улепшавајући 1
  • улете 2
  • улица 3
  • улицама 3
  • улице 10
  • улици 6
  • улицом 8
  • улицу 6
  • уличних 1
  • уложио 1
  • улубљеној 1
  • ум 1
  • умакао 1
  • умарао 1
  • умекшана 1
  • умела 2
  • умеле 1
  • умели 1
  • умерено 1
  • умеси 1
  • умесила 1
  • умети 1
  • умеће 1
  • умива 1
  • умивају 2
  • умивању 1
  • умију 1
  • умилостиве 1
  • умилостиви 1
  • умиравајући 2
  • умирала 1
  • умирање 1
  • умире 1
  • умирена 3
  • умиренија 1
  • умири 4
  • умирују 1
  • умножио 1
  • умоболан 1
  • умоболним 1
  • умоболних 1
  • умор 1
  • умора 5
  • уморан 2
  • уморен 1
  • умори 3
  • уморивши 1
  • уморила 2
  • уморна 6
  • уморне 1
  • уморни 1
  • уморно 3
  • умре 1
  • умрети 1
  • Умрех 1
  • умрла 3
  • умрли 1
  • умрљала 1
  • умрљане 1
  • умро 3
  • умрсила 1
  • умртвила 1
  • умуче 1
  • унакажено 1
  • унапред 7
  • Унезверена 1
  • унезверена 2
  • унезверене 1
  • унезверени 1
  • унезвереније 1
  • унезверено 4
  • унезвереном 1
  • унезвери 1
  • унела 1
  • унели 1
  • унесе 5
  • унесмо 1
  • унесосмо 1
  • унесрећио 1
  • униште 1
  • уништен 1
  • уништише 1
  • ункаш 2
  • уносе 1
  • уноси 5
  • уносила 2
  • уношењу 1
  • унук 1
  • унуку 1
  • унутра 11
  • унутрашњи 1
  • унутрашњост 1
  • унуцима 1
  • уобичајени 1
  • уобразивши 1
  • уочи 2
  • упадају 1
  • упадале 1
  • упали 1
  • упалише 1
  • упаљена 1
  • упаљене 1
  • Упаљене 1
  • упаљени 2
  • упаљеним 2
  • упаљених 1
  • упаљеног 1
  • упамтити 1
  • упао 1
  • упија 1
  • упијајући 1
  • упијање 1
  • упињала 1
  • упињали 1
  • упињања 1
  • упињање 2
  • упињању 1
  • упиње 2
  • упињући 2
  • упиру 1
  • упита 7
  • упитоми 1
  • уплашен 5
  • уплашена 6
  • уплашене 2
  • уплашени 3
  • уплашеније 1
  • уплашеним 1
  • уплашено 12
  • уплаши 8
  • уплашила 1
  • уплашио 1
  • уплеснивели 1
  • упознавајући 1
  • упознали 1
  • упола 4
  • упорно 2
  • употребе 1
  • употребљавале 1
  • употребу 1
  • управљати 1
  • управо 1
  • упрља 3
  • упрљале 1
  • упрљали 1
  • упрљао 2
  • упропашћена 1
  • упртим 1
  • упути 8
  • упутио 2
  • упућивала 1
  • урадио 1
  • уреди 3
  • уредио 2
  • уредиш 1
  • уређене 1
  • уређује 1
  • уређујући 1
  • урнебес 1
  • урнебесне 1
  • урнебесом 1
  • усамљен 1
  • усамљена 3
  • усамљени 1
  • усамљенија 1
  • усамљенијим 1
  • усамљеног 1
  • усамљеност 2
  • усамљености 2
  • усамљену 1
  • усахла 1
  • усахлим 1
  • уседао 1
  • уседе 2
  • уседелицом 1
  • уседне 1
  • уска 3
  • уске 3
  • уским 3
  • усклику 2
  • усклицима 1
  • уској 1
  • уском 1
  • Ускоро 3
  • ускоро 6
  • Ускрс 9
  • Ускрса 1
  • уску 1
  • Услед 1
  • услед 23
  • условима 1
  • услугу 1
  • услужити 1
  • услужује 1
  • услузи 1
  • уснама 2
  • усне 3
  • уснице 1
  • усном 1
  • усну 1
  • успављују 1
  • успављујући 1
  • успе 2
  • успевало 1
  • успели 1
  • усплахирена 1
  • усплахиреном 1
  • усплахиреност 1
  • успомени 1
  • успореном 1
  • усправи 1
  • усправљајући 1
  • успротиви 1
  • усрдно 5
  • усред 5
  • усрећила 1
  • Уста 4
  • уста 40
  • Устаде 1
  • устаде 3
  • устајале 2
  • устајалост 1
  • устајалости 2
  • устаје 1
  • устала 1
  • устали 1
  • устане 3
  • устезала 1
  • устима 17
  • устраје 1
  • устрашена 1
  • Устреми 1
  • устремио 1
  • устручавајући 1
  • устрча 1
  • устрчавала 1
  • устукла 1
  • устукну 3
  • усуди 2
  • усудити 1
  • усуте 1
  • усхићена 1
  • утанчао 1
  • утапка 1
  • утврдио 1
  • утврђена 1
  • утврђивало 2
  • утегну 1
  • утегнутих 1
  • утекла 1
  • утеха 2
  • утехе 1
  • утеши 1
  • утешиле 1
  • утисак 1
  • утиснуте 1
  • утиче 1
  • утишава 1
  • утишавање 1
  • утишан 1
  • утишана 1
  • утишати 1
  • утону 1
  • утопљавати 1
  • утопљено 1
  • уторак 1
  • утрапише 1
  • утркивале 2
  • утркивали 1
  • утркују 1
  • утроба 2
  • утробу 2
  • утрпано 1
  • утрти 1
  • утурила 2
  • утурио 1
  • утутканије 2
  • утучена 4
  • ући 4
  • ућуткаше 1
  • ућуткивале 1
  • ућуткујући 1
  • ух 1
  • Ух 1
  • ухвати 5
  • ухватили 1
  • ухватило 1
  • ухватише 2
  • учености 1
  • учешћа 1
  • учи 6
  • учини 18
  • учинила 2
  • учиниле 1
  • учинили 1
  • учинило 2
  • учиним 1
  • учинио 5
  • учинити 3
  • учитељ 1
  • учити 2
  • учкур 2
  • учмало 1
  • ушао 1
  • уши 2
  • ушију 9
  • ушла 4
  • ушле 3
  • ушли 1
  • уштеђује 1
  • уштрб 1
  • фали 1
  • фаље 1
  • фамилије 3
  • фамилији 2
  • федерима 1
  • фењер 2
  • фењера 5
  • фењере 1
  • Фењери 1
  • фењери 4
  • фермена 1
  • фесове 1
  • фис 1
  • фиса 1
  • фисови 1
  • фишеку 1
  • франга 1
  • фурунџиница 1
  • фута 1
  • футама 1
  • футе 2
  • фути 1
  • футом 2
  • Хајд 1
  • Хајде 13
  • хајде 9
  • Хајдемо 1
  • халакајући 1
  • халакање 2
  • халакањем 1
  • хаљина 8
  • хаљинама 8
  • хаљине 15
  • хаљину 1
  • хан 11
  • Хан 4
  • хана 1
  • ханова 3
  • ханове 5
  • ханови 3
  • хановима 3
  • хану 2
  • харема 1
  • хареме 1
  • харемима 1
  • хартијом 2
  • хатар 1
  • хаџи 11
  • Хаџи 5
  • хаџијама 2
  • хаџије 1
  • хаџијске 2
  • хаџијскога 1
  • хаџилука 1
  • Хвала 13
  • хвала 5
  • хвалиле 1
  • хвата 4
  • хватају 1
  • хватала 1
  • хватати 1
  • хитро 1
  • хлада 2
  • хладан 2
  • хлади 1
  • хладила 1
  • хладило 1
  • хладна 2
  • хладне 2
  • хладни 2
  • хладнијим 1
  • хладним 1
  • хладно 5
  • хладном 1
  • хладноћа 1
  • хладноћом 1
  • хладну 2
  • хладњак 3
  • хладњака 5
  • хлеб 1
  • хлеба 4
  • ход 4
  • ходање 1
  • Ходао 1
  • ходу 3
  • хотећи 5
  • Хоће 2
  • хоће 32
  • хоћете 1
  • Хоћеш 2
  • хоћеш 6
  • хоћу 7
  • Хоћу 7
  • храбрећи 3
  • храбри 1
  • храбрила 1
  • храбрио 2
  • храброст 1
  • хране 1
  • хранили 2
  • храним 1
  • хркање 1
  • хте 1
  • хтедосте 1
  • хтела 18
  • хтеле 1
  • хтели 4
  • хтело 1
  • хтео 23
  • хтети 1
  • хука 3
  • хуке 1
  • хукнуо 1
  • хуком 2
  • хуктати 1
  • хукћу 1
  • хукћући 2
  • хуку 1
  • Цариград 1
  • цвету 1
  • цвећа 4
  • цвеће 4
  • цвећем 5
  • цвилења 1
  • цвили 1
  • цвиљења 1
  • цвиљење 4
  • цвиљењем 1
  • цвокотала 1
  • цвокоћући 2
  • цвркут 1
  • цвркуту 1
  • цврчала 1
  • цела 28
  • Цела 5
  • целе 17
  • Целе 3
  • целива 1
  • Целива 1
  • Целивај 1
  • целим 3
  • Цело 1
  • цело 10
  • целог 15
  • Целог 4
  • целога 4
  • целом 5
  • целу 21
  • цене 2
  • цену 2
  • цео 28
  • Цео 4
  • цептећи 1
  • церекала 1
  • Цигана 2
  • Цигане 3
  • Цигани 8
  • Циганима 2
  • Циганина 1
  • Циганка 3
  • Циганкама 1
  • Циганке 5
  • Циганки 3
  • циганска 1
  • циганске 1
  • циганском 1
  • цигара 1
  • цигаре 1
  • цигаром 2
  • цигару 3
  • цика 2
  • цикну 1
  • циљ 1
  • Цинцара 1
  • Цинцарима 1
  • ципелама 3
  • ципеле 6
  • Ципелом 1
  • Цону 1
  • црвен 1
  • црвена 2
  • црвене 2
  • црвенећи 3
  • црвени 2
  • црвенила 2
  • црвеним 2
  • црвених 1
  • црвено 2
  • црвеном 1
  • црвоточину 1
  • црепови 1
  • цркава 2
  • Црква 1
  • црква 2
  • црквама 2
  • цркве 16
  • Црквењак 1
  • црквењака 1
  • цркви 7
  • црквом 3
  • цркву 5
  • Цркни 1
  • црн 3
  • црна 6
  • Црне 1
  • црне 7
  • црнеле 1
  • црнело 1
  • црнећи 1
  • црни 4
  • црнила 1
  • црнили 1
  • црним 4
  • црнио 2
  • црних 4
  • црно 1
  • црног 1
  • црном 2
  • црномањаста 2
  • црномањасту 1
  • црнпураста 1
  • црну 2
  • црње 1
  • цупкање 1
  • цуре 1
  • цурила 2
  • цурукнуо 1
  • чађи 1
  • чајкама 1
  • Чак 35
  • чак 89
  • чакшира 3
  • чакширама 6
  • Чакшире 2
  • чакшире 7
  • чал 1
  • чалгиџија 1
  • чалгиџије 1
  • чалми 2
  • чалмом 1
  • чампара 1
  • чампаре 1
  • чанке 1
  • чарапа 1
  • чарапама 10
  • чарапе 4
  • чари 1
  • чаршав 1
  • чаршава 2
  • чаршави 1
  • чаршавом 2
  • Чаршија 1
  • чаршија 3
  • чаршијама 1
  • чаршије 13
  • чаршији 19
  • чаршијом 2
  • чаршију 4
  • Час 2
  • час 32
  • часа 1
  • часне 1
  • часну 1
  • част 2
  • части 1
  • частила 1
  • частити 1
  • часу 1
  • чаша 3
  • чаше 6
  • чашица 1
  • чашицом 1
  • чашом 1
  • чашћена 1
  • чашћени 1
  • чашћења 1
  • чашћење 1
  • чашћењу 1
  • чашу 4
  • чворновате 1
  • Чврсто 1
  • чврсто 3
  • чврстом 1
  • чвршћа 1
  • чеврљали 1
  • чега 9
  • Чедо 1
  • чедо 18
  • чедом 2
  • чежње 4
  • чежњи 1
  • чека 19
  • чекају 1
  • чекајући 11
  • Чекала 1
  • чекала 11
  • чекале 1
  • чекали 1
  • чекам 2
  • чекање 1
  • чекао 4
  • чекати 3
  • Чекаћу 1
  • чекрк 1
  • чела 13
  • Чело 1
  • чело 17
  • челом 3
  • челу 10
  • чем 2
  • чему 7
  • чепова 2
  • чепркајући 1
  • черек 1
  • чесме 7
  • чесму 2
  • честа 1
  • чести 1
  • честита 2
  • честитају 1
  • честитајући 2
  • честитања 1
  • честитање 4
  • често 4
  • честог 1
  • четвртаста 1
  • четвртасте 2
  • четвртасто 1
  • четвртасту 1
  • четврти 1
  • четир 1
  • четири 4
  • четрдесету 1
  • чешља 2
  • чешљајући 1
  • чешљеве 1
  • чешће 1
  • чибука 1
  • чибуком 1
  • чивлук 5
  • чивлука 3
  • чивлуке 1
  • чивлуку 3
  • чивлуци 2
  • чивлуцима 4
  • чивчија 3
  • Чивчијама 1
  • чивчијама 5
  • чивчије 6
  • чивчији 2
  • чивчике 1
  • чизама 3
  • чизмама 8
  • чизме 7
  • чија 6
  • чије 2
  • чији 3
  • чијим 1
  • чијих 1
  • чим 39
  • Чим 4
  • чиме 7
  • чине 6
  • чинећи 1
  • чини 11
  • Чинила 1
  • чинила 7
  • чиниле 4
  • чинили 1
  • чинило 6
  • чинио 5
  • чинисте 1
  • чинити 4
  • чипкама 2
  • чирак 2
  • чирака 1
  • чираке 2
  • чираком 1
  • чираку 3
  • чирацима 2
  • чист 2
  • Чиста 1
  • чиста 2
  • чисте 3
  • чистећи 4
  • чисти 2
  • чистила 2
  • чистим 2
  • чистити 1
  • чистих 1
  • Чисто 8
  • чисто 85
  • чистог 3
  • чистом 4
  • чисту 1
  • чита 1
  • читав 5
  • читава 3
  • читаве 3
  • читаво 1
  • читавога 1
  • читаву 3
  • читању 1
  • чишћења 1
  • чишћење 1
  • члан 1
  • чланака 1
  • чланком 1
  • члановима 1
  • Човек 1
  • човек 15
  • човека 5
  • човеку 1
  • Човече 2
  • човечијих 1
  • чоју 1
  • чорбама 1
  • чохана 1
  • чохане 4
  • чоханим 3
  • чохано 2
  • чоханог 1
  • чохану 1
  • чочека 1
  • чочеке 4
  • Чочеци 2
  • чочеци 4
  • чочецима 1
  • чу 53
  • Чу 7
  • чува 5
  • чувај 2
  • чувају 3
  • чувајући 2
  • чувале 1
  • чувам 1
  • чувамо 1
  • чувања 1
  • чувао 1
  • чувен 2
  • Чувена 1
  • чувена 6
  • чувене 4
  • чувени 5
  • чувених 2
  • чувено 2
  • чувеном 1
  • чувену 4
  • чувши 1
  • чуда 4
  • чудан 2
  • чудећи 1
  • чудила 1
  • чудније 1
  • чудним 1
  • чудно 3
  • чудновато 1
  • чудноватошћу 1
  • чудо 8
  • чудотворства 1
  • чуду 1
  • Чује 1
  • чује 22
  • Чујем 1
  • чујем 5
  • Чујете 1
  • чујеш 1
  • чују 5
  • чукундедама 1
  • чукунунука 1
  • Чула 1
  • чула 12
  • чуле 1
  • чули 1
  • Чули 1
  • Чуло 1
  • чуло 17
  • чуо 11
  • Чуо 2
  • чупа 2
  • чупавце 1
  • чупавци 1
  • чупавцима 1
  • чупана 1
  • чути 7
  • чуће 1
  • чуше 1
  • џамбаса 1
  • џан 1
  • џапала 1
  • џезвету 1
  • џеп 1
  • џепа 1
  • џепова 2
  • Џепови 2
  • џеповима 1
  • шаком 1
  • шаку 3
  • шал 1
  • шала 2
  • шалвара 1
  • шалваре 15
  • шали 2
  • шалила 1
  • шалова 1
  • шаловима 1
  • шалом 1
  • шаље 12
  • шаљу 2
  • шамдуд 3
  • шамдуда 1
  • шамдудима 1
  • шамија 2
  • шамијама 1
  • шамије 1
  • шамији 1
  • шамијом 6
  • шамију 5
  • шану 2
  • шапа 1
  • шапат 2
  • шапраначке 1
  • шапћући 1
  • шапутало 1
  • шапуће 1
  • шара 1
  • шарама 1
  • шаре 1
  • шарене 1
  • Шарени 4
  • шарено 1
  • шаци 1
  • шашоље 1
  • шверц 1
  • шврљајући 1
  • шврљати 1
  • шегрта 1
  • шегртима 1
  • шегрту 1
  • шедрван 1
  • шедрвана 1
  • шерпе 1
  • шест 1
  • шесту 1
  • шета 1
  • шетње 2
  • шећер 3
  • шећера 5
  • шећерлема 1
  • шиба 1
  • шибу 1
  • шивеним 1
  • шивења 1
  • Шикну 1
  • Шиљаста 1
  • шиљасте 1
  • шимшира 3
  • шимширових 1
  • шиндра 1
  • шину 1
  • шип 1
  • шипарица 2
  • шипарице 1
  • шире 3
  • ширећи 3
  • шири 4
  • ширила 1
  • шириле 1
  • ширини 1
  • ширину 1
  • ширити 1
  • ширитима 2
  • широк 3
  • широка 3
  • широке 9
  • широким 10
  • широких 2
  • широко 3
  • широкој 2
  • широком 2
  • широку 2
  • широм 5
  • шишању 1
  • шиштавим 1
  • шиштавом 1
  • школа 1
  • школовани 1
  • школу 1
  • шкортељком 1
  • шкрипа 2
  • шкрипцу 1
  • шољама 1
  • шоље 6
  • шта 108
  • Шта 15
  • Штала 1
  • штала 4
  • шталама 3
  • Штале 1
  • штале 5
  • штали 4
  • шталу 2
  • ШТАМПАРИЈА 1
  • штапом 1
  • штеде 1
  • штеди 2
  • штипа 1
  • штипање 1
  • штипао 1
  • штити 1
  • Што 20
  • што 588
  • штогод 14
  • штрчала 1
  • штрче 1
  • штрчи 2
  • шубарама 1
  • шубаром 2
  • шубару 2
  • шум 8
  • шума 1
  • шумом 1
  • шуму 1
  • шупељком 1
  • шупељку 1
  • шупљем 1
  • шушкајући 1
  • Шушкала 1
  • шуштала 1
  • шуштале 1
  • шуштање 4
  • шуштању 1
  • шуште 2
  • шуштећи 2
  • шушти 2
67408 matches
тлост и осветљавала средину, „тершене“, а около по сводовима, по „курнама“, где је био потпун м 
е почне гласније да говори:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац још није отишао.</p> <p>— Дај жилу! —  
њиног силног трчања да се диже, колеба, а још ништа не почиње.{S} Јер, још свирачи не долазе, а 
а.</p> <p>Ишла је тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре остане сама са собом, и да онда,  
 висока чела, црних, мало дугих бркова, а сав <pb n="50" /> обучен у свилу и чоју.{S} Миришу му 
ећ олињалом оделу, потамнела, као сува, а у ствари зборана лица, али још једнако свежег, обрија 
</p> <p>— Чујем, снашке! — Истрча Мага, а већ јој биле умрљане руке и засукани рукави од судова 
т са псовком по другоме послао за њега, а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је на 
S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Шта ти, мори, кријеш он 
 пре оде, као да побегне од свега тога, а опет, опет никако још не могући у све то да верује.{S 
пет да излуди.{S} Једнако брани, не да, а кад примети да је ко умакао, он слуге да побије.</p>  
ите и јела, што се није могло да разда, а још више <pb n="68" /> од других пита и јела, што су  
 седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, чекали  
о да потроши и имање сељацима да прода, а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како са млађим  
знаде све.{S} Тетка јој се врати отуда, а Софка је знала да ће сада, као што је ред и обичај, о 
ао не могући да се одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега сва родбина била потучена и 
гара, јер неће имати када да их савија, а мораће да пуши много, брзо.{S} И прво то за њега што  
} Прво што је она од њега била старија, а и што је то била Маркова, „батина“ сестра, која им је 
штала, као нека два црвена страшна ока, а између њих се лелујао венац од шимшира и великих бели 
згред каже да је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је т 
е она, Софка, и то она, некадања Софка, а не ова, сада, као свака женска и ствар, за паре купље 
да играју.</p> <p>— Тато! — поче Софка, а то „тато“ једва је <pb n="112" /> изговарала, од толи 
ло.{S} Али опет, чим би га она позвала, а морала би тада подешавати глас да јој буде нежнији, и 
плашена.{S} Уста су јој једнако мрдала, а по округлом и пуном јој лицу, нарочито око јагодица,  
од увек све знала, све унапред осећала, а сад, баш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, 
ао, она, да би све те одговоре избегла, а једнако седећи онако, као утучена, и кријући од Софке 
S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га 
о као одвајање од њих, од њихових села, а <pb n="237" /> још више да се не почне причати, како  
досељеника, или сељака из околних села, а понајвише бегунаца из Турске.</p> <p>Коњ алат, дуга р 
 n="51" /> Мати јој никако не долазила, а она као увек, ограђена комшилуком и кућом, једнако би 
га у сновима и мислима љубила и грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, онда— на што је  
, иза поља, са кулом у дубини зеленила, а окружен свуда зидовима и редовима високих топола, кој 
 /> у дворишту, него, отварајући крила, а од страха не знајући шта да говори, он поче коњу:</p> 
ију.{S} На капију је само њега пустила, а његовог коњића кришом, да нико не види, иза куће увел 
ла, и од које се је она једнако лечила, а највише љутом, препеченом ракијом.{S} Деда је звао св 
су вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у ср 
зноврсним калемљеним скупоценим ружама, а особито ниским јабукама до земље са нежним плодовима, 
парање нанула по калдрмисаним авлијама, а из чаршије, где је велика капија и кафана, на махове  
 и чак до пета дугачким новим кошуљама, а опет свака са око паса обешеним ножићима, ланцима; па 
н, чистећи око себе по својим хаљинама, а нарочито ципеле, и намештајући јаку око врата, — Тодо 
се окрену њима тамо, за трпезом, свима, а највише најстаријем у челу софре, старом и готово сле 
је развити, на изненађење и чудо свима, а највише на уштрб дотадање своје гордости и господства 
 како се уморила, већ, на завист свима, а у највећу почаст њему, своме свекру, тати, поче само  
{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима, тако ће бити луде.{S} Триста ћ 
и, са лепим женама и раскошним оделима, а још раскошнијим јелима и слаткишима.{S} Једна фурунџи 
 овај напустио, служила је по харемима, а кад остарела, вратила се овамо.{S} И од тада једнако  
и и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није тек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да б 
 им примио поздрав, руковао се са њима, а сада: да их проводим по чаршији, по пазару, да терџум 
старац и умро.{S} Чак, као у инат њима, а највише својој жени, када се разболео, није хтео да к 
им колима, и то лакованим, са федерима, а без оца, већ само са матером и којим братом.{S} Па и  
рука са запаљеном цигаром међу прстима, а сва разголићена услед заврнутих рукава, и испод ње на 
одужи тобож своја путовања по варошима, а у ствари свој стари распуснички живот са чочецима, Ци 
{S} А била је сва изломљена, изуједана, а опет сва срећна и обамрла од силне насладе.{S} И јавн 
сова све јачи, све бешњи.{S} Док једна, а то баш она која се тужила како је стрина Паса уједа,  
е.{S} И нешто због тога рђавог времена, а највише због жалости у којој су били, остадоше потпун 
ода, брзо се исправи и поче, устрашена, а никако не верујући све то, као у грозници, очима да т 
 ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а од стоке само кућне краве, кућне коње, са којима су с 
 као отац.{S} Нема још дванаест година, а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује,  
 бригу о кући, да замене оца, домаћина, а они почели трошити и расипати — особито су оне те сво 
 две Софке.{S} Једна Софка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње.{S} И онда она др 
, што је тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе јој, што није у  
ди-Митина“ кћи што може бити тако лепа, а ниједна друга.</p> <p>И не превари се.</p> <p>А као ш 
ди-Митини, позвали је да им Софку купа, а камо ли неће други, нижи, сиротнији од њих.{S} Са сва 
ка виша, јер ето хоће сама она да игра, а не као остале удаваче, које се тек морају тражити, из 
метао јој <pb n="171" /> руку на бедра, а особито на једар јој кук.{S} Оне се нису трзале, плаш 
собито оне њихне погаче, заструге сира, а не ово, што су за њу брижљиво кували и Миленија јој д 
јка, стојећи тромо, предишући од умора, а и од јела и плача на гробљу.</p> <p>— Дођосте ли? —уп 
босе по плочама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћале вриштећи, прскане хладном водом од д 
ећ збрчканог, по мало избријаног врата, а као увек обвијеног белом чистом марамицом, јаче му се 
b n="183" /> она врева и свирка преста, а она, одведена пред двери, оста сасвим сама.{S} Тада п 
 идући преко капије и њиховог дворишта, а у ствари да би што више сакрио своју љутњу и бес и им 
} Али је за њега то била највећа срећа, а особито када би видео како нека, услед његова све јач 
вим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са великим земљаним буклијам 
јаче жуборење реке, клапарање воденица, а више њихних глава једнолико, као из далека, шуштање т 
-Митина кућа“.{S} Ово је моја домаћица, а ово је моја кћи, моја Софка, татина Софка!</p> <p>И п 
га до колена, поређала пет шест чашица, а мати такође, чим попуши једну, она већ другом готовом 
а а у облаку од свиле и злата светлуца, а опет не може да се наслуша свирача, који, као последњ 
сплатише свирача, грнетара, и кочијаша, а привезаног остраг за кола, лепог оседланог алата увед 
у има, од имања само кућицу и виноград, а муж јој готово надничи — поче Магду грдити:</p> <p>—  
два се назире бунар, штала, околни зид, а остало се још губи у мраку.{S} Из оне велике собе, кр 
била и трајала само до венчања, свадбе, а после одмах усахла, спарушила се.{S} И отуда после, д 
 Ама баш све?</p> <p>— Све, кућу, тебе, а највише тебе.</p> <p>Али тада клону.{S} Осети како из 
 да им се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу навлаш кратко, чисто ошишане, и то не  
 хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају, да су заиста у крајњ 
ни“ с једне стране, поређани у столове, а „његови“, свекрови, с друге стране, збијени, и тамо ч 
але задржавајући у устима неке гласове, а не знајући шта ће рукама, штипао је своје ноге, бутин 
, није хтела да пристане, рекла му све, а он, ваљда наљућен, одмах отишао.{S} И она, тада први  
 за целу годину кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео под 
p> <pb n="231" /> <p>Тако исто и слуге, а особито Арса.{S} Он, само да би његова „снашка“ рекла 
псије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...</p> <p>— Па нисам могла, снашке, п 
како ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко не примети; па онда добро да руча, в 
оро почишћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије.{S} Софку, чим то ч 
он испред ње, чисто се потурујући, иде, а испод темена бели се његов кратак, широк врат.{S} Али 
и оно његово запрепашћење, кад је виде, а после онда оно нескидање ока са њега при том вечити т 
ни међу саме женске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не види како је обучена.{S} М 
ој смрти — њој мора да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о че 
 почиње.{S} Јер, још свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што  
едва се држећи на ногама, бришући сузе, а једнако осврћући се и кријући се, да је толики свет,  
њом да се пошали, насмеје, помилује је, а камо ли да се испред ње поносно, раздрагано креће, и  
 И то је изда.{S} Софка, приметивши је, а погађајући све, почне благо, весело тобож да је кори: 
ој се представе, рукују се и дарују је, а после у групама једнако један за другим, да ускоро вр 
ткама пребачене бисаге, узде, узенгије, а доле онај велики огањ, око кога су се окретала и цврч 
ести, него испи и неколико чаша ракије, а једнако са оним задржаним осмехом на устима, с очима  
Тодоре и Софке, него више услед ракије, а и што се није пео него силазио, кретао се брже и лакш 
зећи.</p> <p>Мати га отпрати до капије, а Софка оста у кујни перући шоље.{S} Али она виде, како 
лико дућана, одакле ће се имати кирије, а овде само кућа да се мало оправи и иза ње подигне и у 
еђује, заповеда и грди слуге и чивчије, а она се сва окренула сину и једнако њега само пази.{S} 
вија, сагиба, како јој рукама показује, а већ му руке дугачке, мишице му се јасно из закопчаних 
ијама, чије су им уздигнуте круте јаке, а опшивене модрим ширитима, допирале чак до врха ушију  
е шуштање и већ поново преживање стоке, а из саме куће ништа.{S} Све је било мртво. <pb n="219" 
како не могући да се нагледа ње, Софке, а једнако је храбрећи: — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бо 
задижући шалваре, да јој не би сметале, а и косу склањајући иза врата, потрчала би одозго к њем 
има осети њене усне, хладне, уздрхтале, а посуте већ белим маљама.{S} Чак напротив би јој мило, 
урла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта <pb n="201" /> ће од беса, ножеви 
ћопеци“ односило на све њих овамо доле, а особито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био тако су 
ијене свеће, босиљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћале, било колача и других понуда.</ 
ош и не видевши је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећније.</p> <p>Те 
да кујну, богато обдари ашчику, Цигане, а највише баба-Симку, повуче се горе.{S} Жене одахнуше. 
Софку код теткиних.{S} Она нека остане, а ти се врати.</p> <p>То је било доле у кујни, где је ј 
ко њива и винограда, и то њиве удаљене, а виногради запарложени.{S} Од винове лозе ни трага до  
твара капију.{S} Тешко оном ко спомене, а камо ли да се усуди поћи.{S} Али није се могло више.{ 
 све биле слободне, више овлаш обучене, а чисто су уживале у тој својој отвореној, комотној нак 
.{S} Видело би се како из целе родбине, а обично сиротније тетке и стрине, долазе, да ту и спав 
.{S} Доцније чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати д 
апа, из којих су изнете спаваће хаљине, а они остали случајно незатворени, бије нека студен; из 
е да то за њом иду њени: тетке, стрине, а иза ових њихни мужеви, сви у дугим чоханим колијама а 
све у зноју.{S} Није смела да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докл 
ко падао тај млечни дечји задах око ње, а још теже она хука и врева из њихне куће.{S} Чисто јој 
ио само као страх, дивљење и поштовање, а никад друго, као о осталим женскима.{S} Зато је она м 
оже — свршено је!{S} А то њено цвиљење, а баш стога што није силно, не призива у помоћ, већ тих 
{S} Свака би после, изишавши од матере, а као убијена, највише њу, Софку, гледала, као да их је 
тепсије.{S} Софку, чим то чу од матере, а добро је знала шта то значи, почеше те тепсије као не 
де, како све то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово много неугодно, а камо ли што м 
ароши целу ноћ преседе договарајући се, а на послетку увек њему остављају да то изврши, како он 
капији, никада у страни, не кријући се, а особито ништа не кријући од себе, још мање од својих  
 Маркови, дању пландујући и кријући се, а ноћу склањајући се од месечине и ведрине, <pb n="196" 
пи?</p> <p>Она, посрамљена, бришући се, а највише сузе <pb n="240" /> од радости, почне да се и 
 досетивши се за шта долази, смрачи се, а уста му већ почеше да играју.</p> <p>— Тато! — поче С 
топљено, узе дизгине и, прекрстивши се, а не руковавши се са Софком, пође.</p> <p>— Збогом!</p> 
име ће се све ово свршити?!{S} Да неће, а сигурно ће, сигурно — смрћу?!{S} И онда: чему и на шт 
 од једнога оца, матере, од једне куће, а не из читавога краја.{S} И онда оне језовите приче, з 
И журно, као бежећи од те теткине куће, а у ствари од Софке, изгуби се широким корацима.</p> <p 
та не слутећи, још мање о продаји куће, а сва срећна што је он, газда јој, дошао и чак са њом г 
а сасвим помирена са том продајом куће, а и зарадована, што се једном и овако свршило, да, мака 
долази тај, синоћњи тобожњи купац куће, а сада у ствари просилац.{S} Као осећа већ себе у његов 
>— Па зашта, нано?{S} Зашта?... — Поче, а већ јој од беса сузе ударише.</p> <p>— Не знам, чедо! 
но онако лепа, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих платити главо 
би истрчала.{S} Њих, децу, одјурила би, а њега силом увукла натраг у његову собу.{S} Ноћу било  
разговара или са осталим женама здрави, а не, као до тада, да и не застајкујући и не гледајући  
 али, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета са кућом не униште.</p> 
 не би она ни покушавала да се противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чисто испитујући гл 
ако била сама.{S} Немајући шта да ради, а не смејући да се креће, седела је горе у соби и као о 
а, не себе ради, колико њих, куће ради, а особито да свекрву умири и ослободи, поче се придизат 
евет, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој јако и слободно бије...{S} Понова н 
 ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће морати сутра пошто ће јој мати бити неи 
к са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући капију, замандаљену, гурајући 
ато тог дечка и послали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Боја 
о, цело!{S} Зато поче одозго да силази, а, највише услед доста попијене ракије, да одлази у куј 
 како Софка тобож послом код ње долази, а знала је да то у ствари није, већ да Софка долази ова 
го и ћерчива, гажењем судова по трпези, а све то праћено његовим готово лудим гласовима, речима 
 предремала, тобож да јој је на услузи, а у ствари чувајући је.{S} Јер Софка, поред свега што с 
к она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Магда, која је као увек била ушла одозго кроз ком 
ући више, нема онај углед као пре; или, а то је највише једило старца, сигурно је било кога, ко 
собу.</p> <p>Сви би се тада ослободили, а нарочито мати јој, која једва дочекујући ту прилику д 
своје жене.{S} И онда, добро нахрањени, а већ исушени од силних толико уздржаваних, радом убија 
 би он путовао по Турској, по трговини, а обично би се целог лета тамо бавио — он би се овамо п 
здраве, него поче по неки пут у истини, а не као пре што су се оне само пред светом хвалиле, да 
, стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа како све више у ознојеној јој руци прсти његове 
 пред распећем у цркви једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да је, и ни 
е.{S} И Марко, не могући више издржати, а не знајући шта ће од радости и среће, скочи и, са рук 
 седећи поред ње, не би могла уздржати, а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама на 
 Једино што је код ње у соби била мати, а сви остали њени били су испред врата и собом затварал 
и решио да се к њима кући понова врати, а оно, место благодарности, гле шта!...</p> <p>Софка ип 
<pb n="98" /> и донела, ускоро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да 
да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога слугу или у крађи или у каквој неисправ 
и се ко од њихових мушких могао видети, а иначе нигде, јер и њихов се сав живот састојао само у 
сасвим све њих, кућу, свекрву заволети, а особито њега, мужа, Томчу.{S} И то можда ће га тако и 
е да ће то Софка, онако мала, разумети, а камо ли упамтити; или, што је и сама, кад је одрасла, 
каква ће запиткивања, задиркивања бити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она  
, спаса.{S} Крв ће лећи, све ће побити, а она ће морати бити његова...{S} Али је брзо освести и 
а већ почну младожењини гости долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће  
д, <pb n="161" /> триста чуда начинити, а овамо од тог, његовог вина, на које се навикао, ништа 
згледа, када јој почне о томе говорити, а зато и тражи да сада свирачи свирају, да од њихне хук 
отом све остале женске иза себе бацити, а све мушке по кући — не гледајући ни род, ни доба — ос 
ир, да би могао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код Марка и његових, као куд и камо пит 
н сатљик вина.{S} Само га по том памти, а више ништа.{S} А после су јој причали: како — кад Соф 
питала: кад ће већ по кући да размести, а опет би остављала и одуговлачила.{S} Све се као нечем 
ао је сву убити, све јој тело изгристи, а не само прса, не би се она ни покренула, ни гласа од  
 било још и оно свекрово, оно оне ноћи, а, после тога, ово његово никако невраћање кући нити ја 
пржења кафе: по кујни не може се проћи, а да се не нагази на које зрно шећера или кафе.{S} Од п 
јој се сите.{S} И због тога не смејући, а не знајући шта би друго, од страха, изваљена до свекр 
} Покаткад у вече, кад би долазио кући, а доле, испред кујне, међу матером и међ осталим женама 
то тобож због посла, трчкарања по кући, а највише и због тога, што су знале да за сада, овога в 
рили ону удолицу испод ушију ка вилици, а и цео јој образ од те сенке дошао тамнији, овалнији.{ 
је ти изненадни, чести његови гласници, а особито ти његови поздрави, та његова необична нежнос 
ао застидивши се, задржаше чаше у руци, а жене поустајаше уплашене.{S} Али она виде како се Мар 
оца.{S} Њему се увек допадну ти колачи, а не могући све да их поједе, наређује да се остали ост 
оћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово треба једном свршит 
им, шиштавим гласом говори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивно, чисто узбезекнуто, одгов 
 по чаршији, па му случајно пало у очи, а особито какве минђуше, и ето купио за њу.{S} И после  
оја је као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, морала целе ноћи  
сухе степенице, које воде на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рачвастим кожастим ста 
 омађијало и он се вратио натраг к њој, а највише из страха да не би и алат то видео, од тога с 
ло се, нарочито одевен и украшен сељак, а тамо кроз <pb n="180" /> капију грунуше измешани и мл 
<head>XXIV</head> <p>Трећи дан, уторак, а Марко никако не пушта.{S} Сам одлази и затвара капију 
 и чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, сву је не обузме оно „њено“: с 
е све свукле, готово све отишле у амам, а до њених ногу једина остала баба Симка, па и она већ  
<p>Када Томча сасвим порасте, и он сам, а највише свекрва, почеше наваљивати на Софку, да прода 
се више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима. </p> <pb n="81" /> <p>И  
на толика лепота учини ако не гордијом, а оно срећнијом.{S} И то не зато што је њоме мушкарце з 
 је.{S} Само је један пут лупнуо алком, а она, мати, одмах из куће истрчала, сигурно није никак 
 по леђима кратком колијом, шкортељком, а у ствари највише се била огрнула, да јој не би прашин 
е, не би могла уздржати, а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама намешта и дотеруј 
агињао се и, за чудо, сам својом руком, а не ногом, намештао је и дотеривао асуре, покровце, го 
и шамдуд са рачвастим кожастим стаблом, а до саме капије бињекташ који је био истина пропао у з 
ити код ње у собу, тобож каквим послом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењ 
т појури гризући узду и измахујући њом, а пазећи да своје задње ноге много не избацује у страну 
када она чак ни изразом лица, покретом, а камо ли речју, да штогод показа.</p> <p>Тек доцније,  
што новаца, да нам се нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме.{S} Не може још да дође.{S}  
не мараме.</p> <p>Тако би било цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је човек могао, онак 
м да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; с тога само одозго ви 
 неваљало.{S} А старац, више љубоморан, а и видећи како син, због тих њихних улагивања око њега 
 као да нису смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихо 
 јавним женскињем.{S} Ту би продужавао, а она би сама морала да их двори, служи.{S} И тада би с 
еле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама је она све више окружавана и потискивана од сват 
чаршије што је газда за кућу накуповао, а обично на машине навлачене и испеглане фесове, или го 
а колики био, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљен или готово сав уништен. 
очи ушле, нос јој се извукао и утанчао, а слепоочњаче јој се изоштриле и као пришле, стисле се  
шта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови од планина, и сама 
в ће изгледати: ако не сасвим осиротео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, ка 
е би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови 
 што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнако овамо сасвим усамљена била, са ужасом поч 
 њој њихов Марко, можда, на жао учинио, а без њихове кривице и воље.{S} Можда је и сасвим унеср 
о, јер се на њу овамо, у соби, односио, а тобож је матери говорио. —</p> <p>— Па мајко, нано, м 
.{S} Митом, чиме се највише и успевало, а ако ни то не, онда чак и куршумом, и то од човека туђ 
 још мирисало на проливано пиће и јело, а особито по праговима и степеницама.{S} У башти од оно 
бујна.{S} Са гробља једнако је звонило, а некако чудно, тешко, одмерено, да од тога Софки би та 
ао, што се растајемо </l> <l>Растајемо, а...</l> </quote> <p>И немогући више од севдаха, баци т 
а за њега је било и ово много неугодно, а камо ли што мора сада, — и то према њима још! — толик 
а, што им је као једино тада допуштено, а нешто и због самих себе — саме се том удајом и женидб 
ње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пресно масло и сир, што им је доне 
оже“.{S} А он може!{S} Он, може све то, а она не може! — И дрхтећи од беса, осећајући како му н 
> <p>Софка чу како отац, видећи све то, а сада још и Софкино овако укопано стајање, у иронији о 
} И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, као да није на земљи, све  
и чувене.{S} У цркви имали су свој сто, а на гробљу своје гробље.{S} Гробови све од мрамора а ј 
та питам оне моје за њега и за све вас, а они или ми не одговоре, или можда ми нешто и кажу, ал 
ста бела, женска сређеност, засићеност, а која се код ње највише показивала у њеним мирним очим 
аха од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још одавна,  
 с коња испред куће и уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по челу.{S} 
 да она са младожењом оде у своју собу, а не што је он сам хтео нешто.{S} Али што се, откада је 
сам себи да говори:</p> <p>— И ја могу, а сви други не могу.{S} Ја све то могу, ја све морам.{S 
S} И држећи једном руком алата за узду, а другом узенгију, погнут оста чекајући.</p> <p>За мало 
 на друму.{S} Дакле, био је тако близу, а не, као што су оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком 
о у кујни још неке обичаје посвршавају, а он, одахнувши од силног терета брига, поче да брекће, 
ко баш они, његови сељаци, то не знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је у вароши, ба 
пеницама са руком на челу, преко очију, а уста јој и цело лице било готово унакажено, толико ис 
ви зулувчићи извучени око чела и ушију, а претрпана минтанима и накитима.{S} Спроћу њих седела  
о она да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, ве 
капије виде свекрву и пољуби је у руку, а на својим образима осети њене усне, хладне, уздрхтале 
 дедо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха, продужи да га он 
лена, седео је на пресавијеном јастуку, а, с десне стране, ефенди-Мита са испред њих постављено 
це! — прекидала је и заустављала Софку, а ипак видело се како јој мило, што јој одело тако лепо 
 на једну страну одлазио доле, у шталу, а он горе, иза куће, под <pb n="195" /> вењаке, међ ост 
ат, зачуђен том његовом немиру у седлу, а због јако затегнуте узде и његових грчевито стегнутих 
вечана.{S} Отац јој у пола новом оделу, а није хтео сасвим ново да начини, да се не би казало д 
она овамо по кући и кујни била у послу, а он тамо по амбаровима, шталама са слугама и чивчијама 
ним великим селима и хановима на друму, а чувене са својих кртих, топлих тела и разблудних очиј 
 другом руком држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и обучена као већ велика дев 
вину.{S} Софки послао ђизије за хаљину, а и новаца, да нам се нађе за овај празник.</p> <p>Тоне 
ли.{S} И чим уђу, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачом или којим другим поклоном.{S} П 
ребало давала <pb n="133" /> манастиру, а нарочито своје људе из браства, села, да заједно са к 
астајкујући и не гледајући ни ко је ту, а камо ли здравећи се, одмах се пење, иде право горе, у 
рач, држећи у једној руци тромо грнету, а другом притискујући распасан минтан, пресави се пред  
ртвија јој дође црква, кад уђе у порту, а испред ње потрчаше попови црнећи се и шуштећи у своји 
слом, поче једнако шврљати по дворишту, а највише око капије, до које је ипак допирао жагор, ко 
/> куће, иди у варош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показуј 
ед свога готовог новца, има своју кућу, а од њих, својих газда, од четир и више година неподигн 
 просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, за сада тата нема такв 
ојећи пунила и сваки час испијала кафу, а око ње, као увек, био је прострт изнад асура, да би б 
синови узели да раде тобож на исполицу, а у ствари више давали, него што од ње добивали, као зн 
тепсију у крилу требећи по њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи јело из лона 
јим газдама:{S} Софки, матери јој, оцу, а највише о њихном деди, код кога је она служила.{S} И  
ље гласнике, као опраштајући се од њих, а не могући се од <pb n="85" /> самих гласника уверити  
е није могла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чарапа, које су јој ноге и суви 
ада први и последњи пут долазе у варош, а које се биле начетиле око ње и увукле са њом, да се,  
о, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је знао да хоће то да учини! — ту се он освестио,  
о због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену матер узео, не би збо 
 а повезане чајкама са разним накитима; а скоро обојених, масних и црних коса, навучених обрва, 
} Из комшилука чуло се такође спремање; а сутрашњи дан: тресење ћилимова, поњава, лупа и рибање 
ред поређани свирачи, зурлаши, бубњари; а спроћу њих, овамо до кућнег зида, клечале су жене, ве 
рзу руку, покупити, наслагати и понети; а друго, кад тај странац, купац дође, да има шта видети 
 ишла сломљена и убијена, <pb n="30" /> а то све зато, што је једино она све знала.{S} Знала је 
авање...</p> <p>— А?{S} Ми керпичи?!{S} А они, што се за паре продају, купују, они су све, ми н 
ну собу, кући, не може — свршено је!{S} А то њено цвиљење, а баш стога што није силно, не призи 
авати, чак и најлуђе, оне девојачке!{S} А ко зна тек доцније како ће бити, када он сасвим порас 
на све њих, на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале 
 га онако како је сањала, сневала...{S} А највише је утврђивало у том предосећању да ће га заис 
.{S} Ено им свадба, двориште, ора...{S} А за ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да питаш.{S}  
ом оцу, одмах овамо код ње, Софке...{S} А да је тога било, <pb n="215" /> тога наваљивања, муче 
ступи оно... дугови, продаја куће...{S} А сада, ето, хвала Богу, испуни се!{S} Али још како се  
н би сада, сасвим лако, са својом...{S} А овако, оставили га самог, и то овде, у вароши, где то 
, ето још и она — „неће“, „не може“.{S} А он може!{S} Он, може све то, а она не може! — И дрхте 
м додацима, као „џан’м“ или „датим“.{S} А по ношњи, облачењу највише су се познавали.{S} Нико о 
амо грицкањем испод ковчега, наћава.{S} А изнад свега чуло се једнако, из дна кујне, око огњишт 
 тако и они са женама својих синова.{S} А сада, само њему се не да, само он то не сме!...</p> < 
ељаци.{S} И сви се тискају око њега.{S} А он у среди, са заогрнутом колијом, заваљеном шубаром, 
, колико због тих поклона и прилога.{S} А и бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад слу 
куће поче сваки час да излази Магда.{S} А Софка је знала да она то трчи по родбини и све позива 
ео штогод по кући да види, надгледа.{S} А доцније, кад му жена родила Софку, морала је сасвим д 
јој и сад око влажно а уста топлија.{S} А Софка је знала да је то, поред овога, и због данашњег 
мириса, поче као да се креће и нија.{S} А оро никако није престајало.{S} Све се јаче шири, разв 
и и да њега спрема себи за заменика.{S} А да га је највише волео, видело се по томе, што га код 
 било, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, држању, видело <pb n="212" /> се да се 
 њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S} А највише га порази, кад спази ашчикину голу руку, подб 
је лепша, да ли мати или она, Софка.{S} А сада, кад иде као удавача, била је уверена да ће се ш 
ао да га она родила, она однеговала.{S} А у ствари то је и било.{S} Јер она га је готово и науч 
а је пушила, већ и оружјем руковала.{S} А и сам ход, стас, нарочито обле јој и високе обрве и о 
влачила.{S} Све се као нечем надала.{S} А изгледало је да се највише надала, да ће се опет врат 
жала отворене.{S} Била је сва врела.{S} А од страха, језе, чисто је као неко лудило подузимало. 
екала га, сневала и у сну га љубила.{S} А сутра, после венчања, све престаје.{S} Више нема коме 
 увек би се она узнемирила, плашила.{S} А то јој је мати примећавала, и зато је тек после некол 
док се удаја не буде сасвим свршила.{S} А сада, када им је то саопштио, могу да иду кућама, да  
офка се још није била сасвим обукла.{S} А и није налазила за потребно, пошто је знала да ће они 
једно са паром гута речи тих песама.{S} А они ударци токмака на вратима од Циганки, које су, по 
.{S} Ено газдарице по кујни, спрема.{S} А Томча (син) тек што се није обукао.</p> <p>Марко није 
о јој досудила да такву свекрву има.{S} А сад, не само да то не би, него ево Софка сада њу и дв 
рне са светлим очима и белим зубима.{S} А из правог амама ће допирати топлота, пара и она загуш 
у, али он неће, па неће да ме узима.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не може се више.{S} Већ и не вид 
свекрових, од оних сељака на коњима.{S} А иза свију иде он, свекар јој.{S} Радосно се он на ала 
ма, и готово само додиривала устима.{S} А највише је узимала од те теткине пите.</p> <p>Мати је 
 па одведена у кулу и тамо скривена.{S} А ови Маркови, дању пландујући и кријући се, а ноћу скл 
едала је тако хладна, као скамењена.{S} А још мртвија јој дође црква, кад уђе у порту, а испред 
емена плакала; како је била обучена.{S} А нарочито све то за матере оних Софкиних другарица, за 
злева овамо око Софке и око тершена.{S} А песма све јача, страснија.{S} И то као навлаш све око 
, у осуству његовом, била старешина.{S} А друго што се знало да сама она врло добро зна какав б 
код неких још свежа, једра, страсна.{S} А код свију њих голи, ознојени вратови и подваљци били  
а је <pb n="74" /> од чистог брашна.{S} А ти од оне наше ракије један пангур да наточиш, и да м 
ретању њихних крутих и јаких сукања.{S} А изнад свега тога оно њихно натпевање између мушких и  
 си ми, чедо?</p> <p>И уђоше унутра.{S} А свима је било мучно и тешко.{S} Мати, као укочена, иш 
пет поче кроз ноћ да трепери грнета.{S} А ту свирку, хуку, он, Марко, као да је једва чекао.{S} 
 посао у штали или око оног ђубрета.{S} А то све зато, да би била што даље од њих, да би их так 
а су налазили сву драж свога живота.{S} А да би у томе што више успели, гледали су да се у свим 
ва путовања, али ипак су била честа.{S} А највише су падала у она доба годишња, када је некада, 
 Само га по том памти, а више ништа.{S} А после су јој причали: како — кад Софкин отац одрастао 
 од њиховог имања неће остати ништа.{S} А што је најгоре било за Софкина оца, још ће поред свег 
 откривености и од голицања ваздуха.{S} А колико би пута, чисто као какав мушкарац, са толиком  
неки поклон и дар, него ли наполица.{S} А већ аренде и закупи од воденице толико су у напред и  
ена, чак и кровови од камених плоча.{S} А њихова кућа највећа, у средини села, готово као нека  
не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, 
че: како је време да га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора знале да нарочито рак 
ја је тако нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више  
в сат губи се, ништа не зна за себе.{S} А затим тешко, дуго, једва се повраћа.{S} Али што је да 
пље и на оне високе планинске траве.{S} А опет, баш испод те њене круте кошуље, испод њене опеч 
 сама не може, по леђима или ма где.{S} А услед тог међусобног трљања, опет је настало задиркив 
ао што одвојенији и мирнији да буде.{S} А опет увек, чим би му се указала прва прилика, гледао  
и!</p> <p>Софка зарадовавши се пође.{S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер  
, јер, нико пре ње није смео да уђе.{S} А изнад Софке на прагу било је намештено корито са водо 
зина баба-Симкина дође јој још теже.{S} А знала је да сада настаје и теже и горе.{S} Јер сада ћ 
одозго, овамо кући почели да долазе.{S} А све је то била Магда спремила.{S} Одавна знајући за с 
чела да се крије око Софке и трпезе.{S} А била је сва изломљена, изуједана, а опет сва срећна и 
на буде увек све лепше и раскошније.{S} А на његову ту вечиту одвојеност, усамљеност од свих па 
он са њима за софром да једе и пије.{S} А свима је био неугодан, сви су га нерадо гледали, не ш 
 јаче, истакнутије, лепше јој стоје.{S} А на Софкин оволики плач, грцање, није обраћала пажње.{ 
луцима, зидовима веша и распоређује.{S} А то је било добро. <pb n="92" /> Прво, кад се пође, да 
луша шта јој овај говори и показује.{S} А по Софки се види како она зна да и њега то не интерес 
у чивлуци и у њима сељанке, чивчике.{S} А што у Туркиње, у неверу?{S} Јер код њих, була, пошто  
ама!{S} Зато је од свега дигао руке.{S} А могао је, само да је хтео, не признати ни једном свом 
 би спотакла, стави је испред Софке.{S} А на првом месту се истицало једно велико парче пите, к 
ти у помрчини сасвим свукле и легле.{S} А она тамо у кујни, као обично, пре но што леже, поче д 
јој глава заносила и очи јој гореле.{S} А то, мислила је, све је због страха.{S} Бојала се, кад 
ка, низ ону дубодолину, пада, капље.{S} А ништа није сада са собом смела радити, особито око св 
 „маму њену“ оставља увек тако саме.{S} А сви ти људи, слуге, који су тобож доносили те његове  
кшана, те су је гребле око половине.{S} А целе шалваре изгледале су јој као да нису њене, јер,  
 дизао и лелујао облачак од прашине.{S} А доле, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се н 
м сопчету, није могло ни да помакне.{S} А од целе своје родбине, од толиких жена, изабра једну, 
 части свираче, ослободише се и оне.{S} А и он као да је знао за то.{S} Стога је намерно тако и 
ање.</p> <p>— Па колико можеш, Тоне.{S} А за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, сна 
 јој, Марка, мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се ето продужава њеном де 
да се знало да женске иду на купање.{S} А све морају ту да наиђу.{S} Знала је да ће их сада сиг 
свим осиротео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, какав је и био, још је он,  
а је узјахивао на своје чувене коње.{S} А он увек, како се памтило, и лети и зими, огрнут био ћ 
штаја, да се међу собом љубе и мире.{S} А опет тај њен муж, некадашњи слуга, „тетин њихов“, как 
, са плетивом о врату, загледала се.{S} А све надвисује и води она иста девојка.{S} Стоји на ср 
рпезу, сва је цвокотала и грчила се.{S} А најгоре јој би, када осети како у гласу Маркову, — а  
гате и добре, памти их и сећа их се.{S} А поред тога зато су се још око ње отимали у љубави, шт 
 Иди, иди, спасавај се.{S} Убиће те.{S} А ја не могу да те браним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо 
игару и припаљену утурила међ прсте.{S} А још када Софка, знајући да он то воли, не као обичне  
ти кући и са Софком радити шта хоће.{S} А и за саму њу било је лакше, што она, после сваког њег 
код њих, осећала као код своје куће.{S} А поред тога ваљда су хтели да се тиме пред њом као отк 
е њима даје као неке накнаде, утехе.{S} А оно ево преваре се!{S} Видео њу, Софку, и матер, која 
 око куће, наслоњени уза зид, клече.{S} А највише их је било иза куће, до самих прозора велике  
 је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав изгледа, како је обучен, где седи, с ким  
сигурана, предавала би се сама себи.{S} А да би сасвим избегла страх од самоће и мрака, све виш 
но таквом би се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била измирена да никада такв 
павању, <pb n="139" /> да га ижљуби.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нема још дванаест го 
мшилука <pb n="64" /> наиђе, здрави.{S} А све оне или иза ње или око ње ступају у друштву.{S} Е 
 изненада, одједном заиграју кукови.{S} А није смела да седне, одмори се.{S} Осећала је како јо 
намешта и дотерује и чисто је глади.{S} А особито би јој око колена склањала шалваре, да јој се 
себе, што ето мора чак и то да ради.{S} А највише је била љута на њега, свекра, самог Марка.{S} 
фке, што год зажелиш, само њој кажи.{S} А ове друге немој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да 
ћ ради њих, да би они били веселији.{S} А на послетку и треба, пошто ће ово бити његово прво и  
ему другачији, уздржљивији, мирнији.{S} А сада, његовом смрћу и нестанком, постају као неки сир 
ого развијени, већином мали, кратки.{S} А ко је опет од њих био развијен, тај је био и сувише,  
е, јер откада нису ништа пазаривали.{S} А да је то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зн 
ашке!{S} И свакоме нека да што жели.{S} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли што за њ?</p> <p>— Ју 
нарочито жена му и син, као сродили.{S} А сам он, као не могући да се одвоји сасвим отуда, а и  
ју кривицу, нису никако ни долазили.{S} А ону њену болест, грозницу после венчања.. они, као и  
 би им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старости, просутости не смеју кћери и снахе ни 
чели да живе; погле како се удесили.{S} А ја овамо могу без ичега.{S} Ја и њена мати ништа, заб 
 с једном да се истински спријатељи.{S} А од целог одела, по <pb n="138" /> коме би се могло да 
 лица онако у крви изгубила у земљи.{S} А ноћ је била једнако мрачна, и двориште, калдрма скаме 
 никако није хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна зашто? — мислио је старац.{S} Да ли што већ, о 
ену љубав вратио, да је добро удоми.{S} А то што је даје за младожењу, који је још дете, то ниј 
афови и прозори доње собе претрпани.{S} А то све због њега, оца.{S} Њему се увек допадну ти кол 
ошћу осећали као склоњени и сигурни.{S} А сада, без њега, дошли као обезглављени, јер над собом 
е само она, Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и трпела.{S} Могао је сву убити, све јој тело  
е сан разбио, те није могла спавати.{S} А међутим по њеној угужваној антерији, по њеној шамији, 
 хуком, те јој поче све теже бивати.{S} А поред ове гужве и тишме испред ње, досађивала јој још 
роз ту тишину овамо до ње продирати.{S} А та ће се тишина све више, све јаче ширити.{S} Све, ка 
им ће свирачи <pb n="167" /> седети.{S} А за њега да се донесе троножна столица, са малим, од с 
ине и његове зараде то не може бити.{S} А опет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се  
езана како треба, и почне је грдити.{S} А тада, видећи како се он расположио, части свираче, ос 
им животом, са светом ићи, излазити.{S} А међутим она ништа са њима није имала заједничког.{S}  
 ствар, почеше сваког дана долазити.{S} А ко зна, можда их је, кријући од Софке, и сама мати зв 
ке и шапраначке, непрестано звонити.{S} А све ће друго постојати тише, мирније и тамније.{S} И  
и оставе, па ће их он сутра појести.{S} А то опет никада није чинио.{S} Пошто му се сутра неки  
о, одморио се и тек онда дошао кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов барјам, весеље, радост ње 
а се имање, ханови, продаје и троши.{S} А опет бојала се да то одбијање не би Томча погрешно ту 
, ни покрет, ни очи, ни поглед свој.{S} А све то било је она, Софка, и то она, некадања Софка,  
о ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се сигурно односило на матер, њену сестру 
више пунила влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, изгледа, још више дражило, опијало и знојил 
ек при крајевима влажним и страсним.{S} А од целе лепоте њена тела, која јој је била стала, као 
ашчике и њен тихи шапат са свекрвом.{S} А баш тај шапат њега, Марка, толико пренерази.</p> <p>— 
 без поставе са поиспадалим памуком.{S} А сам он, његова снага, прса, која су му сада била откр 
вом шамијом и са закопчаном кошуљом.{S} А та закопчана јој кошуља око врата за њу је најгоре би 
} Ти већ знаш то.{S} Радиш са вином.{S} А за затвор на подруму знаш већ какав је сигуран!</p> < 
реким путем отишла у тај Шарени Хан.{S} А Софка је у напред знала како ће она одмах тога Арнаут 
 собе, уседне на њ и отпутују у хан.{S} А из те собе још се ништа не чује до само шуштање хаљин 
 преполовљен или готово сав уништен.{S} А већ кајмакам или спахија за какав данак, десетак, ниј 
ам минтан био је од свиле, скупоцен.{S} А он сам много се променио.{S} Чело му дошло испупчениј 
оне друге собе пиркало и ко назебао.{S} А по томе се већ сигурно знало, да ће он ту седети и да 
 ја сам...</p> <p>И даље није могао.{S} А она је знала шта он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да ј 
је, по којој их је Арса био наређао.{S} А међутим, ма да је знала да то треба, и баш је то најв 
раг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из оне велике собе, где је свекрва са окрвавље 
силним поклонима што је тобож донео.{S} А то јој је некад тако требало, јер <pb n="91" /> се ти 
 лепоту, он, отац, све ређе долазио.{S} А она је знала да је то све због ње.{S} Као да се ње бо 
 могао да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друге бије, није могао, јер га је и о 
хору, <pb n="18" /> умоболан свршио.{S} А он опет отишао на та своја путовања и лутања.{S} Кћер 
ио, да је то нешто ружно и неваљало.{S} А старац, више љубоморан, а и видећи како син, због тих 
ена удаја, њен бол, јад, све отишло.{S} А да је он, он сада ту, његова несрећа и црна судбина.< 
аједно са преобукама, било однесено.{S} А Софка кад пође, онда се само понеше дарови: пешкири,  
 да довече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада тамо по кући, спремајте и удешавајте!< 
ала милостивом Богу, дочекасмо и то.{S} А сада, Магдо, капију широм отварај, на њој два фењера  
а свеж и ружичаст, као наливен врат.{S} А тај њен врат њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије  
ој сваки део тела, сваки њен покрет.{S} А све то стога, што се сутра удаје, иде мужу.{S} За све 
илно у сноповима продирала светлост.{S} А изгледало је да је то навлаш тако удешено, да би поја 
кође допире граја, сигурно од слугу.{S} А поред тога, ма да су га остале слуге уплашено задржав 
вима, чизмама и стојећи, пију, једу.{S} А то јој се још више причини, кад после, од пића као ма 
една другој у крило, да се пљускају.{S} А из крајњих тамних кутова, где се од паре нису могле д 
.{S} Чак и свирачи дођу и одсвирају.{S} А на питања о њему, ефенди-Мити, мати би одговарала: ка 
упају по глави и у мозгу јој остају.{S} А песма, звук тасова све јачи, све бешњи.{S} Док једна, 
их ногу, и то у крају, позади свију.{S} А њега увек собом воде, не да им помаже у свирци, него  
.{S} Морали једни друге да одмењују.{S} А „слатка“ велика вечера никако да почне.{S} Једнако су 
а чује њену вику, као грдњу, псовку.{S} А то све сигурно на њега, оца јој.</p> <p>— Ћути!</p> < 
омшилуку избрбљати о очевом доласку.{S} А међутим, пре, кад је отац овако долазио и одлазио, он 
е су исто тако несрећне, туже, вену.{S} А Софка је знала да то код ње није.{S} И зато јој теже  
ово је девера она водила а не он њу.{S} А што се више приближавала крају улице, прилазила самој 
ет почеше да се погуркују и обазиру.{S} А већ када као намирисаше Софкину улицу, све појурише.{ 
а и родбине, место њега водиле кућу.{S} А и он сам морао више пута у години да долази, да не би 
и расцветана гасила се ширећи задах.{S} А он, младожења, до њених ногу, готово на голом поду сп 
то понизно, да сврати и уђе код њих.{S} А Софка је код сваке одлазила, и сваку опет, из сажаљењ 
а чини оно што мора, као сваки отац.{S} А како му све то тешко пада!{S} Како би он све то остав 
и да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, само њој кажи.{S} А ове д 
а, не би реметио кућни мир и раскош.{S} А око куће се опет башта једнако проширивала, пунила на 
Које доба беше јутрос, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које доба — ишчуђавала би се она упорно 
рози и тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она није знала.{S} Није на то ни мислила.{S} Само је  
фкице, ти не спаваш и не одмараш се?{S} А ја мислила...</p> <p>— Не...</p> <p>— Ао!{S} Па ти ни 
оликим поштовањем и љубави опходили?{S} А сада: као да она није ништа, и никада ништа ни била.{ 
страха седе на земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо!  
 поче:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{S} А ја не могу, мори, да те познам. </p> <pb n="80" /> <p 
потрча к њему.{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чула да је ускоро после Маркове смрти опет оти 
аш шта је.{S} То је.{S} Судбина зар?{S} А знала сам ја, да од њега шта друго, добро какво, и не 
дине у годину, увек с пролећа и лета, — а то никоме, ни себи није признавала, — све са већим ст 
носима, несвестицама, све више осећа, — а од тога одмах би јој зуби зацвокотали — како јој све  
јављивао, слике се као живе издизале, — а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном  
} Миленија видећи како Софки то годи, — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза тр 
 се свекрва, обучена у ново, варошки, — а опажало се да је силом, јер је све на њој било тако ш 
ом кућом одјекну Томчин страшан глас, — а још страшнији је био, јер се на њу овамо, у соби, одн 
 би, када осети како у гласу Маркову, — а он је тамо око куће викао, псовао, претио, што су сви 
седео код куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој соби.{S} Цео би да 
нашке, и ако ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам в 
ући са ње кров, димњак, настављао је. — А ето и твоја глава! — И од беса, пића, ударајући се по 
т и љубећи га страсно продужавала би. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слатки и м 
јана, пуна лица, и већ не у чакширама — а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао мла 
догод му не јавише да су је на коњима — а све кришом ноћу — у неки женски манастир одвели, и не 
му донесе новац и да то нико не дозна — а све остало било је споредно.</p> <p>Али после ослобођ 
а би Софка клечећи радила око огњишта — а тад би се њена нагнута плећа, испала јој прса и коса  
њу хтео прећи, више моста, усред воде — а вода је била тамна, свежа, опкољена зеленилом, махови 
8" /> му кафе и дувана — звала сам те — а није Бог зна шта.{S} Знаш ти оне наше бачве?</p> <p>— 
 он никако не пошље нити јој ко други — а то је највише плашило —донесе какву вест о њима, она, 
м, колико што су га песмом задовољили — а знало се како је њему тешко угодити — још јаче и слоб 
, црвенећи се, као да су од меса, као — а то није могла да појми откуд јој дође и зашто — као д 
 ако овако и даље потраје, напослетку — а при том како би се загрцавала, како би јој почеле суз 
да ћу ја, газдо!{S} Ту сам ја!</p> <p>— А како твоји на селу, јесу здрави, живи?</p> <p>— Живи, 
уму знаш већ какав је сигуран!</p> <p>— А већ за то.</p> <p>И Софка по гласу његову осети како  
уплашено материно утишавање...</p> <p>— А?{S} Ми керпичи?!{S} А они, што се за паре продају, ку 
Нећу!{S} Не! — врати је Софка.</p> <p>— А да пијеш нешто?{S} Узми, мезети макар штогод?{S} Узми 
S} Почеше већ и да је пецкају.</p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, много ти око новога пријатеља!</ 
чу он од страха седе на земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, б 
ајући Бога, оде право у кујну.</p> <p>— А дође ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни.</p 
и и чека пред амамом на мосту.</p> <p>— А теби Јована! — одазва јој се увређен и срдит Васкин г 
али, све више се дизала граја:</p> <p>— А, бабо, бабо!...</p> <p>То се односило на матер, која  
Али она би се једнако вајкала:</p> <p>— А не, не, чедо.{S} Лећи ћу ја, лећи.{S} Него сам синоћ  
атничко халакање, надвикивање:</p> <p>— А, дедо!{S} Наздрави, дедо!{S} Здрав си ми! — Жив си ми 
х, весеље, окрете се амамџики:</p> <p>— А мори, што гледаш, шта стојиш ту?{S} Што отуда (с поља 
које почне гласније да говори:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац још није отишао.</p> <p>— Дај жилу! 
лаго, весело тобож да је кори:</p> <p>— А јело, нано?{S} Ако оно тамо искипи?</p> <p>Она, посра 
о надничи — поче Магду грдити:</p> <p>— А што си јој узимала?{S} Што толико парче, готово пола  
укали га, викну заустављајући:</p> <p>— А бре, не тамо! </p> <pb n="198" /> <p>На то сви овамо  
умска, као самом себи говорио:</p> <p>— А а... још је то ту!</p> <p>Када приспе до Софке, она,  
аздрагано, дирале су Миленију:</p> <p>— А Миленијо!{S} Ах ти, мори, мазнушо!{S} Ти бајаги нећеш 
о чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показујући рукама на кућу, као от 
што код Хаџи-Трифунових беше на слави!“ а друго, међу мушкима по чаршији, како, као увек, после 
ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Арсо, код <pb n="226" /> куће, иди у ва 
ћи се, да брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се она ње плаши 
ска, као самом себи говорио:</p> <p>— А а... још је то ту!</p> <p>Када приспе до Софке, она, уз 
ди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго ш 
ан, сунце све свежије и топлије загрева а са цркве јаче и узнемиреније звона звоне, из улица св 
 његовог одласка, готово луда од болова а највише од раздражености, <pb n="251" /> сасвим је та 
им људима, могао, услед тога познанства а највише због свога богаства, не само заптије, кајмака 
ти не виде да се пред њом икада заплака а камо оволико, као што сад плаче, да чисто осећа како  
, није смела ни Софкин поглед да сачека а камо ли с њом да разговара.{S} На крају постеље, испо 
дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљена.</p> <p>Онда би почела да иде 
и кестенови.{S} Једина њива, што остала а вредела, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Ба 
има мало смежураних, мирис његова одела а нарочито рукава, из којега се та његова рука помаљала 
а иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} А што се више приближавала крају улице,  
још за горег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сад 
ни мужеви, сви у дугим чоханим колијама а плитким ципелама, кратких ногавица од чакшира, да би  
 су биле у дугачким свиленим антеријама а повезане чајкама са разним накитима; а скоро обојених 
Он је био округао, са старим каменовима а при дну, около, сав мемљив и влажан.{S} Горе, испод с 
S} Около по соби миндерлук са јастуцима а покривен уским чупавцима, меким и црвеним који су под 
 полуотворена прса, код неке спарушкана а код неких још свежа, једра, страсна.{S} А код свију њ 
о да је се нагледа, како она зајапурена а предано, од срца, свакога од њих двори и слободно се  
с и пољуби је у руку.{S} Мати, усхићена а и потресена — ко зна какве јој мисли тада дођоше, кад 
 себе ради, него да сачува јединца сина а и браству будућег вођу и старешину, — жену и сина пре 
а још сада.</p> <p>Миленија, сва срећна а и уплашена да „снашка“ њоме неће бити задовољна, јер  
S} Белио му се учкур од широких чакшира а око њега јелеци и минтани, раскопчани и ослобођени од 
своје гробље.{S} Гробови све од мрамора а једнако, и дању и ноћу, са запаљеним кандилима.</p> < 
но што се око тога њиховог, као градића а не села, била у наоколо удаљена неколика арнаутска се 
она као свака, обична девојка, шипарица а не она Софка, која је свима била за углед.{S} И што б 
очеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а у облаку од свиле и злата светлуца, а опет не може да 
ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао страх, самога наводаџију посла к њему с п 
а је тек после многог наваљивања, молбе а можда чак и плача од стране свекрве, пристала да овам 
о себе, и то овако на само, у углу собе а још опкољену оним поређаним и наслаганим даровима, ос 
о прикљештен, држи у једној руци бисаге а у другој велику и тешку постављену гуњу.{S} Нетремице 
а како би онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> <p>Међутим с 
суревњива на ту лудост те Софкине тетке а своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки,  
врелим јагодицама, тако би јој се сјале а уста срећно играла.</p> <p>Кола би силазила на ниже.{ 
да је хтео што више <pb n="99" /> њихне а сада и већ своје куће да се нагледа, да је добро запа 
вим отпао са њега онај углед, поштовање а с тим и страх, удари и у мало масније изразе и задирк 
 им још одавна, и пре ослобођења, имање а нарочито чивлуци и воденице нису као што треба.{S} Ис 
p>Марко се зарадова услед те њене пажње а и уплаши, да се због тога други горе не пробуде.</p>  
ва, него ће све већа бивати и дизати се а не можда, као што је свет мислио и надао се па сигурн 
" /> ње; достојан и њене оволике лепоте а и саме ње као, Софке „ефенди-Митине“.</p> <p>И пошто  
ош више је збуњивала свирка испред куће а највише навала света: комшилука, деце, и старих жена, 
већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина, наследника, — он је дакле био последње 
ад осети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урнебесне клике, кикотање, звечање тасова, з 
ало уске, без гајтана, јер су оне лакше а скупље стају због тежег шивења.{S} Сува, дугуљаста, м 
због те њене толике лепоте, почеше себи а нарочито њему, свекру, своме бати, као да честитају:< 
о још једном запрети Арси, да све уреди а особито да се она, газдарица његова, одмах обуче као  
има и питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара са сељацима пролазницима  
, што није у реду да он са женом излази а код куће остављају саму и толико већ велику девојку.  
јући момку Тонету магазу горе у чаршији а кућу Магди, слушкињи, коју су још дететом узели и леп 
амске чесме, из које се амам водом пуни а која се после овамо у чаршији и око амама разлевала.{ 
ве, само је ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја рука не стиза толико, јер се зна наш 
 дете, сина, који се први почео да носи а-ла-франга.{S} Сама она и сва њена раскошна лепота изг 
а њој на мах у очи јурне млаз светлости а на уснама јој избије дах и страст, и онда се брзо, го 
о је то, што га због те његове учености а и отмености почели први бегови и паше да позивају.{S} 
ћу, премештају с ноге на ногу, чекајући а не смејући ни да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с 
и главом и теменом да се одржи уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче сте 
 затишје, светло, топло са јаким сунцем а кратким сенкама, са већ изнад земље и калдрме ужарени 
, јер чу како он, заборавивши се сасвим а сигурно тамо над Томчом нагињући се, да га удари, вик 
седења и бдења у својој собичици, дугим а још јаким гласом поче:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{ 
, јер се, у дубоким јесенима и дугачким а јаким зимама, бива сасвим сам.{S} Само што покаткад м 
атерине постеље и са загрљеним јастуком а сва ознојена.{S} Дању, кријући се и од матере и од св 
 држећи широку синију и нагнута над њом а ногама једнако гурајући испред себе на што је наилази 
S} Изненађен, запрепашћен њеном лепотом а особито таквим њеним дрским, слободним држањем, пита  
Али најгоре јој је досађивао онај тесан а сувише отворен јелек.{S} Јер, када би клекла око огњи 
азио, свет се са околних зидова склањао а они све више остајали сами, све јаче, све бешње почињ 
="24" /> још ређе се са њима разговарао а камо ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа.{ 
ни, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зове к себи, јер то није имао обича 
погледа, он, као да је неки стран дошао а не она, његова Софка, подиже се и само рече:</p> <p>— 
е половине од тог ланца почеше голицаво а хладно да додирују по врату и леже јој по раменима.{S 
к.{S} Стрепила је, да их, како је почео а знајући га какав је, на послетку сасвим не остави, и  
 силне среће, што је њој ово у део пало а <pb n="193" /> не могући да се нагледа Софке, њене ле 
 чаршава, којим су опшивени, није могло а да се не осећа онај воњ старих, толико пута крпљених, 
ће их он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не  
бље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топлија.{S} А Софка је знала да је то, поред ово 
ођу, видело, како је цело јагње заклато а не да је са касапнице на черек куповано.{S} И кад би  
до њих долазила, увек доносећи по нешто а највише брашна, масла и сира, од чега би после Софки  
олог трбуха клатио му се распасан појас а иза појаса вирио дуг, црн револвер.</p> <p>Како сјаха 
а после толиких година, на срећу њихову а највише на изненађење, почеше да стижу и други гласни 
ног, влажних уста, још водњикавих очију а увек са бројаницама, у лакованим ципелама и белим чар 
овечијих, тако округлих, паметних очију а сувише дугачких и густих грива и репова.{S} Софка је  
обучена.{S} Макар била у највећем послу а Софка хтела да оде у комшилук међ другарице, она би,  
ибаним вратима од соба на горњем спрату а особито са оним од многог рибања већ жутим као восак  
S} После у једном џезвету пристави кафу а у другом поче да греје ракију.{S} Деца, знајући да им 
, да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се окреће оцу и моли:</p> <p>— Ама, Мито, д 
 и сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турску води.</p> <p>И не друге ноћи,  
тарих, толико пута крпљених, прешиваних а никада нерастресиваних спаваћих хаљина.{S} И ваљда ус 
г тога изгуби она оштрина углова собних а негде и напуклост и отвори од врата и прозора.{S} Све 
ли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза ње криле, склањале, з 
у.{S} Само њему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуд 
н.{S} Па њено је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, када сасвим постане чов 
 био и писмен.{S} Отац га као ожењеног (а оженио га, по обичају, рано, дечком) дао у манастир,  
!{S} Нећеш, срамота те, срамота вас је (а то „вас“ односило се на све њих, на њу, матер, цео св 
а је она какав стар човек. <pb n="35" />А Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност р 
тају се у оро... </p> <pb n="164" /> <p>А све то одоздо једнако је гледало овамо горе, на њу.{S 
 га подносила... </p> <pb n="119" /> <p>А овако?</p> <p>Али ипак још није доцкан.{S} Још има вр 
id="SRP19101_C22"> <head>XXII</head> <p>А сама је била крива.{S} Знала је да не треба.{S} Али с 
етко, врући! три за дваест пара!</p> <p>А сељанке беже, склањају се од њих, уверене да ће им по 
Здрав си ми! — Жив си ми! — Аха!</p> <p>А са тим халакањем, усклицима настаје све већи шум, кре 
шке, већ сав свет оде на гробље!</p> <p>А заиста, више њихове улице, кроз капиџике, из споредни 
 виче:</p> <p>— Магдо, доносите!</p> <p>А Софка зна да се то и на њу односи, да што пре буде го 
 Хвала, чедо!{S} Хвала, Софкице!</p> <p>А то Софку највише потресе, до срца је расплака, јер у  
 га гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и после толиких грдња и псовки, чуо како је  
 Брзо спремај!{S} Ево нам гости!</p> <p>А Магда тамо сва смушена.{S} Не зна куда ће.</p> <p>Кад 
до, покри ме.{S} Хоћу да спавам!</p> <p>А сутра, дању, Софка већ није жалила себе, јер би гледа 
су прелазили иза крајева уста. .</p> <p>А опет, да их не би свет сасвим заборавио, редовно су с 
клет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p>А Софка је знала да то значи:{S} Зар вама све <pb n="21 
м да се мисли, друго што жели...</p> <p>А што је најгоре, знала је да је, после ове његове испо 
мо сва деца носити да спавају...</p> <p>А овамо по кући све жене, особито млађе, биле су тако л 
огли да гледамо нашу снашкицу...</p> <p>А Миленија, у инат, испред носа им свом снагом затвара  
баба-Станиних, тетка Магдиних...</p> <p>А међутим све се више и кујна, са оном силном ватром, в 
ви око њега, Марка, свог „бате“.</p> <p>А Софкини опет, ради њих, да би пред њима показали коли 
 шта је, и све остало што треба.</p> <p>А тако заиста и би.{S} Пошто откључаше кујну, упалише с 
обудиш онога тамо горе, старога.</p> <p>А међутим он, стари, зна да није због тога, што њега жа 
је, давати мађије, чари за мужа.</p> <p>А међутим, Софкиним одласком, жене и девојке као да се  
ила, разговарала и застајкивала.</p> <p>А и ове саме су је заустављале, као да је то њена радос 
удаљена неколика арнаутска села.</p> <p>А то богаство њиховог села и њихове куће умножио је нај 
ила страсним жељама и осећајима.</p> <p>А оно — шта је било?{S} Сасвим друго.{S} Сада никако ни 
сталим, влажним, срећним устима.</p> <p>А кад би је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Т 
ста била још увек свежа, влажна.</p> <p>А од толикога грљења, љубљења, узвика, чему се Софка на 
ом, чуло би се како он одговара.</p> <p>А већ када би коју нарочито по имену позвао горе к себи 
и онда почео са њоме да се игра.</p> <p>А највише би, мећући је на миндерлук, клечећи испред ње 
 не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што највише матер умири, то је, што се и сам тај сеља 
, али некако сладак, раздражљив.</p> <p>А опет целог дана не може Софка да се одбрани од дарова 
ао ни харема ни ичега скривеног.</p> <p>А обојица су били лични, наочити и силни.{S} Када би ос 
 да се одупире матери, пристаде.</p> <p>А никада није волела та јела што се доносила отуда са г 
 нико неће знати ко је и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати 
 по лицу и очима што не познаје.</p> <p>А међутим толико је имало да се чује, види и прича!{S}  
 прса и изгужване футе и јелеке.</p> <p>А на то нико да се постидео, поцрвенео, већ су јој се с 
, разбацане пресавијене јастуке.</p> <p>А тамо до врата, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва д 
е и драге, као да су јој рођене.</p> <p>А Марко, као да је знао каква је она сада, поново изиђе 
а друга.</p> <p>И не превари се.</p> <p>А као што је унапред предвиђала, та је њена толика лепо 
н син, и само му она добро жели.</p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S} Само је јед 
ац би остајао да пијући лешкари.</p> <p>А често, испрва тихо, за себе, доцније јаче и гласно, п 
гово ћутање поче ашчика да жури.</p> <p>А Софка је знала куда је позива, шта значи то њено „хај 
ће, те их она није могла видети.</p> <p>А све је то материно упињање било узалудно.{S} Исто так 
чини што му буде хтела наредити.</p> <p>А да ће заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећа 
агове, повади и понесе са собом.</p> <p>А и сама родбина као да беше о томе начула. </p> <pb n= 
ракијама и добрим пићем и кафом.</p> <p>А када дође слава, Ускрс, Божић, исто је онако било нам 
ије, дигне руку — то није могао.</p> <p>А још када је син почео једнако само са Турцима и бегов 
, јер је код њих био и одрастао.</p> <p>А Стана, како први пут дошла овамо, у кућу, таква и ост 
ом“ и готово је на рукама носио.</p> <p>А деду памти само по једном.{S} Чим Софка поодрасла, ум 
нди-Митина! — чуо би се одговор.</p> <p>А у свима тим говорима о њој, увек је био само као стра 
диже се онај влажан и јак мирис.</p> <p>А знала је како ће се то све више одвајати, снажити и о 
као кап воде на длану не чувају.</p> <p>А да је заиста сва та њихова љубав била више ради оца ј 
намештајем, са њиме да отпутују.</p> <p>А да је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем ма 
мо доле, а особито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био тако сув, стран; у њему ни топлине, тр 
ве је било мртво. <pb n="219" /></p> <p>А Софка, да би сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла  
ко велика и толико чувена Софка?</p> <p>А Софка, гледајући сву ту муку и страх материн, више је 
о!{S} Ти бајаги нећеш!{S} Ти ли?</p> <p>А то је почело Софку да ужасава, пуни језом и страхом,  
телом, уноси се у њу и само је пита: — „А, Софке?“, унапред срећан, што ће моћи одмах да јој уч 
рмова, клопарање нанула по калдрмисаним авлијама, а из чаршије, где је велика капија и кафана,  
то свршава и расправља.{S} И Тоне је са адвокатима, којима се тада, <pb n="32" /> после ослобођ 
ња мртваца, могла штогод видети.{S} Јер адет је да млада од свега тога ништа не види, још мање  
ли чибуком бацио би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И од једа заваљивао би  
.</p> <p>— Ја, шта ћеш ти мори овде?{S} Ајде тамо...</p> <p>— Немој, Марко! —Сва срећна, видећи 
 и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Доста, не врачајте много!{S} Јер, косе ћ 
азда, од четир и више година неподигнут ајлук.{S} Али он је и био све и сва, особито код Софкин 
када је није видела.{S} И кроз дан два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“... 
м ногом и наслањајући се сав на њу, да, ако Софка посрне, он, тако подупрт, може одмах да је за 
знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстра 
оме слепцу (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита.</p> <p>— Хоћу, хоћу! 
ашно би то било; али она не била Софка, ако то не би учинила!</p> <p>И онда, престрашена тиме,  
када, већ само кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је она могла да ради што 
 не знам, слатка!{S} Ено Софке, па она, ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би ј 
.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, имам <pb n="124" /> пр 
ити и отићи у комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде затребало.{S} И сем тих материних из 
ћи, оправити; или, још горе и опасније, ако би требало каквога крвника, насилника сменити, знал 
S} Брзо из собе излете.</p> <p>— Софке, ако није он!</p> <p>Софка застаде.{S} Није могла да вер 
Софки по овоме би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад ви 
има.{S} И видело се како је, бојећи се, ако заспи, да случајно своју главу не наслони на јорган 
, тек по који бат улицом!{S} Журећи се, ако прође тек по који слуга, чирак, носећи из чаршије ш 
и, ишчекујући да виде каква је она, те, ако је и она весела, срећна, да се и они још више весел 
јама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, <pb n=" 
он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да и 
и како се на све то навикава и како ће, ако овако и даље потраје, напослетку — а при том како б 
Знало се да више неће силазити, већ ће, ако му што треба, одозго наређивати.{S} Он се изгуби го 
, да се спремите, и да останем овде, и, ако што треба, да послушам и нађем се.</p> <p>У том, ка 
иди, још мање самога мртваца, да не би, ако је можда затруднела, родила дете са каквом белегом  
еде.{S} Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од њега хоће, онда нека иде  
е јој је било: како она да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није к 
ирисан.{S} И онда њена ће заслуга бити, ако он устраје овако, како је почео, сасвим се развије, 
 није била на чисто: шта ће она чинити, ако заиста свекар, Марко, на њу...{S} Само да није она  
и, кад се овако врати, могао приметити, ако би их ко дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да 
 оголити; да ће их он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи 
 још у почетку брака, прве брачне ноћи, ако јој је тако мило и потресено излетело то: „ох, бре, 
 чисто у чело удара, или Софки, својој, ако да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи 
ошка, шта ти, варошка!...</p> <p>— Ако, ако, Марко.{S} Све ако, само ти легни, испавај се.</p>  
оручио ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро нам дошао! — предусрете га мати.{S} И кад до 
{S} Прости су, пијани су.</p> <p>— Ако, ако, тато!</p> <p>— Не, не... шта ћеш ти?{S} Немој ти о 
гушио, што му одговорила:</p> <p>— Ако, ако, Тоне!</p> <p>— Па, снашке, и ако ја више нисам код 
ти сама решиш; Богом да ти није просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} 
а те молим.{S} Богом да ти није просто, ако пристанеш, пре но што се ти сама решиш; Богом да ти 
му се и знајући као какав ће изгледати: ако не сасвим осиротео, а оно више за жалење.{S} А оно  
да легне, заспи, да младенци могу...{S} Ако не, ја не могу ништа више.</p> <p>— Идем! — Тако гр 
а љута на њега, свекра, самог Марка.{S} Ако баш они, његови сељаци, то не знају, а оно бар он,  
д лица.{S} Она то никад није радила.{S} Ако би стајала, стајала би на среди капије, са иза себе 
ата ни да јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ако се у изувању збуни, застане, он је гурне ногама и м 
амо кући, у варош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, четири пута.{S} Чак и преобу 
е готова.</p> <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако не можеш данас, сутра, када ти хоћеш.{S} Један, два 
ивали и поздрављали усрдно, радосно.{S} Ако би пролазила улицом, жене су је на капијама стојећи 
ж да је кори:</p> <p>— А јело, нано?{S} Ако оно тамо искипи?</p> <p>Она, посрамљена, бришући се 
се брзо трже и поправи — газда Марко, — ако смо и Цигани, и ми душе имамо.{S} Не може се више.{ 
о варошка, шта ти, варошка!...</p> <p>— Ако, ако, Марко.{S} Све ако, само ти легни, испавај се. 
а и поручио ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро нам дошао! — предусрете га мати.{S} И к 
вамо.{S} Прости су, пијани су.</p> <p>— Ако, ако, тато!</p> <p>— Не, не... шта ћеш ти?{S} Немој 
глас гушио, што му одговорила:</p> <p>— Ако, ако, Тоне!</p> <p>— Па, снашке, и ако ја више ниса 
 старац се почео обезумљивати:</p> <p>— Ако му је до тога, — беснео је, — зна и за то хаџи-Триф 
S} Митом, чиме се највише и успевало, а ако ни то не, онда чак и куршумом, и то од човека туђе  
бама и зачинима и тек једва у неко доба ако се пређе на само јело, праву вечеру.{S} И као што ј 
ећи неке меке, нежне потезе.{S} Из тога ако би је тек која комшика тргла.{S} Замрсило јој се пл 
риковане остајале и када је осећала, да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамр 
ави брзо Тоне. — Само, снашке, знаш, ја ако могу једну или две бачве да захватим.{S} Остале, св 
S} Него за тебе, да своје паре имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, да купиш себи.</p> <p>Да 
ка!...</p> <p>— Ако, ако, Марко.{S} Све ако, само ти легни, испавај се.</p> <p>Али на то, као о 
свим остати сирота, готово без хлеба, и ако се у велико почела да бори са сиротињом.{S} Већ је  
а, почиње да осећа како је та његова, и ако стара, спарушкана рука, ипак <hi>мушка</hi>, и због 
правдајући се, почеше да причају: да, и ако је младожења још мали, тек му је дванаест година, и 
до самих врата велике собе.{S} Софка, и ако је одавна слутила да, поред свега овога што је било 
то је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји неговала, све сутра иде 
 за неколико дана, издахну.{S} Томча, и ако му јавише, не дође на сарану.{S} Одмах после свекрв 
 Ако, ако, Тоне!</p> <p>— Па, снашке, и ако ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до с 
а ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипак се није дао преварити као други мужеви, 
ати од тога штогод не примети и зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, 
 Особито беснела је због увреде: што, и ако је то хтео са њом, да је уда, што онда овако са њом 
 већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекала  
е волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру пред калуђеро 
 него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако то мислиш, онда — погледај тату!...</p> <p>И разгрн 
"195" /> вењаке, међ остале госте.{S} И ако је врелина, сунце тек што не пржи, сви они, тако ст 
слатка!{S} Ено Софке, па она, ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би јој Софка о 
р вашу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више нисам, опет, увек, кад год ти што затребам, са 
 тада почела по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то његово изненадно расположење, та бујност, не 
обом, горе, у ону његову собу.</p> <p>И ако би тада почео да пада мрак, доле код матере нико од 
двиђала, та је њена толика лепота учини ако не гордијом, а оно срећнијом.{S} И то не зато што ј 
— Снашке, ја више к њему не смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младенци  
и.{S} Истина, никако сасвим здрава, тек ако би се око ручка појавила и изишла из своје собе.{S} 
тако тешке, да друга на њеном месту тек ако би месецима могла да уђе у њ — она би се све више и 
ер знају да ће их из пушке гађати, само ако кога примети у кући <pb n="248" /> од њих.{S} Он он 
 све: и поштовање, и дивљење.{S} Једино ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него  
а, што већ ти свирачи не долазе?{S} Јер ако се овако још чека, неће се моћи издржати, можда ће  
еби:</p> <p>— Слатка децо моја! — И још ако тада примети како је Софкин трбух мало већи, како ћ 
лазио поред ње јављајући јој се.</p> <p>Ако би са њим било још кога у друштву, који је не би зн 
 он поче коњу:</p> <p>— О, алат!{S} Ја, алат!</p> <p>— Живи ли сте? — Чу како газда само ослови 
та да говори, он поче коњу:</p> <p>— О, алат!{S} Ја, алат!</p> <p>— Живи ли сте? — Чу како газд 
остраг по сапима шину.{S} Шикну крв.{S} Алат, бљештећи се у мраку, пропињући се и разривајући к 
еће, није на коњу могао да се смири.{S} Алат, зачуђен том његовом немиру у седлу, а због јако з 
ти, алате!</p> <p>И пусти му дизгин.{S} Алат појури гризући узду и измахујући њом, а пазећи да  
 одлете у шталу и, не чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата 
г к њој, а највише из страха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, цурукнуо и силом га  
рави у седлу, одупре о узенгије.{S} Али алат, готово трком изишавши из улице и ставши испред ка 
ико жив не показује нити миче.{S} Па ни алат, већ оседлан и са црном, зараслом пругом од ножа н 
онајвише бегунаца из Турске.</p> <p>Коњ алат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четврт 
{S} Штала је била испражњена.{S} Једино алат остао у штали.{S} Али из штале већ није више слама 
ас гладио чело, очи и цело лице.</p> <p>Алат, навикнут, сам сави у последњу улицу, криву, тесну 
пасао.{S} После једва промуца:</p> <p>— Алата!</p> <p>Арса му поче силав опасивати.{S} Он то ни 
нуо.</p> <p>Марко, као увек, сишавши са алата, уђе право у оно његово скоро дозидано сопче.{S}  
а, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата уседе и усред дана, на запрепашћење чаршије и ули 
везаног остраг за кола, лепог оседланог алата уведоше унутра и привезаше за шамдуд, (Сигурно је 
ста светлећи, док се он, одударајући од алата, и нијајући се на њему сигурно, јако, не изгуби н 
коњу, да није штогод заборавио, приведе алата, гурну ону узенгију на Томчину ногу, коју овај бе 
 куће, кућњег прага, стигне газду, узме алата за узду и за узенгије придржи, како би се газда ш 
крви викну:</p> <p>— Оде газда и посече алата!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101_ 
 Арса, који му се приближаваше доводећи алата.{S} И да се не би овај досетио, Марко том подигну 
м одједном скочи, уседе у седло и ножем алата остраг по сапима шину.{S} Шикну крв.{S} Алат, бље 
ако да узјаше.{S} И држећи једном руком алата за узду, а другом узенгију, погнут оста чекајући. 
од гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао, да је овај појурио и скоку прешао ту поља 
е у кујну и обратно.</p> <p>Арса, пошто алата распремио у штали, из које се јасно одвајао, допи 
 по пољима и њивама.</p> <p>Марко обрну алата тако, да својим раменима и лактовима поче додирив 
умиравајући га, промуца:</p> <p>— Ћути, алате!</p> <p>И пусти му дизгин.{S} Алат појури гризући 
газди.{S} Али Марко само положи руку на алатово чело, на гриву, између ушију, и чисто стидљиво, 
 Алил.{S} Он, овако у чалми, сув, иде с алатом ногу уз ногу свирајући у грнету.{S} Марко, од ра 
сеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети на алату, кад изиђе из капије, дрхћући из све снаге, пође  
 је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату, наишао код једне реке и њу хтео прећи, више мост 
иде он, свекар јој.{S} Радосно се он на алату, у новом седлу, испрсује и хоће све испред себе д 
} Томчин крупан глас.</p> <p>Слуга брзо алату пребаци преко седла гуњу и бисаге.{S} Проведе га  
о и силом га кући донео, — он је сав по алату полегао.{S} Рукама запушио му и очи и уши.{S} И г 
ув.{S} По башти лишће шушти; из траве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис.</p> <p>А з 
о, оћутала би, начинила би се да спава, али није могла, већ јој се јави:</p> <p>— Шта је, Магдо 
/p> <p>— Целивај!</p> <p>Она га целива, али се трже уплашено и поче да блене.</p> <p>— Кажи, др 
мало замагљених очију и набраних обрва, али јасно гледајући, ипак се уплашено диже испред ње, у 
офка у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као  
укотине од истина тешких, јаких дасака, али доста једно од друго растављених, он једва дочека д 
и, топли, јер су били од чистог памука, али и танки, проређени.</p> <p>Магда, пошто разастре, н 
тељице, које истина није још познавала, али које су јој сад толико миле и драге, као да су јој  
 да је она узалуд себе мучила и гонила, али сада, пред свршетак, када ће да се закључи брачна в 
зарђалим кључићима.{S} Она се облачила, али никако није могла још себи да дође и никако није ве 
ице из Турске.{S} И она би ишла к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с једном да се истински 
засађеним врбама и ископаним јендецима, али за то пун свежине.{S} Онда би излазила и ишла ка он 
ично ноћу.{S} Остане по два и три дана, али никуда из куће не излази.{S} Чак и најближу родбину 
тлошћу и сјајношћу, те, онако приземна, али окречена и стегнута новим кровом, дође лепша и доби 
новцу, трајала дуго та његова путовања, али ипак су била честа.{S} А највише су падала у она до 
ује?{S} И понова почиње руком око џепа, али она то не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак 
те напред, да и њу као и свакога отера, али се сети да она није нека његова, сељанка, па да мож 
и грумен соли, каце пуне зејтина, гаса, али увек највише барута и олова и оружја.</p> <p>Овде ј 
 њена била је истина некад мало богата, али тада доста оронула.{S} Живели су од кирије од некол 
 Истина има мало бора око очију и уста, али се оне и не познају, већ се неосетно губе у свежини 
S} Било је у њему неко саучешће, утеха, али и храброст и решеност: писано је, нема се куда, и о 
ела, као сува, а у ствари зборана лица, али још једнако свежег, обријаног, влажних уста, још во 
, изиђе из собе.</p> <p>Прекорачи праг, али сунце, сјај и граја је запљусну.{S} Вео јој се зака 
ем да пијеш нешто?</p> <p>И оде натраг, али сетно, замишљено, јер по том Софкином одбијању јела 
му да живи.{S} Од њеног одела, простог, али новог, јаке футе и дебеле јој кошуље на прсима, зап 
а бежати, продати и кућу и све...{S} Е, али шта ће онда гробови на гробљу, па родбина, па особи 
ти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арса луд, Арса пуст! 
 у трбуху.{S} Истина није знао за себе, али је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбе 
 истина као уморен, као повучен у себе, али зато мати пресрећна.{S} Не би могла Софке да се наг 
а нема такву кућу, каква треба за тебе, али ће то тата теби....</p> <p>Глас му је био такав, да 
много.{S} Ох!</p> <p>И опет се предаде, али једнако тихо, из страха, да онај горе не чује.</p>  
и пари.{S} Шиљаста носа, шиљасте браде, али за чудо висока чела и крупних, тако дубоких и тајан 
просто и укусно намештену, — грлећи је, али полако, да јој не поремети ни косу, ни одело, пољуб 
 је и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који су луксузношћу и нарочитим реткостима морали п 
 Истина, од скора се доселио из Турске, али још тамо по граници држи ханове и продаје стоку тур 
оје су им остраг у борама тешко падале, али ногавице никад нису биле дугачке, још мање широке и 
 се, некада, не зна када, у које време, али исто, исто је овако било, постајало и овако се крет 
љубав, готово задоцнелу за њене године, али не и за њену лепоту <pb n="17" /> и свежину, исто ј 
су били скупоцени, тешки, од саме вуне, али стари, и поред најновијег, најопранијег чаршава, ко 
 Седи, седи, чедо!</p> <p>И седе до ње, али подаље.{S} То Софку још више уплаши, јер виде како  
Оно њихово просто једноставно нарицање, али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плач 
јника. <pb n="230" /> И, на изненађење, али у истини, — јер се све чинило што треба њему тамо н 
 Жене су око ње још лежале и париле се, али девојке већ почеше.{S} Не могу више да издрже лежањ 
у, сигурно би подлегла, изгубила би се, али она, гнушајући се, само га одбаци од себе и изађе,  
е свирка.{S} Истина уморна, упињући се, али опет са хуком и топло.{S} Опет поче кроз ноћ да тре 
а Томча под тим као поклекну, сруши се, али се зато чу његов страшан, пробуђен јаук и претња:</ 
..{S} И Арса седи код куће, уз огњиште, али зато твоја глава и отиде!{S} И сад тако, ето!{S} Ја 
масан задах, пун загушљивости, тешкоће, али некако сладак, раздражљив.</p> <p>А опет целог дана 
з кола силази он.{S} Лице му не видеше, али по оделу га познаше.{S} За њим је силазио други, кр 
слом поред њега да прође, пролазила би, али избегавајући <pb n="169" /> га, да можда не опази н 
и поједе.{S} Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од њега хоће, онда нека 
, старац није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и чивчије,  
ти су били и јастуци, чупавци, дугачки, али са грудвама.{S} Такође и јоргани са првобитном свил 
кога су се они толико одвајали, бежали, али којега су се толико исто и бојали, јер је, услед за 
том.{S} И ма да су били већ почађавели, али, услед свога нихања, покрета при сваком улазу, отва 
ко границе залази, почесмо за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — у м 
ка, истина не по крви, по оцу и матери, али ипак по неком стрицу.{S} Грдан је новац морао да да 
ими, везови, изнесе и поче да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него да се горе по 
> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасивати, али с муком, јер цео његов доњи део тела, кукови, клати 
 је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, ипак, ко зна, можда...</p> <p>У кући само су  
е су појили испред бунара.{S} Здепасти, али танких ногу и, за чудо, чисто као човечијих, тако о 
неопраних судова од јела и устајалости, али ипак за то промешан са свежим ноћним ваздухом, који 
спрам свеће сјали су се од углачености, али ипак сам минтан био је од свиле, скупоцен.{S} А он  
дела да опет у постељу није хтела лећи, али она једнако се изговарала: да зато није легла у пос 
он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико га не 
гле.{S} Отац и мати били су још сељаци, али, пошто се обогатише, њихна деца, особито те кћери,  
 дигоше.{S} Почеше да јој прилазе руци, али она не даде.{S} И са истим осмехом, са очима мало з 
 речи у песми не разуме, стране су јој, али се види колико их осећа, како од среће, <pb n="29"  
дом отишла на гробље.{S} Падао је мрак, али некакав топал, загушљив мрак. <pb n="51" /> Мати јо 
 собе чу се како Софка одговара слабим, али постојаним гласом.</p> <p>Слузи задрхта рука којом  
г њихова доласка, гласом мало дрхтавим, али ипак да се не примети, јер срамота је, викала:</p>  
S} Истина, једнако су се звали њиховим, али берићет се није, као некада, довлачио сав; већ једв 
лити:</p> <p>— Знам, видим...{S} Видим, али хоћу, хоћу, хоћу! — И осећајући неку насладу у том  
сниска, без патоса, са набијеним подом, али јој се није више чинила хладна, онако разграђена.{S 
има и развијеним вилицама и подбратком, али раменима и ручним костима још детињим.{S} Особито м 
pb n="72" /> таким скупоценим јорганом, али исто тако танким, проређеним, и који јој се због то 
јде...</p> <p>Није знала куда ће с њом, али ипак пође.{S} Виде како он испред ње, чисто се поту 
ји је од предака баш саму кућу подигао, али се знало да су од вајкада били тако богати.{S} И те 
м, које је за свакога било неразумљиво, али за Софку овамо, у собици, која беше од страха пала  
 противи, не изврши што би јој наредио, али, осећао је он, како је ипак она некако друкчија.{S} 
ене собе, него се намерно овамо упутио, али осећајући шта чини, сигурно од ужаса сам није могао 
е, за које се у вароши знало, веровало, али се о њима не водило рачуна: како сви они, сељаци, д 
ави се пред Марком и сањиво, малаксало, али одлучно поче:</p> <p>— Марко, — али се брзо трже и  
опуштеном руком, обучен у чохано одело, али не као остали, већ у неком нарочитом за њега кроју. 
то му је, истина било тако драго, мило, али које је њему ипак некако страно, туђе, увек се, пор 
онда из подрума сам довлачи пиће, вино, али највише ракије.{S} И закрвављених очију, бесан, гле 
а као неки старешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла субота или какав празник, одмах би ов 
о да Софка, истина тешко, мучно, споро, али мало по мало поче осећати како се на све то навикав 
се, и сам као осећајући да није у реду, али ипак сваког би дана долазио.{S} Одоздо са капије чу 
ко на онај свет.{S} И молим се Господу, али он неће, па неће да ме узима.{S} А тешко је, Тодоро 
не одговоре, или можда ми нешто и кажу, али ја не чујем, па мислим да ми ништа и не кажу.</p> < 
андилима и по црвеном застору на улазу, али је баба Симка задржа и шану јој:</p> <p>— Софке, пр 
 беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, али не као свакада за прсте, већ одозго и више руке за  
{S} Узео истина мало старију, заосталу, али чувену са своје раскошне лепоте.{S} И она опет била 
кташ који је био истина пропао у земљу, али му се још блештало његово мраморно теме.{S} Све то  
осила антерију и то скупоцену, свилену, али опет је испод ње вирио крај њене дугачке, дебеле се 
 који је не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек за собом, кад б 
 старе куће или да пробира и узме лепу, али готову сироту.</p> <p>И он је ово друго изабрао.{S} 
 песмом свирача спроћу њих, на доксату, али не свиркама и песмама кратким, бурним, које човека  
 Прву би ногу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо д 
и покаткад и здравио се с којим од њих, али више обичаја ради него што је хтео.{S} Чак ни са оц 
 стресе се од ракије, која ју је пекла; али, решена, са поуздањем, поче пити и осећати како је  
ом бити онај стари, велики ефенди-Мита; али пред њом, својом Софком, својим чедом, после ове ње 
за Јусуфчића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови  
 буде равна.{S} Да, страшно би то било; али она не била Софка, ако то не би учинила!</p> <p>И о 
 као свака новина, привући општу пажњу; али да ће њу својом лепотом моћи да надкрили, то је бил 
а, весеље, певање и тобож радовање?!{S} Али се морало.{S} Није се имало куда.{S} И зато сада он 
 противи му се.{S} Само да је знала!{S} Али и то није било истина.{S} На што <pb n="118" /> сад 
 А сада, ето, хвала Богу, испуни се!{S} Али још како се тек обрадова, кад Марко, занесавши крај 
 главе, њеног живота, ту се превари!{S} Али откуд је могла и знати?{S} Знала је само, да је кућ 
е, чини то још са свирком и весељем!{S} Али одмах га разумеде.{S} Ваљда да се то што боље сакри 
— Аферим, синко!{S} Аферим, Николчо!{S} Али много, синко, световно, много силан и чудан глас!</ 
Ех, зар вашу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више нисам, опет, увек, кад год ти што затреб 
бити, а она ће морати бити његова...{S} Али је брзо освести и скамени шум испред њене собе.{S}  
а плакале, јадале се, рониле сузе...{S} Али која вајда!</p> <p>И бојећи се да ће се сада, када  
ен, како они хоће, са њом да чине...{S} Али, поред свега тога, најгоре, најтеже јој је било: ка 
Свирачи засвираше.{S} Тодора поче...{S} Али, да ли као од радости, или од збуњености, што је св 
 онако црна, тврда и као нека шапа..{S} Али није она та која би, када нешто науми, на по пута с 
више него икада, обузело оно „њено“.{S} Али као никада до тада, одједном поче осећати: како је  
била крива.{S} Знала је да не треба.{S} Али се после и сама као загрејала, заборавила, јер, изм 
 јако потеже руком за нож из силава.{S} Али застану, јер виде да ће га опазити Арса, који му се 
онако пресавијеној, поче да оцртава.{S} Али она се, сва срећна и зајапурена, брзо издиже, преба 
о.</p> <p>Много није говорио никада.{S} Али што би рекао, то је било речено.{S} И тада се памти 
је то било горе него и сама продаја.{S} Али о продаји, особито њему, ефенди-Мити, није се смело 
туђе вере, каквог Арнаутина, качака.{S} Али за то је онда морало златно кандило њихове куће пре 
 седа у разбој и продужи да она тка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се као умори и онда се диже и 
еби зове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њ 
зала и у мало на сав глас не певала.{S} Али то није смела.{S} Само се трудила да мати од тога ш 
фка је, њој у хатар, узимала и јела.{S} Али, више је пила, него јела.{S} Из велике, од пола лит 
ку драж, и то драж у покретима тела.{S} Али баш зато никако <pb n="66" /> више није смела да се 
екала.{S} На њој је била сама свила.{S} Али ни шалваре, ни њена готово гола прса, претрпана низ 
 од Софкиних само јој мати долазила.{S} Али, да ли што је још био почетак, Софка још осећала он 
гребана, сасвим гола, она би утекла.{S} Али шта ће после, кад је такву виде на улици, у чаршији 
све искипело, и она би к њима сишла.{S} Али, да се не би приметило, увек би налазила неки <pb n 
 уздрхталим устима и подбулим очима.{S} Али то је код ње већ био онај утишан, унутрашњи, сталож 
а од сопчета осташе сасвим отворена.{S} Али сви јој ипак прилазе са неким страхом знајући да јо 
у одлазили у чивлук код Доњег Врања.{S} Али тамо се ишло више шетње ради.{S} Тај чивлук био је  
 радозналог света, особито женскиња.{S} Али Софка је све то знала унапред и јуначки издржавала. 
ерије, и све су истрошили од еспапа.{S} Али би тада, сигурно осећајући колико лаже, и Арса прек 
 трже.{S} Брзо се покри и као опаса.{S} Али одједном јој дође луда мисао од које се сва озноји. 
затим тешко, дуго, једва се повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнак 
вим малакса и готово паде од страха.{S} Али, на радостан крик Магдин и кад ова потрча ка капији 
 и улазили овамо код ње, чак и деца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то трчкарање сваки час и з 
овцем.{S} Она остави Софку и потрча.{S} Али испред ње већ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она  
ба ноћи, у зору, отишао опет натраг.{S} Али што Софку највише збуни, зачуди, то је била она, ма 
-Трифун.{S} И он је некада био млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, чивчике.{S}  
; да ће се њоме свршити и утрти све.{S} Али ипак, поред свега тога, изгледало је да се отимљу о 
 њих и готово само са Софком остаде.{S} Али Софка је толико била уморна, да ништа од тога није  
Брзо, стресајући се од језе, устаде.{S} Али он, обезумљен, луд, са пеном на устима, искривљеним 
p> <p>Отац јој са кесама као побеже.{S} Али, да се не би приметило да бежи, једнако се око себе 
средини места.{S} Она се попе, леже.{S} Али не као остале, на леђа, комотно, већ ничке, сакривш 
 тас.{S} Угрејана плоча пекла ју је.{S} Али њој је било хладно.{S} У прстима стиснутих руку, у  
 исправи у седлу, одупре о узенгије.{S} Али алат, готово трком изишавши из улице и ставши испре 
 код ње, можда би јој било друкчије.{S} Али, чим Томча одрастао мало, прешао десету годину, он  
скора су се били доселили из Турске.{S} Али, као да нису ни живели, тако се за њих овамо горе,  
 кујне и чисто устукну испред Софке.{S} Али Софка је, показујући горе на очеву собу, само упита 
зато су им једва до кукова допирале.{S} Али зато опет од кукова до пазуха сви у кожним, богатим 
наводаџију дочека не може бити боље.{S} Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим и таку н 
е, а Софка оста у кујни перући шоље.{S} Али она виде, како се мати, пошто отпрати Арнаутина и з 
 у руци, а жене поустајаше уплашене.{S} Али она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречи 
за те њене увек нове и скупе хаљине.{S} Али у брзо се Софка досетила.{S} Видела је: да јој мати 
ad> <p>После увели младожењу код ње.{S} Али је Софка већ била у толикој ватри, да није ништа за 
и од бола, неизмерна јада, да стење.{S} Али се брзо трже.{S} Изиђе у кујну.{S} Када је на светл 
пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгледале незгодне, што учкур и нова басма н 
г и масног ужета, ту закоље и одере.{S} Али проливену крв да не почисти, да би се по њој сутра, 
 кроз грло, чак на дно срца продире.{S} Али и она се прибра.{S} Не устукну.{S} Још мање, као шт 
н белим новим чаршавом, свлачила се.{S} Али некако споро.{S} Она је одавна за све ово знала.{S} 
та брига, поче да брекће, одмара се.{S} Али не могући да чека, док се у кујни обичај са Софком  
 <p>Тетка, кад је виде, изненади се.{S} Али Магда јој мимиком и са неколико турских речи каза с 
ак почеше деца долазити и рађати се.{S} Али каква деца, какав пород!{S} Једини син, првенац, шт 
/p> <p>Магда се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нити ико могао да помисли да ј 
а, од ње саме.{S} Она се сва стресе.{S} Али се прибра и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће 
остане њена шамија и праменови косе.{S} Али она из ината ни да јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ак 
д радости, среће, није знала шта ће.{S} Али по Софкином лицу, по дрхтању, по посртању, и нарочи 
љивим мирисом као на тамјан и свеће.{S} Али и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испр 
и, праћени, опкољавани гомилом деце.{S} Али Софка је знала како нико не гледа у те чочеке, него 
и на наслагану прашину од данашњице.{S} Али док она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Маг 
.{S} Софка уђе онамо, у своје сопче.{S} Али тамо не мога да остане.{S} Не знајући зашто, поче д 
> </quote> <p>И само то, ништа више.{S} Али зато је онда то било тако силно; тако јако пиштала, 
ју.{S} Ефенди Мита са свима се љуби.{S} Али Маркови сељаци још никако да се ослободе, никако да 
о да га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко само положи руку на алатово чело, на гриву, и 
, посла по Софку, да је натраг води.{S} Али Софка одби.{S} Не само да одби, него оцу поручи да  
амџика за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се и она, стојећи онако на улазу, беше занела, глед 
д ње и изгубише се трчећи ка капији.{S} Али у том чу се страшан Марков глас, који се беше устре 
а улазе, већ само слуге, и то мушки.{S} Али, као да се сети да није у реду, нарочито сада, да о 
 да долазе.{S} Испрва нису веровали.{S} Али када видеше толике свираче, толику светлост, трчкар 
жњена.{S} Једино алат остао у штали.{S} Али из штале већ није више слама штрчала и падала из на 
би има одела, да јој штогод не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме допустити, особито, да је 
а сарана.{S} Тада већ дођоше и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би морала са сваким разговара 
ореном капијом да се закрчује, пуни.{S} Али опет све занемело, све са тајанственим и готово упл 
један дан, па да се кућа сва испуни.{S} Али она, увек тобож као од великог посла, није могла.{S 
Магдо!</p> <p>Софка јој не одговори.{S} Али јој мати не даде.{S} Показујући главом у кујну на о 
обро, чедо! — увређено јој одговори.{S} Али се трже, када виде, како све то бива све веће, шири 
вански, те би отворила, да проветри.{S} Али кад <pb n="90" /> га није испратила, онда је морало 
аклањајући свећу, да му се не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе истрча овамо ка капији,  
то суревњива, одмах се до ње ухвати.{S} Али и остале тетке, мати јој, не дадоше да се она са Со 
 газда-Марку, морати на то пристати.{S} Али ипак, ипак нису се надали да ће Софка, тако олако п 
икад се није могла цела кућа видети.{S} Али сада, пошто је, као сваког празника, капија била ши 
наш већ шта је.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, имам <pb 
 од њих, уверене да ће им подвалити.{S} Али највише се склањају и беже стрепећи да их не прегаз 
 што ће га ето обрукати, осрамотити.{S} Али Софка му мимиком одрече да није то, чега се боји, в 
поређане ципеле и већ поче да дрхти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S} Светлост се од свеће з 
дати да ће из ње каква лепота изићи.{S} Али не преварило то њега, ефенди-Миту.{S} Чим је такву  
спомене, а камо ли да се усуди поћи.{S} Али није се могло више.{S} Почело се већ да излуђује.{S 
ло, минђуше и спремала шта ће обући.{S} Али кад звона при крају службе почеше нагло да расту и  
вој човек, поче опет да долази кући.{S} Али како!{S} Увек у ноћ, увек пијан, увек готово разбиј 
о да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да се покаже!{S} Једино, 
 час их изује, узме у руке и потрчи.{S} Али опет сваког се часа зауставља: или да склони које м 
ано, дечком) дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бојао се да много не „преучи“ 
 истина.{S} И онда се сасвим уплаши.{S} Али Арса јој не даде.{S} Силом, доносећи јој хаљине, го 
урне у врата, отвори их и уђе к њој.{S} Али не може.{S} Пада.{S} Руке, лактови и колена га изда 
 би одлазили у Доње Врање на чивлук.{S} Али нико више сем њих троје и Магде.</p> <p>У колима, н 
етир и више година неподигнут ајлук.{S} Али он је и био све и сва, особито код Софкина оца.{S}  
занео, пијући и здравећи за трпезом.{S} Али, када ови код Софке почеше у групама да долазе и зб 
аку руку, са већ спарушканим дланом.{S} Али је за њега то била највећа срећа, а особито када би 
 Испунише је сву страхом и трепетом.{S} Али Софка брзо виде у чему је све то.{S} Мати јој се бе 
д већ остари и мало попусти лепотом.{S} Али она никога није гледала, <pb n="16" /> него једнако 
жи Томчи, нека се обуче и иде у хан.{S} Али нека!{S} Нека остане овде!</p> <p>— Предомисли се о 
 n="93" /> <p>Ко зна ко им је казао.{S} Али Софка је знала, да се поред свега кријења и ћутања  
 већ удао и удомио, како је он хтео.{S} Али са сином, који му се родио доцкан, када је он већ б 
ипак допирао жагор, који је храбрио.{S} Али међутим из баште поче да бије свежина и то тако сла 
а она видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што се више одужавало венчање, молитве, певање, око 
га слагао и за нешто друго потрошио.{S} Али, и поред све те његове строгости, опет и најсиротиј 
стању да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Што би се посао више приб 
како хладно, као нож око срца секло.{S} Али опет, чим би га она позвала, а морала би тада подеш 
рази уздигоше, надмеше, поведе коло.{S} Али како!{S} Знала је да је нога неће преварити.{S} Зна 
 није надала, дође јој тешко, тужно.{S} Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.</p> 
 о себи, можда би било сасвим добро.{S} Али се и то свекрово поче као заборављати.{S} Софка га  
и, заустави, да избегне и спречи то.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се окрете к њој, приближи, прс 
собу, а не што је он сам хтео нешто.{S} Али што се, откада је отишао тамо у хан, овамо бар не н 
у руку.{S} Није био баш толико стар.{S} Али он, гост, као да то примети, и да би је што више ос 
ао у грозници, очима да тражи матер.{S} Али, она је већ била отишла тамо, у собу, и наслоњена н 
, више гледајући у жену него у кћер.{S} Али Ната то не примећује.{S} Сва срећна, што је тако от 
на бели се његов кратак, широк врат.{S} Али када виде како се он упути право њеном <pb n="202"  
еђен, и да сада не долази овако љут.{S} Али из тога је истрже свекрва.{S} Она истрча испред Соф 
 да јој се тиме као стави на услугу.{S} Али она не само што му није ништа наређивала, него, као 
о загледајући да се не упрља у ходу.{S} Али најгоре јој је досађивао онај тесан а сувише отворе 
то теже, заплетеније везове да везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главно да што више своју 
трахом знајући да јој тиме досађују.{S} Али, видело се, да највише стрепе од Марка, свога „бате 
г њеног угибања и увијања, додирују.{S} Али одједном се трже.{S} Кроз прозоре више ње, играјући 
ве смрти опет отишао тамо, у Турску.{S} Али се задржа, јер по његовом оштром, ситном, успореном 
т нема, Софку, хаџи-Трифунову унуку.{S} Али не знаш ти, — окрену се он љутито, кад виде да она  
се он једва држао о јабуку на седлу.{S} Али изненадном снагом одједном скочи, уседе у седло и н 
 оде.{S} У брзо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свануло се сасвим.{S} Марко показа 
 дошао, тато!</p> <p>Он као устукну.{S} Али се прибра.{S} И као не знајући <pb n="88" /> до тад 
атере, своје сестре, и осталих жена:{S} Али чим тамо оде, мало после, кад као дознаде за продај 
за њега? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада се са свадбе врати, као да н 
ло, али одлучно поче:</p> <p>— Марко, — али се брзо трже и поправи — газда Марко, — ако смо и Ц 
 и чудећи се.</p> <p>— Снаху имаш!... — Али, као да му то не беше довољно, застаде и гледајући  
је.</p> <p>— Знам, знам, тато.</p> <p>— Али једно само, Софке, Софке. — И Софка <pb n="203" />  
м, гунђају међ собом: „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви га гласно питају:</p> <p>— Свекре, на 
ела, нешто мало дуга, омекшала, кошчата али са чистим и високим челом, црним, крупним, мало уск 
иле су тако лепо обучене, све у стајаћа али већином танка, свилена провидна одела.{S} Јер сутра 
.{S} Сува, дугуљаста, мало кошчата лица али свагда стегнута израза очију и уста и са мало висок 
ширама, са чалмом, дугачка носа, просед али висок, дугих руку, <pb n="177" /> дугих лактова, по 
а учинили својим „чираком“ врстом слуге али њиховим наследником, коме се какво имање, кућа, не  
Да ли, што га њене танке уснице, детиње али црне очи и мало, тамно чело, са већ дугом косом, по 
} Оно, што је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, д 
ше кола и Софка чу већ готово стран јој али ипак давно познат глас:</p> <p>— Отварајте!</p> <p> 
Мало дугих, сувих руку, са истина сувим али нежним прстима и са још нежнијим, више длана облим  
м кровом са оним неколиким већ наериним али окреченим димњацима и са опраним <pb n="75" /> проз 
љају они.{S} Коњи им се пропињу над њим али оне, смртно уплашене, беже ма на коју страну.</p> < 
лом пругом од ножа на својим већ старим али још доста јаким белим сапима, као да ни он не сме д 
антерији, забрађена, истина доста новом али простом шамијом, у белим дебелим чарапама и опасана 
ај сандук и поднимљен оном својом малом али рутавом руком, са доста кратким и нежним прстима, ч 
ратом, по коме се, истина сад обријаном али већ збрчканом, јабучица била испречила, и готово га 
су му били дебели, кратки и са набраном али чистом белом кожом.{S} Само на једној руци имао је  
са села све оно богаство, истина сирово али велико: грдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, ву 
е видела овако сунцем опаљено и отврдло али толико нежно лице, као сада у те Миленије.{S} И то  
авршавајући последње весеље, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се извија, заноси и п 
S} Аха! — И све то било је тако страшно али и са таком насладом, као да се сада, после овога, о 
ударао на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, освежавајући задах.{S} И када се с муком гор 
n="120" /> и усплахиреном лицу и радост али и запрепашћење.{S} Понова осети од њега сав онај ми 
де се уда, истина за најбогатијег газду али још сељака, тек што се доселио, и то за мужа, кога  
д ње као уплашен. </p> <pb n="52" /> <p>Али она га позва.</p> <p>— Дај руку!</p> <p>Он јој пруж 
ше него својему. </p> <pb n="135" /> <p>Али после се видело шта је.{S} Марко је имао сестру, и  
и ти за овамо... </p> <pb n="199" /> <p>Али Софка не даде.</p> <p>— Хоћу, хоћу тамо...{S} Зашто 
d="SRP19101_C32"> <head>XXXII</head> <p>Али на томе не остаде.{S} Томча, кад виде да га више ни 
 моја!{S} Леле слатка кућо моја!</p> <p>Али то за њега овамо, пред вратима, до самих Софкиних н 
хуктати:</p> <p>— Боже!{S} Боже!</p> <p>Али немајући куда, на друго које место, опет је ничке п 
и јеца:</p> <p>— Софке, Софкице!</p> <p>Али Софки су чело и уста већ били хладни, те се она брз 
шаптавши:</p> <p>— Бата се љути!</p> <p>Али тада се Софка диже и сама учини оно, што је осећала 
е и само рече:</p> <p>— Ефенд’м!</p> <p>Али по њеној узбуђености и силини из очију познавши је  
ину, увери како ништа није било!</p> <p>Али би и то.{S} Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник 
ож, приђе матери.</p> <p>— Нано!</p> <p>Али мати, као бежећи, окренувши се од ње, све више је н 
товно, много силан и чудан глас!</p> <p>Али исто онако, како је умела да сачува од света те сво 
био.</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p> <p>Али видевши како се она са миндерлука, међ јастуцима, о 
 тебе, па све друго нека иде!...</p> <p>Али Софка примети како је на то све још више, силом скл 
ро је са кућом у доњој махали...</p> <p>Али се Софка изненади, кад још чу, како, као правдајући 
светом забашурио праву истину...</p> <p>Али ипак, ипак сада, кад одједном почеше долазити од ње 
 да они, како знају, иду, раде..</p> <p>Али, кад се доцкан у ноћ отвори широм и осветли капија, 
ему виде да мати то не одобрава.</p> <p>Али никако не могући да у све то верује, не знајући шта 
S} Зато бежи, чедо, иди од њега.</p> <p>Али кад Софка никако не хте да иде, побегне <pb n="249" 
тала била све блеђа, подбухлија.</p> <p>Али то њу није изненађивало.{S} Све јој је било тако ја 
ора стрепити од нечијег доласка.</p> <p>Али је требала бар и капију да затвори, те да кроз њу д 
фке, изгуби се широким корацима.</p> <p>Али о томе Софка није имала када да мисли.{S} Брзо се о 
це издвајало је од осталих жена.</p> <p>Али зато није ни умрла као остале женске.{S} Једнако, н 
 томе унапред одавно равнодушна.</p> <p>Али када виде да се све свукле, готово све отишле у ама 
потаји разна причања, оговарања.</p> <p>Али у колико су оговарања, приче ишле и шириле се, у то 
 Бог зна каквим именима им тепа.</p> <p>Али у том одоздо дете, које га је било довело, поче да  
ду, у некој вароши чак код мора.</p> <p>Али та мирноћа материна не потраја за дуго.{S} Он, не с 
 великодушно је одбијао од себе.</p> <p>Али тако исто није хтео нити смео да дочека ни оно друг 
Све, кућу, тебе, а највише тебе.</p> <p>Али тада клону.{S} Осети како из оне његове руке појури 
гао стићи, да их бар види мртве.</p> <p>Али поред све те његове одвојености и усамљености од ку 
рче од црне јој калуђерске ризе.</p> <p>Али на ужас и трепет браственика, видело се како он, ба 
мо да Маркови не дознаду где је.</p> <p>Али то ништа није помогло.{S} Најмлађи из браства Марко 
е и фамилије као право, одличје.</p> <p>Али овамо око ње свеће су све више гореле, и од њих све 
због тога лом и несреће настале.</p> <p>Али једне године, када се Марко вратио, она је толико б 
китећи, да плачу, наричу око ње.</p> <p>Али зато ипак на њих Софки није било криво.{S} Знала је 
 ако, само ти легни, испавај се.</p> <p>Али на то, као одговор, чу се само ломљење сигурно трпе 
а се одмара, и јела и пића ради.</p> <p>Али, поред свега што је она са собом била потпуно задов 
и плећима, лако и сеновито лежи.</p> <p>Али што је Софку највише узнемиравало, то је, што, отка 
и у појас, и једва су му вирили.</p> <p>Али испред њих, у олтару, поче већ да се шири тамњан и  
дмах, као да је не може гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац био одозго видео како се к њему  
к срушила се плачући и грцајући.</p> <p>Али ипак знало се да се то никада не сме дознати.{S} Ни 
ирисом на дуван, бурмут и восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S} Ваљда, што <pb n="183 
то, да идем ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да проговори.{S} И сам да је до 
ео, пушио, пио кафу и наређивао.</p> <p>Али поред свега, што је увек морало да буде како би он  
 никако није веровала у све ово.</p> <p>Али, када доцније, пошто се сасвим раздани, пошто сунце 
 и већа цика и јурење настајало.</p> <p>Али то све одједном престаде, када се Софка <pb n="157" 
 то пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али није остајало само на томе.{S} Продужавајући и даље 
а њу то било тако туђе и страно.</p> <p>Али што је за њу најгоре било, то је, што је она с годи 
— а све остало било је споредно.</p> <p>Али после ослобођења дошли су судови и парнице.{S} Наро 
" /> <p>— Не, тато.{S} Не, тато.</p> <p>Али он је не погледа.{S} Преко софре, укорак је прескоч 
и потонулу у неки страх, трепет.</p> <p>Али она би се једнако вајкала:</p> <p>— А не, не, чедо. 
ја, газдарице?{S} Знаш ти газду.</p> <p>Али одмах би окренуо да је храбри: како ће га сигурно п 
 продаје стоку за турску војску.</p> <p>Али једно све поквари.{S} Марко и неки чувени Ахмет, Ар 
вила и пролепшала у прву лепоту.</p> <p>Али њега то брзо заситило, те опет наставио свој стари  
ику.</p> <p>— Ђид ти!{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика као да је била спремна на то, јер чу се како 
 </p> <pb n="119" /> <p>А овако?</p> <p>Али ипак још није доцкан.{S} Још има времена да поправи 
аче:</p> <p>— Тато, тато мили! —</p> <p>Али је он са матером од капије тако полако овамо долази 
да играју.{S} Одмах уз њега његов верни Алил.{S} Он, овако у чалми, сув, иде с алатом ногу уз н 
муца:</p> <p>— Алиле, де, синко!</p> <p>Алил, полуциганин, у белим чакширама, са чалмом, дугачк 
, земља да игра, тако да свираш!</p> <p>Алил, чисто као увређен, одговори: </p> <pb n="178" />  
а у корак прати, и грца, муца:</p> <p>— Алиле, де, синко!</p> <p>Алил, полуциганин, у белим чак 
са рукама позади, приђе Алилу:</p> <p>— Алиле бре, земља да игра, тако да свираш!</p> <p>Алил,  
офка како им одговора, и сигурно понова Алилу лепи новац.</p> <p>Испред цркве од просјака, деце 
среће, скочи и, са рукама позади, приђе Алилу:</p> <p>— Алиле бре, земља да игра, тако да свира 
ама му их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који, клечећи подаље од њега, извија и с 
ртвима за душу.</p> <p>На капији звекну алка.</p> <p>— Домаћини! —</p> <p>Чак горе чу Софка јак 
астаде тако мирно и тамно, чу се куцање алком.{S} И то куцање беше тако лако, <pb n="87" /> тих 
 Чуо га је.{S} Само је један пут лупнуо алком, а она, мати, одмах из куће истрчала, сигурно ниј 
, имамо, тато. </p> <pb n="144" /> <p>— Ама не то.{S} Него за тебе, да своје паре имаш, па ако  
волим, тато.{S} Све вас волим.</p> <p>— Ама баш све?</p> <p>— Све, кућу, тебе, а највише тебе.< 
поче да се пење и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да ост 
дугим а још јаким гласом поче:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{S} А ја не могу, мори, да те позна 
ваки час се окреће оцу и моли:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати 
ше јутрос, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које доба — ишчуђавала би се она упорно. — Дете ран 
>— Не све, него: шта и колико?</p> <p>— Ама све!</p> <p>— Зар и ханове? — као кушајући га питај 
с било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо дочекујем турске трговце,  
 пева.{S} Пева заносно из свег грла.{S} Амам звечи: </p> <pb n="154" /> <quote> <l>Јао, јао, је 
стију, да излуде од беса, певале су.{S} Амам бруји.{S} Чак и амамџика ушла.{S} И онако обучена, 
 затуривши главу, запева тако силно, да амам као звоно одјекну:</p> <quote> <l>„Да знаш, дико,  
 све заједно стигле <pb n="147" /> пред амам, који се одмах више моста видео.{S} Он је био окру 
> <p>И бојећи се да ће се сада, када се амам смирује, јаук и плач Софкин сигурно чути, па да би 
рочито од оне амамске чесме, из које се амам водом пуни а која се после овамо у чаршији и око а 
 миндерлуку и да се свлаче.{S} Убрзо се амам зашарени <pb n="148" /> свученим хаљинама, испуни  
ње и ваљање по хаљинама.{S} Опет се цео амам испуни мирисом њихних чистих, окупаних и страсних  
м, и све више пунила влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, изгледа, још више дражило, опијало 
рви пут што се тамо заплака.</p> <p>Цео амам био је закупљен.{S} Мати и друге јој тетке и старе 
и да то она, Софка ефенди-Митина, иде у амам, радознало су ишчекивале да је виде.{S} Симка, сре 
дим женама из родбине и комшилука оде у амам, да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање 
 трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.</p> <p>Испрва се није могло од паре ништа да види 
горе, где су била стакла кроз која је у амам долазила светлост, видео се креч, малтер.{S} Око а 
ле, јер су тек сада први пут долазиле у амам.{S} Нарочито од младих жена, скоро удатих, није се 
е да се све свукле, готово све отишле у амам, а до њених ногу једина остала баба Симка, па и он 
о више јела, пита и колача да испошље у амам, чиме ће се оне тамо частити <pb n="145" /> и гост 
 одатле право чаршијом на више да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћошку око  
им очима и белим зубима.{S} А из правог амама ће допирати топлота, пара и она загушљива амамска 
, окупаних и страсних тела.{S} Из самог амама, курне, једнако је овамо на махове, како би се вр 
астурају овамо по вароши.</p> <p>Испред амама дочека их сама амамџика.{S} И пошто је Софка пољу 
 чаршији и око амама разлевала.{S} Више амама опет је настајала чаршија и чувена циганска махал 
ети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урнебесне клике, кикотање, звечање тасова, запљус 
пању и пржењу тела...{S} Памти се да из амама готово није избијала.</p> <p>Па онда Софкиног дед 
, охрабри, да, сасвим умирена, изиђе из амама смело и са осмехом.</p> <p>Ове овамо по миндерлуц 
>XVI</head> <p>У полумрак вратиле се из амама.{S} И све док су пролазиле чаршијом, прелазиле он 
ом начини!{S} Сву ме изуједа.</p> <p>Из амама опет допире стрина-Пасин грлени глас, глас младе, 
светлост, видео се креч, малтер.{S} Око амама свуда вода, нарочито од оне амамске чесме, из кој 
и а која се после овамо у чаршији и око амама разлевала.{S} Више амама опет је настајала чаршиј 
да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама почели да скупљају мушки. </p> <pb n="158" /> <p> 
ога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека пред амамом на мосту.</p> <p>— А теби Јована! — одазва јој с 
 допирати топлота, пара и она загушљива амамска устајалост...</p> <p>Знала је и то да је сада,  
аде да оде, још јаче да притвори спољна амамска врата, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око  
 И чим се за њима затворише и закључаше амамска врата, све, осетивши се затворене, сасвим се ос 
} Око амама свуда вода, нарочито од оне амамске чесме, из које се амам водом пуни а која се пос 
, које су ишле и распремале, лупа врата амамских и њихних токмака, обешених дрвених ћутука, кој 
се том уском улицом и приближавајући се амаму и оном ћошку за који су морале да зађу и одатле п 
у пролазиле и бежале на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Со 
е мушких на ћошку, гледање и сада ово у амаму.{S} Знала је како ће и сада, као и некада, исто о 
д тада једнако сваку удавачу она тамо у амаму купа и „трља“.</p> <p>Говорило се како она зна ма 
авале што треба: и оно купање Софкино у амаму, слагање дарова њених по доксату, дочекивање свир 
удила да певају и изговарају, да и сама амамџика, раздрагана, смешећи се, мораде да оде, још ја 
оши.</p> <p>Испред амама дочека их сама амамџика.{S} И пошто је Софка пољуби у руку и дарова је 
еше дарови: пешкири, чарапе, чиме ће се амамџика и остало особље даривати.{S} То, увијено у бош 
еса, певале су.{S} Амам бруји.{S} Чак и амамџика ушла.{S} И онако обучена, са плетивом о врату, 
једнако пушећи и пијући ракије, што јој амамџика беше послала, и то не, да и она, као остале, л 
<p>— Хајде, тето!</p> <p>Циганка, којој амамџика брзо намигну и која је нарочито зато стајала и 
а се.{S} Све се пренуше уплашено, да их амамџика за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се и она, 
вендије умире?...</p> <p>— О,о... тетка амамџике, пусти Васки онога њенога Ристу.{S} Ено га дре 
 што већа шала, смех, весеље, окрете се амамџики:</p> <p>— А мори, што гледаш, шта стојиш ту?{S 
"150" /> погледа, пушећи разговарала са амамџиком и, са неком насладом, мешала турске речи, — С 
изно их моле:</p> <p>— Немој, газда!{S} Аман, газда!</p> <p>— Ђид бре! — кркљају они.{S} Коњи и 
еднако се докупљивали суседни плацеви и амбареви.{S} Штале, што су биле испрва одмах до куће, с 
ало скривено и нагомилано по подрумима, амбарима и шталама, изнесе, распореди и уздигне, да би  
аство по подрумима, шталама и набијеним амбарима.{S} Само треба човек руком да мане, да узме и  
ако и свекрва целу кућу оставила њој, и амбарове, и подруме.{S} Па чак и за оне ствари сасвим с 
кући и кујни била у послу, а он тамо по амбаровима, шталама са слугама и чивчијама.{S} И Софка  
ина.{S} Све су биле у дугачким свиленим антеријама а повезане чајкама са разним накитима; а ско 
 Циганке у новим жутим шамијама, старим антеријама, беже испред њих и, као да их умилостиве, ок 
у нереду, витицама, падају око вратова; антерије и појаси им се већ олабљавају и окрећу у стран 
гнуто, бивају сасвим слободни; да скида антерије, јелеке и појасе, те да јој се снага, прса и с 
павати.{S} А међутим по њеној угужваној антерији, по њеној шамији, већ улубљеној, сасвим прилеп 
да овако обучена у ново, у тој свиленој антерији, лакованим папучама, скупоценом загаситом коли 
само са колијом на леђима, и у спаваћој антерији без бошче.{S} До ње је лежала постеља, забачен 
на је била пола сеоски, пола варошки: у антерији, забрађена, истина доста новом али простом шам 
ли му пут, него скамењена, гола, само у антерији, више постеље остала, те је Софка овакву и зат 
суди да је у вароши, само што је носила антерију и то скупоцену, свилену, али опет је испод ње  
, стајала је мати.{S} Обучена у свилену антерију, опасана новом, танком бошчом и са прекрштеним 
А ја мислила...</p> <p>— Не...</p> <p>— Ао!{S} Па ти ниси ни јела, мори, ништа, — пљесну се Маг 
: прво, онај узвик међ женским светом: „ао, што код Хаџи-Трифунових беше на слави!“ а друго, ме 
ју, косе, да, дивећи јој се, узвикују: „Ао, Софке!{S} Јао каква си и колика си!“ — од тада је м 
оши није било.{S} Лепше турски, грчки и арапски говорио него свој матерњи језик.{S} За све је б 
} Појас, силав са пиштољем, јатаганом и арбијом, све то сам Арса са њега скину и изнесе, да се  
ијама уговарао, давао имања под закуп и аренде, као што је и новаца узимао у име њихове куће.{S 
оклон и дар, него ли наполица.{S} А већ аренде и закупи од воденице толико су у напред и ко зна 
круглином и чудноватошћу и непознатошћу арија.{S} Мати јој као да предосети.{S} Брзо из собе из 
наређује:</p> <p>— Нека се ида и доведе Аритон наводаџија.{S} Нека он оде код газда-Марка.{S} Н 
 она отуда виче.</p> <p>— Софка, иди до Аритонових и зовни Ванка!</p> <p>Софка оде и убрзо се в 
жила за шверц, крађе и пушкарање између Арнаута, него за трговину, <pb n="137" /> да би из тих  
pb n="137" /> да би из тих ханова држао Арнауте у шкрипцу, страху.</p> <p>Овамо кући, у варош,  
ућу водити.{S} Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да продаје стоку за турску војску.</p> <p>А 
{S} Мало се он крви са том проклетијом (Арнаутима), него и оно дете.</p> <p>Арса би почео да се 
 поквари.{S} Марко и неки чувени Ахмет, Арнаутин, поглавица највећег и најјачег фиса, поред инт 
де у кујну, да Арнаутину скува кафу.{S} Арнаутин, намрштивши се, ваљда да му јаче одскочи она п 
 капији се појави висок, обријане главе Арнаутин.{S} Софка се осмену, јер одмах виде да је то о 
 како и мати јој, чим овога позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, 
p>— Је ли ово ефенди-Митина кућа?— поче Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоумећи и још је 
толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру пред калуђером побрати 
ори се! — поче га нудити усрдно.</p> <p>Арнаутин бојажљиво, као укочен, спусти се на столицу.{S 
>— Иди у Шарени Хан и питај за трговца, Арнаутина, — поче јој наређивати. — Нађи га и питај: да 
ња њена одбрана: и од онога тамо убице, Арнаутина, и од овога гласника, и од Софке, и од целог  
е у напред знала како ће она одмах тога Арнаутина, и не питајући га да ли он може, почети да са 
шумом, и то од човека туђе вере, каквог Арнаутина, качака.{S} Али за то је онда морало златно к 
и она виде, како се мати, пошто отпрати Арнаутина и за њим затвори капију, враћа полако и чисто 
ра око ушију. — Ето пре три дана послао Арнаутина.{S} Све поздравио, нама послао нешто новаца,  
по слузи.</p> <p>И Софка по изразу лица Арнаутинова виде како на њега све то силно утиче.{S} И  
 онако пијан, на глас је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је убио.</p>  
чио и наредио.{S} Софка оде у кујну, да Арнаутину скува кафу.{S} Арнаутин, намрштивши се, ваљда 
его како би толиким својим причањем она Арнаутину пала у очи, те да после он, кад однесе и испо 
ог ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови нису на место убили 
, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га у хан рањеног.{S} Куршум му ост 
од земље ишао, тако неопажен прошао сва арнаутска села, нашао село и кућу, у коју су били одвел 
е села, била у наоколо удаљена неколика арнаутска села.</p> <p>А то богаство њиховог села и њих 
 нему ноћ, ограђену зидовима.{S} Слуга, Арса, <pb n="220" /> као чувајући је, клечећи у каквом  
лав, поче да се приближава његов слуга, Арса.</p> <p>— Ко је?{S} Ко је?— Чу како овај виче трче 
а зна за њега, како је он, њихов слуга, Арса.{S} Софка смејући се, благо га предусрете.</p> <p> 
а рамена и главу, која му се климатала, Арса је ипак толико клецао и посртао.{S} Ипак издржа.{S 
а.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арса луд, Арса пуст!...{S} Кад говори Арса, кад моли да иде и оно 
зује опанке, док не би, смејући јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, еј, газдарице, нисмо у Пчињ 
ојица тамо у соби на покровцима седели, Арса им износио од сваке сорте ракије, да пробају, која 
особито што је отишао стари деда Митар, Арса и Стева, — у том његовом вајкању, претњи, звучи и  
} Е, али ја.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арса луд, Арса пуст!...{S} Кад говори Арса, кад моли да 
ај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арса луд, Арса пуст!...{S} Кад  
не, извали се и тако лежећи чека, да га Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен оном св 
ратким и нежним прстима, чекао је да га Арса сасвим скине.{S} Појас, силав са пиштољем, јатаган 
 наслањати, да не падне, чекајући да га Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасивати, а 
к а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стегао, опасао.{S} После једва промуца:</ 
еднако стојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита:</p> <p>— Јесу ус 
{S} Одмах после свекрвине смрти и слуга Арса оде од куће.{S} Тобож оде натраг у село, да тражи  
готово разбијајући капију, док му слуга Арса дотрчи и отвори.{S} Чим сјаши с коња испред куће и 
, укочен и покривен широком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{S} Сам га по 
 се.</p> <p>У том, као без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха седе на земљу.</p> <p>— А т 
у и потрча.{S} Али испред ње већ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она тамо око отварања сандука 
о неко дављење самога себе...{S} Сам је Арса морао у узенгије да му умеће ноге, јер се он једва 
ођена њиме, пође.{S} Испред њих ишао је Арса са испред себе уздигнутим коритом.{S} Из корита су 
тила, давала са тепсије, по којој их је Арса био наређао.{S} А међутим, ма да је знала да то тр 
 тада, сигурно осећајући колико лаже, и Арса прекидао, остављао је и као бежао од ње.</p> <p>Он 
мој, Арсо, седи код куће, Арсо“...{S} И Арса седи код куће, уз огњиште, али зато твоја глава и  
ина.{S} И онда се сасвим уплаши.{S} Али Арса јој не даде.{S} Силом, доносећи јој хаљине, гонио  
и, не чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата уседе и усред д 
} Арса луд, Арса пуст!...{S} Кад говори Арса, кад моли да иде и оном псу откине главче као врап 
 Али застану, јер виде да ће га опазити Арса, који му се приближаваше доводећи алата.{S} И да с 
штољем, јатаганом и арбијом, све то сам Арса са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти.{S} Ма 
 сам за себе.</p> <p>Она оде.{S} У брзо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свануло се 
лдрму, одјури са њиме.{S} Софка чу како Арса полете у кујну, и тамо ка свекрви викну:</p> <p>—  
сред собе, чекајући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити. 
231" /> <p>Тако исто и слуге, а особито Арса.{S} Он, само да би његова „снашка“ рекла добру реч 
ао обично, на савијене јастуке, које му Арса подметну, да седне, извали се и тако лежећи чека,  
задржавале, заустављале, испаде пред њу Арса.</p> <p>— Снашке, и ја сам, и ја сам...</p> <p>И д 
Турци и њихни сељани.{S} Свакога од њих Арса би редовно доводио овамо код ње, и они би се после 
е једва промуца:</p> <p>— Алата!</p> <p>Арса му поче силав опасивати.{S} Он то није ни осећао,  
дбацити, и викну:</p> <p>— Арсо!</p> <p>Арса, као пушком погођен тим већ заборављеним од старог 
се.{S} Све да се скине с тавана.</p> <p>Арса поче као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ 
ом (Арнаутима), него и оно дете.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љути, што она њега пита.< 
и и са увученим рукама у пазухе.</p> <p>Арса, што никад до тада, опи се на мртво име.{S} Није х 
адне, чекајући да га Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасивати, али с муком, јер цео 
ала целе ноћи отворена да стоји.</p> <p>Арса га први виде, и преплашен одјури унутра, у кујну,  
ксао, обезнањен, писак свекрвин.</p> <p>Арса, који је поред свега страха ипак тамо вирио и пази 
не друге собе у кујну и обратно.</p> <p>Арса, пошто алата распремио у штали, из које се јасно о 
зо поред њега на капију промину.</p> <p>Арса трчећи за коњем, једва успе да испред куће, кућњег 
ко зна због чега, бризну у плач.</p> <p>Арса међутим истрча, да широм отвори капију и да тамо н 
ињи.</p> <p>И да јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако саме.{S} Он јој ј 
с.{S} Он сам ништа није видео сем слуге Арсе испред себе.{S} Видело се само како се, да не би п 
дним, помућеним погледом, од чега би се Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по леђима јежила 
х рогожа.{S} И пошто још једном запрети Арси, да све уреди а особито да се она, газдарица његов 
Марко је стајао, гледао и сам наређивао Арси шта ће где да се намести и како.</p> <p>— Ту...{S} 
о! — настави плачно сасвим разумевши те Арсине узвике, прекоре, као: где су они, слуге и остали 
а погину за њега? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада се са свадбе врати, 
пцу, онда: „Немој, Арсо, седи код куће, Арсо“...{S} И Арса седи код куће, уз огњиште, али зато  
, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Арсо, код <pb n="226" /> куће, иди у варош и тамо чувај 
откине главче као врапцу, онда: „Немој, Арсо, седи код куће, Арсо“...{S} И Арса седи код куће,  
аго га предусрете.</p> <p>— Знам, знам, Арсо. — И у том стиже у сопче за Марком.{S} Виде како о 
ди и посрћући пође у двориште.</p> <p>— Арсо, појас и силав! — Једва што промуца <pb n="217" /> 
 себе ногом одбацити, и викну:</p> <p>— Арсо!</p> <p>Арса, као пушком погођен тим већ заборавље 
оче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — настави плачно сасвим разумевши те Арсине узвик 
ела његова жена, Стана, са оним слугом, Арсом, који се већ није сматрао као слуга, јер је код њ 
p>— Коња, чизме очеве! — цикну Томча на Арсу.{S} И сам одлете у шталу и, не чекајући ни да се а 
о њима, она, не могући да издржи, почне Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p>  
атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуда враћао, а да ни 
е тамо, уза зид доксата, донесу клупе и астал, за којим ће свирачи <pb n="167" /> седети.{S} А  
<p>Симка већ беше обучена и села у чело астала.{S} Испред ње је већ стајало стакло ракије, кисе 
фре.{S} И ма да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио да се, по старински, поставе со 
 око ње, као увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики,  
, док су свуда около по миндерлуку биле асуре.{S} Под је патосан плочама.{S} У средини горела ј 
ом, а не ногом, намештао је и дотеривао асуре, покровце, говорећи:</p> <p>— Тако...{S} То овде. 
ају постеље, испод њених ногу, на голој асури, увек би лежао Томча, муж јој, упола свучен, сави 
 Турчин, који би запао међ њих, у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колик 
е, вештице!{S} Умрех за слатку воду!{S} Аух!</p> <p>И ужасан крик, шум, одупирање, везивање за  
 га, говори:</p> <p>— Аферим, синко!{S} Аферим, Николчо!{S} Али много, синко, световно, много с 
лов, благосиљајући га, говори:</p> <p>— Аферим, синко!{S} Аферим, Николчо!{S} Али много, синко, 
и, као да честитају:</p> <p>— Ах, бато! ах, бато!</p> <p>Као свакада нису одмах могли да јој от 
иче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} Зар ви, б 
сасвим јасно, разумљиво...</p> <p>— Ах, ах, псу бре, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко 
тре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p>А Софка ј 
> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S} Ах, псу!...{S} И говорим њему: „Пусти ме, газдо, пусти  
 бре, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} 
 да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S} Ах, псу!...{S} И говорим њему: „Пусти 
и деда-Митре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p> 
ле су Миленију:</p> <p>— А Миленијо!{S} Ах ти, мори, мазнушо!{S} Ти бајаги нећеш!{S} Ти ли?</p> 
екаше:</p> <p>— О, невесто! невесто!{S} Ах, Томчо!{S} Ах, пусти сине!{S} Погле, какву ће сутра  
— О, невесто! невесто!{S} Ах, Томчо!{S} Ах, пусти сине!{S} Погле, какву ће сутра да грли!</p> < 
амандаљујте, да нико, нико...{S} Ах!{S} Ах! </p> <pb n="204" /> </div> <div type="chapter" xml: 
апију замандаљујте, да нико, нико...{S} Ах!{S} Ах! </p> <pb n="204" /> </div> <div type="chapte 
 ах курво!{S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p>А Софка је знала да то зна 
ом, сасвим јасно, разумљиво...</p> <p>— Ах, ах, псу бре, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах м 
е тврдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S} Ах, псу!...{S} И говор 
 своме бати, као да честитају:</p> <p>— Ах, бато! ах, бато!</p> <p>Као свакада нису одмах могли 
, ми ништа.{S} Ми керпичи!{S} Ђубре!{S} Аха! — И све то било је тако страшно али и са таком нас 
и, дедо!{S} Здрав си ми! — Жив си ми! — Аха!</p> <p>А са тим халакањем, усклицима настаје све в 
нска и ствар, за паре купљена.</p> <p>— Аха! — чу Софка како он чисто покликну од неке дивље ра 
арковој кући.{S} За њега се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, највише воли и да њега спр 
хмета са кућом не униште.</p> <p>Узалуд Ахмет, пренеражен, цео фис довукао <pb n="136" /> к себ 
S} И то се волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру пред 
дно све поквари.{S} Марко и неки чувени Ахмет, Арнаутин, поглавица највећег и најјачег фиса, по 
томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета са кућом не униште.</p> <p>Узалуд Ахмет, пренера 
е натраг у село, да тражи и убије онога Ахмета, газдиног крвника, док у ствари отишао и он у ха 
да вратио, још јаче, бешње псујући тога Ахмета, претећи му, док на послетку не поче и самога мр 
е било вере, ничега.{S} Маркова кућа за Ахмета је била слађа, пријатнија него његова рођена; ка 
у, кад би дошао, прво свраћао тамо, код Ахмета, побратима, и код њега преседео, одморио се и те 
њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета, или кога од његових укућана.</p> <p>Ахметов син 
то жали.{S} И то не толико себе, колико Ахмета побратима, јер за Јусуфчића зна се да мора бити  
рдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S} Ах, псу!...{S} И говорим њ 
да дошао кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов барјам, весеље, радост његове куће и његова бра 
та, или кога од његових укућана.</p> <p>Ахметов синовац, Јусуф, готово одрасте у Марковој кући. 
о бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови по његову главу не пређу — почео водити са соб 
 родбина била потучена и упропашћена од Ахметовог браства, закупио неколико ханова, који су бил 
 као што опет <pb n="134" /> за Марка у Ахметовој кући није имао ни харема ни ичега скривеног.< 
рим њему: „Пусти ме, газдо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја кр 
S} Само, онако пијан, на глас је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је уб 
коњаник сељак, планинац, дугих ногу, са ашама на коњу место узенгија и старим неким, дрвеним се 
лази и са њиховим девојкама и булама да ашикује, старац се почео обезумљивати:</p> <p>— Ако му  
чампаре, па и они пристојно стадоше.{S} Ашчика брзо тада приђе Тодори, поклони јој се.</p> <p>— 
а, што јој се у њен посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, после ће она.{S} Са девером заједно  
пезе, прозора.{S} И то тако страшно, да ашчика, унезверена, излете са запрепашћеним узвиком: „К 
> <p>А Софка, да би сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла све као што је ред, обичај, како бр 
 зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче уплашено говорити:</p> <p>— 
ирачи свирају, да од њихне хуке и ларме ашчика и свекрва не би чуле његову исповест.</p> <p>И к 
S} Охрабреније на то његово ћутање поче ашчика да жури.</p> <p>А Софка је знала куда је позива, 
авати.{S} Пијан био и, можда, свекрва и ашчика нису умеле како треба да му објасне, и зато он н 
гурно би то било, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, држању, видело <pb n="212"  
</p> <p>— Ђид ти!{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика као да је била спремна на то, јер чу се како га  
води, у какав понор...{S} Виде како јој ашчика строгим погледом поче да даје знак, да бар она,  
тогод.</p> <p>— Ко? — погледа га у чуду ашчика.</p> <p>- Софка!{S} Зар дете да не једе ништа, д 
 се чује ход по кујни, клопарање папуча ашчике и њен тихи шапат са свекрвом.{S} А баш тај шапат 
ти и заврћући рукаве појури у кујну код ашчике.</p> <p>— Дај, да окуси штогод.</p> <p>— Ко? — п 
зећи и пролазећи кујну, чу она за собом ашчикин још строжији глас овим Циганима у кујни:</p> <p 
анка.{S} А највише га порази, кад спази ашчикину голу руку, подбочену о кук, са заврнутом кошуљ 
н Марков глас, који се беше устремио на ашчику.</p> <p>— Ђид ти!{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика к 
ђе, пошто прегледа кујну, богато обдари ашчику, Цигане, а највише баба-Симку, повуче се горе.{S 
енушене луде крике.</p> <p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту, сигурно б 
олико данас добио.</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p> <p>Али видевши како се она са миндерлука, ме 
је и колико данас добио.</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p> <p>Али видевши како се она са миндерлу 
ћи запенушене луде крике.</p> <p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту, сиг 
штајући запенушене луде крике.</p> <p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту 
 кога је и колико данас добио.</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p> <p>Али видевши како се она са ми 
редусретала:</p> <p>— О срећно, срећно, баба Симка!</p> <p>Она, радосна, одговарала је:</p> <p> 
 Свака је трчала, да што пре стигне.{S} Баба Симка их с муком задржавала, док на послетку не ди 
ајапурена излеће друга и виче:</p> <p>— Баба-Симка, стрина Паса сву ме модрицом начини!{S} Сву  
е у амам, а до њених ногу једина остала баба Симка, па и она већ готова, опасана пиштимаљем и с 
але су код куће.{S} Једино што је пошла баба Симка, чувена трљачица, која ће тамо Софку купати. 
а, па да је купа, трља.{S} И та близина баба-Симкина дође јој још теже.{S} А знала је да сада н 
штипа. </p> <pb n="149" /> <p>Софка, са баба-Симком до себе, онако одвојена, на најлепшем месту 
на се сва стресе.{S} Али се прибра и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће од сада на њу улаз 
.{S} Ово од ујка-Стошиних!...{S} Ово од баба-Станиних, тетка Магдиних...</p> <p>А међутим све с 
ле на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Софком готово сама о 
а и по црвеном застору на улазу, али је баба Симка задржа и шану јој:</p> <p>— Софке, прво на т 
су пре њих ушле.{S} И све, као да им је баба Симка била све и сва, отац, мати, њој су се обраћа 
богато обдари ашчику, Цигане, а највише баба-Симку, повуче се горе.{S} Жене одахнуше.{S} Знало  
 што више путује и учи — тај њен деда и баба тада никако нису били код куће.{S} Остављајући мом 
ања умрли му отац и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник није могао на време наћи,  
и.{S} То, увијено у бошчи, понесе собом баба Симка.</p> <p>Испраћене и одгледане са њихне капиј 
 им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са том баба Симком и пошла.{S} Мати јој је имала само што више 
!{S} Да те није жао, што си постала <hi>баба</hi>?</p> <p>И ефенди-Мита јој приђе, пољуби се са 
 преливало се у лепоти и пуноћи.</p> <p>Баба Симка ју је купала.{S} Полако, зналачки, својом ру 
де је била стока и са њом сасвим стари, бабе и старци, који нису могли да издржавају.{S} Целе н 
а, што је, или још као и дете, од своје бабе, матере и осталих тетака и стрина могла да начује, 
ду и бабу једва као кроза сан памти.{S} Бабин лик увек јој је мало јаснији.{S} Вечито је седела 
 вечито долажење чувених ећима, лекара, бабица, толико бајање, посипање разним водама, вођење к 
, све више се дизала граја:</p> <p>— А, бабо, бабо!...</p> <p>То се односило на матер, која је, 
ећ и да је пецкају.</p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, много ти око новога пријатеља!</p> <p>Марко 
ати: </p> <pb n="131" /> <p>— Не плачи, бабо!{S} Да те није жао, што си постала <hi>баба</hi>?< 
више се дизала граја:</p> <p>— А, бабо, бабо!...</p> <p>То се односило на матер, која је, онако 
а је пецкају.</p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, много ти око новога пријатеља!</p> <p>Марко, седе 
одори, поклони јој се.</p> <p>— Срећно, бабо!</p> <p>И предаде јој сито, пуно шећера, леблебија 
тити главом и њу, <pb n="252" /> Софку, бабу своју, проклињати и кости јој у гробу на миру не о 
> <pb n="21" /> <p>Свога рођеног деду и бабу једва као кроза сан памти.{S} Бабин лик увек јој ј 
својим рукама.{S} Колико би пута Марко, бавећи се по годину дана на путу, кад би дошао, прво св 
 пребегао, и тамо у Турској почео да се бави, тобож тргујући с њима.{S} Ретко би отуда овамо пр 
рговини, а обично би се целог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини једнако помињао и њим 
на други дан Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ зачу се свирка грнете, која поче да се изви 
олику љубав према њему, те зато, што га бајаги толико воли, једнако лаже за њ и оволико га упор 
иленијо!{S} Ах ти, мори, мазнушо!{S} Ти бајаги нећеш!{S} Ти ли?</p> <p>А то је почело Софку да  
е чувених ећима, лекара, бабица, толико бајање, посипање разним водама, вођење код врачара по р 
 нарочито за ту кулу, толике су приче и бајке биле везиване и говорене.{S} И једино на том чивл 
жалиле и поудавале се за ситне трговце, бакале, већином скоротечнике, док се Софкина мати, Тодо 
 чисто заклањајући својим усахлим телом бакарне боје Софку од радозналих <pb n="150" /> погледа 
очеше да промичу слуге са великим новим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклет 
лазила по неколико рђавих грошева) даде бакшиш дечку, испоручујући поздрав Тонету и његовој дом 
.{S} Сигурно пијан, као сваке суботе од бакшиша што је добио, слушајући по пијаци и чаршији.{S} 
p>Свирачи, зарадовани не толико његовим бакшишом, колико што су га песмом задовољили — а знало  
а, његова Софка, и он, тобож његов зет, балавац, довде <pb n="243" /> довели, да ето он, он, ох 
ике просторности, осећао се онај воњ од балега, ђубришта, помешан са мирисом на пресно: на млек 
клих зидова, да се меша доле са коњском балегом и после онако да заудара.{S} Све је било почишћ 
н је био чист, топао, и пун животворне, балсамске свежине, као што су дани пролећа пред Ускрс.{ 
ишом, и она тада код њих била и са њима банчила и пила.{S} И затим, како се то цело весеље посл 
живи.{S} Зато их увек и било по околним бањама, где су се опорављали од неуредна живота, да би  
ла је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p>И када је Тоне дошао, да то све каже Софки 
 знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада треба да се ради и онда нека се са 
јом жртвом и оним својим ноћним мукама, бар остале усрећила.{S} Кућа се повратила и добила онај 
буком бацио би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И од једа заваљивао би се на 
</p> <p>И онда бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара.{S} Знала је она д 
 и немајући када о чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има онда у доброј успомени по њ 
 који је газда, већ толико је у вароши, бар он треба да зна какав је овде ред: да је већ једном 
, кад оде, Софка чу како је закључа.{S} Бар је ослободи, да не мора стрепити од нечијег доласка 
поче осећати како ће бити то и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, бити лакше, пошто је 
послетку и право је да тако и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онакв 
ој, Марка, мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се ето продужава њеном децо 
 он кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њ 
 строгим погледом поче да даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада треб 
, грлила и љубила мужа и молила Бога да бар једнако ово овако траје: овако ноћ и она, овако уса 
У неком је великом послу.{S} Гледаће да бар на јесен дође; и како је Софки послао баш ту басму, 
фке, и сама мати звала, и, молећи их да бар од Софке крију и штеде је до последњег тренутка, са 
то сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме надала,  
ер, када се већ оволико препатило, онда бар нека буде потпуна патња и мука!</p> <p>И зато би за 
твари сасвим нешто друго.</p> <p>И онда бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да се пр 
 нечијег доласка.</p> <p>Али је требала бар и капију да затвори, те да кроз њу доцније не види  
:</p> <p>— Ох, шта га не шаље? ..{S} Па бар да јаве...{S} Изедоше ме! </p> <pb n="140" /> </div 
рети на њу, Софку, још мање да јој буде бар благодарна, што ето њој, због њене удаје и свадбе,  
родбински дуг према њој да одуже: да је бар сада угосте, почасте, док се та несрећа није догоди 
о дупле, праве турске ципеле.{S} Или је бар тако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда п 
ада се увери да се то мора, онда што се бар не показа како доликује њој?{S} Што одмах, без речи 
оже бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме, Софке, не мучи.{S} Зашто, моје је и овако мн 
ена силна запиткивања о свему.</p> <p>И бар да јој сина Томчу, када овај поче расти, Марко оста 
ош мање да слатко изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са н 
те њене патње имали користи, том патњом бар њих, оца и матер, ослободила и живот им осигурала.. 
 се, откада је отишао тамо у хан, овамо бар не наврати, не дође, да се тиме, не Софки као извин 
сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубил 
 они, његови сељаци, то не знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је у вароши, бар он т 
да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ...</ 
он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не јављај 
за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји неговала, све сутра иде, одваја се, откида 
због тог материног плача, би лакше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.</p> <p>Али ник 
ћи своје угужване чакшире.</p> <p>И што бар тада не би паметна?{S} Што се не диже и заједно са  
кар тамо у туђини, у Турској, ипак буду бар заједно са њиме, те да једном и оне имају над собом 
е то десило, те није могао стићи, да их бар види мртве.</p> <p>Али поред све те његове одвојено 
елости почеле да падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, могли јести, пошто од њих и 
ко владао собом, грчевитим прстима поче баратати по недрима, по још дужим џеповима од јелека.{S 
 кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов барјам, весеље, радост његове куће и његова браства не  
 и пробајући фаље на пиштољима, да није барут уквашен.{S} Слуга за то време отрча до капије, от 
це пуне зејтина, гаса, али увек највише барута и олова и оружја.</p> <p>Овде је једнако седела  
лине, треперења, тако да се Софка са по басамака брзо врати, још увређенија.</p> <p>После, чим  
атко, подједнако, него како где, као на басамаке.{S} И сви са великим, зимским шубарама, у крат 
чини?</p> <p>Магда преплашена устрча уз басамаке, да горњи бој осветли.{S} Ускоро пред њихну ка 
ој изгледале незгодне, што учкур и нова басма није била угужвана и умекшана, те су је гребле ок 
 су преко њихних руку пребачени дарови, басме и свиле, те се није могло видети њено непрекидно  
е већ нове хаљине, сашивене од оне нове басме.{S} Кратак, доста отворен јелек са жутим ширитима 
ама, свиленим, од најновије и најскупље басме, која би се у вароши почела да носи.{S} Целог дан 
 нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме.{S} Не може још да дође.{S} Закасао у неку тргови 
но са два шегрта који донеше читаву рпу басме.{S} Софка је знала како је сад Магда са тим шегрт 
у понесе.{S} После сврати у Дућанџик за басму.{S} Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за на 
ошла кроз комшилук, да би сви видели ту басму за Софку и завидели јој.</p> <p>После, пред вече, 
сен дође; и како је Софки послао баш ту басму, да јој се начини хаљина...</p> <p>И заиста, и са 
е.{S} Чули су се тихи, уплашени кораци, бат ногу из оне друге собе у кујну и обратно.</p> <p>Ар 
епсија и сахана.{S} Са улице допирао је бат корака.{S} У опште дан је био чист, топао, и пун жи 
ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, гласни разговори; и када мати, видећи и сам 
е крцање ђерма на бунарима, тек по који бат улицом!{S} Журећи се, ако прође тек по који слуга,  
то, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака.{S} Једино горе, из њине куће и из оне 
не сељачке свирке и песме.{S} Све бешњи бат ногу од њихних тешких, јаких игара, једнолико, у ши 
 трепет браственика, видело се како он, бата им, Марко, чисто жали.{S} И то не толико себе, кол 
побегоше уплашено прошаптавши:</p> <p>— Бата се љути!</p> <p>Али тада се Софка диже и сама учин 
 свакоме нека да што жели.{S} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли што за њ?</p> <p>— Јутрос ми до 
аког изненадног додира, чак и од шума и бата нечијих корака голицаво трзала и слатко увијала, к 
, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето  
 се, да највише стрепе од Марка, свога „бате“, јер долазећи једнако су се уплашено обзирали, да 
 у гомилу, и сви око њега, Марка, свог „бате“.</p> <p>А Софкини опет, ради њих, да би пред њима 
еше себи а нарочито њему, свекру, своме бати, као да честитају:</p> <p>— Ах, бато! ах, бато!</p 
а старија, а и што је то била Маркова, „батина“ сестра, која им је, у осуству његовом, била ста 
 и сам кров и кућа диже.</p> <p>— Леле, бато!{S} Куку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да б 
у, убијени и згрчени:</p> <p>— Ох, бре, бато!</p> <p>Јер сви они, — ма да им Марко, или тек јед 
пију, само би хукнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! — И не би улазили у саму кућу, кујну, собу, већ с 
>— Леле, бато!{S} Куку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, как 
у, поздрављале би га:</p> <p>— Дође ли, бато?</p> <p>— Дођох! — Кратко, са досадом, чуло би се  
S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би који дојурио с коњем, сиш 
ућа диже.</p> <p>— Леле, бато!{S} Куку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> 
ао да честитају:</p> <p>— Ах, бато! ах, бато!</p> <p>Као свакада нису одмах могли да јој откаче 
ме бати, као да честитају:</p> <p>— Ах, бато! ах, бато!</p> <p>Као свакада нису одмах могли да  
о су оне те своје синове једнако њиме, „батом својим“, како су га сви у родбини звали, застраши 
ене свога новог пријатеља, тог њиховог „бату“, сви су се утркивали у служењу, облетању око Марк 
 се, кад већ и она дође, све заборавља, баца, потпуно се предају јелу, пићу и весељу.{S} И то ч 
ди Мита, изван себе, поче у двориште да баца чаше, просипа вино.</p> </div> <div type="chapter" 
 дворишту, по кући, чак и преко куће да баца шећер и леблебије.</p> <p>Мрак отпоче бивати сасви 
огу да је задржим.{S} Само кида цвеће и баца.</p> <p>Софка, једнако осећајући на себи његову ру 
ару за цигаром да <pb n="168" /> пуши и баца.{S} Сваки час устаје са столице, опет седа, скршта 
скалашне снашке, и видело се како бесно баца поглед на исту ону црномањасту девојку, која је ку 
у, као откривајући је, разграђујући је, бацајући са ње кров, димњак, настављао је. — А ето и тв 
е могу ову њину „варошку“ да пијем. — И бацајући се сину о врат и љубећи га страсно продужавала 
у девојку, која је купајући се певала и бацала тас.{S} Бесно грлећи, дирала је:</p> <p>— Миту,  
д беса, ножевима и јатаганима из силава бацали се на Цигане и секли им бубњеве.{S} Жене су бежа 
 овамо у варош пуцањ пушака и видело се бацање ракетли.{S} После, у потаји, у поверењу, причало 
еба извијали су зурлама.{S} Марко им је бацао читаву кесу новаца.{S} Одједном он ђипи и позва ј 
 игру другом руком око себе просипати и бацати, да би тако пун, сладак и раскошан био нови брач 
</quote> <p>И немогући више од севдаха, баци тас од себе.{S} Тас звекну, одскочи и звечећи отко 
соби, као неки страшан терет скидајући, баци кесе.{S} Сигурно их је у сама прса ефенди-Митина б 
 њу, да је охрабре, она брзо, одједном, баци са себе и остало одело и ужурбано позва Симку.</p> 
 осећала да би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже како је ипак та није надмашила, 
фка не сме да прекорачи догод свекар не баци у њега дар, новац, и не обећа, који ће део од имањ 
у пешкир, ка отвореном прозору.{S} Паре баци у ћоше на миндерлук, међу јастуке.{S} Од њих се чу 
але, знајући да нико не сме овамо да се баци.{S} Свекар јој, Марко, никако као не могући да вер 
је могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} И баци им кључеве, да они, како знају, иду, раде..</p> <p 
се ћу да вам почупам.</p> <p>Од радости баци шубару, свуче кратку чохану колију и са срећним, о 
 му пут.</p> <p>Слуга, пошто још једном баци престрашен поглед <pb n="254" /> по коњу, да није  
 јој почео да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да се покаже!{S 
, то је, да као свакада, чим уђе, одмах баци поглед на два велика катанца, која су висила о дос 
е дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци им динар и викну доле ка кујни:</p> <p>— Жене, рак 
а је знала да је капију затворила, ипак бацивши шамију на косу и на прса, сиђе доле.{S} Чисто с 
шко пада!{S} Како би он све то оставио, бацио, и запрепашћујући све, као што то њему и доликује 
Сигурно их је у сама прса ефенди-Митина бацио, јер тако јетко и презриво викну:</p> <p>— На!</p 
могао да издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не глед 
лном лепотом све остале женске иза себе бацити, а све мушке по кући — не гледајући ни род, ни д 
нова девојка, која ће њу својом лепотом бацити већ једном у запећак и учинити је — уседелицом.< 
 од подрума и тамо, размичући обруче на бачвама, бушећи рупе између дуга, точила вино Тонетово. 
 напред за целу годину кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и  
снашке, знаш, ја ако могу једну или две бачве да захватим.{S} Остале, све, само је ваша кућа у  
те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подрум.{S} Метнуће чак и свој 
а није Бог зна шта.{S} Знаш ти оне наше бачве?</p> <p>— Како да не, снашке?{S} Памтим још кад с 
илом би је натерали да однесе и врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бивала, Софка је одоздо 
одрина зоре поче пробијати одозго, кроз баџе, и ломити се са светлошћу огња.{S} Из комшилука чу 
ров, како је цео дан преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, 
аваница и оне кујне са оноликом широком баџом над огњиштем, због које човек никад ноћу није сме 
 стражом испред куће, овај одозго, кроз баџу, упао посред огњишта.{S} У мраку и запрепашћености 
 све знала, све унапред осећала, а сад, баш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, ту се  
 ох, што је слатка ова наша вода!{S} Е, баш је нигде нема!</p> <p>И да забашури све то, поче се 
а у помоћ, већ тихо, убијено, без наде, баш због тога оно му све јасније, све силније допире до 
 не мисли како они, од велике сиротиње, баш морају кућу продати, те да се он покаје, јер, кад б 
 оне високе планинске траве.{S} А опет, баш испод те њене круте кошуље, испод њене опечене сунц 
 кад би мене хтела пустити....</p> <p>— Баш добро.{S} Боље ти него туђин, — одахну мати.</p> <p 
е — свршено је!{S} А то њено цвиљење, а баш стога што није силно, не призива у помоћ, већ тихо, 
чике и њен тихи шапат са свекрвом.{S} А баш тај шапат њега, Марка, толико пренерази.</p> <p>— С 
ше пију, певају; бојала се, да она тада баш не поклекне, не покаже се довољно срећна, весела.</ 
ма.</p> <p>Не зна се који је од предака баш саму кућу подигао, али се знало да су од вајкада би 
м, тато.{S} Све вас волим.</p> <p>— Ама баш све?</p> <p>— Све, кућу, тебе, а највише тебе.</p>  
} Зато се Софка и трже, јер, узнемирена баш том тишином, мирноћом, предвечерјем, кроз <pb n="65 
аки од њих, не верујући самом себи, кад баш мора да излази у чаршију, пре изласка прво морао ић 
то ће је он стално избегавати.{S} И кад баш буде морао, због света, с њоме да говори, увек ће м 
и-Мити, мати би одговарала: како јој је баш пре неки дан послао новац; и долазио човек, да јој  
 се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онаква и толика, за какву се издавала.{S} Затим, по 
е се због тога у прво време немање није баш тако јако ни осећало.{S} И зато је матери Софкиној  
за младожењу, који је још дете, то није баш толико страшно, колико је страшно ово његово: што о 
 три дана тамо остати.</p> <p>Не зна се баш зашто је полудео.{S} После болести, у којој био сав 
д и обичај, од ње дознати.{S} И то неће баш из њених уста чути, него <pb n="110" /> ће ова доћи 
 међутим, ма да је знала да то треба, и баш је то највише и плашило, осећала је како никако не  
ароши што издвојенији и удаљенији.{S} И баш у том упињању да се од свих издвоје, изгледа да су  
ећивао, давала подушја, парастоси.{S} И баш у том једнаком одлажењу, тачном вршењу дужности пре 
а нису смеле да се појаве.{S} И која би баш морала послом поред њега да прође, пролазила би, ал 
 његов осмех говорио: „О, о, погле, ови баш почели да живе; погле како се удесили.{S} А ја овам 
) — почеше улазити унутра.</p> <p>Да ли баш од пића, или тек од напора што све то, своје пијанс 
раж, и то драж у покретима тела.{S} Али баш зато никако <pb n="66" /> више није смела да се вра 
р на јесен дође; и како је Софки послао баш ту басму, да јој се начини хаљина...</p> <p>И заист 
ме или да га пољуби у руку.{S} Није био баш толико стар.{S} Али он, гост, као да то примети, и  
та на њега, свекра, самог Марка.{S} Ако баш они, његови сељаци, то не знају, а оно бар он, који 
све јачи, све бешњи.{S} Док једна, а то баш она која се тужила како је стрина Паса уједа, витка 
ужем и осталима, старијим, да игра и то баш сад, и то чувено „тешко оро“, — она одмах поче, и т 
:id="SRP19101_C8"> <head>VIII</head> <p>Баш на други дан Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ 
дрве јој допире ноћни хладан ваздух.{S} Башта поче да јој се нија, ноћ све лепша, одређенија, к 
и....{S} Све, све то: и ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, 
ленила се и пружала чак иза куће њихова башта.{S} Под стрејама чеврљали су врапци.{S} Из комшил 
ње ограде, гажење цвећа — отуда ниједна башта после удадбе не може се по две три године наново  
 већ су се оцртавала била.{S} Из њива и башта допирао мирис труле траве и корења.{S} Тамо негде 
се мало оправи и иза ње подигне и уреди башта.</p> <p>И тако и би.{S} С пролећа већ је била уве 
 и би.{S} С пролећа већ је била увелико башта прекопана.{S} Извађене и набацане уза зид белиле  
ћни мир и раскош.{S} А око куће се опет башта једнако проширивала, пунила најлепшим и најбољим  
де на капију улицом, већ кроз капиџике, баште, куће, како би се са целим комшилуком видела, са  
упротна, која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и пространијом чинила је соб 
спред себе, обухватала је све оно поље, баште, њиве и друм, којим се улазило у варош и пролазећ 
о се, поред чесме, на ниже, где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је био као 
опраћала је до самог капиџика и суседне баште једнако намештајући је и дотерујући је...{S} Јер, 
сељаци.{S} Сви они долазили су отуда из баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза  
није чуло; такође ни из дворишта, ни из баште.{S} Зато се Софка и трже, јер, узнемирена баш том 
 силније бивало, да би она, долазећи из баште овамо кући, од раздраганости и среће чисто руке в 
гор, који је храбрио.{S} Али међутим из баште поче да бије свежина и то тако слатка и бујна.{S} 
на шта све ово?</p> <p>У том чу како из баште долази мутави Ванко.{S} И то пева.{S} Сигурно пиј 
ету до прозора, да би могла отуда, кроз баште, све овамо видети.{S} Око ње, по поду, била су по 
 почела и готово продала онај горњи део баште <pb n="39" /> иза куће, који је гледао на улицу.{ 
 и пође са Магдом.</p> <p>И идући преко баште чула је како отуд трчећи и јурећи сви вичу: </p>  
фка склоњена у ону комшијску кућу преко баште, седела је у малој собици на кревету до прозора,  
ањци; из оне комшиске куће, одмах преко баште, где је сада ограда била изваљена, да би се могло 
 не види, иза куће увела и тамо у крају баште за неко суво дрво привезала, да уз нарамак сена и 
а покреће и почиње да осваја онај свежи баштенски ћув.{S} По башти лишће шушти; из траве и алеј 
у ноћ, која је била прорешетана дрвећем баштенским и околним зидовима комшијских кућа, она се п 
рик Магдин и кад ова потрча ка капији и башти, да иде у комшилук и тамо по обичају разгласи, ђи 
 шта ће, једнако да иде испред куће, по башти.</p> <p>Софки онда би јасно да се она зато оволик 
} Или се шета, или обилази око куће, по башти и све надгледа, дотерује.{S} Највише се задржава  
акање, топот коња, крцкање самара и, по башти, и од коња и од људи, у тишми рушење ограде, гаже 
 осваја онај свежи баштенски ћув.{S} По башти лишће шушти; из траве и алеја цвећа диже се онај  
, који се све више почиње да разлева по башти, реци и тополама тако чудно, страсно и топло.</p> 
отеривала.{S} Око куће, испред ње, и по башти чистила је и раскрчавала, да је тај купац, када д 
ко дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опкољен тацнама дувана и ш 
, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, готово као луда, почела да разгова 
а закити се само једном китом свежих, у башти набраних зумбулова и међ њима једина бела лала.{S 
собито по праговима и степеницама.{S} У башти од онога јучерањег великог огња једва се подизао  
е, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње оставили.{S} И чим уђу, прво би и 
— Добра!{S} Цело јутро јури и трчи кроз башту.{S} Не могу да је задржим.{S} Само кида цвеће и б 
зго овамо, к њима у кујну.{S} Прегледао башту, двориште.{S} Силазио је и у подрум.{S} За њим иш 
 чак и разбивши једну тестију, побеже у башту, иза куће.</p> <p>Тамо на капији чу се неки тих,  
еним од старости, од усамљеног седења и бдења у својој собичици, дугим а још јаким гласом поче: 
у друштву чувених Грка, Цинцара и првих бегова, Турака, које због вере нису могли примати код к 
 позивају.{S} И то не они стари бегови, бегови само по богаству, већ ови други, који су, поред  
јмеродавнији оцењивач женскиња, које би бегови доводили за себе.</p> <p>Доцније, када је требал 
гове учености а и отмености почели први бегови и паше да позивају.{S} И то не они стари бегови, 
 паше да позивају.{S} И то не они стари бегови, бегови само по богаству, већ ови други, који су 
киног оца, ефенди-Мите.{S} Са Турцима и беговима и он пребегао, и тамо у Турској почео да се ба 
 је син почео једнако само са Турцима и беговима да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове 
дња и псовки, чуо како је опет са неким беговима негде начинио какав лом и чудо, и у зору кући  
е, одмах по ослобођењу, и он са осталим беговима и Турцима отишао и пребегао у Турску, оставивш 
а се одвикне од мешања и дружења са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари сасвим нешто дру 
или сељака из околних села, а понајвише бегунаца из Турске.</p> <p>Коњ алат, дуга репа чак до к 
вује ради њих, да њих избави сиротиње и беде.{S} Знали би то, осетили би они, њени, и не само о 
ко врата закопчану кошуљу с чипкама.{S} Бедра јој не као у девојке, но као у сваке нове жене, з 
таса и метао јој <pb n="171" /> руку на бедра, а особито на једар јој кук.{S} Оне се нису трзал 
еутегнута, њена се развијена половина и бедра још више истицала.{S} Сама јој се свекрва, гледај 
и јој се нису случајно шалваре смакле и бедра, половине јој се виде више него што треба, и да ј 
равом, и због тога јој се свакад стас и бедра јаче истицали.{S} Мало дугих, сувих руку, са исти 
 како јој месо, оно ситно по куковима и бедрима, чисто пуца.{S} У јутру налазила би се далеко о 
осле морала једнако да извија плећима и бедрима, пробајући да ли јој од тесноће неће где год пу 
 набијеном, још мушком руком нетакнутом бедру, почиње да се заборавља, почиње да осећа како је  
’к Наза,“ како су је звали.{S} Три пута бежала као девојка.{S} Три пута се турчила.{S} Готово ј 
рних погледа, као кроз шибу пролазиле и бежале на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, 
Девојке опет, које су пре од њега чисто бежале и дрхтале од страха пред њим, после његових тих  
а Цигане и секли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза ње крил 
ета, од кога су се они толико одвајали, бежали, али којега су се толико исто и бојали, јер је,  
 опет је настало задиркивање, голицање, бежање и ваљање по хаљинама.{S} Опет се цео амам испуни 
аже, и Арса прекидао, остављао је и као бежао од ње.</p> <p>Она и не слушајући га, јер је увек  
 једном свршити, не може се више, треба бежати, продати и кућу и све...{S} Е, али шта ће онда г 
овим жутим шамијама, старим антеријама, беже испред њих и, као да их умилостиве, окрећу се к њи 
опињу над њим али оне, смртно уплашене, беже ма на коју страну.</p> <p>Доле Магда се узрујала.{ 
 опет га изува.{S} Слуге тада морају да беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, са 
и! три за дваест пара!</p> <p>А сељанке беже, склањају се од њих, уверене да ће им подвалити.{S 
подвалити.{S} Али највише се склањају и беже стрепећи да их не прегазе коњи пијаних сељака, кој 
аног и масног, или палог, на патосу.{S} Бежећи, примети како јој мати прође поред ње, и оде к њ 
 стрина Паса уједа, витка, црнпураста и бежећи од другарица, које су је јуриле, поливале водом, 
ри.</p> <p>— Нано!</p> <p>Али мати, као бежећи, окренувши се од ње, све више је наслањала главу 
мајте и удешавајте!</p> <p>И журно, као бежећи од те теткине куће, а у ствари од Софке, изгуби  
а због тих слика, поче се дизати, и као бежећи из собе хуктати:</p> <p>— Боже!{S} Боже!</p> <p> 
.</p> <p>Мучећи тако саму себе, једнако бежећи од куће, паде једном у постељу и брзо, за неколи 
 полетеше.{S} Чу само како Марко, чисто бежећи из собе од ње, тамо међ својима, са неком страшн 
обеже.{S} Али, да се не би приметило да бежи, једнако се око себе загледао, тобож исправљајући  
хне куће.{S} Чисто јој дође да и одавде бежи.{S} У том уђе Магда, шушкајући полако, мислећи да  
онда се брзо, голицаво извија од њега и бежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да долазе.</p> <p 
а да се претвара.{S} Знала је она да он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а он 
не могу да те браним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо, иди од њега.</p> <p>Али кад Софка никако не 
 Морала да буде права, истинска служба, без скраћивања.{S} Софка чу како отпочеше њени, поређан 
ћали као склоњени и сигурни.{S} А сада, без њега, дошли као обезглављени, јер над собом више не 
асвим топла.{S} Истина, била је сниска, без патоса, са набијеним подом, али јој се није више чи 
офка сети, да су можда одавно без пара, без игде ичега, и са језом дочекујући га поче себи да п 
као да се не може без њих, тих стараца, без њихна присуства и одобрења, отпочети оно што они ми 
ом за њега кроју.{S} Чакшире мало уске, без гајтана, јер су оне лакше а скупље стају због тежег 
о, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово треба јед 
 не призива у помоћ, већ тихо, убијено, без наде, баш због тога оно му све јасније, све силније 
 њено цвиљење, и то не јако, него тихо, без наде, убијено:</p> <p>— Куку!{S} Куку!{S} Леле, мај 
показа како доликује њој?{S} Што одмах, без речи, не пристаде?{S} И по томе би сваки, нарочито  
 колима, и то лакованим, са федерима, а без оца, већ само са матером и којим братом.{S} Па и то 
м бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са великим земљаним буклијама, 
ој њихов Марко, можда, на жао учинио, а без њихове кривице и воље.{S} Можда је и сасвим унесрећ 
амо папуче није могла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чарапа, које су јој но 
кратко обријан, у широким мор-чакширама без гајтана, с бројаницама, ситним брзим корацима стаде 
 сада до јела — него, као да се не може без њих, тих стараца, без њихна присуства и одобрења, о 
не узима за себе, није удовац, још мање без деце, већ ето за сина, који је готово још дете!{S}  
нити руком штогод да помогне — ма да се без њега није могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} И баци 
рца, свакога од њих двори и слободно се без стида, као код своје куће, креће.{S} Пушта да јој с 
ва је била стара, масна; па чак негде и без поставе са поиспадалим памуком.{S} А сам он, његова 
 се једном и овако свршило, да, макар и без куће, макар тамо у туђини, у Турској, ипак буду бар 
одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега сва родбина била потучена и упропашћена од Ахм 
олијом на леђима, и у спаваћој антерији без бошче.{S} До ње је лежала постеља, забачен јорган,  
гове куће и његова браства не може бити без њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета, или 
 послушам и нађем се.</p> <p>У том, као без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха седе на зе 
ко треба.{S} Око поноћи, када Магда као без душе дотрча к њој и јави:</p> <p>— Иду младожењини! 
се скине с тавана.</p> <p>Арса поче као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ Станину да на 
у се не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе истрча овамо ка капији, кад чу газдино као уве 
јала да ће сасвим остати сирота, готово без хлеба, и ако се у велико почела да бори са сиротињо 
увек бивало, када би он остајао на само без ње, онда, када би га она, или услед посла, или усле 
 тада се Софка сети, да су можда одавно без пара, без игде ичега, и са језом дочекујући га поче 
 били су све разузданији.{S} Сви одавно без силава, појасева и чизама, и голих, косматих прсију 
ру, Софки се учинило да их не зову, што без њихових здравица и благослова не могу они да отпочн 
без њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета, или кога од његових укућана.</p> <p>Ахметов 
гле како се удесили.{S} А ја овамо могу без ичега.{S} Ја и њена мати ништа, заборавили на нас!“ 
м је својим именом давао силу, одбрану, безбедност.{S} Јер довољно је било рећи: „Ово је газда- 
фенди-Мити, новац да шаље, те да он што безбрижније живи, учи и што више научи.</p> <p>И заиста 
а, дубоко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса светлост, испресецана црним ивицама околних з 
ти набраних зумбулова и међ њима једина бела лала.{S} И то се закити не горе, више чела, него п 
амена јој.{S} Из целе ње бије она чиста бела, женска сређеност, засићеност, а која се код ње на 
е меке женске хаљине; да се виђају лица бела, нежна, очувана и негована.{S} Око куће једнако се 
не коже.{S} Лица не толико свежа колико бела, нешто мало дуга, омекшала, кошчата али са чистим  
>Сутра сунце затече чочеке преобучене у бела одела и набељене, и то много, утрпано, да би се са 
{S} Из кофе на бунару цурила је вода, и беласајући се спрам сунца, капала је по плочама.{S} Тра 
 се око чланака виделе њихне, хаџијске, беле чарапе.{S} И сви они, њени, заједно једно уз друго 
ке, кратке, да би им се што више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, које су носили, нису биле ка 
и широким корацима и завученим рукама у беле чакшире.{S} И, ма да се још није био ни приближио  
можда затруднела, родила дете са каквом белегом или болешћу.</p> </div> <div type="chapter" xml 
љуби у руку свекра, од њега прими дар и белегу, она и онда мирно оде.{S} Још мирније, и с тако  
исто се потурујући, иде, а испод темена бели се његов кратак, широк врат.{S} Али када виде како 
ром, разгрнута врата и прсију, те му се бели нова, свилена, са чипкама кошуља, сигурно Софкин д 
.{S} Сваки час су летели из руке у руку бели пешкири, којима су брисале зној са чела, завлачиле 
ивено и почишћено.{S} Од капије до куће белила се калдрмисана путања.{S} Из кофе на бунару цури 
жуљених јој и жутих руку, помаљала се и белила као млеком наливена тако нежна и слаба њена снаг 
екопана.{S} Извађене и набацане уза зид белиле се гомиле камења.{S} Земља се црнила мека и изри 
м, широким јорганом, јастуцима, чистим, белим, миришљавим, не може очи од ње да одвоји.{S} Пока 
намештаја.{S} Поред она два прозора, са белим кратким завесама, која су гледала на цркву и варо 
биле савијене спаваће хаљине, покривене белим чаршавом, душеке и јоргане.{S} Истина <pb n="71"  
 са бројаницама, у лакованим ципелама и белим чарапама...{S} Па онда исто тако је знала, када б 
хаљинама, суве, црне са светлим очима и белим зубима.{S} А из правог амама ће допирати топлота, 
а својим већ старим али још доста јаким белим сапима, као да ни он не сме да рже и копа ногом,  
нцима и боса, ишла у папучама и вуненим белим чарапама.{S} Па и то, колико се пута заборави и п 
ка готово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око очију и обрва.{S} Тресе се од старост 
лепшем месту на душеку који је покривен белим новим чаршавом, свлачила се.{S} Али некако споро. 
 висока, са уским лицем, мирним, готово белим очима и устима.{S} Ма да је имала чиме целу кућу  
е усне, хладне, уздрхтале, а посуте већ белим маљама.{S} Чак напротив би јој мило, кад виде как 
тина доста новом али простом шамијом, у белим дебелим чарапама и опасана сељачком футом и са об 
 де, синко!</p> <p>Алил, полуциганин, у белим чакширама, са чалмом, дугачка носа, просед али ви 
 Марија курва!</p> <p>И везаних ногу, у белим, новим чарапама, једнако подскакујући, настављао  
ама.{S} Испод њих вири њена обла пета у белим чарапама од конца.{S} На прсима леже низе дуката  
тка и вилица, почела она млечна, женска белина.{S} Нигде, ни по потиљку, ни око ушију, нема маљ 
аве, крупне дојке, у којима су се испод белине коже већ назирале, као одавно зреле, неке грудве 
цало једно велико парче пите, које се и белином свога брашна и множином јаја и сира одликовало. 
ним чланком руке, који је показивао сву белину њене коже.{S} Лица не толико свежа колико бела,  
погнуте главе, у папучама, распасан.{S} Белио му се учкур од широких чакшира а око њега јелеци  
х се лелујао венац од шимшира и великих белих ружа, којим је била окићена капија — њој цела кућ 
дно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пресно масло и сир, ш 
ранијом чинила је собу и она множина по бело окреченим зидовима повешаних свилених и као вал ла 
бе у свежини облог јој и као млеко тако белог и нежног лица.{S} И кад је овако лепа у свакидашњ 
{S} Сам га унесе, положи по поду, преко белог чаршава и намести му главу на јастук.{S} И када м 
кук, са заврнутом кошуљом, и то чистом, белом, те по томе он познаде да није прала судове, него 
 избријаног врата, а као увек обвијеног белом чистом марамицом, јаче му се истицала јабучица и  
дебели, кратки и са набраном али чистом белом кожом.{S} Само на једној руци имао је и то само ј 
брада одскочише, везавши јој испод грла белу свилену и меку марамицу, Софка изиђе заједно с њом 
офка чистила, падала и прљала јој чисту белу кошуљу око врата и на прсима.{S} И тако покривена  
<pb n="11" /> и снагу негују, да су што беље, што страсније.{S} И циљ живота да им је тај: која 
САВ СТАНКОВИЋ</p> <p>НЕЧИСТА КРВ</p> <p>БЕОГРАД * 1910</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ</p> < 
стина, једнако су се звали њиховим, али берићет се није, као некада, довлачио сав; већ једва не 
 се у том његовом осмеху крије јеткост, бес и подсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка 
иже.{S} И, осећајући такву снагу, такав бес, чак и мржњу према оцу, пође к њему.{S} Особито бес 
ари да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и стиска рукама.</p> <p>— Како  
ћ права жена, своја, ничија више.{S} Од беса стискајући прса, да би од бола чисто јаукала, и ди 
са мамузом, гази и скида катанац.{S} Од беса, што не може одмах да се катанац откине, он га изб 
тако ће бити луде.{S} Триста ће чуда од беса и страсти чинити.{S} И доцније, што пиће буде јаче 
ене и омекшане до костију, да излуде од беса, певале су.{S} Амам бруји.{S} Чак и амамџика ушла. 
ни, не знајући шта <pb n="201" /> ће од беса, ножевима и јатаганима из силава бацали се на Цига 
ављао је. — А ето и твоја глава! — И од беса, пића, ударајући се по глави и врату, заждио би он 
pb n="209" /> да се међ собом туку и од беса сами себи секу руке, ноге, тако да су морали, вуче 
е све то, а она не може! — И дрхтећи од беса, осећајући како му ноге у чарапама упадају у ћилим 
нано?{S} Зашта?... — Поче, а већ јој од беса сузе ударише.</p> <p>— Не знам, чедо!{S} Не знам,  
гласу, шиштавом, шупљем, запенушеном од беса, ваљда и пене која му је била из уста, била сигурн 
/p> <p>Једнако усправљајући се и већ од беса тресући се, и то не као пред Софком, већ као пред  
 чисто покликну од неке дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се 
ајвише ракије.{S} И закрвављених очију, бесан, гледајући у њу како она не пренеражена, не уплаш 
и се на јастук.{S} Не толико тада љут и бесан на њега, сина, колико на њу, на ту њену тобож тол 
слатка.{S} Сваки час их облизује.{S} Од бескрајне чежње за нечим осећа да би јаукала.{S} И тада 
и луди, бесни; стискање, ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дна душе упијање једно у друго...< 
и је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу механску, да с 
е драго и мило, — постају толико луде и бесне. </p> <pb n="162" /> <p>Зато је њих Софка са осме 
ржњу према оцу, пође к њему.{S} Особито беснела је због увреде: што, и ако је то хтео са њом, д 
умљивати:</p> <p>— Ако му је до тога, — беснео је, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} И он је некада 
 њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда, покоре.</p> <p>Долазио би кући заје 
 уводе.{S} Он прилази.{S} Пољупци луди, бесни; стискање, ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дн 
 то: свршено је.{S} Ено, он тамо, горе: бесни!{S} На очи не смем да му изађем.{S} Ох, црна ја!< 
е, да још испијају оканице, па онда као бесни јуре овамо на коњима.{S} Из недра им испадају ств 
отово попрскан пљувачком.{S} И то не од беснила, што му овај одриче, не да паре, него што су га 
а...</p> <p>И узимајући од Магде пушку, бесно, сав цептећи од радости, поче да пуца.</p> <p>И н 
 је купајући се певала и бацала тас.{S} Бесно грлећи, дирала је:</p> <p>— Миту, Миту овој пушта 
оне раскалашне снашке, и видело се како бесно баца поглед на исту ону црномањасту девојку, која 
о сокацима што воде на друмове.{S} Трче бесомучно, да достигну муштерије.{S} Завалили се од кор 
нашку, која, док је Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жутој таслици дувана,  
} Али се и она, стојећи онако на улазу, беше занела, гледајући у ону.</p> <p>Међутим овамо Софк 
ли из цркве кућама, или по механама.{S} Беше настало оно празнично затишје, светло, топло са ја 
ништа не чујем и не видим?{S} Које доба беше јутрос, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које доба 
, и ако ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам вашу к 
а собом.</p> <p>А и сама родбина као да беше о томе начула. </p> <pb n="93" /> <p>Ко зна ко им  
иво, али за Софку овамо, у собици, која беше од страха пала у постељу и покрила се јорганом, са 
ушећи и пијући ракије, што јој амамџика беше послала, и то не, да и она, као остале, лежи, да с 
 сигурно онако лепа, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих платити 
аширеним прстима, и то леву, јер му она беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, али не као свака 
— Снаху имаш!... — Али, као да му то не беше довољно, застаде и гледајући је одозго, светло, на 
мно, чу се куцање алком.{S} И то куцање беше тако лако, <pb n="87" /> тихо, да Софки срце стаде 
 том чу се страшан Марков глас, који се беше устремио на ашчику.</p> <p>— Ђид ти!{S} Шта ти?</p 
о виде у чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сасвим помирила с том мишљу: да ће се једном м 
њака, не види.{S} На њихову срећу он се беше у почетку тамо занео, пијући и здравећи за трпезом 
д ње, особито кад јој, због тога што се беше много сагла, падоше плетенице низ врат, те јој се  
пама, и понесавши собом паре, које мати беше увезала у пешкир, ка отвореном прозору.{S} Паре ба 
ону узенгију на Томчину ногу, коју овај беше само подигао, па онда брзо пређе на другу страну о 
еља, и то давно после службе божје, јер беше престао јек звона са цркве.{S} Престаде по чаршији 
а, и он је био према њој пажљив.{S} Већ беше мало узрастао.{S} Науснице га огаравиле, подбрадак 
, врати се она полако у кујну, која већ беше осветљена од огња, што га деца рашчаркала и већ се 
мушки. </p> <pb n="158" /> <p>Симка већ беше обучена и села у чело астала.{S} Испред ње је већ  
 У брзо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свануло се сасвим.{S} Марко показа слуги г 
им светом: „ао, што код Хаџи-Трифунових беше на слави!“ а друго, међу мушкима по чаршији, како, 
:id="SRP19101_C30"> <head>XXX</head> <p>Беше празник, света недеља, и то давно после службе бож 
 исто тако опет отуда вратио, још јаче, бешње псујући тога Ахмета, претећи му, док на послетку  
руго.{S} И целе ноћи биће све горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да буде што луђа, што ватрен 
и све више остајали сами, све јаче, све бешње почињу да преовлађују само њихне сељачке свирке и 
еднако била граја, смех, кикот и све је бешње, силније бивало.{S} И све то, та толика светлост, 
аганост, те и оне почеше још веселије и бешње, особито чувена и страсна играчица, тетка Паса.{S 
Не тако, не то, бре!</p> <p>— Да! — још бешње, још обезумљеније, чу како јој отац настави. — За 
.{S} А песма, звук тасова све јачи, све бешњи.{S} Док једна, а то баш она која се тужила како ј 
мо њихне сељачке свирке и песме.{S} Све бешњи бат ногу од њихних тешких, јаких игара, једнолико 
лонила, ипак, због тог материног плача, би лакше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.< 
приметивши како се већ приближава кући, би некако неугодно.{S} Зато се <pb n="100" /> као испра 
а.{S} И што најстрашније <pb n="114" /> би, то је, што осети како је сада она, њена удаја, њен  
плакала.{S} Пуче јој све пред очима.{S} Би јој све јасно: да ово, што јој сада толико тешко, ов 
ана не дижући главе ради.{S} Мати једва би је одвајала, да руча и вечера.{S} И што би се посао  
суза тронута на ту Софкину љубав понова би је нудила:</p> <p>— Хвала, снашкице, хвала...{S} Узм 
по оближњим селима и црквама.{S} Испрва би долазиле у простим колима, са оцем и матером, са пун 
а највише брашна, масла и сира, од чега би после Софки и матери по неколико дана трајало.{S} И  
разблудним, помућеним погледом, од чега би се Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по леђима  
е имало ништа што би је бунило, од чега би презала.{S} За њу није било ни од каквог мушкарца оп 
у — зависи све.{S} То му сада треба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као  
еља, једнако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отишао кући, спремио 
а једном и оне имају над собом њега, да би, испод његове власти и надзора, могле слободно да ди 
олико нечега светскога, и страснога, да би сви бивали потресени и узрујани.{S} Чак чуло би се к 
ем управљати, него да то чине стога, да би она била сасвим слободна и да би се и овде, код њих, 
и дали му неколико њива и винограда, да би могли живети.{S} И она, када остарела, никада <pb n= 
 од зрелости почеле да падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, могли јести, пошто од 
цима.{S} Тамо се хранили од чивчија, да би се само могао <pb n="22" /> што више Софкином оцу, е 
да није могла реч да каже.{S} Софка, да би је охрабрила, поново је у руку пољуби, на шта ова од 
ртво. <pb n="219" /></p> <p>А Софка, да би сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла све као што  
можда она то...</p> <p>И зато Софка, да би га сасвим уверила, мораде издржати до краја његов гр 
аткишима.</p> <p>И Софка је грабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} По 
 од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта јести...{S} То ли ви хоћете од мене?</p> < 
руке и њиме издиже и приноси устима, да би јој пуцало грло.{S} Одахњује не могући да се прибере 
е, где је сада ограда била изваљена, да би се могло у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала дец 
ише затворена, што јаче замандаљена, да би они овамо били одвојенији, скривенији — све то као н 
 које доба и зашто опет отишао, она, да би све те одговоре избегла, а једнако седећи онако, као 
 изнесе и обеси још неколико фењера, да би степенице биле боље осветљене; да се после тамо, уза 
пелама, кратких ногавица од чакшира, да би им се око чланака виделе њихне, хаџијске, беле чарап 
 малој собици на кревету до прозора, да би могла отуда, кроз баште, све овамо видети.{S} Око ње 
ао увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћили 
ја више.{S} Од беса стискајући прса, да би од бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже 
су се опорављали од неуредна живота, да би се после могли приликом прве гозбе, славе, вечере, ш 
ј соби горела је лампа и то уврнута, да би што мање било светлости и падало у очи.</p> <p>Када  
они продају кућу више њему за љубав, да би га учинили својим „чираком“ врстом слуге али њиховим 
, силно ударање пете о земљу, о под, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно, после спавања, ту 
ласка бивала луда, не знала за себе, да би, онако пијана, ноћу падала и онда звала себи слуге.{ 
 руком да се хвата за врата од собе, да би се задржала, видевши по лицу сељаковом и његовим очи 
 руци, те она мора јако да их стеже, да би их могла држати.{S} Срећом били су преко њихних руку 
ој мати зато тако скупе хаљине даје, да би је том скупоценошћу уверила како заиста то он, отац, 
: како ће сада морати силом да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као сва 
врату, заждио би онда чак до капије, да би се исто тако опет отуда вратио, још јаче, бешње псуј 
очиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекала, када ће доћи н 
спуњене гајтанима, већ уске, кратке, да би им се што више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, кој 
та и то пред самом Софком опра руке, да би је уверила како су јој чисте, поче је служити и нуди 
з дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стегао, опасао.{S} После једва пром 
хла, спарушила се.{S} И отуда после, да би и даље сачувала ту своју спарушкану лепоту, цео живо 
талама, изнесе, распореди и уздигне, да би могао „свет да гледа“.{S} Сазидао је капију на свод  
ма — а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао млађи, — већ у панталонама и капуту, в 
а овде покупљена и увијена у пелене, да би, тако одвојена, удаљена од свадбене ларме и вреве, м 
 крстом, већ ситне, црне, скупоцене, да би се, ма колико биле дугачке, ипак могле све у шаку да 
вог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав, лепши и виши о 
ма биле су обешене и поређане лампе, да би се видело ићи тамо, њима, под хладњак.{S} Тамо опет, 
чеше овамо око њене собе да се купе, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка поче јасно да  
ћавала прса и рукаве и саме шалваре, да би осећала како би једним покретом све могла са себе да 
ли да намешта косу, разгрће шалваре, да би слободно могла крочити или, кад би та сада ознојена  
јући се о његово колено издизала се, да би оном другом руком, заносећи је око њега и као обгрља 
рко, једнако стојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита:</p> <p>— Ј 
 измеђ сватова и издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што се  
упијајући нокте у младожењине прсте, да би их одржала у својој руци, издржа у обилажењу око нал 
 она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак не улази, п 
кле, сада је само дошао, да им јави, да би она, мати, имала када да се спреми, да све ствари, п 
на да није због тога, што њега жали, да би се он том лупом пробудио, узнемирио, растерао му се  
зања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљена.< 
 баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње оставили.{S} И чим уђу, прво 
 и у подрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била при руци, давала обавештења, кад што затреба 
гошћу, Софку) гласно се разговарати, да би из тога њихног разговора могла Софка све чути: и ко  
а сада ознојена прса почела брисати, да би сваки одмах с подсмехом помислио, како се она ето сп 
м руком око себе просипати и бацати, да би тако пун, сладак и раскошан био нови брачни живот ње 
к и навлаш, и насилном смрћу умрети, да би тиме и пред њима и пред светом забашурио праву истин 
било свето.{S} Нису могле замислити, да би он могао, или што би и учинио, да је то нешто ружно  
е уверена да ће се што више скупити, да би је што боље гледали, подсмехујући се и сажаљевајући  
{S} Али проливену крв да не почисти, да би се по њој сутра, када гости дођу, видело, како је це 
водило рачуна: како сви они, сељаци, да би што више радне снаге имали, женили своје синове још  
егртима навлаш прошла кроз комшилук, да би сви видели ту басму за Софку и завидели јој.</p> <p> 
увек била ушла одозго кроз комшилук, да би преким путем пре матере дошла и отворила јој капију, 
а два три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена од навале света, запиткивања и честит 
у, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласку стрпали који г 
тога стиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, 
 знајући све то, само одмахну руком, да би ова прекинула.{S} Софка гледајући ту множину јела, п 
чећи испред ње, служила би је јелом, да би Софка због тога морала ма штогод да једе, јер иначе  
 послу, не би ко од њих био изабран, да би се та непажња примила овамо од њих не са огорченошћу 
је се имало куда.{S} И зато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију ис 
ајаће <pb n="109" /> хаљине и друго, да би били готови када их позове, да дођу на свечаност.{S} 
 је весео, него што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S} Зато је више пио и нар 
 она наредила, овако и овако свршио, да би по томе она видела како је он тачно, све онако учини 
здржљиво би гледала и пратила, тако, да би овај губио, као сагибао свој поглед, главу и са пошт 
није, све заносније, силније бивало, да би она, долазећи из баште овамо кући, од раздраганости  
у кујни до зидова ређало, остављало, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум  
свим врата, мори.{S} Остави их мало, да би могли да гледамо нашу снашкицу...</p> <p>А Миленија, 
а је у тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледало да је вода, била је утурила лишће 
ела и набељене, и то много, утрпано, да би се сакриле боре и умор на лицу од ноћашњице.{S} Двор 
ало је да је то навлаш тако удешено, да би појање, служење службе овамо што свечаније, што јасн 
уча, вечера, и то слатко, облапорно, да би после вечере једва дочекала, кад ће лећи у меку пост 
 око оног ђубрета.{S} А то све зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, 
ога је она служила.{S} И то не зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет мора 
ће сада сам дукат падати.{S} И зато, да би што више као оправдали тај силан новац, што ће од ње 
м их је он, полазећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако врати, могао приметити, ако би их ко д 
што стога што је ближе био манастир, да би могао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код Ма 
сада треба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као светећи се њој, жени, и с 
рли, љуби, него би напротив, у инат, да би је још више намучио, онако раздражену остављао, те б 
<p>И Софкин отац, ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао страх, самога наводаџиј 
које ће она опијена пасти у несвест, да би он њу после мучио, љубио.{S} И то толико, да је само 
е и стрине, долазе, да ту и спавају, да би могле једнако радити, помажући да се што више намеси 
у, морају силно да свирају и певају, да би могли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и по 
 да пљескају, старци да се изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче 
 лишћем, изнесе собом свећу у кујну, да би се Софка и мати у помрчини сасвим свукле и легле.{S} 
ве зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из каквог кута, из мрака, м 
е“.</p> <p>А Софкини опет, ради њих, да би пред њима показали колико они воле и цене свога ново 
ебе ради њих.{S} И то само ради њих, да би они, отац и мати, пошто њој иначе сваком удајом пред 
И то све не ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.{S} А на послетку и треба, пошто ћ 
ижљиво прибирали, само <pb n="60" /> да би она могла што лепше и више овамо њима, својим газдам 
та, него за трговину, <pb n="137" /> да би из тих ханова држао Арнауте у шкрипцу, страху.</p> < 
налазили сву драж свога живота.{S} А да би у томе што више успели, гледали су да се у свима сит 
 тако нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више да се 
ана, предавала би се сама себи.{S} А да би сасвим избегла страх од самоће и мрака, све више и в 
 својим претцима мисли, јер је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као кријући се о 
да до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже как 
 јаук и плач Софкин сигурно чути, па да би га као заглушила, она се гласно са свима испред њихн 
е у кујни обичај са Софком сврши, па да би и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S 
 те је Софка овакву и затекла.{S} Па да би избегла да потанко Софки о свему прича, када је отиш 
S} Од бескрајне чежње за нечим осећа да би јаукала.{S} И тада већ зна да је настало, ухватило ј 
остави је, да има мало праменова, те да би они својом сенком као сакрили ону удолицу испод ушиј 
д светом изгледа како и он свира, те да би после имао и он права на јело и пиће.</p> <p>— Муса, 
сећајући се чисто крива због тога, и да би се оправдала, почела би око Софке да облеће, улагује 
.{S} Софка би се брзо освешћавала, и да би од <pb n="142" /> Магде то сакрила, као од стида, ок 
} Али он, гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, сам јој принесе руку, коју он 
 свега гласа викну тетка Симка.{S} И да би, као што је ред, сада после купања настала што већа  
тамо са женама да се разговара.{S} И да би се оне још више ослободиле, и сасвим отпао са њега о 
га, да би она била сасвим слободна и да би се и овде, код њих, осећала као код своје куће.{S} А 
ек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би га одједном пресекла, сасвим разуверила, као увређен 
само једно.{S} Истину само.</p> <p>И да би је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, да 
апије и њиховог дворишта, а у ствари да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужв 
 јечи:</p> <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да би хтео да се смири, заустави, да избегне и спречи то.{ 
зна да и њега то не интересује, него да би само могао бити поред ње, да је гледа, наслађује се  
ан, приноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипила. 
ва доле, са свекром и свекрвом, само да би он могао што одвојенији и мирнији да буде.{S} А опет 
и слуге, а особито Арса.{S} Он, само да би његова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ  
ежати, једнако одајући се пићу, само да би се сасвим умртвила.</p> <p>Доцније, како се причало, 
то Софка остаде сасвим сама, не само да би горе, теже, него чак и боље и лакше, како за њу тако 
, шта се растурате? — Заустављала их да би, као што је ред, обичај, све заједно стигле <pb n="1 
ће да се зида.{S} Онда ни свекрва, када би их тако видела, не би могла да издржи.{S} Макар прис 
и он остајао на само без ње, онда, када би га она, или услед посла, или услед заморености и зас 
да, него никада.{S} Па чак и онда, када би је лице можда издало, ипак је Софка била уверена да  
Чак чуло би се како и сам владика, када би му после певања прилазио руци за благослов, благосиљ 
ше.{S} Јер још и пре, као девојка, када би она и мати идући на купање ту наишле, одмах би се ос 
...{S} Па онда исто тако је знала, када би они мислили да она у велико спава, за оно њихово, ма 
, као свакада при таквим вечерима, када би била тако сама, затворена, поче осећати неку драж, и 
а на „прочку,“ уочи великог поста, када би по обичају цела породица морала да дође и иште опрош 
ила и наслађавала.{S} Колико пута, када би Софка клечећи радила око огњишта — а тад би се њена  
на вечита <pb n="208" /> узречица, када би је питали за те сељаке: „Море, маните их, сељаци, шт 
, страсно и топло.</p> <p>Доцније, када би мислио да је Софка већ заспала, долазио би и он горе 
вним, црним и зарђалим дном, које, када би фењери одозго пали, чисто би пробило трпезу.{S} Испо 
 који се некад за срећне сматрали, када би им примио поздрав, руковао се са њима, а сада: да их 
Истина, то никада није казао, чак, када би се овај и разболео, старац није хтео да сиђе, да га  
цу, његово поцупкивање.{S} Па тек, када би тетка отишла, да га лечи!{S} Софка није тачно знала  
ко хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би јој Софка одобрила:</p> <p>— Па подај, нано.{S} Ја н 
долазио, то би било којом суботом, када би, место оца, дошао са рабаџијама, да еспап узму.{S} П 
 и то не често.{S} Обично суботом, када би долазиле рабаџије, да на својим тешким, воловским ко 
уж, Томча.{S} И то је увек бивало, када би он остајао на само без ње, онда, када би га она, или 
ан а сувише отворен јелек.{S} Јер, када би клекла око огњишта, да налива кафу у шоље, увек би ј 
су били лични, наочити и силни.{S} Када би остали на само, гледајући се, осећали би како од зад 
дстављала кућу као право мушко.{S} Када би излазила и одлазила на чивлуке, да надгледа имања, и 
да, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и после толиких грдња и псовки, чуо како је опет са 
овима.{S} И сваки час, као свакада када би долазила са тих подушја, услед многе испијене ракије 
{S} И када се с муком горе попе, и када би посађен на миндерлук, када се осети да је сео, да је 
 није хтела да зна ни где су.{S} И када би која комшика дошла, да потражи на послугу какву ства 
а то била највећа срећа, а особито када би видео како нека, услед његова све јачег притиска по  
 се како он одговара.</p> <p>А већ када би коју нарочито по имену позвао горе к себи, она би пр 
их, радом убијаних страсти, чежње, тада би сасвим падали, сасвим се заборављали не могући ништа 
ог засађеног кукуруза и дувана.{S} Тада би се све брже примицали.{S} Магда горе, код кочијаша,  
атер <pb n="27" /> к себи звао.{S} Тада би заједно вечеравали, заједно седели горе, у његовој с 
 постала велика у очима свих!{S} И тада би јој и сам њен сопствени бол и јад, украшен овим пожр 
ма морала да их двори, служи.{S} И тада би слуге брата, већ онесвеслог од страха, кришом износи 
едела тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, готово као луда, почела да разговара са цвећем.{S}  
да се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној намештеној соби, видело како први љу 
асови о њима, „сељацима“.{S} Софки тада би јасно, што никад од Магде није чула какву добру реч  
ава, пуни језом и страхом, јер јој тада би сасвим јасно да је ова свадба, ова њихова слатка веч 
> <p>И тада се поче сећати.{S} Тек тада би јој јасно и оно његово запрепашћење, кад је виде, а  
 чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипила.{S} Унезверена, изван себе од страха, хватала 
ла.</p> <p>После вечере целе ноћи Магда би код ње предремала, тобож да јој је на услузи, а у ст 
оче расти, Марко остављао код ње, можда би јој било друкчије.{S} Али, чим Томча одрастао мало,  
враћање кући нити јављање о себи, можда би било сасвим добро.{S} Али се и то свекрово поче као  
доласком некога или ма чим другим, онда би и матер <pb n="27" /> к себи звао.{S} Тада би заједн 
ио чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек за собом, кад би они одмакли, чула разгов 
зблудних очију.{S} И <pb n="13" /> онда би отуда, из чивлука, где су били затворени са свирачим 
ндецима, али за то пун свежине.{S} Онда би излазила и ишла ка оној равници, подједнако равној з 
том све могла са себе да збаци.{S} Онда би се уносила уживајући у својој лепоти, осећајући драж 
 и свачим што би нашла око себе, и онда би их опет остављала на миру.{S} Слуга, пошто је био за 
у црни мрак оде у своје село.{S} И онда би се чуло како Магда, пратећи сина, као сваке године,  
 уздах и глас неке песме.</p> <p>И онда би почела да осећа оно што јој толико пута долазило и ш 
спред куће, по башти.</p> <p>Софки онда би јасно да се она зато оволико препала, што се сада не 
3" /> то.{S} Иди ти и подај! — Тек онда би свекрва одлазила, пела се по таванима, завлачила по  
 а снага јој сва изломљена.</p> <p>Онда би почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче ка 
 већ ојачала његова ребра и плећа, која би се, кад би се сагао, ослободио од утегнутих појасева 
 слаткишима.{S} Једна фурунџиница, која би само за њихову кућу пекла, могла је од њих да се изд 
сећа његове скоро избријане браде, која би је тада почела по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то 
м, од најновије и најскупље басме, која би се у вароши почела да носи.{S} Целог дана, веселе и  
д себе, још мање од својих прсију, која би, да их друга нека има таква, сувише пуна и једра, по 
као нека шапа..{S} Али није она та која би, када нешто науми, на по пута стала, устукла.{S} Брз 
тада нису смеле да се појаве.{S} И која би баш морала послом поред њега да прође, пролазила би, 
о понашање свих њих према њој.{S} Свака би после, изишавши од матере, а као убијена, највише њу 
на поручити им и наредити.</p> <p>Свака би одлазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где 
они, него и цео свет.{S} И онда, колика би порасла, колика би постала велика у очима свих!{S} И 
т.{S} И онда, колика би порасла, колика би постала велика у очима свих!{S} И тада би јој и сам  
овамо Магди или Софки што нареди, Софка би чула како гост, оставши сам са оцем јој, говори, као 
ци.{S} И сада, када се тога сети, Софка би почела да осећа онај мирис његових прстију, сувих, н 
већ велику девојку. <pb n="43" /> Софка би увек, кад год би њу видела, сажаљевајући је гледала, 
 мокрим пешкиром влажила усне.{S} Софка би се брзо освешћавала, и да би од <pb n="142" /> Магде 
да, грлећи је, долазио са њом.{S} Софка би тада осећала по својим образима његове руке, прсте,  
пола свучен, савијен и заспао.{S} Софка би се дизала.{S} С муком би распремала постељу.{S} Зати 
е постеље, у куту, на јастуку.{S} Софка би на том јастуку, пресавијеном за под главу, сутра вид 
</p> <p>Даље је не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растанку у руку, осетила у шаци дукат. 
лама са слугама и чивчијама.{S} И Софка би онда примећавала, како би му, чим би знао да га она  
 и зидовима, дакле осигурана, предавала би се сама себи.{S} А да би сасвим избегла страх од сам 
 А?</p> <p>— Ама које доба — ишчуђавала би се она упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још  
 о врат и љубећи га страсно продужавала би. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слат 
кање Магдино.{S} Она, као увек, спавала би подбочене главе о руку, обучена, чак и са папучама — 
p>— Здрав је, здрав, дедо! — довикивала би му Тодора око ушију. — Ето пре три дана послао Арнау 
.{S} Свакога мушкарца, младића, гледала би право у очи.{S} Чак сама улицом, и по комшилуку, кад 
</p> <p>Равнодушно, с подсмехом гледала би како се разилази свет, особито женске, када почну из 
ва узрујана и готово полусвесна, дизала би се, излазила, ишла иза куће у двориште, у пусту, нем 
није радила.{S} Ако би стајала, стајала би на среди капије, са иза себе прекрштеним рукама и ла 
амоће и мрака, све више и више занимала би се собом.{S} Слободно би се откопчавала, разголићава 
и опет, чим би га она позвала, а морала би тада подешавати глас да јој буде нежнији, и што стра 
езверена, изван себе од страха, хватала би Магду за руку и показивала јој на прозор и на небо.< 
агде то сакрила, као од стида, окретала би се ничке и наређивала јој:</p> <p>— Магдо, покри ме. 
та почео би да је пали дах.{S} Окретала би главу прозору, и тамо на небу, међ облацима, одмах б 
 јој није било сада тако тешко, оћутала би, начинила би се да спава, али није могла, већ јој се 
њега такве одговоре и добивала, враћала би се пресамићена у кућу хукћући:</p> <p>— Ох, шта га н 
 Ноћу, после вечере, у постељи, осећала би како се опоравља, гоји.{S} Снага, засићена свачим, у 
S} Не зна које је већ доба, тек осећала би себе како је сва врела.{S} Из уста почео би да је па 
а и косу склањајући иза врата, потрчала би одозго к њему.</p> <p>— Ево ме, тато.</p> <p>И љубил 
танима и накитима.{S} Спроћу њих седела би мати.{S} Она, сигурно окупавши се за овај излет, бил 
 код њих, слушајући и трчећи, преседела би празник и још који дан.{S} Тако исто и остали сељаци 
.{S} Ноћу би се расвешћавала.{S} Видела би како јој више постеље, у страни, гори једнако свећа  
ношћу све посматрала.{S} Цео дан видела би се како преседи горе, на прозору, са подбоченим рука 
због тога, и да би се оправдала, почела би око Софке да облеће, улагује јој се. </p> <pb n="231 
дост и срећу, мазећи се око оца, почела би да одриче и да се правда:</p> <p>— Није, ефендијице, 
их жена, штогод разговара, шали, почела би тобож Софку код њега да пањка:</p> <p>— Добра!{S} Це 
о појас, није се добро закопчао, почела би га сама дотеривати, и то више из сажалења.</p> <p>Он 
?{S} Назепшћеш, разболећеш се. — Почела би је тада Софка на сав глас корети, не могући од <pb n 
 је гутала пљувачку.{S} Покаткад почела би да осећа како јој и поред свег напрезања и упињања,  
тада сваки час, у сваком тренутку, била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не  
ом месту, сигурно би подлегла, изгубила би се, али она, гнушајући се, само га одбаци од себе и  
</p> <p>— Ево ме, тато.</p> <p>И љубила би га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изговарајући с 
нији, готово клечећи испред ње, служила би је јелом, да би Софка због тога морала ма штогод да  
офка, заморена тим доласцима, испружила би се по миндерлуку, који је био у исто време и кревет. 
едрима, чисто пуца.{S} У јутру налазила би се далеко од материне постеље и са загрљеним јастуко 
а послом поред њега да прође, пролазила би, али избегавајући <pb n="169" /> га, да можда не опа 
<p>Кола би силазила на ниже.{S} Улазила би у онај пролаз, узан и притешњен засађеним врбама и и 
о сада тако тешко, оћутала би, начинила би се да спава, али није могла, већ јој се јави:</p> <p 
 видевши шта раде, планула би и ударила би које од њих било папучом, нанулом и свачим што би на 
њиховог бунара, те одахњујући, говорила би:</p> <p>— Ох, ох, што је слатка ова наша вода!{S} Е, 
ујући је...{S} Јер, за Бога, — говорила би јој тада мати, сва срећна — откуда она сме допустити 
рзо би истрчала.{S} Њих, децу, одјурила би, а њега силом увукла натраг у његову собу.{S} Ноћу б 
сјале а уста срећно играла.</p> <p>Кола би силазила на ниже.{S} Улазила би у онај пролаз, узан  
и се тргла и, видевши шта раде, планула би и ударила би које од њих било папучом, нанулом и сва 
ила на чивлуке, да надгледа имања, ишла би на коњу.{S} Слуге, с обе стране држећи руке на сапим 
та, да су јој бљештала врела прса, ишла би по дворишту.{S} После би се опет враћала натраг у св 
есе се над Циганина дижући руке, којима би га смождио, само да се овај опет успротиви.</p> <p>О 
к жена, комшилука, родбине, међу којима би она морала да се показује весела, здрава...</p> </di 
и би тако исти срећнији дани.{S} Колима би одлазили у Доње Врање на чивлук.{S} Али нико више се 
 то већином из њихових чивлука.{S} Њима би се тада давале, не старе хаљине, већ само тек неколи 
у комшилук, да га не би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире постељу, па чак дотле је иш 
, макар сва изгребана, сасвим гола, она би утекла.{S} Али шта ће после, кад је такву виде на ул 
о да није она Софка, ефенди-Митина, она би већ знала.{S} Сигурно би могла да се отме од њега, и 
ла да оде у комшилук међ другарице, она би, остављајући посао и бришући руке о кецељу, допраћал 
рочито по имену позвао горе к себи, она би премирала.{S} Знало се да он никоју, кад по имену зо 
би се посао више приближавао крају, она би почела да осећа како постаје све клонулија и равноду 
авобоље, почињу јој бивати тупа.{S} Она би мислила да је то од умора и великог напрезања.{S} Ру 
 ако би месецима могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одмах би почела -о 
м женскињем.{S} Ту би продужавао, а она би сама морала да их двори, служи.{S} И тада би слуге б 
м руком држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и обучена као већ велика девојка.{ 
ављено јело у кујни све искипело, и она би к њима сишла.{S} Али, да се не би приметило, увек би 
о и она, досељенице из Турске.{S} И она би ишла к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с једно 
лу у неки страх, трепет.</p> <p>Али она би се једнако вајкала:</p> <p>— А не, не, чедо.{S} Лећи 
 да проговори.{S} И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; 
 и њихни сељани.{S} Свакога од њих Арса би редовно доводио овамо код ње, и они би се после с му 
рнаутима), него и оно дете.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љути, што она њега пита.</p> < 
ло.{S} И сем тих материних излазака, та би се зимска повученост реметила још и празницима, и то 
тетка, мати јој, него и сам ефенди-Мита би тиме изненађен.{S} Јер никако не верујући, дође сам  
 намеси, спреми и удеси.{S} По три пута би се неки колачи месили, који не би испали као што тре 
 онај сеновит израз.</p> <p>Колико пута би Софка стојала и гледала како се руши, плетући и држе 
 дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихових жена поручити им и на 
јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и село 
мати или Софка, не примете, јер зна шта би онда било са њом.{S} Силом би је натерали да однесе  
 због тога не смејући, а не знајући шта би друго, од страха, изваљена до свекровог места, уз тр 
 знало да сама она врло добро зна какав би због тога лом и несреће настале.</p> <p>Али једне го 
{S} При уношењу сваког тог дара, на сав би се глас казивало чији је, од кога:</p> <p>— Ово је о 
осуте већ белим маљама.{S} Чак напротив би јој мило, кад виде како се свекрва, обучена у ново,  
ећајући да није у реду, али ипак сваког би дана долазио.{S} Одоздо са капије чуо би се његов пу 
ој се не би упрљале од пепела.{S} Целог би дана преседела у Софкиној соби, и то у куту, повучен 
то око свога тела, јер је знала да, кад би почела или да намешта косу, разгрће шалваре, да би с 
 натраг, у хан, село.</p> <p>Софка, кад би се, убијена и изломљена, једва дигла и изишла после  
ебацивала, у јутру се на њу љутила, кад би видела да опет у постељу није хтела лећи, али она је 
 није могао да се ослободи и да је, кад би са њом био на само, миран, комотан као код своје жен 
а његова ребра и плећа, која би се, кад би се сагао, ослободио од утегнутих појасева, почела да 
чита и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио кући, а доле, испред кујне, међу матером и м 
и што он свакога дана поново тражи, кад би му се које пиће допало.{S} Око ручка он већ постаје  
, да би слободно могла крочити или, кад би та сада ознојена прса почела брисати, да би сваки од 
видео, онда би Софка увек за собом, кад би они одмакли, чула разговор.</p> <p>— Која је ова, бр 
, где је тај јелек био мало исечен, кад би заносила руком, ређајући шоље по послужавнику, јасно 
и звала, да те питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи  
у продати, те да се он покаје, јер, кад би знао да они морају он би мању цену дао.{S} Него, ова 
, бавећи се по годину дана на путу, кад би дошао, прво свраћао тамо, код Ахмета, побратима, и к 
 Он, сигурно осетивши тај њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда, покоре.</p 
чан.{S} Чак и сам он колико је њих, кад би прошле поред њега, заустављао.{S} И срећан, што га с 
чере, што више најести и напити.{S} Кад би почела да се приближава слава њихове куће „Свети Ђур 
 дрва и камења, није било много.{S} Кад би сазреле кајсије, јабуке, и од зрелости почеле да пад 
, влажним, срећним устима.</p> <p>А кад би је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Томча к 
ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене хтела пустити....</p> <p>— Баш добро.{S} Боље т 
међ осталим женама, била и Софка, и кад би му она полетела у сусрет, он би онда, грлећи је, дол 
и на прагу, она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни св 
{S} Ништа она не би приметила.{S} И кад би се, после, као освестила, осећајући се чисто крива з 
а касапнице на черек куповано.{S} И кад би све то свршио, уредио, не појављујући се, и не казуј 
ве слободнији.{S} Колико пута, увек кад би мати отуда сишла, изишла, да овамо Магди или Софки ш 
а отворену капију, која је као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отиша 
о говори с њим.{S} Никада, већ само кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је  
офка клечећи радила око огњишта — а тад би се њена нагнута плећа, испала јој прса и коса забаче 
олини!....</p> <p>Софки и сада, кад год би се сетила лудог тетина Ристе, месо би неком одурношћ 
у. <pb n="43" /> Софка би увек, кад год би њу видела, сажаљевајући је гледала, како о свему том 
, или због нечега другога, тек, кад год би јој мати дошла, увек би се она узнемирила, плашила.{ 
 прође, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, могла се видети како стоји испред 
г, горе, на горњем спрату.{S} И кад год би Софка са осталом децом хтела из радозналости да оде  
је, —знало се: да они, од увек, што год би се десило у њихној родбини све брижљиво крију и таје 
колена изразитије оцртавала.{S} Што год би му наредила, он би учинио, и то радосно, сав срећан  
оја ће што више да му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за њих је било свето.{S} Нису могле  
 најмањег детета па до најстаријег, све би се изнова кројило.{S} Чак би се преправљало одело и  
тало.{S} И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, као да није на земљ 
фовима, собама и доксату.{S} И онда све би то тонући заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и  
кице!..{S} Татина Софкице!</p> <p>И све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове с 
, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео.{S} Понизно, са страхом, не смејући  
ањем, сигурно био лакши, блажи, и слађе би га подносила... </p> <pb n="119" /> <p>А овако?</p>  
 са запрепашћеним узвиком: „Куку“, које би угушено још јачим прскањем прозора, не само стакла н 
 најмеродавнији оцењивач женскиња, које би бегови доводили за себе.</p> <p>Доцније, када је тре 
.{S} У вече вечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно, издвојеније и јач 
влачиле су се ћутећи.{S} Мати пре Софке би готова.{S} И пошто на брзу руку, овлаш прекрстивши с 
ледао — ни да га погледају, поздрављале би га:</p> <p>— Дође ли, бато?</p> <p>— Дођох! — Кратко 
ене на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, остављајући тести 
њих, од куће им, није одвајала.{S} Целе би недеље преседела тамо у селу код својих синова и сна 
оћ и она, овако усамљена.</p> <p>И целе би ноћи тако, док не би изјутра, савладана и измучена,  
, и као одбачена од нечега.{S} Долазиле би јој комшике, од њих неке, исто тако као и она, досељ 
 прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докле би тако седела, да се већ једном одоздо, са капије, не  
он то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче 
ела прса, ишла би по дворишту.{S} После би се опет враћала натраг у своју собу, опет легала у п 
ина из ње је произишла.{S} Од увек саме би владике, приликом великих празника, после службе, пр 
д... ето... тако!</p> <p>Софки по овоме би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао 
 од целог одела, по <pb n="138" /> коме би се могло да суди да је у вароши, само што је носила  
ах, без речи, не пристаде?{S} И по томе би сваки, нарочито он, отац јој, знао да она пристаје,  
исто се покаја.{S} Да је само знала, не би она ни покушавала да се противи, а камо ли да га она 
 која, навикнута, одавно би заспала, не би никако могла да заспи, јер би једнако допирало до ње 
 ни свекрва, када би их тако видела, не би могла да издржи.{S} Макар пристављено јело у кујни с 
е јој тело изгристи, а не само прса, не би се она ни покренула, ни гласа од себе пустила!{S} Је 
да се приликом доношења хране, жита, не би реметио кућни мир и раскош.{S} А око куће се опет ба 
ицала — свекрва се, седећи поред ње, не би могла уздржати, а да је руком, а све у страху да је  
бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, или га чак омрзла, што никако к њ 
мамска врата, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама почели да скупљају мушки. </p> <pb  
 тако мислио, не би њену матер узео, не би због тога оволико претрпео, оволико се намучио, поту 
о сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену матер узео, не би због тога оволико претрпео, о 
о изненадно расположење, та бујност, не би била прекинута случајним доласком некога или ма чим  
о, и у најмањем каквом општем послу, не би ко од њих био изабран, да би се та непажња примила о 
 у себе, али зато мати пресрећна.{S} Не би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето  
е њих, на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Ш 
 њихне хуке и ларме ашчика и свекрва не би чуле његову исповест.</p> <p>И ко зна, сигурно би то 
је мало дете са средине улице, да га не би који коњ или товар прегазио, или да коме одговори на 
ила је иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а највише  
зносили и склањали у комшилук, да га не би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире постељу, 
да, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, разговор 
капије, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S 
углу собе.{S} И то све због тога, да не би прљала постељу и гужвала је, те Софка морала понова  
стерао му се сан; него због тога, да не би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.</p> <p>И 
икој соби, са Магдом, пошто тада, да не би Софка била сама, морала је и Магда у тој соби да спа 
ако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздраве и морао на њих одговара 
ан као код своје жене.{S} И онда, да не би то њено одбијање протумачио он тако: да као она зато 
вуче, око ње више јастука наређа, да не би из оне друге собе пиркало и ко назебао.{S} А по томе 
не види, још мање самога мртваца, да не би, ако је можда затруднела, родила дете са каквом беле 
дарца.{S} Он брзо појури из собе, да не би морао и матер, која га, трчећи зз њим, поче задржава 
еђује им да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и осталог света дознао, док се удаја 
 себе.{S} Видело се само како се, да не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а 
ред врата и собом затварали улаз, да не би она кроз врата, приликом изношења мртваца, могла што 
рао више пута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али није  
емир, што је знала: да ће морати, да не би остала сасвим заборављена — не ради себе, него ради  
а га ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да г 
стајала, не што није хтела, него, да не би свет, особито њихна родбина, осетила то као одвајање 
не говори, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула, ништа то није помагало.{S} Софка је 
ачима, које наместе у другу собу, да не би могли гледати шта они раде, по неколико дана допирао 
 ноге много не избацује у страну, да не би Марка наглим кретањем својих сапи у седлу дрмао и др 
, кога као мора силом да трпи.{S} Да не би он то тако схватио, пристала је напослетку да у чарш 
8" /> и донела, ускоро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да је нико 
ше и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би морала са сваким разговарати, и да јој не би пунили  
 него као кад је човек уморан, па да не би привукао пажњу пролазника он овлаш само куцне, тек д 
натраг к њој, а највише из страха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, цурукнуо и сило 
 полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта се уч 
у прича, када је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што треба, за т 
екао покојни хаџи-Трифун“.{S} И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: лети горе 
 чудо, и у зору кући дошао — он тада не би звао њега, сина, већ њу, матер.</p> <p>— Чу ли за он 
жване чакшире.</p> <p>И што бар тада не би паметна?{S} Што се не диже и заједно са њим, оцем, и 
на за све то крива, по неколико дана не би је било код куће.{S} Увек је тобож ишла на гробље, п 
ине тетке а своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето он 
ла цела кућа да однесе.{S} Ништа она не би приметила.{S} И кад би се, после, као освестила, осе 
 он не зна пут, не зна степенице, па не би знао куда да се упути.{S} На то сви запљескаше:</p>  
ши, и да су они сами Бога молили, па не би им тако испало за руком, да се она овако уда, у такв 
дође, има шта да једе, свекрва ништа не би окусила.{S} Чак ни саму постељу није додиривала, још 
то, јесен, зима, па се од њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника послао.{S} Доцније чак 
не капије Софка осети како јој ништа не би необично.{S} Још мање да јој би онако тешко и страшн 
ица је ухвати.{S} Дању ништа за себе не би знала.{S} Ноћу би се расвешћавала.{S} Видела би како 
натеже тестију са водом.{S} И, да је не би умрљала, наслања је о лакат руке и њиме издиже и при 
 и ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, силом би вечеравала и одмах се одвај 
желиш, да купиш себи.</p> <p>Даље је не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растанку у руку,  
њим било још кога у друштву, који је не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда б 
ед свима, да се љубе, па ипак никоме не би могла да падне рђава мисао.{S} Прво што је она од ње 
.{S} А опет бојала се да то одбијање не би Томча погрешно тумачио.{S} Он је био једнако према њ 
пред себе на што је наилазила, да се не би спотакла, стави је испред Софке.{S} А на првом месту 
ло, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум силазило.{S} Тако су онда из њих  
 била стала, као скаменила се, да се не би трошила, једино коса, како јој је још у почетку поче 
коју је, хотећи да је поштеди, да се не би удала за каквог њиховога сељака и била изложена тешк 
и она би к њима сишла.{S} Али, да се не би приметило, увек би налазила неки <pb n="239" /> поса 
 са кесама као побеже.{S} Али, да се не би приметило да бежи, једнако се око себе загледао, тоб 
је хтео сасвим ново да начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара, што је од свекра д 
тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој почне о томе говорити, 
гледа како двори, све служи, и да се не би уморила, посади је до себе.{S} Софка, седећи до њега 
.{S} Тако је било и сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла неки стари митан, који јој је 
 кога јој је Магда нашла.{S} И да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не 
ближаваше доводећи алата.{S} И да се не би овај досетио, Марко том подигнутом руком <pb n="218" 
се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нити ико могао да помисли да је то ракија,  
мог крова, прозори са решетком да се не би могло кроз њих из чаршије тамо унутра гледати.{S} Кр 
међ њих, у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуд 
о колена склањала шалваре, да јој се не би упрљале од пепела.{S} Целог би дана преседела у Софк 
пали свећу и осветли собу, да јој се не би снашка, онако у полумраку, улазећи спотакла о што.{S 
 шамијом своју тешку косу, да јој се не би у спавању умрсила и сутра је морала поново да чешља, 
ако, добро да држи застирач, како се не би ништа видело.</p> <p>Циганка остаде споља држећи чвр 
 хукнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! — И не би улазили у саму кућу, кујну, собу, већ се скупљали ок 
 пута би се неки колачи месили, који не би испали као што треба.{S} О прању, рибању, намештању  
е се боје, што стрепе, што можда они не би могли, знали и умели свим тим, целом кућом и имањем  
 њој пришао, да се она од обамрлости не би могла макнути, још мање му се одупрети, одбранити од 
вари највише се била огрнула, да јој не би прашина одозго, где је Софка чистила, падала и прљал 
/p> <p>Она, задижући шалваре, да јој не би сметале, а и косу склањајући иза врата, потрчала би  
под јелека да наниже повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима била одапета, размакнута, те ј 
а чисто кршила.{S} Тако исто, да јој не би прашина падала по коси, била је овлаш завила главу в 
рала са сваким разговарати, и да јој не би пунили собу, лежала је.{S} Једино што је код ње у со 
борави и почне да везује опанке, док не би, смејући јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, еј, газ 
ена.</p> <p>И целе би ноћи тако, док не би изјутра, савладана и измучена, пала, у дубок грознич 
 ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од суше.{S} Ти већ знаш то.{S} Рад 
 и то не њему, него матери, да се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако љут.{S} Али 
му смели да се повере; пошто само он не би причао и износио свету да је то његово, да је од њих 
тога штогод не примети и зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, силом  
а и очију нежних, кадифених, да нико не би помислио да су то кћери њихове, особито по оцу им, к 
свекрву има.{S} А сад, не само да то не би, него ево Софка сада њу и два пута и то пред свима,  
миље, голицавост.</p> <p>И да све то не би било, она, тобож послом, поче једнако шврљати по дво 
аспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Што би се посао више приближавао кр 
 било; али она не била Софка, ако то не би учинила!</p> <p>И онда, престрашена тиме, унезверена 
м, да се сада открива, и да оно, што не би казао ни самој смрти — њој мора да исповеди и каже,  
 и завежљаја са јелима и питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара са сељ 
ија и равнодушнија.{S} Јутра јој већ не би бивала онако свежа.{S} Од немирна сна и главобоље, п 
е, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио би се  
арим прљавим женским шаловима, да му не би озебле очи, на које је једва гледао, седи прекрштени 
ад год је хтела, ишла је.{S} Ни ноћу не би стрепила.{S} И због те своје слободе, ниједној својо 
како неће да седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се окреће оцу  
е по руци брзо, и, кријући се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и насмејали им 
крајева уста. .</p> <p>А опет, да их не би свет сасвим заборавио, редовно су се појављивали на  
ку загушљивост, задах, дим дувански, те би отворила, да проветри.{S} Али кад <pb n="90" /> га н 
мучена, пала, у дубок грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И нап 
 намучио, онако раздражену остављао, те би она по читаве дане и ноћи морала лежати, једнако ода 
ео са њоме да се игра.</p> <p>А највише би, мећући је на миндерлук, клечећи испред ње, узео њен 
стало што треба.</p> <p>А тако заиста и би.{S} Пошто откључаше кујну, упалише свећу, распалише  
 подигне и уреди башта.</p> <p>И тако и би.{S} С пролећа већ је била увелико башта прекопана.{S 
есечини...</p> <p>И заиста, ускоро то и би.{S} Жене су око ње још лежале и париле се, али девој 
де право горе, у своју собу.</p> <p>Сви би се тада ослободили, а нарочито мати јој, која једва  
звоном тепсија, сахана, од мишева, који би поред њих протрчавали, и онда њиховим тамо грицкањем 
а била као мала сенка.{S} Свакога, који би јој се приближавао, издржљиво би гледала и пратила,  
слободан, јездио пут села и мрака, који би се почињао хватати.</p> <p>Магда и мати целу ноћ не  
но, тетка-Стано!</p> <p>Од Цигана, који би јој потражио да штогод пије, свакоме је по пуну окан 
ру, са подбоченим рукама о образе, који би јој се надмели и још више поруменели, са састављеним 
еће бити тога, неће се родити тај, који би био раван и достојан <pb n="40" /> ње; достојан и ње 
 Маркови, као „качаци“.{S} Турчин, који би запао међ њих, у њихов атар, село, више се не би вид 
удно, тешко, одмерено, да од тога Софки би тако мучно.{S} И не знајући ни сама зашто, поче да ј 
е са свима снајама живео.{S} Тада Софки би јасно оно силно рађање деце, ма да мужеви већи део ж 
е, и све су истрошили од еспапа.{S} Али би тада, сигурно осећајући колико лаже, и Арса прекидао 
аустави, да избегне и спречи то.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се окрете к њој, приближи, прстима 
 увери како ништа није било!</p> <p>Али би и то.{S} Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник сељ 
вечера не задоцни.{S} У вече вечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно,  
аје само тих ћилимова и намештаја имали би више година да живе.{S} И због овако намештене и иск 
да њих избави сиротиње и беде.{S} Знали би то, осетили би они, њени, и не само они, него и цео  
е, јер би му били у близини и заударали би му оном својом неопраношћу и масноћом циганском, зат 
е вечере од тих.</p> <p>И сутра настали би тако исти срећнији дани.{S} Колима би одлазили у Доњ 
уста.</p> <p>Кроз неколико дана враћали би се кући.{S} Отац истина као уморен, као повучен у се 
и остали на само, гледајући се, осећали би како од задовољства и среће затрепере.{S} И увек су  
и хлада, чак и зиме усред лета, провели би неколико дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, 
људи, показујући им на корито, говорили би свакоме:</p> <p>— Пиј бре!</p> <p>И пошто овај, дуго 
иротиње и беде.{S} Знали би то, осетили би они, њени, и не само они, него и цео свет.{S} И онда 
ини, код кћери, и онда, сви скупа, ишли би по чивлуцима, славама, саборима и по осталој родбини 
 би редовно доводио овамо код ње, и они би се после с муком, гошћени и чашћени, могли од ње да  
} А на питања о њему, ефенди-Мити, мати би одговарала: како јој је баш пре неки дан послао нова 
његовог поновног одласка у Турску, мати би јој по неколико дана ишла сломљена и убијена, <pb n= 
а, па се од њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника послао.{S} Доцније чак и по две и тр 
дати газду својим засићеним очима, овај би му онда, забацујући узду више главе о ункаш, говорио 
ишта не би необично.{S} Још мање да јој би онако тешко и страшно, како се бојала.{S} Чак јој се 
цвокотала и грчила се.{S} А најгоре јој би, када осети како у гласу Маркову, — а он је тамо око 
т и восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S} Ваљда, што <pb n="183" /> она врева и свирк 
.{S} Сваки добивени новац од ханова њој би предавао, да она тамо у ковчег метне међ остали.{S}  
ш мали, тек му је дванаест година, ипак би се свака сматрала за срећну, што у тако богату кућу  
нала како изгледа и где може бити, ипак би је ова одбијала и упућивала њој, Софки.</p> <p>— Не  
?</p> <p>Она, ма да је чула за то, ипак би се чинила невешта.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Како шта?  
ача извешаних шимширових венаца.{S} Чак би се осећао и мирис оне земље гробљанске, са самога гр 
ријег, све би се изнова кројило.{S} Чак би се преправљало одело и слугама, нарочито слушкињама, 
а, тек, кад год би јој мати дошла, увек би се она узнемирила, плашила.{S} А то јој је мати прим 
ко огњишта, да налива кафу у шоље, увек би јој се из јелека прса отимала, те је морала свакад к 
 испод њених ногу, на голој асури, увек би лежао Томча, муж јој, упола свучен, савијен и заспао 
их из куће нико није то ни гледао, увек би се чуло како један другог нуткају:</p> <p>— Иди, бре 
ла.{S} Али, да се не би приметило, увек би налазила неки <pb n="239" /> посао у штали или око о 
челе овакве мисли да јој досађују, увек би онда почела силом саму себе да гони да и она буде та 
увајући је, клечећи у каквом куту, увек би се испред ње појављивао, да јој се тиме као стави на 
, особито с пролећа. <pb n="45" /> Увек би почела да осећа као неки немир, као страх.{S} Да ли  
од мрака некако радо подносила.{S} Увек би се тада повлачила горе и онда, затворена капијом и з 
вог густог, сочног лишћа.{S} После, док би мати намештала горе постеље, отац би остајао да пију 
чало се, и убијао.{S} За све време, док би он путовао по Турској, по трговини, а обично би се ц 
еницу, али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.{S} Сав ј 
 јелом, пићем, што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, јер од стида, због онол 
С муком би распремала постељу.{S} Затим би узимала мужа к себи, јер није хтела да тиме, одбијај 
нало се шта чека тога.{S} И заиста, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родбина стицала: ж 
и старешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла субота или какав празник, одмах би овамо до њи 
 и мирнији да буде.{S} А опет увек, чим би му се указала прва прилика, гледао је што пре да оде 
S} Тек се почело примећавати, како, чим би он из певнице спазио да је она у своме столу, одмах  
ао нож око срца секло.{S} Али опет, чим би га она позвала, а морала би тада подешавати глас да  
ка би онда примећавала, како би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе 
аде.</p> <p>Сутра, још у црну зору, чим би се истрезнио, одмах се дизао и одлазио натраг, у хан 
и носити што лепше хаљине.</p> <p>И чим би почеле овакве мисли да јој досађују, увек би онда по 
 такав могао к њој прићи; једино таквом би се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетк 
ела да разговара са цвећем.{S} У сваком би цвету налазила по једну своју жељу у сваком цвркуту  
спао.{S} Софка би се дизала.{S} С муком би распремала постељу.{S} Затим би узимала мужа к себи, 
 само да је не би мати загледала, силом би вечеравала и одмах се одвајала.</p> <p>Ишла је тобож 
 и чека да и даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пије.{S} И то много, све саму ра 
р зна шта би онда било са њом.{S} Силом би је натерали да однесе и врати у бачву.</p> <p>И што  
машила, у инат јавно, пред целим светом би се открила, па чак и подала, само да их увери како њ 
 што је од свекра добила.{S} По цео дан би био код куће.{S} Или се шета, или обилази око куће,  
цртавала.{S} Што год би му наредила, он би учинио, и то радосно, сав срећан због тога, што му о 
 матере нико од посетилаца не остао, он би онда почео са њоме да се игра.</p> <p>А највише би,  
, и кад би му она полетела у сусрет, он би онда, грлећи је, долазио са њом.{S} Софка би тада ос 
рифун“.{S} И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: лети горе на доксату, — а зи 
ши, како он хоће и нађе за добро.{S} Он би то брзо извршивао.{S} Митом, чиме се највише и успев 
обично би се целог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини једнако помињао и њиме се застра 
 то исто радили са својим снајама, и он би сада, сасвим лако, са својом...{S} А овако, оставили 
каје, јер, кад би знао да они морају он би мању цену дао.{S} Него, овако, видевши тако окићену  
/p> <p>И љубила би га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изговарајући се како тобож ишао тако п 
ио:</p> <p>— Е, сад иди! — И заиста коњ би на једну страну одлазио доле, у шталу, а он горе, из 
о га се не боје, не страхују, обгрљавао би по коју око стаса и метао јој <pb n="171" /> руку на 
ебе да не гледам! — И од једа заваљивао би се на јастук.{S} Не толико тада љут и бесан на њега, 
е.</p> <p>У колима, на прво место седао би он.{S} И као свакада, изваљен на седишту, са једном  
творене очи.{S} Оном другом руком држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и обучен 
њући се к њој тако расположен, застајао би са Софком испред кујне и почео да се или са матером  
рапама, једнако подскакујући, настављао би:</p> <p>— Ох, ох!.. курва Марија!..</p> <p>Тетка, чу 
таји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да ти да тата.< 
{S} Увек поред мириса самих јела осећао би се и други мирис у њима, мирис тамјана, покапаног во 
а зове, што може да је послужи, дотрчао би к њој и радосно пита је:</p> <p>— Шта треба, Софке?< 
, који би јој се приближавао, издржљиво би гледала и пратила, тако, да би овај губио, као сагиб 
куће, коње оставили.{S} И чим уђу, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачом или којим друг 
уги мужеви, кад је већ грли, љуби, него би напротив, у инат, да би је још више намучио, онако р 
од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.{S} И тада би,  
е, у оној великој, широкој соби.{S} Цео би дан тамо само седео, пушио, пио кафу и наређивао.</p 
о у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подскакује и виче:</p> <p>— Ох, Марија кур 
ча к њој одлазио.{S} Сагињући се, почео би да јој показује шта се руши и како ће да се зида.{S} 
, за себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па се тек занесе, почне на сав глас.{S}  
ебе како је сва врела.{S} Из уста почео би да је пали дах.{S} Окретала би главу прозору, и тамо 
рва Марија!..</p> <p>Тетка, чувши, брзо би истрчала.{S} Њих, децу, одјурила би, а њега силом ув 
, ударајући се по глави и врату, заждио би онда чак до капије, да би се исто тако опет отуда вр 
е за ту њихову „сељачку“ љубав, одлазио би иза куће, одвезивао коњића, уседао на њ и, срећан, с 
мислио да је Софка већ заспала, долазио би и он горе са још непопијеним вином у стаклету и прод 
тао.{S} Само на Божић или Ускрс долазио би с њиме.{S} И тако она никада сина да се нагледа, ник 
нео, чинио чуда, покоре.</p> <p>Долазио би кући заједно са јавним женскињем.{S} Ту би продужава 
 би који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу и, запаливши му свећу и пољубив 
тавао јој косе и једнако певајући грлио би је и љубио у лице и уста.</p> <p>Кроз неколико дана  
 и раздраганошћу тог свог гласа испунио би целу кућу, чак овамо горе, до Софке.</p> <p>Она, зад 
о за толику родбину.{S} Истина, говорио би покаткад и здравио се с којим од њих, али више обича 
е на рукама по соби, грлећи је, говорио би:</p> <p>— Софкице!..{S} Татина Софкице!</p> <p>И све 
p> <p>Он, узимајући је у наручја, носио би је собом, горе, у ону његову собу.</p> <p>И ако би т 
да издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! —  
 кријући се и од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.{ 
, већ само кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је она могла да ради што год 
оправити; или, још горе и опасније, ако би требало каквога крвника, насилника сменити, знало се 
ад се овако врати, могао приметити, ако би их ко дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да је  
ца.{S} Она то никад није радила.{S} Ако би стајала, стајала би на среди капије, са иза себе пре 
кући, у варош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, четири пута.{S} Чак и преобука с 
и и поздрављали усрдно, радосно.{S} Ако би пролазила улицом, жене су је на капијама стојећи доч 
неке меке, нежне потезе.{S} Из тога ако би је тек која комшика тргла.{S} Замрсило јој се платно 
ване остајале и када је осећала, да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамрлост 
, горе, у ону његову собу.</p> <p>И ако би тада почео да пада мрак, доле код матере нико од пос 
} Истина, никако сасвим здрава, тек ако би се око ручка појавила и изишла из своје собе.{S} Сва 
 тешке, да друга на њеном месту тек ако би месецима могла да уђе у њ — она би се све више и виш 
о поред ње јављајући јој се.</p> <p>Ако би са њим било још кога у друштву, који је не би знао,  
а.{S} И Софка би онда примећавала, како би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни виде 
— а при том како би се загрцавала, како би јој почеле сузе да навиру од радости! — сасвим све њ 
курне, једнако је овамо на махове, како би се врата отворила, допирала пара и топлота, и то так 
м, већ кроз капиџике, баште, куће, како би се са целим комшилуком видела, са сваким здравила, и 
 и да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега 
 једну узенгију поче тако да држи, како би Томча, и не гледајући, одмах у њу могао да метне ног 
ата за узду и за узенгије придржи, како би се газда што лакше скинуо.</p> <p>Марко, као увек, с 
 зато сам те и звала, да те питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им  
S} А како му све то тешко пада!{S} Како би он све то оставио, бацио, и запрепашћујући све, као  
каве и саме шалваре, да би осећала како би једним покретом све могла са себе да збаци.{S} Онда  
 овлаш и како не треба обучена, па како би онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди  
 свега, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем, никако <pb n="7" / 
знати, ништа видети.{S} И знало се како би тада сваки од њих, не верујући самом себи, кад баш м 
они са свадбе, и још и други.{S} И како би који дошао, ушао на капију, само би хукнуо:</p> <p>— 
ражи и бива јој пријатно.{S} Осети како би и она радо јела та њихова јела, особито оне њихне по 
ље потраје, напослетку — а при том како би се загрцавала, како би јој почеле сузе да навиру од  
о је свет морао знати за њих, него како би толиким својим причањем она Арнаутину пала у очи, те 
 свакоме је по пуну оканицу, онако како би дохватила, давала са тепсије, по којој их је Арса би 
него, као да га није ни познавала, тако би га гледала неким разблудним, помућеним погледом, од  
деним обрвама и врелим јагодицама, тако би јој се сјале а уста срећно играла.</p> <p>Кола би си 
 њихна тамна и страсна удолина.{S} Тако би јој и остраг и испод пазуха, где је тај јелек био ма 
шне кошуље, свилене мараме.</p> <p>Тако би било цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је  
сили и имали у својим рукама.{S} Колико би пута Марко, бавећи се по годину дана на путу, кад би 
а могла да ради што год хоће.{S} Колико би га пута, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, она на 
ости и од голицања ваздуха.{S} А колико би пута, чисто као какав мушкарац, са толиком страшћу п 
дају тако лепу.</p> <p>Тако исто колико би пута гледала и оне кћери Ташка самарџије, више њихне 
њу, намештању и кићењу соба по неколико би се дана договарало.{S} Одело, почев од најмањег дете 
тај њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда, покоре.</p> <p>Долазио би кући з 
певање толико постајало заносно, толико би он у свој глас почео да уноси, не, као што доликује  
раху.</p> <p>Овамо кући, у варош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, четири пута.{ 
е бави, тобож тргујући с њима.{S} Ретко би отуда овамо прелазио.{S} И што је Софка бивала већа, 
="12" /> на две недеље у напред настало би спремање.{S} Видело би се како из целе родбине, а об 
S} После, у потаји, у поверењу, причало би се, како је к њима једне ноћи била дошла чувена Саве 
у напред настало би спремање.{S} Видело би се како из целе родбине, а обично сиротније тетке и  
укла натраг у његову собу.{S} Ноћу било би још горе.{S} Софка, покривена јорганом са осталом де 
 <p>— Дођох! — Кратко, са досадом, чуло би се како он одговара.</p> <p>А већ када би коју нароч 
ивали потресени и узрујани.{S} Чак чуло би се како и сам владика, када би му после певања прила 
но знала у чему је било то лечење, само би се онда јасно чуло његово јаукање и врискање:</p> <p 
ако би који дошао, ушао на капију, само би хукнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! — И не би улазили у  
о није ни примећавала.{S} Покаткад само би се тргла и, видевши шта раде, планула би и ударила б 
ога у кућу, ушла у свекрвину собу, тамо би њу затицала, како ова сва преплашена, утучена прежив 
 осталом децом, која, навикнута, одавно би заспала, не би никако могла да заспи, јер би једнако 
 више занимала би се собом.{S} Слободно би се откопчавала, разголићавала прса и рукаве и саме ш 
 /> овамо више није долазила.{S} Једино би дошла на „прочку,“ уочи великог поста, када би по об 
 и лепоту троши и расипа.{S} Јер једино би такав могао к њој прићи; једино таквом би се она дал 
гову исповест.</p> <p>И ко зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном 
а је излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући се, морала да осети оволику загушљивост,  
руга да је била на њеном месту, сигурно би подлегла, изгубила би се, али она, гнушајући се, сам 
ди-Митина, она би већ знала.{S} Сигурно би могла да се отме од њега, и, макар сва изгребана, са 
сећа њену снагу, њу око себе.{S} Обично би <pb n="236" /> она овамо по кући и кујни била у посл 
товао по Турској, по трговини, а обично би се целог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини 
ћно да икоја буде равна.{S} Да, страшно би то било; али она не била Софка, ако то не би учинила 
он нећкати — то би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би м 
д би се сетила лудог тетина Ристе, месо би неком одурношћу заиграло.{S} Сећа се да због тога ка 
ино што би јој покаткад сам долазио, то би било којом суботом, када би, место оца, дошао са раб 
еде.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старости, просутости не сме 
ше, и почеше с њом да се надмећу.{S} То би згодно за Софку, те се неопажена повуче и остави их  
>— Па снашке, — поче се он нећкати — то би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја 
 и сва она поче да трне.{S} И заиста то би, јер он, надносећи се над њу, поче страшно да дрхти  
 када се она сва к њима окрене.{S} И то би.{S} Она, и тако полуокренута, чим се појави, чу општ 
а рабаџијама, да еспап узму.{S} Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа.</p> <p>Колико пу 
 да ће настати, када он дође, једино то би, те тишина, мучност и нека нема тешкоћа постаде још  
уде потпуна патња и мука!</p> <p>И зато би заспалог Томчу, плачући, грлила, љубила.{S} По том,  
ом, и мушко и женско.{S} И сигурно зато би је онда почињао обузимати немир, што је знала: да ће 
ака, могла што више гледати.{S} Особито би гледала њу, Софку, како са оним срећним изразом уста 
дотерује и чисто је глади.{S} А особито би јој око колена склањала шалваре, да јој се не би упр 
које, када би фењери одозго пали, чисто би пробило трпезу.{S} Испод хладњака лежали су изваљени 
се одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега сва родбина била потучена и упропашћена од  
јало и овако се кретало.{S} И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим,  
 да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од и 
слуге.{S} И зато су онда сви момци, што би служили код ње, морали увек бити глувонеми.</p> </di 
веће стоји тепсија са јелом, пићем, што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, је 
 сопче метли их да седе.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старост 
о.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Што би се посао више приближавао крају, она би почела да ос 
родају имања, и обелодањивање свега што би морало да настане.{S} Зато је, одмах по ослобођењу,  
се насмеје — ипак, ипак, поред тога што би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти ос 
{S} Јер после тога није имало ништа што би је бунило, од чега би презала.{S} За њу није било ни 
 пространа.</p> <p>И једино доцније што би је покаткад као узнемирило, то је био он сам, њен му 
је одвајала, да руча и вечера.{S} И што би се посао све више и јаче испод њених руку оцртавао,  
, која је свима била за углед.{S} И што би толико луда, те пре но што пође горе, к њему, оцу, н 
p>Много није говорио никада.{S} Али што би рекао, то је било речено.{S} И тада се памтиле и упо 
огле замислити, да би он могао, или што би и учинио, да је то нешто ружно и неваљало.{S} А стар 
му се на очиглед противи, не изврши што би јој наредио, али, осећао је он, како је ипак она нек 
 њих било папучом, нанулом и свачим што би нашла око себе, и онда би их опет остављала на миру. 
 то матер не само да не радује, као што би требало у другим приликама, него како је ти изненадн 
ра.{S} Не устукну.{S} Још мање, као што би друга, да поцрвене, замуца и од стида побеже, остављ 
мо у кујну, код Софке и Магде, само што би у стању да нареди:</p> <p>— Магдо, одведи Софку код  
ни гласа од себе пустила!{S} Једино што би тада и она навлаш што више пила ту ракију, осећајући 
а га много љуби и милује.{S} Једино што би јој покаткад сам долазио, то би било којом суботом,  
а дана да се врати.{S} И то не зато што би овамо, код куће, Софка била сама и због тога она има 
оворене.{S} И једино на том чивлуку што би се ко од њихових мушких могао видети, а иначе нигде, 
> <p>— Шта?</p> <p>— Како шта? — плануо би старац и већ би почео изувати ципеле којима ће је га 
ј.</p> <p>— Софка, ефенди-Митина! — чуо би се одговор.</p> <p>А у свима тим говорима о њој, уве 
и дана долазио.{S} Одоздо са капије чуо би се његов пун глас:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> < 
 ни име да му спомене) обећао паре, зар би ја за тебе, пезевенк један, дао моју кћер? — И у том 
ао непосредно: „ти, Магдо, Тодоро“, јер би то био за њега као неки посао, понижење, већ тако у  
, дању, Софка већ није жалила себе, јер би гледала како је собом, својом жртвом и оним својим н 
че још није хтео звати к себи горе, јер би му били у близини и заударали би му оном својом неоп 
спала, не би никако могла да заспи, јер би једнако допирало до ње одозго, кроз таваницу, његово 
ора и великог напрезања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага  
дно са њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то било боље него што оста 
 кад ће већ по кући да размести, а опет би остављала и одуговлачила.{S} Све се као нечем надала 
<p>— Како шта? — плануо би старац и већ би почео изувати ципеле којима ће је гађати — како <pb  
двема придржаван, поче се пети.{S} Прву би ногу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешк 
м столичицама седели, пили ракију, коју би им Магда грејала и са њима пила.{S} И сваки час посл 
на стојећки служи.{S} Софка на послетку би готова.{S} Уза степенице узнесе и унесе код њих вели 
ченим, високим потиљком.</p> <p>И Софку би, не знајући ни сама зашто, његово личење на свога оц 
њем, што јој је муж оставио.{S} И за њу би се онда причало како је, истина кришом, и она тада к 
а добру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била највећа ср 
кући заједно са јавним женскињем.{S} Ту би продужавао, а она би сама морала да их двори, служи. 
опет поврате у кујну код Магде.{S} И ту би, око огњишта, на кратким столичицама седели, пили ра 
Дању ништа за себе не би знала.{S} Ноћу би се расвешћавала.{S} Видела би како јој више постеље, 
не ноге и то целе, чак из кукова, одмах би осетила како јој се додирују и спајају својом облино 
у на прсима и прекрштеним рукама, одмах би се отуда тихо на прстима, гологлав враћао и одлазио  
ру, и тамо на небу, међ облацима, одмах би тако јасно и истински видела како се оцртава и издиж 
да, престрашена тиме, унезверена, одмах би почела себе да кори и грди: што она све то да мисли  
куства или из веровања, враџбина, одмах би јој квасила чело водом и мокрим пешкиром влажила усн 
И заиста, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родбина стицала: жене, тетке, <pb n="6" /> с 
и мати идући на купање ту наишле, одмах би се осетио међ њима покрет, јер њих две биле су обуче 
ој буде нежнији, и што страснији, одмах би видела како се све то са њега губи.{S} Брзо, као уве 
и дошла субота или какав празник, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто а најв 
 тресу.{S} И Софки онда, на ужас, одмах би упадале у очи његове руке, кратке, маљаве, већ исте  
е спазио да је она у своме столу, одмах би онда његово певање толико постајало заносно, толико  
 <p>А кад би је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Томча к њој одлазио.{S} Сагињући се,  
цама, све више осећа, — а од тога одмах би јој зуби зацвокотали — како јој све јасније долази т 
се све више и више у то уносила и одмах би почела -осећати како јој је друкчије.{S} Мирније спа 
ице?{S} Знаш ти газду.</p> <p>Али одмах би окренуо да је храбри: како ће га сигурно послати ове 
<pb n="174" /> <p>И гле, како јој одмах би друкчије, као некако лакше.{S} Песница руке, подбоче 
ок би мати намештала горе постеље, отац би остајао да пијући лешкари.</p> <p>А често, испрва ти 
лета, провели би неколико дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опк 
ин, због тих њихних улагивања око њега, бива све више нежан него што <pb n="8" /> треба, једнак 
ким јесенима и дугачким а јаким зимама, бива сасвим сам.{S} Само што покаткад мати оде у родбин 
ти испод себе како јој постеља, кревет, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој ј 
ими бивало лакше.{S} Да ли, што се тада бива усамљенијим, издвојеним од свега и свачега, јер се 
како ноћ све јача, тамнија и усамљенија бива, како мати иза ње у велико већ спава.{S} Из оних д 
то, не вене брзо, све лепша и заноснија бива и од које се при ходу и покрету осећа мирис њен.</ 
, заједно с њом, креће, иде, и све веће бива.{S} И још када су почели да позивају старце, који  
поче осећати, како је све чисто дражи и бива јој пријатно.{S} Осети како би и она радо јела та  
 те је чисто као тешећи себе, што и њој бива сада тешко, и гледајући Софку како плаче, сама себ 
варању врата, чинили су да по соби увек бива хлада.</p> <p>Софка се још није била сасвим обукла 
више прса разапињу, пуне, како јој тело бива све заобљеније; када се од сваког изненадног додир 
{S} Али се трже, када виде, како све то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово много н 
 разбој и продужи да она тка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се као умори и онда се диже и одлази 
ега што је имала хаџијскога, варошкога, бивају све слободнији, срећнији.{S} Не знају шта ће од  
а модринама, где је јаче било стегнуто, бивају сасвим слободни; да скида антерије, јелеке и пој 
ледње време почели овамо да долазе и да бивају постављани за меџлисе и за судове.{S} Они га при 
же.{S} Што више долази и пада мрак, оне бивају све унезвереније.{S} Не могу да дочекају, када ћ 
 нарочито стари стричеви и тетини, увек бивају почашћивани љутим ракијама и добрим пићем и кафо 
алеко, толико је после Томчиног одласка бивала луда, не знала за себе, да би, онако пијана, ноћ 
отуда овамо прелазио.{S} И што је Софка бивала већа, он је све ређе долазио; у години дана једа 
о некад тако годи.</p> <p>И сваког дана бивала је све као здравија, стишанија.{S} Од њених, нар 
 и равнодушнија.{S} Јутра јој већ не би бивала онако свежа.{S} Од немирна сна и главобоље, почи 
е и разговетно се чује.{S} И што је ноћ бивала јача, они су постајали све слободнији, силнији.{ 
врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бивала, Софка је одоздо опажала, како су они тамо горе  
ији, па тако на овим весељима, свадбама бивале од свих мушких највише јурене, миловане и љубљен 
пајала, сједињавала, и сви они све више бивали разголићени, све су више хаљина од себе одбацива 
ечега светскога, и страснога, да би сви бивали потресени и узрујани.{S} Чак чуло би се како и с 
 око њих све загушљивије <pb n="186" /> бивало, младожења се све више умарао.{S} Све му се јаче 
ужна реч изговорила гласно.{S} И што је бивало свађе, несугласице па и смртних случајева, све с 
кше, слађе, јер после зиме већ јој није бивало тако, особито с пролећа. <pb n="45" /> Увек би п 
то свечаније, што јасније и потресеније бивало.</p> <p>Софка први пут у животу виде јасно испре 
је, издвојеније, све заносније, силније бивало, да би она, долазећи из баште овамо кући, од раз 
ја, смех, кикот и све је бешње, силније бивало.{S} И све то, та толика светлост, са толиким огњ 
ој непрестано је све лепше и изразитије бивало.{S} Рамена и плећа једнако су јој била једра, пу 
а самој цркви, света, гужве све је више бивало, све се више око ње стешњавало, црнело.{S} Уз то 
ве дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало покаткад прекидано отуда из кујне изненадним шум 
срећном, ипак, некако, увек јој је зими бивало лакше.{S} Да ли, што се тада бива усамљенијим, и 
он сам, њен муж, Томча.{S} И то је увек бивало, када би он остајао на само без ње, онда, када б 
е.{S} Приликом суђења, на саветовањима, бивао је он као тумач, као нека веза између њих и народ 
 да ће га заиста заволети не то, што је бивао све изразитији и пунији оне мушке, јаке снаге, не 
ио, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљен или готово сав уништен.{S} А већ  
едва се повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнако овамо сасвим усамљ 
ише гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама је она све више окружавана и потискивана  
 што ће остати онаква, него ће све већа бивати и дизати се а не можда, као што је свет мислио и 
са свирком, хуком, те јој поче све теже бивати.{S} А поред ове гужве и тишме испред ње, досађив 
и оне ће све распаљеније, све страсније бивати, као да се са тим својим мужевима, с којима су в 
а шећер и леблебије.</p> <p>Мрак отпоче бивати сасвим густ; фењери почеше јаче да светле, кућа, 
 Од немирна сна и главобоље, почињу јој бивати тупа.{S} Она би мислила да је то од умора и вели 
а, која су вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх  
ине, а они остали случајно незатворени, бије нека студен; из кујне влага од поливене воде и раз 
 је она донела....{S} Доле, у дворишту, бије шедрван, његови млазеви, капље воде према светлост 
рабрио.{S} Али међутим из баште поче да бије свежина и то тако слатка и бујна.{S} Са гробља јед 
 је говорио.{S} А да и њега као и друге бије, није могао, јер га је и он много волео.{S} Истина 
е сву једрину рамена јој.{S} Из целе ње бије она чиста бела, женска сређеност, засићеност, а ко 
 постељи.{S} Осећао чисто како јој срце бије, како њена зрела, страсна уста горе, и како њена к 
а са тим њеним цвиљењем пада на главу и бије га у теме, у мозак.{S} И једва, помоћу лактова и к 
врат њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије и сече.{S} И не могући више издржати да је гледа к 
ди, а у прсима срце јој јако и слободно бије...{S} Понова натеже тестиче и опет се не покаја, ј 
о, да би што више изгледало да је вода, била је утурила лишће.{S} Софка натеже тестиче.{S} Са н 
е било и сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла неки стари митан, који јој је био тесан, 
.{S} Једина њива, што остала а вредела, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p> 
ко тога њиховог, као градића а не села, била у наоколо удаљена неколика арнаутска села.</p> <p> 
јне, међу матером и међ осталим женама, била и Софка, и кад би му она полетела у сусрет, он би  
, криву улицу, која је, водом излокана, била навек пуна камења, те се није могло да иде у гомил 
де топла, и то сасвим топла.{S} Истина, била је сниска, без патоса, са набијеним подом, али јој 
ве главе, која је, као у сваког детета, била кратко ошишана и скоро опрана, и мирисала на топлу 
, ваљда и пене која му је била из уста, била сигурна у то: да он сада своју жену мучи, испитује 
хнула се на њ.</p> <p>И све, цела кућа, била је њена.{S} Па не само то него чак и плодови од др 
 Софка.{S} А сада, кад иде као удавача, била је уверена да ће се што више скупити, да би је што 
вим његовим поновним одласцима од куће, била онако узрујана, уплашена.{S} Још мање да је сутрад 
 почистила и дотерала кујну и око куће, била се обукла и, чекајући на ручак, који је свекрва та 
уверити о ономе у што је, сама по себи, била сигурна, јер сви су говорили да је здрав, док је м 
о, да јој не би прашина падала по коси, била је овлаш завила главу великом зејтинлијом шамијом, 
 сестра, која им је, у осуству његовом, била старешина.{S} А друго што се знало да сама она врл 
Она, сигурно окупавши се за овај излет, била сва румена и светла.{S} Њене очи, оне њене чувене, 
, све овамо видети.{S} Око ње, по поду, била су поређана деца, мала, још на сиси, коју матере н 
S} И тада сваки час, у сваком тренутку, била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али т 
се не учини необична ни сама капија.{S} Била је то велика, тешка и јака као град.{S} Више је си 
одора, од свих тих сестара одвајала.{S} Била више мушко него женско.{S} Вижљаста, сува и црнома 
е слободно да дишу, крећу се и живе.{S} Била је готово срећна због тога, и одмах слатко, тврдо  
 чешља косе и као да га к себи зове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијал 
 умора једва је очи држала отворене.{S} Била је сва врела.{S} А од страха, језе, чисто је као н 
и плач, грцање, није обраћала пажње.{S} Била се сама занела толиком Софкином лепотом, какву ода 
офку купати.{S} Њој је то био занат.{S} Била се испрва потурчила, побегавши за Турчином.{S} Доц 
м и са прекрштеним рукама на појасу.{S} Била је узрујана.{S} И радосна и уплашена.{S} Уста су ј 
ла да се крије око Софке и трпезе.{S} А била је сва изломљена, изуједана, а опет сва срећна и о 
се руку, коју она пољуби.</p> <p>— Жива била, кћери! — ослови је.</p> <p>И пођоше сви кући са с 
а, код својих кућа оставити, већ су сва била овде покупљена и увијена у пелене, да би, тако одв 
ного отворен и много тесан.{S} Једва га била закопчала, те је после морала једнако да извија пл 
тким обријаним вратом.{S} Из целог њега била је нека дивљина и силина.</p> <p>Он сада већ није, 
рђава мисао.{S} Прво што је она од њега била старија, а и што је то била Маркова, „батина“ сест 
а њу је најгоре било.{S} Још поред тога била је Магда и у сасвим новој, широкој сељачкој фути;  
, одмах преко баште, где је сада ограда била изваљена, да би се могло у њу комотно ићи, једнако 
он, његова снага, прса, која су му сада била откривена, заударала су на зној, ханове, непресвла 
тајати, да је и та њихова кућа већ тада била ту.{S} Цела родбина из ње је произишла.{S} Од увек 
га дође.{S} Софка је осећала да би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже како је ипа 
где их није било.{S} Ма да им је магаза била горе, у главној чаршији, и у њој се увелико држала 
, пошто је, као сваког празника, капија била широм отворена и њена крила подупрта са два велика 
ушле.{S} И све, као да им је баба Симка била све и сва, отац, мати, њој су се обраћале, тужиле  
 дај ме, снашкице!{S} Не дај ме, слатка била.{S} Не дај ме, јер ови ме наши сву... —и показивал 
о не зато што би овамо, код куће, Софка била сама и због тога она имала, као остале матере за с 
 би је лице можда издало, ипак је Софка била уверена да је не може никоја надмашити.{S} И, не д 
ву не наслони на јорган, којим је Софка била покривена и тиме га упрља, повреди, пажљиво био са 
, са Магдом, пошто тада, да не би Софка била сама, морала је и Магда у тој соби да спава.{S} По 
авница, кроз магле, већ су се оцртавала била.{S} Из њива и башта допирао мирис труле траве и ко 
о неке снаге, јачине, док су сва остала била све блеђа, подбухлија.</p> <p>Али то њу није изнен 
Трајкових.</p> <p>Мати, пошто је и сама била уморна од свега, прекину Магду обраћајући се Софки 
 шипарица а не она Софка, која је свима била за углед.{S} И што би толико луда, те пре но што п 
ачи, да јој не би горе кошуља на прсима била одапета, размакнута, те јој се видела прса, нарочи 
.{S} Од прошле ноћи и целога овога дана била је толико уморна, толико засићена и отупела, да је 
ио, а она једнако овамо сасвим усамљена била, са ужасом поче опажати, како у тим њеним заносима 
а најмлађа од свих сестара, и кућа њена била је истина некад мало богата, али тада доста оронул 
а и с тога, што би без њега сва родбина била потучена и упропашћена од Ахметовог браства, закуп 
 ситним и дугим ланцем, чија је средина била утврђена за такође златну куку, коју забоде горе п 
било најгоре и најтеже, већ је тада она била уверена да никада, никада неће бити тога, неће се  
вљати, него да то чине стога, да би она била сасвим слободна и да би се и овде, код њих, осећал 
 пићем, што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, јер од стида, због оноликог по 
иле, поливале водом, да јој се сва коса била слепила по њеном красном витком телу, дотрча <pb n 
на као већ велика девојка.{S} Цела коса била јој повезана, сви зулувчићи извучени око чела и уш 
 због чега јој је увек око крајева уста била као мала сенка.{S} Свакога, који би јој се приближ 
м, вратном кожом.{S} Једино што су уста била још увек свежа, влажна.</p> <p>А од толикога грљењ 
 и о њој — Софки.</p> <p>Њихова је кућа била стара.{S} Изгледа, да од када је варош почела пост 
ред оног њиховог сопчета и цела је кућа била споља окречена, па и она велика соба, особито оне  
д обријаном али већ збрчканом, јабучица била испречила, и готово га гушила, не гледајући никако 
> <p>А да је заиста сва та њихова љубав била више ради оца јој него ради ње саме, Софке, она је 
тала леђа изнутра, цела постава, сва је била стара, масна; па чак негде и без поставе са поиспа 
би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била највећа срећа, кад дође к њој и каже јој: како је  
морна, толико засићена и отупела, да је била на све равнодушна.{S} Ништа је није дирало.{S} Ни  
p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту, сигурно би подлегла, изгубила би с 
 сва њена раскошна лепота изгледа да је била и трајала само до венчања, свадбе, а после одмах у 
и и скупљајући одело око себе, ма да је била добро обучена, диже се и пође.. </p> <pb n="213" / 
нова.{S} И што је најглавније, ма да је била уверена како се неће удати, ипак, ипак сви су се т 
 да ће се опет вратити у село, ма да је била сама уверена да је то немогућно.{S} И зато никако  
Видео њу, Софку, и матер, која ма да је била превалила четрдесету, ипак је још изгледала млада  
го што су се од ње надали.{S} Као да је била из прве и најбогатије куће, тако је намештала собе 
{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика као да је била спремна на то, јер чу се како га утишава:</p> <p>— 
авала, ипак, ипак, сваке ноћи као да је била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек осећал 
у ноћ, ваљда чак око пола ноћи, када је била већ лакосана, сећа се доцније, чула је одозго, кро 
ећи, више моста, усред воде — а вода је била тамна, свежа, опкољена зеленилом, маховином и <pb  
кри цела прса.{S} И сама Софка, која је била навикла на толики сјај, ипак чисто претрну.{S} Пон 
нека Гркиња, из грчке фамилије, која је била у самој вароши, одмах испод цркве.{S} Она тој фами 
кроз собњи снизак прозор у ноћ, која је била прорешетана дрвећем баштенским и околним зидовима  
а.{S} Сам јој веза о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, да јој злато својом жутином 
, уђе право к њима у кујну.{S} Софка је била устала и забацивши руке у којима је нешто држала,  
зрешетане таванице и греде.{S} Штала је била испражњена.{S} Једино алат остао у штали.{S} Али и 
01_C22"> <head>XXII</head> <p>А сама је била крива.{S} Знала је да не треба.{S} Али се после и  
рошима знало се и причало.{S} Чувена је била са своје раскоши и „салтанатлука“.{S} Пошто је ост 
 уседелицом.</p> <p>Но ипак, уверена је била да то не може никада бити.{S} Допуштала је, да ће  
остота и убијена мирноћа.{S} Обучена је била пола сеоски, пола варошки: у антерији, забрађена,  
а, не већ она, — њено је прошло, она је била готова и спремна на све, — него шта ће и куда од т 
 свакидашња, за новац женска.{S} Она је била богата, са грдним имањем, што јој је муж оставио.{ 
офка је једнако устрчавала.{S} И она је била срећна, задовољна.{S} Обучена у то ново одело, угр 
="207" /> сасвим у годинама, јер она је била најмлађа међ њима, па зато сада мора највише од му 
а, досељавала овамо — за све њих она је била њихова „снашка“.{S} Свуда су је дочекивали и поздр 
исправљајући око ушију.</p> <p>Сутра је била сарана.{S} Тада већ дођоше и њени.{S} Али Софка, у 
тада једнако бујала и расла.{S} Коса је била црна, мека, тешка, тако да ју је увек осећала, как 
е, ничега.{S} Маркова кућа за Ахмета је била слађа, пријатнија него његова рођена; као што опет 
око куће, и чак овамо око штала, где је била стока и са њом сасвим стари, бабе и старци, који н 
 селу код својих синова и снаха, где је била као неки старешина, јер јој муж умро, али, чим би  
арошке сиротиње, која се одозго, где је била скупоћа, досељавала овамо — за све њих она је била 
 њим мирно и некако учмало.{S} Из ње је била толика простота и убијена мирноћа.{S} Обучена је б 
} И отуда, из штале, из куће, где се је била сакрила, почне да кија, кашље.{S} И то је изда.{S} 
 мора чак и то да ради.{S} А највише је била љута на њега, свекра, самог Марка.{S} Ако баш они, 
е ово друго изабрао.{S} Софкина мати је била најмлађа од свих сестара, и кућа њена била је исти 
А од целе лепоте њена тела, која јој је била стала, као скаменила се, да се не би трошила, једи 
очница и врата, са кошуљом, која јој је била толико разгрнута, да су јој бљештала врела прса, и 
 спремна и обучена чекала.{S} На њој је била сама свила.{S} Али ни шалваре, ни њена готово гола 
цније све лакше то подносила.{S} Чак је била и задовољна, што је с тим на чисто.{S} Јер после т 
о, и одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је била одавна спремила, одавна увила у пешкир. „На, Магдо 
већ што није хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из других буна 
 шимшира и великих белих ружа, којим је била окићена капија — њој цела кућа, нарочито због тога 
сање дечје, удишући онај мирис којим је била соба испуњена из њиних, још млечних плућа и уста,  
, шта ће с њоме бити.{S} Још дететом је била сигурна у какву ће се лепоту развити и како ће та  
ила.{S} Не да је само стрепила, него је била сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако прос 
колико, до ког времена плакала; како је била обучена.{S} А нарочито све то за матере оних Софки 
и горе, на кули, сва срећна, једнако је била на прозорима од собе, које тобож ветри и паје.{S}  
, у вароши, међ туђим светом, толико је била уплашена и утучена, да се видело како већ ништа ви 
 што Софку највише збуни, зачуди, то је била она, мати.{S} Није, као други пут, при таквим њего 
њих другарица и вршњакиња.{S} И зато је била обучена у раскошно одело, у тешке, црвене као крв  
 се помири и уживи у кућу.{S} Вечито је била сама, и као одбачена од нечега.{S} Долазиле би јој 
разиграним ваздухом.{S} Софка, пошто је била одавна спремила собу, почистила и дотерала кујну и 
ло је некако на измаку лета.{S} Опет је била субота — пазарни дан.{S} Мати са Магдом отишла на  
дила доле у <pb n="53" /> кујни, већ је била једнако горе, на горњем спрату, распремајући и нам 
ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утучена и чисто скамењена.</p> <p>Брзо пређе чесму 
вамо, у кућу, таква и остала.{S} Већ је била стара.{S} Сува, висока, са уским лицем, мирним, го 
а опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је била сасвим помирена са том продајом куће, а и зарадова 
/p> <p>И тако и би.{S} С пролећа већ је била увелико башта прекопана.{S} Извађене и набацане уз 
ко у крви изгубила у земљи.{S} А ноћ је била једнако мрачна, и двориште, калдрма скамењена.{S}  
ушеном од беса, ваљда и пене која му је била из уста, била сигурна у то: да он сада своју жену  
 читав дирек, није гледао ни како му је била колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни  
м костима још детињим.{S} Особито му је била сниска, до коже ошишана детиња коса изнад испупчен 
а отворену капију и пође тетки.{S} Није била ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утуче 
оћи била дошла чувена Савета, која није била обична, свакидашња, за новац женска.{S} Она је бил 
е незгодне, што учкур и нова басма није била угужвана и умекшана, те су је гребле око половине. 
да, у последња времена.{S} Ниједна није била срећна.{S} Ниједна да је полазила за драго.{S} Гот 
 првина.</p> <p>Као што јој заиста није била првина, нарочито сада, у последња времена.{S} Није 
х испод цркве.{S} Она тој фамилији није била ни кћер, ни сестра, већ нека даља рођака.{S} И ко  
јсиротија и најудаљенија у родбини није била заборављана, јер је свакој доносио са тих путовања 
к су долазили, када Софка случајно није била код куће, те их она није могла видети.</p> <p>А св 
оје.{S} Сада, одозго, из соба, још није била ни сишла овамо.{S} И када Софка, тобож послом, оде 
ек бива хлада.</p> <p>Софка се још није била сасвим обукла.{S} А и није налазила за потребно, п 
ка —; него стога, што са собом још није била на чисто: шта ће она чинити, ако заиста свекар, Ма 
.{S} Да, страшно би то било; али она не била Софка, ако то не би учинила!</p> <p>И онда, престр 
ца јела.{S} Софка са својим собама горе била је одавна готова.{S} Горе су је чак чекале већ нов 
ијом, шкортељком, а у ствари највише се била огрнула, да јој не би прашина одозго, где је Софка 
јој, са тим прозором собним, на који се била наслонила, ипак, због тог материног плача, би лакш 
.{S} Виде како иза ње свекрва, пошто се била дигла и запрепашћена почела десном руком да се хва 
не би удала за каквог њиховога сељака и била изложена тешком сељачком и планинском животу, одво 
иде мужу.{S} За све то Софка је знала и била према томе унапред одавно равнодушна.</p> <p>Али к 
 што му је клемпаво висила више главе и била наслоњена на праг, кроз тај праг, кроз пукотине, к 
{S} Истина, њој је било једнако тешко и била је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, и 
ишима.</p> <p>И Софка је грабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} Почеш 
ва три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена од навале света, запиткивања и честитања 
о оног ђубрета.{S} А то све зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из 
ао свакада при таквим вечерима, када би била тако сама, затворена, поче осећати неку драж, и то 
уком држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и обучена као већ велика девојка.{S}  
зненадно расположење, та бујност, не би била прекинута случајним доласком некога или ма чим дру 
а штогод не примети и зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, силом би  
жала је.{S} Једино што је код ње у соби била мати, а сви остали њени били су испред врата и соб 
} И теби срећан дан, и жива и срећна ми била!</p> <p>Софка са великим послужавником, покривеним 
ао да она није ништа, и никада ништа ни била.{S} Него, као да је увек била обична, као нека ств 
pb n="236" /> она овамо по кући и кујни била у послу, а он тамо по амбаровима, шталама са слуга 
p> <p>— Па како си ми, Софкице?{S} Јеси била добра? — сагињући се к њој тако расположен, застај 
шичицу у уста да му меће, дотле му мати била начинила цигару и припаљену утурила међ прсте.{S}  
ричало би се, како је к њима једне ноћи била дошла чувена Савета, која није била обична, свакид 
та било осветљено.{S} Сва врата по кући била су затворена и само горе у гостинској соби горела  
ивало.{S} Рамена и плећа једнако су јој била једра, пуна и развијена; горњи део руку, мишице, б 
су тако лепе, што тако зачуђавају, увек била по нека на капији, како увек отуда овамо на улицу  
 род узели, говорило се, да је она увек била повезане главе, која ју је од тада једнако болела, 
} На што, пошто је не сада него од увек била уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити —  
 ништа ни била.{S} Него, као да је увек била обична, као нека ствар.{S} И то за кога је удају?{ 
ва и ногавица.{S} На прсима јој је увек била она низа дуката, поклон од Марка, које јој цела пр 
а капији, а оно Магда, која је као увек била ушла одозго кроз комшилук, да би преким путем пре  
хајде, знаш ти, доћи ће он.{S} Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што се није вратио с пута.{S 
учила, него што је због ње и сама собом била задовољнија.{S} Саму је себе више неговала, више в 
<p>Али, поред свега што је она са собом била потпуно задовољна, што никоме није имала за шта да 
лила него ли себе.{S} И она је са собом била одавно измирена.{S} Још у почетку, кад је почела д 
 сељанку, познаницу и од те тобож силом била задржавана на преноћиште и сутра на цео дан.{S} Со 
к, ограђена комшилуком и кућом, једнако била сама.{S} Немајући шта да ради, а не смејући да се  
а се и сам кров кућни прозирао, једнако била граја, смех, кикот и све је бешње, силније бивало. 
се, у толико је овамо код Софке једнако била широм отворена капија, двориште навек почишћено, и 
а Софком остаде.{S} Али Софка је толико била уморна, да ништа од тога није примећавала.{S} Само 
не, када се Марко вратио, она је толико била бременита, да није смела да се појави.{S} Марко, к 
ој је мати, и као да јој је било хладно била се огрнула по леђима кратком колијом, шкортељком,  
еће, седела је горе у соби и као обично била је раскомоћена.{S} Чак и више него обично, јер јој 
парушканим дланом.{S} Али је за њега то била највећа срећа, а особито када би видео како нека,  
нди-Мита, сетити се ње и знати да је то била она, њихна Магда. </p> <pb n="61" /> <p>И заиста,  
о кући почели да долазе.{S} А све је то била Магда спремила.{S} Одавна знајући за све, послала  
ега потпомагао, јачао.{S} Сигурно је то била она, мати, јер зна он, да, док није сина родила, о 
она од њега била старија, а и што је то била Маркова, „батина“ сестра, која им је, у осуству ње 
осле, као једина женска, која је вечито била код куће, чак и за време највећих пољских радова,  
леда, не види како је обучена.{S} Макар била у највећем послу а Софка хтела да оде у комшилук м 
са своје раскошне лепоте.{S} И она опет била нека Гркиња, из грчке фамилије, која је била у сам 
и младожењу код ње.{S} Али је Софка већ била у толикој ватри, да није ништа за себе знала.{S} Ј 
чима да тражи матер.{S} Али, она је већ била отишла тамо, у собу, и наслоњена на прозор, тихо ј 
це, ослобођени тесноће —мада је ето већ била у годинама — ипак некако још свеже и опојно појављ 
 је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била измирена да никада таквога неће бити, онда је доцн 
итине“.</p> <p>И пошто је још у почетку била уверена да никада неће бити таквог који ће моћи да 
одрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била при руци, давала обавештења, кад што затреба.</p>  
и уста било је бора.{S} Само уста су му била не толико широка, колико пуна, месната, са овалном 
ва јака, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, црнио 
в црн.{S} Једино у средини горе, где су била стакла кроз која је у амам долазила светлост, виде 
ла дуго та његова путовања, али ипак су била честа.{S} А највише су падала у она доба годишња,  
 поздрав од свију, узгред каже да је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, сетити с 
о је, истина кришом, и она тада код њих била и са њима банчила и пила.{S} И затим, како се то ц 
о пре, када је са матером долазила, још била неиспрошена (онда је све из далека чисто заобилазе 
у, она и тада не само да је једнако још била лепа, него и раскошнија и заноснија.{S} Само што ј 
 овамо по кући све жене, особито млађе, биле су тако лепо обучене, све у стајаћа али већином та 
на и развијена; горњи део руку, мишице, биле су облије и једрије, те је заједно са пуним јој пл 
и желеле, сада се као кају, што су онда биле тако луде, стидљиве и уздржљиве; неке ваљда од бол 
страну куће о сниској стреји и дирецима биле су обешене и поређане лампе, да би се видело ићи т 
акође и кујна, подрум и готово све собе биле су осветљене.{S} Комшилук се узбуни, почеше да дол 
ању саме куће.{S} Од тада су горње собе биле једнако намештене и уређене.{S} Сви сандуци и дола 
 се осетио међ њима покрет, јер њих две биле су обучене у најлепше, најскупоценије одело.{S} И  
, није се могло опстати.{S} Оне су прве биле свучене, прве готове.{S} Сваку девојку су јуриле,  
и од кога онда да се крију, зато су све биле слободне, више овлаш обучене, а чисто су уживале у 
у се од те своје откривености и слободе биле раздрагале.{S} Сваки су час отуда из кујне истрчав 
ито за ту кулу, толике су приче и бајке биле везиване и говорене.{S} И једино на том чивлуку шт 
ве, особито девојке, које су тако жудне биле весеља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, 
го што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S} Зато је више пио и наређивао свирач 
ка и стрина могла да начује, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико неће чути, још мање се 
раздрагано, као сећајући се, кад су оне биле тако најмлађе у фамилији, па тако на овим весељима 
е као живе издизале, — а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном месту тек ако би  
 последњи пут долазе у варош, а које се биле начетиле око ње и увукле са њом, да се, и у онако  
си још неколико фењера, да би степенице биле боље осветљене; да се после тамо, уза зид доксата, 
амом себи.</p> <p>Зато су те зиме Софки биле лакше, слађе, јер после зиме већ јој није бивало т 
Чујем, снашке! — Истрча Мага, а већ јој биле умрљане руке и засукани рукави од судова што их по 
ознојеним жилама.{S} Све су још једнако биле разузурене, никако да се приберу, охладе.{S} Сваки 
е, црне, скупоцене, да би се, ма колико биле дугачке, ипак могле све у шаку да скупе.{S} И у бр 
ио сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвршавале што треба: и оно купање Софкино у  
душек, док су свуда около по миндерлуку биле асуре.{S} Под је патосан плочама.{S} У средини гор 
ном бором, испод косе.{S} Испод чела су биле његове увек уморне, увек упола отворене очи.{S} Он 
иди каква је Софкина родбина.{S} Све су биле у дугачким свиленим антеријама а повезане чајкама  
о време износила из оних долапа, где су биле савијене спаваће хаљине, покривене белим чаршавом, 
упутио се, поред чесме, на ниже, где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је би 
е, када почну из цркве да излазе где су биле не толико ради службе божје, колико да их свет вид 
 да свирају, и то не оне песме, које су биле лично његове, него ове, свакидашње, за које је зна 
ко су онда из њих могле и жене, које су биле око тих својих пецива, кришом, колико су хтеле, да 
тне минђуше са великим дукатом, које су биле спојене златним ситним и дугим ланцем, чија је сре 
о, узимајући од матере пешкир у коме су биле пре, кад су пошле од куће, увијене свеће, босиљак  
аковане.{S} Чакшире, истина, и њихне су биле широке, чохане које су им остраг у борама тешко па 
м кандилима и испуњен иконама.{S} То су биле сигурно оне најважније са највећом моћи исцељења и 
ни плацеви и амбареви.{S} Штале, што су биле испрва одмах до куће, све су се даље иза куће поми 
као да нису њене, јер, због тога што су биле круте и нове, чиниле јој се шире и као да се она и 
апе.{S} Бројанице, које су носили, нису биле као остале, чак ни као хаџијске, са крстом, већ си 
 накићености и лепоти.{S} И као да нису биле маторе, неке готово већ старе, већ као да су девој 
а тешко падале, али ногавице никад нису биле дугачке, још мање широке и испуњене гајтанима, већ 
 силазе, пењу се по степеницама.</p> <p>Биле су спремне.{S} Чак и Магда, и за чудо сасвим као ш 
стен.{S} Минтан и јелеци му, око врата, били су готово отворени, и он то сигурно никад није ни  
 него сви њени, ма колико да се надали, били уверени да ће она, пошто је већ ефенди-Мита то свр 
као: где су они, слуге и остали сељаци, били, и како су то смели да допусте, да га не чувају, ч 
отребе и стајања на једном истом месту, били су готово уплеснивели.{S} Такви исти су били и јас 
 подигао, али се знало да су од вајкада били тако богати.{S} И тек за хаџи-Трифуна, од кога се  
туцима или седлима.{S} Доле у крај зида били су прекрштених ногу и у ред поређани свирачи, зурл 
 планинама, пашњацима, те њихове свадбе били су једини дани, када су се састајали, виђали једно 
 Марко, сада већ свекар, коме су такође били наместали, неопажен се диже, и сиђе доле.{S} Кришо 
ућне краве, кућне коње, са којима су се били, нарочито жена му и син, као сродили.{S} А сам он, 
 о њему, газда Марку.{S} Од скора су се били доселили из Турске.{S} Али, као да нису ни живели, 
ће <pb n="109" /> хаљине и друго, да би били готови када их позове, да дођу на свечаност.{S} И  
запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, гд 
дбрадака и грла.{S} Подбратци и вратови били су сасвим откривени.{S} И то тобож због посла, трч 
ица, вечито узак, сув, тако су исто сви били и са једнако кратким, поткресиваним брковима, који 
<head>XII</head> <p>У зору, када су сви били полегали, да се одморе, Марко, сада већ свекар, ко 
е ми поздрави, и сви ми здрави и весели били!</p> <p>— Хвала, нано!{S} Хоћу, нано! — једнако од 
а.</p> <p>И Софка се сећа да су ти дани били најгори.{S} Јер после сваког његовог поновног одла 
 ње у соби била мати, а сви остали њени били су испред врата и собом затварали улаз, да не би о 
и виде, како су само <pb n="115" /> они били опшивени новом, скупоценом поставом, док остала ле 
е не ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.{S} А на послетку и треба, пошто ће ово б 
сари са гробљанске цркве.{S} Сви су они били ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен свекар, га 
ве једна другу сустигле.{S} Отац и мати били су још сељаци, али, пошто се обогатише, њихна деца 
у њих голи, ознојени вратови и подваљци били су обојени разним бојама од шамија и шалова, те су 
 редом истукао и испребијао.{S} Они чак били као и радосни, што су тако видели да им је нови га 
сувише дугачак и крупан.{S} Такви су им били и коњи, које су појили испред бунара.{S} Здепасти, 
 сви не предосећали него на чисто с тим били: да је она, Софка, последњи изданак од породице, г 
стеже, да би их могла држати.{S} Срећом били су преко њихних руку пребачени дарови, басме и сви 
уги, који су, поред богаства, исто тако били школовани и научени као и он сам и који су у после 
има бране манастир.{S} Јер су на далеко били чувени, нарочито претци Маркови, као „качаци“.{S}  
, што јаче замандаљена, да би они овамо били одвојенији, скривенији — све то као неки њихов одр 
ош боље осветле улаз.{S} И заиста су то били они, „пријатељи“ и долазили овамо у походу!{S} Чул 
 питама и разним печењима.{S} Све су то били „дарови“, које отуда, собом, из села, свака кућа п 
је изгледале. <pb n="206" /> Мушки опет били су све разузданији.{S} Сви одавно без силава, поја 
, округле софре.{S} И ма да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио да се, по старински 
це!</p> <p>Али Софки су чело и уста већ били хладни, те се она брзо и немо са матером пољуби и  
 није хтео звати к себи горе, јер би му били у близини и заударали би му оном својом неопраношћ 
ено у чоханим чакширама.{S} Прсти су му били дебели, кратки и са набраном али чистом белом кожо 
м шарама и старим златом.{S} И ма да су били већ почађавели, али, услед свога нихања, покрета п 
ни ичега скривеног.</p> <p>А обојица су били лични, наочити и силни.{S} Када би остали на само, 
3" /> онда би отуда, из чивлука, где су били затворени са свирачима, које наместе у другу собу, 
иленија код ње, тако и они тамо, сви су били у грубим и новим колијама, чије су им уздигнуте кр 
аства, закупио неколико ханова, који су били по граници, који су више служила за шверц, крађе и 
су готово уплеснивели.{S} Такви исти су били и јастуци, чупавци, дугачки, али са грудвама.{S} Т 
гане.{S} Истина <pb n="71" /> душеци су били скупоцени, тешки, од саме вуне, али стари, и поред 
мена, а највише због жалости у којој су били, остадоше потпуно усамљени, одвојени од света и ко 
вољства и среће затрепере.{S} И увек су били заједно, по трговини, по саборима, чак и по манаст 
 њен живог и то онај живот тамо, док су били у Турској, на селу, јер овај после у вароши није з 
том узели и лепо је удомили, једнако су били на чивлуцима.{S} Тамо се хранили од чивчија, да би 
свиленом поставом, тешки, топли, јер су били од чистог памука, али и танки, проређени.</p> <p>М 
тска села, нашао село и кућу, у коју су били одвели Јусуфчића.{S} Не зна се како се попео на кр 
 — тај њен деда и баба тада никако нису били код куће.{S} Остављајући момку Тонету магазу горе  
је срећан.</p> <p>И што Софку раздрага, било је то, што он, пре но што њу, као што је био ред,  
сваки њен покрет, сваки део њеног тела, било ноге, било колено, кукове, који ће јој се у игри п 
, по слушкињама, заједно са преобукама, било однесено.{S} А Софка кад пође, онда се само понеше 
окрет, сваки део њеног тела, било ноге, било колено, кукове, који ће јој се у игри појављивати  
а, како је обучен, где седи, с ким иде, било му је забрањено да се распитује.{S} И заиста, тај  
еће за гробље, а сада, када се враћале, било колача и других понуда.</p> <p>— Ето! — одговори ј 
и, насред собе, чекајући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну га свла 
ле, пред вече, кад се поче дан клонити, било је време да се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше 
d> <p>Овамо, код Софке, сутра, цео дан, било је тако добро.{S} И Софка зато доцније целог живот 
их чува код себе, из страха да било он, било мати, како су сплетени, не забораве их где и изгуб 
ун“ да шаље.{S} За сваки народни посао, било за какву нову школу и цркву, или за какав манастир 
но што га загрејавало, чиме се поносио, било је то, што га због те његове учености а и отменост 
ом вршењу дужности према његовом гробу, било је у исто време и ослобођавање од самога њега, пок 
а устајале, још од синоћ усуте воде.{S} Било је загушљиво.{S} Завесе и прозори никако не отвара 
у, дар од свекра, ишла је у средини.{S} Било јој је пријатно.{S} Знала је да све у њу гледају.{ 
 тако се слагало са Софкиним гласом.{S} Било је у њему неко саучешће, утеха, али и храброст и р 
p> <p>Једном у мало не учини лудост.{S} Било је некако на измаку лета.{S} Опет је била субота — 
— Устреми се он на њу.{S} И у том „ти!“ било је све презирање, бол, јад, увреда.{S} Узалуд свек 
, псовком, кркљањем, које је за свакога било неразумљиво, али за Софку овамо, у собици, која бе 
 овамо код ње, Софке...{S} А да је тога било, <pb n="215" /> тога наваљивања, мучења, да му она 
ћи је да их чува код себе, из страха да било он, било мати, како су сплетени, не забораве их гд 
 Софка, не примете, јер зна шта би онда било са њом.{S} Силом би је натерали да однесе и врати  
скидао са себе нешто, што му је, истина било тако драго, мило, али које је њему ипак некако стр 
па, јер је од високих ограђених прозора било мало светлости.{S} Једино што је било још светлост 
собе, чекајући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити.</p>  
 отпутују.</p> <p>А да је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем материном држању и намеш 
 било још свеже, и тек око очију и уста било је бора.{S} Само уста су му била не толико широка, 
на сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех наступио — отера га, најури.{S} Јер 
 наредио, тако је и било.{S} Није ништа било осветљено.{S} Сва врата по кући била су затворена  
иске капиџике.</p> <p>У кући је већ све било узрујано, измешано, и врило од света.{S} У кујни ј 
p> <p>Али у том одоздо дете, које га је било довело, поче да виче: како је време да га води нат 
то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово много неугодно, а камо ли што мора сада, — и 
епсију са пшеницом и ужурбано, ма да је било све чисто, опет неколико пута махну метлом испред  
> <p>— Пријатељи иду!</p> <p>И ма да је било осветљено, ипак су сви носили свеће и јурили капиј 
а је са чесме тешко падала.{S} Свуда је било мирно и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни ла 
о?</p> <p>И уђоше унутра.{S} А свима је било мучно и тешко.{S} Мати, као укочена, ишла је за њи 
љама и осећајима.</p> <p>А оно — шта је било?{S} Сасвим друго.{S} Сада никако није могла да се  
 подсећао и био жив сведок онога шта је било...</p> <p>И онда све горе и горе ствари.{S} Толико 
 соби да спава.{S} После, ко зна шта је било.{S} Она није могла знати, није слутила, те да онда 
 и, по обичају свом, причати јој шта је било тамо, на гробљу: која је какву питу умесила, и шта 
гом и после онако да заудара.{S} Све је било почишћено.{S} Велика капија са сводом, кровом свој 
 стоке, а из саме куће ништа.{S} Све је било мртво. <pb n="219" /></p> <p>А Софка, да би сад, к 
виљења <pb n="216" /> изгледа да све је било свршено и пропало: цео живот, детињство, отац, мат 
 тишме.{S} Као сваки крај вароши све је било пространо, разбацано.{S} Из средине саме чаршије ј 
 Сваки час су силазиле у подрум, где је било пиће, и око бунара већ је увек по која хладила лиц 
јали сами.{S} И што је најгоре, није је било страх, што не зна шта ће бити, — знала је шта је ч 
ка зарадовавши се пође.{S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови 
.</p> <p>Доле, испред куће, двориште је било давно поливено и почишћено.{S} Од капије до куће б 
, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, могла се видети како стоји испред ње <p 
све то крива, по неколико дана не би је било код куће.{S} Увек је тобож ишла на гробље, па је,  
не, седела јој је мати, и као да јој је било хладно била се огрнула по леђима кратком колијом,  
 то њу није изненађивало.{S} Све јој је било тако јасно.{S} Све се, исто као некада, и сада пон 
ред свега тога, најгоре, најтеже јој је било: како она да то не осети, ако не у почетку, а оно  
.{S} Чак и више него обично, јер јој је било тада, више него икада, обузело оно „њено“.{S} Али  
утишати и заборавити.{S} Истина, њој је било једнако тешко и била је уверена да теже, горе не м 
рејана плоча пекла ју је.{S} Али њој је било хладно.{S} У прстима стиснутих руку, у грлу, осећа 
ремајући и намештајући собе.{S} Тако је било и сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла не 
 у том „за тебе“, „пезевенк“, толико је било страшног презирања и одгуривања ногом од себе нече 
ађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа  
 одбрану, безбедност.{S} Јер довољно је било рећи: „Ово је газда-Марков стриц, деда или род“, п 
то је највише једило старца, сигурно је било кога, који је на то сина против њега потпомагао, ј 
 својом лепотом моћи да надкрили, то је било немогућно.. </p> <pb n="46" /> <p>Не сада, него ни 
орио никада.{S} Али што би рекао, то је било речено.{S} И тада се памтиле и употребљавале његов 
е, да одговарају на јектенија.{S} То је било њихно, њихне куће и фамилије као право, одличје.</ 
зидовима веша и распоређује.{S} А то је било добро. <pb n="92" /> Прво, кад се пође, да се може 
ице, као сада у те Миленије.{S} И то је било толико наивно, ропско и срећно, пуно благодарности 
нашао га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што највише матер умири, то је, шт 
 овамо код ње, чак и деца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то трчкарање сваки час и загледање у 
ека остане, а ти се врати.</p> <p>То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, с 
на слутила да, поред свега овога што је било, мора ипак још нешто црње и горе догодити се, прет 
ема ни месец дана од свега овога што је било.</p> <p>У почетку, после саране Маркове, цела јесе 
а било мало светлости.{S} Једино што је било још светлости, то је долазила од оног великог купа 
ењиној кући.{S} Дакле прође и то што је било најгоре, најтеже за њу, то излагање пред светом у  
сте, већ пређе и двадесету, и, пошто је било познато да се сваки не сме усудити њу да заиште, ч 
чаршији, јер се све то видело, пошто је било испод њихне куће.</p> <p>Равнодушно, с подсмехом г 
 да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака.{S} И када и саму кујну за собом затвори, ос 
 маља, које су му вириле.{S} Лице му је било још свеже, и тек око очију и уста било је бора.{S} 
чи!{S} Софка није тачно знала у чему је било то лечење, само би се онда јасно чуло његово јаука 
ко не дође.{S} После ручка такође их је било.{S} Дошла цела родбина, сви, ни један није изостао 
к њихов главни момак.{S} Још мање их је било на чивлуцима и виноградима.{S} Једино што су одлаз 
њени уза зид, клече.{S} А највише их је било иза куће, до самих прозора велике собе, јер ту су  
ви и на сваком весељу, игри, увек их је било.{S} Чак нису изостајале ни са сабора по оближњим с 
S} Што год би урадио, учинио, за њих је било свето.{S} Нису могле замислити, да би он могао, ил 
наслаганих „камара“ дрва и камења, није било много.{S} Кад би сазреле кајсије, јабуке, и од зре 
т да их види, ипак није се гушило, није било тишме.{S} Као сваки крај вароши све је било простр 
 бити исто овако.</p> <p>И само да није било још и оно свекрово, оно оне ноћи, а, после тога, о 
ом.{S} Сунца, светлости ни од куда није било.{S} Једино из олтара, изнад часне трпезе био је ве 
до самих Софкиних ногу, више ништа није било.{S} Између њега и тамо те собе, куће, жениног цвиљ 
 матер и родбину, увери како ништа није било!</p> <p>Али би и то.{S} Једнога дана, пред мрак, д 
сети неки његов други глас, у коме није било: ни „кћери“, ни „чедо“, већ само: <hi>Софке</hi>.{ 
 гореле свеће.{S} Као да никада ње није било, као да је она умрла, одавно је саранили и већ заб 
какве паре! —И то Томчино одбијање није било одбијање, одрицање да му неће дати, него детињско  
</p> <p>Али зато ипак на њих Софки није било криво.{S} Знала је да им је то једино, када буду с 
ди“, господин.{S} Лепшега у вароши није било.{S} Лепше турски, грчки и арапски говорио него сво 
це, нисмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако сам 
ико спава.{S} И Софка, само да јој није било сада тако тешко, оћутала би, начинила би се да спа 
.{S} Само да је знала!{S} Али и то није било истина.{S} На што <pb n="118" /> сада себе правдат 
а се жени, пошто <pb n="23" /> већ није било у вароши, као пре, онако богатих девојака из првих 
а је види.</p> <p>У јутру њега већ није било.{S} Ко зна у које доба ноћи, у зору, отишао опет н 
нило, од чега би презала.{S} За њу није било ни од каквог мушкарца опасности и зато је могла да 
 другог.{S} Од тада за њих двојицу није било вере, ничега.{S} Маркова кућа за Ахмета је била сл 
 неким „њиховим животом.“ Нигде их није било.{S} Ма да им је магаза била горе, у главној чаршиј 
својој.{S} И то држање младожењине руке било је за њу најтеже.{S} Осећала је како његови укочен 
и од њега, — па већ тада, када је дакле било најгоре и најтеже, већ је тада она била уверена да 
у живот, док све остале дане, целе зиме било је сасвим мирно.{S} Човек је сасвим био осамљен, с 
шке, неко на коњу, колима, како је коме било згодно.{S} И целе су ноћи долазили и притицали гот 
ом, па чак тамо до цркве, са обе стране било пуно света.{S} Све се капије црнеле, испуњене жена 
а је лампа и то уврнута, да би што мање било светлости и падало у очи.</p> <p>Када почеше пред  
ти.</p> <p>А све је то материно упињање било узалудно.{S} Исто тако, као што је за то материно  
 неће остати ништа.{S} А што је најгоре било за Софкина оца, још ће поред свега морати да иде п 
а јој кошуља око врата за њу је најгоре било.{S} Још поред тога била је Магда и у сасвим новој, 
страно.</p> <p>Али што је за њу најгоре било, то је, што је она с године у годину, увек с проле 
лу, преко очију, а уста јој и цело лице било готово унакажено, толико искривљено од ужаса.{S} И 
це и пун врат са модринама, где је јаче било стегнуто, бивају сасвим слободни; да скида антериј 
во скоро дозидано сопче.{S} То је сопче било мало, сниско, готово загушљиво; под непатосан, гол 
и сутра на цео дан.{S} Софку је ње више било жао него себе.{S} Узалуд јој је Софка од свакога ј 
весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више да се спусти, да сас 
н.</p> <p>Као што је наредио, тако је и било.{S} Није ништа било осветљено.{S} Сва врата по кућ 
, она однеговала.{S} А у ствари то је и било.{S} Јер она га је готово и научила како да се носи 
 да се што дуже живи.{S} Зато их увек и било по околним бањама, где су се опорављали од неуредн 
увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћилим с 
ујни до зидова ређало, остављало, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум сил 
ћање кући нити јављање о себи, можда би било сасвим добро.{S} Али се и то свекрово поче као заб 
 није било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и село и  
е, голицавост.</p> <p>И да све то не би било, она, тобож послом, поче једнако шврљати по двориш 
то сам те и звала, да те питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не  
 кошуље, свилене мараме.</p> <p>Тако би било цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је чов 
нећкати — то би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене 
 што би јој покаткад сам долазио, то би било којом суботом, када би, место оца, дошао са рабаџи 
ну, кобну вест.</p> <p>И отуда је Софки било разумљиво оно онако чудновато, тронуто понашање св 
з сељачке...{S} И када је тако у ствари било, зашто да се сада, кад ево то дође, толико џапала, 
ранили и већ заборавили, тако је у кући било сада мирно, и осветљено.</p> <p>Магда испаде из ку 
ти, Марко остављао код ње, можда би јој било друкчије.{S} Али, чим Томча одрастао мало, прешао  
ажало се да је силом, јер је све на њој било тако широко и згужвано, — од ње толико уплаши и ун 
ама, нарочито слушкињама, којих је увек било по неколико и то већином из њихових чивлука.{S} Њи 
 јављајући јој се.</p> <p>Ако би са њим било још кога у друштву, који је не би знао, или био чу 
, у које време, али исто, исто је овако било, постајало и овако се кретало.{S} И онда, што би б 
дође слава, Ускрс, Божић, исто је онако било намештано и спремано, и она, мати јој, у најлепшем 
ац и да то нико не дозна — а све остало било је споредно.</p> <p>Али после ослобођења дошли су  
а излази на границу.</p> <p>Њихово село било тамо у Турској, одмах иза манастира Светог Оца.{S} 
шке, — поче се он нећкати — то би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја нешто ви 
 то, ништа више.{S} Али зато је онда то било тако силно; тако јако пиштала, секла зурла, био бу 
а, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстрашније, она има само да се покор 
ет, ни очи, ни поглед свој.{S} А све то било је она, Софка, и то она, некадања Софка, а не ова, 
и керпичи!{S} Ђубре!{S} Аха! — И све то било је тако страшно али и са таком насладом, као да се 
одина узети и толико замршени, да је то било горе него и сама продаја.{S} Али о продаји, особит 
сповест.</p> <p>И ко зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, 
 икоја буде равна.{S} Да, страшно би то било; али она не била Софка, ако то не би учинила!</p>  
S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то било боље него што остаде.{S} Јер, тек што отац оде, от 
е имала заједничког.{S} Све је за њу то било тако туђе и страно.</p> <p>Али што је за њу најгор 
на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Шарени Х 
 смео да уђе.{S} А изнад Софке на прагу било је намештено корито са водом, које, по обичају Соф 
фком радити шта хоће.{S} А и за саму њу било је лакше, што она, после сваког његовог одласка, г 
pb n="173" /> <p>Мора да јој је у гласу било нешто толико тужно, када се Магда чисто пренерази  
ом увукла натраг у његову собу.{S} Ноћу било би још горе.{S} Софка, покривена јорганом са остал 
де, планула би и ударила би које од њих било папучом, нанулом и свачим што би нашла око себе, и 
слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада б 
овде, као увек на крају вароши, све још било тамно.{S} Једино се дуготрајни лавежи паса и певањ 
, које су се овде свршавале, све је још било у немом мраку.{S} Само њему, госту, чинило се да — 
xml:id="SRP19101_C5"> <head>V</head> <p>Било је то пред Ускрс.{S} Софка, као увек уочи тих вели 
стим кожастим стаблом, а до саме капије бињекташ који је био истина пропао у земљу, али му се ј 
не зарфове.{S} Доле, до капије, утврдио бињиш од мрамора, са кога је узјахивао на своје чувене  
 силно; тако јако пиштала, секла зурла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта 
 <p>Од свега, што собом унесе, кад уђе, био је само јак мирис од бурмута, устајалости и прашљив 
и, у неким хановима на друму.{S} Дакле, био је тако близу, а не, као што су оне мислиле, врло д 
ајала испред куће.{S} Око ње, као увек, био је Томча и нешто јој говорио.{S} Одједном горе, на  
 час испијала кафу, а око ње, као увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо с 
 и са чијим је оцем, Тодориним свекром, био нераздвојни друг још из детињства.</p> <p>— Па шта  
p>И заиста, када се Софкин отац вратио, био је први „ефенди“, господин.{S} Лепшега у вароши ниј 
мена са широким, отвореним рукавима.{S} Био је исто онако у чохано одело обучен.{S} Истина редо 
, тако тихо и свеже одмарати у њему.{S} Био је усамљен, иза поља, са кулом у дубини зеленила, а 
 и за то хаџи-Трифун.{S} И он је некада био млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, 
престајала и сав живот, који је до тада био ограђен и спречаван и угушиван мећавама и хладноћом 
 давала са тепсије, по којој их је Арса био наређао.{S} А међутим, ма да је знала да то треба,  
има“ остављао, нешто стога што је ближе био манастир, да би могао чешће ићи и тамо учити, а нај 
S} Једино из олтара, изнад часне трпезе био је велики округао отвор и кроз њега је силно у сноп 
 за овај празник.</p> <p>Тоне, ма да је био уверен да је све обратно, ипак се чинио невешт.{S}  
ћ једном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), сасвим отпочети весеље?{S} Од када су већ све 
ршији, трговини, продаји, не само да је био далеко од њих, него су се и они сами све више труди 
ари начин живота.{S} Као и пре, када је био нежењен, морало се њему исто тако горе, одвојено, н 
чај, тако је и он доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвр 
за софром да једе и пије.{S} А свима је био неугодан, сви су га нерадо гледали, не што је са њи 
p>Он сада већ није, као први пут кад је био, збуњен, саплетен, него слободан.{S} То се видело п 
о него свој матерњи језик.{S} За све је био туђин и стран, нарочито за толику родбину.{S} Истин 
коло по сводовима, по „курнама“, где је био потпун мрак, <pb n="151" /> горела су кандила и мрк 
рком.{S} Виде како он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они сандуци, не рукама ил 
де је у чело, на најлепше место, где је био прострт душек, док су свуда около по миндерлуку бил 
м.{S} И тамо, спроћу ње, у куту, где је био потпун мрак, чисто се скљока.{S} Софка претрну, јер 
 и винограде губили.</p> <p>И у томе је био једини живот тих њихових мушких, јер цео остали жив 
мчин страшан глас, — а још страшнији је био, јер се на њу овамо, у соби, односио, а тобож је ма 
њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је био као још нов, тек досељен, још не као варошки, више  
ћери њихове, особито по оцу им, који је био буцмаст и једнако тамна, дебела, препланула, сељачк 
ћи се и пипајући својим штапом, који је био масан, ишао је и једнако као будећи се говорио:</p> 
 испружила би се по миндерлуку, који је био у исто време и кревет.{S} Магда у синији, готово кл 
о за мужа, кога није ни знала и који је био још дете.{S} И то она, она!{S} Зато Софка, приближу 
блом, а до саме капије бињекташ који је био истина пропао у земљу, али му се још блештало његов 
 нарочито за њега да се кува, толики је био пробирач.{S} Једино што га загрејавало, чиме се пон 
ху.{S} Истина није знао за себе, али је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, гд 
 ко је опет од њих био развијен, тај је био и сувише, сувише дугачак и крупан.{S} Такви су им б 
је обукла неки стари митан, који јој је био тесан, те су јој се прса чисто кршила.{S} Тако исто 
лека је имала много посла.{S} Он јој је био много отворен и много тесан.{S} Једва га била закоп 
би било од ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и село и варош.{S} Он је ишао по вароши, по ча 
p>А у свима тим говорима о њој, увек је био само као страх, дивљење и поштовање, а никад друго, 
а јој, после смрти Маркове, са којим је био спојен сав њен живог и то онај живот тамо, док су б 
опирао је бат корака.{S} У опште дан је био чист, топао, и пун животворне, балсамске свежине, к 
оденичарима са воденица у Собини, он је био све и сва.{S} Чак је неке, причало се, и убијао.{S} 
ле оца, предузео старешинство.{S} Он је био и писмен.{S} Отац га као ожењеног (а оженио га, по  
оји се одмах више моста видео.{S} Он је био округао, са старим каменовима а при дну, около, сав 
 не би Томча погрешно тумачио.{S} Он је био једнако према њој осетљив, брз, уплашен.{S} Сваки ч 
/p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је био према њој пажљив.{S} Већ беше мало узрастао.{S} Нау 
азилазити те њихове.{S} Тако исто он је био најбољи и најмеродавнији оцењивач женскиња, које би 
 као да нас је хтео да превари, тако је био мек.{S} Ником рђаву реч, ни „потамо се“.{S} И када  
{S} Није могао да се пробуди, толико је био клонуо и дубоко спавао.{S} Сама га је распасала, св 
то би је покаткад као узнемирило, то је био он сам, њен муж, Томча.{S} И то је увек бивало, кад 
е то, што он, пре но што њу, као што је био ред, отпустише од себе, да после међ собом сврше пр 
т остављала на миру.{S} Слуга, пошто је био затворио капију, донесе нарамак дрва и седе и он до 
а учини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ је био први мрак.{S} Уза страну куће о сниској стреји и ди 
обито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био тако сув, стран; у њему ни топлине, треперења, тако 
и ће то тата теби....</p> <p>Глас му је био такав, да Софка осети како јој кроз грло, чак на дн 
знање како су му, поред свега што их је био напустио, ипак они једини на свету мили и драги.{S} 
с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није био баш толико стар.{S} Али он, гост, као да то примети 
исови буду у љубави, јер нико онда није био у стању да на њих удари, и лично су се њих двојица  
пошто никог није гледала, нико њој није био раван и достојан ње, на послетку и право је да тако 
нство и вођство браства.{S} И нико није био пажен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“  
а и у тој магази никад нико од њих није био, већ увек њихов главни момак.{S} Још мање их је бил 
у беле чакшире.{S} И, ма да се још није био ни приближио к њој, отпоче:</p> <p>— Ете, поздравио 
ви звали.{S} За све Маркове браственике био је он као неко вуче, неко дивље младунче, које они  
ош мање сина, наследника, — он је дакле био последње дете, „истришче“, — када је овај одрастао, 
 <pb n="245" /> ипак не осећао свој, не био слободан, није могао да дише, глас није имао свој,  
е као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, морала целе ноћи отвор 
ђи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепотицом из Скопља, из неке упола грч 
 А оно ето, сада је опет он, какав је и био, још је он, онај стари, велики ефенди-Мита...</p> < 
година неподигнут ајлук.{S} Али он је и био све и сва, особито код Софкина оца.{S} Никада га ов 
а њима седао, него што их је подсећао и био жив сведок онога шта је било...</p> <p>И онда све г 
 је целу собу не само испуњавао, него и био велики за њу.{S} Морао се око крајева да подавија.{ 
у.{S} Као да је он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди 
о покојни хаџи-Трифун“.{S} И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: лети горе на 
 бити тога, неће се родити тај, који би био раван и достојан <pb n="40" /> ње; достојан и њене  
о је од свекра добила.{S} По цео дан би био код куће.{S} Или се шета, или обилази око куће, по  
обру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била највећа срећа 
а, провели би неколико дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опкоље 
се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преп 
кога у друштву, који је не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек  
равио да је весео, него што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S} Зато је више п 
о је полудео.{S} После болести, у којој био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове д 
ер умири, то је, што се и сам тај сељак био изненадио, кад га је, прелазећи у Турску, нашао одм 
остраг и испод пазуха, где је тај јелек био мало исечен, кад би заносила руком, ређајући шоље п 
 се ишло више шетње ради.{S} Тај чивлук био је на пушкомет далеко и човек се могао, нарочито ле 
ут што се тамо заплака.</p> <p>Цео амам био је закупљен.{S} Мати и друге јој тетке и старе жене 
ило је сасвим мирно.{S} Човек је сасвим био осамљен, сасвим ограђен кућом и зидовима, и могао с 
и момак, који је још под дедом Софкиним био доведен са села.{S} Он се после толико извежбао у р 
о да се ослободи и да је, кад би са њом био на само, миран, комотан као код своје жене.{S} И он 
фка га поче у себи извињавати.{S} Пијан био и, можда, свекрва и ашчика нису умеле како треба да 
 се од углачености, али ипак сам минтан био је од свиле, скупоцен.{S} А он сам много се промени 
цати, да би тако пун, сладак и раскошан био нови брачни живот њенога детета.</p> <p>Свирачи зас 
за себе живео, радио, — ипак, док је он био жив, они су се под том његовом суровошћу и строгошћ 
својим свекром, његовим оцем, док је он био мали, дечко.{S} И Софка је осећала да од тога њеног 
рену капију, која је као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, мор 
ивена и тиме га упрља, повреди, пажљиво био савио крај и одгурнуо од себе.</p> <p>Кроз прозор в 
триц, деда или род“, па да сваки, ма ко био, комшије, цело село, чак и друга села, буду према њ 
а уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен, него други, обичан, и да ће од 
вори.{S} И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; с тога с 
јад, украшен овим пожртвовањем, сигурно био лакши, блажи, и слађе би га подносила... </p> <pb n 
која ће тамо Софку купати.{S} Њој је то био занат.{S} Била се испрва потурчила, побегавши за Ту 
готово сасвим у мраку.{S} Сигурно је то био купац куће.{S} И пошто исплатише свирача, грнетара, 
а и привезаше за шамдуд, (Сигурно је то био коњ онога купца на коме ће он после вечере од њих о 
осредно: „ти, Магдо, Тодоро“, јер би то био за њега као неки посао, понижење, већ тако у опште  
и све.{S} То му сада треба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као светећи с 
нако седи код куће, пошто је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепоти 
 како се памтило, и лети и зими, огрнут био ћурком, са силавом, пиштољима и јатаганима и у тешк 
офкину свадбу.{S} На капији улаз је већ био закрчен.{S} Већ и туђи момци из целе вароши почели  
 га свлачити.</p> <p>Међутим дан је већ био почео.{S} По дворишту у велико се калдрма, кроз про 
гу кујне зацрне он, Томча.{S} Он је већ био, ваљда од многог јела и пића, пре времена угојен, с 
подбулим очима.{S} Али то је код ње већ био онај утишан, унутрашњи, сталожен и млак плач, који  
који му се родио доцкан, када је он већ био остарео, када се већ нико није ни надао да ће имати 
главе тестију свеже воде, чији је грлић био запушен зеленим лишћем, изнесе собом свећу у кујну, 
о је сад терање Магдино у село за Софку био већ један доказ, како је заиста отац кућу продао.{S 
елу, јер овај после у вароши није за њу био живот, остављена сада од њега овде, у вароши, међ т 
ем каквом општем послу, не би ко од њих био изабран, да би се та непажња примила овамо од њих н 
ом мали, кратки.{S} А ко је опет од њих био развијен, тај је био и сувише, сувише дугачак и кру 
 није сматрао као слуга, јер је код њих био и одрастао.</p> <p>А Стана, како први пут дошла ова 
 гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац био одозго видео како се к њему пење, или што Магда, сп 
 <p>То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро почишћена, горе од чађи ц 
мати долазила.{S} Али, да ли што је још био почетак, Софка још осећала онај траг мртвачев, или  
ана морало се слати јело и пиће.</p> <p>Био је строг и прек.{S} Трепет не само за кућу него и з 
бом мешали, као сједињавали.{S} Није се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} Ни муж  
а над црквом, над каквим општим добром, биран је и по један члан из њихове куће, и то не толико 
хове испред куће и по моткама пребачене бисаге, узде, узенгије, а доле онај велики огањ, око ко 
а брзо алату пребаци преко седла гуњу и бисаге.{S} Проведе га и окрену улазу, од седла једну уз 
чен, као прикљештен, држи у једној руци бисаге а у другој велику и тешку постављену гуњу.{S} Не 
у се код које ће Софка, још онако мала, бити у гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћ 
.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, бити лакше, пошто је нико неће знати ко је и шта је.</p 
е они, што ће почети сад први долазити, бити већином сељаци, некадашње њихове чивчије. <pb n="7 
рена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен, него други, обичан, и да ће од свак 
њих нису никада смела, као код осталих, бити јако запржавана, масна, прељута, већ увек блага, с 
 ненамирисан.{S} И онда њена ће заслуга бити, ако он устраје овако, како је почео, сасвим се ра 
к, уверена је била да то не може никада бити.{S} Допуштала је, да ће можда сада, тога пролећа,  
обу.</p> <p>Софка је знала како ће сада бити мило оцу, што је кућа тако намештена.{S} Нарочито  
а свима свадбама, весељима, тако и сада бити такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не 
 онај велики куп жара, испод миндерлука бити хладноћа од влажних плоча, тамо на улазу стајати т 
, да се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па да је купа, трља.{S} И та близина баба- 
а ће, као увек, на том ћошку око дућана бити скупљених момака, нежењених, и другог света.{S} На 
ла је каква ће запиткивања, задиркивања бити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заист 
е да ће најмаснија и најдрскија пецкања бити од њених тобож интимних некадањих другарица и вршњ 
ратима, јер за Јусуфчића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, а да 
 у напред спремало и знало шта све мора бити, само да је на дан славе све онако, као што треба, 
што треба, јер се знало да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепа 
 наодмара, пошто се знало да ће и сутра бити исто овако.</p> <p>И само да није било још и оно с 
аха, при помисли да од свега неће ништа бити; да Софка, каква је, сигурно неће пристати, испуст 
о, стрепио да од свега можда неће ништа бити, ипак за срећан случај спремио особит дар.{S} Најп 
бзирући се око себе, да ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ не чује, тихо, гробно поче:</p>  
"160" /> странац, туђ човек, већ ће све бити њихни, из родбине, и, немајући од кога онда да се  
амо.{S} Само је Магди казала да ће овде бити.</p> <p>И заиста, као да се дуго одмарала и спавал 
 свекрва, знала како изгледа и где може бити, ипак би је ова одбијала и упућивала њој, Софки.</ 
ст његове куће и његова браства не може бити без њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета 
ети.{S} Томча наводаџију дочека не може бити боље.{S} Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и с 
и била је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, ипак, ко зна, можда...</p> <p>У кући са 
 њега шта друго, добро какво, и не може бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме, Софке, н 
кве трговине и његове зараде то не може бити.{S} А опет, знајући да је он готов на свашта, и да 
једино још „ефенди-Митина“ кћи што може бити тако лепа, а ниједна друга.</p> <p>И не превари се 
ато су после, не стрепећи да ће то коме бити досадно, једнако захтевали од Цигана да им свирају 
 је исто знала и за себе, шта ће с њоме бити.{S} Још дететом је била сигурна у какву ће се лепо 
певање.{S} И то, као увек, све ће песме бити о љубави, чежњи, месечини...</p> <p>И заиста, уско 
но знала и мислила само на то: каква ће бити, кад пође, прекорачи праг и појави се пред сватови 
годи, — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкину љубав понова 
, није је било страх, што не зна шта ће бити, — знала је шта је чека —; него стога, што са собо 
 Софке, знаш већ шта је.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, 
а себи облик његова тела, и бол који ће бити од додира његових руку, уста и главе на њеним недр 
је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, када сасвим постане човек), чим је по 
ојачке!{S} А ко зна тек доцније како ће бити, када он сасвим порасте, ојача, постане човек, и к 
?</p> <p>Чак Софка поче осећати како ће бити то и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, б 
угима, а не са својим мужевима, тако ће бити луде.{S} Триста ће чуда од беса и страсти чинити.{ 
ку била измирена да никада таквога неће бити, онда је доцније све лакше то подносила.{S} Чак је 
она била уверена да никада, никада неће бити тога, неће се родити тај, који би био раван и дост 
?!{S} Јер, када је знала да никада неће бити жена свога избраника, онога о коме целог живота сн 
ш у почетку била уверена да никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се о 
о.{S} Он никада више у њеним очима неће бити онај њен велики татица, ефенди-Митица, и зато ника 
ећна а и уплашена да „снашка“ њоме неће бити задовољна, јер можда је она неће знати добро услуж 
ише волела, јер је знала да код ње неће бити она обична, свакидашња лепота, када се постане дев 
вина, на које се навикао, ништа му неће бити.{S} И тако свака.{S} Свака ће гледати себе, да што 
 још мање ући у његову, сељачку кућу, и бити његова снаја.{S} И он, ни сада још никако не веруј 
 гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то толико, као да је она кака 
Зато је Софка, знајући да ће у тој соби бити најмирнија, јер због те деце, неће смети као по др 
, што ће морати сутра пошто ће јој мати бити неиспавана, она да порани и спреми и почисти кућу. 
ће лећи, све ће побити, а она ће морати бити његова...{S} Али је брзо освести и скамени шум исп 
 сада бити такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима, тако ће бити  
 када ће је који запросити, када ће јој бити венчање, када ће имати мужа; када ће и она, као и  
 онда њој због тога све једно ко ће јој бити муж, стар или млад; ружан или леп; из боље куће ил 
ате другарице, имати своју кућу и у њој бити домаћица, са мужем ићи по родбини, по славама, веч 
стало.{S} Зна он да ће јој од сада увек бити на терету, пошто га она собом, жртвујући себе, сво 
мци, што би служили код ње, морали увек бити глувонеми.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
 и одржава у животу, и зато ће јој увек бити тешко на души, када га види.{S} И зато ће је он ст 
је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер ето поч 
 зна, да он сада може пред целим светом бити онај стари, велики ефенди-Мита; али пред њом, свој 
о од имања, које парче њиве, који дућан бити снајин, и од које ће кирије, закупнине, новац бити 
то не интересује, него да би само могао бити поред ње, да је гледа, наслађује се њоме, он јој т 
просила, унапред је знала да ће све ово бити: цела њена свадба, и оне прошевине, и китке, и дар 
{S} А на послетку и треба, пошто ће ово бити његово прво и последње весеље са њима.{S} Па онда  
 месеци проводити, те ће тиме она овамо бити ослобођена њега, кога као мора силом да трпи.{S} Д 
добар, виђен и чувен.{S} Све ће то њено бити, као што је ово сада њено; јер је он већ леп, чист 
аиђу.{S} Знала је да ће их сада сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, као девојка, када би она 
а чисто, да ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога  
бог света, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, прекорног, што га је дотле 
 узајмљивања, залагање имања, морала су бити испод руке, у највећој тајности.{S} Као увек, све  
, и од које ће кирије, закупнине, новац бити њен, за њену личну употребу и својину.{S} И зато п 
унука, која ће се можда звати и Софком, биће сигурно онако лепа, бујна, као што она беше, а ова 
и лепршања обешених пешкира по зидовима биће све свежије и лепше. </p> <pb n="97" /> <p>Доле, у 
 и заљубе једно у друго.{S} И целе ноћи биће све горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да буде ш 
о намештене и искићене куће и сам купац биће горд, што не купује од њих због сиротиње, већ онак 
ар да није обећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} 
ву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долазила и удавала се.</p> <p>— Не, кћер 
ко запржавана, масна, прељута, већ увек блага, слатка, и пржена само на маслу; никако свињском  
њихов слуга, Арса.{S} Софка смејући се, благо га предусрете.</p> <p>— Знам, знам, Арсо. — И у т 
 то као навлаш све око онога: како није благо ни сребро ни злато, и како као да је она тобож им 
 приметивши је, а погађајући све, почне благо, весело тобож да је кори:</p> <p>— А јело, нано?{ 
 на њу, Софку, још мање да јој буде бар благодарна, што ето њој, због њене удаје и свадбе, има  
ке паде на кревет и, поред свега, осети благодарност према тетки, што, кад оде, Софка чу како ј 
вали, него што од ње добивали, као знак благодарности, што им је земља, коју су пре као чивчије 
ло толико наивно, ропско и срећно, пуно благодарности, што се даје и њему да живи.{S} Од њеног  
 к њима кући понова врати, а оно, место благодарности, гле шта!...</p> <p>Софка ипак промуца:</ 
антију и раскомоћавајући се, поче да их благосиља и Бог зна каквим именима им тепа.</p> <p>Али  
осле певања прилазио руци за благослов, благосиљајући га, говори:</p> <p>— Аферим, синко!{S} Аф 
ада би му после певања прилазио руци за благослов, благосиљајући га, говори:</p> <p>— Аферим, с 
 их не зову, што без њихових здравица и благослова не могу они да отпочну ту њихову слатку, вел 
Тоне, праштајући се од ње и као тражећи благослова и извињавајући се, што сад мора да их остави 
ново пољуби у руку.</p> <p>— Нека си ми благословена!</p> <p>И Софка виде како он, као опијен о 
ом готовом, запаљеном га нудила, он сав блажен, срећан, разгрнувши мантију и раскомоћавајући се 
н овим пожртвовањем, сигурно био лакши, блажи, и слађе би га подносила... </p> <pb n="119" /> < 
је старац — и он сам, син му, такав је, блед, сув и танак; више женско но мушко.{S} И зато он н 
 их, го, само у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подскакује и виче:</p> <p>— Ох 
ожићем о појасу.{S} Сува, бледих очију, бледа, кошчата, и са маљама на лицу од старости.{S} Сва 
 са обешеним ножићем о појасу.{S} Сува, бледих очију, бледа, кошчата, и са маљама на лицу од ст 
ра да изиграва, очево лице изгледало је бледо, подбуло.{S} И уводећи госта у капију, поче му по 
аге, јачине, док су сва остала била све блеђа, подбухлија.</p> <p>Али то њу није изненађивало.{ 
 цела варош да се потреса од цвилења, и блејања јагањаца, да и он оде и, за свој новац, купи на 
.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укроћивање отргнутих коња с пазара, и  
 целива, али се трже уплашено и поче да блене.</p> <p>— Кажи, драгичка!</p> <p>— Па... драгичка 
ио истина пропао у земљу, али му се још блештало његово мраморно теме.{S} Све то њега још више  
ах да је задржи, дигне.{S} И што год је ближе кући доводио, Софка је осећала како је све узбуђе 
побратима“ остављао, нешто стога што је ближе био манастир, да би могао чешће ићи и тамо учити, 
ним прстима, и то леву, јер му она беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, али не као свакада за 
о и овако се кретало.{S} И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, као 
нчали.{S} И после, као зато што се тако близак род узели, говорило се, да је она увек била пове 
ти готова, па да је купа, трља.{S} И та близина баба-Симкина дође јој још теже.{S} А знала је д 
тео звати к себи горе, јер би му били у близини и заударали би му оном својом неопраношћу и мас 
ело је грабио и промицао.</p> <p>Већ је близу зора.{S} Мрак се губио.{S} Около, иза равница, кр 
тлуца мала лампица, што је на столичици близу врата.{S} Гори она тихо, млако, ширећи од себе за 
ановима на друму.{S} Дакле, био је тако близу, а не, као што су оне мислиле, врло далеко, ко зн 
прса бректала; кроз рукаве танке кошуље бљештала су јој обла рамена и једре, вреле мишице.</p>  
јој је била толико разгрнута, да су јој бљештала врела прса, ишла би по дворишту.{S} После би с 
а, чија је светлост особито ноћу толико бљештала, да се и сам кров кућни прозирао, једнако била 
зано, раскошно тело, изнојено, окупано, бљештало је и преливало се у лепоти и пуноћи.</p> <p>Ба 
етлост, са толиким огњевима, праскањем, бљештањем поче да је плаши.{S} Као да под ногама не осе 
упаљени на капији, почеше да дрхте и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово све собе биле с 
 по сапима шину.{S} Шикну крв.{S} Алат, бљештећи се у мраку, пропињући се и разривајући калдрму 
м у страну и увијеном у свилену шамију, бљешти јој и показује сву једрину рамена јој.{S} Из цел 
асењује и, као неки жив огањ, да гори и бљешти.</p> <p>Затим једнако брекћући од среће, никако  
 што се испод тога вела видело како јој бљешти грло, врат и подбрадак са устима. </p> <pb n="17 
еве око себе, те се рана отворила и крв бљунула, и он издахнуо.{S} И сад мене послаше да дођем  
ко се та дубина испуњава неким отужним, бљутавим задахом, тако да, од тога, почела да се грози  
 ти је послала тетка Стоја и молила ме, Бог зна како, да те поздравим: да узмеш и окусиш од те  
дговарала је:</p> <p>— Хвала, хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка!</p> <p>Софка, огр 
у чело удара, или Софки, својој, ако да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи му уз  
ни, као и остали свет, нису сматрали за бог зна шта.{S} То је обична ствар.{S} Зато је, сасвим  
у кафе и дувана — звала сам те — а није Бог зна шта.{S} Знаш ти оне наше бачве?</p> <p>— Како д 
е би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта се учинило, можда читава кућа запалила.</p> 
комоћавајући се, поче да их благосиља и Бог зна каквим именима им тепа.</p> <p>Али у том одоздо 
од ње да очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да ради.{S} Она је и онако брљива, п 
> <p>— Не знам, не знам, тато, не знам, Бога ми, ја ни за какве паре! —И то Томчино одбијање ни 
вилена провидна одела.{S} Јер сутра, за Бога, треба да се покажу сватовима новога пријатеља, да 
тајући је и дотерујући је...{S} Јер, за Бога, — говорила би јој тада мати, сва срећна — откуда  
у, обучена, чак и са папучама — јер, за бога, сутра, чим зора, она мора да порани, прва она да  
, спремајући вечеру, мало бољу, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно се разговарати, да 
 плачући, грлила и љубила мужа и молила Бога да бар једнако ово овако траје: овако ноћ и она, о 
 то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, па не би им тако испало за руком, да се он 
тајући пред матером нити јој називајући Бога, оде право у кујну.</p> <p>— А дође ли? — трже се  
ед тога познанства а највише због свога богаства, не само заптије, кајмакаме, него и саме паше  
богаству, већ ови други, који су, поред богаства, исто тако били школовани и научени као и он с 
гао.{S} Њене сестре одавна то некадашње богаство прежалиле и поудавале се за ситне трговце, бак 
оно друго: оно силно, нагомилано сирово богаство по подрумима, шталама и набијеним амбарима.{S} 
 кућу.{S} Навукао отуда са села све оно богаство, истина сирово али велико: грдне дењкове ћилим 
на неколика арнаутска села.</p> <p>А то богаство њиховог села и њихове куће умножио је највише  
елости да, после свога хаџилука, све то богаство, које до тада лежало скривено и нагомилано по  
 то не они стари бегови, бегови само по богаству, већ ови други, који су, поред богаства, исто  
 тај Софкин просилац, тај Марко, толико богат, да се готово не зна шта све има.{S} Истина, од с 
идашња, за новац женска.{S} Она је била богата, са грдним имањем, што јој је муж оставио.{S} И  
, и кућа њена била је истина некад мало богата, али тада доста оронула.{S} Живели су од кирије  
 њиховом гошћењу, чашћењу, и као такве, богате и добре, памти их и сећа их се.{S} А поред тога  
на саборима и свечаностима.{S} Слали су богате прилоге за зидање школа и цркава.{S} И зато увек 
авно удала, већ јој домаћин почео да се богати и она улазила у ред имућних жена, газдарица.{S}  
, него после ручка, када као сав остали богати свет иде, који, пошто одлази <pb n="44" /> своји 
али се знало да су од вајкада били тако богати.{S} И тек за хаџи-Трифуна, од кога се они почели 
 опет од кукова до пазуха сви у кожним, богатим, изрецканим и окићеним силавима, са јатаганима, 
 већ није било у вароши, као пре, онако богатих девојака из првих кућа, него је остајало: или д 
 зато, када дође, пошто прегледа кујну, богато обдари ашчику, Цигане, а највише баба-Симку, пов 
 је ред и као што доликује кући, толико богатој, отишао, поред Солуна, чак у Цариград, да што в 
се свака сматрала за срећну, што у тако богату кућу иде.{S} Дакле, ни он је не узима за себе, н 
пристанеш, пре но што се ти сама решиш; Богом да ти није просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, 
124" /> пре свега нешто да те молим.{S} Богом да ти није просто, ако пристанеш, пре но што се т 
чу само свршетак: „Господе Боже и света Богородице, молим ти се“ брзо леже и покри се јорганом, 
, продаја куће...{S} А сада, ето, хвала Богу, испуни се!{S} Али још како се тек обрадова, кад М 
ће да нам иде!{S} Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и то.{S} А сада, Магдо, капију широм от 
ико у њега, младожењу гледале и пиљиле, бодро мотрећи, како га Софка држи за руку, како се мучи 
роз њене шалваре, јелеке од свиле чисто боду круте, длакасте хаљине њихне.{S} Жене, сасвим осло 
жећи из собе хуктати:</p> <p>— Боже!{S} Боже!</p> <p>Али немајући куда, на друго које место, оп 
 и као бежећи из собе хуктати:</p> <p>— Боже!{S} Боже!</p> <p>Али немајући куда, на друго које  
 Куку, шта доживех!{S} Куку!{S} Господе Боже, Господе!</p> <p>На то чу једно страшно:</p> <p>—  
обично Софка чу само свршетак: „Господе Боже и света Богородице, молим ти се“ брзо леже и покри 
је надала...{S} Чак, можда, ко зна, дај Боже, заволеће га онако како је сањала, сневала...{S} А 
ише даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што жели.{S} А како  
ића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и самога  
{S} А за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што жели.{ 
 не може никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда б 
кафом.</p> <p>А када дође слава, Ускрс, Божић, исто је онако било намештано и спремано, и она,  
 никако од себе и не пуштао.{S} Само на Божић или Ускрс долазио би с њиме.{S} И тако она никада 
још и празницима, и то кад су већи, као Божић.{S} Тада, услед доласка гостију, истина најужих,  
и људима по затворима, за време Ускрса, Божића или славе, три дана морало се слати јело и пиће. 
, света недеља, и то давно после службе божје, јер беше престао јек звона са цркве.{S} Престаде 
злазе где су биле не толико ради службе божје, колико да их свет види у њиховом новом, тек тада 
уће, одмах испод владичиног стола, целу божју службу одстоји.{S} У то време дошао неки нов учит 
 чула, као из осталог комшилука, свађа, бој, или писка деце.{S} Чак се нико није могао похвалит 
абрио:</p> <p>— Не бој ми се, Софке, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад је доведе до саме куће,  
је:</p> <p>— Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се, кћери...{S} Тата ће све...</p> <p>Чаршија, к 
храбрећи: — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку, да прекорачи корито и 
 само промуца, храбрећи је:</p> <p>— Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се, кћери...{S} Тата ће  
вињавајући јој се, храбрио:</p> <p>— Не бој ми се, Софке, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад је  
S} Седи, одмори се.{S} Ништа није, и не бој ми се!</p> <p>И не могући да издржи, заједно са Маг 
ње, Софке, а једнако је храбрећи: — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој рук 
преплашена устрча уз басамаке, да горњи бој осветли.{S} Ускоро пред њихну капију стадоше кола и 
еди, сухе степенице, које воде на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рачвастим кожасти 
нуле звечале су по сухом доксату горњег боја.</p> <p>Доле, испред куће, двориште је било давно  
вим ослобођене, почеше Софку из почетка бојажљиво, после сасвим слободно гладити рукама по плећ 
 поче га нудити усрдно.</p> <p>Арнаутин бојажљиво, као укочен, спусти се на столицу.{S} Мати, к 
о она пред њим сада стоји смерно и како бојажљиво распитује о „своме човеку“ грдећи себе: што н 
 како сада ништа не осећа: ни страх, ни бојазан, ни гнев.{S} Само осећа у себи неку дубину, и т 
они још више веселе, више пију, певају; бојала се, да она тада баш не поклекне, не покаже се до 
 то, мислила је, све је због страха.{S} Бојала се, када већ почну младожењини гости долазити, а 
ику, мрачну са долапима и купатилом.{S} Бојала се да се ко отуда из оних отвора и рупа не појав 
пријатно дирну, нити се стресе, како се бојала, када испред капије виде свекрву и пољуби је у р 
а јој би онако тешко и страшно, како се бојала.{S} Чак јој се не учини необична ни сама капија. 
 да премре од страха.{S} И то не што се бојала да ће сасвим остати сирота, готово без хлеба, и  
{S} И као увек, и тада се Софка највише бојала и плашила.{S} Зато, ма да је знала да је капију  
ање, ханови, продаје и троши.{S} А опет бојала се да то одбијање не би Томча погрешно тумачио.{ 
слиле да их нико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка, онако мала, разумети, а камо ли  
еме и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не занесе, па не само код њих него 
лико због тих поклона и прилога.{S} А и бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад случајн 
 бежали, али којега су се толико исто и бојали, јер је, услед зависти, тај свет увек готов да с 
како Софки то годи, — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкин 
силе, већином лака, танка и у отвореним бојама, да, свакако, тиме што више привуку пажњу.{S} Ли 
атови и подваљци били су обојени разним бојама од шамија и шалова, те су због тога још чудније  
р, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бојао се да много не „преучи“, разнежи се и оде у варош 
 јелека.{S} Видело се како је, ма да се бојао, стрепио да од свега можда неће ништа бити, ипак  
та шећера, <pb n="103" /> доста сумњиве боје.{S} И по томе видело се да тај шећер траје дуго, д 
, заустављао.{S} И срећан, што га се не боје, не страхују, обгрљавао би по коју око стаса и мет 
повеза се кратком, свиленом и затворене боје марамом.{S} У уши обеси оне материне у родбини нас 
аклањајући својим усахлим телом бакарне боје Софку од радозналих <pb n="150" /> погледа, пушећи 
је осећала да то они не чине, што је се боје, што стрепе, што можда они не би могли, знали и ум 
де да је ова све прислушкивала, и сада, бојећи се да му се није што десило, брзо отрча к њему.< 
ченим коленима.{S} И видело се како је, бојећи се, ако заспи, да случајно своју главу не наслон 
 уверила како заиста то он, отац, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим забор 
е са навученом модром хартијом над очи, бојећи се сунчанице, и вечито распасан, изнегован, као  
Ћути!{S} Ко зна зашта долази!</p> <p>Па бојећи се да, каква је Магда луда, не измакне, не оде,  
у поред њега истрчавале, витлале се, не бојећи се више ни једна, да ли јој се нису случајно шал 
, где је пазар и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није задоцнила, готово трчи.{S} Једнако гу 
иле сузе...{S} Али која вајда!</p> <p>И бојећи се да ће се сада, када се амам смирује, јаук и п 
мало, прешао десету годину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови по његов 
на зато оволико препала, што се сада не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо неком кућу  
а да је то све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по читаво лето, јесен, зима, па се од ње 
а му мимиком одрече да није то, чега се боји, већ показа своје раме и испружену руку.{S} Он, са 
воје кћери, кад остану тако саме, да се боји чега ружнога, да тада можда какав мушки... него шт 
а се зато она тако споро свлачи, што се боји, и онда као сажаљевајући је, да не почну долазити  
ке опет у тестијама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што  
о тек неколико пута ношене, које су или бојом или кројем изишле из ношње.{S} Све се то у напред 
 ње, играјући се и добивајући ружичасту боју од црвених ћилимова, трнула је светлост од сунца,  
 њих.{S} Испијају из њених руку највеће бокале на искап.{S} Сада су сви своји.{S} Сви су једнак 
} Није била ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утучена и чисто скамењена.</p> <p>Брзо 
S} И у том „ти!“ било је све презирање, бол, јад, увреда.{S} Узалуд свекрва дотрча, Софка већ о 
алци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, половину јој с 
{S} Шта је?{S} Одакле је?</p> <p>И онда бол, туга, плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата 
 већ осећа на себи облик његова тела, и бол који ће бити од додира његових руку, уста и главе н 
то јој сада толико тешко, оволики јад и бол; да ово што она ето сада плаче као никада, јер је н 
пошто њој иначе сваком удајом предстоји бол и патња, од те њене патње имали користи, том патњом 
х!{S} И тада би јој и сам њен сопствени бол и јад, украшен овим пожртвовањем, сигурно био лакши 
о.</p> <p>Софка поче осећати јак, тежак бол.{S} Чисто се покаја.{S} Да је само знала, не би она 
осети како је сада она, њена удаја, њен бол, јад, све отишло.{S} А да је он, он сада ту, његова 
и је, притискујући је....{S} Осети само бол и ништа више.{S} Брзо, стресајући се од језе, устад 
а ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога све једно  
ихо плакала и грцала.{S} Да ли од јада, бола, или од среће и радости, што је и то дочекала, да  
де, стидљиве и уздржљиве; неке ваљда од бола и туге, што им се никад оне наде нису испуниле, не 
колена у слабине, поче, пропињући се од бола, да окреће к њему своју главу, као да га пита и ви 
јаку око врата, — Тодора, тресући се од бола, јада, срама и несреће, окренула се и, пре <pb n=" 
ацити, јер тако поче да се надимље и од бола, неизмерна јада, да стење.{S} Али се брзо трже.{S} 
е.{S} Од беса стискајући прса, да би од бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже и сиг 
о самога улаза.{S} Поче осећати како је боле ноге, особито листови, ваљда од тога немог, укочен 
езане главе, која ју је од тада једнако болела, и од које се је она једнако лечила, а највише љ 
о кријући се од саме себе, ишла по кући болесна. </p> <pb n="21" /> <p>Свога рођеног деду и баб 
не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, сву је не обуз 
 напослетку, за чудо, та њена грозница, болест, добро јој дође, особито што се, због тога, избе 
 нису никако ни долазили.{S} А ону њену болест, грозницу после венчања.. они, као и остали свет 
 болести.{S} Сигурно је сада тамо тешко болестан, па, предосећајући скору смрт далеко у туђини, 
 је та његова сад нежност сигурно услед болести.{S} Сигурно је сада тамо тешко болестан, па, пр 
зивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала са најстаријим калфом из радње, по 
е зна се баш зашто је полудео.{S} После болести, у којој био сав узет, уобразивши да га је, за  
 имања, најгоре страсти и навике, као и болести, у тајности су се чувале.{S} Ништа се није смел 
 вароши.{S} Софкине матере отац, вечито болешљив, готово слеп, једнако је седео код куће са нав 
од куће, пошто је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепотицом из Скоп 
нела, родила дете са каквом белегом или болешћу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 
 сваког његовог одласка, готово луда од болова а највише од раздражености, <pb n="251" /> сасви 
о је ова пали и доводи у неко лудило од болова, насладе.</p> <p>Сутра, још у црну зору, чим би  
е нашло, где се могло.{S} Не осећали се болови од суседних лактова у прсима, од туђих, не мужев 
ди да се свеће у чирацима боље разреде, боље наместе; горе, на доксату испред врата, да се изне 
нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да останем, јер ја не могу.</p 
тела пустити....</p> <p>— Баш добро.{S} Боље ти него туђин, — одахну мати.</p> <p>— Е добро.{S} 
мо на улицу истрчавају, да сигурно кога боље виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, 
о њеним леђима, плећима, око прсију, да боље истрља, те да сутра ти делови на венчању јаче, ист 
{S} После нареди да се свеће у чирацима боље разреде, боље наместе; горе, на доксату испред вра 
едно.{S} Истину само.</p> <p>И да би је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, да ли ће 
ш неколико фењера, да би степенице биле боље осветљене; да се после тамо, уза зид доксата, доне 
, да сигурно кога боље виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.{S} И  
и муж, стар или млад; ружан или леп; из боље куће или из сељачке...{S} И када је тако у ствари  
ити, које парче меса за њега оставити и боље се испећи...{S} Мати опет, једнако обучена у свеча 
а, не само да би горе, теже, него чак и боље и лакше, како за њу тако и за њега, Томчу.{S} Он,  
ак Софка поче осећати како ће бити то и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, бити лакше, 
 восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S} Ваљда, што <pb n="183" /> она врева и свирка п 
ри им: како и он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као неке накнаде, утехе.{S} А он 
S} Томча наводаџију дочека не може бити боље.{S} Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим 
ет би, ма да је и најцрње, ипак то било боље него што остаде.{S} Јер, тек што отац оде, отуда,  
 ударајући их и притискујући их, да што боље стоје затворена — све се то измеша и поче да бруји 
пињући се из далека, труде се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе.{S} Сви хо 
да ће се што више скупити, да би је што боље гледали, подсмехујући се и сажаљевајући је, што ет 
ју, старци да се изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче у дворишт 
саборима и свуда гледати како ће се што боље <pb n="47" /> провести, што више јести добра јела  
е себе чирак са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући капију, замандаљен 
дмах га разумеде.{S} Ваљда да се то што боље сакрије, зато овако и чини?</p> <p>Магда преплашен 
ви носили свеће и јурили капији, да још боље осветле улаз.{S} И заиста су то били они, „пријате 
и, већ у кујни, спремајући вечеру, мало бољу, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно се р 
ш свеже, и тек око очију и уста било је бора.{S} Само уста су му била не толико широка, колико  
 зифт црни и светли.{S} Истина има мало бора око очију и уста, али се оне и не познају, већ се  
биле широке, чохане које су им остраг у борама тешко падале, али ногавице никад нису биле дугач 
, и то много, утрпано, да би се сакриле боре и умор на лицу од ноћашњице.{S} Двориште је још ми 
него обично, тешких шалвара, набраних у боре.{S} Само око јелека је имала много посла.{S} Он јо 
 кркљајући и лежећи на прагу њене собе, борећи се са собом, он кроз прсте руке, што му је клемп 
 без хлеба, и ако се у велико почела да бори са сиротињом.{S} Већ је почела и готово продала он 
text> <front> <div type="titlepage"> <p>БОРИСАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>НЕЧИСТА КРВ</p> <p>БЕОГРАД * 1 
ом и једном по њему набраном, попречном бором, испод косе.{S} Испод чела су биле његове увек ум 
{S} И једино што је, место у опанцима и боса, ишла у папучама и вуненим белим чарапама.{S} Па и 
 и памука од спаваћих хаљина, запретала босе ноге у пепео око огњишта, гледајући око себе весел 
ола сеоски пола варошки, брзо навуче на босе ноге неке старе спечене папуче и оде.{S} И то не о 
чекати, са нанулама у рукама, трчале су босе по плочама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћ 
е, кад су пошле од куће, увијене свеће, босиљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћале, бил 
с пође лако, умори се.{S} Једва вуче на босим ногама оне спечене папуче, час их изује, узме у р 
сване.{S} Осећала је како је додирују и боцкају по врату и по образима длаке од мужевљеве главе 
ом на леђима, и у спаваћој антерији без бошче.{S} До ње је лежала постеља, забачен јорган, изгу 
стало особље даривати.{S} То, увијено у бошчи, понесе собом баба Симка.</p> <p>Испраћене и одгл 
а таква, сувише пуна и једра, покривала бошчом, пребацивајући је на себе до испод лица.{S} Она  
свилену антерију, опасана новом, танком бошчом и са прекрштеним рукама на појасу.{S} Била је уз 
 откине, он га изби чизмама, заједно са бравом.{S} И Софка виде како он, кад је осети до себе,  
.{S} Показујући на сандук са разбијеном бравом једва говори:</p> <p>— Ето, ево, све, кћери, све 
за шамију, да јој једри образи и овална брада одскочише, везавши јој испод грла белу свилену и  
 чворновате руке; како је њихни бркови, браде, косе додирују по лицу, и како је кроз њене шалва 
офка и сада сећа његове скоро избријане браде, која би је тада почела по лицу да гребе.</p> <p> 
 греје и пари.{S} Шиљаста носа, шиљасте браде, али за чудо висока чела и крупних, тако дубоких  
н, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око очију и обрв 
ке, прсте, како је шашоље око врата, по брадици и по гргуравој косици.{S} И сада, када се тога  
ирока, колико пуна, месната, са овалном брадом и кратким обријаним вратом.{S} Из целог њега бил 
атекла све као што је ред, обичај, како брак захтева, морала сама младожењу да диже, распасава. 
г живота један пут, ваљда још у почетку брака, прве брачне ноћи, ако јој је тако мило и потресе 
браства, села, да заједно са калуђерима бране манастир.{S} Јер су на далеко били чувени, нарочи 
ах иза ње ширећи око себе лактове и као бранећи је, да је други не потискују.{S} И то њу чисто  
енута у страну, са уздигнутом руком као бранећи се од тога сунца, света и граје, чекала је да ј 
 бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би који дојурио с коњ 
<p>— Па нисам могла, снашке, поче да се брани <pb n="70" /> Магда. — Када одох код ње, она ме ј 
ме да је и она, онако слаба и уска, као брани и штити од навале сватова, који, збијени на капиј 
/p> <p>Марко опет да излуди.{S} Једнако брани, не да, а кад примети да је ко умакао, он слуге д 
, једнако лаже за њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли, као да је само њен син, 
 се.{S} Убиће те.{S} А ја не могу да те браним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо, иди од њега.</p>  
ам, весеље, радост његове куће и његова браства не може бити без њега, каогод и овамо код Марка 
ила потучена и упропашћена од Ахметовог браства, закупио неколико ханова, који су били по грани 
 /> манастиру, а нарочито своје људе из браства, села, да заједно са калуђерима бране манастир. 
и то ништа није помогло.{S} Најмлађи из браства Маркова, још неогарена, детиња лица, као да је  
томи и спреми за старешинство и вођство браства.{S} И нико није био пажен и вољен као тај већ „ 
ерске ризе.</p> <p>Али на ужас и трепет браственика, видело се како он, бата им, Марко, чисто ж 
како су га сви звали.{S} За све Маркове браственике био је он као неко вуче, неко дивље младунч 
е ради, него да сачува јединца сина а и браству будућег вођу и старешину, — жену и сина превео  
ичају и куну се.{S} Наскоро жена умрла, брат у манастиру, Светом Оцу Прохору, <pb n="18" /> умо 
да његов син није његов син, него ваљда брат.{S} И сви они, сви, како су хтели, онако, како су  
, једнако седи код куће, пошто је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом л 
 када је почела деоба, од када је сваки брат, стриц Софкин, хтео да има своју кућу и све у њој, 
 да их двори, служи.{S} И тада би слуге брата, већ онесвеслог од страха, кришом износили и скла 
 а без оца, већ само са матером и којим братом.{S} Па и то не изјутра рано, да целога дана тамо 
{S} Доцније, кад се још више обогатише, браћа сасвим им порастоше, ишле су на својим колима, и  
их дарова између њих на под, прекида се брачна веза.{S} Осети како јој од страха и ужаса поче ц 
а, пред свршетак, када ће да се закључи брачна веза, не може да издржи, хоће да одустане од ова 
и снови стапали у сневање брачне среће, брачне собе, постеље, намештаја...{S} И тај сан један и 
ан пут, ваљда још у почетку брака, прве брачне ноћи, ако јој је тако мило и потресено излетело  
гоше сви они обичаји после свадбе, прве брачне ноћи: оно виђење, чашћење и долазак жена, комшил 
ак сви су се ти снови стапали у сневање брачне среће, брачне собе, постеље, намештаја...{S} И т 
би тако пун, сладак и раскошан био нови брачни живот њенога детета.</p> <p>Свирачи засвираше.{S 
пак он, једва издржавши неколико месеца брачнога живота, продужи тобож своја путовања по вароши 
не снаге.{S} Она га овамо, у постељи, у брачној кошуљи, у мору од те светлости, шуштању шедрван 
аним даровима, особито увијеном уза зид брачном постељом, са оним црвеним, широким јорганом, ја 
 сутрашњицом, са тим њеним мужем, првом брачном ноћи.{S} Особито знала је да ће је мушкарци, ту 
елико: грдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а од стоке само кућне краве, кућне  
ико парче пите, које се и белином свога брашна и множином јаја и сира одликовало.</p> <p>— Ево, 
масла, јер зна да њен најрадије од тога брашна воли; неке опет у тестијама од својих вина, јер  
ека гледа да је <pb n="74" /> од чистог брашна.{S} А ти од оне наше ракије један пангур да нато 
Мити и искрено радосна, чистећи руке од брашна о скутове, поче га поздрављати:</p> <p>— О, приј 
 воли.{S} Неке чак донеле од своје куће брашна и масла, јер зна да њен најрадије од тога брашна 
азила, увек доносећи по нешто а највише брашна, масла и сира, од чега би после Софки и матери п 
во је за Софку.{S} Од чистог је, мутмељ брашна.{S} Само јаје и млеко.{S} Зна тетка шта ми Софка 
пали који грош у шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта јести...{S} То ли 
ихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пресно масло и сир, што им 
је светлост од сунца, које залазећи иза брда, сноповима је обасипало варош црвено, жарко, као к 
 у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује.{S} И што 
варош, са црквом, сахат-кулом, пазаром, брдима, виноградима, и док се са тог њиног горњег спрат 
и, чула разговор.</p> <p>— Која је ова, бре, и чија?{S} Изненађен, запрепашћен њеном лепотом а  
 се чу како јекну:</p> <p>— Немојте ме, бре, људи!</p> <p>И Софка осети како су те њене речи по 
 Циганима у кујни:</p> <p>— Хајде и ви, бре...</p> <p>И виде како Цигани, срећни, вукући у брзи 
х отац, ах проклет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p>А Софка је знала да то значи:{S} Зар вама 
а-Митру:</p> <p>— Деда Митре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде, д 
ако један другог нуткају:</p> <p>— Иди, бре, иди, неки дође снашка и окуси.{S} Нека види да ли  
к и да погину за њега? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада се са свадбе в 
</p> <p>— Тато, бре?{S} Не тако, не то, бре!</p> <p>— Да! — још бешње, још обезумљеније, чу как 
 пробуђен јаук и претња:</p> <p>— Тато, бре?{S} Не тако, не то, бре!</p> <p>— Да! — још бешње,  
још више потресе:</p> <p>— Ох, не могу, бре, Марко!</p> <p>И то рече таквим гласом, са таквим с 
а се без њега није могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} И баци им кључеве, да они, како знају, ид 
 — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — настави плачно сасвим разумевши те Арсине у 
плакао:</p> <p>— Ох, бре, газдо!{S} Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су други помагали, придржавал 
 хукћу, убијени и згрчени:</p> <p>— Ох, бре, бато!</p> <p>Јер сви они, — ма да им Марко, или те 
ући се, грцао је и плакао:</p> <p>— Ох, бре, газдо!{S} Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су други п 
на капију, само би хукнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! — И не би улазили у саму кућу, кујну, собу,  
тако мило и потресено излетело то: „ох, бре, Марко“, па ето тек сада, после толиких година.{S}  
али га, викну заустављајући:</p> <p>— А бре, не тамо! </p> <pb n="198" /> <p>На то сви овамо ис 
ој, газда!{S} Аман, газда!</p> <p>— Ђид бре! — кркљају они.{S} Коњи им се пропињу над њим али о 
ама позади, приђе Алилу:</p> <p>— Алиле бре, земља да игра, тако да свираш!</p> <p>Алил, чисто  
во...</p> <p>— Ах, ах, псу бре, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах ота 
рито, говорили би свакоме:</p> <p>— Пиј бре!</p> <p>И пошто овај, дуго пијући и ронећи у корито 
ао луд виче и заповеда:</p> <p>— Капију бре затварајте, капију замандаљујте, да нико, нико...{S 
асно, разумљиво...</p> <p>— Ах, ах, псу бре, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко, ах кур 
најнижу копчу закопчала, да су јој прса бректала; кроз рукаве танке кошуље бљештала су јој обла 
 на!{S} Све!... —сипао је Марко и чисто бректао од среће, задовољства због толиких убезекнутих, 
ахнувши од силног терета брига, поче да брекће, одмара се.{S} Али не могући да чека, док се у к 
и дан.{S} Све судбини да остави, па да, брекћући од здравља и снаге, са насладом чека када ће ј 
 да гори и бљешти.</p> <p>Затим једнако брекћући од среће, никако не могући да се нагледа ње, С 
ада се Марко вратио, она је толико била бременита, да није смела да се појави.{S} Марко, кад чу 
ог кукуруза и дувана.{S} Тада би се све брже примицали.{S} Магда горе, код кочијаша, <pb n="28" 
што се није пео него силазио, кретао се брже и лакше.{S} Сиђе готово сам.{S} Софка и Тодора исп 
чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже и сигурније корача, брзо пређе сокак, чесму, и уђе 
о она брзо уђе у собу, и пошто тамо још брже размести и почисти, позва Софку, као тешећи је:</p 
S} Он је био једнако према њој осетљив, брз, уплашен.{S} Сваки час се трзао и плашио, да га она 
а.{S} И <pb n="102" /> одмах после тога брза, јака светлост изби из огњишта и поче на све стран 
рама без гајтана, с бројаницама, ситним брзим корацима стаде он пред Тодору, некадању своју сна 
<p>И виде како Цигани, срећни, вукући у брзини колије и гуњеве по земљи, пројурише поред ње и и 
 она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни свет, мирно,  
хнувши и ослободивши се од свега овога, брзо и заспа.{S} Поче да се чује оно њено умерено, у ду 
о посрну, да јој се руке дотакоше пода, брзо се исправи и поче, устрашена, а никако не верујући 
која је нарочито зато стајала и чекала, брзо Софки донесе лепе, шарене, „седевске“ нануле и пон 
S} Али она се, сва срећна и зајапурена, брзо издиже, пребацујући косу на леђа, и сиђе у кујну к 
алваре, да што брже и сигурније корача, брзо пређе сокак, чесму, и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и 
и груну у плач.{S} Симка, када то виде, брзо се окрете и не давајући Циганки да и она уђе, види 
о не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као у накнаду за то, за т 
редусрете га мати.{S} И кад дође до ње, брзо му изнесе троножну солицу, да седне.</p> <p>— Седи 
чата, обучена пола сеоски пола варошки, брзо навуче на босе ноге неке старе спечене папуче и од 
богатише, њихна деца, особито те кћери, брзо изишле на глас.{S} Све су једнака одела носиле, ве 
ши се затворене, сасвим се ослободивши, брзо, весело почеше да се пењу по миндерлуку и да се св 
.. курва Марија!..</p> <p>Тетка, чувши, брзо би истрчала.{S} Њих, децу, одјурила би, а њега сил 
е као што треба, и спреме све за дочек, брзо и то пешке оде, врати се код Софкиних, да отуда до 
че да премеће, он, на тај шум, уплашен, брзо се трже, остави доњу собу и пође горе, у своју гос 
а да их савија, а мораће да пуши много, брзо.{S} И прво то за њега што треба да се донесе, па т 
да, бојећи се да му се није што десило, брзо отрча к њему.</p> <p>И заиста, тек што Софка сиђе  
а је, викала:</p> <p>— Магдо, Магдо!{S} Брзо спремај!{S} Ево нам гости!</p> <p>А Магда тамо сва 
то науми, на по пута стала, устукла.{S} Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не сл 
испунише, опет кућа узавре од света.{S} Брзо тамо подигли свекрву, полили је водом и унели у со 
и горе, овамо к њој.{S} Она се трже.{S} Брзо се покри и као опаса.{S} Али одједном јој дође луд 
....{S} Осети само бол и ништа више.{S} Брзо, стресајући се од језе, устаде.{S} Али он, обезумљ 
 видела како се све то са њега губи.{S} Брзо, као увек, понизно и радосно што га она зове, што  
томе Софка није имала када да мисли.{S} Брзо се она прибра, диже.{S} И знајући да сад тек има д 
арија.{S} Мати јој као да предосети.{S} Брзо из собе излете.</p> <p>— Софке, ако није он!</p> < 
но тешко, и онда да је почне жалити.{S} Брзо забаци шамију и сиђе.{S} Гласно, као у инат некоме 
еме.{S} Све то њега још више уплаши.{S} Брзо, на велике гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже ж 
ледало, помете се.{S} Поче да греши.{S} Брзо, смејући се, ухватише се до ње друге и почеше да ј 
ужи да она тка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се као умори и онда се диже и одлази другој комшин 
е све обратно, ипак се чинио невешт.{S} Брзо оде, и по шегрту, посла јој у напред за целу годин 
е Боже и света Богородице, молим ти се“ брзо леже и покри се јорганом, чак и преко главе.{S} И  
бе.{S} Томчин крупан глас.</p> <p>Слуга брзо алату пребаци преко седла гуњу и бисаге.{S} Провед 
у, коју овај беше само подигао, па онда брзо пређе на другу страну обисну се о седло, те Томча  
перења, тако да се Софка са по басамака брзо врати, још увређенија.</p> <p>После, чим Магда сиђ 
, па и они пристојно стадоше.{S} Ашчика брзо тада приђе Тодори, поклони јој се.</p> <p>— Срећно 
е, тето!</p> <p>Циганка, којој амамџика брзо намигну и која је нарочито зато стајала и чекала,  
је сву страхом и трепетом.{S} Али Софка брзо виде у чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сас 
.</p> <p>И Софка је грабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} Почеше и њ 
очну долазити по њу, да је охрабре, она брзо, одједном, баци са себе и остало одело и ужурбано  
че њина Магда.</p> <p>Као увек, уђе она брзо, носећи пуно завежљаја.{S} И, не застајући пред ма 
тамјан и свеће.{S} Али и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испред ње улицом, па чак  
 чело и уста већ били хладни, те се она брзо и немо са матером пољуби и пође, изиђе из собе.</p 
и саму. </p> <pb n="108" /> <p>Зато она брзо уђе у собу, и пошто тамо још брже размести и почис 
 ипак, и против своје воље, поче да иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} А што  
рин глас:</p> <p>— Воде, Магдо!{S} Воде брзо!</p> <p>Софка изиђе на отворену капију и пође тетк 
 она ће морати бити његова...{S} Али је брзо освести и скамени шум испред њене собе.{S} До собњ 
вима и светом.{S} Зато јој и само време брзо прође.{S} Она хука, граја, дочекивање сватова, њих 
а, јача, која се не рађа често, не вене брзо, све лепша и заноснија бива и од које се при ходу  
оју дотле није тражила.</p> <p>Магда се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нити и 
нама јој избије дах и страст, и онда се брзо, голицаво извија од њега и бежи.</p> <p>У том поче 
 за њом и Магдом затвори капију, она се брзо, готово трчећи, испе горе и кроз прозор отпоче их  
 и почеше да је поправљају.{S} И она се брзо трже, поправи.{S} Поче да игра, води, заноси и оно 
 ће сада морати силом да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као сваки ота 
м пешкиром влажила усне.{S} Софка би се брзо освешћавала, и да би од <pb n="142" /> Магде то са 
ла, неизмерна јада, да стење.{S} Али се брзо трже.{S} Изиђе у кујну.{S} Када је на светлости од 
 одлучно поче:</p> <p>— Марко, — али се брзо трже и поправи — газда Марко, — ако смо и Цигани,  
оно сопче, да се тамо као одмори, он се брзо сети и заврћући рукаве појури у кујну код ашчике.< 
покликну од неке дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се он на  
и ли сте? — Чу како газда само ослови и брзо поред њега на капију промину.</p> <p>Арса трчећи з 
бежећи од куће, паде једном у постељу и брзо, за неколико дана, издахну.{S} Томча, и ако му јав 
p> <p>— Е добро.{S} Хвала ти! — настави брзо Тоне. — Само, снашке, знаш, ја ако могу једну или  
ма одела, да јој штогод не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме допустити, особито, да је тај 
њајући свећу, да му се не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе истрча овамо ка капији, кад  
"80" /> <p>И вођен Магдом пође.{S} Мати брзо, сва радосна што их он никако не оставља, никако н 
о! — једнако одговара љубећи је по руци брзо, и, кријући се, да их не би опет Софка и мати, њин 
ураж и бризнути у плач пред њим, доврши брзо:</p> <p>— Ја не могу и нећу за таквога да пођем! < 
 њега добити, није се смело са венчањем брзо свршити.{S} Морала да буде права, истинска служба, 
ти се како паде од његова ударца.{S} Он брзо појури из собе, да не би морао и матер, која га, т 
наде да ју је разумео, јер виде како он брзо позва црквењака и шану му нешто.{S} Црквењак проти 
онда овако са њом да поступа, што овако брзо, одмах, као да је не може гледати.</p> <p>Али, да  
и у манастиру.{S} Доцније, није је тако брзо удавао, једнако меркајући какву за њу згодну прили 
свим зазеленити — све се то око ње тако брзо зби.{S} Само се трже пред излазак, када дојурише т 
уплашене.{S} Али она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хла 
кву ће да пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, јер после морамо да идемо.{S} Сад знаш.</p> <p>—  
пшала у прву лепоту.</p> <p>Али њега то брзо заситило, те опет наставио свој стари начин живота 
то покаткад мати оде у родбину, па и то брзо, још истога дана да се врати.{S} И то не зато што  
ко он хоће и нађе за добро.{S} Он би то брзо извршивао.{S} Митом, чиме се највише и успевало, а 
и као сам за себе.</p> <p>Она оде.{S} У брзо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свану 
ку девојку су јуриле, задиркивале.{S} У брзо па лупа нанула Циганки, које су ишле и распремале, 
и послужавник са кафама и ракијом.{S} У брзо се горе у соби испуни раф од донесених лимунова и  
<p>И на изненађење свих, пуцњи пушака у брзо почеше да се мешају са свирком свирача, који су од 
њене увек нове и скупе хаљине.{S} Али у брзо се Софка досетила.{S} Видела је: да јој мати зато  
лима нисмо смели да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је знао да хоће то да  
х ногу.</p> <p>— Ох, тато, тато!</p> <p>Брзо изиђе, није знала каквог га је оставила, да ли она 
 била утучена и чисто скамењена.</p> <p>Брзо пређе чесму и фењер, који је мутно осветљавао око  
ом почеше већ и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, испуни се цела кућа.{S} Горе муш 
се не зарадова, већ се и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у ону велику собу и отуда чу се како виче:</p> 
гне и спречи то.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се окрете к њој, приближи, прстима је дохвати за г 
Прво, кад се пође, да се може одмах, на брзу руку, покупити, наслагати и понети; а друго, кад т 
Мати пре Софке би готова.{S} И пошто на брзу руку, овлаш прекрстивши се, одмрмља молитву, од ко 
и оне могу да се сасвим одвоје од рада, брига, деце, и осете живот.{S} И тада, пошто се и пре с 
авају, а он, одахнувши од силног терета брига, поче да брекће, одмара се.{S} Али не могући да ч 
, њен газда, чак и о њима, њенима, води бригу.</p> <p>Горе, у гостинској соби, седоше.{S} Срећо 
ли, па место да предузму и почну водити бригу о кући, да замене оца, домаћина, а они почели тро 
од своје куће и што су њени целог поста брижљиво прибирали, само <pb n="60" /> да би она могла  
о год би се десило у њихној родбини све брижљиво крију и таје.{S} Највеће свађе приликом деобе  
 изгуби у њеним очима све што је имао и брижљиво чувао.</p> <p>Софка поче осећати јак, тежак бо 
, заструге сира, а не ово, што су за њу брижљиво кували и Миленија јој доносила.</p> <p>Отуда,  
.{S} Све се као канила.{S} Сваки дан се брижно питала: кад ће већ по кући да размести, а опет б 
д радости, среће, или ко зна због чега, бризну у плач.</p> <p>Арса међутим истрча, да широм отв 
е и тамо у дворишту паде као неко дете, бризну у јак, грозничав плач.{S} Отуда из собе одједном 
>И осећајући да ће изгубити сву кураж и бризнути у плач пред њим, доврши брзо:</p> <p>— Ја не м 
 ипак могле све у шаку да скупе.{S} И у бријању и шишању косе издвајали су се.{S} Каогод што су 
 из руке у руку бели пешкири, којима су брисале зној са чела, завлачиле их међу прса, испод паз 
огући после спавања да се сасвим умију, брисали се пешкирима.{S} Софка их је тамо за софром доч 
ли, кад би та сада ознојена прса почела брисати, да би сваки одмах с подсмехом помислио, како с 
е, сељачки, сасвим заборављајући се, да брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Соф 
, на своја прса, срце, само што поче да брише чело.{S} Опет га обузе страх, опет малакса, осети 
<p>Стана их, једва се држећи на ногама, бришући сузе, а једнако осврћући се и кријући се, да је 
но тамо искипи?</p> <p>Она, посрамљена, бришући се, а највише сузе <pb n="240" /> од радости, п 
аздарице. — Исто онако укочено стојећи, бришући зној и сузе — настављао је овај. — Тек пре два  
 другарице, она би, остављајући посао и бришући руке о кецељу, допраћала је до самог капиџика и 
азда, газдарице! — понављао је, једнако бришући зној по кошчатом лицу и дугачком врату.</p> <p> 
 утегну, дотера и загледа какав је, већ бришући, отирући шаком зној од дугачка врата, уђе право 
е.{S} Он висока чела, црних, мало дугих бркова, а сав <pb n="50" /> обучен у свилу и чоју.{S} М 
шло испупченије, лице уже, поткресивани бркови проседи, из већ збрчканог, по мало избријаног вр 
не тврде чворновате руке; како је њихни бркови, браде, косе додирују по лицу, и како је кроз ње 
или и са једнако кратким, поткресиваним брковима, који им никада нису прелазили иза крајева уст 
ће знати шта да ради.{S} Она је и онако брљива, па још сада.</p> <p>Миленија, сва срећна а и уп 
корито, подигне главу мљескајући масним брњицама, из којих с обе стране цуре млазеви воде, и по 
их уста, још водњикавих очију а увек са бројаницама, у лакованим ципелама и белим чарапама...{S 
 у широким мор-чакширама без гајтана, с бројаницама, ситним брзим корацима стаде он пред Тодору 
и им се што више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, које су носили, нису биле као остале, чак ни 
ке, звала си ме? — упита је Тоне мећући бројанице у појас и клекнувши понизно испред ње, уза ст 
вој катанац на њ.{S} Мати, као увек, не бројећи новац (ма да је свакад, у сваком његовом фишеку 
је и тањире, стаклад и чаше, поче не да броји него да изручује злато.</p> <p>— Ово је за спрема 
е!{S} Оно мало новаца, што јој почео да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодора, 
е дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и на све се стране мешало са прашином, дигнутом 
 затворена — све се то измеша и поче да бруји...{S} Неке, већ готове, свучене, не могући чекати 
, да излуде од беса, певале су.{S} Амам бруји.{S} Чак и амамџика ушла.{S} И онако обучена, са п 
но; тако јако пиштала, секла зурла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта <pb 
ногу и у ред поређани свирачи, зурлаши, бубњари; а спроћу њих, овамо до кућнег зида, клечале су 
у већ допирали звуци ћеманета, дахира и бубњева које су тамо Цигани, свирачи, по својим колебам 
з силава бацали се на Цигане и секли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а све се око ње, Софк 
ито ће он сад уживати, кад гост, купац, буде изненађен због намештаја, особито од тамо, у соби, 
о су се и они сами све више трудили, да буде што даље од њих.{S} Једнако су се упињали да са то 
 са венчањем брзо свршити.{S} Морала да буде права, истинска служба, без скраћивања.{S} Софка ч 
г мушкарца опасности и зато је могла да буде сасвим слободна.{S} Могла је, кад год хоће, да изл 
да мане, да узме и распореди, па све да буде као што треба.{S} И Софка све то узе.{S} Ћилимове  
није обичај, не зна се за то, не сме да буде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{S} Дише 
је морала сасвим укрућена да стоји и да буде укочена, укипљена.</p> <p>Све што се сад око ње по 
би он могао што одвојенији и мирнији да буде.{S} А опет увек, чим би му се указала прва прилика 
горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да буде што луђа, што ватренија, да тим, том својом велико 
никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што т 
 женскима.{S} Зато је она могла увек да буде слободна. </p> <pb n="42" /> <p>И каогод што је та 
>Али поред свега, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем, никако < 
е могла знати, није слутила, те да онда буде на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је била сасв 
лини и страсности није могућно да икоја буде равна.{S} Да, страшно би то било; али она не била  
оследње весеље са њима.{S} Па онда нека буде потпуно, цело!{S} Зато поче одозго да силази, а, н 
се већ оволико препатило, онда бар нека буде потпуна патња и мука!</p> <p>И зато би заспалог То 
иликом сваког празника, славе, имендана буде увек све лепше и раскошније.{S} А на његову ту веч 
почела силом саму себе да гони да и она буде таква.{S} Тада обично одмах предузме какав посао,  
ко ће он њу тамо у хану чекати, док она буде готова.</p> <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако не можеш 
оче да даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада треба да се ради и онда 
а никада срећна, никада задовољна да не буде?{S} Када ће и она већ једном ништа да не мисли, ка 
и осталог света дознао, док се удаја не буде сасвим свршила.{S} А сада, када им је то саопштио, 
не смејући да уђе и поздрави га, док не буде позвана, навлаш по кујни поче да премеће, он, на т 
зна да се то и на њу односи, да што пре буде готова са софром, пошто је тамо Магда већ изнела р 
са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу и да је он 
 страсти чинити.{S} И доцније, што пиће буде јаче, њихни мужеви пијанији, загрејанији и оне ће  
 гости, када треба Софка да се облачи и буде спремна за венчање, тек ће се онда ње као сетити.{ 
ц, и не чекајући да тамо у великој соби буде послужен, не хотећи ни да седне на силно нуђење То 
 обазрети на њу, Софку, још мање да јој буде бар благодарна, што ето њој, због њене удаје и сва 
а морала би тада подешавати глас да јој буде нежнији, и што страснији, одмах би видела како се  
 Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, имам <pb n="124" /> пре св 
комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде затребало.{S} И сем тих материних излазака, та би  
, што ће моћи одмах да јој учини што му буде хтела наредити.</p> <p>А да ће заиста доћи љубав,  
е је он стално избегавати.{S} И кад баш буде морао, због света, с њоме да говори, увек ће му би 
, по пазару, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласку стрп 
Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, имам <pb n="124" /> пре свега нешто да те молим. 
оји је био масан, ишао је и једнако као будећи се говорио:</p> <p>— О, о Тодоро!{S} Како си ми, 
авуј пиле, море, не пој рано,</l> <l>Не буди ми, море, господара!</l> <l>— Ох, не пој рано!</l> 
на гаса.{S} Ма да су одавно сви по кући будни, опет се нико жив не показује нити миче.{S} Па ни 
, комшије, цело село, чак и друга села, буду према њему другачији, уздржљивији, мирнији.{S} А с 
војим колебама пробали и дотеривали, да буду готови и, чим падне мрак, почну отуда да се растур 
о.{S} Знала је да им је то једино, када буду свадбе и славе, што и оне могу да се сасвим одвоје 
а том својом кућом, имањима и чивлуцима буду од целе вароши што издвојенији и удаљенији.{S} И б 
орасте, ојача, постане човек, и када се буду код њега почеле <pb n="235" /> разбуктавати његове 
са што су имали да њихове куће и фисови буду у љубави, јер нико онда није био у стању да на њих 
} Са девером заједно да једе, кад гости буду јели...</p> <p>— Како после?{S} Зар дете да је гла 
е, макар тамо у туђини, у Турској, ипак буду бар заједно са њиме, те да једном и оне имају над  
 није догодила, и да, када том несрећом буду растављени и немајући када о чем другом да мисле,  
него да сачува јединца сина а и браству будућег вођу и старешину, — жену и сина превео овамо.{S 
вореза чисто гушио мирис на црвоточину, буђу, тамјан и покапане свеће, дотле ју је опет иза ње  
очела расти, тако јој је и тада једнако бујала и расла.{S} Коса је била црна, мека, тешка, тако 
вати и Софком, биће сигурно онако лепа, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће 
поче да бије свежина и то тако слатка и бујна.{S} Са гробља једнако је звонило, а некако чудно, 
све то његово изненадно расположење, та бујност, не би била прекинута случајним доласком некога 
е постане девојком, и која се састоји у бујности и набрекнутости снаге, него она друга, истинск 
 да застају и унезверене њеном лепотом, бујношћу прсију, косе, да, дивећи јој се, узвикују: „Ао 
ада први пут изведена својом младошћу и бујношћу, као свака новина, привући општу пажњу; али да 
а оцем и матером, са пуно корпи, јела и буклија вина, да тамо целог дана преседе.{S} Доцније, к 
аша, стаклета, него са великим земљаним буклијама, којима ће тамо захватати и служити их.{S} От 
е да свакога, пре но што му пружи чашу, буклију, пољуби у руку, затим да, стојећи испред њега,  
м лонцима, и свуда масна пара; иза куће буктао је велики огањ, трештао разгорен жар, на коме се 
то у Туркиње, у неверу?{S} Јер код њих, була, пошто по четири њих само једног мужа имају, то им 
реме да одлази и са њиховим девојкама и булама да ашикује, старац се почео обезумљивати:</p> <p 
ећ почеше долазити из комшилука жене на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, ве 
 је поноћ превалила.{S} Једва се назире бунар, штала, околни зид, а остало се још губи у мраку. 
з комшилука, тобож због воде са њиховог бунара, почеше да долазе жене, она, као да се сакрије,  
е принесу овој води њиховој, из њиховог бунара, те одахњујући, говорила би:</p> <p>— Ох, ох, шт 
враћајући се од капије, пролазећи поред бунара, као свакада при таквим вечерима, када би била т 
</p> <p>Док је Софка ишла путањом поред бунара ка капији, да отвори, виде како јој мати хитро с 
у им били и коњи, које су појили испред бунара.{S} Здепасти, али танких ногу и, за чудо, чисто  
 враћа полако и чисто тешко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену и упути  
нца, капала је по плочама.{S} Трава око бунара, по дворишту, и чак око каменова по калдрми одуд 
ћ отишао, зато, остављајући тестије око бунара, сасвим слободно почеше улазити овамо, код Софке 
азиле у подрум, где је било пиће, и око бунара већ је увек по која хладила лице и главу.</p> <p 
о гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу 
ђермови од простих, тек скоро ископаних бунара.{S} У ваздуху, поред свежине, онолике просторнос 
 као задоцнело, чуће се крцање ђерма на бунарима, тек по који бат улицом!{S} Журећи се, ако про 
други.{S} Доводећи их до каменог корита бунарског они, као да то нису коњи већ људи, показујући 
е од сопчета, модрила и спроћу њега, на бунару, јасно се оцртавала велика гвоздена кофа; са лан 
мци, буновни, неиспавани, умивају се на бунару и пљускају.{S} Доле из штале само се чује како ш 
ла се калдрмисана путања.{S} Из кофе на бунару цурила је вода, и беласајући се спрам сунца, кап 
ебе.</p> <p>Кроз прозор већ се чекрк на бунару црнио као и околни зидови.{S} Доле из штале чуло 
прозоре тога сопчета виде Софка како на бунару <pb n="194" /> поје коње њихни сватови, сељаци.{ 
, та његова необична нежност, почеше да буне, да је трзају.{S} Испунише је сву страхом и трепет 
ашкога“ света.{S} Једино се он Марко не буни.{S} Сав радостан, чује се, како рукујући се виче:< 
но дете.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љути, што она њега пита.</p> <p>— Па шта знам ја, 
е сада, кад ево то дође, толико џапала, бунила и тиме се само показала и она као свака, обична  
р после тога није имало ништа што би је бунило, од чега би презала.{S} За њу није било ни од ка 
 и углављен као да се одмара.{S} Момци, буновни, неиспавани, умивају се на бунару и пљускају.{S 
а у подруму, у коме су већ лежала разна бурад од пића, што му пријатељ Марко послао и што он св 
ударајући оним њихним мирисом на дуван, бурмут и восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S 
рве на степеници.{S} Сав је заударао на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, освежавајући з 
несе, кад уђе, био је само јак мирис од бурмута, устајалости и прашљивости његовог чоханог одел 
ату, али не свиркама и песмама кратким, бурним, које човека пресецају, раздрагавају и померају  
ћи шта ће рукама, штипао је своје ноге, бутине.</p> <p>— Дај паре!{S} Дај! — дахтао је ка Софки 
ловина дрхти, тресе се, како га колена, бутне кости издају, нихају се.{S} И како и он сам, осећ 
 њихове, особито по оцу им, који је био буцмаст и једнако тамна, дебела, препланула, сељачка ли 
ма и тамо, размичући обруче на бачвама, бушећи рупе између дуга, точила вино Тонетово.{S} И као 
он сам кључеве да узме, отвори сандук и вади из кеса, него да му она да, она изброји колико тре 
алаксава.{S} И само камење по дворишту, вађено коњским копитама, више не прска и не тандрче, ве 
 Од тада капија није смела да остаје по ваздан отворена.{S} Софка сама ни на капију, ни кроз <p 
о.{S} Вода још слађа.{S} Осећа како јој ваздух свеж.{S} И тада сваки час, у сваком тренутку, би 
S} Кроз ноздрве јој допире ноћни хладан ваздух.{S} Башта поче да јој се нија, ноћ све лепша, од 
ј улици Модрина зоре и свеж, још влажан ваздух поче да их шиба.{S} Тек се свањивало.{S} Из кућа 
 од те своје откривености и од голицања ваздуха.{S} А колико би пута, чисто као какав мушкарац, 
ала са светлошћу свеће и мало хладнијим ваздухом, и све више пунила влагом и тамом цео амам.{S} 
д земље и калдрме ужареним и разиграним ваздухом.{S} Софка, пошто је била одавна спремила собу, 
ли ипак за то промешан са свежим ноћним ваздухом, који је кроз кујнска напукла и стара врата пр 
ше нестајао онај жагор.{S} У осветљеном ваздуху изнад главне чаршије, пазара, само се дизао и л 
 штрче пластови сена, сламе.{S} Горе, у ваздуху, као неке грдне тице везане ужетом за своје дуг 
остих, тек скоро ископаних бунара.{S} У ваздуху, поред свежине, онолике просторности, осећао се 
 мати —већ у уста, као сестра:</p> <p>— Ваистину Васкрсе, чедо моје!{S} И теби срећан дан, и жи 
, јадале се, рониле сузе...{S} Али која вајда!</p> <p>И бојећи се да ће се сада, када се амам с 
аму кућу подигао, али се знало да су од вајкада били тако богати.{S} И тек за хаџи-Трифуна, од  
х, трепет.</p> <p>Али она би се једнако вајкала:</p> <p>— А не, не, чедо.{S} Лећи ћу ја, лећи.{ 
да Митар, Арса и Стева, — у том његовом вајкању, претњи, звучи и страх, страх, што су га остави 
ченим зидовима повешаних свилених и као вал лаких пешкира.{S} Сви ишарани старинским шарама и с 
о јој зној на прсима као грашке избија, ваља се и између дојака, низ ону дубодолину, пада, капљ 
ше...</p> <p>И Софка чу како он кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раменима гурне  
 До собњега прага чуло се како се нешто ваља, кркља.{S} И заиста он је, он!{S} И то не што је с 
 воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу овој води њиховој, из  
настало задиркивање, голицање, бежање и ваљање по хаљинама.{S} Опет се цео амам испуни мирисом  
 у очима, као ко зна пре колико година, ваљда целог живота један пут, ваљда још у почетку брака 
 шиштавом, шупљем, запенушеном од беса, ваљда и пене која му је била из уста, била сигурна у то 
скува кафу.{S} Арнаутин, намрштивши се, ваљда да му јаче одскочи она пруга око вилица и чела, к 
р, није више могао ићи по трговини, те, ваљда, не доносећи и не зарађујући више, нема онај угле 
ати како је боле ноге, особито листови, ваљда од тога немог, укоченог стајања. </p> <pb n="184" 
вано, — од ње толико уплаши и унезвери, ваљда због њене лепоте и накићености, да није могла реч 
 хтела да пристане, рекла му све, а он, ваљда наљућен, одмах отишао.{S} И она, тада први пут, н 
јне зацрне он, Томча.{S} Он је већ био, ваљда од многог јела и пића, пре времена угојен, сасвим 
не, дошла сасвим лепа и свежа.{S} Само, ваљда услед помисли на гробље и плакање, већ јој и сад  
о година, ваљда целог живота један пут, ваљда још у почетку брака, прве брачне ноћи, ако јој је 
атко, тврдо заспа.</p> <p>Дубоко у ноћ, ваљда чак око пола ноћи, када је била већ лакосана, сећ 
ноћас ваљда први пут, настала свађа.{S} Ваљда први пут у животу што му се она, мати, испречила, 
и весељем!{S} Али одмах га разумеде.{S} Ваљда да се то што боље сакрије, зато овако и чини?</p> 
p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S} Ваљда, што <pb n="183" /> она врева и свирка преста, а  
ме се том удајом и женидбом загреју.{S} Ваљда их она подсети на њихне удадбе, када се оне венча 
скрс, пошто није толико време долазио — ваљда једном обрадовати и доћи к њима.{S} Зато је она с 
ала као код своје куће.{S} А поред тога ваљда су хтели да се тиме пред њом као откупе за све он 
е тако луде, стидљиве и уздржљиве; неке ваљда од бола и туге, што им се никад оне наде нису исп 
стаде.{S} Није могла да верује.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, да, доводећи купца и продајући 
својим крајевима заклонио целу главу, и ваљда загрејана од оне вреве, граје из чаршије, сваки ч 
а нерастресиваних спаваћих хаљина.{S} И ваљда услед свакидашње употребе и стајања на једном ист 
нема коме чинити ни помагати“.</p> <p>И ваљда због тога спољњег, неблагодарног <pb n="15" /> св 
 изгледало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздраве и морао на њих одговарати. 
мер.</p> <p>Марко ју је водио.{S} И сам ваљда осећајући, да ће кућа, нарочито она мала, једино  
вај сада његов син није његов син, него ваљда брат.{S} И сви они, сви, како су хтели, онако, ка 
S} Зато сигурно између ње и њега, ноћас ваљда први пут, настала свађа.{S} Ваљда први пут у живо 
здравио вас ефенди-Мита и поручио ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро нам дошао! — пред 
, не врачајте много!{S} Јер, косе ћу да вам почупам.</p> <p>Од радости баци шубару, свуче кратк 
 шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта јести...{S} То ли ви хоћете од ме 
<p>А Софка је знала да то значи:{S} Зар вама све <pb n="214" /> допуштено, ви све чинисте што х 
> <p>— Софка, иди до Аритонових и зовни Ванка!</p> <p>Софка оде и убрзо се врати са оним истим  
 да иде у чаршију и зове јој Тонета.{S} Ванко све трчећи оде.</p> <p>Мало после дође и Тоне.{S} 
убрзо се врати са оним истим Ванком.{S} Ванко, као увек кад спази матер јој, стаде пред њу упла 
ру, некадању своју снашку, која, док је Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жу 
<p>У том чу како из баште долази мутави Ванко.{S} И то пева.{S} Сигурно пијан, као сваке суботе 
ада се осети мушка рука на себи.</p> <p>Ванко дошавши овамо и видевши је, зарадован што ју је н 
офка оде и убрзо се врати са оним истим Ванком.{S} Ванко, као увек кад спази матер јој, стаде п 
> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о томе после увери.{S} Јер, чим он 
, за време те његове дуге болести, жена варала са најстаријим калфом из радње, почео да пије.{S 
да, <pb n="32" /> после ослобођења, сва варош напунила, и који су чак и на мамузама наполеоне н 
d> <p>На глас да се Софка испроси, цела варош, ситећи јој се, одахну.{S} Дакле једном већ и то  
ју.{S} Спроћу куће и иза ње лежала цела варош, са црквом, сахат-кулом, пазаром, брдима, виногра 
Па онда, пред сам мрак, када почне цела варош да се потреса од цвилења, и блејања јагањаца, да  
а била стара.{S} Изгледа, да од када је варош почела постајати, да је и та њихова кућа већ тада 
ко саме.{S} Он јој је био све, и село и варош.{S} Он је ишао по вароши, по чаршији, и онда све  
им завесама, која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала до 
орњег спрата, што су гледали на улицу и варош, не скривена него сасвим пресомићена и ослоњена г 
лазећи иза брда, сноповима је обасипало варош црвено, жарко, као крв.{S} Међутим из вароши све  
у шкрипцу, страху.</p> <p>Овамо кући, у варош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три,  
га — као бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови по његову главу не пређу — почео водити 
а много не „преучи“, разнежи се и оде у варош.{S} У том отац убрзо умро, те он предузео кућу во 
гурно сада први и последњи пут долазе у варош, а које се биле начетиле око ње и увукле са њом,  
и, Арсо, код <pb n="226" /> куће, иди у варош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А са 
 баште, њиве и друм, којим се улазило у варош и пролазећи поред ње ишло горе у чаршију.{S} Спро 
 раде, по неколико дана допирао овамо у варош пуцањ пушака и видело се бацање ракетли.{S} После 
але да, доносећи са собом имања, дођу у варош и у овакве старе куће или да пробира и узме лепу, 
лања о пречаге гледајући испред себе ту варош, покривену покровом од кућних кровова, изрешетани 
умраку у округ оцртава.{S} Гледао је ту варош, тај свет, који га толико у потаји као сигурно че 
собе, јер ту су сасвим одвојени од ових варошана и од долазећих и могли слободни, неопажени, да 
може радити са њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S} А највише га порази, кад спази ашчикину г 
 и од Софке, и од целог света, чаршије, вароши, што за ово кратко време толико, на мах, као под 
ито девојкама, које су из свију крајева вароши и махала сишле.</p> <p>Полако и уморно је ишла.{ 
довица, никако се није удавала.{S} Пола вароши нежењено остало, надајући се да ће се преудати м 
кућом, имањима и чивлуцима буду од целе вароши што издвојенији и удаљенији.{S} И баш у том упињ 
ио закрчен.{S} Већ и туђи момци из целе вароши почели да долазе, и хватају се у оро... </p> <pb 
отворена за госте, за тај свет споља из вароши.{S} И сада по њој, што јачи дан, сунце све свежи 
сурице, и Циганке и то не праве, ове из вароши, из циганске мале, него тако зване Ђорговке, нас 
мештеној соби, видело како први људи из вароши целу ноћ преседе договарајући се, а на послетку  
ла.{S} И сваки час после, када гости из вароши почну да долазе, они, држећи испод себе столичиц 
ш црвено, жарко, као крв.{S} Међутим из вароши све је више и више нестајао онај жагор.{S} У осв 
тадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејање с 
ило, није било тишме.{S} Као сваки крај вароши све је било пространо, разбацано.{S} Из средине  
њиховог слугу, коме горе, готово накрај вароши, купили кућицу и дали му неколико њива и виногра 
за њих овамо горе, око цркве и у правој вароши, мало знало, као и за цео тај њихов крај доле.{S 
рло далеко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код мора.</p> <p>Али та мирноћа материна не  
из грчке фамилије, која је била у самој вароши, одмах испод цркве.{S} Она тој фамилији није бил 
су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је био као још нов, тек досељен, још не ка 
, и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови од планина, и сама она, Софка, у ист 
ених тица.{S} Овамо, с друге стране, по вароши, у улицама, које су се овде свршавале, све је јо 
 и више дана шврљајући по комшилуку, по вароши, причати и трубити о доласку газдином, о силним  
а расту и растурују се на све стране по вароши као последњи пут; и кад до ње овамо у собу поче  
о све, и село и варош.{S} Он је ишао по вароши, по чаршији, и онда све њој овамо до ситница при 
к, почну отуда да се растурају овамо по вароши.</p> <p>Испред амама дочека их сама амамџика.{S} 
рамбабу јој, за чувену Цону, не само по вароши, него и по околним варошима знало се и причало.{ 
b n="73" /> Магдин син.{S} Он, пошто по вароши све накуповао што за његову кућу у селу требало, 
о живот, остављена сада од њега овде, у вароши, међ туђим светом, толико је била уплашена и уту 
 овако, оставили га самог, и то овде, у вароши, где то није обичај, не зна се за то, не сме да  
е први „ефенди“, господин.{S} Лепшега у вароши није било.{S} Лепше турски, грчки и арапски гово 
продаје стоку турској војсци.{S} Овде у вароши од скоро је са кућом у доњој махали...</p> <p>Ал 
38" /> коме би се могло да суди да је у вароши, само што је носила антерију и то скупоцену, сви 
 бар он, који је газда, већ толико је у вароши, бар он треба да зна какав је овде ред: да је ве 
 Он, Марко, није мртав, ова кућа није у вароши, међу светом, него као негде далеко, на неком жу 
ли у Турској, на селу, јер овај после у вароши није за њу био живот, остављена сада од њега овд 
И онда оне језовите приче, за које се у вароши знало, веровало, али се о њима не водило рачуна: 
јновије и најскупље басме, која би се у вароши почела да носи.{S} Целог дана, веселе и срећне,  
, укаже помоћ, да се онако сам, стран у вароши, изведе на пут, окући се, постане и он домаћин.< 
апију, која је као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, морала це 
ни, пошто <pb n="23" /> већ није било у вароши, као пре, онако богатих девојака из првих кућа,  
лепџија, док је овде, као увек на крају вароши, све још било тамно.{S} Једино се дуготрајни лав 
д неколико оронулих дућанчића при крају вароши.{S} Софкине матере отац, вечито болешљив, готово 
у, не само по вароши, него и по околним варошима знало се и причало.{S} Чувена је била са своје 
живота, продужи тобож своја путовања по варошима, а у ствари свој стари распуснички живот са чо 
Шта ти знаш, сурунтијо варошка, шта ти, варошка!...</p> <p>— Ако, ако, Марко.{S} Све ако, само  
ду!{S} Чула се час зурла, час ћемане, и варошка, и сељачка свирка.</p> <p>Ускоро се поче да поз 
м ја...</p> <p>— Шта ти знаш, сурунтијо варошка, шта ти, варошка!...</p> <p>— Ако, ако, Марко.{ 
сасвим, већ из сељачких породица или из варошке сиротиње, која се одозго, где је била скупоћа,  
ојача.{S} Једино што ће се са цркава, и варошке и шапраначке, непрестано звонити.{S} А све ће д 
д виде како се свекрва, обучена у ново, варошки, — а опажало се да је силом, јер је све на њој  
а.{S} Обучена је била пола сеоски, пола варошки: у антерији, забрађена, истина доста новом али  
суха, кошчата, обучена пола сеоски пола варошки, брзо навуче на босе ноге неке старе спечене па 
ио као још нов, тек досељен, још не као варошки, више сељачки, пун самих досељеника, или сељака 
уривањем свега што је имала хаџијскога, варошкога, бивају све слободнији, срећнији.{S} Не знају 
волике куће, осветљење, пуне света и то варошкога „големашкога“ света.{S} Једино се он Марко не 
донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошку“ да пијем. — И бацајући се сину о врат и љубећи 
р, јер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето она, Софка, ка 
А ове друге немој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ен 
кве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} Ко си ти?{S} Шта си ти?{S} Кер 
нди-Мита!{S} Нећеш, срамота те, срамота вас је (а то „вас“ односило се на све њих, на њу, матер 
цу откинути.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не 
p>— Па, снашке, и ако ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио да н 
ти:</p> <p>— Волим, волим, тато.{S} Све вас волим.</p> <p>— Ама баш све?</p> <p>— Све, кућу, те 
ко пута питам оне моје за њега и за све вас, а они или ми не одговоре, или можда ми нешто и каж 
их, на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Шаре 
 к њој, отпоче:</p> <p>— Ете, поздравио вас ефенди-Мита и поручио ми да вам кажем...</p> <p>— А 
ећеш, срамота те, срамота вас је (а то „вас“ односило се на све њих, на њу, матер, цео свет).{S 
.</p> <p>— О,о... тетка амамџике, пусти Васки онога њенога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека пред  
Јована! — одазва јој се увређен и срдит Васкин глас.</p> <p>— Миту, Миту, пуштајте! — одјекну с 
ћ у уста, као сестра:</p> <p>— Ваистину Васкрсе, чедо моје!{S} И теби срећан дан, и жива и срећ 
јући ни сама зашто, поче да је подилази ватра.{S} Није могла да оде у кујну, још мање да уђе у  
скипи јело из лонаца што су кркљали око ватре.{S} Требила је марљиво <pb n="54" /> пшеницу, јер 
 Свака ће гледати да буде што луђа, што ватренија, да тим, том својом великом љубављу према њем 
 ње.{S} Али је Софка већ била у толикој ватри, да није ништа за себе знала.{S} Једва се у јутру 
 сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И напослетку, за чудо, та њена грозн 
тим све се више и кујна, са оном силном ватром, врелином, и њихна овамо велика соба спајала, сј 
, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра пр 
ве да захватим.{S} Остале, све, само је ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја рука не  
вала, хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка!</p> <p>Софка, огрнута у нову, скупоцену,  
ви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви они на то, ш 
е, ја до смрти нисам мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да напусти?!...{S} Ал 
мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више нисам, о 
 се, а ноћу склањајући се од месечине и ведрине, <pb n="196" /> дуго путујући, пронашли је, и п 
арочито је пазио да по обичају свом, не веже и обеси о појас онај сељачки ножић са неким старим 
дузме какав посао, какав тежак и чувени вез.{S} Загреје се, зарадује.{S} Сва се унесе у посао.{ 
ао, слике се као живе издизале, — а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном месту  
вањима, бивао је он као тумач, као нека веза између њих и народа коме је требало да ови суде и  
ва између њих на под, прекида се брачна веза.{S} Осети како јој од страха и ужаса поче црква да 
 свршетак, када ће да се закључи брачна веза, не може да издржи, хоће да одустане од овакве сво 
 револвер.</p> <p>Како сјаха, нити коња веза, нити се утегну, дотера и загледа какав је, већ бр 
свако зрно од по пет дуката.{S} Сам јој веза о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, д 
ко лепо стоји.</p> <p>Пошто матери лепо веза шамију, да јој једри образи и овална брада одскочи 
 једри образи и овална брада одскочише, везавши јој испод грла белу свилену и меку марамицу, Со 
S} Горе, у ваздуху, као неке грдне тице везане ужетом за своје дугачке вратове, црнили су се ђе 
осветљен свећама са прекрштеним рукама, везаним вилицама, опкољен женама, са женом, свекрвом, в 
че:</p> <p>— Ох, Марија курва!</p> <p>И везаних ногу, у белим, новим чарапама, једнако подскаку 
 није чинила.{S} Још су стајали дењкови везаних ствари: ћилимова, јастука, покроваца.{S} Требал 
да и полудео.{S} Држали су га и хранили везаног, горе, на горњем спрату.{S} И кад год би Софка  
ко је умела да сачува од света те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене године, 
да црвени, ето, кад остао сам, раскидао везе, појасеве око себе, те крв и утроба покуљала.</p>  
а ту кулу, толике су приче и бајке биле везиване и говорене.{S} И једино на том чивлуку што би  
!</p> <p>И ужасан крик, шум, одупирање, везивање за кревет.{S} И онда теткино долажење отуда, њ 
јела да готове, и што теже, заплетеније везове да везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главн 
 њих, особито чаршави, пешкири, ћилими, везови, изнесе и поче да се ветри, али не, као пре, нат 
тове, и што теже, заплетеније везове да везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главно да што в 
, све то сада <pb n="165" /> доводити у везу са сутрашњицом, са тим њеним мужем, првом брачном  
 то, колико се пута заборави и почне да везује опанке, док не би, смејући јој се, Арса подвикну 
кад ништа.{S} Само што пије кафу и увек везује чело марамом, стежући јако на слепоочњачама колу 
слама и сено и како ношена ситно пада и веје путем.{S} У кујни, све као свршено, и мирно, тихо. 
да се виде.{S} Једино што се испод тога вела видело како јој бљешти грло, врат и подбрадак са у 
могла од дугачког и густог невестинског вела сасвим јасно да се виде.{S} Једино што се испод то 
утру разабра.{S} Тек што је свитало.{S} Велика лојана свећа у чираку, више њене главе, догорела 
а заудара.{S} Све је било почишћено.{S} Велика капија са сводом, кровом својим, као читава кућа 
 једни друге да одмењују.{S} А „слатка“ велика вечера никако да почне.{S} Једнако су горели и т 
када, чим уђе, одмах баци поглед на два велика катанца, која су висила о доста дугом и дубоком, 
м отворена и њена крила подупрта са два велика камена, сва се кућа видела.{S} Чиста, спремна, и 
оћу њега, на бунару, јасно се оцртавала велика гвоздена кофа; са ланцима место ужета.{S} Из куј 
а, колика би порасла, колика би постала велика у очима свих!{S} И тада би јој и сам њен сопстве 
ла цела кућа, особито доле, кујна и она велика соба, да заударају на онај тежак, масан задах, п 
а је кућа била споља окречена, па и она велика соба, особито оне њене црне, куршумима изрешетан 
рмисаним авлијама, а из чаршије, где је велика капија и кафана, на махове поче допирати отегнут 
а рођака.{S} И ко зна зашто је, већ као велика, заостала девојка, ту доведена.{S} Са њоме имао  
ке срамоте и покора њихна и већ оволико велика и толико чувена Софка?</p> <p>А Софка, гледајући 
 силном ватром, врелином, и њихна овамо велика соба спајала, сједињавала, и сви они све више би 
 необична ни сама капија.{S} Била је то велика, тешка и јака као град.{S} Више је сигурно кошта 
 би била тада окићена и обучена као већ велика девојка.{S} Цела коса била јој повезана, сви зул 
ом, малом и доста изабаном послужавнику велика чаша воде и у таслици неколико парчета шећера, < 
ве то њега још више уплаши.{S} Брзо, на велике гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже журно — и  
е их је било иза куће, до самих прозора велике собе, јер ту су сасвим одвојени од ових варошана 
о седела иза Софке горе, до самих врата велике собе.{S} Софка, и ако је одавна слутила да, поре 
ма шта видети: да не мисли како они, од велике сиротиње, баш морају кућу продати, те да се он п 
та, па још сада све то осветљено са две велике свеће у великим чирацима.{S} И све скоро орибано 
та то значи, почеше те тепсије као неке велике крваве очи да прождиру и све око ње у колутове д 
ама.{S} Сигурно је прегледао постављене велике, округле софре.{S} И ма да су тада већ били у мо 
ела, уђе у кујну и затвори врата од оне велике собе.{S} У саму собу није смела да уђе, јер тамо 
 код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из оне велике собе, где је свекрва са окрвављеном главом ничце 
а остало се још губи у мраку.{S} Из оне велике собе, кроз широке, приземне прозоре, улепљене ме 
ине.{S} А доле, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се није чуло; такође ни из дворишта, 
да види, дотле са улице, због оне њихне велике двокрилне капије, никад се није могла цела кућа  
де.{S} Јер, тек што отац оде, отуда, из велике собе, кујном, целом кућом одјекну Томчин страшан 
{S} Али, више је пила, него јела.{S} Из велике, од пола литре чаше, од старинског једва опраног 
а их нико, сем њих, нема такве широке и велике, нико онако, за тридесеторо, дугачке, једноставн 
 какав је и био, још је он, онај стари, велики ефенди-Мита...</p> <p>И узимајући од Магде пушку 
може пред целим светом бити онај стари, велики ефенди-Мита; али пред њом, својом Софком, својим 
м колима, за ханове пренесу еспап, као: велики грумен соли, каце пуне зејтина, гаса, али увек н 
.{S} И то тако страшно тихо и грубо.{S} Велики огањ, као свршивши свој посао, све више је трнуо 
{S} И подупирући својим главицама његов велики, тежак и стар поклопац, извлачили су из ковчега  
е смејући од величине — јер такав им је велики и страшан изгледао — ни да га погледају, поздрав 
 и свуда масна пара; иза куће буктао је велики огањ, трештао разгорен жар, на коме се окретали  
но из олтара, изнад часне трпезе био је велики округао отвор и кроз њега је силно у сноповима п 
мне, широке кујне, одсјајују они њихови велики, тешки послужавници, оне жуте широке тепсије; па 
ној руци имао је и то само један једини велики златан прстен.{S} Минтан и јелеци му, око врата, 
да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћилим са Соломуновим словима.{S} Он је це 
ене бисаге, узде, узенгије, а доле онај велики огањ, око кога су се окретала и цврчала читава т 
рати светлост, тамо у дну трептати онај велики куп жара, испод миндерлука бити хладноћа од влаж 
а више у њеним очима неће бити онај њен велики татица, ефенди-Митица, и зато никада већ неће см 
 и прете, дакле да више није дете, него велики, одрастао, свој човек, поче опет да долази кући. 
целу собу не само испуњавао, него и био велики за њу.{S} Морао се око крајева да подавија.{S} О 
S} Она са Симком уђе.{S} И када чу како велики „токмак“ по вратима лупну, затварајући их за њом 
пред Ускрс.{S} Софка, као увек уочи тих велики празника, ништа није радила доле у <pb n="53" /> 
ло, у тешке, црвене као крв шалваре, са великим жутим колутима од срме око џепова и ногавица.{S 
првих кућа, него је остајало: или да са великим миразом узме какву сељанку, јер једино још са с 
 жива и срећна ми била!</p> <p>Софка са великим послужавником, покривеним извезеним пешкиром, с 
мо испред ње почеше да промичу слуге са великим новим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без 
елек са жутим ширитима као и шалваре са великим колутовима око џепова и ногавица од поређаних з 
у родбини наслеђиване златне минђуше са великим дукатом, које су биле спојене златним ситним и  
она већ готова, опасана пиштимаљем и са великим нанулама на сувим ногама, и чисто заклањајући с 
 како где, као на басамаке.{S} И сви са великим, зимским шубарама, у кратким чакширама, сигурно 
 до врха, а без чаша, стаклета, него са великим земљаним буклијама, којима ће тамо захватати и  
ако зване Ђорговке, насељене по околним великим селима и хановима на друму, а чувене са својих  
стељу, и покривајући и себе и њега оним великим венчаним јорганом, чекала да сасвим сване.{S} О 
ослове: довољно насече дрва, са чесме у великим судовима донесе воду; по дворишту испред куће т 
 све то осветљено са две велике свеће у великим чирацима.{S} И све скоро орибано и жути се и од 
ој вечери прикажу.{S} Пиће се једнако у великим котловима из подрума довлачило и ту у кујни до  
 од света.{S} У кујни је кркљало јело у великим лонцима, и свуда масна пара; иза куће буктао је 
змеђу њих се лелујао венац од шимшира и великих белих ружа, којим је била окићена капија — њој  
а.{S} Од увек саме би владике, приликом великих празника, после службе, прво код њих долазили н 
ик, ма да му се, као увек испред оваких великих празника, надала, ипак, кад спази да је заиста  
оређаше и иза упаљених свећа прислонише велико огледало, остављајући је саму, да се обуче и нак 
пратила, онда је морало нешто страшно и велико између ње и њега да се деси.{S} Сигурно, сигурно 
ела све оно богаство, истина сирово али велико: грдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне,  
.{S} А на првом месту се истицало једно велико парче пите, које се и белином свога брашна и мно 
а, шушкајући полако, мислећи да Софка у велико спава.{S} И Софка, само да јој није било сада та 
 је знала, када би они мислили да она у велико спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, но 
а и усамљенија бива, како мати иза ње у велико већ спава.{S} Из оних долапа, из којих су изнете 
ти сирота, готово без хлеба, и ако се у велико почела да бори са сиротињом.{S} Већ је почела и  
 пошто се сасвим раздани, пошто сунце у велико огреја, одозго почеше да се чују свирачи, и већ  
 дан је већ био почео.{S} По дворишту у велико се калдрма, кроз прозоре од сопчета, модрила и с 
, неће се доћи до новаца, и то оваквог, великог, многог новца, какав се зна да само он, тај газ 
пеницама.{S} У башти од онога јучерањег великог огња једва се подизао и расплињавао оквашен, уг 
о још светлости, то је долазила од оног великог купа жара, који се црвенећи жарио и светлео и о 
а испуни.{S} Али она, увек тобож као од великог посла, није могла.{S} Све се као канила.{S} Сва 
.{S} Она би мислила да је то од умора и великог напрезања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би 
а.{S} Једино би дошла на „прочку,“ уочи великог поста, када би по обичају цела породица морала  
 куне и суза њихова проклиње?{S} Горко, великодушно је одбијао од себе.</p> <p>Али тако исто ни 
 горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој соби.{S} Цео би дан тамо само седео, п 
 на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у оној великој соби, Софка је већ спремна и обучена чекала.{S} 
p>Доле, у кујни, где се она журила и по великој синији ређала чанке с јелом да горе код њих изн 
ле вечере, Софка је легла овамо доле, у великој соби, са Магдом, пошто тада, да не би Софка бил 
окренутим ка месечини, и сам он тамо, у великој соби, осветљен свећама са прекрштеним рукама, в 
намештаја...{S} И тај сан један исти: у великој, раскошној соби, пуној изукрштане разнобојне св 
Томча радосно отрча у кућу, да спреми у великој соби што треба за таста.{S} Софка, чисто укопан 
 како он, отац, и не чекајући да тамо у великој соби буде послужен, не хотећи ни да седне на си 
 дочекивала, љубила у руку и дворила са великом чашом, коју су они морали, пре но што у чело со 
како он још не може доћи.{S} У неком је великом послу.{S} Гледаће да бар на јесен дође; и како  
луђа, што ватренија, да тим, том својом великом љубављу према њему, свом мужу, као подиже му и  
ала по коси, била је овлаш завила главу великом зејтинлијом шамијом, те јој је лице одударало ј 
е да уђе у спаваћу — ону приземну собу, велику, мрачну са долапима и купатилом.{S} Бојала се да 
е могу они да отпочну ту њихову слатку, велику вечеру, — зар је њима сада до јела — него, као д 
Магда?{S} Зар она још овде?</p> <p>И на велику Магдину жалост само то.{S} Чак је не позва ни да 
бит дар.{S} Најпосле нађе то.{S} Извади велику, густу низу све од самих дубла, свако зрно од по 
н, држи у једној руци бисаге а у другој велику и тешку постављену гуњу.{S} Нетремице, са страхо 
еки инат, као да се први пут жени, тако велику и сјајну свадбу правио.{S} Узео истина мало стар 
 а код куће остављају саму и толико већ велику девојку. <pb n="43" /> Софка би увек, кад год би 
ве лежали, одмарали се, да дођу овамо у велику <pb n="205" /> собу, за софру, Софки се учинило  
 да до капије, са лица чаршије, подигну велику лепу кућу.{S} Софка није никако пристајала.{S} И 
ила је огањ на огњишту и распремала ону велику корпу, што је на глави донела, са пуно остатака  
оче као увек грдити.{S} Затим уђе у ону велику собу и врати се из ње вукући за собом јастук, ко 
 већ се и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у ону велику собу и отуда чу се како виче:</p> <p>— Да се нам 
 најцрње.{S} Како прве ноћи уђоше у ону велику собу, која је својом величином половила кућу, ни 
 по кујни, соби, одлазећи особито у ону велику, очеву, у коју до сада нису смели да привире, и  
ремице, са страхом, погледује час у ону велику собу, пазећи да се лампа на столичици до врата с 
 држала је на прстима уздигнуте руке ту велику чашу до самих Софкиних уста, да она, пошто појед 
S} Уза степенице узнесе и унесе код њих велику сребрну синију са јелима, и мећући је испред њих 
.{S} Понизно, са страхом, не смејући од величине — јер такав им је велики и страшан изгледао —  
уђоше у ону велику собу, која је својом величином половила кућу, никако се више отуда није изла 
на прича о њиховом чувеном чивчији деда Вељи, за кога се причало да је са свима снајама живео.{ 
лице и косу додирну <pb n="181" /> онај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово с 
на страшна ока, а између њих се лелујао венац од шимшира и великих белих ружа, којим је била ок 
лелих, око крстача извешаних шимширових венаца.{S} Чак би се осећао и мирис оне земље гробљанск 
, виша, јача, која се не рађа често, не вене брзо, све лепша и заноснија бива и од које се при  
знаш, дико, да знаш, дико,</l> <l>„Како венем за те.“</l> </quote> <p>Па одједном прекину, и, к 
а има које су исто тако несрећне, туже, вену.{S} А Софка је знала да то код ње није.{S} И зато  
на подсети на њихне удадбе, када се оне венчавале.{S} И онда на тим удајама других оне, неке од 
до овако!{S} И сам он, кад се венчавао, венчавао се више онако, не истински, не ради себе, већ  
 друкчије до овако!{S} И сам он, кад се венчавао, венчавао се више онако, не истински, не ради  
.{S} Грдан је новац морао да да, док се венчали.{S} И после, као зато што се тако близак род уз 
 до певнице изиђе клисар носећи налоњ и венчане, искићене, сребрне круне.{S} На то се чу жагор  
 покривајући и себе и њега оним великим венчаним јорганом, чекала да сасвим сване.{S} Осећала ј 
ћ ознојене руке, да ће још пре свршеног венчања морати да му испусти руку, и раздвоје се.{S} И  
ла и у сну га љубила.{S} А сутра, после венчања, све престаје.{S} Више нема коме ни да се нада, 
ко ће се сутра, на дан венчања, и после венчања, мужевима што више допасти и ући им у вољу.</p> 
и.{S} А ону њену болест, грозницу после венчања.. они, као и остали свет, нису сматрали за бог  
као неке чини, како ће се сутра, на дан венчања, и после венчања, мужевима што више допасти и у 
та изгледа да је била и трајала само до венчања, свадбе, а после одмах усахла, спарушила се.{S} 
 се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање, први пут што се тамо заплака.</p> <p>Цео амам  
ба Софка да се облачи и буде спремна за венчање, тек ће се онда ње као сетити.{S} Искупиће се о 
 ће је који запросити, када ће јој бити венчање, када ће имати мужа; када ће и она, као и њене  
 охрабрио.{S} Али што се више одужавало венчање, молитве, певање, око њих све загушљивије <pb n 
што ће од њега добити, није се смело са венчањем брзо свршити.{S} Морала да буде права, истинск 
а боље истрља, те да сутра ти делови на венчању јаче, истакнутије, лепше јој стоје.{S} А на Соф 
се њој десити оно, што се ни једној при венчању није догодило: да се све поквари, јер тим раздв 
, кога је он крстио, доцније са Тодором венчао, и са чијим је оцем, Тодориним свекром, био нера 
а он горе, иза куће, под <pb n="195" /> вењаке, међ остале госте.{S} И ако је врелина, сунце те 
али сунце, сјај и граја је запљусну.{S} Вео јој се закачи за праг, и то јој добро дође.{S} Заст 
 света и граје, чекала је да јој откаче вео, и у том осети како се прибира, снажи.{S} Јер стоје 
када нису одмах могли да јој откаче тај вео, јер сви су хтели и грабили се.</p> <p>И тако, заст 
нцара и првих бегова, Турака, које због вере нису могли примати код куће, правили читав лом.{S} 
е он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру пред калуђером побратимили и то пијућ 
нда чак и куршумом, и то од човека туђе вере, каквог Арнаутина, качака.{S} Али за то је онда мо 
ог.{S} Од тада за њих двојицу није било вере, ничега.{S} Маркова кућа за Ахмета је била слађа,  
умачити се да су сигурно, као код сваке веренице, од љубави и среће.</p> <p>У вече Софка, замор 
такту да играју.{S} Одмах уз њега његов верни Алил.{S} Он, овако у чалми, сув, иде с алатом ног 
је могла још себи да дође и никако није веровала у све ово.</p> <p>Али, када доцније, пошто се  
збуни, почеше да долазе.{S} Испрва нису веровали.{S} Али када видеше толике свираче, толику све 
овите приче, за које се у вароши знало, веровало, али се о њима не водило рачуна: како сви они, 
апред знајући, да ли из искуства или из веровања, враџбина, одмах би јој квасила чело водом и м 
огао да дође.{S} Као да никако још није веровао у све то.{S} Колико је пута у потаји дрхтао и т 
тио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни 
</p> <p>Софка застаде.{S} Није могла да верује.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, да, доводећи к 
 оно, у шта Софка до тада није могла да верује, она прича о њиховом чувеном чивчији деда Вељи,  
кар јој, Марко, никако као не могући да верује да је заиста она, Софка, сада срећна, није могао 
ећи се са сељацима, никако не могући да верује да је њен покојник заиста могао толико да потрош 
, опет никако још не могући у све то да верује.{S} Знала је, да они то и тако са њоме не могу д 
ала како је све узбуђенији.{S} Чисто не верује свему овоме, особито њој, Софки, да је заиста са 
/p> <p>Али никако не могући да у све то верује, не знајући шта да чини, чисто паде.</p> <p>— Па 
р, синко, чедо, Софке, Софкице моја, не верујеш тати?{S} Мислиш да тата лаже, да има пара, него 
 знало се како би тада сваки од њих, не верујући самом себи, кад баш мора да излази у чаршију,  
 исправи и поче, устрашена, а никако не верујући све то, као у грозници, очима да тражи матер.{ 
ита би тиме изненађен.{S} Јер никако не верујући, дође сам овамо код њих.{S} Кад уђе код Софке, 
а снаја.{S} И он, ни сада још никако не верујући у то, од среће, није на коњу могао да се смири 
 поклекне, не покаже се довољно срећна, весела.</p> <p>И заиста не посрну, показа се како треба 
 да виде каква је она, те, ако је и она весела, срећна, да се и они још више веселе, више пију, 
еђу којима би она морала да се показује весела, здрава...</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
у вароши почела да носи.{S} Целог дана, веселе и срећне, дочекују госте.{S} Чак и свирачи дођу  
наки и онда могу, како они знају, да се веселе...</p> <p>Зато су после, не стрепећи да ће то ко 
на весела, срећна, да се и они још више веселе, више пију, певају; бојала се, да она тада баш н 
је госте, љуби се са њима, када њега не весели ништа: ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће, с 
!{S} Све ми поздрави, и сви ми здрави и весели били!</p> <p>— Хвала, нано!{S} Хоћу, нано! — јед 
сада, овако намештена, некако друкчије, веселије изгледа, крупно и четвртасто оцртава се у <pb  
 њену раздраганост, те и оне почеше још веселије и бешње, особито чувена и страсна играчица, те 
ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.{S} А на послетку и треба, пошто ће ово бити њ 
ивши је, а погађајући све, почне благо, весело тобож да је кори:</p> <p>— А јело, нано?{S} Ако  
затворене, сасвим се ослободивши, брзо, весело почеше да се пењу по миндерлуку и да се свлаче.{ 
а њему слободно и стегнуто седи, ситно, весело је грабио и промицао.</p> <p>Већ је близу зора.{ 
у пепео око огњишта, гледајући око себе весело и слободно.{S} Софка их поче као увек грдити.{S} 
 тамо и дочекује их, па пошто ће је сви весело, раздрагано, гледати, ишчекујући да виде каква ј 
авајући последње весеље, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се извија, заноси и прати 
адбама.{S} У томе се и састојала њихова весеља.{S} Јер једнако одвојени од кућа и растурени са  
ћати она слобода, која је тако нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Ми 
 ће гледати себе, да што више уграби од весеља, среће.{S} Ниједна се неће обазрети на њу, Софку 
о онда онолики урнебес, граја, крици од весеља, кад и старци почеше да долазе.{S} Улазили су у  
собито девојке, које су тако жудне биле весеља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, тако 
ато је он целе ноћи, поред свега пића и весеља, једнако морао да се држи, чува, да би, ето као  
бина, ни то јело, пиће, седење са њима, весеље, певање и тобож радовање?!{S} Али се морало.{S}  
} А знало се да ниједан Ахметов барјам, весеље, радост његове куће и његова браства не може бит 
 од напора што све то, своје пијанство, весеље, мора да изиграва, очево лице изгледало је бледо 
сле купања настала што већа шала, смех, весеље, окрете се амамџики:</p> <p>— А мори, што гледаш 
је и свадбе, има да захвали за то своје весеље и радост.{S} И тек ће онда, по обичају, у зору,- 
 да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети на алату, кад из 
ошто ће ово бити његово прво и последње весеље са њима.{S} Па онда нека буде потпуно, цело!{S}  
ен младожења, као завршавајући последње весеље, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се 
ако, као увек, после славе продужило се весеље и пиће у оном чивлуку у Доњем Врању.{S} И тамо,  
е и горе.{S} Јер сада ће понова настати весеље, певање.{S} И то, као увек, све ће песме бити о  
дне (ма да је био пао), сасвим отпочети весеље?{S} Од када су већ све свеће по собама и фењери  
ка <pb n="163" /> мати, која дочека ово весеље, мора прва оро да поведе.</p> <p>На послетку и с 
ила и пила.{S} И затим, како се то цело весеље после славе свршавало страшном коцком на којој с 
јући последње, чини то још са свирком и весељем!{S} Али одмах га разумеде.{S} Ваљда да се то шт 
 својим толиким, од срца, као саможивим весељем, заборавили, почеће, чешљајући је и китећи, да  
ла је да ће оне, као на свима свадбама, весељима, тако и сада бити такве.{S} Као да ће ове ноћи 
ицама, по чаршијама, црквама, саборима, весељима да се шири, мешајући све међ собом, и мушко и  
ни, по саборима, чак и по манастирима и весељима.{S} Цео крај, целу чувену Пчињу њих двојица су 
ко најмлађе у фамилији, па тако на овим весељима, свадбама бивале од свих мушких највише јурене 
, баца, потпуно се предају јелу, пићу и весељу.{S} И то чине нешто због тога, што им је као јед 
 И на свакој служби у цркви и на сваком весељу, игри, увек их је било.{S} Чак нису изостајале н 
о тако и радио.{S} Више се правио да је весео, него што је у ствари био, да би доле жене биле с 
— а то је највише плашило —донесе какву вест о њима, она, не могући да издржи, почне Арсу, као  
тренутка, саопштавала им ту црну, кобну вест.</p> <p>И отуда је Софки било разумљиво оно онако  
 сам Арса са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти.{S} Марко остаде и даље тако да седи, пог 
ри, ћилими, везови, изнесе и поче да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него да се  
е била на прозорима од собе, које тобож ветри и паје.{S} Магда вечито у свађи са чивчијама и сл 
је лице одударало јасније и свежије.{S} Ветрила је и пајала собе.{S} Њене нануле звечале су по  
сто заобилазе, дивећи се њеној лепоти), већ да ће је сад сасвим друкчије гледати.{S} Као да је  
 коме није било: ни „кћери“, ни „чедо“, већ само: <hi>Софке</hi>.{S} И то тако страсно, лудо, д 
е.{S} Прсти су му пуцали; глава његова, већ уска, стара, спарушкана и обријана, сва се тресла.{ 
виде да она не само што се не зарадова, већ се и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у ону велику собу и от 
аше:</p> <p>— Ја, свекрва, ја, свекрва, већ не пушта снају!</p> <p>Марко, и сам раздраган тиме, 
очиње руком око џепа, али она то не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак да то не чини.{S} 
е у кујни са женскињама.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку с 
а и једре, вреле мишице.</p> <p>И када, већ доцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и  
наређује и што говори с њим.{S} Никада, већ само кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{ 
 не знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је у вароши, бар он треба да зна какав је ов 
е, из споредних улица, где нема метежа, већ се чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу.{S} 
 собу, да са својима тамо спава, Софка, већ ознојена, — скочи.</p> <p>— Тако ли је то?</p> <p>Ј 
осећа: како није она сама, једна Софка, већ као да је од две Софке.{S} Једна Софка је сама она, 
ије додиривала, још мање у њој спавала, већ у куту, углу собе.{S} И то све због тога, да не би  
а, што се, и млађа од ње, одавно удала, већ јој домаћин почео да се богати и она улазила у ред  
ачинила би се да спава, али није могла, већ јој се јави:</p> <p>— Шта је, Магдо? </p> <pb n="17 
 не даде да се примети како се уморила, већ, на завист свима, а у највећу почаст њему, своме св 
пратиле су је.{S} Не само да је пушила, већ и оружјем руковала.{S} А и сам ход, стас, нарочито  
д корпи и завежљаја са јелима и питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара 
, још мање широке и испуњене гајтанима, већ уске, кратке, да би им се што више виделе беле чара 
ња и дружења са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари сасвим нешто друго.</p> <p>И онда ба 
 дошао — он тада не би звао њега, сина, већ њу, матер.</p> <p>— Чу ли за онога?</p> <p>Она, ма  
 Софка девојка, Софкица, ефенди-Митина, већ права жена, своја, ничија више.{S} Од беса стискају 
адао се па сигурно и чекао, кад ће она, већ једном, пасти, поклекнути.</p> <p>Сутра, готово она 
 друге удаваче, плашила од тог гледања, већ је, не гледајући ни у кога, ишла мирно, полако.{S}  
е се није могло да иде у гомили, скупа, већ у реду, једно за другим.{S} На капијама жене, девој 
 фамилији није била ни кћер, ни сестра, већ нека даља рођака.{S} И ко зна зашто је, већ као вел 
двори, служи.{S} И тада би слуге брата, већ онесвеслог од страха, кришом износили и склањали у  
цају, раздрагавају и померају са места, већ знаним и нарочитим за те вечере, „за слатко једење“ 
, бити јако запржавана, масна, прељута, већ увек блага, слатка, и пржена само на маслу; никако  
> онај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушканог од фењера, и то је зад 
ка и пријатна због загорелости од пића, већ што није хтела за све време, док је била тамо по гр 
и то лакованим, са федерима, а без оца, већ само са матером и којим братом.{S} Па и то не изјут 
о граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, остављајући тестије око бунара, сасви 
није због тога, што полази за недрагог, већ да је због другог нечег, што је веће, горе.{S} Сада 
 више онако, не истински, не ради себе, већ другога: оца, куће, света ради...{S} Па ето и сада, 
а свима њима.{S} И то све не ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.{S} А на послетку 
е смела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака.{S} И када и саму кујну за собом затв 
дале у очи његове руке, кратке, маљаве, већ исте као у оца и онај Марков здепаст врат са сниски 
, када је дакле било најгоре и најтеже, већ је тада она била уверена да никада, никада неће бит 
S} Софка виде како јој се мати не диже, већ остаде тако једнако седећи, гледајући замишљено у и 
ахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то мушки.{S} Али, као да се сети да н 
и се утегну, дотера и загледа какав је, већ бришући, отирући шаком зној од дугачка врата, уђе п 
нека даља рођака.{S} И ко зна зашто је, већ као велика, заостала девојка, ту доведена.{S} Са њо 
старе меџедије, дубле, и меке ћошалије, већ зарђале, полузелене.</p> <p>— На, на!{S} Све!... —с 
долази, а знала је да то у ствари није, већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њено 
а да се, не као друге, заноси и лудује, већ да је са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде  
е и тако лежећи чека, да га Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен оном својом малом а 
е то измеша и поче да бруји...{S} Неке, већ готове, свучене, не могући чекати, са нанулама у ру 
о децу, узимали за њих одрасле девојке, већ доста у годинама, способне за сваки рад.{S} И то се 
е овамо и виче:</p> <p>— Хајде, снашке, већ сав свет оде на гробље!</p> <p>А заиста, више њихов 
био.{S} Около, иза равница, кроз магле, већ су се оцртавала била.{S} Из њива и башта допирао ми 
жења, као завршавајући последње весеље, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се извија, 
 диже журно — и то не средином калдрме, већ крајем, као да је не упрља, — једнако извињавајући  
 овамо до кућнег зида, клечале су жене, већ засићене јелом и пићем.</p> <p>Када Софку угледаше  
има би се тада давале, не старе хаљине, већ само тек неколико пута ношене, које су или бојом ил 
наге да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из оне велике собе, где је свек 
аљда услед помисли на гробље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топлија.{S} А Софка је  
о био за њега као неки посао, понижење, већ тако у опште само име спомене, па онда нека други,  
рд, што не купује од њих због сиротиње, већ онако.{S} Изгледаће да они продају кућу више њему з 
 требало да учини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било 
ису биле маторе, неке готово већ старе, већ као да су девојчице, тако су се од те своје откриве 
нико сада и не седи, не раскомоћује се, већ сви, онако наоружани, у силавима, чизмама и стојећи 
виде да је као љут.{S} И осмехујући се, већ је знала зашта је.{S} Сигурно је и он, као и сви оч 
нило.{S} Јер, када не само што порасте, већ пређе и двадесету, и, пошто је било познато да се с 
е за руку, али не као свакада за прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четвртасту и шир 
ка, па да може радити са њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S} А највише га порази, кад спази  
р синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ...</p> <p>И тада се поче сећати.{S} Тек тада б 
а себе, није удовац, још мање без деце, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} Софка поче 
м копитама, више не прска и не тандрче, већ како који и где у рупу запао, тако застао и углавље 
 Не може да сачека матер, док се обуче, већ узела корпу с јелом и понудама, што ће се носити на 
 тако широко и топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним топлим, једрим  
јелом да горе код њих изнесе и постави, већ је слушала, како се тамо гост једнако, изненађен и  
ен, иде сам, не дајући да га дете води, већ замахујући оном другом руком чак иза леђа.</p> <p>У 
а ова, свекрва, не може више да издржи, већ почне да шапуће у себи:</p> <p>— Слатка децо моја!  
болео, није хтео да каже, да се потужи, већ једнако лежао горе, на доксату од куће, и само општ 
ој угужваној антерији, по њеној шамији, већ улубљеној, сасвим прилепљеној око врата, слепоочњач 
имиком одрече да није то, чега се боји, већ показа своје раме и испружену руку.{S} Он, сав срећ 
учен у чохано одело, али не као остали, већ у неком нарочитом за њега кроју.{S} Чакшире мало ус 
није радила доле у <pb n="53" /> кујни, већ је била једнако горе, на горњем спрату, распремајућ 
апе.{S} Само папуче није могла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чарапа, које  
да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па да је купа, т 
 да им је нови газда не само као стари, већ и силнији.</p> <p>И како се тамо пропио, више се не 
ан иза капије спавао, да капију отвори, већ одбијајући га од капије, рекла:</p> <p>— Немој ти.{ 
а.{S} Иде полако.{S} Никада се не жури, већ несигурним корацима с увученим рукама у недра, те ј 
ела шамијом и скривеним цвећем по коси, већ увек онака каква је иначе унутра, у кући, и са још  
адало за руком, да се ништа не примети, већ да, као и пре, цела родбина, нарочито стари стричев 
естог дојења, код својих кућа оставити, већ су сва била овде покупљена и увијена у пелене, да б 
уше.{S} Знало се да више неће силазити, већ ће, ако му што треба, одозго наређивати.{S} Он се и 
а ће се пре тога нека од њих већ опити, већ заситити и онда — на шта толика радост, тако дуго ч 
е, никако овамо код Софке и не улазећи, већ у кујни, спремајући вечеру, мало бољу, (јер за Бога 
едан <pb n="160" /> странац, туђ човек, већ ће све бити њихни, из родбине, и, немајући од кога  
е била ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утучена и чисто скамењена.</p> <p>Брзо пређ 
јали они сандуци, не рукама или кључем, већ тешком и окованом потпетицом од чизме, са мамузом,  
цео је тај крај, још не насељен сасвим, већ из сељачких породица или из варошке сиротиње, која  
ао да ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и једнолико гризе зоб у зобници, обешеној му 
ије заклопљена кућним кровом, димњаком, већ као да се све то око ње, заједно с њом, креће, иде, 
ерише се да је заиста и са њом, Софком, већ једном свршено...</p> </div> <div type="chapter" xm 
са тресући се, и то не као пред Софком, већ као пред самим собом поче сав јад да излива: </p> < 
остале, чак ни као хаџијске, са крстом, већ ситне, црне, скупоцене, да би се, ма колико биле ду 
и оде.{S} И то не оде на капију улицом, већ кроз капиџике, баште, куће, како би се са целим ком 
ити од њега ти гласници, и то не један, већ и трећи, и четврти, она се поплаши, побоја се да је 
о да прича.{S} Ретко је у матер гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим  
а седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се окреће оцу и моли:</p> 
и је, па чак, као да то није туђ посао, већ њен, седа у разбој и продужи да она тка.{S} Али то  
А на то нико да се постидео, поцрвенео, већ су јој се сви смејали, особито жене и то старе, <pb 
 тој магази никад нико од њих није био, већ увек њихов главни момак.{S} Још мање их је било на  
ала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од имања само кућицу 
S} Али не као остале, на леђа, комотно, већ ничке, сакривши прса и подбочивши чело на преокрену 
в не показује нити миче.{S} Па ни алат, већ оседлан и са црном, зараслом пругом од ножа на свој 
оћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ...</p> <p>И тада се поче сећати.{S} Тек тада би јој 
ога што није силно, не призива у помоћ, већ тихо, убијено, без наде, баш због тога оно му све ј 
не би улазили у саму кућу, кујну, собу, већ се скупљали око куће, иза куће, и тамо клечећи уза  
 стари бегови, бегови само по богаству, већ ови други, који су, поред богаства, исто тако били  
етње, што се односило не на њега слугу, већ тамо на „њих“, Софку, децу, кућу.</p> <p>— Кажи оно 
 очију и уста, али се оне и не познају, већ се неосетно губе у свежини облог јој и као млеко та 
пре матере дошла и отворила јој капију, већ стиже, и, оставивши корпу у кујну, претече Софку на 
Кад испаде пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није имала.{S} Он се трже, изненади, и то уср 
ати.{S} И почеше, и то не обичну песму, већ песму њихове куће, која се увек певала, када се ко  
 вратио; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго потрошио.{S} Али, и поре 
ићет се није, као некада, довлачио сав; већ једва нешто, ко зна који део.{S} Више је изгледало  
м чашицом ракије служила, <pb n="82" /> већ на сточићу, примакнувши му га до колена, поређала п 
требало да се жени, пошто <pb n="23" /> већ није било у вароши, као пре, онако богатих девојака 
дошла овамо, у кућу, таква и остала.{S} Већ је била стара.{S} Сува, висока, са уским лицем, мир 
треба да учини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ је био први мрак.{S} Уза страну куће о сниској стре 
Томча, и он је био према њој пажљив.{S} Већ беше мало узрастао.{S} Науснице га огаравиле, подбр 
едају на изнесене столице и јастуке.{S} Већ се сви збили у гомилу, и сви око њега, Марка, свог  
асује сву кућу и пуни цело двориште.{S} Већ су околни комшиски зидови начичкани суседима, особи 
ешко је, Тодоро.{S} Не може се више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним моји 
 велико почела да бори са сиротињом.{S} Већ је почела и готово продала онај горњи део баште <pb 
} На капији улаз је већ био закрчен.{S} Већ и туђи момци из целе вароши почели да долазе, и хва 
 буде на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је била сасвим помирена са том продајом куће, а и з 
ладе жене, да би и он изгледао млађи, — већ у панталонама и капуту, више гледајући у жену него  
p> <p>— Чујем, снашке! — Истрча Мага, а већ јој биле умрљане руке и засукани рукави од судова ш 
ао отац.{S} Нема још дванаест година, а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и  
ја, сагиба, како јој рукама показује, а већ му руке дугачке, мишице му се јасно из закопчаних и 
 Па зашта, нано?{S} Зашта?... — Поче, а већ јој од беса сузе ударише.</p> <p>— Не знам, чедо!{S 
оје жене.{S} И онда, добро нахрањени, а већ исушени од силних толико уздржаваних, радом убијани 
ки поклон и дар, него ли наполица.{S} А већ аренде и закупи од воденице толико су у напред и ко 
и им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старости, просутости не смеју кћери и снахе ни д 
реполовљен или готово сав уништен.{S} А већ кајмакам или спахија за какав данак, десетак, није  
 почеше да се погуркују и обазиру.{S} А већ када као намирисаше Софкину улицу, све појурише.{S} 
у знаш већ какав је сигуран!</p> <p>— А већ за то.</p> <p>И Софка по гласу његову осети како То 
, чуло би се како он одговара.</p> <p>А већ када би коју нарочито по имену позвао горе к себи,  
ладак јој одмор, испод плећака и кукова већ не осећа кроз душек тврду земљу, него од своје гојн 
озва ни да је види.</p> <p>У јутру њега већ није било.{S} Ко зна у које доба ноћи, у зору, отиш 
у крилу, заваљен, није гледао ни у кога већ једино у оно своје испружено колено нарочито у свој 
ћи, с тешком главом, коју је осећала да већ једва носи, оде и паде опет у оно своје сопче, које 
удава!</l> </quote> <p>И Софка осети да већ наступа и долази оно, када ни она више не може оста 
 све је због страха.{S} Бојала се, када већ почну младожењини гости долазити, а она ће морати д 
ки татица, ефенди-Митица, и зато никада већ неће смети да је погледа, још мање са њом да се пош 
или полегали, да се одморе, Марко, сада већ свекар, коме су такође били наместали, неопажен се  
о и осетио, то је само од ње.{S} И сада већ овако мало одраслим она је могла све своје жеље зад 
е нека дивљина и силина.</p> <p>Он сада већ није, као први пут кад је био, збуњен, саплетен, не 
 ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога во 
пут, тобож по трговину.{S} Истина, тада већ нису, и то због оскудице у новцу, трајала дуго та њ 
у.</p> <p>Сутра је била сарана.{S} Тада већ дођоше и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би мора 
за нечим осећа да би јаукала.{S} И тада већ зна да је настало, ухватило је оно њено „двогубо,“  
р човек. <pb n="35" />А Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска долази ка 
лике, округле софре.{S} И ма да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио да се, по стари 
е готова са софром, пошто је тамо Магда већ изнела ракију и мезе и додала матери, да их она сто 
пију, врати се она полако у кујну, која већ беше осветљена од огња, што га деца рашчаркала и ве 
д неке слутње, предосећања несреће која већ почиње да се догађа.{S} И зато су око Софке трчали  
ају мушки. </p> <pb n="158" /> <p>Симка већ беше обучена и села у чело астала.{S} Испред ње је  
увреда.{S} Узалуд свекрва дотрча, Софка већ осети његову руку по свом челу и коси, и осети се к 
 да спавам!</p> <p>А сутра, дању, Софка већ није жалила себе, јер би гледала како је собом, сво 
 <p>Доцније, када би мислио да је Софка већ заспала, долазио би и он горе са још непопијеним ви 
увели младожењу код ње.{S} Али је Софка већ била у толикој ватри, да није ништа за себе знала.{ 
ену.</p> <p>Јер ето свака од њих почела већ око огњишта да издваја од јела и зачињава га онако, 
, ваљда чак око пола ноћи, када је била већ лакосана, сећа се доцније, чула је одозго, кроз тав 
ала изваљена тела и око њих или по њима већ слепљени праменови, влажних, дугих, црних коса.</p> 
и га.</p> <p>Као свакада, не изненађена већ навикнута на такве његове доласке у невреме, уђе он 
 хаљина од себе одбацивали.{S} Код жена већ су се сасвим помаљали изнад сукања и фута трбуси, н 
а.{S} И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик његова тела, и бол који ће бити 
а, а мати такође, чим попуши једну, она већ другом готовом, запаљеном га нудила, он сав блажен, 
ој се, откако ју је ударио и откада она већ цвили, сигурно већ цела предња страна лица онако у  
вих, — јер то није обичај, пошто је она већ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, показал 
ногу једина остала баба Симка, па и она већ готова, опасана пиштимаљем и са великим нанулама на 
 задовољна да не буде?{S} Када ће и она већ једном ништа да не мисли, као остале девојке само д 
ући се и сажаљевајући је, што ето и она већ мора де се уда, истина за најбогатијег газду али јо 
 је време да се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} 
рату а особито са оним од многог рибања већ жутим као восак старим степеницама.{S} Цела она, са 
" /> да га ижљуби.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нема још дванаест година, а већ почео  
то, девојка добила мужа, своју кућу, па већ почела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га вид 
му се одупрети, одбранити од њега, — па већ тада, када је дакле било најгоре и најтеже, већ је  
 подрум, где је било пиће, и око бунара већ је увек по која хладила лице и главу.</p> <p>Софка  
о са јаким сунцем а кратким сенкама, са већ изнад земље и калдрме ужареним и разиграним ваздухо 
т га виде целог.{S} Исто онако мали, са већ широким прсима и развијеним вилицама и подбратком,  
иње али црне очи и мало, тамно чело, са већ дугом косом, подсећају на матер, на онакву какву је 
шиле, осећајући ту његову лаку руку, са већ спарушканим дланом.{S} Али је за њега то била најве 
а.{S} Полако, зналачки, својом руком са већ као пергаменат отврдлом кожом прелазила је по њој,  
гне неке своје магазе.</p> <p>Дакле, та већ очигледна сиротиња није толико плашила матер колико 
офкице!</p> <p>Али Софки су чело и уста већ били хладни, те се она брзо и немо са матером пољуб 
башта.</p> <p>И тако и би.{S} С пролећа већ је била увелико башта прекопана.{S} Извађене и наба 
 а сада у ствари просилац.{S} Као осећа већ себе у његову крилу и на себи она његова уста, што  
очела постајати, да је и та њихова кућа већ тада била ту.{S} Цела родбина из ње је произишла.{S 
бе дуго ради, дуго спрема, онда се, кад већ и она дође, све заборавља, баца, потпуно се предају 
нице да поспемо, праг да пресечемо, кад већ један пут дођосте.</p> <p>Софка чу како отац, видећ 
а ће се преудати ма за кога од њих, кад већ остари и мало попусти лепотом.{S} Али она никога ни 
 оно своје сопче, које јој се учини сад већ толико црно, толико дубоко као какав гроб.</p> <p>Љ 
двајао, допирао онај топао воњ и шум од већ пробуђене стоке, уђе опет овамо, к њему, са свећом. 
дојке, у којима су се испод белине коже већ назирале, као одавно зреле, неке грудве.</p> <p>Јед 
н треба да зна какав је овде ред: да је већ једном време да младенци иду у своју собу.{S} И зат 
а је целом том свету дала времена да је већ овако упола довољно виде, те да се после не пренера 
кљока.{S} Софка претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љубав с 
самом себи, причао је: како је, када је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату, наишао код ј 
оде са чесме не узнемири је.{S} Сада је већ она своја, није Софка девојка, Софкица, ефенди-Мити 
 угушиван мећавама и хладноћом, тада је већ почињао из кућа да излази и по улицама, по чаршијам 
до кујне, у оној великој соби, Софка је већ спремна и обучена чекала.{S} На њој је била сама св 
и, очима да тражи матер.{S} Али, она је већ била отишла тамо, у собу, и наслоњена на прозор, ти 
 чакшире, и тада још, онако мала, па је већ знала да ће то матери <pb n="26" /> чинити радост и 
 дао преварити као други мужеви, кад је већ грли, љуби, него би напротив, у инат, да би је још  
а је била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек осећала би себе како је сва врела.{S} Из  
а и села у чело астала.{S} Испред ње је већ стајало стакло ракије, кисела грожђа, крушака и пап 
ју Софкину свадбу.{S} На капији улаз је већ био закрчен.{S} Већ и туђи момци из целе вароши поч 
асплињавао оквашен, угашен дим, који је већ мирисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у оној вели 
на у собу код матере.</p> <p>У кујни је већ Магда радила.{S} Палила је огањ на огњишту и распре 
ије могао да изиђе на крај.{S} Кћери је већ удао и удомио, како је он хтео.{S} Али са сином, ко 
роз комшиске капиџике.</p> <p>У кући је већ све било узрујано, измешано, и врило од света.{S} У 
очну га свлачити.</p> <p>Међутим дан је већ био почео.{S} По дворишту у велико се калдрма, кроз 
 прагу кујне зацрне он, Томча.{S} Он је већ био, ваљда од многог јела и пића, пре времена угоје 
ебе, Софки се, не поче да чини, него је већ као у истини осећала, како све то није оно, у ствар 
знајући <pb n="88" /> до тада колико је већ она порасла и колико лепа, те дивећи јој се и загле 
 и силан мирис јела и печења; одавно је већ и прашина почела од њиног силног трчања да се диже, 
адали, били уверени да ће она, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку, м 
латних, жутих гајтанова.{S} Софка их је већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су 
з страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још ода 
ња и чишћења испред дућана.{S} Симиџије већ почеше да се виђају како силазе из чаршије, размиле 
 ње још лежале и париле се, али девојке већ почеше.{S} Не могу више да издрже лежање, топлоту.{ 
одавна готова.{S} Горе су је чак чекале већ нове хаљине, сашивене од оне нове басме.{S} Кратак, 
ино алат остао у штали.{S} Али из штале већ није више слама штрчала и падала из напуклих зидова 
 при помисли да је то он.{S} Мати дотле већ прибрана на све, готово мирно се диже и оде, да отв 
 њих није понео дубоке ципеле или чизме већ увек плитке, лаковане.{S} Чакшире, истина, и њихне  
Софки биле лакше, слађе, јер после зиме већ јој није бивало тако, особито с пролећа. <pb n="45" 
 се више к њима не врати.{S} И онда, не већ она, — њено је прошло, она је била готова и спремна 
ер му толико клизе прсти из сада и њене већ ознојене руке, да ће још пре свршеног венчања морат 
ну, сву на искап да испију.{S} Из кујне већ се уносе ти „дарови“, те њихне печене пите, печења, 
И Софка по гласу његову осети како Тоне већ у напред све зна.</p> <p>— Па снашке, — поче се он  
остави Софку и потрча.{S} Али испред ње већ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она тамо око отвар 
а и подбулим очима.{S} Али то је код ње већ био онај утишан, унутрашњи, сталожен и млак плач, к 
> <p>Ко зна докле би тако седела, да се већ једном одоздо, са капије, не чу тихо куцање.{S} Не  
ан, када је он већ био остарео, када се већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина 
го чекање и жудња...{S} И зато, када се већ једном чу одозго свирка, цела се кућа покрену, све  
 ико више штеди и жали.{S} Јер, када се већ оволико препатило, онда бар нека буде потпуна патња 
е пиркало и ко назебао.{S} А по томе се већ сигурно знало, да ће он ту седети и да за себе тако 
ла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се пило, него јело.{S} Зато Магда 
, Стана, са оним слугом, Арсом, који се већ није сматрао као слуга, јер је код њих био и одраст 
ју око вратова; антерије и појаси им се већ олабљавају и окрећу у страну, и како већ не могу ви 
иној кући, док њему, приметивши како се већ приближава кући, би некако неугодно.{S} Зато се <pb 
S} Али није се могло више.{S} Почело се већ да излуђује.{S} Почели <pb n="209" /> да се међ соб 
 њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер ето почеше, као честитајући Марку, на Софк 
равивши се, не потрча к њему.{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чула да је ускоро после Маркове 
ке цркве.{S} Сви су они били ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен свекар, газда Марко, и как 
а се кошчато помаљају, као што су му се већ и колена изразитије оцртавала.{S} Што год би му нар 
 њене усне, хладне, уздрхтале, а посуте већ белим маљама.{S} Чак напротив би јој мило, кад виде 
реније.{S} Не могу да дочекају, када ће већ једном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), сас 
.{S} Сваки дан се брижно питала: кад ће већ по кући да размести, а опет би остављала и одуговла 
.</p> <p>Али испред њих, у олтару, поче већ да се шири тамњан и зачуше се прапорци на кадионици 
е у чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сасвим помирила с том мишљу: да ће се једном морати 
 да му сама она скине колију.{S} Почеше већ и да је пецкају.</p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, мн 
ија од њега и бежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, ис 
це уже, поткресивани бркови проседи, из већ збрчканог, по мало избријаног врата, а као увек обв 
ац иде иза њих, насмејана, пуна лица, и већ не у чакширама — а то због те друге, младе жене, да 
ја, одозго почеше да се чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају махалска деца како испре 
и новаца узимао у име њихове куће.{S} И већ је <pb n="31" /> тада, како се шапутало, поред свог 
о што више <pb n="99" /> њихне а сада и већ своје куће да се нагледа, да је добро запамти, да ј 
тљена од огња, што га деца рашчаркала и већ се начетила око њега, па онако сањива, дрљава, посу 
куда од толике срамоте и покора њихна и већ оволико велика и толико чувена Софка?</p> <p>А Софк 
рата виде само његове поређане ципеле и већ поче да дрхти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S}  
ови.{S} Доле из штале чуло се шуштање и већ поново преживање стоке, а из саме куће ништа.{S} Св 
амота!</p> <p>Једнако усправљајући се и већ од беса тресући се, и то не као пред Софком, већ ка 
о је, што, откада она почела да расте и већ се и развила у ову своју чувену лепоту, он, отац, с 
о да је она умрла, одавно је саранили и већ заборавили, тако је у кући било сада мирно, и освет 
оничан осмех на сувим, мало збрчканим и већ крезубим устима.{S} И тај осмех Софку пресече, след 
p>Мало после дође и Тоне.{S} Насмејан и већ дебела лица, кратко обријан, у широким мор-чакширам 
тесних рукава од минтана помаљају као и већ ојачала његова ребра и плећа, која би се, кад би се 
примећавала.{S} Само кад сагледа кућу и већ испред куће упаљена два фењера, која су горела и тр 
/p> <p>— Како шта? — плануо би старац и већ би почео изувати ципеле којима ће је гађати — како  
ет је ничке падала по кревету.</p> <p>И већ када сасвим дође ноћ, она најзад дознаде све.{S} Те 
а није она Софка, ефенди-Митина, она би већ знала.{S} Сигурно би могла да се отме од њега, и, м 
.{S} У брзо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свануло се сасвим.{S} Марко показа слу 
м, по коме се, истина сад обријаном али већ збрчканом, јабучица била испречила, и готово га гуш 
ама и старим златом.{S} И ма да су били већ почађавели, али, услед свога нихања, покрета при св 
рита бунарског они, као да то нису коњи већ људи, показујући им на корито, говорили би свакоме: 
 не би обручи поиспадали од суше.{S} Ти већ знаш то.{S} Радиш са вином.{S} А за затвор на подру 
војка, која ће њу својом лепотом бацити већ једном у запећак и учинити је — уседелицом.</p> <p> 
ти, не могући од <pb n="250" /> жалости већ да је гледа тако изгужвану, изгубљену и потонулу у  
м нестрпљењем, тамо у соби, не седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим 
.{S} И сва усплахирена поче, не знајући већ шта ће, једнако да иде испред куће, по башти.</p> < 
оче црква да се врти.</p> <p>Не знајући већ шта ће, одједном подиже главу и погледа свекра тако 
} И нико није био пажен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га сви звали.{S} З 
 клонулија и равнодушнија.{S} Јутра јој већ не би бивала онако свежа.{S} Од немирна сна и главо 
ма испред дућана.{S} Овамо кроз капиџик већ почеше долазити из комшилука жене на бунар.{S} И по 
си и образима, нежно, уздрхтано, својим већ спарушканим длановима.{S} Софка се због тога осети  
рном, зараслом пругом од ножа на својим већ старим али још доста јаким белим сапима, као да ни  
тарим полеглим кровом са оним неколиким већ наериним али окреченим димњацима и са опраним <pb n 
со!</p> <p>Арса, као пушком погођен тим већ заборављеним од старога газде суровим и заповедничк 
 ситећи јој се, одахну.{S} Дакле једном већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молил 
рку.{S} Марко, нестрпљиво, да се једном већ сврши, зубима искида кожу и, нагнут над коритом, са 
о одударале од старих, црних, маховином већ обраслих, црвенећи се, као да су од меса, као — а т 
е, да чисти сламе из ногавица.{S} У том већ је и дан свитао.{S} Модрина зоре поче пробијати одо 
.{S} И заиста док она стиже до куће, он већ отуда изнесе један ћемер.{S} И онако пресамићеног,  
му се које пиће допало.{S} Око ручка он већ постаје нестрпљив, што ручак није готов.{S} Сам иде 
ом, који му се родио доцкан, када је он већ био остарео, када се већ нико није ни надао да ће и 
ти, као што је ово сада њено; јер је он већ леп, чист и чак раскошно одевен.{S} Па њено је и он 
о одстранила од себе, осамила га, те он већ почео да и не осећа њену снагу, њу око себе.{S} Оби 
кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подрум.{S} Метнуће  
ошно одевен.{S} Па њено је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, када сасвим п 
ђе, леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио 
 она би била тада окићена и обучена као већ велика девојка.{S} Цела коса била јој повезана, сви 
 И као да нису биле маторе, неке готово већ старе, већ као да су девојчице, тако су се од те св 
уге газде и учиниле, те поново дошли до већ проћерданог и продатог имања.</p> <p>— Ех, зар да м 
 сад терање Магдино у село за Софку био већ један доказ, како је заиста отац кућу продао.{S} И  
ећ олабљавају и окрећу у страну, и како већ не могу више да издрже.{S} Што више долази и пада м 
а уплашена и утучена, да се видело како већ ништа више не може да мисли, да жели.{S} По њој се  
мљенија бива, како мати иза ње у велико већ спава.{S} Из оних долапа, из којих су изнете спаваћ 
лази а код куће остављају саму и толико већ велику девојку. <pb n="43" /> Софка би увек, кад го 
по тим његовим ноћним доласцима, у мало већ олињалом оделу, потамнела, као сува, а у ствари збо 
је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвршавале што треба: и оно купање Софкин 
 ударио и откада она већ цвили, сигурно већ цела предња страна лица онако у крви изгубила у зем 
мишице, ослобођени тесноће —мада је ето већ била у годинама — ипак некако још свеже и опојно по 
ш више да се не почне причати, како ето већ почело да се имање, ханови, продаје и троши.{S} А о 
ђу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што већ ти свирачи не долазе?{S} Јер ако се овако још чека, 
зашто? — мислио је старац.{S} Да ли што већ, онако стар, није више могао ићи по трговини, те, в 
оцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и када она са тетком пође кући, ни тада се не у 
 и одгурнуо од себе.</p> <p>Кроз прозор већ се чекрк на бунару црнио као и околни зидови.{S} До 
а гробље или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака некако радо п 
ло у очи.</p> <p>Када почеше пред поноћ већ и петлови да певају и све око куће настаде тако мир 
ле сврати у Дућанџик за басму.{S} Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, 
а.</p> <p>Горе, по чаршији, у полумраку већ су се светлуцали погдегде потпаљени мангали и чуо с 
ршт новца почео да јој даје.{S} И Софку већ стид од толиких дарова и чисто поче да се и нећка:< 
 се за шта долази, смрачи се, а уста му већ почеше да играју.</p> <p>— Тато! — поче Софка, а то 
, сасвим отпочети весеље?{S} Од када су већ све свеће по собама и фењери испред куће и по двори 
исоком, старом сахат кулом.{S} Отуда су већ допирали звуци ћеманета, дахира и бубњева које су т 
 се са тим својим мужевима, с којима су већ толику децу изродиле, тек тада први пут у животу ви 
е, јер, осветљен од оних свећа, које су већ накриво гореле, видело се како му појас и сва полов 
ајвише се задржава у подруму, у коме су већ лежала разна бурад од пића, што му пријатељ Марко п 
е снашка и окуси.{S} Нека види да ли су већ зреле.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} За цео је тај 
да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови око куће и капије мирисали на наслагану праш 
ед њихну капију стадоше кола и Софка чу већ готово стран јој али ипак давно познат глас:</p> <p 
ове женисте и изабрасте снаје не за њих већ за себе! — Ето и сам он, и њега је отац младог жени 
ржати, можда ће се пре тога нека од њих већ опити, већ заситити и онда — на шта толика радост,  
је — он ипак поче:</p> <p>— Софке, знаш већ шта је.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако б 
о, добро какво, и не може бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме, Софке, не мучи.{S} Заш 
а вином.{S} А за затвор на подруму знаш већ какав је сигуран!</p> <p>— А већ за то.</p> <p>И Со 
је одрасла, својим очима видела.</p> <p>Већ за прамбабу јој, за чувену Цону, не само по вароши, 
но, весело је грабио и промицао.</p> <p>Већ је близу зора.{S} Мрак се губио.{S} Около, иза равн 
 одело, пољуби је, не у чело, као мати —већ у уста, као сестра:</p> <p>— Ваистину Васкрсе, чедо 
вамо прелазио.{S} И што је Софка бивала већа, он је све ређе долазио; у години дана један пут и 
више дражило, опијало и знојило.{S} Све већа је и већа цика и јурење настајало.</p> <p>Али то с 
 само што ће остати онаква, него ће све већа бивати и дизати се а не можда, као што је свет мис 
ло, опијало и знојило.{S} Све већа је и већа цика и јурење настајало.</p> <p>Али то све одједно 
о је ред, сада после купања настала што већа шала, смех, весеље, окрете се амамџики:</p> <p>— А 
е трже, када виде, како све то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово много неугодно,  
ко ње, заједно с њом, креће, иде, и све веће бива.{S} И још када су почели да позивају старце,  
ог, већ да је због другог нечег, што је веће, горе.{S} Сада се све свршава.{S} Оно, што је знал 
ало, да се живи што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе једнако окићене и што топлије 
/p> <p>И онда бол, туга, плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата, те поче осећати како, он 
са тим халакањем, усклицима настаје све већи шум, кретање, звецкање мамуза, јатагана, крцкање н 
а неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав, 
И онда бол, туга, плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата, те поче осећати како, онако нич 
сно оно силно рађање деце, ма да мужеви већи део живота проведу на печалбама, и она онолика сли 
у, свом мужу, као подиже му и даје неки већи углед и цену.</p> <p>Јер ето свака од њих почела в 
го, једва се повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнако овамо сасвим  
 тада примети како је Софкин трбух мало већи, како ће можда до године и унук доћи, њу од среће  
 реметила још и празницима, и то кад су већи, као Божић.{S} Тада, услед доласка гостију, истина 
коме, ни себи није признавала, — све са већим страхом и ужасом почела примећивати како, што виш 
 су се пењали горе код матере и, још са већим нестрпљењем, тамо у соби, не седајући већ клечећи 
 поудавале се за ситне трговце, бакале, већином скоротечнике, док се Софкина мати, Тодора, од с 
а глас.{S} Све су једнака одела носиле, већином лака, танка и у отвореним бојама, да, свакако,  
е, те се види како око њега иду његови, већином све сељаци.{S} И сви се тискају око њега.{S} А  
амџијама.{S} И сви, не много развијени, већином мали, кратки.{S} А ко је опет од њих био развиј 
су тако лепо обучене, све у стајаћа али већином танка, свилена провидна одела.{S} Јер сутра, за 
, што ће почети сад први долазити, бити већином сељаци, некадашње њихове чивчије. <pb n="77" /> 
ма, којих је увек било по неколико и то већином из њихових чивлука.{S} Њима би се тада давале,  
 својом лепотом и раскошношћу, сада још већом.{S} Као код своје куће, овлаш, не сасвим обучена, 
ло, почеће да се повлачи, одмара и чека вече, ноћ.{S} Тек по које, као задоцнело, чуће се крцањ 
офку и завидели јој.</p> <p>После, пред вече, кад се поче дан клонити, било је време да се иде  
го, извињава се, она ће то послати пред вече у хан где је овај одсео и то још по слузи.</p> <p> 
ако се кретало.{S} И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, као да ни 
аље дарове и слаткише за њу.{S} И свако вече, у мрак, чисто кријући се, и сам као осећајући да  
II</head> <p>Баш на други дан Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ зачу се свирка грнете, кој 
обро ручао, опет преспавао, и у мрак, у вече, чак сишао одозго овамо, к њима у кујну.{S} Прегле 
и пилиће, да се вечера не задоцни.{S} У вече вечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило,  
араме.</p> <p>Тако би било цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је човек могао, онако са 
 учити да чита и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио кући, а доле, испред кујне, међу м 
лат гласник, долазили су на честитање у вече и дубоко у ноћ су седели. </p> <pb n="84" /> </div 
гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са Јусуфчићем засели око огњишта, да вечерају, нао 
VI</head> <p>Пред сам Ускрс, у суботу у вече, Софка примети како је, као и сваке године, дошао  
е веренице, од љубави и среће.</p> <p>У вече Софка, заморена тим доласцима, испружила би се по  
љао је овај. — Тек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га  
а ко не примети; па онда добро да руча, вечера, и то слатко, облапорно, да би после вечере једв 
ог тога, што су знале да за сада, овога вечера, неће долазити ниједан <pb n="160" /> странац, т 
друге да одмењују.{S} А „слатка“ велика вечера никако да почне.{S} Једнако су горели и трештали 
сно да је ова свадба, ова њихова слатка вечера у ноћи, и оно једнако тражење да је тамо капија  
реба из села масло, сир и пилиће, да се вечера не задоцни.{S} У вече вечеравали би уз пиће, кој 
ављеном софром, пуном не јела (пошто ће вечера после доћи, после „пијења“ Софкиног) него мезета 
S} Мати једва би је одвајала, да руча и вечера.{S} И што би се посао све више и јаче испод њени 
ео за софру.{S} И после једва настаде и вечера, и то вечера одуговлачена, тешка, са свима могућ 
 тако горе, одвојено, носити, и ручак и вечера.{S} Ретко је силазио међу њих, <pb n="24" /> још 
S} И после једва настаде и вечера, и то вечера одуговлачена, тешка, са свима могућим здравицама 
мо да је не би мати загледала, силом би вечеравала и одмах се одвајала.</p> <p>Ишла је тобож да 
иће, да се вечера не задоцни.{S} У вече вечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило, и уз  
"27" /> к себи звао.{S} Тада би заједно вечеравали, заједно седели горе, у његовој соби.{S} И С 
че са Јусуфчићем засели око огњишта, да вечерају, наоружани, са пушкама преко крила, и са страж 
а зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се пило, него јело.{S} Зато Магда, ви 
а, са мужем ићи по родбини, по славама, вечерама, као и по саборима и свуда гледати како ће се  
љајући је саму, да се обуче и накити за вечерас, за прошевину и „пијење“, — ништа је то не потр 
а је марљиво <pb n="54" /> пшеницу, јер вечерас се иде на гробље и износи мртвима за душу.</p>  
иравајући је:</p> <p>— Хоћеш, Софке, да вечераш?</p> <p>— Нећу.{S} Јела сам код куће! — одговор 
 обраћајући се Софки:</p> <p>— Хајде да вечераш, Софке!{S} Донеси, Магдо!</p> <p>Софка јој не о 
јој је Софка од свакога јела, од ручка, вечере, увек остављала, да, кад дође, има шта да једе,  
после могли приликом прве гозбе, славе, вечере, што више најести и напити.{S} Кад би почела да  
његовој соби.{S} И Софка не памти слађе вечере од тих.</p> <p>И сутра настали би тако исти срећ 
и по себи је то осећала.{S} Ноћу, после вечере, у постељи, осећала би како се опоравља, гоји.{S 
ра, и то слатко, облапорно, да би после вечере једва дочекала, кад ће лећи у меку постељу, у ко 
био коњ онога купца на коме ће он после вечере од њих одјахати.) — почеше улазити унутра.</p> < 
авештења, кад што затреба.</p> <p>После вечере, Софка је легла овамо доле, у великој соби, са М 
ије ништа од јела узимала.</p> <p>После вечере целе ноћи Магда би код ње предремала, тобож да ј 
 са места, већ знаним и нарочитим за те вечере, „за слатко једење“, дугим, тихим, монотоним, ко 
 после чашћења и гошћења са оцем, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ седења, он, одлазећи и  
 обилатији поклони.</p> <p>И када једне вечери изненада гласник дође и у поверењу саопшти јој д 
ака кућа понела, да сада на тој слаткој вечери прикажу.{S} Пиће се једнако у великим котловима  
ћи поред бунара, као свакада при таквим вечерима, када би била тако сама, затворена, поче осећа 
 је једва опет чекала да Софка сврши са вечером.{S} И заиста, чим се Софка прекрсти и, обрисавш 
ећу, распалише огањ у кујни, спремајући вечеру, почеше да причају: — Од увек је то тако.{S} Ето 
е и не улазећи, већ у кујни, спремајући вечеру, мало бољу, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку 
о доба ако се пређе на само јело, праву вечеру.{S} И као што је ред, све је то праћено свирком  
они да отпочну ту њихову слатку, велику вечеру, — зар је њима сада до јела — него, као да се не 
новима, снајама на селу; па она Магдина вечита <pb n="208" /> узречица, када би је питали за те 
ао да, досадивши јој се на послетку тај вечити страх, трепет од њега, манула га и оставила, да  
 онда оно нескидање ока са њега при том вечити трепет пуних му уста и оно на махове, кад с оцем 
им ранама, умирање у најбољим годинама, вечито долажење чувених ећима, лекара, бабица, толико б 
аогод што су сви имали исти израз лица, вечито узак, сув, тако су исто сви били и са једнако кр 
скошно и у изобиљу.{S} Софкина се мати, вечито захвална што је он њу узео, узвисио је к себи, п 
и крају вароши.{S} Софкине матере отац, вечито болешљив, готово слеп, једнако је седео код куће 
 Бабин лик увек јој је мало јаснији.{S} Вечито је седела доле у соби и то увек леђима подупрта  
ароши“, да се помири и уживи у кућу.{S} Вечито је била сама, и као одбачена од нечега.{S} Долаз 
собе, које тобож ветри и паје.{S} Магда вечито у свађи са чивчијама и слугама, што јој не донос 
на је после, као једина женска, која је вечито била код куће, чак и за време највећих пољских р 
артијом над очи, бојећи се сунчанице, и вечито распасан, изнегован, као да се тек сада из посте 
, сува, која је одавна остала удовица и вечито иде по судовима парничећи се са сељацима, никако 
син у зору, и у недоба долази.</p> <p>И вечито у тој као свађи, грдњи и неслагању са сином, так 
 седи код куће, пошто је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепотицом  
вима и редовима високих топола, које су вечито шуштале успављујући.{S} За тај чивлук, нарочито  
мештаја и јастука, ћилимова.{S} И услед вечитог њихања и лепршања обешених пешкира по зидовима  
е лепше и раскошније.{S} А на његову ту вечиту одвојеност, усамљеност од свих па и од саме ње,  
 горе по собама, миндерлуцима, зидовима веша и распоређује.{S} А то је било добро. <pb n="92" / 
кање:</p> <p>— Водице, мори!{S} Водице, вештице!{S} Умрех за слатку воду!{S} Аух!</p> <p>И ужас 
 Зар вама све <pb n="214" /> допуштено, ви све чинисте што хтедосте; своје синове женисте и иза 
а довече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада тамо по кући, спремајте и удешавајте!</p 
раха седе на земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! —  
епом деда-Митру:</p> <p>— Деда Митре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате 
овим Циганима у кујни:</p> <p>— Хајде и ви, бре...</p> <p>И виде како Цигани, срећни, вукући у  
вама, да би имали шта јести...{S} То ли ви хоћете од мене?</p> <p>Никада га Софка не виде такво 
S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p>А Софка је знала да то значи:{S} Зар  
ахвалности, промуца:</p> <p>— Хвала <hi>ви</hi>! —И од радости поче рукавом од кошуље, сељачки, 
љајући се, да брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се она ње п 
у, ишле су мирно.{S} Чим се изгубише из вида чаршији, опет почеше да се погуркују и обазиру.{S} 
се држао на ногама.{S} Софка, ужаснута, виде како му руке једнако иду по појасу, под мишке, где 
а Софка, тобож послом, оде код ње горе, виде је како више постеље на јастуку седи.{S} Још не об 
олију.</p> <p>Софка, запрепашћујући се, виде како су само крајеви колије и минтана његових и то 
хтавом грлењу њене главе, љубљењу косе, виде како он зна, да он сада може пред целим светом бит 
ањом поред бунара ка капији, да отвори, виде како јој мати хитро сакри тепсију са пшеницом и уж 
а...</p> <p>И Софка тада, на ужас свој, виде да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, н 
 мећући је испред њих, сагнута над њом, виде како гост не може ока да скине од ње, особито кад  
о родбини и све позива.</p> <p>У скоро, виде, како из родбине, радосни, на глас да је он, ефенд 
коју осети, кад је Софка пољуби у руку, виде да треба што пре да је остави саму. </p> <pb n="10 
јде“, куда је води, у какав понор...{S} Виде како јој ашчика строгим погледом поче да даје знак 
 знала куда ће с њом, али ипак пође.{S} Виде како он испред ње, чисто се потурујући, иде, а исп 
 и како јој очи као нека муња опали.{S} Виде како иза ње свекрва, пошто се била дигла и запрепа 
е и кроз прозор отпоче их одгледати.{S} Виде како мати јој иде чисто поносна и радосна.{S} Зано 
. — И у том стиже у сопче за Марком.{S} Виде како он иза врата, где је био мрак, и где су им ст 
> <p>И Софка по изразу лица Арнаутинова виде како на њега све то силно утиче.{S} И још кад он с 
ела да шире.</p> <p>Па још када свекрва виде, како Софка, задовољна што Томча тако срећно, као  
 од неке дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се он на њу.{S} И 
едати.{S} После испита сада први пут га виде целог.{S} Исто онако мали, са већ широким прсима и 
д друго растављених, он једва дочека да виде како се тамо, у кући, засветли и како отуда, са ло 
их кутова, где се од паре нису могле да виде, почеше гласно да певају тад нову песму: </p> <quo 
а њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је заиста онако лепа, онако обучена и окиће 
ело, раздрагано, гледати, ишчекујући да виде каква је она, те, ако је и она весела, срећна, да  
ђено јој одговори.{S} Али се трже, када виде, како све то бива све веће, шири се, а за њега је  
е његов кратак, широк врат.{S} Али када виде како се он упути право њеном <pb n="202" /> сопчет 
пред одавно равнодушна.</p> <p>Али када виде да се све свукле, готово све отишле у амам, а до њ 
 дирало.{S} Ни када уђе у кућу, ни када виде горе осветљене прозоре и отворена врата, кроз која 
p> <p>А да је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем материном држању и намештању саме ку 
 је све за њих знак госпоства.{S} Софка виде како за њима овамо испред ње почеше да промичу слу 
>И пођоше сви кући са свећама.{S} Софка виде како гост, купац, једнако очима гледа и гута кућу, 
 одскочи од Софке, усправи се.{S} Софка виде како му се по ћилиму прсти од ногу у чарапама грче 
.{S} Капија се за њим затвори.{S} Софка виде како јој се мати не диже, већ остаде тако једнако  
о томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се она ње плашила.{S} Не да је само стрепил 
едини на свету мили и драги.{S} И Софка виде како јој мати, због тога страха, да није на самрти 
 чизмама, заједно са бравом.{S} И Софка виде како он, кад је осети до себе, и то овако на само, 
Нека си ми благословена!</p> <p>И Софка виде како он, као опијен од узбуђења, поред тога што је 
 глас да је здрав.</p> <p>Међутим Софка виде како то матер не само да не радује, као што би тре 
му њу. — Хајде, хајде, де!</p> <p>Софка виде, како он отуда, из угла собе, на оно њено прво „ха 
 да то није тек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би га одједном пресекла, сасвим разуверила 
вамо код њих.{S} Кад уђе код Софке, она виде по његовом неиспаваном <pb n="120" /> и усплахирен 
 поред ње, и оде к њему.{S} По томе она виде да је ова све прислушкивала, и сада, бојећи се да  
ка оста у кујни перући шоље.{S} Али она виде, како се мати, пошто отпрати Арнаутина и за њим за 
 а жене поустајаше уплашене.{S} Али она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да ова 
 четвртасту и широку кост.{S} Затим она виде како му се, изненађеном таквим њеним узимањем руке 
ати о томе после увери.{S} Јер, чим она виде како Софка тобож послом код ње долази, а знала је  
 пазар, и купују коње.{S} Тако исто она виде како и мати јој, чим овога позна да је Арнаутин, ч 
ом оштром, ситном, успореном кораку она виде да је љут.{S} Затим виде како му, када спази њу па 
.</p> <p>Софка се попе.{S} Испред врата виде само његове поређане ципеле и већ поче да дрхти.{S 
снага.</p> <p>Кроз прозоре тога сопчета виде Софка како на бунару <pb n="194" /> поје коње њихн 
<p>Али на томе не остаде.{S} Томча, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју да му пору 
киних хаљина, и топећи се од среће, кад виде како Софка узима и једе, захваљивала јој је:</p> < 
аљама.{S} Чак напротив би јој мило, кад виде како се свекрва, обучена у ново, варошки, — а опаж 
 не знаш ти, — окрену се он љутито, кад виде да она не само што се не зарадова, већ се и уплаши 
х ко дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да је све у реду, он онда остаде тако стојећи, нас 
е у амам, радознало су ишчекивале да је виде.{S} Симка, срећна, као да јој је ово најбоља препо 
ј сада дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гледају како њој није мило, не радује се.{S} И ј 
на какве јој мисли тада дођоше, када је виде толико лепу и не толико раскошно колико просто и у 
аче — дочека у кујни.{S} Марко, када је виде такву смушену, не само што се, по обичају, не наљу 
радије и срећније.</p> <p>Тетка, кад је виде, изненади се.{S} Али Магда јој мимиком и са неколи 
јасно и оно његово запрепашћење, кад је виде, а после онда оно нескидање ока са њега при том ве 
 <p>— А дође ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни.</p> <p>— Ето, снашке, једва стигох,  
_C11"> <head>XI</head> <p>Тетка, чим је виде, ма да Софка уђе мирно, одлучно, не посрћући, не з 
есе, како се бојала, када испред капије виде свекрву и пољуби је у руку, а на својим образима о 
 улицу истрчавају, да сигурно кога боље виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, и да 
и се из далека, труде се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да 
} Чак Софка у јутру, кад се пробуди, не виде њу око себе или по кујни овлаш обучену, онако како 
ћете од мене?</p> <p>Никада га Софка не виде таквога.{S} И што најстрашније <pb n="114" /> би,  
 губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не виде.{S} Џепови са колутима гајтана сасвим се изгубили  
че као никада, јер је ни рођена мати не виде да се пред њом икада заплака а камо оволико, као ш 
ог невестинског вела сасвим јасно да се виде.{S} Једино што се испод тога вела видело како јој  
о друго шта је наредио.</p> <p>После се виде, како он тамо седе, и то не онако како је хтео, не 
шалваре смакле и бедра, половине јој се виде више него што треба, и да јој није јелек и минтан  
ак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу навлаш кратко 
ани поруби, који се при ходу лелујају и виде, како су само <pb n="115" /> они били опшивени нов 
и:</p> <p>— Хајде и ви, бре...</p> <p>И виде како Цигани, срећни, вукући у брзини колије и гуње 
 отворена да стоји.</p> <p>Арса га први виде, и преплашен одјури унутра, у кујну, код газдарице 
а уздигнутим ћемером више главе, да сви виде, да се сви зграњавају, поче из њега сипати новац у 
ном кораку она виде да је љут.{S} Затим виде како му, када спази њу па још и са Томчом и око њи 
у страхом и трепетом.{S} Али Софка брзо виде у чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сасвим п 
 нећу за таквога да пођем! </p> <p>Само виде како се он подиже, са неким сувим подсмехом, онако 
а времена да је већ овако упола довољно виде, те да се после не пренеражују и зачуђују, када се 
чесме и груну у плач.{S} Симка, када то виде, брзо се окрете и не давајући Циганки да и она уђе 
лас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као у накнаду за то 
а изиђе из цркве.</p> <p>Не жалећи, што виде како се њени са својим <pb n="187" /> свирачима од 
, не што им се не мили живети, него што виде колико их њихови у кући не пазе, дигли руке од њих 
} Али и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са 
одаље.{S} То Софку још више уплаши, јер виде како не може да седи, како прекрштених ногу и са п 
 мио, што познаде да ју је разумео, јер виде како он брзо позва црквењака и шану му нешто.{S} Ц 
м за нож из силава.{S} Али застану, јер виде да ће га опазити Арса, који му се приближаваше дов 
 чисто се скљока.{S} Софка претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповед 
проси, па ни на сам испит, кад први пут виде младожењу свог, Томчу, кога и не запамти, јер јој  
екла.{S} Али шта ће после, кад је такву виде на улици, у чаршији?...{S} Једва ће се то дочекати 
по том њеном јасном и отвореном погледу виде да је заиста истина, да се заиста решила.{S} Потре 
ериног плача, би лакше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.</p> <p>Али никако не могућ 
, тобож каквим послом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, цене како јој  
ћно, Софке!</p> <p>Софка по њеном гласу виде, како не само она, него сви њени, ма колико да се  
а од кострети.{S} Софка по његову гласу виде да је као љут.{S} И осмехујући се, већ је знала за 
цу изродиле, тек тада први пут у животу виде, као да се први пут тада заволе и заљубе једно у д 
 бивало.</p> <p>Софка први пут у животу виде јасно испред себе, кроз двери, часну трпезу и ону  
Арнаутин.{S} Софка се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса који  
та за врата од собе, да би се задржала, видевши по лицу сељаковом и његовим очима да је истина  
ћавала.{S} Покаткад само би се тргла и, видевши шта раде, планула би и ударила би које од њих б 
ју он би мању цену дао.{S} Него, овако, видевши тако окићену и намештену кућу, особито собе, по 
рекох, не порекох!“ Дакле, он, још и не видевши је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео,  
ео га у хан.</p> <p>Тамо, прегледавши и видевши колико су чивчије и слуге крале, све их редом и 
а на себи.</p> <p>Ванко дошавши овамо и видевши је, зарадован што ју је нашао, и пијан, срећан, 
</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p> <p>Али видевши како се она са миндерлука, међ јастуцима, онако 
 његовом лицу, изразу и трептању очима, видела колико је он при томе украо, награбио се.{S} И т 
 трбуси, надмени од многог јела и пића; видела се њихна полуотворена прса, код неке спарушкана  
и знала.{S} Ноћу би се расвешћавала.{S} Видела би како јој више постеље, у страни, гори једнако 
не.{S} Али у брзо се Софка досетила.{S} Видела је: да јој мати зато тако скупе хаљине даје, да  
вина него ракију.{S} И по томе је Магда видела колико мора да је Софки тешко, кад ето хоће да п 
је и сама, кад је одрасла, својим очима видела.</p> <p>Већ за прамбабу јој, за чувену Цону, не  
това и издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што се више одужа 
овако и овако свршио, да би по томе она видела како је он тачно, све онако учинио, како је она  
стуку, пресавијеном за под главу, сутра видела удубљења од њених лактова, главе, како је по њем 
упрта са два велика камена, сва се кућа видела.{S} Чиста, спремна, и као изложена, стоји отворе 
се томе досећао свекар Марко, јер га је видела како се он све више и јаче пробија измеђ сватова 
их и густих грива и репова.{S} Софка је видела како их они не поје као други.{S} Доводећи их до 
ца јој него ради ње саме, Софке, она је видела и по самој матери.{S} Јер доцније, када Софка по 
 и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Софком готово сама остати, морала да их 
 се приближавао, сву збуни.{S} Јасно је видела како се у том његовом осмеху крије јеткост, бес  
 Софкицу нашу.{S} Тетка од када је није видела.{S} И кроз дан два, ако уграбим прилику, гледаћу 
фка осети како још никада у животу није видела овако сунцем опаљено и отврдло али толико нежно  
има била одапета, размакнута, те јој се видела прса, нарочито она њихна тамна и страсна удолина 
цивала, у јутру се на њу љутила, кад би видела да опет у постељу није хтела лећи, али она једна 
буде нежнији, и што страснији, одмах би видела како се све то са њега губи.{S} Брзо, као увек,  
блацима, одмах би тако јасно и истински видела како се оцртава и издиже он.{S} Јак, висок, са ј 
ег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сада ето тај  
е, куће, како би се са целим комшилуком видела, са сваким здравила, и онда преким путем отишла  
авнодушношћу све посматрала.{S} Цео дан видела би се како преседи горе, на прозору, са подбочен 
да.{S} Онда ни свекрва, када би их тако видела, не би могла да издржи.{S} Макар пристављено јел 
 n="43" /> Софка би увек, кад год би њу видела, сажаљевајући је гледала, како о свему томе она  
} Чисто са страхом, грабећи, док је још видела, уђе у кујну и затвори врата од оне велике собе. 
ица од чакшира, да би им се око чланака виделе њихне, хаџијске, беле чарапе.{S} И сви они, њени 
очеве стопале по ћилиму.{S} Око јастука виделе се тацне, пуне дуванске прашине, изгорелих палид 
е на све стране петли.{S} Упаљене свеће виделе су се из појединих соба и штала.{S} Рубови долин 
илука жене на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, остављајућ 
 већ уске, кратке, да би им се што више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, које су носили, нису  
очека: „Седи, Магдо!{S} Од кад се нисмо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах о 
кчије гледати.{S} Као да је никада нису виделе.{S} Сада ће све, када почне да се свлачи, кришом 
их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и насмејали им се за ту њихову „сељачку“ љубав,  
тарци да се изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче у двориште да  
 навлаш прошла кроз комшилук, да би сви видели ту басму за Софку и завидели јој.</p> <p>После,  
Они чак били као и радосни, што су тако видели да им је нови газда не само као стари, већ и сил 
p> <p>Али на ужас и трепет браственика, видело се како он, бата им, Марко, чисто жали.{S} И то  
љеној око врата, слепоочњача и потиљка, видело се да лежи и спава тако обучена, и то више посте 
а наваљивања, мучења, да му она призна, видело се и по томе, што отуда почеше да допиру запрепа 
оних свећа, које су већ накриво гореле, видело се како му појас и сва половина дрхти, тресе се, 
<p>У том уведоше девера: млад, висок и, видело се, нарочито одевен и украшен сељак, а тамо кроз 
ада би се горе, у оној намештеној соби, видело како први људи из вароши целу ноћ преседе догова 
м знајући да јој тиме досађују.{S} Али, видело се, да највише стрепе од Марка, свога „бате“, је 
 пропао.{S} По тој псовци, гадној речи, видело се да се сасвим повратио у оно доба, када је, ка 
охане чакшире и свилене појасеве, ипак, видело се, да се у њима губи.{S} Ни кукови, ни колена м 
 заменика.{S} А да га је највише волео, видело се по томе, што га код „побратима“ остављао, неш 
да би се по њој сутра, када гости дођу, видело, како је цело јагње заклато а не да је са касапн 
ави ашчика.{S} А по њеном лицу, држању, видело <pb n="212" /> се да се дуго и дуго решавала, да 
/p> <p>То, да је заиста он продао кућу, видело се и после.{S} Видело се прво по томе, што он ре 
ма, по још дужим џеповима од јелека.{S} Видело се како је, ма да се бојао, стрепио да од свега  
је видео сем слуге Арсе испред себе.{S} Видело се само како се, да не би пао, упиње и главом и  
оје су јој ноге и сувише угрејавале.{S} Видело се како сваки час излази из кујне, и са исцепани 
а он продао кућу, видело се и после.{S} Видело се прво по томе, што он рекао да ће понова доћи. 
недеље у напред настало би спремање.{S} Видело би се како из целе родбине, а обично сиротније т 
 под хладњак не улази, потрча к њој.{S} Видело се како му се од страха колена у чизмама клате,  
 виде.{S} Једино што се испод тога вела видело како јој бљешти грло, врат и подбрадак са устима 
о да држи застирач, како се не би ништа видело.</p> <p>Циганка остаде споља држећи чврсто засто 
 /> срамотну реч, псовку, да се по томе видело, како се он сасвим окренуо од њих, сасвим пропао 
03" /> доста сумњиве боје.{S} И по томе видело се да тај шећер траје дуго, да се, осем њега, ни 
олико је била уплашена и утучена, да се видело како већ ништа више не може да мисли, да жели.{S 
дина и турска, да ли њихова.{S} Тада се видело да им, после свега, од њиховог имања неће остати 
онога сопчета, где је Софка и одакле се видело како још прска свећа.{S} Срећом ништа се није чу 
му. </p> <pb n="135" /> <p>Али после се видело шта је.{S} Марко је имао сестру, и то једину, ко 
е су обешене и поређане лампе, да би се видело ићи тамо, њима, под хладњак.{S} Тамо опет, окаче 
уњен, саплетен, него слободан.{S} То се видело по његовим комотно раскреченим ногама, лаком сед 
угога краја од оне раскалашне снашке, и видело се како бесно баца поглед на исту ону црномањаст 
уженим рукама и згрченим коленима.{S} И видело се како је, бојећи се, ако заспи, да случајно св 
не свекрве, пристала да овамо уђе.{S} И видело се да је зато тако љута, и на саму себе, што ето 
на допирао овамо у варош пуцањ пушака и видело се бацање ракетли.{S} После, у потаји, у поверењ 
 нису могли да издржавају.{S} Целе ноћи видело се како на те огњеве падају ужежени „вршници“, з 
рекидала је и заустављала Софку, а ипак видело се како јој мило, што јој одело тако лепо стоји. 
амо око цркве, у чаршији, јер се све то видело, пошто је било испод њихне куће.</p> <p>Равнодуш 
оћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, она поче осећати и оно друго: оно силно, н 
и чаршији.{S} И пошто је доле, у кујни, видео да никога нема, он се поче пети горе, овамо к њој 
 кроз која је у амам долазила светлост, видео се креч, малтер.{S} Око амама свуда вода, нарочит 
аде, утехе.{S} А оно ево преваре се!{S} Видео њу, Софку, и матер, која ма да је била превалила  
а се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео како срећан облеће око ње.{S} За Софку је јасно т 
 /> пред амам, који се одмах више моста видео.{S} Он је био округао, са старим каменовима а при 
а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови нису на место убили, он, да не би ипак  
ма и јецајући радила, и он те њене сузе видео, тек Софку пресече његов страшан глас и псовка пр 
ним, срећним устима.</p> <p>А кад би је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Томча к њој о 
срозавало у појас.{S} Он сам ништа није видео сем слуге Арсе испред себе.{S} Видело се само как 
 знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек за собом, кад би они одмакли, 
 учини! — ту се он освестио, и, када се видео сам, силом покидао појасеве око себе, те се рана  
заиста, тај је сељак отишао, нашао га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што н 
је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећније.</p> <p>Тетка, кад је виде 
о била највећа срећа, а особито када би видео како нека, услед његова све јачег притиска по том 
о у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој почне о томе говорити, а  
 њих, у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуда в 
p> <p>Али, да ли што је отац био одозго видео како се к њему пење, или што Магда, спремајући ко 
 а највише из страха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, цурукнуо и силом га кући дон 
у на матер, на онакву какву је први пут видео, први пут се њоме занео?</p> <p>Носећи је на рука 
о то њега, ефенди-Миту.{S} Чим је такву видео, одмах, знајући у какву ће се лепотицу доцније ра 
боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, да ли ће му истину казати, ухвати је за раме.{S} 
ом рђаву реч, ни „потамо се“.{S} И када видесмо како он сам дубоко преко границе залази, почесм 
ије била код куће, те их она није могла видети.</p> <p>А све је то материно упињање било узалуд 
кад тај странац, купац дође, да има шта видети: да не мисли како они, од велике сиротиње, баш м 
.{S} Ништа се није смело дознати, ништа видети.{S} И знало се како би тада сваки од њих, не вер 
е капије, никад се није могла цела кућа видети.{S} Али сада, пошто је, као сваког празника, кап 
, скупљена и прљава.{S} Нећете је никад видети да једе.{S} Готово никад ништа.{S} Само што пије 
приликом изношења мртваца, могла штогод видети.{S} Јер адет је да млада од свега тога ништа не  
 нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати сасвим малакса и готово паде од страха.{S} 
 Кад год би је било на капији, могла се видети како стоји испред ње <pb n="41" /> слободно.{S}  
што није то ко други, што га неће други видети, зарадова се.</p> <p>— Магда?{S} Зар она још овд 
би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога слугу или у крађи или у каквој  
ку што би се ко од њихових мушких могао видети, а иначе нигде, јер и њихов се сав живот састоја 
дарови, басме и свиле, те се није могло видети њено непрекидно упињање: чим осети како од његов 
а би могла отуда, кроз баште, све овамо видети.{S} Око ње, по поду, била су поређана деца, мала 
рди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршивале су.</p> <p>И то је помагало, з 
ко треба, и почне је грдити.{S} А тада, видећи како се он расположио, части свираче, ослободише 
Више се пило, него јело.{S} Зато Магда, видећи да ће вино, што је за празник купила <pb n="98"  
...</p> <p>— Немој, Марко! —Сва срећна, видећи да се он шали, узвикну она и још више се приви у 
им, па сада не полази за њега, — и оне, видећи како јој је тешко, сажаљевају је, и даби је утеш 
 корака, гласни разговори; и када мати, видећи и сама одозго, из собе, како се око цркве излазе 
љку, наниже, низ косу.{S} И са осмехом, видећи како јој то све лепо стоји, изиђе, и чисто запах 
пут дођосте.</p> <p>Софка чу како отац, видећи све то, а сада још и Софкино овако укопано стаја 
ила вино помешано са водом.{S} Миленија видећи како Софки то годи, — а не, како се они бојали,  
бодније почеше.{S} И саме жене одахнуше видећи га расположеног.{S} Јер због њега до тада нису с 
а изиђе, она натраг себи позивала.{S} И видећи како није лепо опасао појас, није се добро закоп 
аљало.{S} А старац, више љубоморан, а и видећи како син, због тих њихних улагивања око њега, би 
ије она, као друге, стојећи на капији и видећи како јој се какав мушки приближава, по обичају,  
е.{S} Испрва нису веровали.{S} Али када видеше толике свираче, толику светлост, трчкарање, као  
е како из кола силази он.{S} Лице му не видеше, али по оделу га познаше.{S} За њим је силазио д 
к није ништа могло сакрити.{S} Они, чим видеше како се кућа дотерује, намешта, као слутећи у че 
нага зато <pb n="146" /> јаче испољава, види.{S} Око врата уздигнута јака нежно и меко миловала 
оњен раменом и лактом о перваз доксата, види цео, да се види и она његова уздигнута рука са зап 
ете и не давајући Циганки да и она уђе, види, пресрете је и нареди јој да стоји с поља и јако,  
p>А међутим толико је имало да се чује, види и прича!{S} Нарочито у последње време, од када је  
тећи отуда истрчи.</p> <p>— Тето, мори, види ове!{S} Не може од њих да се прође!</p> <p>За њом, 
 њоме, он јој то и показује.{S} Свекрва види како Софка ужива у Томчи, гледајући како се око ње 
зболео, старац није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и чив 
ће јој увек бити тешко на души, када га види.{S} И зато ће је он стално избегавати.{S} И кад ба 
ва.{S} Софка их је већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгледале незгод 
аљинама, једнако се око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу.</p> <p>Тако исто к 
p>Испрва се није могло од паре ништа да види.{S} Једино је одозго кроз зракаста стакла долазила 
том, какву одавна није имала прилике да види, те је чисто као тешећи себе, што и њој бива сада  
бичаја ради, него ли што јој се мили да види Софку.</p> <p>И на послетку, ко зна колико времена 
 а камо ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа.{S} А доцније, кад му жена родила Софку, 
га толико у потаји као сигурно чекао да види понижена и у напред ситећи му се и знајући као как 
ог њиног горњег спрата све ово могло да види, дотле са улице, због оне њихне велике двокрилне к 
 иди, неки дође снашка и окуси.{S} Нека види да ли су већ зреле.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} 
} Софка одмах одлази.{S} На први поглед види где је пређа замршена, и сигурно, слободно, не отк 
ст само то.{S} Чак је не позва ни да је види.</p> <p>У јутру њега већ није било.{S} Ко зна у ко 
е чирак са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући капију, замандаљену, гу 
ла да оде, а да је мати не прегледа, не види како је обучена.{S} Макар била у највећем послу а  
а отуда из дворишта, испод хладњака, не види.{S} На њихову срећу он се беше у почетку тамо зане 
рчавала, да је тај купац, када дође, не види као какву крнтију, олупаницу, као код простог свет 
свет, који одједном испуни двориште, не види и спази како плаче — дочека у кујни.{S} Марко, кад 
 што је највише потресе и заболи; да не види одовуд из собе, са кревета, кроз прозор и кроз отв 
ему се толико мисли, сања?{S} Што да не види и она једном: како је када се осети мушка рука на  
адет је да млада од свега тога ништа не види, још мање самога мртваца, да не би, ако је можда з 
ју да затвори, те да кроз њу доцније не види оно што је највише потресе и заболи; да не види од 
ка служила слатко, смешећи се што он не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчатим прс 
и га, увијајући више главу, да је ко не види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни самоћа, ни мртво падање 
ла, а његовог коњића кришом, да нико не види, иза куће увела и тамо у крају баште за неко суво  
ноћ, поново ишла, кришом, да је нико не види, сваки час се провлачила кроз уске прозоре од подр 
окажу сватовима новога пријатеља, да се види каква је Софкина родбина.{S} Све су биле у дугачки 
актом о перваз доксата, види цео, да се види и она његова уздигнута рука са запаљеном цигаром м 
о и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онаква и толика, за какву се из 
 је кучка.{S} Не може да издржи, кад се види како је лепа, па се сама уједа и штипа. </p> <pb n 
ега момци на моткама носе фењере, те се види како око њега иду његови, већином све сељаци.{S} И 
вај говори и показује.{S} А по Софки се види како она зна да и њега то не интересује, него да б 
 песми не разуме, стране су јој, али се види колико их осећа, како од среће, <pb n="29" /> разд 
е ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово треба једном свршити, не може се виш 
јој се шире и као да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутра, на сам Ускрс, кућа  
о морао ићи на огледало, да се огледа и види, да му се случајно по лицу и очима што не познаје. 
ања бити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли,  
ће к њему своју главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко само положи руку на  
је била сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако просту, увучену, суву, чисто проклети суд 
цом хтела из радозналости да оде горе и види га, па пењући се на степенице почели да вире кроз  
е може из постеље да се дигне.{S} И чим види Софку повезане главе, чела, и са модрицама, она, к 
 се јави.{S} Довољно је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: 
 десило, те није могао стићи, да их бар види мртве.</p> <p>Али поред све те његове одвојености  
и ми пушку.{S} Да огласим!{S} Нека свет види!{S} Нека свет чује!</p> <p>И устаде.</p> <p>— Нека 
ко ради службе божје, колико да их свет види у њиховом новом, тек тада први пут обученим хаљина 
.{S} У јутру је свежија.{S} На огледалу види како јој крвна зрнца почињу по образима да избијај 
 није, већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са  
собе, слуша.{S} Софка по материном лицу види да она речи у песми не разуме, стране су јој, али  
 је овде из свих улица куљао свет да их види, ипак није се гушило, није било тишме.{S} Као свак 
о као да га поче молити:</p> <p>— Знам, видим...{S} Видим, али хоћу, хоћу, хоћу! — И осећајући  
поче молити:</p> <p>— Знам, видим...{S} Видим, али хоћу, хоћу, хоћу! — И осећајући неку насладу 
 виче. — Знам ја.{S} Зар ја не знам?{S} Видим ја све.{S} Па зар <pb n="94" /> то?{S} Зар она (ј 
 ми се никада не јави, када дође, да га видим.{S} Колико пута питам оне моје за њега и за све в 
рабим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“....</p> <p>Мајка знајући све то, само одмахну ру 
зим доле, па мислиш ништа не чујем и не видим?{S} Које доба беше јутрос, када он дође?{S} А?</p 
Тодоро.{S} Не може се више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима. </p>  
ој на прозор и на небо.</p> <p>— Магдо, видиш ли?</p> <p>Магда, као све то унапред знајући, да  
} Не може се више.{S} Не може се, и сам видиш.</p> <p>Марко, место да га, као други пут, на так 
воришту шуште меке женске хаљине; да се виђају лица бела, нежна, очувана и негована.{S} Око кућ 
ед дућана.{S} Симиџије већ почеше да се виђају како силазе из чаршије, размилели се по сокацима 
чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају махалска деца како испред свирача јуре, и кад, с 
и су једини дани, када су се састајали, виђали једно другог, па чак и своје жене.{S} И онда, до 
 је мушкарци, туђинци, који су је ретко виђали, сада прождирати погледима.{S} И зато са очима,  
је, пролепша, и постане истински добар, виђен и чувен.{S} Све ће то њено бити, као што је ово с 
аји после свадбе, прве брачне ноћи: оно виђење, чашћење и долазак жена, комшилука, родбине, међ 
ала.{S} Била више мушко него женско.{S} Вижљаста, сува и црномањаста.{S} И нико се није могао н 
вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укроћивање отргнутих коња с паза 
 Чуо се чак и звон чампара од чочека, и вика дечурлије, што је скакала испред њих.{S} Доле у дв 
е допирати отегнуто продавање салепа, и вика симиџија, и јак оштар задах од упаљеног угља по ма 
 ипак да се не примети, јер срамота је, викала:</p> <p>— Магдо, Магдо!{S} Брзо спремај!{S} Ево  
 гласу Маркову, — а он је тамо око куће викао, псовао, претио, што су сви отишли, особито што ј 
свим код ње обезобразили и обрукали га, викну заустављајући:</p> <p>— А бре, не тамо! </p> <pb  
мо над Томчом нагињући се, да га удари, викну:</p> <p>— Зар да ми није онај, твој отац (није хт 
 <p>— Море, ђувендије! — из свега гласа викну тетка Симка.{S} И да би, као што је ред, сада пос 
е задржавати, од себе ногом одбацити, и викну:</p> <p>— Арсо!</p> <p>Арса, као пушком погођен т 
/p> <p>— Свири! — поскочи он уплашено и викну тако силно, да цела кућа претрну.</p> <p>И сама С 
 удава!</l> </quote> <p>Баци им динар и викну доле ка кујни:</p> <p>— Жене, ракију за чалгиџије 
 <p>— И ханове, и све! — Па се окрену и викну/ жени: — Иди, мори!</p> <p>— Шта? </p> <pb n="190 
 Арса полете у кујну, и тамо ка свекрви викну:</p> <p>— Оде газда и посече алата!</p> </div> <d 
Митина бацио, јер тако јетко и презриво викну:</p> <p>— На!</p> <p>Отац јој са кесама као побеж 
 чираке.</p> <p>После се чу како одозго викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Као увек, тако и сада ниј 
аха ипак тамо вирио и пазио, чу се како викну:</p> <p>— Уби газда газдарицу!</p> <p>Софка, овам 
о да се понова роди и оживе, тако силно викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Магда, одоздо, као да је  
своју собу.{S} И зато она чим уђе чисто викну:</p> <p>— Хајде!{S} Немајући кад да чека, стаде д 
врата од собе тамо отворе, да чује њену вику, као грдњу, псовку.{S} А то све сигурно на њега, о 
о, у њена спарушкана недра, плакала је, вила се Софка обезумљена.{S} Њено сасвим развијено, као 
е ишла.{S} Далеко испред ње играли су и вили се чочеци, праћени, опкољавани гомилом деце.{S} Ал 
исто.{S} Особито око врата, подбратка и вилица, почела она млечна, женска белина.{S} Нигде, ни  
 ваљда да му јаче одскочи она пруга око вилица и чела, која је показивала докле је вода допрла  
 свећама са прекрштеним рукама, везаним вилицама, опкољен женама, са женом, свекрвом, више глав 
али, са већ широким прсима и развијеним вилицама и подбратком, али раменима и ручним костима јо 
аквим неким ужасним, нечовечним сјајем, вилице му тако одскочиле и цвокоћући почеле да се тресу 
ице га огаравиле, подбрадак се заоблио, вилице му постајале четвртасте.{S} Она његова детиња, в 
ебе Томчу.{S} Није се могао познати.{S} Вилице су му играле задржавајући у устима неке гласове, 
 око њихових ногавица.{S} Они развалили вилице, <pb n="62" /> оптрчавају око сељанки и силом им 
 као сакрили ону удолицу испод ушију ка вилици, а и цео јој образ од те сенке дошао тамнији, ов 
ењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а од стоке само кућне краве, кућне коње, са којим 
 матером, са пуно корпи, јела и буклија вина, да тамо целог дана преседе.{S} Доцније, кад се јо 
 чуда начинити, а овамо од тог, његовог вина, на које се навикао, ништа му неће бити.{S} И тако 
ању јела, значило је да хоће да пије не вина него ракију.{S} И по томе је Магда видела колико м 
лановима породице, стоји напуњен сатљик вина.{S} Само га по том памти, а више ништа.{S} А после 
о би било да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене хтела пустити....</p> <p>— Баш доб 
а воли; неке опет у тестијама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије 
S} Он онда из подрума сам довлачи пиће, вино, али највише ракије.{S} И закрвављених очију, беса 
олико дебелог стакла, она је жедно пила вино помешано са водом.{S} Миленија видећи како Софки т 
ачвама, бушећи рупе између дуга, точила вино Тонетово.{S} И као правдајући се за ту своју крађу 
било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од суше.{S} Ти већ  
, поче у двориште да баца чаше, просипа вино.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101_C 
 Пометао катанце, као да ће му неко све вино попити...</p> <p>И једнако је носила тамо у кујну, 
 него јело.{S} Зато Магда, видећи да ће вино, што је за празник купила <pb n="98" /> и донела,  
ојих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, <pb n="161" /> тр 
 гледа у трпезу, недигнуту, у проливено вино, разбацане кости, расуто јело, комађе хлеба, изгуж 
удаљене, а виногради запарложени.{S} Од винове лозе ни трага до само голи и рачвасти кестенови. 
толику децу има, од имања само кућицу и виноград, а муж јој готово надничи — поче Магду грдити: 
тало.{S} Остало је само неколико њива и винограда, и то њиве удаљене, а виногради запарложени.{ 
купили кућицу и дали му неколико њива и винограда, да би могли живети.{S} И она, када остарела, 
води на друм, и да поред текије и преко винограда излази на границу.</p> <p>Њихово село било та 
 света и обичаја ради, по читаве њиве и винограде губили.</p> <p>И у томе је био једини живот т 
 њива и винограда, и то њиве удаљене, а виногради запарложени.{S} Од винове лозе ни трага до са 
а црквом, сахат-кулом, пазаром, брдима, виноградима, и док се са тог њиног горњег спрата све ов 
.{S} Још мање их је било на чивлуцима и виноградима.{S} Једино што су одлазили у чивлук код Доњ 
од суше.{S} Ти већ знаш то.{S} Радиш са вином.{S} А за затвор на подруму знаш већ какав је сигу 
долазио би и он горе са још непопијеним вином у стаклету и продужавао песму.{S} Матер метао на  
га, па пењући се на степенице почели да вире кроз решетке од ограде на доксату, испред његове с 
 капије и, тек када онај прође, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, могла се  
роким, златним ногавицама.{S} Испод њих вири њена обла пета у белим чарапама од конца.{S} На пр 
хладе од купања.{S} Из минтана, јелека, вирила су њихна топла прса, црвени, једри вратови са уз 
чавао због косматости, маља, које су му вириле.{S} Лице му је било још свеже, и тек око очију и 
губили у трбух и у појас, и једва су му вирили.</p> <p>Али испред њих, у олтару, поче већ да се 
латио му се распасан појас а иза појаса вирио дуг, црн револвер.</p> <p>Како сјаха, нити коња в 
купоцену, свилену, али опет је испод ње вирио крај њене дугачке, дебеле сељачке кошуље.{S} Једн 
а, који је поред свега страха ипак тамо вирио и пазио, чу се како викну:</p> <p>— Уби газда газ 
 он кроз прсте руке, што му је клемпаво висила више главе и била наслоњена на праг, кроз тај пр 
и поглед на два велика катанца, која су висила о доста дугом и дубоком, шарено обојеном сандуку 
ом, једнако опасивала футом, о којој је висило ношче са неколико кључића од разних сандука.{S}  
а целу цркву око себе, сву њену ширину, висину, особито њене високе сводове као чак у небо, са  
оси.</p> <p>У том уведоше девера: млад, висок и, видело се, нарочито одевен и украшен сељак, а  
"20" /> их, го, само у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подскакује и виче:</p>  
ла како се оцртава и издиже он.{S} Јак, висок, са јаким рукама.{S} И онда он почиње к њој да до 
спред ње, до самог лица јој, издизао се висок иконостас, окићен поређаним кандилима и испуњен и 
ј који лупа.</p> <p>На капији се појави висок, обријане главе Арнаутин.{S} Софка се осмену, јер 
ма, са чалмом, дугачка носа, просед али висок, дугих руку, <pb n="177" /> дугих лактова, почне  
 остала.{S} Већ је била стара.{S} Сува, висока, са уским лицем, мирним, готово белим очима и ус 
ајале четвртасте.{S} Она његова детиња, висока, сува <pb n="232" /> рамена сада из минтана поче 
остављајући њу и њега овамо саме.{S} Он висока чела, црних, мало дугих бркова, а сав <pb n="50" 
иљаста носа, шиљасте браде, али за чудо висока чела и крупних, тако дубоких и тајанствених очиј 
, сву њену ширину, висину, особито њене високе сводове као чак у небо, са почађавелим тамним сл 
хивао је мирис на лан, конопље и на оне високе планинске траве.{S} А опет, баш испод те њене кр 
е и сада, као и некада, исто овако кроз високе прозоре једва допирати светлост, тамо у дну треп 
 А и сам ход, стас, нарочито обле јој и високе обрве и овално и мало дугуљасто лице издвајало ј 
 рукаве, и Софка чу, како он, као увек, високим и развученим гласом наређује:</p> <p>— Нека се  
паст врат са сниским челом и извученим, високим потиљком.</p> <p>И Софку би, не знајући ни сама 
кућних кровова, изрешетаним димњацима и високим дрвећем, како се испред њега, по падини, у ноћн 
дуга, омекшала, кошчата али са чистим и високим челом, црним, крупним, мало уским очима, увек в 
 стегнута израза очију и уста и са мало високим челом и једном по њему набраном, попречном боро 
ованим ципелама, закопчаним на копче, с високим потпетицама, које су јој добро чиниле, јер јој  
ла, а окружен свуда зидовима и редовима високих топола, које су вечито шуштале успављујући.{S}  
ицу, криву, тесну, налик на долину због високих уличних зидова и дрвећа.{S} Онда се поче пети к 
дини горела је обешена лампа, јер је од високих ограђених прозора било мало светлости.{S} Једин 
</p> <p>Сељак је једнако онако укочено, високо стајао напред у кујни и на изненађења, узвике од 
жних, дугих, црних коса.</p> <p>Чврсто, високо, упути се она својој курни, која се познавала и  
е молитви, светој речи песме, побожног, високог и сувог него толико нечега светскога, и страсно 
ла чаршија и чувена циганска махала, са високом, старом сахат кулом.{S} Отуда су већ допирали з 
ане косе све више развијају и у нереду, витицама, падају око вратова; антерије и појаси им се в 
ја се тужила како је стрина Паса уједа, витка, црнпураста и бежећи од другарица, које су је јур 
вно се осуши.{S} Некадашња њена танка и витка половина извила се, те јој као грба штрчи и одуда 
едно са пуним јој плећима чиниле и даље витком и правом, и због тога јој се свакад стас и бедра 
 сва коса била слепила по њеном красном витком телу, дотрча <pb n="153" /> овамо на тершене код 
оје су гризли немарљиво, <pb n="255" /> витлајући се по кујни, соби, одлазећи особито у ону вел 
 и нема, тако су поред њега истрчавале, витлале се, не бојећи се више ни једна, да ли јој се ни 
сврши, па да би и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Доста, не врачајте много! 
о дете, које га је било довело, поче да виче: како је време да га води натраг.{S} А по томе одм 
емљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — настави плачно 
љен хаџијама и женама, чека — и поче да виче:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>— Ево ме, тато 
и-Митина кућа?— поче Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоумећи и још једном загледајући ка 
угог времена Софка чу како је она отуда виче.</p> <p>— Софка, иди до Аритонових и зовни Ванка!< 
ашном насладом, слутњом, надом, као луд виче и заповеда:</p> <p>— Капију бре затварајте, капију 
але ућуткивале, особито мати јој, да не виче, не говори, не грди толико гласно, да не би Софка  
Сав радостан, чује се, како рукујући се виче:</p> <p>— Јесте ради гостима, пријатељи?!</p> <p>— 
ћи, узверена, зајапурена излеће друга и виче:</p> <p>— Баба-Симка, стрина Паса сву ме модрицом  
, блед, почео би к њима да подскакује и виче:</p> <p>— Ох, Марија курва!</p> <p>И везаних ногу, 
 из чаршије, сваки час навирује овамо и виче:</p> <p>— Хајде, снашке, већ сав свет оде на гробљ 
/p> <p>— Ко је?{S} Ко је?— Чу како овај виче трчећи и заклањајући свећу, да му се не угаси.{S}  
та, тако загушеним, испрекиданим гласом виче. — Знам ја.{S} Зар ја не знам?{S} Видим ја све.{S} 
 са њеним домаћином; с тога само одозго виче:</p> <p>— Магдо, доносите!</p> <p>А Софка зна да с 
/p> <p>— Пријатељи моји! — чује се како виче окрећући се око себе. — Нека ме чују! — наређује с 
ђе у ону велику собу и отуда чу се како виче:</p> <p>— Да се намести!{S} Што год има, све да се 
употребу и својину.{S} И зато почеше да вичу, нестрпљиви, што се не може ући:</p> <p>— Свекре!{ 
е чула је како отуд трчећи и јурећи сви вичу: </p> <pb n="175" /> <p>— Пријатељи иду!</p> <p>И  
утости снаге, него она друга, истинска, виша, јача, која се не рађа често, не вене брзо, све ле 
огао да изазове злобу и пакост.{S} Јер, виша од свих и зато задовољна собом, особито том својом 
урно срећне, што се тиме показује Софка виша, јер ето хоће сама она да игра, а не као остале уд 
више него обично, јер јој је било тада, више него икада, обузело оно „њено“.{S} Али као никада  
 он њу узео, узвисио је к себи, показа, више него што су се од ње надали.{S} Као да је била из  
вољнија.{S} Саму је себе више неговала, више волела, јер је знала да код ње неће бити она обичн 
е по дворишту, вађено коњским копитама, више не прска и не тандрче, већ како који и где у рупу  
палим и мрачним људима.{S} Ефенди Мита, више љут, што је тај лакат са псовком по другоме послао 
ав свет оде на гробље!</p> <p>А заиста, више њихове улице, кроз капиџике, из споредних улица, г 
виле; од оних дугачких, и као све нове, више него обично, тешких шалвара, набраних у боре.{S} С 
та гледала и оне кћери Ташка самарџије, више њихне куће, у истој улици.{S} Има их четири.{S} Св 
а, срећна, да се и они још више веселе, више пију, певају; бојала се, да она тада баш не поклек 
да се крију, зато су све биле слободне, више овлаш обучене, а чисто су уживале у тој својој отв 
а бела лала.{S} И то се закити не горе, више чела, него по потиљку, наниже, низ косу.{S} И са о 
ме чују! — наређује свирачима, да јаче, више свирају.</p> <p>Настаде руковање, љубљење.{S} Сеља 
 него скамењена, гола, само у антерији, више постеље остала, те је Софка овакву и затекла.{S} П 
ш нов, тек досељен, још не као варошки, више сељачки, пун самих досељеника, или сељака из околн 
е, њој у хатар, узимала и јела.{S} Али, више је пила, него јела.{S} Из велике, од пола литре ча 
 наишао код једне реке и њу хтео прећи, више моста, усред воде — а вода је била тамна, свежа, о 
м али нежним прстима и са још нежнијим, више длана облим и пуним чланком руке, који је показива 
ма, опкољен женама, са женом, свекрвом, више главе, која, сасвим заборавивши да кука, нариче, п 
 гледајући сву ту муку и страх материн, више је њу жалила него ли себе.{S} И она је са собом би 
 угоде.{S} И сваки му је чинио, угађао, више него својему. </p> <pb n="135" /> <p>Али после се  
 силнији.</p> <p>И како се тамо пропио, више се не трезнио.{S} Циганке и сељанке јурио и чак си 
и би запао међ њих, у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко 
, пред вратима, до самих Софкиних ногу, више ништа није било.{S} Између њега и тамо те собе, ку 
итало.{S} Велика лојана свећа у чираку, више њене главе, догорела је до дршке чирака и расцвета 
ао млађи, — већ у панталонама и капуту, више гледајући у жену него у кћер.{S} Али Ната то не пр 
то нешто ружно и неваљало.{S} А старац, више љубоморан, а и видећи како син, због тих њихних ул 
м, син му, такав је, блед, сув и танак; више женско но мушко.{S} И зато он не може ни да га гле 
да Софка поодрасте, он је <pb n="25" /> више ради ње, Софке, него ради матере, почео се као раз 
а.{S} Али баш зато никако <pb n="66" /> више није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо 
амо у чаршији и око амама разлевала.{S} Више амама опет је настајала чаршија и чувена циганска  
је то велика, тешка и јака као град.{S} Више је сигурно коштала него сама кућа, коју она поче к 
 сутра, после венчања, све престаје.{S} Више нема коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још м 
игурно од ужаса сам није могао даље.{S} Више није имао снаге да пређе праг и уђе овамо, код ње, 
в; већ једва нешто, ко зна који део.{S} Више је изгледало да је то од њихових сељака, чивчија,  
о.{S} Стога је намерно тако и радио.{S} Више се правио да је весео, него што је у ствари био, д 
н доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се пило, него јело.{S} Зато Магда, видећи да ће ви 
те?{S} Јесте здрави и живи? — Ја ето, — више као за себе продужи истим оним отегнутим гласом —  
че жуборење реке, клапарање воденица, а више њихних глава једнолико, као из далека, шуштање топ 
сатљик вина.{S} Само га по том памти, а више ништа.{S} А после су јој причали: како — кад Софки 
дора знале да нарочито ракијом не треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и  
оме не остаде.{S} Томча, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју да му поручују и прет 
 смеју да му поручују и прете, дакле да више није дете, него велики, одрастао, свој човек, поче 
 горе.{S} Жене одахнуше.{S} Знало се да више неће силазити, већ ће, ако му што треба, одозго на 
че:</p> <p>— Хоћу!</p> <p>Свекру као да више ништа није требало.{S} Приђе јој.{S} Пољуби је у ч 
еђу ње и њега све свршено.{S} Он никада више у њеним очима неће бити онај њен велики татица, еф 
 ништа није могао знати, као што никада више неће ништа ни дознати ни осетити!{S} Јер ево, кркљ 
/p> <p>— Па колико можеш, Тоне.{S} А за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{ 
 уплашено говорити:</p> <p>— Снашке, ја више к њему не смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да 
ко, Тоне!</p> <p>— Па, снашке, и ако ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти ни 
што се није вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу ви 
и-Митина, већ права жена, своја, ничија више.{S} Од беса стискајући прса, да би од бола чисто ј 
, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што треба, за то јој онако кратко, суво и одг 
рнута колијом, лежала је.{S} Није могла више да двори, нуди.{S} Од умора једва је очи држала от 
, од свих тих сестара одвајала.{S} Била више мушко него женско.{S} Вижљаста, сува и црномањаста 
А да је заиста сва та њихова љубав била више ради оца јој него ради ње саме, Софке, она је виде 
з прсте руке, што му је клемпаво висила више главе и била наслоњена на праг, кроз тај праг, кро 
 чакшире, у доламу, са силавом, чизмама више колена и црном шубаром.</p> <p>Онако јак и мрк, јо 
отово се обезнани, јер осети да се нема више куда, нема наде, спаса.{S} Крв ће лећи, све ће поб 
да, као кроз шибу пролазиле и бежале на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је ви 
рале да зађу и одатле право чаршијом на више да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на  
а већ наступа и долази оно, када ни она више не може остати овде, овако мирна и усамљена.{S} И  
 рано!</l> </quote> <p>И само то, ништа више.{S} Али зато је онда то било тако силно; тако јако 
га, за Софку све се свршавало.{S} Ништа више није помагало.{S} Све је пропадало.{S} Она је сасв 
 види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав изгледа, како је обучен, где сед 
кујући је....{S} Осети само бол и ништа више.{S} Брзо, стресајући се од језе, устаде.{S} Али он 
 и утучена, да се видело како већ ништа више не може да мисли, да жели.{S} По њој се могла цела 
нци могу...{S} Ако не, ја не могу ништа више.</p> <p>— Идем! — Тако гробно чу се како свекрва у 
собом била задовољнија.{S} Саму је себе више неговала, више волела, јер је знала да код ње неће 
овако мирна и усамљена.{S} И стога, све више пијући ракију, поче се спремати и за то.{S} Једино 
им избегла страх од самоће и мрака, све више и више занимала би се собом.{S} Слободно би се отк 
у тим њеним заносима, несвестицама, све више осећа, — а од тога одмах би јој зуби зацвокотали — 
 ту ракију испред себе, испод руке, све више да испија и цигару за цигаром да <pb n="168" /> пу 
ти, као бежећи, окренувши се од ње, све више је наслањала главу на прозор, и све више <pb n="10 
, што се свирачи више приближавали, све више се дизала граја:</p> <p>— А, бабо, бабо!...</p> <p 
 куће, и овамо, у соби, за трпезом, све више су се међ собом мешали, као сједињавали.{S} Није с 
лики огањ, као свршивши свој посао, све више је трнуо и пепелом се покривао.{S} Једино што се ч 
тих њихних улагивања око њега, бива све више нежан него што <pb n="8" /> треба, једнако се на с 
 ње продирати.{S} А та ће се тишина све више, све јаче ширити.{S} Све, као уморивши се од дневн 
је гушћи задах бивао, а сама је она све више окружавана и потискивана од сватова.{S} Особито се 
<pb n="186" /> бивало, младожења се све више умарао.{S} Све му се јаче знојила она рука у њеној 
разилажење сељака.{S} Из чаршије се све више и више дизала граја, врева, шум, и то је све бруја 
сецима могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одмах би почела -осећати как 
ста гута одоздо његов глас, који се све више почиње да разлева по башти, реци и тополама тако ч 
 кад је почела да осећа како јој се све више прса разапињу, пуне, како јој тело бива све заобље 
о треба њему тамо на гробљу — он се све више почео заборављати и губити.</p> <p>У почетку од Со 
 руменила; како им се очешљане косе све више развијају и у нереду, витицама, падају око вратова 
 свеће и мало хладнијим ваздухом, и све више пунила влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, изг 
ише је наслањала главу на прозор, и све више <pb n="106" /> плакала.{S} Кроз плач, поче Софку д 
алеко од њих, него су се и они сами све више трудили, да буде што даље од њих.{S} Једнако су се 
 се са околних зидова склањао а они све више остајали сами, све јаче, све бешње почињу да преов 
оба спајала, сједињавала, и сви они све више бивали разголићени, све су више хаљина од себе одб 
ке снаге, него што је с дана на дан све више постајао њен, сасвим њен, не неки други, страни То 
како ће та њена лепота с дана у дан све више поражавати и задивљавати свет.{S} Јер зна се да са 
 Марко, јер га је видела како се он све више и јаче пробија измеђ сватова и издиже се на прсте, 
руча и вечера.{S} И што би се посао све више и јаче испод њених руку оцртавао, појављивао, слик 
ок и он то исто учини, а осећа како све више у ознојеној јој руци прсти његове руке дрхте и чис 
>И та се топлота и пара отуда овамо све више мешала са светлошћу свеће и мало хладнијим ваздухо 
ис.</p> <p>А знала је како ће се то све више одвајати, снажити и отуда кроз ту тишину овамо до  
ише гости одлазили, она и он свекар све више су остајали сами.{S} И што је најгоре, није је бил 
миреније звона звоне, из улица свет све више излази и иде овамо по улици, и Софка и мати и Магд 
ед тога што би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти осећаји, та драж, миље, голица 
е.</p> <p>Али овамо око ње свеће су све више гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама  
ре смакле и бедра, половине јој се виде више него што треба, и да јој није јелек и минтан сасви 
ђује се њом, онда ова, свекрва, не може више да издржи, већ почне да шапуће у себи:</p> <p>— Сл 
.{S} Одједном учини јој се како не може више, јер му толико клизе прсти из сада и њене већ озно 
 Не само да одби, него оцу поручи да је више никад за то не дира, да је остави на миру и да је  
 се увелико држала со и конопља, она је више служила за обрачунавање са чивчијама и давање под  
лазила самој цркви, света, гужве све је више бивало, све се више око ње стешњавало, црнело.{S}  
о, као крв.{S} Међутим из вароши све је више и више нестајао онај жагор.{S} У осветљеном ваздух 
и доле жене биле слободније.{S} Зато је више пио и наређивао свирачима шта да свирају, и то не  
однесе и врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бивала, Софка је одоздо опажала, како су они т 
рац.{S} Да ли што већ, онако стар, није више могао ићи по трговини, те, ваљда, не доносећи и не 
са, са набијеним подом, али јој се није више чинила хладна, онако разграђена.{S} Тада она, поре 
остао у штали.{S} Али из штале већ није више слама штрчала и падала из напуклих зидова, да се м 
ћи, од раздраганости и среће чисто руке више себе дизала и у мало на сав глас не певала.{S} Али 
 и враћа се натраг раније.{S} Иду дакле више шетње ради, него ли, као остали, прост свет, самог 
 уздрхталог грла и уста, није знао коме више да се захвали.{S} Да ли Тодори, прији, која једнак 
поценије одело.{S} И није се знало коме више да се диве, која је лепша, да ли мати или она, Соф 
иште и сутра на цео дан.{S} Софку је ње више било жао него себе.{S} Узалуд јој је Софка од свак 
ну софру у челу још јаче повуче, око ње више јастука наређа, да не би из оне друге собе пиркало 
} Али одједном се трже.{S} Кроз прозоре више ње, играјући се и добивајући ружичасту боју од црв 
 послетку сасвим не остави, и никада се више к њима не врати.{S} И онда, не већ она, — њено је  
> <p>Чаршија, којом су силазили, све се више испред њих ширила и губила, пошто се ту и завршава 
света, гужве све је више бивало, све се више око ње стешњавало, црнело.{S} Уз то се још звона с 
тка Магдиних...</p> <p>А међутим све се више и кујна, са оном силном ватром, врелином, и њихна  
ве ово треба једном свршити, не може се више, треба бежати, продати и кућу и све...{S} Е, али ш 
 Цигани, и ми душе имамо.{S} Не може се више.{S} Не може се, и сам видиш.</p> <p>Марко, место д 
а.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не може се више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам  
га истрчавале, витлале се, не бојећи се више ни једна, да ли јој се нису случајно шалваре смакл 
 И сам он, кад се венчавао, венчавао се више онако, не истински, не ради себе, већ другога: оца 
ојом величином половила кућу, никако се више отуда није излазило, Цигани се ређали.{S} Морали ј 
вера она водила а не он њу.{S} А што се више приближавала крају улице, прилазила самој цркви, с 
их прсију, и изувених ногу.{S} И што се више пило, наздрављало, и тамо у кујни, око куће, и ова 
а и тиме је као охрабрио.{S} Али што се више одужавало венчање, молитве, певање, око њих све за 
нала је и то да је сада, када уђе, неће више гледати као пре, када је са матером долазила, још  
 продали више што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају, да  
ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови  
д заморености и засићености њиме, два и више дана као одстранила од себе, осамила га, те он већ 
задржавала, знајући како ће после два и више дана шврљајући по комшилуку, по вароши, причати и  
о клече до Софкиних ногу и, пошто два и више пута и то пред самом Софком опра руке, да би је ув 
столичице до собњих врата и држала је и више своје и више његове главе, светлећи му пут.</p> <p 
собњих врата и држала је и више своје и више његове главе, светлећи му пут.</p> <p>Слуга, пошто 
гла страх од самоће и мрака, све више и више занимала би се собом.{S} Слободно би се откопчавал 
ење сељака.{S} Из чаршије се све више и више дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и на 
могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одмах би почела -осећати како јој ј 
 што би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти осећаји, та драж, миље, голицавост.</ 
крв.{S} Међутим из вароши све је више и више нестајао онај жагор.{S} У осветљеном ваздуху изнад 
b n="60" /> да би она могла што лепше и више овамо њима, својим газдама, да понесе.</p> <p>— Ма 
, јер је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као кријући се од саме себе, ишла по к 
} Знала је да ће их сада сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, као девојка, када би она и мати 
ао обично била је раскомоћена.{S} Чак и више него обично, јер јој је било тада, више него икада 
повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнако овамо сасвим усамљена била 
и не као свакада за прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четвртасту и широку кост.{S}  
{S} И она би ишла к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с једном да се истински спријатељи.{S 
ућу, а од њих, својих газда, од четир и више година неподигнут ајлук.{S} Али он је и био све и  
 само тих ћилимова и намештаја имали би више година да живе.{S} И због овако намештене и искиће 
каткад и здравио се с којим од њих, али више обичаја ради него што је хтео.{S} Чак ни са оцем и 
по томе закључиће да су му кућу продали више што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не шт 
и да раде тобож на исполицу, а у ствари више давали, него што од ње добивали, као знак благодар 
p> <p>— Ја! </p> <p>Једном руком држећи више себе чирак са свећом, да се газди што боље види, а 
, што ће им она отићи, што њу неће моћи више гледати и што ће она, ма да није ни за шта крива,  
као никада дотле.{S} И Марко, не могући више издржати, а не знајући шта ће од радости и среће,  
ме, у мозак бије и сече.{S} И не могући више издржати да је гледа како двори, све служи, и да с 
ала, питома Миленија, сигурно не могући више да издржи тамо по дворишту и по кутовима најезду т 
тајемо, а...</l> </quote> <p>И немогући више од севдаха, баци тас од себе.{S} Тас звекну, одско 
вије, него само набацивши га, увијајући више главу, да је ко не види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни 
 те, ваљда, не доносећи и не зарађујући више, нема онај углед као пре; или, а то је највише јед 
њих.{S} Доле у дворишту, што се свирачи више приближавали, све више се дизала граја:</p> <p>— А 
 се расвешћавала.{S} Видела би како јој више постеље, у страни, гори једнако свећа у оном попрс 
, дошли као обезглављени, јер над собом више немају оног, који им је својим именом давао силу,  
гнут над коритом, са уздигнутим ћемером више главе, да сви виде, да се сви зграњавају, поче из  
 <p>Софка, и сама чекајући га са свећом више главе, испред кујне, укочи се од онога тамо на кап 
p>Отуда, испод хладњака, што год је дан више одлазио, свет се са околних зидова склањао а они с 
о њега водиле кућу.{S} А и он сам морао више пута у години да долази, да не би све то пало у оч 
 не би трајало дуго.{S} Што би се посао више приближавао крају, она би почела да осећа како пос 
Магда.</p> <p>И не због ње, Магде, него више што није то ко други, што га неће други видети, за 
о је подражаван од Тодоре и Софке, него више услед ракије, а и што се није пео него силазио, кр 
за онолико колико кошта, за добит, него више да му се као сваком новајлији, особито странцу, ук 
тада, опи се на мртво име.{S} Није хтео више ништа да слуша.{S} Само, онако пијан, на глас је п 
шу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више нисам, опет, увек, кад год ти што затребам, само п 
ж послом, оде код ње горе, виде је како више постеље на јастуку седи.{S} Још не обучена, само с 
у, пошто није хтела допустити да је ико више штеди и жали.{S} Јер, када се већ оволико препатил 
или у Доње Врање на чивлук.{S} Али нико више сем њих троје и Магде.</p> <p>У колима, на прво ме 
 да се усуди поћи.{S} Али није се могло више.{S} Почело се већ да излуђује.{S} Почели <pb n="20 
ук код Доњег Врања.{S} Али тамо се ишло више шетње ради.{S} Тај чивлук био је на пушкомет далек 
да остарела, никада <pb n="19" /> овамо више није долазила.{S} Једино би дошла на „прочку,“ уоч 
згледати: ако не сасвим осиротео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, какав је 
лико недеља једва понова долазила, и то више света, обичаја ради, него ли што јој се мили да ви 
о се да лежи и спава тако обучена, и то више постеље, у куту, на јастуку.{S} Софка би на том ја 
чао, почела би га сама дотеривати, и то више из сажалења.</p> <p>Он јој предао кључеве од санду 
је они треба што више да припитоме, што више да му угоде.{S} И сваки му је чинио, угађао, више  
приликом прве гозбе, славе, вечере, што више најести и напити.{S} Кад би почела да се приближав 
се што боље <pb n="47" /> провести, што више јести добра јела и носити што лепше хаљине.</p> <p 
м и ужасом почела примећивати како, што више стари не лепотом и снагом, него годинама, поред св 
о куд и камо питомијих, светскијих, што више прилагоди, научи, упитоми и спреми за старешинство 
, да би се само могао <pb n="22" /> што више Софкином оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он 
како већ не могу више да издрже.{S} Што више долази и пада мрак, оне бивају све унезвереније.{S 
неко дивље младунче, које они треба што више да припитоме, што више да му угоде.{S} И сваки му  
о, поред Солуна, чак у Цариград, да што више путује и учи — тај њен деда и баба тада никако нис 
свака.{S} Свака ће гледати себе, да што више уграби од весеља, среће.{S} Ниједна се неће обазре 
пет, ипак да им је једино главно да што више своју лепоту <pb n="11" /> и снагу негују, да су ш 
о једнако тражење да је тамо капија што више затворена, што јаче замандаљена, да би они овамо б 
ле, из каквог кута, из мрака, могла што више гледати.{S} Особито би гледала њу, Софку, како са  
 венчања, и после венчања, мужевима што више допасти и ући им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са т 
кивати да се сасвим свуче, те да је што више могу гледати, мотрити јој сваки део тела, сваки ње 
гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, сам јој принесе руку, коју она пољуби.< 
отвореним бојама, да, свакако, тиме што више привуку пажњу.{S} Лица и очију нежних, кадифених,  
раж свога живота.{S} А да би у томе што више успели, гледали су да се у свима ситницама од оста 
огле једнако радити, помажући да се што више намеси, спреми и удеси.{S} По три пута би се неки  
о удавача, била је уверена да ће се што више скупити, да би је што боље гледали, подсмехујући с 
нима, већ уске, кратке, да би им се што више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, које су носили,  
естре и мати, утркивале се, која ће што више да му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за њих  
, и она да ради, да гледа како ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко не примети 
е да он што безбрижније живи, учи и што више научи.</p> <p>И заиста, када се Софкин отац вратио 
рачуна: како сви они, сељаци, да би што више радне снаге имали, женили своје синове још као дец 
тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледало да је вода, била је утурила лишће.{S} Со 
 сам дукат падати.{S} И зато, да би што више као оправдали тај силан новац, што ће од њега доби 
 њиховог дворишта, а у ствари да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и сти 
го, пред капијом.{S} Као да је хтео што више <pb n="99" /> њихне а сада и већ своје куће да се  
 и пошла.{S} Мати јој је имала само што више јела, пита и колача да испошље у амам, чиме ће се  
се што лепше носе, ките, и да знају што више страних јела да готове, и што теже, заплетеније ве 
 око њене собе да се купе, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка поче јасно да разабира,  
{S} Једино што би тада и она навлаш што више пила ту ракију, осећајући како је ова пали и довод 
а девојка.{S} Стоји на среди, дигла тас више главе и једнако пева.{S} Пева заносно из свег грла 
 се, али девојке већ почеше.{S} Не могу више да издрже лежање, топлоту.{S} Почеше <pb n="152" / 
у и окрећу у страну, и како већ не могу више да издрже.{S} Што више долази и пада мрак, оне бив 
очима, овај би му онда, забацујући узду више главе о ункаш, говорио:</p> <p>— Е, сад иди! — И з 
пошто разастре, намести, донесе и метну више главе тестију свеже воде, чији је грлић био запуше 
они све више бивали разголићени, све су више хаљина од себе одбацивали.{S} Код жена већ су се с 
анова, који су били по граници, који су више служила за шверц, крађе и пушкарање између Арнаута 
 неко лудило подузимало.{S} Јер, што су више гости одлазили, она и он свекар све више су остаја 
м и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад 
онако.{S} Изгледаће да они продају кућу више њему за љубав, да би га учинили својим „чираком“ в 
<pb n="147" /> пред амам, који се одмах више моста видео.{S} Он је био округао, са старим камен 
ниле јој се шире и као да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутра, на сам Ускрс,  
м цео амам.{S} А то их је, изгледа, још више дражило, опијало и знојило.{S} Све већа је и већа  
, од њихових села, а <pb n="237" /> још више да се не почне причати, како ето већ почело да се  
је могла од огњишта да се макне.{S} Још више је збуњивала свирка испред куће а највише навала с 
јела, што се није могло да разда, а још више <pb n="68" /> од других пита и јела, што су надоби 
егово мраморно теме.{S} Све то њега још више уплаши.{S} Брзо, на велике гутљаје, посрка кафу, и 
 њена се развијена половина и бедра још више истицала.{S} Сама јој се свекрва, гледајући је, њо 
Али Софка примети како је на то све још више, силом склепташе, ућуткаше, јер толико заграјаше н 
 него би напротив, у инат, да би је још више намучио, онако раздражену остављао, те би она по ч 
глед, подсмех свих.</p> <p>И што је још више охрабри, то је, што осети како Марко сада иде одма 
 да се разговара.{S} И да би се оне још више ослободиле, и сасвим отпао са њега онај углед, пош 
ог дана преседе.{S} Доцније, кад се још више обогатише, браћа сасвим им порастоше, ишле су на с 
 још више било, ефенди Мита реши се још више да се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са свима  
стојећи, пију, једу.{S} А то јој се још више причини, кад после, од пића као мало ослободивши с 
видећи да се он шали, узвикну она и још више се приви уза Софку, хотећи тиме да је и она, онако 
 о образе, који би јој се надмели и још више поруменели, са састављеним плећкама, са наднесеном 
е и она весела, срећна, да се и они још више веселе, више пију, певају; бојала се, да она тада  
а моја, образ мој!</p> <p>И клечећи још више се саже.{S} Поникну грнетом додирујући њиме под, т 
ало новаца и дарове за Софку.{S} То још више уплаши матер.{S} Знала је да ни од какве трговине  
а за весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више да се спусти, д 
глави. </p> <pb n="132" /> <p>Њу то још више потресе:</p> <p>— Ох, не могу, бре, Марко!</p> <p> 
седе до ње, али подаље.{S} То Софку још више уплаши, јер виде како не може да седи, како прекрш 
xml:id="SRP19101_C1"> <head>I</head> <p>Више се знало и причало о њеним чукундедама и прамдедам 
 осећала сва срећна, што такав, лепши и виши од ње и по своме пореклу и по својој лепоти, њену  
најбољим дрвећем: шамдудима, трешњама и вишњама, и разноврсним калемљеним скупоценим ружама, а  
незатворени, бије нека студен; из кујне влага од поливене воде и развејан пепео услед затрпавањ 
 се вратима.{S} Прва врата, тешка, пуна влаге, стара, при дну сва иструлела, отвори јој Циганка 
о хладнијим ваздухом, и све више пунила влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, изгледа, још ви 
 затварајући их за њом, кад осети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урнебесне клике, ки 
ајући, као на прву траву, прву пролећну влагу.{S} И чисто јој тешко падао тај млечни дечји зада 
н од узбуђења, поред тога што је толико владао собом, грчевитим прстима поче баратати по недрим 
 узрујани.{S} Чак чуло би се како и сам владика, када би му после певања прилазио руци за благо 
 из ње је произишла.{S} Од увек саме би владике, приликом великих празника, после службе, прво  
 тамо, у столу њихове куће, одмах испод владичиног стола, целу божју службу одстоји.{S} У то вр 
и једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да је, и нико сем њих не сме у њ 
меновима а при дну, около, сав мемљив и влажан.{S} Горе, испод самог крова, прозори са решетком 
ти; из траве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис.</p> <p>А знала је како ће се то све 
 њиховој улици Модрина зоре и свеж, још влажан ваздух поче да их шиба.{S} Тек се свањивало.{S}  
ју сузе иду, уста почну да се покрећу и влаже се.{S} Никако не може да је се нагледа, једнако к 
ој квасила чело водом и мокрим пешкиром влажила усне.{S} Софка би се брзо освешћавала, и да би  
Једино што су уста била још увек свежа, влажна.</p> <p>А од толикога грљења, љубљења, узвика, ч 
pb n="256" /> јој уста још онако танка, влажна и свежа.{S} Иде полако.{S} Никада се не жури, ве 
било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро почишћена, горе од чађи црне греде, 
своје изгрижене зубима и навек румене и влажне усне.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
ким, повијеним обрвама и оним сусталим, влажним, срећним устима.</p> <p>А кад би је видео овамо 
снутим танким устима, тек при крајевима влажним и страсним.{S} А од целе лепоте њена тела, која 
еле од силног увијања у крпе, чувања по влажним местима.{S} И када се на софри читав куп, рпа о 
ица, али још једнако свежег, обријаног, влажних уста, још водњикавих очију а увек са бројаницам 
њих или по њима већ слепљени праменови, влажних, дугих, црних коса.</p> <p>Чврсто, високо, упут 
жара, испод миндерлука бити хладноћа од влажних плоча, тамо на улазу стајати тестије хладне вод 
 на гробље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топлија.{S} А Софка је знала да је то, по 
аклањала, увек се <pb n="238" /> чинила влажном и мрачном, цела кућа ослободи и испуни светлошћ 
онај простран под, патосан плочама и са влажном, трулом прашином, хладно обухватао и пунио језо 
очију одмери све.{S} И пошто своју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и образ 
ају над собом њега, да би, испод његове власти и надзора, могле слободно да дишу, крећу се и жи 
дође рат, и ослобођење, нестанак турске власти и господства, па и нестанак Софкиног оца, ефенди 
ознавале по јачини и ширини гласова.{S} Вода отуда из курни, од многог поливања, поче у млазеви 
, који је мутно осветљавао око себе.{S} Вода је са чесме тешко падала.{S} Свуда је било мирно и 
кругљујући шире.{S} Јело јој слатко.{S} Вода још слађа.{S} Осећа како јој ваздух свеж.{S} И тад 
 хтео прећи, више моста, усред воде — а вода је била тамна, свежа, опкољена зеленилом, маховино 
део се креч, малтер.{S} Око амама свуда вода, нарочито од оне амамске чесме, из које се амам во 
/p> <p>— Ох, ох, што је слатка ова наша вода!{S} Е, баш је нигде нема!</p> <p>И да забашури све 
је грло, да би што више изгледало да је вода, била је утурила лишће.{S} Софка натеже тестиче.{S 
но осветљавала.{S} Из чепова шуштала је вода падајући у камена, мраморна, четвртаста корита.{S} 
 путања.{S} Из кофе на бунару цурила је вода, и беласајући се спрам сунца, капала је по плочама 
ица и чела, која је показивала докле је вода допрла при његову јутрошњем умивању, поче оштро да 
 бабица, толико бајање, посипање разним водама, вођење код врачара по развалинама, по записима  
 материн глас:</p> <p>— Воде, Магдо!{S} Воде брзо!</p> <p>Софка изиђе на отворену капију и пође 
дозго престрашен материн глас:</p> <p>— Воде, Магдо!{S} Воде брзо!</p> <p>Софка изиђе на отворе 
доста изабаном послужавнику велика чаша воде и у таслици неколико парчета шећера, <pb n="103" / 
ј глас свирке, из комшилука, тобож због воде са њиховог бунара, почеше да долазе жене, она, као 
реке и њу хтео прећи, више моста, усред воде — а вода је била тамна, свежа, опкољена зеленилом, 
да је то ракија, насула је у тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледало да је вода, 
ући их за њом, кад осети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урнебесне клике, кикотање, з 
к је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не могу  
донесе и метну више главе тестију свеже воде, чији је грлић био запушен зеленим лишћем, изнесе  
њега, где он седи, сухе степенице, које воде на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рач 
ту, бије шедрван, његови млазеви, капље воде према светлости из ове њене собе, жуте се и шуште  
а, тамо на улазу стајати тестије хладне воде, поређани редови нанула и Циганке у мокрим хаљинам 
нека студен; из кујне влага од поливене воде и развејан пепео услед затрпавања и гашења огњишта 
 кикотање, звечање тасова, запљускивање воде, она опет претрну, опет, као што се није надала, д 
 <p>Ни мрак, ни самоћа, ни мртво падање воде са чесме не узнемири је.{S} Сада је већ она своја, 
негде далеко, око реке, чуло се шуштање воде и по који цвркут пробуђених тица.{S} Овамо, с друг 
 тестијица устајале, још од синоћ усуте воде.{S} Било је загушљиво.{S} Завесе и прозори никако  
ика на оволико злато, које у кориту, из воде, спрам светлости поче да се прелива, засењује и, к 
} И заиста, није се преварио.{S} Као из воде, после годину дана удадбе, Тодора се развила и про 
ама, из којих с обе стране цуре млазеви воде, и почне гледати газду својим засићеним очима, ова 
ају, позади свију.{S} А њега увек собом воде, не да им помаже у свирци, него да, држећи тако св 
з чаршије, размилели се по сокацима што воде на друмове.{S} Трче бесомучно, да достигну муштери 
готово што на рукама не носе, и као кап воде на длану не чувају.</p> <p>А да је заиста сва та њ 
 са чивлука из Ратаја и воденичарима са воденица у Собини, он је био све и сва.{S} Чак је неке, 
ојеније и јаче жуборење реке, клапарање воденица, а више њихних глава једнолико, као из далека, 
и наполица.{S} А већ аренде и закупи од воденице толико су у напред и ко зна за колико година у 
 ослобођења, имање а нарочито чивлуци и воденице нису као што треба.{S} Истина, једнако су се з 
вчијама, слугама са чивлука из Ратаја и воденичарима са воденица у Собини, он је био све и сва. 
то он, њен газда, чак и о њима, њенима, води бригу.</p> <p>Горе, у гостинској соби, седоше.{S}  
се брзо трже, поправи.{S} Поче да игра, води, заноси и оном другом руком из сита око себе, на ш 
десио и после дошао по пријатеља, да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато и  
вело, поче да виче: како је време да га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора знале 
{S} Знало се само да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и преко винограда излаз 
.{S} Сва срећна, што је тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе ј 
шла из комшилука и иде оном улицом која води право горе у чаршију, где је пазар и где су ти хан 
жећи га испод пазуха, продужи да га она води.{S} Он тресући се, ослањајући се и пипајући својим 
њом поче да се пење, пустивши да га она води.{S} Тобож он не зна пут, не зна степенице, па не б 
очи рекао, посла по Софку, да је натраг води.{S} Али Софка одби.{S} Не само да одби, него оцу п 
ива, шта значи то њено „хајде“, куда је води, у какав понор...{S} Виде како јој ашчика строгим  
есамићен, иде сам, не дајући да га дете води, већ замахујући оном другом руком чак иза леђа.</p 
ату, загледала се.{S} А све надвисује и води она иста девојка.{S} Стоји на среди, дигла тас виш 
е ваљају, не могу ни да се принесу овој води њиховој, из њиховог бунара, те одахњујући, говорил 
куће зато тог дечка и послали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S 
т да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње ширећи око себе лактов 
х, чим чује пуцањ пушака, свираче овамо води. </p> <pb n="127" /> <p>Кућа засија.{S} Фењери, уп 
ноп, жар, трептали златни зраци новца у води, по којој је пливао спарушкан и црн празан ћемер.< 
га са пажњом, милошћу, на очиглед свију води, држи за руку, од среће чисто се заноси.{S} Да ли  
ћу преда купцу а њих, собом да у Турску води.</p> <p>И не друге ноћи, него исте још ноћи дође и 
 поче да иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} А што се више приближавала крају  
ије гледала, <pb n="16" /> него једнако водила и представљала кућу као право мушко.{S} Када би  
с помоћу стричева и родбине, место њега водиле кућу.{S} А и он сам морао више пута у години да  
ароши знало, веровало, али се о њима не водило рачуна: како сви они, сељаци, да би што више рад 
 и црн празан ћемер.</p> <p>Марко ју је водио.{S} И сам ваљда осећајући, да ће кућа, нарочито о 
векре, тако, тако!</p> <p>Софка га поче водити.{S} Прво она коракне, на горњу степеницу стане,  
метови по његову главу не пређу — почео водити са собом и после га готово никако од себе и не п 
о настали, па место да предузму и почну водити бригу о кући, да замене оца, домаћина, а они поч 
ом отац убрзо умро, те он предузео кућу водити.{S} Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да прод 
е и врискање:</p> <p>— Водице, мори!{S} Водице, вештице!{S} Умрех за слатку воду!{S} Аух!</p> < 
уло његово јаукање и врискање:</p> <p>— Водице, мори!{S} Водице, вештице!{S} Умрех за слатку во 
ко свежег, обријаног, влажних уста, још водњикавих очију а увек са бројаницама, у лакованим цип 
ле су у ону уску, криву улицу, која је, водом излокана, била навек пуна камења, те се није могл 
сама, поклопљена ничке, опкољена паром, водом, песмом, осећала је како је пара гуши, како зајед 
о леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква ис 
да намештала оца у постељу, поливала га водом, освешћавала. </p> </div> <pb n="116" /> <div typ 
кла, она је жедно пила вино помешано са водом.{S} Миленија видећи како Софки то годи, — а не, к 
ке на прагу било је намештено корито са водом, које, по обичају Софка не сме да прекорачи догод 
ијене ракије, једнако натеже тестију са водом.{S} И, да је не би умрљала, наслања је о лакат ру 
S} Брзо тамо подигли свекрву, полили је водом и унели у собу.</p> <p>Сељак је једнако онако уко 
 другарица, које су је јуриле, поливале водом, да јој се сва коса била слепила по њеном красном 
о од оне амамске чесме, из које се амам водом пуни а која се после овамо у чаршији и око амама  
да се враћале вриштећи, прскане хладном водом од других које су пре њих ушле.{S} И све, као да  
ња, враџбина, одмах би јој квасила чело водом и мокрим пешкиром влажила усне.{S} Софка би се бр 
S} И оне почеше да се умивају, поливају водом, певајући заједно са њима.{S} Жене су се познавал 
рва, са чесме у великим судовима донесе воду; по дворишту испред куће траву почупа и рашчисти.. 
ј.{S} И не погледавши у њу, узе шећер и воду, коју испи на искап.</p> <p>— Да намештам? — упита 
корито.{S} Почеше тупо шуштећи и секући воду да се преливају старе меџедије, дубле, и меке ћоша 
{S} Водице, вештице!{S} Умрех за слатку воду!{S} Аух!</p> <p>И ужасан крик, шум, одупирање, вез 
ана и скоро опрана, и мирисала на топлу воду и сапун.</p> <p>Софка се не диже из постеље.{S} Гр 
 капији.{S} На капији, поштапајући се и вођен дечком, појави се стари „деда“, свештеник Риста.{ 
, да те познам. </p> <pb n="80" /> <p>И вођен Магдом пође.{S} Мати брзо, сва радосна што их он  
екорачи корито и уђе.{S} Софка крочи и, вођена њиме, пође.{S} Испред њих ишао је Арса са испред 
 толико бајање, посипање разним водама, вођење код врачара по развалинама, по записима и другим 
учи, упитоми и спреми за старешинство и вођство браства.{S} И нико није био пажен и вољен као т 
сачува јединца сина а и браству будућег вођу и старешину, — жену и сина превео овамо.{S} Купио  
јер на коњским колима нисмо смели да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је зн 
 Арнаутима и да продаје стоку за турску војску.</p> <p>Али једно све поквари.{S} Марко и неки ч 
ици држи ханове и продаје стоку турској војсци.{S} Овде у вароши од скоро је са кућом у доњој м 
дашње, за које је знао да их сви остали воле.{S} Чак поче одозго са свирачима да разговара, нар 
их, да би пред њима показали колико они воле и цене свога новог пријатеља, тог њиховог „бату“,  
 како као да је она тобож имала драгог, волела се са њим, па сада не полази за њега, — и оне, в 
шло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и  
и, још мање да сања.{S} Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у п 
а о перваз прозорски.</p> <p>Особито је волела да празницима, тако наслоњена и подупрта рукама, 
 матери, пристаде.</p> <p>А никада није волела та јела што се доносила отуда са гробља.{S} Увек 
ead>II</head> <p>Зато Софка никада није волела да о тим својим претцима мисли, јер је знала да  
 да због тога као девојчица никада није волела ићи к њима, још мање, као код других, по два и т 
ја.{S} Саму је себе више неговала, више волела, јер је знала да код ње неће бити она обична, св 
го...</p> <p>Зато је она ту самоћу увек волела.{S} Чак, кад је сасвим сама код куће, мати јој о 
наде испуниле, пошле за онога којега су волеле и желеле, сада се као кају, што су онда биле так 
на њих удари, и лично су се њих двојица волели.{S} И то се волели толико, да су се он и Ахмет,  
но су се њих двојица волели.{S} И то се волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин 
ефенди-Мити, није се смело поменути.{S} Волео је и пристајао на сто пута горе позајмице, узимањ 
себи за заменика.{S} А да га је највише волео, видело се по томе, што га код „побратима“ остављ 
 бије, није могао, јер га је и он много волео.{S} Истина, то никада није казао, чак, када би се 
ли је то у истини: да она њега, његове, воли и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није 
јаје и млеко.{S} Зна тетка шта ми Софка воли, па је тетка за њу ово спремила.{S} И много да ми  
ери! — И сасвим уверен да их заиста она воли, од неизмерне радости, Марко се окрену њима тамо,  
ико га упорно брани, као да га само она воли, као да је само њен син, и само му она добро жели. 
јер зна да њен најрадије од тога брашна воли; неке опет у тестијама од својих вина, јер боји се 
и је заиста она срећна, да ли га заиста воли, таквога мужа, још дете!{S} Знала је да ће најмасн 
за које је Магда слутила да их Софка не воли, особито Миленкових, Трајкових.</p> <p>Мати, пошто 
га Ахмет, пошто није имао деце, највише воли и да њега спрема себи за заменика.{S} А да га је н 
а од јела и зачињава га онако, како њен воли.{S} Неке чак донеле од своје куће брашна и масла,  
ема њему, те зато, што га бајаги толико воли, једнако лаже за њ и оволико га упорно брани, као  
.{S} А још када Софка, знајући да он то воли, не као обичне госте по једном чашицом ракије служ 
 се, поче га уверавати:</p> <p>— Волим, волим, тато.{S} Све вас волим.</p> <p>— Ама баш све?</p 
јући му се, поче га уверавати:</p> <p>— Волим, волим, тато.{S} Све вас волим.</p> <p>— Ама баш  
ато, за какву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долазила и удавала се.</p> <p 
/p> <p>— Волим, волим, тато.{S} Све вас волим.</p> <p>— Ама баш све?</p> <p>— Све, кућу, тебе,  
да му се уноси у лице.</p> <p>— Хоћеш и волиш? — Марко поче да се надноси над њу и да разрогачу 
на, није истина да заиста, истински, ти волиш све нас.</p> <p>И њу обузе нека врста лудила, луд 
и, док ми спремимо друге <pb n="224" /> волове — јер на коњским колима нисмо смели да га возимо 
долазиле рабаџије, да на својим тешким, воловским колима, за ханове пренесу еспап, као: велики  
 од њега хоће, онда нека иде куд год је воља.</p> <p>И Софкин отац, ефенди Мита, опет, да би се 
еба полако да иде, ипак, и против своје воље, поче да иде брзо, готово је девера она водила а н 
 се осећати потпуно слободан, и до миле воље остављен самом себи.</p> <p>Зато су те зиме Софки  
егове руке одједном, силом, против њене воље, поче половина да увија, и прса јој, као жива, так 
, на жао учинио, а без њихове кривице и воље.{S} Можда је и сасвим унесрећио, заробио, убио, шт 
тво браства.{S} И нико није био пажен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га с 
о у инат, никако није хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна зашто? — мислио је старац.{S} Да ли ш 
а, мужевима што више допасти и ући им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са том баба Симком и пошла.{ 
мирисала на сељачки мирис, на млеко, на воњ ђубрета и свежину јака, проста одела.</p> <p>— Наме 
ивени, није могло а да се не осећа онај воњ старих, толико пута крпљених, прешиваних а никада н 
е, онолике просторности, осећао се онај воњ од балега, ђубришта, помешан са мирисом на пресно:  
је се јасно одвајао, допирао онај топао воњ и шум од већ пробуђене стоке, уђе опет овамо, к њем 
 оним њихним мирисом на дуван, бурмут и восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S} Ваљда,  
 са оним од многог рибања већ жутим као восак старим степеницама.{S} Цела она, са тим горњим сп 
 мирис у њима, мирис тамјана, покапаног воска од свећа и сувих, иструлелих, око крстача извешан 
 и остале да се ређају, освежавајући се воћем и осталим слаткишима.</p> <p>И Софка је грабила,  
дино што су одлазили у чивлук код Доњег Врања.{S} Али тамо се ишло више шетње ради.{S} Тај чивл 
нији дани.{S} Колима би одлазили у Доње Врање на чивлук.{S} Али нико више сем њих троје и Магде 
се весеље и пиће у оном чивлуку у Доњем Врању.{S} И тамо, затворени, у друштву чувених Грка, Ци 
хова башта.{S} Под стрејама чеврљали су врапци.{S} Из комшилука чуло се такође спремање; а сутр 
оли да иде и оном псу откине главче као врапцу, онда: „Немој, Арсо, седи код куће, Арсо“...{S}  
луња и колико троши.{S} Главу ћу му као врапцу откинути.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на очи  
 тога вела видело како јој бљешти грло, врат и подбрадак са устима. </p> <pb n="179" /> <p>Уста 
ме, газдо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он:  
гнута јака нежно и меко миловала јој је врат.</p> <p>Пењући се том уском улицом и приближавајућ 
 беше много сагла, падоше плетенице низ врат, те јој се сва снага, онако пресавијеној, поче да  
од умора и великог напрезања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а с 
S} И то тако страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од таквога његовога гласа укочише и с 
{S} Уста му се губила у здепаст, кратак врат и подваљак.{S} Обучен у широке, не чохане чакшире, 
спод темена бели се његов кратак, широк врат.{S} Али када виде како се он упути право њеном <pb 
сно помаља свеж и ружичаст, као наливен врат.{S} А тај њен врат њега, Марка, чисто у теме, у мо 
ужичаст, као наливен врат.{S} А тај њен врат њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије и сече.{S} 
да, развезује шамије, да јој лице и пун врат са модринама, где је јаче било стегнуто, бивају са 
рно од по пет дуката.{S} Сам јој веза о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, да јој з 
лико гризе зоб у зобници, обешеној му о врат, и са пребаченом уздом о ункаш чека свога газду, Т 
рошку“ да пијем. — И бацајући се сину о врат и љубећи га страсно продужавала би. — А сад у здра 
ећ исте као у оца и онај Марков здепаст врат са сниским челом и извученим, високим потиљком.</p 
 не исклизну, упути се вратима.{S} Прва врата, тешка, пуна влаге, стара, при дну сва иструлела, 
о.{S} Није ништа било осветљено.{S} Сва врата по кући била су затворена и само горе у гостинско 
е, узео њене ручице да обвија око свога врата, своју главу да меће у њен скут и да је гледа нек 
Коњ алат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четвртасте главе, са паметним очима, одмор 
жно.{S} Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.</p> <p>Испрва се није могло од паре 
ћена почела десном руком да се хвата за врата од собе, да би се задржала, видевши по лицу сељак 
 не би сметале, а и косу склањајући иза врата, потрчала би одозго к њему.</p> <p>— Ево ме, тато 
 у сопче за Марком.{S} Виде како он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они сандуци 
де, још јаче да притвори спољна амамска врата, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама по 
е за њима затворише и закључаше амамска врата, све, осетивши се затворене, сасвим се ослободивш 
 прапорци на кадионици.{S} На доња уска врата до певнице изиђе клисар носећи налоњ и венчане, и 
 бришући, отирући шаком зној од дугачка врата, уђе право к њима у кујну.{S} Софка је била устал 
ирале до његова кратка, здепаста и гола врата.</p> <p>Тако седећи не помаче се и не диже главу, 
 виде горе осветљене прозоре и отворена врата, кроз која се светлост расипала по доксату и пуни 
иганки, које су ишле и распремале, лупа врата амамских и њихних токмака, обешених дрвених ћутук 
нат, испред носа им свом снагом затвара врата, грдећи их:</p> <p>— Хајд!{S} Не досађујте!</p> < 
м, који је кроз кујнска напукла и стара врата продирао и до ње овамо, у собу долазио, и гледају 
м колијом, заваљеном шубаром, разгрнута врата и прсију, те му се бели нова, свилена, са чипкама 
ђима, грлећи му <pb n="227" /> око свог врата испружена, укочена и мртва колена, клецајући и сп 
и, из већ збрчканог, по мало избријаног врата, а као увек обвијеног белом чистом марамицом, јач 
Сам је.</p> <p>Софка се попе.{S} Испред врата виде само његове поређане ципеле и већ поче да др 
ко, чим Миленија од ње изађе, њу испред врата сви опкољавају и моле је.</p> <p>— Миленија, Миле 
 мати, а сви остали њени били су испред врата и собом затварали улаз, да не би она кроз врата,  
, боље наместе; горе, на доксату испред врата, да се изнесе и обеси још неколико фењера, да би  
 собних а негде и напуклост и отвори од врата и прозора.{S} Све постаде мекше, топлије и утутка 
фка је могла на прекиде, особито кад се врата од собе тамо отворе, да чује њену вику, као грдњу 
 једнако је овамо на махове, како би се врата отворила, допирала пара и топлота, и то тако јасн 
собом затварали улаз, да не би она кроз врата, приликом изношења мртваца, могла штогод видети.{ 
ом и разастртом косом око слепоочница и врата, са кошуљом, која јој је била толико разгрнута, д 
љку, ни око ушију, нема маља.{S} Позади врата, онај простор испод ушију, откривен занесеном кос 
у.{S} Није смела да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докле би тако  
ок је још видела, уђе у кујну и затвори врата од оне велике собе.{S} У саму собу није смела да  
 Затим пође испред Софке, да јој отвори врата.{S} Софка, као тресући се од језе, главом забаци  
 већ поче да дрхти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S} Светлост се од свеће залелуја и готово  
ленија, Миленија.{S} Не затварај сасвим врата, мори.{S} Остави их мало, да би могли да гледамо  
ајде!{S} Немајући кад да чека, стаде до врата журећи их, и Марка и саму њу. — Хајде, хајде, де! 
обу, пазећи да се лампа на столичици до врата собних не угаси и да онда газда излазећи не наиђе 
е пресавијене јастуке.</p> <p>А тамо до врата, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва држе зурле  
атан прстен.{S} Минтан и јелеци му, око врата, били су готово отворени, и он то сигурно никад н 
 n="146" /> јаче испољава, види.{S} Око врата уздигнута јака нежно и меко миловала јој је врат. 
шуљом.{S} А та закопчана јој кошуља око врата за њу је најгоре било.{S} Још поред тога била је  
 га оно женино цвиљење као неко уже око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе  
 његове руке, прсте, како је шашоље око врата, по брадици и по гргуравој косици.{S} И сада, кад 
, већ улубљеној, сасвим прилепљеној око врата, слепоочњача и потиљка, видело се да лежи и спава 
 јак, са новом раскопчаном огрлицом око врата у новим чоханим чакширама.{S} И када Софка из куј 
} Лице јој сасвим чисто.{S} Особито око врата, подбратка и вилица, почела она млечна, женска бе 
нарочито ципеле, и намештајући јаку око врата, — Тодора, тресући се од бола, јада, срама и неср 
дала и прљала јој чисту белу кошуљу око врата и на прсима.{S} И тако покривена том колијом, држ 
а је како треба да полети, падне му око врата, загрли га и од радости, због толиких мука, што с 
сима леже низе дуката и крију овлаш око врата закопчану кошуљу с чипкама.{S} Бедра јој не као у 
пама једнако један за другим, да ускоро врата од сопчета осташе сасвим отворена.{S} Али сви јој 
претрну од страха, јер овај сељак још с врата поче да муца кроз сузе, не гледајући ни у Софку,  
апреже, да бар главом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њој.{S} Али не може.{S} Пада.{ 
мала лампица, што је на столичици близу врата.{S} Гори она тихо, млако, ширећи од себе задах пр 
 при сваком улазу, отварању и затварању врата, чинили су да по соби увек бива хлада.</p> <p>Соф 
рибрано седела иза Софке горе, до самих врата велике собе.{S} Софка, и ако је одавна слутила да 
 шамдуд до капије, степенице, испод њих врата подрумска, као самом себи говорио:</p> <p>— А а.. 
</p> <p>За мало, па се чу шкрипа собњих врата и тешки кораци у кујни и његов уобичајени при пол 
у је Софка узела са столичице до собњих врата и држала је и више своје и више његове главе, све 
време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови око куће и капије мирисали на  
реме све за дочек, брзо и то пешке оде, врати се код Софкиних, да отуда доведе пријатеља, ефенд 
 како слуга тамо за њим затвори капију, врати се она полако у кујну, која већ беше осветљена од 
донесем штогод?</p> <p>— Нећу!{S} Не! — врати је Софка.</p> <p>— А да пијеш нешто?{S} Узми, мез 
иловао и решио да се к њима кући понова врати, а оно, место благодарности, гле шта!...</p> <p>С 
ва, узалуд му поручи: да се одмах отуда врати; или ни она овде код куће неће остати.{S} Стиже о 
ећи спотакла о што.{S} Софка се за њима врати осећајући како је од свега овога постала мрзовољн 
Али, знаш га ти.{S} Откада се са свадбе врати, као да нас је хтео да превари, тако је био мек.{ 
Па држи се, не подај се...— храбрећи је врати се у собу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
екао.{S} Јер, на изненађење Софкино, не врати се овамо к њој, него оде право, ка прозору собњем 
м не остави, и никада се више к њима не врати.{S} И онда, не већ она, — њено је прошло, она је  
ако <pb n="66" /> више није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама да о 
ну, па и то брзо, још истога дана да се врати.{S} И то не зато што би овамо, код куће, Софка би 
 <p>— Ћути, ћери!{S} Сада ће тата да се врати!{S} Идем, да наредим код куће.</p> <p>Морао је то 
ав.</p> <p>После дугог времена Магда се врати заједно са два шегрта који донеше читаву рпу басм 
д теткиних.{S} Она нека остане, а ти се врати.</p> <p>То је било доле у кујни, где је још био м 
она најзад дознаде све.{S} Тетка јој се врати отуда, а Софка је знала да ће сада, као што је ре 
овни Ванка!</p> <p>Софка оде и убрзо се врати са оним истим Ванком.{S} Ванко, као увек кад спаз 
ом.{S} Силом би је натерали да однесе и врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бивала, Софка ј 
рдити.{S} Затим уђе у ону велику собу и врати се из ње вукући за собом јастук, који подви и сед 
а, тако да се Софка са по басамака брзо врати, још увређенија.</p> <p>После, чим Магда сиђе, не 
отле није тражила.</p> <p>Магда се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нити ико мо 
ећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако врати, могао приметити, ако би их ко дирао, покушавао д 
не, пређе праг.{S} А међутим да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, кући, не може — сврш 
служила је по харемима, а кад остарела, вратила се овамо.{S} И од тада једнако сваку удавачу он 
01_C16"> <head>XVI</head> <p>У полумрак вратиле се из амама.{S} И све док су пролазиле чаршијом 
 тих песама.{S} А они ударци токмака на вратима од Циганки, које су, послужујући, сваки час изл 
моја!</p> <p>Али то за њега овамо, пред вратима, до самих Софкиних ногу, више ништа није било.{ 
ти се подруму.{S} Тамо дуго остаде пред вратима подрумским, сигурно нешто загледајући унутра, ј 
о она, пољубивши га поново у руку, пође вратима — устаде и дође до Софке.{S} Тако чврсто стаде, 
а јој се случајно не исклизну, упути се вратима.{S} Прва врата, тешка, пуна влаге, стара, при д 
аним <pb n="75" /> прозорима и орибаним вратима од соба на горњем спрату а особито са оним од м 
е.{S} И када чу како велики „токмак“ по вратима лупну, затварајући их за њом, кад осети пару, в 
ка, обешених дрвених ћутука, који су по вратима, приликом затварања, падали одозго ударајући их 
о капије, да би се исто тако опет отуда вратио, још јаче, бешње псујући тога Ахмета, претећи му 
т Софкину, јер он се само за њену љубав вратио, да је добро удоми.{S} А то што је даје за младо 
, што је узајмио од њега за радњу, није вратио; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и  
 била тамо и рекоше ми: тек што се није вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим 
} Али, да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а највише из страха да не би и ала 
</p> <p>Али једне године, када се Марко вратио, она је толико била бременита, да није смела да  
ки, има да заблагодари, што јој се опет вратио он, њен муж и његова љубав.</p> </div> <div type 
вши се, не потрча к њему.{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чула да је ускоро после Маркове смр 
и.</p> <p>И заиста, када се Софкин отац вратио, био је први „ефенди“, господин.{S} Лепшега у ва 
 је да се највише надала, да ће се опет вратити у село, ма да је била сама уверена да је то нем 
о тако страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од таквога његовога гласа укочише и сва она 
 и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао, да је овај пој 
јабучица и грло, са око себе збрчканом, вратном кожом.{S} Једино што су уста била још увек свеж 
вијају и у нереду, витицама, падају око вратова; антерије и појаси им се већ олабљавају и окрећ 
дне тице везане ужетом за своје дугачке вратове, црнили су се ђермови од простих, тек скоро иск 
обито подбрадака и грла.{S} Подбратци и вратови били су сасвим откривени.{S} И то тобож због по 
асна.{S} А код свију њих голи, ознојени вратови и подваљци били су обојени разним бојама од шам 
рила су њихна топла прса, црвени, једри вратови са узнемиреним, набреклим и ознојеним жилама.{S 
, са овалном брадом и кратким обријаним вратом.{S} Из целог њега била је нека дивљина и силина. 
рукама закопчаним остраг, са раздрљеним вратом, по коме се, истина сад обријаном али већ збрчка 
јој се тешка коса у густим курјуцима на врату заваљује, те да се испод њих сасвим јасно помаља  
 од беса, пића, ударајући се по глави и врату, заждио би онда чак до капије, да би се исто тако 
ришући зној по кошчатом лицу и дугачком врату.</p> <p>Софка осети како јој колена завише у стра 
ушла.{S} И онако обучена, са плетивом о врату, загледала се.{S} А све надвисује и води она иста 
к осећала, како јој, кад је распусти по врату и плећима, лако и сеновито лежи.</p> <p>Али што ј 
сећала је како је додирују и боцкају по врату и по образима длаке од мужевљеве главе, која је,  
почеше голицаво а хладно да додирују по врату и леже јој по раменима.{S} Косу није хтела сасвим 
рати Арнаутина и за њим затвори капију, враћа полако и чисто тешко.{S} Дође до бунара и ту оста 
а је тек данас послом изишао па се сада враћа.</p> <p>Мати, светлећи иза њега, није говорила.{S 
 излази из кујне, и са исцепаним дрвима враћа се натраг. <pb n="76" /></p> <p>Горе, насред гост 
 њега два корака скљока.{S} Опет се она враћа, опет га изува.{S} Слуге тада морају да беже у ко 
е или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака некако радо подносил 
се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него да се горе по собама, миндерлуцима, зидовим 
Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа.</p> <p>Колико пута, када јој га по толико месеци 
, нарочито Ката, отуда излази и опет се враћа.{S} Поче кућа онако са отвореном капијом да се за 
пиџике.{S} Изреди целу махалу и опет се враћа кући, опет седа до огњишта, шара по пепелу, кува  
 кад хоће, тамо мало постоји, погледа и враћа се натраг раније.{S} Иду дакле више шетње ради, н 
уде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{S} Дише толико, <pb n="210" /> да се Софки учини 
е увек, сваке недеље, са оцем и маћехом враћа из цркве.{S} Отац иде иза њих, насмејана, пуна ли 
S} Увек је тобож ишла на гробље, па је, враћајући се отуда, што до тада никад није чинила, наил 
 излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући се, морала да осети оволику загушљивост, зада 
о умиренија и сталоженија.</p> <p>И она враћајући се од капије, пролазећи поред бунара, као сва 
увек од њега такве одговоре и добивала, враћала би се пресамићена у кућу хукћући:</p> <p>— Ох,  
шла би по дворишту.{S} После би се опет враћала натраг у своју собу, опет легала у постељу, опе 
иљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћале, било колача и других понуда.</p> <p>— Ето! — о 
чама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћале вриштећи, прскане хладном водом од других које  
 лице и уста.</p> <p>Кроз неколико дана враћали би се кући.{S} Отац истина као уморен, као пову 
Аскер, ма колики био, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљен или готово сав  
воје куће примали, као што је и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који су луксузношћу и нар 
х би се отуда тихо на прстима, гологлав враћао и одлазио међ остале, да око куће, наслоњени уза 
и да је заиста добро затворена, поче се враћати мало умиренија и сталоженија.</p> <p>И она враћ 
виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Доста, не врачајте много!{S} Јер, косе ћу да вам почупам.</p> <p> 
ање, посипање разним водама, вођење код врачара по развалинама, по записима и другим лековитим  
ући, да ли из искуства или из веровања, враџбина, одмах би јој квасила чело водом и мокрим пешк 
онај пролаз, узан и притешњен засађеним врбама и ископаним јендецима, али за то пун свежине.{S} 
 маховином и <pb n="246" /> разгранатим врбама — јасно, као на дану, угледао голу, раскошну жен 
аршије се све више и више дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и на све се стране меша 
 боље.{S} Ваљда, што <pb n="183" /> она врева и свирка преста, а она, одведена пред двери, оста 
чји задах око ње, а још теже она хука и врева из њихне куће.{S} Чисто јој дође да и одавде бежи 
ио целу главу, и ваљда загрејана од оне вреве, граје из чаршије, сваки час навирује овамо и вич 
о одвојена, удаљена од свадбене ларме и вреве, могла мирно да спавају.{S} Зато је Софка, знајућ 
она већ стадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика,  
кестенови.{S} Једина њива, што остала а вредела, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању 
ујући јој што им је донела, као да није вредно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, 
 пића и од раздраганости, дошла румена, врела, и то од оног тамног женског руменила; како им се 
 је очи држала отворене.{S} Била је сва врела.{S} А од страха, језе, чисто је као неко лудило п 
ћ доба, тек осећала би себе како је сва врела.{S} Из уста почео би да је пали дах.{S} Окретала  
ла толико разгрнута, да су јој бљештала врела прса, ишла би по дворишту.{S} После би се опет вр 
ри њих само једног мужа имају, то им је врела и мека крв.{S} Пију оне човека!{S} И за то — обја 
ну капију и пође тетки.{S} Није била ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утучена и чис 
у казати, ухвати је за раме.{S} Рука му врела утону у њено меко и обло раме.{S} И гушећи се поч 
ље бљештала су јој обла рамена и једре, вреле мишице.</p> <p>И када, већ доцкан, дођоше и јавиш 
 отобољеним као <pb n="221" /> на плач, врелим, уздрхталим устима и подбулим очима.{S} Али то ј 
вене, крупне очи са изведеним обрвама и врелим јагодицама, тако би јој се сјале а уста срећно и 
 отуда из кујне истрчавале са вриском и врелим лицем.{S} Сваки час су силазиле у подрум, где је 
 црним, крупним, мало уским очима, увек врелим јагодицама и стиснутим танким устима, тек при кр 
да заспи.{S} Чекала је да дође сан и, с врелим прстима руке, осећала је како ноћ све јача, тамн 
ојури у њу и чисто је пресече тако јака врелина, и, са њом, тако неко чудно, никада до тада нео 
> вењаке, међ остале госте.{S} И ако је врелина, сунце тек што не пржи, сви они, тако стегнути, 
е не покаја, јер још јаче осети снаге и врелине.{S} Кроз ноздрве јој допире ноћни хладан ваздух 
њеној лепоти, разблудности њене снаге и врелини и страсности није могућно да икоја буде равна.{ 
 по дрхтању, по посртању, и нарочито по врелини, коју осети, кад је Софка пољуби у руку, виде д 
се више и кујна, са оном силном ватром, врелином, и њихна овамо велика соба спајала, сједињавал 
 њеној глави, коси.{S} Софка, осећајући врелину и тежину његове руке по својој коси, поче да се 
ери све.{S} И пошто своју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и образи уздигош 
<p>— Хајде, хајде, свекре!{S} Доста је, време је...{S} Охрабреније на то његово ћутање поче ашч 
дозго журити:</p> <p>— Хајде, Софке!{S} Време је, Софке!{S} Тек што ко није дошао.</p> <p>Софка 
 <pb n="5" /> и људима по затворима, за време Ускрса, Божића или славе, три дана морало се слат 
ј био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала са најстарији 
 која је вечито била код куће, чак и за време највећих пољских радова, највише се са тим Јусуфч 
шао на та путовања и науке.{S} И чак за време тих путовања умрли му отац и мати, Софкин деда и  
>— Софке, синко!{S} Лепота и младост за време је. </p> <p>Што Софку готово пренерази, то је, шт 
а.{S} И као да га гласник није могао на време наћи, када се то десило, те није могао стићи, да  
е неке, причало се, и убијао.{S} За све време, док би он путовао по Турској, по трговини, а оби 
ости од пића, већ што није хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде,  
19101_C15"> <head>XV</head> <p>И за све време од како се испроси, па ни на сам испит, кад први  
.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекра, од њега прими да 
а је било довело, поче да виче: како је време да га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка и  
 вече, кад се поче дан клонити, било је време да се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да прод 
ини јој се, некада, не зна када, у које време, али исто, исто је овако било, постајало и овако  
е, види и прича!{S} Нарочито у последње време, од када је почела деоба, од када је сваки брат,  
учени као и он сам и који су у последње време почели овамо да долазе и да бивају постављани за  
p> <p>Софка зарадовавши се пође.{S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су в 
 њихов одређени, одавно очекивани дан и време.{S} Па не само да им је ово сада као први пут, шт 
зна какав је овде ред: да је већ једном време да младенци иду у своју собу.{S} И зато она чим у 
мља сада њихова, те се због тога у прво време немање није баш тако јако ни осећало.{S} И зато ј 
можда сада, за Ускрс, пошто није толико време долазио — ваљда једном обрадовати и доћи к њима.{ 
ета, чаршије, вароши, што за ово кратко време толико, на мах, као подговорени од неког, нагрнуш 
 сватовима и светом.{S} Зато јој и само време брзо прође.{S} Она хука, граја, дочекивање сватов 
, да није барут уквашен.{S} Слуга за то време отрча до капије, отвори је, и оста да држи разјап 
опојно појављују.</p> <p>Магда је за то време износила из оних долапа, где су биле савијене спа 
их овамо у кујни чује.</p> <p>За све то време, док су они сељаци долазили, Софка се није облачи 
ола, целу божју службу одстоји.{S} У то време дошао неки нов учитељ, Николча, чувен са свога пе 
 саопштавајући им Софкину удају, у исто време наређује им да нико о томе не писне, да не би ко  
ечка и послали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да  
 крилу требећи по њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи јело из лонаца што су 
сти према његовом гробу, било је у исто време и ослобођавање од самога њега, покојника. <pb n=" 
и да седи дочекујући госте.{S} И у исто време да му се донесе она његова ракија, коју је још од 
би се по миндерлуку, који је био у исто време и кревет.{S} Магда у синији, готово клечећи испре 
гу, знала је да је целом том свету дала времена да је већ овако упола довољно виде, те да се по 
<p>Али ипак још није доцкан.{S} Још има времена да поправи, да се покаже како се жртвује, прино 
 била првина, нарочито сада, у последња времена.{S} Ниједна није била срећна.{S} Ниједна да је  
е и мећаве.{S} И нешто због тога рђавог времена, а највише због жалости у којој су били, остадо 
загледајући унутра, јер тек после дугог времена Софка чу како је она отуда виче.</p> <p>— Софка 
одговори на поздрав.</p> <p>После дугог времена Магда се врати заједно са два шегрта који донеш 
а, своје дете јединче, и колико, до ког времена плакала; како је била обучена.{S} А нарочито св 
="61" /> <p>И заиста, Софка после неког времена кроз прозоре одозго угледа Магду.{S} Изишла из  
ћ био, ваљда од многог јела и пића, пре времена угојен, сасвим дебео и јак.{S} Прса му гојна ка 
ку.</p> <p>И на послетку, ко зна колико времена прође, ма да се Софки једнако чинило да је све  
под себе како јој постеља, кревет, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој јако и 
и је већ све било узрујано, измешано, и врило од света.{S} У кујни је кркљало јело у великим ло 
 би се онда јасно чуло његово јаукање и врискање:</p> <p>— Водице, мори!{S} Водице, вештице!{S} 
аки су час отуда из кујне истрчавале са вриском и врелим лицем.{S} Сваки час су силазиле у подр 
 што пре уђу унутра, а отуда се враћале вриштећи, прскане хладном водом од других које су пре њ 
, тужиле једна на другу.{S} По која тек вриштећи отуда истрчи.</p> <p>— Тето, мори, види ове!{S 
ко близу, а не, као што су оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код 
на.{S} А друго што се знало да сама она врло добро зна какав би због тога лом и несреће настале 
че се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи једнако окрећући се око себе и наново гледајући  
и волиш све нас.</p> <p>И њу обузе нека врста лудила, луде раздражености, гледајући толику њего 
убав, да би га учинили својим „чираком“ врстом слуге али њиховим наследником, коме се какво има 
ује.</p> <p>Софки, ма да јој се још све вртело: и соба, таванице, и испред ње она, мати јој, са 
иви, живи, газдо! — поче Магда, једнако вртећи се и чисто стидећи се, што он, њен газда, чак и  
 јој од страха и ужаса поче црква да се врти.</p> <p>Не знајући већ шта ће, одједном подиже гла 
аре, подгрејане симите.</p> <p>— Тетко, врући! три за дваест пара!</p> <p>А сељанке беже, склањ 
м, једва приметно додиривала који крај, врх од Софкиних хаљина, и топећи се од среће, кад виде  
је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипила.{S} Унезвере 
Он је пољуби.{S} Додирну јој чело, и то врх од чела, онај раздељак од навише зачешљане косе.</p 
шивене модрим ширитима, допирале чак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре гла 
ким новим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са великим земљаним бу 
са очима, упртим у своја прса, колена и врхове ногу, с једном уздигнутом руком, пусти целу себе 
ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови од планина, и сама она, Софка, у исто овако одел 
 могао много да издржи и онако горе, на врху степеница, све да дочекује и са сваким да се здрав 
} И баш у том једнаком одлажењу, тачном вршењу дужности према његовом гробу, било је у исто вре 
ло се како на те огњеве падају ужежени „вршници“, заклапајући округле тепсије са непеченим пита 
их тобож интимних некадањих другарица и вршњакиња.{S} И зато је била обучена у раскошно одело,  
ковима кидао јој месо и као кљештима је вукао к себи, да је обори, пуштајући запенушене луде кр 
рчавала деца, слушкиње, једнако се тамо вукле хаљине, јастуци, јоргани, колије, јер ће се ноћас 
азаше гломазна рабаџијска кола, која су вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су била пун 
е.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба, двориште, ора. 
е...</p> <p>И виде како Цигани, срећни, вукући у брзини колије и гуњеве по земљи, пројурише пор 
 уђе у ону велику собу и врати се из ње вукући за собом јастук, који подви и седе на њ при огњи 
рдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а од стоке само кућне краве, кућне коње, са 
а, дрљава, посута концима и праменовима вуне и памука од спаваћих хаљина, запретала босе ноге у 
ушеци су били скупоцени, тешки, од саме вуне, али стари, и поред најновијег, најопранијег чарша 
есе троножна столица, са малим, од саме вуне растресеним јастуком, на коме ће он сада, горе, ув 
то у опанцима и боса, ишла у папучама и вуненим белим чарапама.{S} Па и то, колико се пута забо 
и.{S} Час пође лако, умори се.{S} Једва вуче на босим ногама оне спечене папуче, час их изује,  
а да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, сву ј 
 Маркове браственике био је он као неко вуче, неко дивље младунче, које они треба што више да п 
еби секу руке, ноге, тако да су морали, вучени женама, одлазити кроз капиџике чак и прескачући  
, да проветри.{S} Али кад <pb n="90" /> га није испратила, онда је морало нешто страшно и велик 
ила би, али избегавајући <pb n="169" /> га, да можда не опази на њој нешто: како је или необуче 
о огњишта да издваја од јела и зачињава га онако, како њен воли.{S} Неке чак донеле од своје ку 
о много отворен и много тесан.{S} Једва га била закопчала, те је после морала једнако да извија 
.</p> <p>Магда му приђе руци.{S} Целива га и честита празник.{S} Он је поче дуго, трепћући, гле 
ики сјај, ипак чисто претрну.{S} Понова га пољуби у руку. </p> <pb n="125" /> <p>— Хвала, тато! 
седне, извали се и тако лежећи чека, да га Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен оном 
ње.{S} Па тек, када би тетка отишла, да га лечи!{S} Софка није тачно знала у чему је било то ле 
о удесио и после дошао по пријатеља, да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато 
његову љубав.{S} И она, из сажалења, да га умири, утеши, јасно, раскалашно и као предајући му с 
ба сада, на свадби, седети.{S} Седе, да га светлост од фењера у лице запљускује, те да се, онак 
 разболео, старац није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и  
што ми се никада не јави, када дође, да га видим.{S} Колико пута питам оне моје за њега и за св 
S} Замрсило јој се платно и зове је, да га она одмрси.{S} Софка одмах одлази.{S} На први поглед 
ино ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакујући 
 креће.{S} Она, не могући да устане, да га као што треба дочека, поче се извињавати:</p> <p>— Н 
сигурно тамо над Томчом нагињући се, да га удари, викну:</p> <p>— Зар да ми није онај, твој ота 
били, и како су то смели да допусте, да га не чувају, чак и да погину за њега? — Зар смо знали, 
они које мало дете са средине улице, да га не би који коњ или товар прегазио, или да коме одгов 
.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а на 
ви из куће зато тог дечка и послали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не с 
ишом износили и склањали у комшилук, да га не би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире по 
 до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, ра 
на, тада први пут, не изишла за њим, да га испрати, осветли му пут, него скамењена, гола, само  
ом до капије, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба п 
е к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по челу.{S} И од тог силног ударца  
шен.{S} Сваки час се трзао и плашио, да га она неће призвати себи, неће трпети код себе, у соби 
акар ноћу, у спавању, <pb n="139" /> да га ижљуби.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нема ј 
а њега спрема себи за заменика.{S} А да га је највише волео, видело се по томе, што га код „поб 
ире, заповеда јој и никако јој не да да га много љуби и милује.{S} Једино што би јој покаткад с 
вен широком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе и осећајући 
а томе не остаде.{S} Томча, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју да му поручују и п 
ак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не она, него Магда, тобоже на своју руку, шаље.{S} Н 
а кратким и нежним прстима, чекао је да га Арса сасвим скине.{S} Појас, силав са пиштољем, јата 
 довело, поче да виче: како је време да га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора зн 
е, почне на сав глас.{S} Мати не сме да га прекида.{S} Само га отуд, из обасјане собе, слуша.{S 
 заиста то он, отац, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, или га 
ле да нарочито ракијом не треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и послали, 
 боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.{S} И на свакој служби у цркви и на сваком ве 
е Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Што г 
 да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> <p>Међутим све то није требало.{S} Одав 
ази, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим његовим ноћним доласцима, у мало 
носно, раздрагано креће, и још тражи да га она, поштујући га, двори и услужује.</p> <p>После ов 
уком држећи га испод пазуха, продужи да га она води.{S} Он тресући се, ослањајући се и пипајући 
очесмо за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — у мало нас не поби.{S}  
 покушавала да се противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чисто испитујући гледа и противи 
 — јер на коњским колима нисмо смели да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је 
 да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није био баш толико стар.{S} Али о 
им је велики и страшан изгледао — ни да га погледају, поздрављале би га:</p> <p>— Дође ли, бато 
ко но мушко.{S} И зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и пос 
ба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништ 
над осталим слугама натреса, тражећи да га, као најстаријег, дворе и служе, те тако Софка потпу 
 дан преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече  
ему, са свећом.{S} Поче обигравајући да га, и то одозго, са рамена, свлачи.{S} Марко, једнако с 
и се, пресамићен, иде сам, не дајући да га дете води, већ замахујући оном другом руком чак иза  
ти, наслањати, да не падне, чекајући да га Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасивати 
ти, у којој био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала са  
p>И са њом поче да се пење, пустивши да га она води.{S} Тобож он не зна пут, не зна степенице,  
 пролазника он овлаш само куцне, тек да га овамо у кући чују и што пре му отворе.{S} Одмах за к 
 Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S} А 
нако се на сина дурио.{S} Није могао да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друге б 
весеља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, тако су поред њега истрчавале, витлале се, н 
 за њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли, као да је само њен син, и само му она 
 му није ништа наређивала, него, као да га није ни познавала, тако би га гледала неким разблудн 
а, да окреће к њему своју главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко само полож 
неко њено чедо, дело њених руку, као да га она родила, она однеговала.{S} А у ствари то је и би 
и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник није могао на време наћи, када се то десило, 
нску како се купа и чешља косе и као да га к себи зове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да г 
овор удари, избије, отера, чисто као да га поче молити:</p> <p>— Знам, видим...{S} Видим, али х 
примећавала, како би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога сл 
лаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо кућ 
 к њима све ређе и ређе долази, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим његов 
у Марковој кући.{S} За њега се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, највише воли и да њега  
ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} 
 смилује, да га не омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакујући себе, зато је унезверено г 
ом његовом сумњом, поче чисто плачно да га кори.</p> <p>— Зашта, тато, за какву ме ти држиш?{S} 
се, и сам видиш.</p> <p>Марко, место да га, као други пут, на такав одговор удари, избије, отер 
 ногу у чарапама грче, тресу.</p> <p>Да га као умилостиви, продужи Софка.</p> <p>— Срамота!{S}  
то ће јој увек бити тешко на души, када га види.{S} И зато ће је он стално избегавати.{S} И кад 
сва, особито код Софкина оца.{S} Никада га овај није питао од кога је узео новац, које имање за 
 То ли ви хоћете од мене?</p> <p>Никада га Софка не виде таквога.{S} И што најстрашније <pb n=" 
да окуси штогод.</p> <p>— Ко? — погледа га у чуду ашчика.</p> <p>- Софка!{S} Зар дете да не јед 
ји, која једнако око њега облеће и чија га топлина и јара из њених још здравих крупних прсију ч 
, својој, ако да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи му уз колено, прави му цигаре 
и из собе, да не би морао и матер, која га, трчећи зз њим, поче задржавати, од себе ногом одбац 
свекрово поче као заборављати.{S} Софка га поче у себи извињавати.{S} Пијан био и, можда, свекр 
 Тако, свекре, тако, тако!</p> <p>Софка га поче водити.{S} Прво она коракне, на горњу степеницу 
можда намештала оца у постељу, поливала га водом, освешћавала. </p> </div> <pb n="116" /> <div  
олела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубила.{S} А сутра, после венчањ 
и руке у којима је нешто држала, чекала га је.{S} Свекрва је, као увек, мирно и прибрано седела 
вивши цигару и пушећи је полако, чекала га је.</p> <p>— Снашке, звала си ме? — упита је Тоне ме 
није, и с тако хладним устима, пољубила га у руку, и затим, измакнувши се, остаде стојећи, јасн 
на већ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, показала да пристаје — он ипак поче:</p> <p> 
ше дана као одстранила од себе, осамила га, те он већ почео да и не осећа њену снагу, њу око се 
ај вечити страх, трепет од њега, манула га и оставила, да и даље наређује, заповеда и грди слуг 
 је био клонуо и дубоко спавао.{S} Сама га је распасала, свукла и готово унела у своју постељу, 
оже.{S} Пада.{S} Руке, лактови и колена га издају, јер га оно женино цвиљење као неко уже око в 
{S} Испод очију, кроз крајеве очне, она га поче гледати.{S} После испита сада први пут га виде  
самићеног, црног предаде јој га.{S} Она га однесе Марку.{S} Марко, нестрпљиво, да се једном већ 
е са тим Јусуфчетом и забављала.{S} Она га поучавала свему: и читању, облачењу и говору.{S} И м 
аљине од његове развијене снаге.{S} Она га овамо, у постељи, у брачној кошуљи, у мору од те све 
је у чело, осети јој мирис косе.{S} Она га поново пољуби у руку.</p> <p>— Нека си ми благослове 
леву, јер му она беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, али не као свакада за прсте, већ одозго 
 уплашен. </p> <pb n="52" /> <p>Али она га позва.</p> <p>— Дај руку!</p> <p>Он јој пружи слобод 
{S} А у ствари то је и било.{S} Јер она га је готово и научила како да се носи, како опасује, ч 
 јој руку.</p> <p>— Целивај!</p> <p>Она га целива, али се трже уплашено и поче да блене.</p> <p 
та било, ма какав грех наступио — отера га, најури.{S} Јер, после овога, за Софку све се свршав 
 служењу, облетању око Марка.{S} Тодора га је једнако служила, својом руком додавала чаше, мезе 
еле ноћи отворена да стоји.</p> <p>Арса га први виде, и преплашен одјури унутра, у кујну, код г 
на искап.</p> <p>— Да намештам? — упита га жена стојећи пред њим мирно и некако учмало.{S} Из њ 
мићена у кућу хукћући:</p> <p>— Ох, шта га не шаље? ..{S} Па бар да јаве...{S} Изедоше ме! </p> 
} И да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не она, него Магда, тобоже на 
же око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се опет вра 
о!</p> <p>Брзо изиђе, није знала каквог га је оставила, да ли онако напред раскопчаног и масног 
о се и сам тај сељак био изненадио, кад га је, прелазећи у Турску, нашао одмах на самој граници 
тац њен.{S} Софка од среће претрну, кад га спази, и у мало, заборавивши се, не потрча к њему.{S 
ница.{S} Он застаде гледајући горе, где га пријатељ, ефенди Мита, гологлав, једва држећи се, оп 
осмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу механску, да се одмори, док ми спрем 
и преко седла гуњу и бисаге.{S} Проведе га и окрену улазу, од седла једну узенгију поче тако да 
ео, кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само вид 
тим њеним цвиљењем пада на главу и бије га у теме, у мозак.{S} И једва, помоћу лактова и колена 
од њега за радњу, није вратио; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго по 
пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућ 
епа.</p> <p>Али у том одоздо дете, које га је било довело, поче да виче: како је време да га во 
p>— Како да не, како да не? — заглушује га са свију страна.</p> <p>Долазе до степеница.{S} Он з 
е пређу — почео водити са собом и после га готово никако од себе и не пуштао.{S} Само на Божић  
н, којим је Софка била покривена и тиме га упрља, повреди, пажљиво био савио крај и одгурнуо од 
у од куће, и само општио са слугама, те га тако једног дана тамо затекли и мртвог. </p> <pb n=" 
Ако, ако, добро нам дошао! — предусрете га мати.{S} И кад дође до ње, брзо му изнесе троножну с 
 силава.{S} Али застану, јер виде да ће га опазити Арса, који му се приближаваше доводећи алата 
е је утврђивало у том предосећању да ће га заиста заволети не то, што је бивао све изразитији и 
ито њега, мужа, Томчу.{S} И то можда ће га тако истински заволети, како се никада није надала.. 
зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и после толиких грдња и 
 одмах би окренуо да је храбри: како ће га сигурно послати ове суботе, јер откада нису ништа па 
чајно гледа, молећи за опроштај, што ће га ето обрукати, осрамотити.{S} Али Софка му мимиком од 
 Чак, можда, ко зна, дај Боже, заволеће га онако како је сањала, сневала...{S} А највише је утв 
{S} Већ беше мало узрастао.{S} Науснице га огаравиле, подбрадак се заоблио, вилице му постајале 
 чистећи руке од брашна о скутове, поче га поздрављати:</p> <p>— О, пријатељу, пшенице да поспе 
 раскалашно и као предајући му се, поче га уверавати:</p> <p>— Волим, волим, тато.{S} Све вас в 
Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасивати, али с муком, јер цео његов доњи део тела, 
седне.</p> <p>— Седи, одмори се! — поче га нудити усрдно.</p> <p>Арнаутин бојажљиво, као укочен 
а стуб куће.</p> <p>— Седи, седи — поче га нудити она дајући <pb n="58" /> му кафе и дувана — з 
Софка, заборавивши се, подиже се и поче га заустављати: </p> <pb n="211" /> <p>— Не, тато.{S} Н 
хоће, већ да је варошанка.{S} А највише га порази, кад спази ашчикину голу руку, подбочену о ку 
готово сам.{S} Софка и Тодора испратише га до капије, и одгледаше како поштапајући се, пресамић 
о у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га у хан рањеног.{S} Куршум му остао у трбуху.{S} Истин 
да она то...</p> <p>И зато Софка, да би га сасвим уверила, мораде издржати до краја његов грозн 
 продају кућу више њему за љубав, да би га учинили својим „чираком“ врстом слуге али њиховим на 
ирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стегао, опасао.{S} После једва промуца 
, једнако стојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита:</p> <p>— Јесу 
међ сватова и издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што се виш 
ук и плач Софкин сигурно чути, па да би га као заглушила, она се гласно са свима испред њихне к 
реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би га одједном пресекла, сасвим разуверила, као увређена т 
н остајао на само без ње, онда, када би га она, или услед посла, или услед заморености и засиће 
ојас, није се добро закопчао, почела би га сама дотеривати, и то више из сажалења.</p> <p>Он јо 
> <p>— Ево ме, тато.</p> <p>И љубила би га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изговарајући се к 
 се над Циганина дижући руке, којима би га смождио, само да се овај опет успротиви.</p> <p>Опет 
овори с њим.{S} Никада, већ само кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је она 
м, сигурно био лакши, блажи, и слађе би га подносила... </p> <pb n="119" /> <p>А овако?</p> <p> 
ао — ни да га погледају, поздрављале би га:</p> <p>— Дође ли, бато?</p> <p>— Дођох! — Кратко, с 
нож око срца секло.{S} Али опет, чим би га она позвала, а морала би тада подешавати глас да јој 
о, као да га није ни познавала, тако би га гледала неким разблудним, помућеним погледом, од чег 
огла да ради што год хоће.{S} Колико би га пута, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, она натра 
ђена, што јој се у њен посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, после ће она.{S} Са девером зајед 
ј, неопраност и крпе.{S} Устаде, пољуби га у руку и истински кајући се, што га је синоћ толико  
а Софка до њега и <pb n="176" /> пољуби га у руку.{S} Он као да осети како Софкин пољубац запах 
ће.</p> <p>Кад испаде пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није имала.{S} Он се трже, изненад 
 /> <p>— Збогом, тато! — Приђе и пољуби га у руку.{S} Осети како су му руке, прсти, сасвим хлад 
 она обрадована његовим доласком пољуби га у руку.{S} И он, окружен њима, поче да се пење и да  
ама.</p> <p>— Како си, тато? — поздрави га Софка и приђе му руци. </p> <pb n="242" /> <p>Он је  
гда, која, не смејући да уђе и поздрави га, док не буде позвана, навлаш по кујни поче да премећ 
м!</p> <p>— Срећан ти пут! — отпоздрави га Софка и оста светлећи, док се он, одударајући од ала 
>— Чедо, Софке!{S} Иди, чедо.{S} Остави га, Софке!{S} Иди, иди од њега!</p> <p>— Ништа, нано.{S 
у суву, хладну руку и љубећи је, ослови га:</p> <p>— Добро дошао, тато!</p> <p>Он као устукну.{ 
ом: „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви га гласно питају:</p> <p>— Свекре, на ћев ли си?</p> <p 
тела из радозналости да оде горе и види га, па пењући се на степенице почели да вире кроз решет 
рнаутина, — поче јој наређивати. — Нађи га и питај: да ли може што мешено да му понесе.{S} Посл 
.{S} Гледао је ту варош, тај свет, који га толико у потаји као сигурно чекао да види понижена и 
а ће.{S} Окреће се своме грнетару, који га у корак прати, и грца, муца:</p> <p>— Алиле, де, син 
 види да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли, таквога мужа, још дете!{S} Знала је да  
 дечком) дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бојао се да много не „преучи“, ра 
у сасвим код ње обезобразили и обрукали га, викну заустављајући:</p> <p>— А бре, не тамо! </p>  
вако дете, не би сасвим заборавила, или га чак омрзла, што никако к њима не долази, што њу и „м 
лако, са својом...{S} А овако, оставили га самог, и то овде, у вароши, где то није обичај, не з 
а да полети, падне му око врата, загрли га и од радости, због толиких мука, што су због њега пр 
стављани за меџлисе и за судове.{S} Они га призивали к себи, дружили се с њиме.{S} Приликом суђ 
му не смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младенци могу...{S} Ако не, ја  
тер јој, стаде пред њу уплашен.{S} Мати га мимиком посла да иде у чаршију и зове јој Тонета.{S} 
 поче се правдати одлазећи.</p> <p>Мати га отпрати до капије, а Софка оста у кујни перући шоље. 
оруком: да или долази кући и не срамоти га, или ће он своју кћер натраг узети.{S} Томча наводаџ 
е је не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растанку у руку, осетила у шаци дукат.</p> </div> 
м. — И бацајући се сину о врат и љубећи га страсно продужавала би. — А сад у здрављу и срећи да 
 почеше.{S} И саме жене одахнуше видећи га расположеног.{S} Јер због њега до тада нису смеле да 
укла.{S} Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушајући његове неприродне гласо 
га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха, продужи да га она води.{S} Он тресући  
 стане, па онда се окрену к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини, а осе 
ма запушио му и очи и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата ује 
заносећи је око њега и као обгрљавајући га, могла до самих му уста чашу приносити.{S} То је доч 
шију, и чисто стидљиво, као умиравајући га, промуца:</p> <p>— Ћути, алате!</p> <p>И пусти му ди 
павао, да капију отвори, већ одбијајући га од капије, рекла:</p> <p>— Немој ти.{S} Ти када отва 
игурно није никако ни спавала, чекајући га.{S} Чак није дала момку, који је као увек наоружан и 
сте живи?</p> <p>Софка, и сама чекајући га са свећом више главе, испред кујне, укочи се од оног 
илазио руци за благослов, благосиљајући га, говори:</p> <p>— Аферим, синко!{S} Аферим, Николчо! 
пила је, да их, како је почео а знајући га какав је, на послетку сасвим не остави, и никада се  
урећи кроз шуму, кроз таму, заклањајући га од месечине, однео га у хан.</p> <p>Тамо, прегледавш 
она одмах тога Арнаутина, и не питајући га да ли он може, почети да саветује како ће да пази да 
у, онако како се још ноћас, испраћајући га, обукла на двоје на троје.{S} Сада, одозго, из соба, 
ола скида.{S} Сам га понесе и осећајући га на леђима, грлећи му <pb n="227" /> око свог врата и 
!</p> <p>— Зар и ханове? — као кушајући га питају неки.</p> <p>— И ханове, и све! — Па се окрен 
 бежао од ње.</p> <p>Она и не слушајући га, јер је увек од њега такве одговоре и добивала, враћ 
, без игде ичега, и са језом дочекујући га поче себи да пребацује: што се није сетила и кришом, 
креће, и још тражи да га она, поштујући га, двори и услужује.</p> <p>После овога, све је то нес 
 прошевину, и пре но што она, пољубивши га поново у руку, пође вратима — устаде и дође до Софке 
ко жудне биле весеља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, тако су поред њега истрчавале, 
вим заогрне, увије, него само набацивши га, увијајући више главу, да је ко не види, изиђе.</p>  
 њега, нико не послужује њиме, не троши га.</p> <p>Као свакада, не изненађена већ навикнута на  
 се враћа.</p> <p>Колико пута, када јој га по толико месеци он никако не пошље нити јој ко друг 
И онако пресамићеног, црног предаде јој га.{S} Она га однесе Марку.{S} Марко, нестрпљиво, да се 
Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га они још толико поштују, да ето сада његово јединче и 
служавником, те матер прекиде.{S} И док га је Софка служила слатко, смешећи се што он не види,  
де да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе и осећајући га на леђима, грлећи му <pb n="22 
лецао и посртао.{S} Ипак издржа.{S} Сам га унесе, положи по поду, преко белог чаршава и намести 
о, од тога се уплашио, цурукнуо и силом га кући донео, — он је сав по алату полегао.{S} Рукама  
едну, она већ другом готовом, запаљеном га нудила, он сав блажен, срећан, разгрнувши мантију и  
чића дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кришом га ноћу одводили у друга племена, само да Маркови не до 
 не може одмах да се катанац откине, он га изби чизмама, заједно са бравом.{S} И Софка виде как 
одрастао мало, прешао десету годину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови 
S} И заиста, тај је сељак отишао, нашао га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А  
аном, јабучица била испречила, и готово га гушила, не гледајући никако у Софку, продужи сам себ 
слуга, Арса.{S} Софка смејући се, благо га предусрете.</p> <p>— Знам, знам, Арсо. — И у том сти 
таму, заклањајући га од месечине, однео га у хан.</p> <p>Тамо, прегледавши и видевши колико су  
уми, на по пута стала, устукла.{S} Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушају 
кну од неке дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се он на њу.{S 
смен.{S} Отац га као ожењеног (а оженио га, по обичају, рано, дечком) дао у манастир, да учи.{S 
д.{S} Горњи спрат куће подигао, окречио га и ишарао резбаријама.{S} Собе <pb n="4" /> је раскош 
ас и сва половина дрхти, тресе се, како га колена, бутне кости издају, нихају се.{S} И како и о 
у гледале и пиљиле, бодро мотрећи, како га Софка држи за руку, како се мучи, да му малу детињу  
а је била спремна на то, јер чу се како га утишава:</p> <p>— Де, де... газда-Марко, знам ја...< 
Муса, јеси ти, Муса? — чуше Цигани како га одозго поче ословљавати ефенди Мита.</p> <p>Они, рад 
аних ноката.{S} Он, гледајући у њу како га са пажњом, милошћу, на очиглед свију води, држи за р 
во на голом поду спавао је.</p> <p>Како га увели, тако и заспао.{S} Спавао је мирно, дубоко, са 
олико воли, једнако лаже за њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли, као да је сам 
Хоћу ја! — И сва срећна, јер зна колико га тиме изненађује, смешећи се, поче да му се уноси у л 
наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати сасвим малакса и готово паде од  
била би се, али она, гнушајући се, само га одбаци од себе и изађе, закопчавајући се.</p> </div> 
е, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита:</p> <p>— Јесу устали?</p> <p>— Јесу, јесу, г 
.{S} Мати не сме да га прекида.{S} Само га отуд, из обасјане собе, слуша.{S} Софка по материном 
ице, стоји напуњен сатљик вина.{S} Само га по том памти, а више ништа.{S} А после су јој причал 
Магду замоли да му доведе коња.{S} Само га Софка опази.{S} Истрча за њим.</p> <p>— Куда, тато?< 
о за себе, али је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу м 
, ја...</p> <p>— Можеш ли? — доброћудно га поче питати ефенди Мита. — Како си?{S} Имаш ли ракиј 
 пусти Васки онога њенога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека пред амамом на мосту.</p> <p>— А теби  
а упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи.{S} Ц 
 јаче поче да удише тај трулеж.{S} И то га поче као освешћивати.{S} Сети се свега.{S} Последњи  
акве своје неприлике, оваког мужа, зато га сада тако очајно гледа, молећи за опроштај, што ће г 
у, која већ беше осветљена од огња, што га деца рашчаркала и већ се начетила око њега, па онако 
 у гласу нечега плачног, прекорног, што га је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и сав  
.{S} Кости му се у земљи превртале, што га, по обичају, младог, још као дете, оженио, када ништ 
е највише волео, видело се по томе, што га код „побратима“ остављао, нешто стога што је ближе б 
уби га у руку и истински кајући се, што га је синоћ толико узнемирила и уплашила, промуца:</p>  
де, него више што није то ко други, што га неће други видети, зарадова се.</p> <p>— Магда?{S} З 
е мушко, његов наследник?{S} Да ли, што га њене танке уснице, детиње али црне очи и мало, тамно 
оред њега, заустављао.{S} И срећан, што га се не боје, не страхују, обгрљавао би по коју око ст 
авало, чиме се поносио, било је то, што га због те његове учености а и отмености почели први бе 
ж толику љубав према њему, те зато, што га бајаги толико воли, једнако лаже за њ и оволико га у 
p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Што га толико држи код себе?{S} Мало се он крви са том прок 
 мирно.{S} И од целог поздрава само што га упита:</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох! —Чисто мрко 
, толики је био пробирач.{S} Једино што га загрејавало, чиме се поносио, било је то, што га збо 
} Брзо, као увек, понизно и радосно што га она зове, што може да је послужи, дотрчао би к њој и 
 јој од сада увек бити на терету, пошто га она собом, жртвујући себе, својом удајом, и одржава  
 испред њега, чека, док попије, и пошто га понова пољуби у руку, узима од њега, да наслужи друг 
 ти дан и празник, дедо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха 
p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S} Само је један пут лупнуо алком, а она, мати,  
 њега као и друге бије, није могао, јер га је и он много волео.{S} Истина, то никада није казао 
ао да се томе досећао свекар Марко, јер га је видела како се он све више и јаче пробија измеђ с 
} Руке, лактови и колена га издају, јер га оно женино цвиљење као неко уже око врата стеже, не  
а да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео како срећан облеће око ње.{S} За Софку је јасн 
рака скљока.{S} Опет се она враћа, опет га изува.{S} Слуге тада морају да беже у комшилук, јер  
е, само што поче да брише чело.{S} Опет га обузе страх, опет малакса, осети неко кркљање, тупо, 
 гледати.{S} После испита сада први пут га виде целог.{S} Исто онако мали, са већ широким прсим 
тио; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго потрошио.{S} Али, и поред св 
њу саопшти јој да му се надају, очекују га, јер ће он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али  
 он.{S} Лице му не видеше, али по оделу га познаше.{S} За њим је силазио други, крупан, у гуњу, 
="82" /> већ на сточићу, примакнувши му га до колена, поређала пет шест чашица, а мати такође,  
коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубила.{S} А сутра, после венчања, све престаје.{S}  
а било жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити.</p> <p>Међутим дан је већ био почео.{S} По 
рно од слугу.{S} А поред тога, ма да су га остале слуге уплашено задржавале, заустављале, испад 
ије.{S} А свима је био неугодан, сви су га нерадо гледали, не што је са њима седао, него што их 
а пије.{S} Онда и полудео.{S} Држали су га и хранили везаног, горе, на горњем спрату.{S} И кад  
ало да ови суде и заповедају.{S} Чак су га на своје гозбе звали, у своје куће примали, као што  
е једнако њиме, „батом својим“, како су га сви у родбини звали, застрашивале и претиле им:</p>  
ај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га сви звали.{S} За све Маркове браственике био је он к 
у, претњи, звучи и страх, страх, што су га оставили самог.{S} Јер да су и они ту, пошто су и он 
му овај одриче, не да паре, него што су га они: она, његова Софка, и он, тобож његов зет, балав 
 толико његовим бакшишом, колико што су га песмом задовољили — а знало се како је њему тешко уг 
а се за то, не сме да буде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{S} Дише толико, <pb n="21 
упи најбоље и најугојеније јагње, одмах га до капије, испод шамдуда, окачивши омчу од старог не 
 још са свирком и весељем!{S} Али одмах га разумеде.{S} Ваљда да се то што боље сакрије, зато о 
шинство.{S} Он је био и писмен.{S} Отац га као ожењеног (а оженио га, по обичају, рано, дечком) 
 Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада се са свадбе врати, као да нас је хтео 
— Нећу, нећу да једем! — одсечно, чисто гадећи се при помисли на јело, одби је Софка.</p> <p>—  
зирања и одгуривања ногом од себе нечег гадног, нечистог, да Томча под тим као поклекну, сруши  
д њих, сасвим пропао.{S} По тој псовци, гадној речи, видело се да се сасвим повратио у оно доба 
ећ би почео изувати ципеле којима ће је гађати — како <pb n="9" /> ништа ниси чула?{S} Где си?{ 
у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, само ако кога примети у кући <pb n="248" /> од  
 коња и од људи, у тишми рушење ограде, гажење цвећа — отуда ниједна башта после удадбе не може 
прозора, не само стакла него и ћерчива, гажењем судова по трпези, а све то праћено његовим гото 
 освести, ђипи унезверено.</p> <p>— Ја, газда, ја...</p> <p>— Можеш ли? — доброћудно га поче пи 
ице, да је пробуди:</p> <p>— Газдарице, газда! </p> <pb n="129" /> <p>У то Марко дојаха до праг 
њима и понизно их моле:</p> <p>— Немој, газда!{S} Аман, газда!</p> <p>— Ђид бре! — кркљају они. 
е. </p> <pb n="170" /> <p>— Имам, имам, газда! — тресући рукама поче показивати стакло.</p> <p> 
х моле:</p> <p>— Немој, газда!{S} Аман, газда!</p> <p>— Ђид бре! — кркљају они.{S} Коњи им се п 
о продаји куће, а сва срећна што је он, газда јој, дошао и чак са њом говорио, једнако гунђала, 
 да грди. — Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај и онакав пас убије.{S} 
че му показивати на кућу.</p> <p>— Ево, газда Марко.{S} Ово је мој серај.{S} Ово је та, „ефенди 
се већ начуло ко је он, тај њен свекар, газда Марко, и како ће сада сам дукат падати.{S} И зато 
тога осети тако потресена.</p> <p>Гост, газда Марко, једнако устручавајући се, рукова се са мат 
итница дознало о њима: нарочито о њему, газда Марку.{S} Од скора су се били доселили из Турске. 
 се како га утишава:</p> <p>— Де, де... газда-Марко, знам ја...</p> <p>— Шта ти знаш, сурунтијо 
 једно те исто:</p> <p>— Ето тако...{S} Газда...{S} Сврши се...</p> <p>И када поче падати ноћ,  
— Марко, — али се брзо трже и поправи — газда Марко, — ако смо и Цигани, и ми душе имамо.{S} Не 
ђен, одговори: </p> <pb n="178" /> <p>— Газда Марко, свирка моја, образ мој!</p> <p>И клечећи ј 
чици до врата собних не угаси и да онда газда излазећи не наиђе овамо у мрак, час опет овамо, н 
.{S} Ено млада, пуна и чиста лица, Ната газда-Миленкових.{S} Она се увек, сваке недеље, са оцем 
к сена или траве дрема, чека, док његов газда посвршава одређене послове: довољно насече дрва,  
е Аритон наводаџија.{S} Нека он оде код газда-Марка.{S} Нека му јави да довече дође на „пијење“ 
, и тамо ка свекрви викну:</p> <p>— Оде газда и посече алата!</p> </div> <div type="chapter" xm 
дарице, ете, послали ме, да кажем да је газда убијен.{S} Убијен је газда, газдарице! — понављао 
аци, то не знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је у вароши, бар он треба да зна кака 
 кажем да је газда убијен.{S} Убијен је газда, газдарице! — понављао је, једнако бришући зној п 
т.{S} Јер довољно је било рећи: „Ово је газда-Марков стриц, деда или род“, па да сваки, ма ко б 
 слуга, чирак, носећи из чаршије што је газда за кућу накуповао, а обично на машине навлачене и 
ећ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку, морати на то пристати.{S} Али ипак, ипак н 
 узду и за узенгије придржи, како би се газда што лакше скинуо.</p> <p>Марко, као увек, сишавши 
 како то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она онај и онакав сан снил 
и пазио, чу се како викну:</p> <p>— Уби газда газдарицу!</p> <p>Софка, овамо у постељи, готово  
досни, што су тако видели да им је нови газда не само као стари, већ и силнији.</p> <p>И како с 
ихове куће умножио је највише исти овај газда Марко, када је, после оца, предузео старешинство. 
гог новца, какав се зна да само он, тај газда Марко, има, него да ће најзад морати да наступи о 
тећи се и чисто стидећи се, што он, њен газда, чак и о њима, њенима, води бригу.</p> <p>Горе, у 
м њен, не неки други, страни Томча, син газда-Марков, него <hi>њен Томча</hi>, као неко њено че 
, алат!</p> <p>— Живи ли сте? — Чу како газда само ослови и брзо поред њега на капију промину.< 
новца, има своју кућу, а од њих, својих газда, од четир и више година неподигнут ајлук.{S} Али  
 И после ће му испричати о њима, својим газдама:{S} Софки, матери јој, оцу, а највише о њихном  
гла што лепше и више овамо њима, својим газдама, да понесе.</p> <p>— Магдо! — понова је зовну м 
огати и она улазила у ред имућних жена, газдарица.{S} Ништа и нико код ње није могао да изазове 
Арси, да све уреди а особито да се она, газдарица његова, одмах обуче као што треба, и спреме с 
да је газда убијен.{S} Убијен је газда, газдарице! — понављао је, једнако бришући зној по кошча 
она њега пита.</p> <p>— Па шта знам ја, газдарице?{S} Знаш ти газду.</p> <p>Али одмах би окрену 
јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, еј, газдарице, нисмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није било још 
p> <p>— Како?{S} Где?</p> <p>— Не знам, газдарице. — Исто онако укочено стојећи, бришући зној и 
 ни у свекрву: </p> <pb n="223" /> <p>— Газдарице, ете, послали ме, да кажем да је газда убијен 
 код газдарице, да је пробуди:</p> <p>— Газдарице, газда! </p> <pb n="129" /> <p>У то Марко дој 
и преплашен одјури унутра, у кујну, код газдарице, да је пробуди:</p> <p>— Газдарице, газда! </ 
да се нађе, послуша, нарочито да је око газдарице, одговарао је:</p> <p>— Нека умре и она! — И  
али?</p> <p>— Јесу, јесу, газдо.{S} Ено газдарице по кујни, спрема.{S} А Томча (син) тек што се 
о, чу се како викну:</p> <p>— Уби газда газдарицу!</p> <p>Софка, овамо у постељи, готово се обе 
погођен тим већ заборављеним од старога газде суровим и заповедничким гласом, дотрча уплашен:</ 
је шта од њега узимао, као што су друге газде и учиниле, те поново дошли до већ проћерданог и п 
се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и насмејали им се за ту њихову „сељачку“  
 главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко само положи руку на алатово чело, н 
држећи више себе чирак са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући капију,  
чишћује, да се зна чија је земља: да ли газдина и турска, да ли њихова.{S} Тада се видело да им 
без душе истрча овамо ка капији, кад чу газдино као увек кратко и набусито:</p> <p>— Ја! </p> < 
 у село, да тражи и убије онога Ахмета, газдиног крвника, док у ствари отишао и он у хан, код Т 
а.{S} Онда се поче пети ка чаршији и ка газдиној кући, док њему, приметивши како се већ приближ 
 по вароши, причати и трубити о доласку газдином, о силним поклонима што је тобож донео.{S} А т 
, чисто увређено. — Ту сам, куда ћу ја, газдо!{S} Ту сам ја!</p> <p>— А како твоји на селу, јес 
м гласом, дотрча уплашен:</p> <p>— Шта, газдо?</p> <p>— Коња, чизме очеве! — цикну Томча на Арс 
, псу!...{S} И говорим њему: „Пусти ме, газдо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме  
о:</p> <p>— Ох, бре, газдо!{S} Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су други помагали, придржавали Мар 
е, грцао је и плакао:</p> <p>— Ох, бре, газдо!{S} Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су други помага 
јесу здрави, живи?</p> <p>— Живи, живи, газдо! — поче Магда, једнако вртећи се и чисто стидећи  
 <p>— Јесу устали?</p> <p>— Јесу, јесу, газдо.{S} Ено газдарице по кујни, спрема.{S} А Томча (с 
у не поче и самога мртвога Марка, свога газду да грди. — Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, 
 са пребаченом уздом о ункаш чека свога газду, Томчу, да изиђе из собе, уседне на њ и отпутују  
очима, одморан, осећајући на себи свога газду, како на њему слободно и стегнуто седи, ситно, ве 
 мора де се уда, истина за најбогатијег газду али још сељака, тек што се доселио, и то за мужа, 
пе да испред куће, кућњег прага, стигне газду, узме алата за узду и за узенгије придржи, како б 
— Па шта знам ја, газдарице?{S} Знаш ти газду.</p> <p>Али одмах би окренуо да је храбри: како ћ 
ране цуре млазеви воде, и почне гледати газду својим засићеним очима, овај би му онда, забацују 
 накуповали и понели својима у село.{S} Газе све испред себе, нарочито Цигане, и Циганке.{S} Ци 
ованом потпетицом од чизме, са мамузом, гази и скида катанац.{S} Од беса, што не може одмах да  
женио: </p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем  
ављали.</p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем  
</p> <quote> <l>„Хаџи Гајка, море, хаџи Гајка девојку удава“</l> </quote> <p>Мати јој последња  
/p> <quote> <l>— Хаџи Гајка, мори, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дав 
на свирка, песма:</p> <quote> <l>— Хаџи Гајка, мори, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дав 
их удавао и женио: </p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем  
 једнако понављали.</p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем  
 свирком и песмом:</p> <quote> <l>„Хаџи Гајка, море, хаџи Гајка девојку удава“</l> </quote> <p> 
на му се не виде.{S} Џепови са колутима гајтана сасвим се изгубили у трбух и у појас, и једва с 
а њега кроју.{S} Чакшире мало уске, без гајтана, јер су оне лакше а скупље стају због тежег шив 
ко обријан, у широким мор-чакширама без гајтана, с бројаницама, ситним брзим корацима стаде он  
у чохано одело обучен.{S} Истина редови гајтана, што су из појаса његова излазили и низали се п 
иле дугачке, још мање широке и испуњене гајтанима, већ уске, кратке, да би им се што више видел 
 и ногавица од поређаних златних, жутих гајтанова.{S} Софка их је већ јуче пробала, да види да  
 велики грумен соли, каце пуне зејтина, гаса, али увек највише барута и олова и оружја.</p> <p> 
, млако, ширећи од себе задах проливена гаса.{S} Ма да су одавно сви по кући будни, опет се ник 
чно, пре но што леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу к 
огорела је до дршке чирака и расцветана гасила се ширећи задах.{S} А он, младожења, до њених но 
 секла зурла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта <pb n="201" /> ће од беса 
 колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни како му један опанак остао тамо негде <pb n= 
приметивши <pb n="20" /> их, го, само у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подска 
оде и развејан пепео услед затрпавања и гашења огњишта.{S} Једино, одозго са горњег спрата, кро 
а, на бунару, јасно се оцртавала велика гвоздена кофа; са ланцима место ужета.{S} Из кујне поче 
ачени о хладњак, лелујали су се дугачки гвоздени фењери, са својим тешким, масивним, црним и за 
спуцаним плочама и са мрачним, на свод, гвозденим прозорчићима, поређаним до испод самог крова, 
е“, а около по сводовима, по „курнама“, где је био потпун мрак, <pb n="151" /> горела су кандил 
љускају.{S} А из крајњих тамних кутова, где се од паре нису могле да виде, почеше гласно да пев 
те широке тепсије; па онда испред њега, где он седи, сухе степенице, које воде на горњи бој, а  
ће.{S} Сигурно ће опет из оних сандука, где су новци, какав дар, каква низа дуката.{S} Зато Соф 
pb n="13" /> онда би отуда, из чивлука, где су били затворени са свирачима, које наместе у друг 
уће, и око куће, и чак овамо око штала, где је била стока и са њом сасвим стари, бабе и старци, 
е, да јој лице и пун врат са модринама, где је јаче било стегнуто, бивају сасвим слободни; да с 
 Зато их увек и било по околним бањама, где су се опорављали од неуредна живота, да би се после 
 се по таванима, завлачила по кутовима, где је ту ствар, ко зна кад и како, угурала.</p> <p>Соф 
је за то време износила из оних долапа, где су биле савијене спаваће хаљине, покривене белим ча 
е за Марком.{S} Виде како он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они сандуци, не ру 
 да ли се не чује што из онога сопчета, где је Софка и одакле се видело како још прска свећа.{S 
едино из оног тамо кута у дну дворишта, где се сливала и скупљала нечистоћа, заударало је, на ђ 
 тамо у селу код својих синова и снаха, где је била као неки старешина, јер јој муж умро, али,  
S} Тако би јој и остраг и испод пазуха, где је тај јелек био мало исечен, кад би заносила руком 
ице, кроз капиџике, из споредних улица, где нема метежа, већ се чује како иду жене, старке и сл 
ту пао.{S} А отуда, из оне велике собе, где је свекрва са окрвављеном главом ничце лежала, једн 
ошао и упутио се, поред чесме, на ниже, где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, кој 
по калдрмисаним авлијама, а из чаршије, где је велика капија и кафана, на махове поче допирати  
 руке једнако иду по појасу, под мишке, где се обично држи нож.{S} Уби је тај страх, да крв не  
.{S} Није се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код 
ок и сав црн.{S} Једино у средини горе, где су била стакла кроз која је у амам долазила светлос 
тепеница.{S} Он застаде гледајући горе, где га пријатељ, ефенди Мита, гологлав, једва држећи се 
{S} Сви они долазили су отуда из баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, к 
з оне комшиске куће, одмах преко баште, где је сада ограда била изваљена, да би се могло у њу к 
ини као неки логор, као неко одмориште, где се они сад сви са њом, својим пленом, зауставили, д 
ати грч.{S} И отуда, из штале, из куће, где се је била сакрила, почне да кија, кашље.{S} И то ј 
 Зар ја не знам и не чујем шта он ради, где се луња и колико троши.{S} Главу ћу му као врапцу о 
ији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговет 
е. </p> <pb n="97" /> <p>Доле, у кујни, где се она журила и по великој синији ређала чанке с је 
 врати.</p> <p>То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро почишћена, гор 
оставили га самог, и то овде, у вароши, где то није обичај, не зна се за то, не сме да буде...< 
цем.{S} Сваки час су силазиле у подрум, где је било пиће, и око бунара већ је увек по која хлад 
и, еспапи, механе, нарочито Шарени Хан, где долазе из Турске Турци и њихни сељани.{S} Свакога о 
 А даље: какав изгледа, како је обучен, где седи, с ким иде, било му је забрањено да се распиту 
а огрнула, да јој не би прашина одозго, где је Софка чистила, падала и прљала јој чисту белу ко 
ли из варошке сиротиње, која се одозго, где је била скупоћа, досељавала овамо — за све њих она  
жена код свога мужа, него где се нашло, где се могло.{S} Не осећали се болови од суседних лакто 
 и одведе је у чело, на најлепше место, где је био прострт душек, док су свуда около по миндерл 
горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео.{S} Понизно, са страхом, не смеј 
 улицом која води право горе у чаршију, где је пазар и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није 
у собњем.{S} И тамо, спроћу ње, у куту, где је био потпун мрак, чисто се скљока.{S} Софка претр 
онесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу механску, да се одмори, док ми с 
зумевши те Арсине узвике, прекоре, као: где су они, слуге и остали сељаци, били, и како су то с 
— како <pb n="9" /> ништа ниси чула?{S} Где си?{S} Живиш ли?{S} Како ништа?{S} Зар ја, што не с 
</p> <p>— Па шта ми ради мој Митица?{S} Где је?{S} Здрав ли је?{S} И што ми се никада не јави,  
а и да пита гласника:</p> <p>— Како?{S} Где?</p> <p>— Не знам, газдарице. — Исто онако укочено  
женама, чека — и поче да виче:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>— Ево ме, тато! — Дотрча Софк 
пије чуо би се његов пун глас:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>И силином, пуноћом и раздрага 
то спречи, кратко упита Софку:</p> <p>— Где је Томча?{S} Имам нешто са њиме! — И не чекајући од 
то силно утиче.{S} И још кад он сагледа где је Софка кувала кафу: како отуда, из тамне, широке  
 где она сама не може, по леђима или ма где.{S} А услед тог међусобног трљања, опет је настало  
 изашао она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полумрак срушила се плачући и грцају 
о женске, када почну из цркве да излазе где су биле не толико ради службе божје, колико да их с 
јао, гледао и сам наређивао Арси шта ће где да се намести и како.</p> <p>— Ту...{S} Тако...{S}  
ао сједињавали.{S} Није се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} Ни муж код своје жен 
ма, пробајући да ли јој од тесноће неће где год пући.{S} Овлаш повеза се кратком, свиленом и за 
лом и пићем.</p> <p>Када Софку угледаше где к њима долази, сви, и најпијанији, као застидивши с 
зимале, једна другу молиле да је обрише где она сама не може, по леђима или ма где.{S} А услед  
е како он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они сандуци, не рукама или кључем, ве 
само она, свекрва, знала како изгледа и где може бити, ипак би је ова одбијала и упућивала њој, 
 не прска и не тандрче, већ како који и где у рупу запао, тако застао и углављен као да се одма 
</p> <p>Ко зна како се упознали, како и где састајали.{S} Тек се почело примећавати, како, чим  
ди право горе у чаршију, где је пазар и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није задоцнила, гот 
ка одмах одлази.{S} На први поглед види где је пређа замршена, и сигурно, слободно, не откинувш 
ве и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати да премре од страха.{S}  
потребне, и за њих није хтела да зна ни где су.{S} И када би која комшика дошла, да потражи на  
</p> <p>— Па подај, нано.{S} Ја не знам где и какво је <pb n="233" /> то.{S} Иди ти и подај! —  
а се, она ће то послати пред вече у хан где је овај одсео и то још по слузи.</p> <p>И Софка по  
воје жене, ни жена код свога мужа, него где се нашло, где се могло.{S} Не осећали се болови од  
, и то не глатко, подједнако, него како где, као на басамаке.{S} И сви са великим, зимским шуба 
уга племена, само да Маркови не дознаду где је.</p> <p>Али то ништа није помогло.{S} Најмлађи и 
И ко зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче уплашено говорити:</p>  
 мати, како су сплетени, не забораве их где и изгубе.{S} Сваки добивени новац од ханова њој би  
„дарови“, те њихне печене пите, печења, гибанице, од којих је силна маст цурила.{S} При уношењу 
ао да се надише.{S} Прсти су му пуцали; глава његова, већ уска, стара, спарушкана и обријана, с 
, димњак, настављао је. — А ето и твоја глава! — И од беса, пића, ударајући се по глави и врату 
ди код куће, уз огњиште, али зато твоја глава и отиде!{S} И сад тако, ето!{S} Ја, тако!</p> <p> 
ош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показујући рукама на кућу 
да, да Софку чисто у чело удари, те јој глава клону, отворише се двери са свештеником у златној 
} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљена.</p> <p> 
 се спремати и за то.{S} Једино што јој глава заносила и очи јој гореле.{S} А то, мислила је, с 
реке, клапарање воденица, а више њихних глава једнолико, као из далека, шуштање топола, њиховог 
сутра видела удубљења од њених лактова, главе, како је по њему нички грчећи се лежала.</p> <p>— 
} Мати опет, једнако обучена у свечано, главе не диже од спремања колача, туцања шећера, пржења 
 врату и по образима длаке од мужевљеве главе, која је, као у сваког детета, била кратко ошишан 
 и држала је и више своје и више његове главе, светлећи му пут.</p> <p>Слуга, пошто још једном  
из своје собе.{S} Сва оронула, повезане главе, и са отобољеним као <pb n="221" /> на плач, врел 
ворило се, да је она увек била повезане главе, која ју је од тада једнако болела, и од које се  
 се дигне.{S} И чим види Софку повезане главе, чела, и са модрицама, она, као киша плачући, гов 
 <p>На капији се појави висок, обријане главе Арнаутин.{S} Софка се осмену, јер одмах виде да ј 
Велика лојана свећа у чираку, више њене главе, догорела је до дршке чирака и расцветана гасила  
ала, а сад, баш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, ту се превари!{S} Али откуд је мог 
еговом унезвереном дрхтавом грлењу њене главе, љубљењу косе, виде како он зна, да он сада може  
арала и спавала, дремуцкајући наслоњене главе на руку уз прозор, слушајући тихо дисање дечје, у 
{S} Она, као увек, спавала би подбочене главе о руку, обучена, чак и са папучама — јер, за бога 
 чиниле да им се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу навлаш кратко, чисто ошишане, и 
до копита, дуга врата и лепе четвртасте главе, са паметним очима, одморан, осећајући на себи св 
рко остаде и даље тако да седи, погнуте главе, у папучама, распасан.{S} Белио му се учкур од ши 
пкољен женама, са женом, свекрвом, више главе, која, сасвим заборавивши да кука, нариче, поникл 
те руке, што му је клемпаво висила више главе и била наслоњена на праг, кроз тај праг, кроз пук 
над коритом, са уздигнутим ћемером више главе, да сви виде, да се сви зграњавају, поче из њега  
офка, и сама чекајући га са свећом више главе, испред кујне, укочи се од онога тамо на капији г 
ојка.{S} Стоји на среди, дигла тас више главе и једнако пева.{S} Пева заносно из свег грла.{S}  
, овај би му онда, забацујући узду више главе о ункаш, говорио:</p> <p>— Е, сад иди! — И заиста 
 разастре, намести, донесе и метну више главе тестију свеже воде, чији је грлић био запушен зел 
 ће бити од додира његових руку, уста и главе на њеним недрима, кад он падне и кад почне да је  
 унесе у посао.{S} Целог дана не дижући главе ради.{S} Мати једва би је одвајала, да руча и веч 
круте кошуље, испод њене опечене сунцем главе и иза нажуљених јој и жутих руку, помаљала се и б 
о леже и покри се јорганом, чак и преко главе.{S} И тек, као одахнувши и ослободивши се од свег 
 распремала ону велику корпу, што је на глави донела, са пуно остатака од пите и јела, што се н 
ану своју овлаш повезану кратку косу на глави.{S} Час пође лако, умори се.{S} Једва вуче на бос 
миловао је по њеној уској, готово седој глави. </p> <pb n="132" /> <p>Њу то још више потресе:</ 
сав срећан, остаде држећи руку на њеној глави, коси.{S} Софка, осећајући врелину и тежину његов 
ава! — И од беса, пића, ударајући се по глави и врату, заждио би онда чак до капије, да би се и 
зиле и улазиле, као маљеви је лупају по глави и у мозгу јој остају.{S} А песма, звук тасова све 
 уз образе наслоњених ручица, ознојених главица са ретком косицом и још меким темењачама.{S} И  
 ковчег до зида.{S} И подупирући својим главицама његов велики, тежак и стар поклопац, извлачил 
а, Софка, последњи изданак од породице, главне куће; да ће се њоме свршити и утрти све.{S} Али  
ај жагор.{S} У осветљеном ваздуху изнад главне чаршије, пазара, само се дизао и лелујао облачак 
о увек, све је то извршивао Тоне, њихов главни момак, који је још под дедом Софкиним био доведе 
ад нико од њих није био, већ увек њихов главни момак.{S} Још мање их је било на чивлуцима и вин 
 сну није га снила а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сада ето тај Софкин прос 
везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главно да што више своју лепоту <pb n="11" /> и снагу н 
ило.{S} Ма да им је магаза била горе, у главној чаршији, и у њој се увелико држала со и конопља 
ма своју кућу и све у њој, као што је у главној њиховој.</p> <p>Сама Софка увек се са језом и с 
бивала онако свежа.{S} Од немирна сна и главобоље, почињу јој бивати тупа.{S} Она би мислила да 
дирека кућног и поче се уз њега леђима, главом уздизати, наслањати, да не падне, чекајући да га 
рата.{S} Софка, као тресући се од језе, главом забаци косу.{S} Осети како јој се она по леђима  
 устима, искривљеним лицем, гурајући је главом у трбух, грлећи је по куковима кидао јој месо и  
 се само како се, да не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а једва држи узди 
вануло се сасвим.{S} Марко показа слуги главом, да прозоре застре каквим покровцем.{S} И када у 
 и свршити, овако ће за све њих платити главом и њу, <pb n="252" /> Софку, бабу своју, проклиња 
 — поче је Магда нудити њим, показујући главом. — Ово ти је послала тетка Стоја и молила ме, Бо 
{S} Али јој мати не даде.{S} Показујући главом у кујну на ону корпу са јелом и комађе пита, поч 
смехом погледа и као поздрави климнувши главом.{S} Излазећи на капију осети само како јој лице  
 <p>— Иди и донеси „оно“ — И показа јој главом на кућу, на мало сопче у коме су закључани у ков 
о полици, оцртавао — посрћући, с тешком главом, коју је осећала да већ једва носи, оде и паде о 
ике собе, где је свекрва са окрвављеном главом ничце лежала, једнако се чуло њено цвиљење, и то 
стивши руке на појасу и с мало нагнутом главом к њему, да жељно и с пуно поштовања слуша шта јо 
а својом шупељком међ рукама и погнутом главом, увијеном старим прљавим женским шаловима, да му 
кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њој.{ 
није случајно погрешио.</p> <p>Софка му главом потврди да је то.{S} Он уђе и упути се ка матери 
би овај губио, као сагибао свој поглед, главу и са поштовањем пролазио поред ње јављајући јој с 
он ради, где се луња и колико троши.{S} Главу ћу му као врапцу откинути.{S} Ни ти ни он нити ик 
иза ње спусти застор, она, држећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у плач.{S} Симка, ка 
 к њој, приближи, прстима је дохвати за главу, око ува и косе и сав треперећи и уздижући се на  
ренувши се од ње, све више је наслањала главу на прозор, и све више <pb n="106" /> плакала.{S}  
на падала по коси, била је овлаш завила главу великом зејтинлијом шамијом, те јој је лице одуда 
 сва кућа са тим њеним цвиљењем пада на главу и бије га у теме, у мозак.{S} И једва, помоћу лак 
тала испред капије.{S} Метнула корпу на главу, те јој свилен пешкир, пребачен преко корпе, свој 
 би на том јастуку, пресавијеном за под главу, сутра видела удубљења од њених лактова, главе, к 
> <p>Тако седећи не помаче се и не диже главу, ни кад уђе њихова жена са послужењем.{S} На стар 
>Не знајући већ шта ће, одједном подиже главу и погледа свекра тако очајнички, да се овај прене 
 чак доћи и до тога, једнако притискује главу рукама, и јечи:</p> <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да  
 своје слабости, једнако крила од Софке главу и поглед и отимала се од ње да је тако дуго не на 
 дуго пијући и ронећи у корито, подигне главу мљескајући масним брњицама, из којих с обе стране 
 него само набацивши га, увијајући више главу, да је ко не види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни само 
помагали, придржавали Марка за рамена и главу, која му се климатала, Арса је ипак толико клецао 
нара већ је увек по која хладила лице и главу.</p> <p>Софка се свему томе није ни чудила.{S} Зн 
почео би да је пали дах.{S} Окретала би главу прозору, и тамо на небу, међ облацима, одмах би т 
..</p> <p>И наслоњена у кревету, држећи главу рукама, осећајући како из кујне допире мирис још  
не код Софке и дигнувши руке, затуривши главу, запева тако силно, да амам као звоно одјекну:</p 
ој се од самог погледа мушких сва крв у главу пењала, ноге јој за земљу као приковане остајале  
 горе, на кући побили мртву Јусуфчићеву главу, те њоме опрали грех и срамоту са кућног старог и 
 чак овамо, у варош, Ахметови по његову главу не пређу — почео водити са собом и после га готов 
ручице да обвија око свога врата, своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широк 
бојећи се, ако заспи, да случајно своју главу не наслони на јорган, којим је Софка била покриве 
њући се од бола, да окреће к њему своју главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} Али Ма 
о корпе, својим крајевима заклонио целу главу, и ваљда загрејана од оне вреве, граје из чаршије 
 поду, преко белог чаршава и намести му главу на јастук.{S} И када му пољуби скрштене руке, оне 
 запрепашћености свих одсекао Јусуфчићу главу.{S} И онда дочекан од својих, праћен њима, халака 
Арса, кад моли да иде и оном псу откине главче као врапцу, онда: „Немој, Арсо, седи код куће, А 
 и чисто се игра праменовима мрке косе, гладећи му је и исправљајући око ушију.</p> <p>Сутра је 
— пљесну се Магда, досетивши се да због глади можда Софка не може да заспи, јер се сети да она, 
еди, сама намешта и дотерује и чисто је глади.{S} А особито би јој око колена склањала шалваре, 
 дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, уноси јој се у недра, у скут, и знајући за  
ства, среће, задижући шубару, сваки час гладио чело, очи и цело лице.</p> <p>Алат, навикнут, са 
очетка бојажљиво, после сасвим слободно гладити рукама по плећима, раменима и њеним развијеним  
год не примети и зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, силом би вечер 
</p> <p>— Како после?{S} Зар дете да је гладно, па да не једе — пресече је Марко тако, да ова у 
{S} Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. </p> <pb n="192" /> <p>— После ће она! — увређе 
ј, не био слободан, није могао да дише, глас није имао свој, ни покрет, ни очи, ни поглед свој. 
а опет допире стрина-Пасин грлени глас, глас младе, мале, пуне жене и тек сада, после удадбе, с 
 доле, а особито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био тако сув, стран; у њему ни топлине, треп 
лу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује.{S} И што је н 
оро, виде, како из родбине, радосни, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зо 
ишта да слуша.{S} Само, онако пијан, на глас је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веро 
 никада у животу.{S} У мало што није на глас јаукала, тако је плакала.{S} Пуче јој све пред очи 
 деца, особито те кћери, брзо изишле на глас.{S} Све су једнака одела носиле, већином лака, тан 
="SRP19101_C14"> <head>XIV</head> <p>На глас да се Софка испроси, цела варош, ситећи јој се, од 
више јурене, миловане и љубљене, на сав глас, раздрагано, дирале су Миленију:</p> <p>— А Милени 
ла од силне насладе.{S} И јавно, на сав глас, склањајући се иза Софке, готово луда од среће, це 
еш се. — Почела би је тада Софка на сав глас корети, не могући од <pb n="250" /> жалости већ да 
пева.{S} Па се тек занесе, почне на сав глас.{S} Мати не сме да га прекида.{S} Само га отуд, из 
о руке више себе дизала и у мало на сав глас не певала.{S} Али то није смела.{S} Само се трудил 
 правда.</p> <p>— Паре! — чу Софка очев глас, промукао, и готово попрскан пљувачком.{S} И то не 
пери и отворених уста гута одоздо његов глас, који се све више почиње да разлева по башти, реци 
пији.{S} Али у том чу се страшан Марков глас, који се беше устремио на ашчику.</p> <p>— Ђид ти! 
вину на своје име, једва тад, толико је глас гушио, што му одговорила:</p> <p>— Ако, ако, Тоне! 
и уношењу сваког тог дара, на сав би се глас казивало чији је, од кога:</p> <p>— Ово је од деда 
уги гласници доносећи од њега поздрав и глас да је здрав.</p> <p>Међутим Софка виде како то мат 
а по који неиспевани, неисказан уздах и глас неке песме.</p> <p>И онда би почела да осећа оно ш 
а <pb n="203" /> осети неки његов други глас, у коме није било: ни „кћери“, ни „чедо“, већ само 
у, чу она за собом ашчикин још строжији глас овим Циганима у кујни:</p> <p>— Хајде и ви, бре... 
з амама опет допире стрина-Пасин грлени глас, глас младе, мале, пуне жене и тек сада, после уда 
на позвала, а морала би тада подешавати глас да јој буде нежнији, и што страснији, одмах би вид 
</p> <p>Магда, одоздо, као да је на тај глас одавно чекала, нагло уђе. </p> <pb n="126" /> <p>— 
ред свирача јуре, и кад, сигурно на тај глас свирке, из комшилука, тобож због воде са њиховог б 
 постајало заносно, толико би он у свој глас почео да уноси, не, као што доликује молитви, свет 
омаћини! —</p> <p>Чак горе чу Софка јак глас са оштрим и страним нагласом.</p> <p>— Софке, удар 
да, као никада дотле, материн доста јак глас, као неко одупирање свађа, плач.</p> <p>Сутра, у ј 
 се к њој окренуше и све је као у један глас, задиркивајући је, дочекаше:</p> <p>— О, невесто!  
о, синко, световно, много силан и чудан глас!</p> <p>Али исто онако, како је умела да сачува од 
жилу! — Чу се из собе.{S} Томчин крупан глас.</p> <p>Слуга брзо алату пребаци преко седла гуњу  
<p>Тамо на капији чу се неки тих, миран глас:</p> <p>— Како сте?{S} Јесте живи?</p> <p>Софка, и 
 видео, тек Софку пресече његов страшан глас и псовка према Магди: </p> <pb n="107" /> <p>— Ти, 
ном, целом кућом одјекну Томчин страшан глас, — а још страшнији је био, јер се на њу овамо, у с 
 — одазва јој се увређен и срдит Васкин глас.</p> <p>— Миту, Миту, пуштајте! — одјекну с другог 
S} Одмах за куцњем чу се уморан материн глас: <pb n="67" /></p> <p>— Софке, отвори!</p> <p>Софк 
капији, чу се одозго престрашен материн глас:</p> <p>— Воде, Магдо!{S} Воде брзо!</p> <p>Софка  
S} Одоздо са капије чуо би се његов пун глас:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>И силином, пун 
 готово стран јој али ипак давно познат глас:</p> <p>— Отварајте!</p> <p>Не гледајући ни какве  
!{S} Хвала, чедо!</p> <p>Софка у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се  
за тебе, али ће то тата теби....</p> <p>Глас му је био такав, да Софка осети како јој кроз грло 
и!</p> <p>— Море, ђувендије! — из свега гласа викну тетка Симка.{S} И да би, као што је ред, са 
и врат, вратне жиле од таквога његовога гласа укочише и сва она поче да трне.{S} И заиста то би 
лином, пуноћом и раздраганошћу тог свог гласа испунио би целу кућу, чак овамо горе, до Софке.</ 
оног <pb n="117" /> страшног, мртвачког гласа, који није молио, него који се губио и мро у њего 
ча, чувен са свога певања и несравњеног гласа.{S} У њега се она ту, у цркви, слушајући његово п 
кујне, укочи се од онога тамо на капији гласа, није могла да се макне.{S} У грлу јој стао плач. 
амо прса, не би се она ни покренула, ни гласа од себе пустила!{S} Једино што би тада и она навл 
чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати да премре од с 
испаде пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није имала.{S} Он се трже, изненади, и то усрдно: 
обу поче да допире из улице бат корака, гласни разговори; и када мати, видећи и сама одозго, из 
ена, једно другом прете, кад које почне гласније да говори:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац још ни 
ати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник није могао на време наћи, када се то десило, те 
ни.</p> <p>И када једне вечери изненада гласник дође и у поверењу саопшти јој да му се надају,  
се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса који сваке суботе долазе 
н, човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, ма да му се, као увек испред оваких великих пр 
 још када се чуло, да је од њега послат гласник, долазили су на честитање у вече и дубоко у ноћ 
 то, поред овога, и због данашњег очева гласника.{S} Ма да отац по њему није казао да ће доћи,  
онога тамо убице, Арнаутина, и од овога гласника, и од Софке, и од целог света, чаршије, вароши 
> <head>VII</head> <p>Одмах после онога гласника очевог, првога после толиких година, на срећу  
ћи се на ногама, поче да муца и да пита гласника:</p> <p>— Како?{S} Где?</p> <p>— Не знам, газд 
д њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника послао.{S} Доцније чак и по две и три године,  
, а не могући се од <pb n="85" /> самих гласника уверити о ономе у што је, сама по себи, била с 
а, да није на самрти, и да им зато шаље гласнике, као опраштајући се од њих, а не могући се од  
го.{S} Он, не само што продужи слати те гласнике и поздраве, него поче по неки пут у истини, а  
ти, те ето не може сад одмах да његовом гласнику то да.{S} Него, извињава се, она ће то послати 
је.{S} Сигурно је и он, као и сви очеви гласници, кад к њима полазе, мислио да ће, када овамо д 
него како је ти изненадни, чести његови гласници, а особито ти његови поздрави, та његова необи 
 на изненађење, почеше да стижу и други гласници доносећи од њега поздрав и глас да је здрав.</ 
кад одједном почеше долазити од њега ти гласници, и то не један, већ и трећи, и четврти, она се 
S} Мати, као увек пред свима тим очевим гласницима, стаде преда њ, прекрстивши руке на појасу и 
 продао.{S} Отуда му до сада да шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада ето долази, да кућ 
, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно се разговарати, да би из тога њихног разговора м 
уживајући у тој запрепашћености, силно, гласно запева:</p> <quote> <l>Миром Господу помолим сја 
алити.{S} Брзо забаци шамију и сиђе.{S} Гласно, као у инат некоме, чу се како она рече:</p> <p> 
 „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви га гласно питају:</p> <p>— Свекре, на ћев ли си?</p> <p>—  
а се код њих каква ружна реч изговорила гласно.{S} И што је бивало свађе, несугласице па и смрт 
чути, па да би га као заглушила, она се гласно са свима испред њихне курне разговарала, задирки 
е се од паре нису могле да виде, почеше гласно да певају тад нову песму: </p> <quote> <l>„Жали, 
о, испрва тихо, за себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па се тек занесе, почне на 
 ово ефенди-Митина кућа?— поче Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоумећи и још једном загл 
, да не виче, не говори, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула, ништа то није помагал 
седају тамо, пију и разговарају се и то гласно, да се и код њих овамо у кујни чује.</p> <p>За с 
Софком готово сама остати, морала да их гласно зове.</p> <p>— Море, шта се растурате? — Заустав 
Жене су се познавале по јачини и ширини гласова.{S} Вода отуда из курни, од многог поливања, по 
су му играле задржавајући у устима неке гласове, а не знајући шта ће рукама, штипао је своје но 
енима и, не слушајући његове неприродне гласове од страха и радости, откри своја прса и на свој 
е.{S} Отуда онда оне невероватне приче, гласови о њима, „сељацима“.{S} Софки тада би јасно, што 
 чак и сама кућа, из <pb n="49" /> куће гласови и идење или матере или других, и саме речи, жељ 
з очеве собе, једнако долази шум, чак и гласови, и неко дуго <pb n="105" /> ходање.{S} Онда, ка 
тиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у пла 
, а све то праћено његовим готово лудим гласовима, речима, псовком, кркљањем, које је за сваког 
 тобож од радости, због њихова доласка, гласом мало дрхтавим, али ипак да се не примети, јер ср 
оге некоме долази, заглушеним, шиштавим гласом говори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивн 
гу, бре, Марко!</p> <p>И то рече таквим гласом, са таквим сјајем у очима, као ко зна пре колико 
ња у својој собичици, дугим а још јаким гласом поче:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{S} А ја не м 
д старога газде суровим и заповедничким гласом, дотрча уплашен:</p> <p>— Шта, газдо?</p> <p>— К 
вале уста, тако загушеним, испрекиданим гласом виче. — Знам ја.{S} Зар ја не знам?{S} Видим ја  
о Софка одговара слабим, али постојаним гласом.</p> <p>Слузи задрхта рука којом држаше узенгију 
како он, као увек, високим и развученим гласом наређује:</p> <p>— Нека се ида и доведе Аритон н 
ајде Софке“ тако се слагало са Софкиним гласом.{S} Било је у њему неко саучешће, утеха, али и х 
ао за себе продужи истим оним отегнутим гласом — никако у смрт, никако на онај свет.{S} И молим 
је Софка овамо, по Марковом искривљеном гласу, шиштавом, шупљем, запенушеном од беса, ваљда и п 
>— Срећно, Софке!</p> <p>Софка по њеном гласу виде, како не само она, него сви њени, ма колико  
"156" /> мора.{S} И то саучешће у њеном гласу Софку толико трону, охрабри, да, сасвим умирена,  
тврди, него да он то само осети у њеном гласу, забуни, у каквом усклику — зависи све.{S} То му  
/p> <p>— А већ за то.</p> <p>И Софка по гласу његову осети како Тоне већ у напред све зна.</p>  
а је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што треба, за то јој онако  
</p> <pb n="173" /> <p>Мора да јој је у гласу било нешто толико тужно, када се Магда чисто прен 
та, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, прекорног, што га је дотле гонила 
{S} А најгоре јој би, када осети како у гласу Маркову, — а он је тамо око куће викао, псовао, п 
арапама од кострети.{S} Софка по његову гласу виде да је као љут.{S} И осмехујући се, већ је зн 
у готово пренерази, то је, што у његову гласу зазвуча то као његово сопствено искуство, јад, го 
у навлаш кратко, чисто ошишане, и то не глатко, подједнако, него како где, као на басамаке.{S}  
нова врати, а оно, место благодарности, гле шта!...</p> <p>Софка ипак промуца:</p> <p>— Ја не м 
 Ти, немој ту да ми слузиш и слиниш!{S} Гле ти пезевенци и ћопеци једни!</p> <p>И што је најгор 
е трже, изненади, и то усрдно:</p> <p>— Гле, Магда!{S} Зар ти, Магдо, још овде?</p> <p>— Ја...  
ма пали, жеже. </p> <pb n="174" /> <p>И гле, како јој одмах би друкчије, као некако лакше.{S} П 
цима, тако наслоњена и подупрта рукама, гледа доле по улици, комшилуку и чак тамо око цркве, у  
 сав се нија и гледа оштро испред себе, гледа у трпезу, недигнуту, у проливено вино, разбацане  
но мушко.{S} И зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и после  
о се на сина дурио.{S} Није могао да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друге бије 
а, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ће и што више дограбити да поједе, а да од у 
длу, испрсује и хоће све испред себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а у о 
свим убијена и не могући Софки у очи да гледа, од стида, срама, као да је она за све то крива,  
ему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуда са њине, С 
спореди и уздигне, да би могао „свет да гледа“.{S} Сазидао је капију на свод и јаку као град.{S 
кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, раскидао везе, по 
његова жена) да погачу препече.{S} Нека гледа да је <pb n="74" /> од чистог брашна.{S} А ти од  
ка виде како гост, купац, једнако очима гледа и гута кућу, која сада, овако намештена, некако д 
о да би само могао бити поред ње, да је гледа, наслађује се њоме, он јој то и показује.{S} Свек 
 своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чудним и дубоким погледом.{S} 
ече.{S} И не могући више издржати да је гледа како двори, све служи, и да се не би уморила, пос 
ући од <pb n="250" /> жалости већ да је гледа тако изгужвану, изгубљену и потонулу у неки страх 
ма и мамузама у прса или у трбух.{S} Не гледа куд.{S} Толико је силно удари, да се од њега два  
еце.{S} Али Софка је знала како нико не гледа у те чочеке, него сви одмах овамо, право на њу уп 
дбоченим рукама о колена, сав се нија и гледа оштро испред себе, гледа у трпезу, недигнуту, у п 
га онако у очи, силно, чисто испитујући гледа и противи му се.{S} Само да је знала!{S} Али и то 
, и сва лицем, прсима предаје, да је он гледа колико хоће, наслађује се њом, онда ова, свекрва, 
, оваког мужа, зато га сада тако очајно гледа, молећи за опроштај, што ће га ето обрукати, осра 
 Или је бар тако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздраве и морао на 
 зидова и на капији, тако горе усамљену гледа, и по томе досети се, како је њој сигурно тешко,  
еш на честитање овде.{S} И оно прасенце гледај да добро уредиш и донесеш, да не заборавиш!</p>  
а, које су доведене, да тако преко зида гледају Софкину свадбу.{S} На капији улаз је већ био за 
 И Софки се учини да, поред ње, највише гледају у оно иза ње на доксату, у њене спремљене и рас 
дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гледају како њој није мило, не радује се.{S} И још када 
е око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу.</p> <p>Тако исто колико би пута глед 
оличице, извирују и са страхопоштовањем гледају како су ови обучени, и како се слободно пењу на 
ој је пријатно.{S} Знала је да све у њу гледају.{S} Нова чохана колија, ма да је топло заогртав 
 више истицала.{S} Сама јој се свекрва, гледајући је, њоме топила и наслађавала.{S} Колико пута 
 и толико чувена Софка?</p> <p>А Софка, гледајући сву ту муку и страх материн, више је њу жалил 
а, стојећи онако на улазу, беше занела, гледајући у ону.</p> <p>Међутим овамо Софка је грцала,  
 соби, и то у куту, повучена, скупљена, гледајући како Софка распрема, извлачи из ковчега своје 
апретала босе ноге у пепео око огњишта, гледајући око себе весело и слободно.{S} Софка их поче  
 нека врста лудила, луде раздражености, гледајући толику његову љубав.{S} И она, из сажалења, д 
е диже, већ остаде тако једнако седећи, гледајући замишљено у испијене шоље кафе и преврћући но 
 Свекрва види како Софка ужива у Томчи, гледајући како се око ње увија, сагиба, како јој рукама 
ракије.{S} И закрвављених очију, бесан, гледајући у њу како она не пренеражена, не уплашена, не 
но због сада поткресаних ноката.{S} Он, гледајући у њу како га са пажњом, милошћу, на очиглед с 
ити и силни.{S} Када би остали на само, гледајући се, осећали би како од задовољства и среће за 
ну руком, да би ова прекинула.{S} Софка гледајући ту множину јела, пита, по тепсији, узимала је 
а се нагиње на прозор, ослања о пречаге гледајући испред себе ту варош, покривену покровом од к 
> <p>Долазе до степеница.{S} Он застаде гледајући горе, где га пријатељ, ефенди Мита, гологлав, 
 била испречила, и готово га гушила, не гледајући никако у Софку, продужи сам себи да говори:</ 
 још с врата поче да муца кроз сузе, не гледајући ни у Софку, ни у свекрву: </p> <pb n="223" /> 
аче, плашила од тог гледања, већ је, не гледајући ни у кога, ишла мирно, полако.{S} Остале су,  
а себе бацити, а све мушке по кући — не гледајући ни род, ни доба — освојити и залудити.</p> <p 
 поче тако да држи, како би Томча, и не гледајући, одмах у њу могао да метне ногу, лако да узја 
ма заклопац, сјури обе руке унутра и не гледајући ни коју ће кесу, да ли са сребром, златом или 
 као до тада, да и не застајкујући и не гледајући ни ко је ту, а камо ли здравећи се, одмах се  
нат глас:</p> <p>— Отварајте!</p> <p>Не гледајући ни какве су, ни да ли су добро, као што треба 
бе, те крв и утроба покуљала.</p> <p>Не гледајући ни на свекрву, која остаде преко прага лежећи 
ађи, — већ у панталонама и капуту, више гледајући у жену него у кћер.{S} Али Ната то не примећу 
одирао и до ње овамо, у собу долазио, и гледајући кроз собњи снизак прозор у ноћ, која је била  
шећи себе, што и њој бива сада тешко, и гледајући Софку како плаче, сама себи говорила и саму с 
као да му то не беше довољно, застаде и гледајући је одозго, светло, настави:</p> <p>— Снаху им 
и једнако окрећући се око себе и наново гледајући да ли је све почишћено и распремљено како тре 
вши се, остаде стојећи, јасно, прибрано гледајући у све, особито у њега, свекра, новога свога „ 
љених очију и набраних обрва, али јасно гледајући, ипак се уплашено диже испред ње, упита је, к 
мо стоји.{S} Свакога мушкарца, младића, гледала би право у очи.{S} Чак сама улицом, и по комшил 
у скупљала, долазила.{S} Она, мати јој, гледала је да приликом сваког празника, славе, имендана 
тере, а као убијена, највише њу, Софку, гледала, као да их је ње највише жао, што ће им она оти 
као да га није ни познавала, тако би га гледала неким разблудним, помућеним погледом, од чега б 
ењом, она је кроз трепавице само у њега гледала.{S} Само је њега осећала, како јој допире до ис 
вена него сасвим пресомићена и ослоњена гледала и са равнодушношћу све посматрала.{S} Цео дан в 
о лепу.</p> <p>Тако исто колико би пута гледала и оне кћери Ташка самарџије, више њихне куће, у 
, препланула, сељачка лица.{S} Софка је гледала како је од њих, радосних, што су тако лепе, што 
 међ скутовима.{S} И са ужасом Софка је гледала како је све то почело да постаје, да се стапа у 
, кад год би њу видела, сажаљевајући је гледала, како о свему томе она ништа, не зна и како сва 
попусти лепотом.{S} Али она никога није гледала, <pb n="16" /> него једнако водила и представља 
 опасује и умива.{S} И пошто никог није гледала, нико њој није био раван и достојан ње, на посл 
.</p> <p>Колико пута би Софка стојала и гледала како се руши, плетући и држећи испод мишке клуп 
оји би јој се приближавао, издржљиво би гледала и пратила, тако, да би овај губио, као сагибао  
, могла што више гледати.{S} Особито би гледала њу, Софку, како са оним срећним изразом уста и  
ању, Софка већ није жалила себе, јер би гледала како је собом, својом жртвом и оним својим ноћн 
не куће.</p> <p>Равнодушно, с подсмехом гледала би како се разилази свет, особито женске, када  
162" /> <p>Зато је њих Софка са осмехом гледала одозго, како им лица, од пића и од раздраганост 
ора, са белим кратким завесама, која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, 
, као и ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и про 
е толико у њу, колико у њега, младожењу гледале и пиљиле, бодро мотрећи, како га Софка држи за  
ота.{S} А да би у томе што више успели, гледали су да се у свима ситницама од осталога света ра 
 се што више скупити, да би је што боље гледали, подсмехујући се и сажаљевајући је, што ето и о 
ледали.{S} Сви су пазили, склањали се и гледали да је само њој добро.{S} Могла је да готови јел 
свима је био неугодан, сви су га нерадо гледали, не што је са њима седао, него што их је подсећ 
а, можда...</p> <p>У кући само су на њу гледали.{S} Сви су пазили, склањали се и гледали да је  
 душеке и јастуке.{S} Особито као да су гледали у онај црвен, свилен, свадбен, за двоје широк ј 
оре, на прозорима горњег спрата, што су гледали на улицу и варош, не скривена него сасвим пресо 
="164" /> <p>А све то одоздо једнако је гледало овамо горе, на њу.{S} И Софки се учини да, поре 
се то свршавало у тишини.{S} Једнако се гледало, да се живи што тише, лепше и у што већем изоби 
сти, или од збуњености, што је све у њу гледало, помете се.{S} Поче да греши.{S} Брзо, смејући  
 за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И од једа заваљивао би се на јастук.{S} Не то 
мори.{S} Остави их мало, да би могли да гледамо нашу снашкицу...</p> <p>А Миленија, у инат, исп 
е се, као друге удаваче, плашила од тог гледања, већ је, не гледајући ни у кога, ишла мирно, по 
дарови, и оно скупљање мушких на ћошку, гледање и сада ово у амаму.{S} Знала је како ће и сада, 
век, чим би му се указала прва прилика, гледао је што пре да оде на какав пут, тобож по трговин 
Станину да намешта.{S} Марко је стајао, гледао и сам наређивао Арси шта ће где да се намести и  
 у ноћном полумраку у округ оцртава.{S} Гледао је ту варош, тај свет, који га толико у потаји к 
а му не би озебле очи, на које је једва гледао, седи прекрштених ногу, и то у крају, позади сви 
о баште <pb n="39" /> иза куће, који је гледао на улицу.{S} И то наравно продала је „њиховом“ Т 
ћи увучен не шип него читав дирек, није гледао ни како му је била колија пала, те он остао го у 
-Мита, са Софком у крилу, заваљен, није гледао ни у кога већ једино у оно своје испружено колен 
и, пошто од њих из куће нико није то ни гледао, увек би се чуло како један другог нуткају:</p>  
тину само.</p> <p>И да би је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, да ли ће му истину  
.{S} Он се једнако окретао и унезверено гледао по кујни, по редовима посуђа на рафу, унутра, по 
</p> <p>Он је стајао и једнако уплашено гледао у њу: да можда, можда она то...</p> <p>И зато Со 
оче оштро да прича.{S} Ретко је у матер гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим  
 празник.{S} Он је поче дуго, трепћући, гледати, не могући да је се сети, тако да Магда тупкају 
 па пошто ће је сви весело, раздрагано, гледати, ишчекујући да виде каква је она, те, ако је и  
ма, вечерама, као и по саборима и свуда гледати како ће се што боље <pb n="47" /> провести, што 
и могло кроз њих из чаршије тамо унутра гледати.{S} Кров полегао, широк и сав црн.{S} Једино у  
то овако брзо, одмах, као да је не може гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац био одозго видео 
поти), већ да ће је сад сасвим друкчије гледати.{S} Као да је никада нису виделе.{S} Сада ће св 
с обе стране цуре млазеви воде, и почне гледати газду својим засићеним очима, овај би му онда,  
неће бити.{S} И тако свака.{S} Свака ће гледати себе, да што више уграби од весеља, среће.{S} Н 
и биће све горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да буде што луђа, што ватренија, да тим, том св 
д очију, кроз крајеве очне, она га поче гледати.{S} После испита сада први пут га виде целог.{S 
је и то да је сада, када уђе, неће више гледати као пре, када је са матером долазила, још била  
 ће им она отићи, што њу неће моћи више гледати и што ће она, ма да није ни за шта крива, тамо  
з каквог кута, из мрака, могла што више гледати.{S} Особито би гледала њу, Софку, како са оним  
рити.{S} Знала је да ће је сада највише гледати, најдрскије пиљити у њу; да ће сваки њен покрет 
обе да се купе, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка поче јасно да разабира, како, чим М 
је наместе у другу собу, да не би могли гледати шта они раде, по неколико дана допирао овамо у  
и не имала да стрепи да ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипак се није дао прева 
се сасвим свуче, те да је што више могу гледати, мотрити јој сваки део тела, сваки њен покрет.{ 
е доћи.{S} У неком је великом послу.{S} Гледаће да бар на јесен дође; и како је Софки послао ба 
S} И кроз дан два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“....</p> <p>Мајка знајућ 
крете се амамџики:</p> <p>— А мори, што гледаш, шта стојиш ту?{S} Што отуда (с поља, из чаршије 
м и осветли капија, и на њој се указаше гломазна рабаџијска кола, која су вукли два јака, стара 
што би служили код ње, морали увек бити глувонеми.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
ишта не осећа: ни страх, ни бојазан, ни гнев.{S} Само осећа у себи неку дубину, и то, како се т 
о би подлегла, изгубила би се, али она, гнушајући се, само га одбаци од себе и изађе, закопчава 
е собе, он приметивши <pb n="20" /> их, го, само у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њим 
ако му је била колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни како му један опанак остао там 
 у кујни и његов уобичајени при поласку говор, наредбе, претње, што се односило не на њега слуг 
е то тешко за стомак; па онда, у начину говора, јер услед, једнаког дружења са Грцима, Цинцарим 
знала да их је он научио да тако навлаш говоре, — кришом и од Софке, посла нарочитог човека, не 
толике су приче и бајке биле везиване и говорене.{S} И једино на том чивлуку што би се ко од њи 
амештао је и дотеривао асуре, покровце, говорећи:</p> <p>— Тако...{S} То овде...{S} Тако...{S}  
ио руци за благослов, благосиљајући га, говори:</p> <p>— Аферим, синко!{S} Аферим, Николчо!{S}  
 и са модрицама, она, као киша плачући, говори јој:</p> <p>— Чедо, Софке!{S} Иди, чедо.{S} Оста 
ула како гост, оставши сам са оцем јој, говори, као поново му тврди за кућу:</p> <p>— Ја, што р 
ћи на сандук са разбијеном бравом једва говори:</p> <p>— Ето, ево, све, кћери, све је твоје.{S} 
ћи крила, а од страха не знајући шта да говори, он поче коњу:</p> <p>— О, алат!{S} Ја, алат!</p 
ругом прете, кад које почне гласније да говори:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац још није отишао.</ 
д баш буде морао, због света, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, прекорн 
ући никако у Софку, продужи сам себи да говори:</p> <p>— И ја могу, а сви други не могу.{S} Ја  
да се носи, како опасује, чак и како да говори, да се поздравља и понаша. <pb n="234" /> Никада 
аковом и његовим очима да је истина шта говори, преврну се у страну и скљока преко прага собњег 
знам!{S} Арса луд, Арса пуст!...{S} Кад говори Арса, кад моли да иде и оном псу откине главче к 
ивале, особито мати јој, да не виче, не говори, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула 
а навлаш пред <pb n="56" /> њима грди и говори им: како и он тамо у Турској не живи боље, и тим 
 нагнута над Томчом, слуша шта јој овај говори и показује.{S} А по Софки се види како она зна д 
оме долази, заглушеним, шиштавим гласом говори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивно, чист 
вамо зна како јој сада она тамо сигурно говори:</p> <p>— Како си, снашке?{S} Ето ја данас имала 
ан због тога, што му она наређује и што говори с њим.{S} Никада, већ само кад би га Софка позва 
овој, из њиховог бунара, те одахњујући, говорила би:</p> <p>— Ох, ох, што је слатка ова наша во 
е и дотерујући је...{S} Јер, за Бога, — говорила би јој тада мати, сва срећна — откуда она сме  
ћи се за ту своју крађу, излазећи отуда говорила је себи, као светећи се Тонету:</p> <p>— Ја, к 
а.</p> <p>Мати, светлећи иза њега, није говорила.{S} Он је, једнако чистећи се, загледао око ку 
и гледајући Софку како плаче, сама себи говорила и саму себе као храбрила:</p> <p>— Ех, сигурно 
коњи већ људи, показујући им на корито, говорили би свакоме:</p> <p>— Пиј бре!</p> <p>И пошто о 
 сама по себи, била сигурна, јер сви су говорили да је здрав, док је међутим она знала да их је 
 као зато што се тако близак род узели, говорило се, да је она увек била повезане главе, која ј 
ло село произишло из те њихове куће.{S} Говорило се да је сама њихова кућа читав спрат у манаст 
 она тамо у амаму купа и „трља“.</p> <p>Говорило се како она зна мађије: како купајући удаваче  
!{S} Ах, црни сине!{S} Ах, псу!...{S} И говорим њему: „Пусти ме, газдо, пусти да ја Ахмету стан 
чуо би се одговор.</p> <p>А у свима тим говорима о њој, увек је био само као страх, дивљење и п 
 нарочито за толику родбину.{S} Истина, говорио би покаткад и здравио се с којим од њих, али ви 
Носећи је на рукама по соби, грлећи је, говорио би:</p> <p>— Софкице!..{S} Татина Софкице!</p>  
да, забацујући узду више главе о ункаш, говорио:</p> <p>— Е, сад иди! — И заиста коњ би на једн 
<p>И устаде.</p> <p>— Нека свет чује! — говорио је идући онако у чарапама, и понесавши собом па 
рио.{S} Није могао да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друге бије, није могао, ј 
ку ма чиме обрадовао.</p> <p>Много није говорио никада.{S} Али што би рекао, то је било речено. 
 масан, ишао је и једнако као будећи се говорио:</p> <p>— О, о Тодоро!{S} Како си ми, Тодоро?{S 
под њих врата подрумска, као самом себи говорио:</p> <p>— А а... још је то ту!</p> <p>Када прис 
 било.{S} Лепше турски, грчки и арапски говорио него свој матерњи језик.{S} За све је био туђин 
амо, у соби, односио, а тобож је матери говорио. —</p> <p>— Па мајко, нано, ми сељаци, керпичи. 
 ње, као увек, био је Томча и нешто јој говорио.{S} Одједном горе, на капији, појави се отац ње 
то је он, газда јој, дошао и чак са њом говорио, једнако гунђала, себе грдила и корила: како то 
е.{S} За Софку је јасно тај његов осмех говорио: „О, о, погле, ови баш почели да живе; погле ка 
ео какав изгледа, када јој почне о томе говорити, а зато и тражи да сада свирачи свирају, да од 
де ашчика у кујни свекрви поче уплашено говорити:</p> <p>— Снашке, ја више к њему не смем.{S} Т 
ста немаш, језик немаш.{S} Што му ти не говориш?{S} Него — муж ти је!{S} Само он, слатки муж, д 
а поучавала свему: и читању, облачењу и говору.{S} И могли су наочиглед, пред свима, да се љубе 
о околини!....</p> <p>Софки и сада, кад год би се сетила лудог тетина Ристе, месо би неком одур 
 буде сасвим слободна.{S} Могла је, кад год хоће, да излази на капију и тамо стоји.{S} Свакога  
} Али и ако више нисам, опет, увек, кад год ти што затребам, само пошљи, јави, и ту сам ја да у 
војку. <pb n="43" /> Софка би увек, кад год би њу видела, сажаљевајући је гледала, како о свему 
ачев, или због нечега другога, тек, кад год би јој мати дошла, увек би се она узнемирила, плаши 
S} Чак сама улицом, и по комшилуку, кад год је хтела, ишла је.{S} Ни ноћу не би стрепила.{S} И  
тоне у мекоти и топлоти постеље.{S} Кад год тако лежећи случајно покрене ноге и то целе, чак из 
онај прође, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, могла се видети како стоји ис 
заног, горе, на горњем спрату.{S} И кад год би Софка са осталом децом хтела из радозналости да  
ш нешто од њега хоће, онда нека иде куд год је воља.</p> <p>И Софкин отац, ефенди Мита, опет, д 
пробајући да ли јој од тесноће неће где год пући.{S} Овлаш повеза се кратком, свиленом и затвор 
сила.</p> <p>Отуда, испод хладњака, што год је дан више одлазио, свет се са околних зидова скла 
ком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, само њој кажи.{S} А ове друге немој да пуш 
радује, —знало се: да они, од увек, што год би се десило у њихној родбини све брижљиво крију и  
ко виче:</p> <p>— Да се намести!{S} Што год има, све да се донесе.{S} Све да се скине с тавана. 
ћ и колена изразитије оцртавала.{S} Што год би му наредила, он би учинио, и то радосно, сав сре 
дговор: матери част и поштовање.{S} Што год она хоће, зажели, нека попије и поједе.{S} Ништа да 
е, која ће што више да му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за њих је било свето.{S} Нису мо 
оже одмах да је задржи, дигне.{S} И што год је ближе кући доводио, Софка је осећала како је све 
њој.{S} С њиме је она могла да ради што год хоће.{S} Колико би га пута, из јутра, кад хоће из с 
таложен и млак плач, који по некад тако годи.</p> <p>И сваког дана бивала је све као здравија,  
водом.{S} Миленија видећи како Софки то годи, — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до 
а од њих, својих газда, од четир и више година неподигнут ајлук.{S} Али он је и био све и сва,  
 тих ћилимова и намештаја имали би више година да живе.{S} И због овако намештене и искићене ку 
е толико су у напред и ко зна за колико година узети и толико замршени, да је то било горе него 
м сјајем у очима, као ко зна пре колико година, ваљда целог живота један пут, ваљда још у почет 
 младожења још мали, тек му је дванаест година, ипак би се свака сматрала за срећну, што у тако 
, па већ као отац.{S} Нема још дванаест година, а већ почео нож да носи и са два појаса да се о 
 Марко“, па ето тек сада, после толиких година.{S} И од среће дохвати Маркову руку, принесе је  
а гласника очевог, првога после толиких година, на срећу њихову а највише на изненађење, почеше 
са отвореним ранама, умирање у најбољим годинама, вечито долажење чувених ећима, лекара, бабица 
то више стари не лепотом и снагом, него годинама, поред свакидашњег немира због изласка у свет, 
обођени тесноће —мада је ето већ била у годинама — ипак некако још свеже и опојно појављују.</p 
али за њих одрасле девојке, већ доста у годинама, способне за сваки рад.{S} И то се ради од уве 
ене и то старе, <pb n="207" /> сасвим у годинама, јер она је била најмлађа међ њима, па зато са 
брати, ништа разликовати, ни род, доба, године.{S} Отуда онда оне невероватне приче, гласови о  
друму, па ми падоше у очи.{S} Знаш, сад године неродне и не могу да се све напуне, па зато сам  
ече, Софка примети како је, као и сваке године, дошао најстарији <pb n="73" /> Магдин син.{S} О 
и остану, што зна да ће он морати сваке године тамо по неколико недеља и месеци проводити, те ћ 
уло како Магда, пратећи сина, као сваке године, наређује му и поручује:</p> <p>— Па сутра да не 
лом и несреће настале.</p> <p>Али једне године, када се Марко вратио, она је толико била бремен 
њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене године, али не и за њену лепоту <pb n="17" /> и свежину 
ашта после удадбе не може се по две три године наново подићи и сасвим зазеленити — све се то ок 
е и настаде.{S} Ма да прођоше две и три године, њој се једнако чинило да је тек сада, као јуче, 
а послао.{S} Доцније чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> < 
офкин трбух мало већи, како ће можда до године и унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} И отуда, 
за њу најгоре било, то је, што је она с године у годину, увек с пролећа и лета, — а то никоме,  
 бивала већа, он је све ређе долазио; у години дана један пут и то обично ноћу.{S} Остане по дв 
е кућу.{S} А и он сам морао више пута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се с 
ош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, четири пута.{S} Чак и преобука слала му се  
није се преварио.{S} Као из воде, после годину дана удадбе, Тодора се развила и пролепшала у пр 
.{S} Колико би пута Марко, бавећи се по годину дана на путу, кад би дошао, прво свраћао тамо, к 
горе било, то је, што је она с године у годину, увек с пролећа и лета, — а то никоме, ни себи н 
и по шегрту, посла јој у напред за целу годину кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и св 
 чим Томча одрастао мало, прешао десету годину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, у варо 
аиште, чак пређе и двадесетпету и шесту годину, она и тада не само да је једнако још била лепа, 
еста.{S} А највише су падала у она доба годишња, када је некада, још као млад, ишао на та путов 
лодовима, које су само по неколико зрна годишње рађале.</p> <p>Женске су имале само да се што л 
ота, да би се после могли приликом прве гозбе, славе, вечере, што више најести и напити.{S} Кад 
уде и заповедају.{S} Чак су га на своје гозбе звали, у своје куће примали, као што је и он њима 
примали, као што је и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који су луксузношћу и нарочитим рет 
 заноснија.{S} Само што јој нестало оне гојазности и сувишности меса, док <pb n="38" /> све дру 
у постељи, осећала би како се опоравља, гоји.{S} Снага, засићена свачим, уморно, трнула и трепе 
а мужа, своју кућу, па већ почела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео како срећан об 
 угојен, сасвим дебео и јак.{S} Прса му гојна као у неке жене.{S} Уста му се губила у здепаст,  
а кроз душек тврду земљу, него од своје гојности тоне у мекоти и топлоти постеље.{S} Кад год та 
спрати, осветли му пут, него скамењена, гола, само у антерији, више постеље остала, те је Софка 
ниско, готово загушљиво; под непатосан, гола земља, те нови ћилими од дугог неветрења (јер сем  
о да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутра, на сам Ускрс, кућа обасјана сунцем, 
рок јорган.{S} Софки се учини као да је гола, јер тако поче, не знајући ни сама зашто, саму себ 
у допирале до његова кратка, здепаста и гола врата.</p> <p>Тако седећи не помаче се и не диже г 
од њега, и, макар сва изгребана, сасвим гола, она би утекла.{S} Али шта ће после, кад је такву  
 наши сву... —и показивала је на готово гола прса и изгужване футе и јелеке.</p> <p>А на то ник 
вила.{S} Али ни шалваре, ни њена готово гола прса, претрпана низама и дукатима, нису могла од д 
м сановима и тепсијама, испуни се онако гола и пространа.</p> <p>И једино доцније што би је пок 
а, онако разграђена.{S} Тада она, поред голе земље, сниских таваница и оне кујне са оноликом ши 
, осветљење, пуне света и то варошкога „големашкога“ света.{S} Једино се он Марко не буни.{S} С 
ени.{S} Од винове лозе ни трага до само голи и рачвасти кестенови.{S} Једина њива, што остала а 
ежа, једра, страсна.{S} А код свију њих голи, ознојени вратови и подваљци били су обојени разни 
одавно без силава, појасева и чизама, и голих, косматих прсију, и изувених ногу.{S} И што се ви 
ој избије дах и страст, и онда се брзо, голицаво извија од њега и бежи.</p> <p>У том почеше већ 
ра, чак и од шума и бата нечијих корака голицаво трзала и слатко увијала, када јој се од самог  
ију, те је половине од тог ланца почеше голицаво а хладно да додирују по врату и леже јој по ра 
ше обузимати ти осећаји, та драж, миље, голицавост.</p> <p>И да све то не би било, она, тобож п 
јући драж од те своје откривености и од голицања ваздуха.{S} А колико би пута, чисто као какав  
ог трљања, опет је настало задиркивање, голицање, бежање и ваљање по хаљинама.{S} Опет се цео а 
а од журбе.</p> <p>И поче и пре купања: голицање, смех, набацивање хаљина једне на другу, силом 
 оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата уседе и усред дана, на запрепашћење чаршије 
 и старим неким, дрвеним седлом.{S} Око голог трбуха клатио му се распасан појас а иза појаса в 
 столици, у челу, са руком на коленима, гологлав, уздрхталог грла и уста, није знао коме више д 
ама, одмах би се отуда тихо на прстима, гологлав враћао и одлазио међ остале, да око куће, насл 
ући горе, где га пријатељ, ефенди Мита, гологлав, једва држећи се, опкољен хаџијама и женама, ч 
лојаном свећом у чираку, огрнут гуњом и гологлав, поче да се приближава његов слуга, Арса.</p>  
 На крају постеље, испод њених ногу, на голој асури, увек би лежао Томча, муж јој, упола свучен 
он, младожења, до њених ногу, готово на голом поду спавао је.</p> <p>Како га увели, тако и засп 
им врбама — јасно, као на дану, угледао голу, раскошну женску како се купа и чешља косе и као д 
А највише га порази, кад спази ашчикину голу руку, подбочену о кук, са заврнутом кошуљом, и то  
а њега за сутра.{S} И то се толико дана гомилало, да ускоро почела цела кућа, особито доле, куј 
} Извађене и набацане уза зид белиле се гомиле камења.{S} Земља се црнила мека и изривена.{S} П 
 пуна камења, те се није могло да иде у гомили, скупа, већ у реду, једно за другим.{S} На капиј 
у и вили се чочеци, праћени, опкољавани гомилом деце.{S} Али Софка је знала како нико не гледа  
толице и јастуке.{S} Већ се сви збили у гомилу, и сви око њега, Марка, свог „бате“.</p> <p>А Со 
 увек би онда почела силом саму себе да гони да и она буде таква.{S} Тада обично одмах предузме 
ега плачног, прекорног, што га је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и сав открије у св 
 Помисли да је она узалуд себе мучила и гонила, али сада, пред свршетак, када ће да се закључи  
не даде.{S} Силом, доносећи јој хаљине, гонио ју је да се облачи.{S} Нарочито је пазио да по об 
а да и даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пије.{S} И то много, све саму ракију љ 
ештене и искићене куће и сам купац биће горд, што не купује од њих због сиротиње, већ онако.{S} 
 — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкину љубав понова би ј 
, та је њена толика лепота учини ако не гордијом, а оно срећнијом.{S} И то не зато што је њоме  
вима, а највише на уштрб дотадање своје гордости и господства, узео је за жену.{S} И заиста, ни 
стресеним јастуком, на коме ће он сада, горе, уврх степеница, морати да седи дочекујући госте.{ 
ио мрак, влажна земља, скоро почишћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте те 
део.{S} Држали су га и хранили везаног, горе, на горњем спрату.{S} И кад год би Софка са остало 
еднако тешко и била је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, ипак, ко зна, можда...</p> 
ћ да је због другог нечег, што је веће, горе.{S} Сада се све свршава.{S} Оно, што је знала, слу 
мајући је у наручја, носио би је собом, горе, у ону његову собу.</p> <p>И ако би тада почео да  
>— Доћи ће опет!</p> <p>И цео дан тамо, горе, преседе.{S} Не сиђе, не појави се, као да одболов 
} Само то: свршено је.{S} Ено, он тамо, горе: бесни!{S} На очи не смем да му изађем.{S} Ох, црн 
 у чирацима боље разреде, боље наместе; горе, на доксату испред врата, да се изнесе и обеси још 
м собама горе била је одавна готова.{S} Горе су је чак чекале већ нове хаљине, сашивене од оне  
отово на душак, испуни се цела кућа.{S} Горе мушки и међ њима у челу он, ефенди Мита.{S} Он ниј 
за кућа, штрче пластови сена, сламе.{S} Горе, у ваздуху, као неке грдне тице везане ужетом за с 
 јео са њима доле, у приземној соби.{S} Горе, у гостинској соби, морало да му се поставља и нар 
родиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укр 
при дну, около, сав мемљив и влажан.{S} Горе, испод самог крова, прозори са решетком да се не б 
 великој синији ређала чанке с јелом да горе код њих изнесе и постави, већ је слушала, како се  
Тада би се све брже примицали.{S} Магда горе, код кочијаша, <pb n="28" /> усред корпи и завежља 
 и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да останем, јер ја не 
 лишћа.{S} После, док би мати намештала горе постеље, отац би остајао да пијући лешкари.</p> <p 
нда, док је Софка ручала, она је седела горе у соби ишчекујући да ко не дође.{S} После ручка та 
х није било.{S} Ма да им је магаза била горе, у главној чаршији, и у њој се увелико држала со и 
им и наредити.</p> <p>Свака би одлазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обичн 
подносила.{S} Увек би се тада повлачила горе и онда, затворена капијом и зидовима, дакле осигур 
чај, пошто је она већ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, показала да пристаје — он ипа 
 лонаца јела.{S} Софка са својим собама горе била је одавна готова.{S} Горе су је чак чекале ве 
рце бије, како њена зрела, страсна уста горе, и како њена коса, разастрта у постељи и сигурно о 
ти.{S} Волео је и пристајао на сто пута горе позајмице, узимање новца под интересе од зеленаша, 
 онога шта је било...</p> <p>И онда све горе и горе ствари.{S} Толико умоболних, узетих, толико 
 једно у друго.{S} И целе ноћи биће све горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да буде што луђа,  
да, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекра, од њега прими дар и белегу, о 
ло.{S} Ни када уђе у кућу, ни када виде горе осветљене прозоре и отворена врата, кроз која се с 
алом децом хтела из радозналости да оде горе и види га, па пењући се на степенице почели да вир 
 и сита се наразговара, па тек онда оде горе код „оне“, матере, своје сестре, и осталих жена:{S 
ђена за такође златну куку, коју забоде горе по потиљку на шамију, те је половине од тог ланца  
, брзо се трже, остави доњу собу и пође горе, у своју гостинску собу.{S} И само што запита:</p> 
 што би толико луда, те пре но што пође горе, к њему, оцу, не застану, не размисли се?{S} И кад 
ије хтела, што се устезала, ипак побеже горе.{S} И тамо, у соби, до прозора, на миндерлуку седе 
ди, а не смејући да се креће, седела је горе у соби и као обично била је раскомоћена.{S} Чак и  
увек, мирно и прибрано седела иза Софке горе, до самих врата велике собе.{S} Софка, и ако је од 
 удали је за једног њиховог слугу, коме горе, готово накрај вароши, купили кућицу и дали му нек 
 једина бела лала.{S} И то се закити не горе, више чела, него по потиљку, наниже, низ косу.{S}  
 И када Софка, тобож послом, оде код ње горе, виде је како више постеље на јастуку седи.{S} Још 
апију, она се брзо, готово трчећи, испе горе и кроз прозор отпоче их одгледати.{S} Виде како ма 
као пре, натраг да се враћа, него да се горе по собама, миндерлуцима, зидовима веша и распоређу 
иривале земљу и дизале прашину, попе се горе, матери. </p> <pb n="79" /> <p>Као свакад честита  
Цигане, а највише баба-Симку, повуче се горе.{S} Жене одахнуше.{S} Знало се да више неће силази 
за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној намештеној соби, видело како први људи из  
авник са кафама и ракијом.{S} У брзо се горе у соби испуни раф од донесених лимунова и протокал 
 старим и скупим сликама из Пећи, Свете Горе и Рила; по рафовима поређао сребрне сахане и златн 
ена капија, двориште навек почишћено, и горе намештене собе нису могле да се напримају истог то 
{S} А знала је да сада настаје и теже и горе.{S} Јер сада ће понова настати весеље, певање.{S}  
што је било, мора ипак још нешто црње и горе догодити се, претрну од страха, јер овај сељак још 
шта је било...</p> <p>И онда све горе и горе ствари.{S} Толико умоболних, узетих, толико рађање 
 њима, халакајући, дојурили сви овамо и горе, на кући побили мртву Јусуфчићеву главу, те њоме о 
ишла, стојала на капији, тако је исто и горе, на прозорима горњег спрата, што су гледали на ули 
ђе сокак, чесму, и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и доле, и свуда су гореле свеће.{S} Као да никада 
Софка остаде сасвим сама, не само да би горе, теже, него чак и боље и лакше, како за њу тако и  
 јелека да наниже повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима била одапета, размакнута, те јој  
.{S} Свираче још није хтео звати к себи горе, јер би му били у близини и заударали би му оном с 
еба, одозго наређивати.{S} Он се изгуби горе у осветљеним собама.{S} Сигурно је прегледао поста 
пажње а и уплаши, да се због тога други горе не пробуде.</p> <p>— Ћути, ћери!{S} Сада ће тата д 
а.{S} Цео дан видела би се како преседи горе, на прозору, са подбоченим рукама о образе, који б 
оклоном.{S} После са муком су се пењали горе код матере и, још са већим нестрпљењем, тамо у соб 
а би заједно вечеравали, заједно седели горе, у његовој соби.{S} И Софка не памти слађе вечере  
о, широк и сав црн.{S} Једино у средини горе, где су била стакла кроз која је у амам долазила с 
ана и шољама од испијених кафа.{S} Мати горе, на кули, сва срећна, једнако је била на прозорима 
b n="66" /> више није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, 
уту, он би једнако седео код куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој 
, видео да никога нема, он се поче пети горе, овамо к њој.{S} Она се трже.{S} Брзо се покри и к 
е до степеница.{S} Он застаде гледајући горе, где га пријатељ, ефенди Мита, гологлав, једва држ 
пред Софке.{S} Али Софка је, показујући горе на очеву собу, само упита:</p> <p>— Има ли кога?</ 
е, али једнако тихо, из страха, да онај горе не чује.</p> <p>Софки, ма да јој се још све вртело 
у алка.</p> <p>— Домаћини! —</p> <p>Чак горе чу Софка јак глас са оштрим и страним нагласом.</p 
свежавајући задах.{S} И када се с муком горе попе, и када би посађен на миндерлук, када се осет 
 Томча и нешто јој говорио.{S} Одједном горе, на капији, појави се отац њен.{S} Софка од среће  
едну страну одлазио доле, у шталу, а он горе, иза куће, под <pb n="195" /> вењаке, међ остале г 
а је Софка већ заспала, долазио би и он горе са још непопијеним вином у стаклету и продужавао п 
ћ када би коју нарочито по имену позвао горе к себи, она би премирала.{S} Знало се да он никоју 
а каже, да се потужи, већ једнако лежао горе, на доксату од куће, и само општио са слугама, те  
и здравећи се, одмах се пење, иде право горе, у своју собу.</p> <p>Сви би се тада ослободили, а 
илука и иде оном улицом која води право горе у чаршију, где је пазар и где су ти ханови.{S} И б 
ма, да је, као њихов заступник, једнако горе у чаршији, у њиховој магази седео.{S} Он је са сељ 
pb n="53" /> кујни, већ је била једнако горе, на горњем спрату, распремајући и намештајући собе 
} Он није могао много да издржи и онако горе, на врху степеница, све да дочекује и са сваким да 
, начичкан око зидова и на капији, тако горе усамљену гледа, и по томе досети се, како је њој с 
е био нежењен, морало се њему исто тако горе, одвојено, носити, и ручак и вечера.{S} Ретко је с 
 узети и толико замршени, да је то било горе него и сама продаја.{S} Али о продаји, особито њем 
азило у варош и пролазећи поред ње ишло горе у чаршију.{S} Спроћу куће и иза ње лежала цела вар 
г гласа испунио би целу кућу, чак овамо горе, до Софке.</p> <p>Она, задижући шалваре, да јој не 
 све то одоздо једнако је гледало овамо горе, на њу.{S} И Софки се учини да, поред ње, највише  
да нису ни живели, тако се за њих овамо горе, око цркве и у правој вароши, мало знало, као и за 
 врата по кући била су затворена и само горе у гостинској соби горела је лампа и то уврнута, да 
раш, много лупаш, и пробудиш онога тамо горе, старога.</p> <p>А међутим он, стари, зна да није  
фка је одоздо опажала, како су они тамо горе све слободнији.{S} Колико пута, увек кад би мати о 
еж паса, ни бат чијих корака.{S} Једино горе, из њине куће и из оне његове, очеве, собе, једнак 
тово уплашеним изразом лица.{S} Сигурно горе отац, саопштавајући им Софкину удају, у исто време 
уће.{S} Остављајући момку Тонету магазу горе у чаршији а кућу Магди, слушкињи, коју су још дете 
и је требало подићи, оправити; или, још горе и опасније, ако би требало каквога крвника, насилн 
траг у његову собу.{S} Ноћу било би још горе.{S} Софка, покривена јорганом са осталом децом, ко 
како не може да се смири, има нешто још горе да дође, јер, осветљен од оних свећа, које су већ  
испред капије, од радости зарза.</p> <p>Горе, по чаршији, у полумраку већ су се светлуцали погд 
м, заједно се и он за њима пење.</p> <p>Горе их дочекују.{S} Ефенди Мита са свима се љуби.{S} А 
њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се пило, него јело.{S} За 
ак и о њима, њенима, води бригу.</p> <p>Горе, у гостинској соби, седоше.{S} Срећом, мати као да 
а враћа се натраг. <pb n="76" /></p> <p>Горе, насред гостинске собе, стајала је мати.{S} Обучен 
то тако.{S} Ето та и та пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видела.{S} Г 
 где је био потпун мрак, <pb n="151" /> горела су кандила и мрко црвено осветљавала.{S} Из чепо 
затворена и само горе у гостинској соби горела је лампа и то уврнута, да би што мање било светл 
S} Под је патосан плочама.{S} У средини горела је обешена лампа, јер је од високих ограђених пр 
испред куће упаљена два фењера, која су горела и трештала, као нека два црвена страшна ока, а и 
> <p>Али овамо око ње свеће су све више гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама је он 
Једино што јој глава заносила и очи јој гореле.{S} А то, мислила је, све је због страха.{S} Бој 
тљен од оних свећа, које су већ накриво гореле, видело се како му појас и сва половина дрхти, т 
кућу.</p> <p>И горе, и доле, и свуда су гореле свеће.{S} Као да никада ње није било, као да је  
а вечера никако да почне.{S} Једнако су горели и трештали огњеви по кујни, испред куће, и око к 
меке јастуке чупавце.{S} Снага јој поче горети, чело, руке све у зноју.{S} Није смела да се мак 
ела би како јој више постеље, у страни, гори једнако свећа у оном попрсканом чираку, до свеће с 
ца, што је на столичици близу врата.{S} Гори она тихо, млако, ширећи од себе задах проливена га 
лива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и бљешти.</p> <p>Затим једнако брекћући од среће,  
{S} Целе ноћи испред капије морао је да гори фењер и по три и четири ноћна стражара да дремају, 
е куће пред распећем у цркви једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да је 
 — отуда са њине, Софкине куће, једнако гори свећа и осветљава овамо испред њега пут.{S} Зато ј 
ки хлеб куне и суза њихова проклиње?{S} Горко, великодушно је одбијао од себе.</p> <p>Али тако  
у влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и образи уздигоше, надмеше, поведе коло.{S} А 
њу и намештању саме куће.{S} Од тада су горње собе биле једнако намештене и уређене.{S} Сви сан 
пији, тако је исто и горе, на прозорима горњег спрата, што су гледали на улицу и варош, не скри 
 и гашења огњишта.{S} Једино, одозго са горњег спрата, кроз напукле таванице, што долази сувота 
има, виноградима, и док се са тог њиног горњег спрата све ово могло да види, дотле са улице, зб 
Њене нануле звечале су по сухом доксату горњег боја.</p> <p>Доле, испред куће, двориште је било 
ноћи, са својом светлошћу из кујне и од горњега спрата.{S} Поред тога опази она како купац очи  
ржали су га и хранили везаног, горе, на горњем спрату.{S} И кад год би Софка са осталом децом х 
 /> кујни, већ је била једнако горе, на горњем спрату, распремајући и намештајући собе.{S} Тако 
прозорима и орибаним вратима од соба на горњем спрату а особито са оним од многог рибања већ жу 
ко су јој била једра, пуна и развијена; горњи део руку, мишице, биле су облије и једрије, те је 
о је капију на свод и јаку као град.{S} Горњи спрат куће подигао, окречио га и ишарао резбарија 
Магда преплашена устрча уз басамаке, да горњи бој осветли.{S} Ускоро пред њихну капију стадоше  
дити.</p> <p>Свака би одлазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео.{ 
/> више није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, јер је з 
е он седи, сухе степенице, које воде на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рачвастим к 
{S} Већ је почела и готово продала онај горњи део баште <pb n="39" /> иза куће, који је гледао  
старим степеницама.{S} Цела она, са тим горњим спратом испред себе, обухватала је све оно поље, 
стављеним плећкама, са наднесеном целом горњом половином, њихајући се полако и осећајући драж у 
га поче водити.{S} Прво она коракне, на горњу степеницу стане, па онда се окрену к њему држећи  
и долазили су отуда из баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње остави 
 то као његово сопствено искуство, јад, горчина.{S} Он је сам то тако некада мислио, да је лепо 
је <pb n="112" /> изговарала, од толике горчине и увређености, што он тако са њом ради.</p> <p> 
стиснутих руку, у грлу, осећала је јед, горчину, и то на саму себе.{S} Што да јој је сада овако 
нас“ наглашује једва угушујући јарост и горчину.{S} Да забашури, поче једнако чистити чакшире и 
Човече!...{S} Човече!{S} Ћути, убиће те Господ!...{S} Куку!{S} Зар свекар...!{S} Зини, земљо, д 
а колико можеш, Тоне.{S} А за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{S} И свако 
 чу једно страшно:</p> <p>— Ја сам твој Господ! — И туп, јак ударац.{S} Онда малаксао, обезнање 
, не пој рано,</l> <l>Не буди ми, море, господара!</l> <l>— Ох, не пој рано!</l> </quote> <p>И  
 шта доживех!{S} Куку!{S} Господе Боже, Господе!</p> <p>На то чу једно страшно:</p> <p>— Ја сам 
> <p>— Узимај, Господе!{S} Ослобођавај, Господе!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 
е и уздисање и мољење:</p> <p>— Узимај, Господе!{S} Ослобођавај, Господе!</p> </div> <div type= 
немо!{S} Куку, шта доживех!{S} Куку!{S} Господе Боже, Господе!</p> <p>На то чу једно страшно:</ 
е као и обично Софка чу само свршетак: „Господе Боже и света Богородице, молим ти се“ брзо леже 
фкин отац вратио, био је први „ефенди“, господин.{S} Лепшега у вароши није било.{S} Лепше турск 
 и ослобођење, нестанак турске власти и господства, па и нестанак Софкиног оца, ефенди-Мите.{S} 
више на уштрб дотадање своје гордости и господства, узео је за жену.{S} И заиста, није се прева 
мрт, никако на онај свет.{S} И молим се Господу, али он неће, па неће да ме узима.{S} А тешко ј 
но, гласно запева:</p> <quote> <l>Миром Господу помолим сја!</l> </quote> <p>И после, када је о 
 раскомоћују, јер то је све за њих знак госпоства.{S} Софка виде како за њима овамо испред ње п 
S} Није био баш толико стар.{S} Али он, гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, 
101_C9"> <head>IX</head> <p>И тај њихов гост, купац, кад је од њих, чак у зору, одлазио, узјаха 
ена.{S} Нарочито ће он сад уживати, кад гост, купац, буде изненађен због намештаја, особито од  
само, да је кућа продата, да је синоћни гост купац.{S} Отац, пошто се испавао, дигао се око руч 
не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ...</p> <p>И тада се поче 
ли Софки што нареди, Софка би чула како гост, оставши сам са оцем јој, говори, као поново му тв 
 испред њих, сагнута над њом, виде како гост не може ока да скине од ње, особито кад јој, због  
сви кући са свећама.{S} Софка виде како гост, купац, једнако очима гледа и гута кућу, која сада 
и постави, већ је слушала, како се тамо гост једнако, изненађен и запрепашћен, нећка, извињава. 
 због тога осети тако потресена.</p> <p>Гост, газда Марко, једнако устручавајући се, рукова се  
гледало је бледо, подбуло.{S} И уводећи госта у капију, поче му показивати на кућу.</p> <p>— Ев 
емна, и као изложена, стоји отворена за госте, за тај свет споља из вароши.{S} И сада по њој, ш 
ла собе, тако готовила јела, дочекивала госте и родбину.{S} И даље се цела родбина ту скупљала, 
а јаја.{S} Мати, сва срећна, служила је госте нарочито дуваном и једнако разговарала, сваком пр 
а шта све ово?{S} На шта да он дочекује госте, љуби се са њима, када њега не весели ништа: ни т 
, под <pb n="195" /> вењаке, међ остале госте.{S} И ако је врелина, сунце тек што не пржи, сви  
а, знајући да он то воли, не као обичне госте по једном чашицом ракије служила, <pb n="82" /> в 
рх степеница, морати да седи дочекујући госте.{S} И у исто време да му се донесе она његова рак 
} Целог дана, веселе и срећне, дочекују госте.{S} Чак и свирачи дођу и одсвирају.{S} А на питањ 
да на њу улазити само сватови, званице, гости, него иза куће кроз комшиске капиџике.</p> <p>У к 
не почисти, да би се по њој сутра, када гости дођу, видело, како је цело јагње заклато а не да  
а њима пила.{S} И сваки час после, када гости из вароши почну да долазе, они, држећи испод себе 
она.{S} Са девером заједно да једе, кад гости буду јели...</p> <p>— Како после?{S} Зар дете да  
да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се после п 
о њему поређа чаше и шоље, којима ће се гости служити.</p> <p>У том Магда истрча из кујне и пол 
 лудило подузимало.{S} Јер, што су више гости одлазили, она и он свекар све више су остајали са 
 њега и бежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, испуни с 
а сада, <pb n="166" /> када почну мушки гости долазити, он сам их дочекује.</p> <p>И зато, када 
} Бојала се, када већ почну младожењини гости долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује  
 њима, када њега не весели ништа: ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће, седење са њима, весељ 
о обичају, у зору,- када почну долазити гости, када треба Софка да се облачи и буде спремна за  
гдо, Магдо!{S} Брзо спремај!{S} Ево нам гости!</p> <p>А Магда тамо сва смушена.{S} Не зна куда  
већи, као Божић.{S} Тада, услед доласка гостију, истина најужих, само из комшилука, морао се чо 
доцкан и то не заједно.{S} Услед многих гостију прво је мати доле јела, онако с ногу, па онда,  
о рукујући се виче:</p> <p>— Јесте ради гостима, пријатељи?!</p> <p>— Како да не, како да не? — 
д које ће Софка, још онако мала, бити у гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћена и ч 
траг. <pb n="76" /></p> <p>Горе, насред гостинске собе, стајала је мати.{S} Обучена у свилену а 
њима доле, у приземној соби.{S} Горе, у гостинској соби, морало да му се поставља и нарочито за 
има, њенима, води бригу.</p> <p>Горе, у гостинској соби, седоше.{S} Срећом, мати као да је пред 
по кући била су затворена и само горе у гостинској соби горела је лампа и то уврнута, да би што 
, остави доњу собу и пође горе, у своју гостинску собу.{S} И само што запита:</p> <p>— Ко је јо 
ће се оне тамо частити <pb n="145" /> и гостити.{S} И заиста је све то одавно, још пре ручка, п 
е још било у немом мраку.{S} Само њему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз  
 да не досађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па би овак 
н већ постаје нестрпљив, што ручак није готов.{S} Сам иде у кујну, обилази око огњишта, проба о 
и, јер је, услед зависти, тај свет увек готов да се подсмене, сити и зазлорадује, —знало се: да 
 може бити.{S} А опет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то б 
 већ она, — њено је прошло, она је била готова и спремна на све, — него шта ће и куда од толике 
ка са својим собама горе била је одавна готова.{S} Горе су је чак чекале већ нове хаљине, сашив 
 он њу тамо у хану чекати, док она буде готова.</p> <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако не можеш дана 
а се то и на њу односи, да што пре буде готова са софром, пошто је тамо Магда већ изнела ракију 
а прагу, она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни свет, 
чиле су се ћутећи.{S} Мати пре Софке би готова.{S} И пошто на брзу руку, овлаш прекрстивши се,  
стојећки служи.{S} Софка на послетку би готова.{S} Уза степенице узнесе и унесе код њих велику  
се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па да је купа, трља.{S} И та близина баба-Симки 
 <p>И Софка је грабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} Почеше и њу да  
 једина остала баба Симка, па и она већ готова, опасана пиштимаљем и са великим нанулама на сув 
те, и да знају што више страних јела да готове, и што теже, заплетеније везове да везу.{S} Али  
тати.{S} Оне су прве биле свучене, прве готове.{S} Сваку девојку су јуриле, задиркивале.{S} У б 
ашине навлачене и испеглане фесове, или готове хаљине, узете тек сада од кројача.{S} Једино што 
 измеша и поче да бруји...{S} Неке, већ готове, свучене, не могући чекати, са нанулама у рукама 
ли да је само њој добро.{S} Могла је да готови јела каква је хтела и колико је хтела.{S} Свекрв 
b n="109" /> хаљине и друго, да би били готови када их позове, да дођу на свечаност.{S} И то је 
 колебама пробали и дотеривали, да буду готови и, чим падне мрак, почну отуда да се растурају о 
тије куће, тако је намештала собе, тако готовила јела, дочекивала госте и родбину.{S} И даље се 
 њега нико у то сопче није смео да уђе) готово земљосани.{S} Јастуци тврди, крути, исто онако и 
 што она, после сваког његовог одласка, готово луда од болова а највише од раздражености, <pb n 
 А њихова кућа највећа, у средини села, готово као нека кула, пошто је и цело село произишло из 
нови.{S} И бојећи се да није задоцнила, готово трчи.{S} Једнако гура час на леву час на десну с 
едном, пасти, поклекнути.</p> <p>Сутра, готово она пробуди тетку, толико се журила са том својо 
о се бојала да ће сасвим остати сирота, готово без хлеба, и ако се у велико почела да бори са с 
ри томе и слуша, она од слутње, страха, готово се разболе.{S} Нису помагали <pb n="86" /> ни ње 
д света те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене године, али не и за њену лепот 
} Софкине матере отац, вечито болешљив, готово слеп, једнако је седео код куће са навученом мод 
д шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушканог од фењера, и то је задахну неким заг 
 он.{S} Мати дотле већ прибрана на све, готово мирно се диже и оде, да отвори.{S} Магда, овамо  
, на сав глас, склањајући се иза Софке, готово луда од среће, церекала се и молила Софку:</p> < 
</p> <p>Али када виде да се све свукле, готово све отишле у амам, а до њених ногу једина остала 
ћала је драж од оне лаке, чисте кошуље, готово жуте од <pb n="78" /> многе свиле; од оних дугач 
тави их да се утркују у игри: загрљене, готово један корак у корак, један покрет у покрет, једа 
 је за једног њиховог слугу, коме горе, готово накрај вароши, купили кућицу и дали му неколико  
то си јој узимала?{S} Што толико парче, готово пола тепсије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а 
а тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, готово као луда, почела да разговара са цвећем.{S} У св 
гда луда, не измакне, не оде, раструби, готово је угура у кујну и тамо затвори.{S} И сва усплах 
исто време и кревет.{S} Магда у синији, готово клечећи испред ње, служила би је јелом, да би Со 
е, и не казујући се ни матери ни Софки, готово у црни мрак оде у своје село.{S} И онда би се чу 
здарицу!</p> <p>Софка, овамо у постељи, готово се обезнани, јер осети да се нема више куда, нем 
можда је она неће знати добро услужити, готово клече до Софкиних ногу и, пошто два и више пута  
то никада, помиловао је по њеној уској, готово седој глави. </p> <pb n="132" /> <p>Њу то још ви 
} Сува, висока, са уским лицем, мирним, готово белим очима и устима.{S} Ма да је имала чиме цел 
ђе.{S} Магду одмах, тобож неким послом, готово отера у село.{S} Софка је пак знала да је то учи 
може од њих да се прође!</p> <p>За њом, готово посрћући, узверена, зајапурена излеће друга и ви 
 и против своје воље, поче да иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} А што се виш 
м и Магдом затвори капију, она се брзо, готово трчећи, испе горе и кроз прозор отпоче их одглед 
еше већ и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, испуни се цела кућа.{S} Горе мушки и м 
опче.{S} То је сопче било мало, сниско, готово загушљиво; под непатосан, гола земља, те нови ћи 
овај. — Тек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га у хан р 
 седлу, одупре о узенгије.{S} Али алат, готово трком изишавши из улице и ставши испред капије,  
дах.{S} А он, младожења, до њених ногу, готово на голом поду спавао је.</p> <p>Како га увели, т 
укућана.</p> <p>Ахметов синовац, Јусуф, готово одрасте у Марковој кући.{S} За њега се знало да  
као девојка.{S} Три пута се турчила.{S} Готово један чивлук отишао откупљујући је и доводећи на 
ви се стари „деда“, свештеник Риста.{S} Готово слеп, погурен, дуге, од дувана и чибука готово ж 
.{S} Нећете је никад видети да једе.{S} Готово никад ништа.{S} Само што пије кафу и увек везује 
{S} Ниједна да је полазила за драго.{S} Готово све су овако као Софка плакале, јадале се, ронил 
ређу — почео водити са собом и после га готово никако од себе и не пуштао.{S} Само на Божић или 
ад постала њихова.{S} Тако исто и Магда готово никако се од њих, од куће им, није одвајала.{S}  
слеп, погурен, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око  
 пржењу тела...{S} Памти се да из амама готово није избијала.</p> <p>Па онда Софкиног деде рође 
 ови ме наши сву... —и показивала је на готово гола прса и изгужване футе и јелеке.</p> <p>А на 
 сама свила.{S} Али ни шалваре, ни њена готово гола прса, претрпана низама и дукатима, нису мог 
и у меку постељу, у коју ће се од умора готово срушити и одмах заспати.{S} И онда тако сваки да 
а долазе и због тога тамо трпеза остаде готово празна, он се тек тада досети, и Софка заиста чу 
илазио, кретао се брже и лакше.{S} Сиђе готово сам.{S} Софка и Тодора испратише га до капије, и 
у ствари то је и било.{S} Јер она га је готово и научила како да се носи, како опасује, чак и к 
но да дишу, крећу се и живе.{S} Била је готово срећна због тога, и одмах слатко, тврдо заспа.</ 
мање без деце, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} Софка поче осећати, како ће кроз гр 
оти.{S} И као да нису биле маторе, неке готово већ старе, већ као да су девојчице, тако су се о 
росилац, тај Марко, толико богат, да се готово не зна шта све има.{S} Истина, од скора се досел 
у, да ето сада његово јединче и љубимче готово што на рукама не носе, и као кап воде на длану н 
ћ збрчканом, јабучица била испречила, и готово га гушила, не гледајући никако у Софку, продужи  
мала је од свачег овлаш, међ прстима, и готово само додиривала устима.{S} А највише је узимала  
Паре! — чу Софка очев глас, промукао, и готово попрскан пљувачком.{S} И то не од беснила, што м 
њим је силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасвим у мраку.{S} Сигурно је то био купац куће. 
ом.{S} Деда је звао својом „мајчицом“ и готово је на рукама носио.</p> <p>А деду памти само по  
уђе.{S} Светлост се од свеће залелуја и готово што својим пламеном не опали косу очеву.{S} Када 
а бори са сиротињом.{S} Већ је почела и готово продала онај горњи део баште <pb n="39" /> иза к 
авао.{S} Сама га је распасала, свукла и готово унела у своју постељу, и покривајући и себе и ње 
лила, љубила.{S} По том, сва узрујана и готово полусвесна, дизала би се, излазила, ишла иза кућ 
 и тамо по обичају разгласи, ђипи она и готово да угуши Магду, тако је силно задржа, шапћући јо 
га не сме видети, мати сасвим малакса и готово паде од страха.{S} Али, на радостан крик Магдин  
пет све занемело, све са тајанственим и готово уплашеним изразом лица.{S} Сигурно горе отац, са 
више најстаријем у челу софре, старом и готово слепом деда-Митру:</p> <p>— Деда Митре, и ви сви 
е и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово све собе биле су осветљене.{S} Комшилук се узбун 
т, масноћу.</p> <p>Софка само поникну и готово паде до његових ногу.</p> <p>— Ох, тато, тато!</ 
, док на послетку не диже руке од њих и готово само са Софком остаде.{S} Али Софка је толико би 
{S} И целе су ноћи долазили и притицали готово сви они са свадбе, и још и други.{S} И како би к 
ао, а да није бивао или преполовљен или готово сав уништен.{S} А већ кајмакам или спахија за ка 
имања само кућицу и виноград, а муж јој готово надничи — поче Магду грдити:</p> <p>— А што си ј 
и како!{S} Увек у ноћ, увек пијан, увек готово разбијајући капију, док му слуга Арса дотрчи и о 
ова по трпези, а све то праћено његовим готово лудим гласовима, речима, псовком, кркљањем, које 
ба Симка, кад је видела да ће са Софком готово сама остати, морала да их гласно зове.</p> <p>—  
реко очију, а уста јој и цело лице било готово унакажено, толико искривљено од ужаса.{S} И чим  
ихну капију стадоше кола и Софка чу већ готово стран јој али ипак давно познат глас:</p> <p>— О 
 младост за време је. </p> <p>Што Софку готово пренерази, то је, што у његову гласу зазвуча то  
 Минтан и јелеци му, око врата, били су готово отворени, и он то сигурно никад није ни закопчав 
 стајања на једном истом месту, били су готово уплеснивели.{S} Такви исти су били и јастуци, чу 
није.{S} И зато јој теже падало.</p> <p>Готово сама, поклопљена ничке, опкољена паром, водом, п 
 /> тада, како се шапутало, поред свога готовог новца, има своју кућу, а од њих, својих газда,  
акође, чим попуши једну, она већ другом готовом, запаљеном га нудила, он сав блажен, срећан, ра 
ре куће или да пробира и узме лепу, али готову сироту.</p> <p>И он је ово друго изабрао.{S} Соф 
има; код које ће што дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то толико, као да је она какав ста 
вамо код ње, и они би се после с муком, гошћени и чашћени, могли од ње да одвоје, и да јој наод 
и ето купио за њу.{S} И после чашћења и гошћења са оцем, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ  
омени по њиховом добру, по овом њиховом гошћењу, чашћењу, и као такве, богате и добре, памти их 
еру, мало бољу, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно се разговарати, да би из тога њихн 
а прса, сиђе доле.{S} Чисто са страхом, грабећи, док је још видела, уђе у кујну и затвори врата 
од тетка-Катиних.{S} Чисто се спотицала грабећи да што пре оде, као да побегне од свега тога, а 
и осталим слаткишима.</p> <p>И Софка је грабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе ме 
 јој откаче тај вео, јер сви су хтели и грабили се.</p> <p>И тако, застанувши на прагу, она се  
бодно и стегнуто седи, ситно, весело је грабио и промицао.</p> <p>Већ је близу зора.{S} Мрак се 
{S} Била је то велика, тешка и јака као град.{S} Више је сигурно коштала него сама кућа, коју о 
S} Сазидао је капију на свод и јаку као град.{S} Горњи спрат куће подигао, окречио га и ишарао  
{S} Једино што се око тога њиховог, као градића а не села, била у наоколо удаљена неколика арна 
мдед, хаџи-Трифун, тргујући по највећим градовима и мешајући се са највиђенијим људима, могао,  
 оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код мора.</p> <p>Али та мирно 
ј и само време брзо прође.{S} Она хука, граја, дочекивање сватова, њихни пуцњи пушака, као неко 
а раде.{S} И зато онда онолики урнебес, граја, крици од весеља, кад и старци почеше да долазе.{ 
и више приближавали, све више се дизала граја:</p> <p>— А, бабо, бабо!...</p> <p>То се односило 
S} Из чаршије се све више и више дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и на све се стра 
и сам кров кућни прозирао, једнако била граја, смех, кикот и све је бешње, силније бивало.{S} И 
ед кујне чу како и оданде такође допире граја, сигурно од слугу.{S} А поред тога, ма да су га о 
p> <p>Прекорачи праг, али сунце, сјај и граја је запљусну.{S} Вео јој се закачи за праг, и то ј 
 главу, и ваљда загрејана од оне вреве, граје из чаршије, сваки час навирује овамо и виче:</p>  
м као бранећи се од тога сунца, света и граје, чекала је да јој откаче вео, и у том осети како  
ити из комшилука жене на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, 
И када видесмо како он сам дубоко преко границе залази, почесмо за њим и ми, али чим он опази д 
ју пролете, одјури пут њиховога хана на граници.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 
о: да као она зато жели да ти ханови на граници остану, што зна да ће он морати сваке године та 
даду хан и сва имања, што имају тамо на граници и у Турској, и да до капије, са лица чаршије, п 
релазећи у Турску, нашао одмах на самој граници, у неким хановима на друму.{S} Дакле, био је та 
акупио неколико ханова, који су били по граници, који су више служила за шверц, крађе и пушкара 
а се доселио из Турске, али још тамо по граници држи ханове и продаје стоку турској војсци.{S}  
оред текије и преко винограда излази на границу.</p> <p>Њихово село било тамо у Турској, одмах  
 Осећала је како јој зној на прсима као грашке избија, ваља се и између дојака, низ ону дубодол 
 и витка половина извила се, те јој као грба штрчи и одудара од ње.{S} Црне јој очи ушле, нос ј 
ко је шашоље око врата, по брадици и по гргуравој косици.{S} И сада, када се тога сети, Софка б 
 и матери, али ипак по неком стрицу.{S} Грдан је новац морао да да, док се венчали.{S} И после, 
пред носа им свом снагом затвара врата, грдећи их:</p> <p>— Хајд!{S} Не досађујте!</p> </div> < 
ко бојажљиво распитује о „своме човеку“ грдећи себе: што није знала шта ће јој поручити и искат 
 и самога мртвога Марка, свога газду да грди. — Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, да допус 
 да њега навлаш пред <pb n="56" /> њима грди и говори им: како и он тамо у Турској не живи боље 
ито мати јој, да не виче, не говори, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула, ништа то  
/p> <p>Они, радосни што их због њега не грди, почеше онога мувати, да се што пре освести, устан 
 да их амамџика за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се и она, стојећи онако на улазу, беше зан 
ставила, да и даље наређује, заповеда и грди слуге и чивчије, а она се сва окренула сину и једн 
зверена, одмах би почела себе да кори и грди: што она све то да мисли и увек њој тако што да до 
огу да те кријем, да после он мене тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! —  
к са њом говорио, једнако гунђала, себе грдила и корила: како то, луда она, да се не сети да ће 
, или неповезана како треба, и почне је грдити.{S} А тада, видећи како се он расположио, части  
о и слободно.{S} Софка их поче као увек грдити.{S} Затим уђе у ону велику собу и врати се из ње 
, а муж јој готово надничи — поче Магду грдити:</p> <p>— А што си јој узимала?{S} Што толико па 
оно богаство, истина сирово али велико: грдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а  
на, сламе.{S} Горе, у ваздуху, као неке грдне тице везане ужетом за своје дугачке вратове, црни 
азивали су његова широка, јака прса, са грдним маљама по среди, које су допирале до његова крат 
новац женска.{S} Она је била богата, са грдним имањем, што јој је муж оставио.{S} И за њу би се 
дати!</p> <p>А када би, и после толиких грдња и псовки, чуо како је опет са неким беговима негд 
олази.</p> <p>И вечито у тој као свађи, грдњи и неслагању са сином, тако старац и умро.{S} Чак, 
обе тамо отворе, да чује њену вику, као грдњу, псовку.{S} А то све сигурно на њега, оца јој.</p 
раде, која би је тада почела по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то његово изненадно расположење 
није била угужвана и умекшана, те су је гребле око половине.{S} А целе шалваре изгледале су јој 
руци прсти његове руке дрхте и чисто је гребу, сигурно због сада поткресаних ноката.{S} Он, гле 
ре до ушију.{S} Изгледа да му таванице, греде, црепови и сва кућа са тим њеним цвиљењем пада на 
што се исели, све избуши, исквари, саме греде, таванице, па чак и прагове, повади и понесе са с 
мља, скоро почишћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије.{S} Софку, ч 
е црне, куршумима изрешетане таванице и греде.{S} Штала је била испражњена.{S} Једино алат оста 
а седели, пили ракију, коју би им Магда грејала и са њима пила.{S} И сваки час после, када гост 
на колија, ма да је топло заогртавала и грејала је, ипак ју је стезала у плећима и око кукова.{ 
езвету пристави кафу а у другом поче да греје ракију.{S} Деца, знајући да им неће дати од тога  
 купатила, као да је и лети хтела да их греје и пари.{S} Шиљаста носа, шиљасте браде, али за чу 
колено.{S} Нико то не сматра за увреду, грех; ни доцније, када синови порасту.{S} Ништа то није 
 оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех наступио — отера га, најури.{S} Јер, после овога,  
ак, ипак, поред тога што би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти осећаји, та драж, 
мртву Јусуфчићеву главу, те њоме опрали грех и срамоту са кућног старог и каменог слемена.</p>  
вароле.{S} Он, сигурно осетивши тај њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда,  
почела грешити.</p> <p>И једино тај њен грех са умоболним девером могао је да објасни после оно 
све у њу гледало, помете се.{S} Поче да греши.{S} Брзо, смејући се, ухватише се до ње друге и п 
, како, тек изгледа да је с њиме почела грешити.</p> <p>И једино тај њен грех са умоболним деве 
метних очију а сувише дугачких и густих грива и репова.{S} Софка је видела како их они не поје  
о му и очи и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао, да ј 
ко само положи руку на алатово чело, на гриву, између ушију, и чисто стидљиво, као умиравајући  
же и копа ногом, већ полако и једнолико гризе зоб у зобници, обешеној му о врат, и са пребачено 
или су из ковчега комађе хлеба, које су гризли немарљиво, <pb n="255" /> витлајући се по кујни, 
{S} Рукама запушио му и очи и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно а 
p> <p>И пусти му дизгин.{S} Алат појури гризући узду и измахујући њом, а пазећи да своје задње  
ед њих протрчавали, и онда њиховим тамо грицкањем испод ковчега, наћава.{S} А изнад свега чуло  
S} И тамо, затворени, у друштву чувених Грка, Цинцара и првих бегова, Турака, које због вере ни 
аскошне лепоте.{S} И она опет била нека Гркиња, из грчке фамилије, која је била у самој вароши, 
и једнако пева.{S} Пева заносно из свег грла.{S} Амам звечи: </p> <pb n="154" /> <quote> <l>Јао 
руком на коленима, гологлав, уздрхталог грла и уста, није знао коме више да се захвали.{S} Да л 
ална брада одскочише, везавши јој испод грла белу свилену и меку марамицу, Софка изиђе заједно  
ва, набељена лица, особито подбрадака и грла.{S} Подбратци и вратови били су сасвим откривени.{ 
гда, и за чудо сасвим као што треба, до грла забрађена новом шамијом и са закопчаном кошуљом.{S 
p> <p>Из амама опет допире стрина-Пасин грлени глас, глас младе, мале, пуне жене и тек сада, по 
и, покривена јорганом, настави што јаче грлење, миловање, тонући и губећи се од среће због тих  
 јер у том његовом унезвереном дрхтавом грлењу њене главе, љубљењу косе, виде како он зна, да о 
и му она полетела у сусрет, он би онда, грлећи је, долазио са њом.{S} Софка би тада осећала по  
Сам га понесе и осећајући га на леђима, грлећи му <pb n="227" /> око свог врата испружена, укоч 
ео?</p> <p>Носећи је на рукама по соби, грлећи је, говорио би:</p> <p>— Софкице!..{S} Татина Со 
еним лицем, гурајући је главом у трбух, грлећи је по куковима кидао јој месо и као кљештима је  
шно колико просто и укусно намештену, — грлећи је, али полако, да јој не поремети ни косу, ни о 
једнако осећајући на себи његову руку и грлећи му колена и широке чохане чакшире, и тада још, о 
пајући се певала и бацала тас.{S} Бесно грлећи, дирала је:</p> <p>— Миту, Миту овој пуштајте!{S 
ајслађе и најлуђе жеље, чежње, страсти, грли је тако силно, да Софка кроза сан осећа како јој м 
пусти сине!{S} Погле, какву ће сутра да грли!</p> <p>— Море, ђувендије! — из свега гласа викну  
недрима, кад он падне и кад почне да је грли и уједа...{S} И онда њега уводе.{S} Он прилази.{S} 
ати да трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће.{S} Чак се некада и  
 преварити као други мужеви, кад је већ грли, љуби, него би напротив, у инат, да би је још више 
, опет легала у постељу, опет, плачући, грлила и љубила мужа и молила Бога да бар једнако ово о 
> <p>И зато би заспалог Томчу, плачући, грлила, љубила.{S} По том, сва узрујана и готово полусв 
вала, кога у сновима и мислима љубила и грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, онда— на 
 којега се та његова рука помаљала и њу грлила и к себи привлачила.</p> <p>— Па како си ми, Соф 
Татина Софкице!</p> <p>И све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове скоро избриј 
расплитавао јој косе и једнако певајући грлио би је и љубио у лице и уста.</p> <p>Кроз неколико 
S} Особито је ефенди-Мита чврсто и јако грлио новога пријатеља, Марка.{S} До речи није могао да 
као оплакујући себе, зато је унезверено грлио и љубио Софку по коси муцајући:</p> <p>— Хвала, С 
плачући, праштајући се од ње, почеше је грлити, љубити и китити највише цвећем по коси.</p> <p> 
зучен од ње, како ли ће је тек тада сам грлити, љубити!...</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
 више главе тестију свеже воде, чији је грлић био запушен зеленим лишћем, изнесе собом свећу у  
ја, насула је у тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледало да је вода, била је утур 
те!{S} Софка поче осећати, како ће кроз грло сву крв и сву утробу избацити, јер тако поче да се 
био такав, да Софка осети како јој кроз грло, чак на дно срца продире.{S} Али и она се прибра.{ 
рамицом, јаче му се истицала јабучица и грло, са око себе збрчканом, вратном кожом.{S} Једино ш 
 испод тога вела видело како јој бљешти грло, врат и подбрадак са устима. </p> <pb n="179" /> < 
диже и приноси устима, да би јој пуцало грло.{S} Одахњује не могући да се прибере од жеђи.{S} И 
 хладно.{S} У прстима стиснутих руку, у грлу, осећала је јед, горчину, и то на саму себе.{S} Шт 
ији гласа, није могла да се макне.{S} У грлу јој стао плач.{S} Осећала је како треба да полети, 
век свежа, влажна.</p> <p>А од толикога грљења, љубљења, узвика, чему се Софка надала да ће нас 
 по доксату и пунила степенице; ни само грљење и љубљење доле у кујни са женскињама.{S} Чак и к 
топло.{S} Опет поче кроз ноћ да трепери грнета.{S} А ту свирку, хуку, он, Марко, као да је једв 
пац куће.{S} И пошто исплатише свирача, грнетара, и кочијаша, а привезаног остраг за кола, лепо 
и.{S} Не зна шта ће.{S} Окреће се своме грнетару, који га у корак прати, и грца, муца:</p> <p>— 
 их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који, клечећи подаље од њега, извија и свира к 
, одозго са „баждарнице“ зачу се свирка грнете, која поче да се извија и округлином и чудновато 
дугих лактова, почне да извија и трепти грнетом.{S} И пратећи их свирком, заједно се и он за њи 
>И клечећи још више се саже.{S} Поникну грнетом додирујући њиме под, тако да као испод земље по 
 том свирач, држећи у једној руци тромо грнету, а другом притискујући распасан минтан, пресави  
, иде с алатом ногу уз ногу свирајући у грнету.{S} Марко, од радости, сваки час му лепи дукате  
ећ толико црно, толико дубоко као какав гроб.</p> <p>Људи, комшије и чаршија опет кућу испунише 
и мирис оне земље гробљанске, са самога гроба.{S} Магда држећи широку синију и нагнута над њом  
свежина и то тако слатка и бујна.{S} Са гробља једнако је звонило, а некако чудно, тешко, одмер 
волела та јела што се доносила отуда са гробља.{S} Увек поред мириса самих јела осећао би се и  
и ђакони <pb n="185" /> па и клисари са гробљанске цркве.{S} Сви су они били ту, јер се већ нач 
.{S} Чак би се осећао и мирис оне земље гробљанске, са самога гроба.{S} Магда држећи широку син 
куће, увијене свеће, босиљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћале, било колача и других п 
било код куће.{S} Увек је тобож ишла на гробље, па је, враћајући се отуда, што до тада никад ни 
азарни дан.{S} Мати са Магдом отишла на гробље.{S} Падао је мрак, али некакав топал, загушљив м 
дан клонити, било је време да се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да продиру кроз гужву и вр 
="54" /> пшеницу, јер вечерас се иде на гробље и износи мртвима за душу.</p> <p>На капији звекн 
<p>— Хајде, снашке, већ сав свет оде на гробље!</p> <p>А заиста, више њихове улице, кроз капиџи 
свим сама код куће, мати јој оде или на гробље или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она 
 свежа.{S} Само, ваљда услед помисли на гробље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топли 
с јелом и понудама, што ће се носити на гробље, и стала испред капије.{S} Метнула корпу на глав 
, па ето једва стигла, да и ја пођем на гробље. — И продужује са њоме пут.</p> <p>Мати, као уве 
, цела јесен и зима прође у излажењу на гробље.{S} Настадоше оне јесенске дуге кише, лапавице и 
ви имали су свој сто, а на гробљу своје гробље.{S} Гробови све од мрамора а једнако, и дању и н 
е чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу.{S} Неке пролазећи поред Магде запиткују је:</p> 
 свом, причати јој шта је било тамо, на гробљу: која је какву питу умесила, и шта донела за раз 
ене.{S} У цркви имали су свој сто, а на гробљу своје гробље.{S} Гробови све од мрамора а једнак 
дишући од умора, а и од јела и плача на гробљу.</p> <p>— Дођосте ли? —упита је Софка кратко, уз 
све...{S} Е, али шта ће онда гробови на гробљу, па родбина, па особито шта ће свет казати! </p> 
ала је да ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколико дана ето Ускрс и цела ова недеља  
нат наглом смрћу, редовно се он тамо на гробљу посећивао, давала подушја, парастоси.{S} И баш у 
ер се све чинило што треба њему тамо на гробљу — он се све више почео заборављати и губити.</p> 
хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер све о 
д бити, можда и сама ноћ не чује, тихо, гробно поче:</p> <p>— Или, зар, синко, чедо, Софке, Соф 
 могу ништа више.</p> <p>— Идем! — Тако гробно чу се како свекрва убијено и решено одговори.{S} 
 свој сто, а на гробљу своје гробље.{S} Гробови све од мрамора а једнако, и дању и ноћу, са зап 
и и кућу и све...{S} Е, али шта ће онда гробови на гробљу, па родбина, па особито шта ће свет к 
 замену раздавајући по околним суседним гробовима.{S} И сваки час, као свакада када би долазила 
у, тачном вршењу дужности према његовом гробу, било је у исто време и ослобођавање од самога ње 
у, бабу своју, проклињати и кости јој у гробу на миру не остављати.</p> <p>Тек што је поноћ пре 
ње је већ стајало стакло ракије, кисела грожђа, крушака и паприка.{S} Око ње почеше и остале да 
задахом, тако да, од тога, почела да се грози и тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она није зна 
</p> <p>Софка се не диже из постеље.{S} Грозница је ухвати.{S} Дању ништа за себе не би знала.{ 
носу.{S} И напослетку, за чудо, та њена грозница, болест, добро јој дође, особито што се, због  
ипак, ипак, сваке ноћи као да је била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек осећала би се 
ена, а никако не верујући све то, као у грозници, очима да тражи матер.{S} Али, она је већ била 
како ни долазили.{S} А ону њену болест, грозницу после венчања.. они, као и остали свет, нису с 
ришту паде као неко дете, бризну у јак, грозничав плач.{S} Отуда из собе одједном око осветљено 
уверила, мораде издржати до краја његов грозничав поглед.{S} И он по том њеном јасном и отворен 
ра, савладана и измучена, пала, у дубок грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри  
ручак у хану и при поласку стрпали који грош у шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да  
вом фишеку, налазила по неколико рђавих грошева) даде бакшиш дечку, испоручујући поздрав Тонету 
 код ње, тако и они тамо, сви су били у грубим и новим колијама, чије су им уздигнуте круте јак 
ирно, тихо.{S} И то тако страшно тихо и грубо.{S} Велики огањ, као свршивши свој посао, све виш 
или и јастуци, чупавци, дугачки, али са грудвама.{S} Такође и јоргани са првобитном свиленом по 
же већ назирале, као одавно зреле, неке грудве.</p> <p>Једном у мало не учини лудост.{S} Било ј 
ученим рукама у недра, те јој кошуља на грудима увек набрана, скупљена и прљава.{S} Нећете је н 
уздањем, поче пити и осећати како је по грудима пали, жеже. </p> <pb n="174" /> <p>И гле, како  
а, за ханове пренесу еспап, као: велики грумен соли, каце пуне зејтина, гаса, али увек највише  
жећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у плач.{S} Симка, када то виде, брзо се окрете и  
ељак, а тамо кроз <pb n="180" /> капију грунуше измешани и младожењини и Софкини свирачи и чоче 
ставе, рукују се и дарују је, а после у групама једнако један за другим, да ускоро врата од соп 
ом.{S} Али, када ови код Софке почеше у групама да долазе и због тога тамо трпеза остаде готово 
воме грнетару, који га у корак прати, и грца, муца:</p> <p>— Алиле, де, синко!</p> <p>Алил, пол 
кав кут и полумрак срушила се плачући и грцајући.</p> <p>Али ипак знало се да се то никада не с 
ћи у ону.</p> <p>Међутим овамо Софка је грцала, као никада у животу.{S} У мало што није на глас 
њена на прозор, тихо је, тихо плакала и грцала.{S} Да ли од јада, бола, или од среће и радости, 
јој стоје.{S} А на Софкин оволики плач, грцање, није обраћала пажње.{S} Била се сама занела тол 
тва колена, клецајући и спотурајући се, грцао је и плакао:</p> <p>— Ох, бре, газдо!{S} Ох, бре, 
 говора, јер услед, једнаког дружења са Грцима, Цинцарима <pb n="14" /> и Турцима, сви су, покр 
 године и унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} И отуда, из штале, из куће, где се је била сакр 
аса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, половину  
ћи како јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада ј 
у се по ћилиму прсти од ногу у чарапама грче, тресу.</p> <p>Да га као умилостиви, продужи Софка 
 поред тога што је толико владао собом, грчевитим прстима поче баратати по недрима, по још дужи 
у, а због јако затегнуте узде и његових грчевито стегнутих колена у слабине, поче, пропињући се 
х лактова, главе, како је по њему нички грчећи се лежала.</p> <p>— Зашта мори, нано?{S} Зашта н 
бе.</p> <p>— Ух, ух, тето, тето!</p> <p>Грчећи се, угуривајући се у Симкино крило, у њена спару 
ог места, уз трпезу, сва је цвокотала и грчила се.{S} А најгоре јој би, када осети како у гласу 
рвом лепотицом из Скопља, из неке упола грчке фамилије, ипак он, једва издржавши неколико месец 
оте.{S} И она опет била нека Гркиња, из грчке фамилије, која је била у самој вароши, одмах испо 
га у вароши није било.{S} Лепше турски, грчки и арапски говорио него свој матерњи језик.{S} За  
ли се оне и не познају, већ се неосетно губе у свежини облог јој и као млеко тако белог и нежно 
ави што јаче грлење, миловање, тонући и губећи се од среће због тих снова.{S} И што је најглавн 
после ове њене оволике жртве ради њега, губи све: и поштовање, и дивљење.{S} Једино ако она хоћ 
 одмах би видела како се све то са њега губи.{S} Брзо, као увек, понизно и радосно што га она з 
појасеве, ипак, видело се, да се у њима губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не виде.{S} Џепови  
 замиче на послетку споредном улицом, и губи се испред Софкиних очију.{S} Софка остаде и даље н 
, чисто у несвест пада.{S} По читав сат губи се, ништа не зна за себе.{S} А затим тешко, дуго,  
нар, штала, околни зид, а остало се још губи у мраку.{S} Из оне велике собе, кроз широке, призе 
му гојна као у неке жене.{S} Уста му се губила у здепаст, кратак врат и подваљак.{S} Обучен у ш 
лазили, све се више испред њих ширила и губила, пошто се ту и завршавала.{S} Ма да је овде из с 
грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И напослетку, за чудо, та њ 
бичаја ради, по читаве њиве и винограде губили.</p> <p>И у томе је био једини живот тих њихових 
Рубови долина оцртавали су се на небу и губили једно у другом.</p> <p>Марко улете на отворену к 
ог гласа, који није молио, него који се губио и мро у његовим узневереним устима, због срамоте  
о.</p> <p>Већ је близу зора.{S} Мрак се губио.{S} Около, иза равница, кроз магле, већ су се оцр 
 би гледала и пратила, тако, да би овај губио, као сагибао свој поглед, главу и са поштовањем п 
терино кићење и намештање куће пред сам губитак њен, њену продају, и допадало.{S} И она је сама 
љу — он се све више почео заборављати и губити.</p> <p>У почетку од Софкиних само јој мати дола 
 сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и стиска рукама.</p> <p>— Како си, тато? — поздра 
ве због тога, да не би прљала постељу и гужвала је, те Софка морала понова да је намешта, и так 
ју улице, прилазила самој цркви, света, гужве све је више бивало, све се више око ње стешњавало 
ој поче све теже бивати.{S} А поред ове гужве и тишме испред ње, досађивала јој још и она свато 
е.{S} Звона већ стадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допир 
рећу се неки злобно, други с подсмехом, гунђају међ собом: „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви  
ој, дошао и чак са њом говорио, једнако гунђала, себе грдила и корила: како то, луда она, да се 
игани, срећни, вукући у брзини колије и гуњеве по земљи, пројурише поред ње и изгубише се трчећ 
онако у чизмама, појасима, са силавом и гуњом, сагињао се и, за чудо, сам својом руком, а не но 
ав, испружен, укочен и покривен широком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{ 
 поче се утопљавати, заогрћући се добро гуњом, увијајући ноге, колена и пробајући фаље на пишто 
уда, са лојаном свећом у чираку, огрнут гуњом и гологлав, поче да се приближава његов слуга, Ар 
<p>Слуга брзо алату пребаци преко седла гуњу и бисаге.{S} Проведе га и окрену улазу, од седла ј 
.{S} За њим је силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасвим у мраку.{S} Сигурно је то био куп 
ге а у другој велику и тешку постављену гуњу.{S} Нетремице, са страхом, погледује час у ону вел 
није задоцнила, готово трчи.{S} Једнако гура час на леву час на десну страну своју овлаш повеза 
ијења“ Софкиног) него мезета: ђаконија, гурабија и слаткиша.{S} Из Маркових дебелих чизама, са  
2" /> оптрчавају око сељанки и силом им гурају и нуде старе, подгрејане симите.</p> <p>— Тетко, 
 са пеном на устима, искривљеним лицем, гурајући је главом у трбух, грлећи је по куковима кидао 
м руком отварајући капију, замандаљену, гурајући увучен не шип него читав дирек, није гледао ни 
нију и нагнута над њом а ногама једнако гурајући испред себе на што је наилазила, да се не би с 
упиње, напреже, да бар главом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њој.{S} Али не може.{S 
 Ако се у изувању збуни, застане, он је гурне ногама и мамузама у прса или у трбух.{S} Не гледа 
а није штогод заборавио, приведе алата, гурну ону узенгију на Томчину ногу, коју овај беше само 
теше се око њега, извади другу кесу, и, гурнувши лактом са софре тепсије и тањире, стаклад и ча 
ебије.</p> <p>Мрак отпоче бивати сасвим густ; фењери почеше јаче да светле, кућа, осветљена и п 
еним до на крај чела дугачким обрвама и густим као сен трепавицама.{S} Што је најгоре, она је с 
 и чибука готово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око очију и обрва.{S} Тресе се од  
кови, оцртавају, да јој се тешка коса у густим курјуцима на врату заваљује, те да се испод њих  
лих, паметних очију а сувише дугачких и густих грива и репова.{S} Софка је видела како их они н 
 као из далека, шуштање топола, њиховог густог, сочног лишћа.{S} После, док би мати намештала г 
ма и дукатима, нису могла од дугачког и густог невестинског вела сасвим јасно да се виде.{S} Је 
{S} Најпосле нађе то.{S} Извади велику, густу низу све од самих дубла, свако зрно од по пет дук 
аганости чисто трепери и отворених уста гута одоздо његов глас, који се све више почиње да разл 
како гост, купац, једнако очима гледа и гута кућу, која сада, овако намештена, некако друкчије, 
ако је пара гуши, како заједно са паром гута речи тих песама.{S} А они ударци токмака на вратим 
како нису могла да смире.{S} Једнако је гутала пљувачку.{S} Покаткад почела би да осећа како јо 
д себе, у своју кућу уводи.{S} Очима је гутао, и једнако извињавајући јој се, храбрио:</p> <p>— 
ега још више уплаши.{S} Брзо, на велике гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже журно — и то не с 
бијени на капији, почеше да се тискају, гуше, јер, нико пре ње није смео да уђе.{S} А изнад Соф 
ела утону у њено меко и обло раме.{S} И гушећи се поче да је моли:</p> <p>— Кажи, кажи...{S} Ни 
 водом, песмом, осећала је како је пара гуши, како заједно са паром гута речи тих песама.{S} А  
део скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са Јусуфчи 
м, јабучица била испречила, и готово га гушила, не гледајући никако у Софку, продужи сам себи д 
ица куљао свет да их види, ипак није се гушило, није било тишме.{S} Као сваки крај вароши све ј 
стаса, рамова од слика и дрвореза чисто гушио мирис на црвоточину, буђу, тамјан и покапане свећ 
на своје име, једва тад, толико је глас гушио, што му одговорила:</p> <p>— Ако, ако, Тоне!</p>  
еће су све више гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама је она све више окружавана и  
="94" /> то?{S} Зар она (јамачно Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} 
тавља Магда — немој Стаја (његова жена) да погачу препече.{S} Нека гледа да је <pb n="74" /> од 
ато никако се није могла да „повароши“, да се помири и уживи у кућу.{S} Вечито је била сама, и  
лику — зависи све.{S} То му сада треба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, к 
е, и да останем овде, и, ако што треба, да послушам и нађем се.</p> <p>У том, као без душе, дот 
 особито доле, кујна и она велика соба, да заударају на онај тежак, масан задах, пун загушљивос 
ито крајеве, <pb n="130" /> око зидова, да не штрчи испод ћилимова слама нових рогожа.{S} И пош 
ма штрчала и падала из напуклих зидова, да се меша доле са коњском балегом и после онако да зау 
весеља, једнако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отишао кући, спре 
би, али избегавајући <pb n="169" /> га, да можда не опази на њој нешто: како је или необучена,  
е смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младенци могу...{S} Ако не, ја не м 
га понова пољуби у руку, узима од њега, да наслужи другом.{S} Дворећи све и љубећи <pb n="200"  
е да једном и оне имају над собом њега, да би, испод његове власти и надзора, могле слободно да 
ану тако саме, да се боји чега ружнога, да тада можда какав мушки... него што је знала да сада, 
о толико нечега светскога, и страснога, да би сви бивали потресени и узрујани.{S} Чак чуло би с 
куту, углу собе.{S} И то све због тога, да не би прљала постељу и гужвала је, те Софка морала п 
ио, растерао му се сан; него због тога, да не би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.</p 
мањем управљати, него да то чине стога, да би она била сасвим слободна и да би се и овде, код њ 
устукну.{S} Још мање, као што би друга, да поцрвене, замуца и од стида побеже, остављајући роди 
а се надимље и од бола, неизмерна јада, да стење.{S} Али се брзо трже.{S} Изиђе у кујну.{S} Кад 
 <p>И онда одједном и то тако изненада, да Софку чисто у чело удари, те јој глава клону, отвори 
цу и дали му неколико њива и винограда, да би могли живети.{S} И она, када остарела, никада <pb 
 се сети да није у реду, нарочито сада, да о себи прича, прекиде и поче да пита о њему, ефенди- 
талим женама здрави, а не, као до тада, да и не застајкујући и не гледајући ни ко је ту, а камо 
 у великој соби, са Магдом, пошто тада, да не би Софка била сама, морала је и Магда у тој соби  
офки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, раскидао везе, појасеве  
 бар тако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздраве и морао на њих од 
 а сада и већ своје куће да се нагледа, да је добро запамти, да је сву онако у наоколо, са комш 
>Њихова је кућа била стара.{S} Изгледа, да од када је варош почела постајати, да је и та њихова 
, и од зрелости почеле да падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, могли јести, пошто 
 комотан као код своје жене.{S} И онда, да не би то њено одбијање протумачио он тако: да као он 
аче повуче, око ње више јастука наређа, да не би из оне друге собе пиркало и ко назебао.{S} А п 
 је.{S} Судбина зар?{S} А знала сам ја, да од њега шта друго, добро какво, и не може бити.{S} З 
и моли:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да прог 
родица морала да дође и иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире.{S} А опет тај њен муж, не 
ледати да буде што луђа, што ватренија, да тим, том својом великом љубављу према њему, свом муж 
влуцима.{S} Тамо се хранили од чивчија, да би се само могао <pb n="22" /> што више Софкином оцу 
да седне, извали се и тако лежећи чека, да га Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен о 
 чија је земља: да ли газдина и турска, да ли њихова.{S} Тада се видело да им, после свега, од  
и, да није могла реч да каже.{S} Софка, да би је охрабрила, поново је у руку пољуби, на шта ова 
о мртво. <pb n="219" /></p> <p>А Софка, да би сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла све као ш 
а, можда она то...</p> <p>И зато Софка, да би га сасвим уверила, мораде издржати до краја његов 
зу, која је била толико пуна и дугачка, да јој злато својом жутином покри цела прса.{S} И сама  
анова.{S} Софка их је већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгледале нез 
е, и по башти чистила је и раскрчавала, да је тај купац, када дође, не види као какву крнтију,  
"212" /> се да се дуго и дуго решавала, да је тек после многог наваљивања, молбе а можда чак и  
зила, и сваку опет, из сажаљења, звала, да и она к њој дође.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и  
 се све напуне, па зато сам те и звала, да те питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у 
, одговарала је:</p> <p>— Хвала, хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка!</p> <p>Софка,  
S} А изгледало је да се највише надала, да ће се опет вратити у село, ма да је била сама уверен 
рају баште за неко суво дрво привезала, да уз нарамак сена или траве дрема, чека, док његов газ 
аве ради.{S} Мати једва би је одвајала, да руча и вечера.{S} И што би се посао све више и јаче  
 среће и радости, што је и то дочекала, да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да је слушкиња одв 
јела, од ручка, вечере, увек остављала, да, кад дође, има шта да једе, свекрва ништа не би окус 
 ко им је казао.{S} Али Софка је знала, да се поред свега кријења и ћутања ипак није ништа могл 
 да га не би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире постељу, па чак дотле је ишло да и њег 
 то тако јасно отуда на махове пахтала, да је изгледала чисто као нечији уздах, као од оних там 
 светлост особито ноћу толико бљештала, да се и сам кров кућни прозирао, једнако била граја, см 
о приковане остајале и када је осећала, да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од об 
о је на једну, најнижу копчу закопчала, да су јој прса бректала; кроз рукаве танке кошуље бљешт 
лицу, све појурише.{S} Свака је трчала, да што пре стигне.{S} Баба Симка их с муком задржавала, 
ко рочиште у суду, па ето једва стигла, да и ја пођем на гробље. — И продужује са њоме пут.</p> 
ри.</p> <p>Ко зна докле би тако седела, да се већ једном одоздо, са капије, не чу тихо куцање.{ 
 увери, да ли заиста на себи има одела, да јој штогод не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме 
уда, собом, из села, свака кућа понела, да сада на тој слаткој вечери прикажу.{S} Пиће се једна 
лико уморна, толико засићена и отупела, да је била на све равнодушна.{S} Ништа је није дирало.{ 
а нарочито своје људе из браства, села, да заједно са калуђерима бране манастир.{S} Јер су на д 
 слаткишима.</p> <p>И Софка је грабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} 
зиђе, није знала каквог га је оставила, да ли онако напред раскопчаног и масног, или палог, на  
, трепет од њега, манула га и оставила, да и даље наређује, заповеда и грди слуге и чивчије, а  
рајући испред себе на што је наилазила, да се не би спотакла, стави је испред Софке.{S} А на пр 
ног, прекорног, што га је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и сав открије у свој својо 
т, задах, дим дувански, те би отворила, да проветри.{S} Али кад <pb n="90" /> га није испратила 
 у слабине, поче, пропињући се од бола, да окреће к њему своју главу, као да га пита и види шта 
ом, а у ствари највише се била огрнула, да јој не би прашина одозго, где је Софка чистила, пада 
, увек кад би мати отуда сишла, изишла, да овамо Магди или Софки што нареди, Софка би чула како 
ивање.{S} Па тек, када би тетка отишла, да га лечи!{S} Софка није тачно знала у чему је било то 
де су.{S} И када би која комшика дошла, да потражи на послугу какву ствар, за коју је само она, 
а се покажу сватовима новога пријатеља, да се види каква је Софкина родбина.{S} Све су биле у д 
тамо удесио и после дошао по пријатеља, да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>З 
 да од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта јести...{S} То ли ви хоћете од мене?</p 
епше и више овамо њима, својим газдама, да понесе.</p> <p>— Магдо! — понова је зовну мати.</p>  
ада би, место оца, дошао са рабаџијама, да еспап узму.{S} Па и то би морао одмах сутра рано да  
ћином лака, танка и у отвореним бојама, да, свакако, тиме што више привуку пажњу.{S} Лица и очи 
га кујнског, он је онда предаде женама, да оне тамо у кујни још неке обичаје посвршавају, а он, 
 им је то саопштио, могу да иду кућама, да се спремају, чисте стајаће <pb n="109" /> хаљине и д 
ма у рукама, трчале су босе по плочама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћале вриштећи, прс 
ијеном старим прљавим женским шаловима, да му не би озебле очи, на које је једва гледао, седи п 
у.{S} И могли су наочиглед, пред свима, да се љубе, па ипак никоме не би могла да падне рђава м 
, колена и пробајући фаље на пиштољима, да није барут уквашен.{S} Слуга за то време отрча до ка 
Он се после толико извежбао у рачунима, да је, као њихов заступник, једнако горе у чаршији, у њ 
ат руке и њиме издиже и приноси устима, да би јој пуцало грло.{S} Одахњује не могући да се приб 
. — Нека ме чују! — наређује свирачима, да јаче, више свирају.</p> <p>Настаде руковање, љубљење 
витлале се, не бојећи се више ни једна, да ли јој се нису случајно шалваре смакле и бедра, поло 
аште, где је сада ограда била изваљена, да би се могло у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала  
о више затворена, што јаче замандаљена, да би они овамо били одвојенији, скривенији — све то ка 
том, толико је била уплашена и утучена, да се видело како већ ништа више не може да мисли, да ж 
 главе, љубљењу косе, виде како он зна, да он сада може пред целим светом бити онај стари, вели 
ом, са пуно корпи, јела и буклија вина, да тамо целог дана преседе.{S} Доцније, кад се још више 
реном погледу виде да је заиста истина, да се заиста решила.{S} Потресен, загрли је, и љубећи ј 
, у које доба и зашто опет отишао, она, да би све те одговоре избегла, а једнако седећи онако,  
ебе грдила и корила: како то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она он 
 њој, Софки, да је заиста сада ово она, да заиста он њу овамо, код себе, у своју кућу уводи.{S} 
де.{S} Али Софка је толико била уморна, да ништа од тога није примећавала.{S} Само кад сагледа  
е она, те, ако је и она весела, срећна, да се и они још више веселе, више пију, певају; бојала  
озна и види да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли, таквога мужа, још дете!{S} Знала  
ку његову љубав.{S} И она, из сажалења, да га умири, утеши, јасно, раскалашно и као предајући м 
<pb n="215" /> тога наваљивања, мучења, да му она призна, видело се и по томе, што отуда почеше 
превари, што се не испуни његова сумња, да никада Софка, и толика и таква лепота, неће поћи за  
 се изнесе и обеси још неколико фењера, да би степенице биле боље осветљене; да се после тамо,  
 поручи да је више никад за то не дира, да је остави на миру и да је њој овде „добро, сасвим до 
 ципелама, кратких ногавица од чакшира, да би им се око чланака виделе њихне, хаџијске, беле ча 
е у малој собици на кревету до прозора, да би могла отуда, кроз баште, све овамо видети.{S} Око 
, као увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћ 
ичија више.{S} Од беса стискајући прса, да би од бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што б 
?{S} Знала је само, да је кућа продата, да је синоћни гост купац.{S} Отац, пошто се испавао, ди 
 јаче да притвори спољна амамска врата, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама почели да 
наместе; горе, на доксату испред врата, да се изнесе и обеси још неколико фењера, да би степени 
иде пред судове и тамо он, ефенди-Мита, да се заклиње, свађа и то с ким? — са својим до скора с 
о вратио, она је толико била бременита, да није смела да се појави.{S} Марко, кад чуо, једва, н 
де су се опорављали од неуредна живота, да би се после могли приликом прве гозбе, славе, вечере 
вори јој мати и уђе.</p> <p>Софка оста, да поново закључа и затвори капију, слушајући како Магд 
 ту велику чашу до самих Софкиних уста, да она, пошто поједе залогај, само отвори уста, дакле д 
ској соби горела је лампа и то уврнута, да би што мање било светлости и падало у очи.</p> <p>Ка 
љом, која јој је била толико разгрнута, да су јој бљештала врела прса, ишла би по дворишту.{S}  
>- Софка!{S} Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. </p> <pb n="192" /> <p>— После ће она! 
ек.{S} Јер, када би клекла око огњишта, да налива кафу у шоље, увек би јој се из јелека прса от 
 вече са Јусуфчићем засели око огњишта, да вечерају, наоружани, са пушкама преко крила, и са ст 
а виде како јој мати, због тога страха, да није на самрти, и да им зато шаље гласнике, као опра 
> <p>Арса поче као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ Станину да намешта.{S} Марко је ст 
е предаде, али једнако тихо, из страха, да онај горе не чује.</p> <p>Софки, ма да јој се још св 
и, и Софка заиста чу како он из страха, да се ови нису сасвим код ње обезобразили и обрукали га 
ки послао ђизије за хаљину, а и новаца, да нам се нађе за овај празник.</p> <p>Тоне, ма да је б 
ве поздравио, нама послао нешто новаца, да нам се нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме. 
ништа не види, још мање самога мртваца, да не би, ако је можда затруднела, родила дете са какво 
потреса од цвилења, и блејања јагањаца, да и он оде и, за свој новац, купи најбоље и најугојени 
ије она као свака: није дете, шипарица, да ништа не зна и не сме да зна, па тако, у трен, како  
од покојних спомињала: да ли мужа, оца, да ли сина, своје дете јединче, и колико, до ког времен 
љуби у руку, и то тако усрдно, од срца, да <pb n="189" /> ова, охрабрујући се, срећна, поче да  
зну у плач.</p> <p>Арса међутим истрча, да широм отвори капију и да тамо на њој дочека новог пр 
ло коме више да се диве, која је лепша, да ли мати или она, Софка.{S} А сада, кад иде као удава 
да они продају кућу више њему за љубав, да би га учинили својим „чираком“ врстом слуге али њихо 
а теби....</p> <p>Глас му је био такав, да Софка осети како јој кроз грло, чак на дно срца прод 
о је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав изгледа, как 
 издржи, почне Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то д 
сви они, њени, заједно једно уз другог, да се тиме као одвоје од осталих сватова, <pb n="182" / 
а ногом од себе нечег гадног, нечистог, да Томча под тим као поклекну, сруши се, али се зато чу 
, отишао, поред Солуна, чак у Цариград, да што више путује и учи — тај њен деда и баба тада ник 
ено прво „хајде“ плећима полете напред, да и њу као и свакога отера, али се сети да она није не 
ина, силно ударање пете о земљу, о под, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно, после спавања, 
 одласка бивала луда, не знала за себе, да би, онако пијана, ноћу падала и онда звала себи слуг 
 као што је био ред, отпустише од себе, да после међ собом сврше прошевину, и пре но што она, п 
И тако свака.{S} Свака ће гледати себе, да што више уграби од весеља, среће.{S} Ниједна се неће 
ући се на прсте и обзирући се око себе, да ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ не чује, тихо 
и једнако се мучи загледајући око себе, да ли је заиста ту, код њих.{S} Његова доста изношена д 
44" /> <p>— Ама не то.{S} Него за тебе, да своје паре имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, д 
ном руком да се хвата за врата од собе, да би се задржала, видевши по лицу сељаковом и његовим  
гова ударца.{S} Он брзо појури из собе, да не би морао и матер, која га, трчећи зз њим, поче за 
итом, са уздигнутим ћемером више главе, да сви виде, да се сви зграњавају, поче из њега сипати  
су се даље иза куће помицали у крајеве, да се приликом доношења хране, жита, не би реметио кућн 
 Нећу, бре, нећу!{S} И баци им кључеве, да они, како знају, иду, раде..</p> <p>Али, кад се доцк 
ле.{S} Знало се само да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и преко винограда из 
руго, да би били готови када их позове, да дођу на свечаност.{S} И то је Софку највише поражава 
отпочеше њени, поређани тамо у столове, да одговарају на јектенија.{S} То је било њихно, њихне  
, задижући и загољујући до колена ноге, да чисти сламе из ногавица.{S} У том већ је и дан свита 
 и дође до Софке.{S} Тако чврсто стаде, да му чизме зашкрипаше, и као да се под од собе подави. 
треба сада, на свадби, седети.{S} Седе, да га светлост од фењера у лице запљускује, те да се, о 
 дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето она, Софка, 
до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је заиста онако лепа, онако обучена и окићена как 
гнутим ћемером више главе, да сви виде, да се сви зграњавају, поче из њега сипати новац у корит 
ж каквим послом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, цене како јој је.</p 
исано је, нема се куда, и онда — хајде, да се иде тамо куд се <pb n="156" /> мора.{S} И то сауч 
ана на све, готово мирно се диже и оде, да отвори.{S} Магда, овамо у кујни, три пута се спотаче 
очито ракијом не треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и послали, да га он 
е знао каква је она сада, поново изиђе, да је охрабри.</p> <p>— Де, шта ти је?</p> <p>И, што ни 
ј и разболео, старац није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге 
 И што ми се никада не јави, када дође, да га видим.{S} Колико пута питам оне моје за њега и за 
о у хан, овамо бар не наврати, не дође, да се тиме, не Софки као извини за све што је онако пиј 
; а друго, кад тај странац, купац дође, да има шта видети: да не мисли како они, од велике сиро 
добро. <pb n="92" /> Прво, кад се пође, да се може одмах, на брзу руку, покупити, наслагати и п 
и, када се разболео, није хтео да каже, да се потужи, већ једнако лежао горе, на доксату од кућ 
S} И зато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију испред себе, испод р 
е верујеш тати?{S} Мислиш да тата лаже, да има пара, него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако 
ако он кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе  
ној руци, те она мора јако да их стеже, да би их могла држати.{S} Срећом били су преко њихних р 
а се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета 
же никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда била у  
бично сиротније тетке и стрине, долазе, да ту и спавају, да би могле једнако радити, помажући д 
о је једино она све знала.{S} Знала је, да он тамо нема никакве трговине нити какве послове, јо 
могући у све то да верује.{S} Знала је, да они то и тако са њоме не могу да чине.{S} Није она к 
о не може никада бити.{S} Допуштала је, да ће можда сада, тога пролећа, као увек, нека тек тада 
ве ређи и ређи долазак.{S} Стрепила је, да их, како је почео а знајући га какав је, на послетку 
а.{S} Замрсило јој се платно и зове је, да га она одмрси.{S} Софка одмах одлази.{S} На први пог 
ко чела.{S} Нарочито иза ува остави је, да има мало праменова, те да би они својом сенком као с 
рећи око себе лактове и као бранећи је, да је други не потискују.{S} И то њу чисто трону.{S} Ок 
то се боји, и онда као сажаљевајући је, да не почну долазити по њу, да је охрабре, она брзо, од 
и оставио код куће.{S} И чак послао је, да и она учи у манастиру.{S} Доцније, није је тако брзо 
о.{S} Прво што му паде на памет, то је, да као свакада, чим уђе, одмах баци поглед на два велик 
а јој мати зато тако скупе хаљине даје, да би је том скупоценошћу уверила како заиста то он, от 
као уноси, и сва лицем, прсима предаје, да је он гледа колико хоће, наслађује се њом, онда ова, 
едала како је све то почело да постаје, да се стапа у једно.{S} Сви мушки претварају се у једно 
а, највише услед доста попијене ракије, да одлази у кујну и тамо са женама да се разговара.{S}  
 Арса им износио од сваке сорте ракије, да пробају, која ће им се допасти, па да им после ту то 
 једнако да се скида, развезује шамије, да јој лице и пун врат са модринама, где је јаче било с 
еби: како ће сада морати силом да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као  
 и врату, заждио би онда чак до капије, да би се исто тако опет отуда вратио, још јаче, бешње п 
чно суботом, када би долазиле рабаџије, да на својим тешким, воловским колима, за ханове пренес 
а почиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекала, када ће доћ 
Једино ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакуј 
: да он сада своју жену мучи, испитује, да му она призна, како је заиста живела са својим свекр 
 са сељацима и чивчијама да рашчишћује, да се зна чија је земља: да ли газдина и турска, да ли  
<p>Магда преплашена устрча уз басамаке, да горњи бој осветли.{S} Ускоро пред њихну капију стадо 
и испуњене гајтанима, већ уске, кратке, да би им се што више виделе беле чарапе.{S} Бројанице,  
Када би излазила и одлазила на чивлуке, да надгледа имања, ишла би на коњу.{S} Слуге, с обе стр 
 пута и то пред самом Софком опра руке, да би је уверила како су јој чисте, поче је служити и н 
прсти из сада и њене већ ознојене руке, да ће још пре свршеног венчања морати да му испусти рук 
и уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стегао, опасао.{S} После једва п 
, остављало, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум силазило.{S} Тако су онд 
ва.{S} Никако неће да седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се ок 
 умиравајући је:</p> <p>— Хоћеш, Софке, да вечераш?</p> <p>— Нећу.{S} Јела сам код куће! — одго 
умене ноге.{S} Затим пође испред Софке, да јој отвори врата.{S} Софка, као тресући се од језе,  
ободно почеше улазити овамо, код Софке, да пију кафу, седе, и зађу толико у разговор, да онда м 
 — а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном месту тек ако би месецима могла да уђ 
, гологлав враћао и одлазио међ остале, да око куће, наслоњени уза зид, клече.{S} А највише их  
ликих мука, што су због њега претрпеле, да проплаче:</p> <p>— Тато, тато мили! —</p> <p>Али је  
својих пецива, кришом, колико су хтеле, да пију.{S} И зато је свуда око тих огњева, чија је све 
што су се оне само пред светом хвалиле, да им и шаље по мало новаца и дарове за Софку.{S} То јо 
усахла, спарушила се.{S} И отуда после, да би и даље сачувала ту своју спарушкану лепоту, цео ж 
ујући је и доводећи натраг.{S} И после, да се све то сакрије, удали је за једног њиховог слугу, 
.{S} Ножним прстима јаче држећи нануле, да јој се случајно не исклизну, упути се вратима.{S} Пр 
23" /> <p>— Газдарице, ете, послали ме, да кажем да је газда убијен.{S} Убијен је газда, газдар 
е за своје кћери, кад остану тако саме, да се боји чега ружнога, да тада можда какав мушки... н 
што јој амамџика беше послала, и то не, да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека кад 
има.{S} Само треба човек руком да мане, да узме и распореди, па све да буде као што треба.{S} И 
оба креће.{S} Она, не могући да устане, да га као што треба дочека, поче се извињавати:</p> <p> 
по чаршији застају испред сваке механе, да још испијају оканице, па онда као бесни јуре овамо н 
ала је како никако не може да се сагне, да кафу на огњишту пристави и скува, још мање да слатко 
и шталама, изнесе, распореди и уздигне, да би могао „свет да гледа“.{S} Сазидао је капију на св 
а, особито девојкама, које су доведене, да тако преко зида гледају Софкину свадбу.{S} На капији 
ирама — а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао млађи, — већ у панталонама и капуту 
била овде покупљена и увијена у пелене, да би, тако одвојена, удаљена од свадбене ларме и вреве 
 са крстом, већ ситне, црне, скупоцене, да би се, ма колико биле дугачке, ипак могле све у шаку 
ме наређује им да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и осталог света дознао, док се 
егова необична нежност, почеше да буне, да је трзају.{S} Испунише је сву страхом и трепетом.{S} 
е, него да би само могао бити поред ње, да је гледа, наслађује се њоме, он јој то и показује.{S 
таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав, лепши и виш 
за дужност да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње ширећи око се 
им.{S} Хоће сигурно да јој да на знање, да она зна за њега, како је он, њихов слуга, Арса.{S} С 
нако је допирало оно свекрвино цвиљење, да му се чинило да јој се, откако ју је ударио и откада 
ецима биле су обешене и поређане лампе, да би се видело ићи тамо, њима, под хладњак.{S} Тамо оп 
кујну, разливала у разне лонце и шерпе, да ко од њих, мати или Софка, не примете, јер зна шта б 
 почеше овамо око њене собе да се купе, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка поче јасно  
ито би јој око колена склањала шалваре, да јој се не би упрљале од пепела.{S} Целог би дана пре 
олићавала прса и рукаве и саме шалваре, да би осећала како би једним покретом све могла са себе 
а или да намешта косу, разгрће шалваре, да би слободно могла крочити или, кад би та сада озноје 
д бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже и сигурније корача, брзо пређе сокак, чесму 
до Софке.</p> <p>Она, задижући шалваре, да јој не би сметале, а и косу склањајући иза врата, по 
лушајући како Магда трчи испред матере, да тамо пре ње стигне и у кујни распреми, упали свећу и 
обито кад се врата од собе тамо отворе, да чује њену вику, као грдњу, псовку.{S} А то све сигур 
 ње и њега, није свршено, није најгоре, да по овоме што никако не може да се смири, има нешто ј 
ањајући се о његово колено издизала се, да би оном другом руком, заносећи је око њега и као обг 
е веселе, више пију, певају; бојала се, да она тада баш не поклекне, не покаже се довољно срећн 
ја јој је била стала, као скаменила се, да се не би трошила, једино коса, како јој је још у поч 
х је на послетку оставила и повукла се, да спава.{S} Прво, што није ред да девојка тако дубоко  
 с увређеном равнодушношћу: „Па зна се, да се нема коме чинити ни помагати“.</p> <p>И ваљда збо 
оређани уза зидове лежали, одмарали се, да дођу овамо у велику <pb n="205" /> собу, за софру, С 
се, да из Софкина лица дозна, увери се, да ли је то у истини: да она њега, његове, воли и зато  
 Марко, једнако стојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита:</p> <p> 
шуље, сељачки, сасвим заборављајући се, да брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“  
 љубећи је по руци брзо, и, кријући се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и нас 
зе, а једнако осврћући се и кријући се, да је толики свет, који одједном испуни двориште, не ви 
 а сигурно тамо над Томчом нагињући се, да га удари, викну:</p> <p>— Зар да ми није онај, твој  
ад њу и да разрогачује очи, упињући се, да из Софкина лица дозна, увери се, да ли је то у истин 
испред себе.{S} Видело се само како се, да не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз д 
 они почели и хаџијама звати, знало се, да је он први имао смелости да, после свога хаџилука, с 
а јој тиме досађују.{S} Али, видело се, да највише стрепе од Марка, свога „бате“, јер долазећи  
ре и свилене појасеве, ипак, видело се, да се у њима губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не вид 
 се тако близак род узели, говорило се, да је она увек била повезане главе, која ју је од тада  
све то сам Арса са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти.{S} Марко остаде и даље тако да сед 
е њеном лепотом, бујношћу прсију, косе, да, дивећи јој се, узвикују: „Ао, Софке!{S} Јао каква с 
ју бре затварајте, капију замандаљујте, да нико, нико...{S} Ах!{S} Ах! </p> <pb n="204" /> </di 
ија измеђ сватова и издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што  
ка упијајући нокте у младожењине прсте, да би их одржала у својој руци, издржа у обилажењу око  
и, били, и како су то смели да допусте, да га не чувају, чак и да погину за њега? — Зар смо зна 
м хаљинама, једнако се око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу.</p> <p>Тако ист 
како треба из села масло, сир и пилиће, да се вечера не задоцни.{S} У вече вечеравали би уз пић 
им слободна.{S} Могла је, кад год хоће, да излази на капију и тамо стоји.{S} Свакога мушкарца,  
склони које мало дете са средине улице, да га не би који коњ или товар прегазио, или да коме од 
 одјури унутра, у кујну, код газдарице, да је пробуди:</p> <p>— Газдарице, газда! </p> <pb n="1 
лака а камо оволико, као што сад плаче, да чисто осећа како јој се срце чупа и снага распада —  
 прво улете тетка.{S} Навлачећи количе, да што пре оде код њих тамо, кући Софкиној, и да, као ш 
 у ствари отишао и он у хан, код Томче, да се тамо над осталим слугама натреса, тражећи да га,  
Софка из кујне изиђе и уђе у оно сопче, да се тамо као одмори, он се брзо сети и заврћући рукав 
е стране чак и овамо код њега, у сопче, да допире.{S} Чули су се тихи, уплашени кораци, бат ног 
ао у почаст, испред саме Софке стадоше, да је прате у игри.{S} И Софка једним погледом испод оч 
го — муж ти је!{S} Само он, слатки муж, да је код тебе, па све друго нека иде!...</p> <p>Али Со 
су испред врата и собом затварали улаз, да не би она кроз врата, приликом изношења мртваца, мог 
 једнако натеже тестију са водом.{S} И, да је не би умрљала, наслања је о лакат руке и њиме изд 
Али она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак не улази 
бе, још мање од својих прсију, која би, да их друга нека има таква, сувише пуна и једра, покрив 
 цео фис довукао <pb n="136" /> к себи, да му Јусуфчића дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кришом га н 
ој месо и као кљештима је вукао к себи, да је обори, пуштајући запенушене луде крике.</p> <p>—  
 Дакле, сада је само дошао, да им јави, да би она, мати, имала када да се спреми, да све ствари 
 доцкан.{S} Још има времена да поправи, да се покаже како се жртвује, приноси себе ради њих.{S} 
И као да би хтео да се смири, заустави, да избегне и спречи то.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се  
дана, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ће и што више дограбити да поједе, а да о 
 једину, коју је, хотећи да је поштеди, да се не би удала за каквог њиховога сељака и била изло 
рши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онаква и толика, за какву се издавала 
о ићи на огледало, да се огледа и види, да му се случајно по лицу и очима што не познаје.</p> < 
чу како је закључа.{S} Бар је ослободи, да не мора стрепити од нечијег доласка.</p> <p>Али је т 
а, и то не, да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па д 
, хоће тиме јаче к њима да се приближи, да им да на знање како су му, поред свега што их је био 
сам морао више пута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али 
а ове паре и дарове, и сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турску води.</p>  
доћи.{S} И из страха да то ко не опази, да се зато она тако споро свлачи, што се боји, и онда к 
ије слутила, те да онда буде на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је била сасвим помирена са т 
ка ишла путањом поред бунара ка капији, да отвори, виде како јој мати хитро сакри тепсију са пш 
ак су сви носили свеће и јурили капији, да још боље осветле улаз.{S} И заиста су то били они, „ 
верује свему овоме, особито њој, Софки, да је заиста сада ово она, да заиста он њу овамо, код с 
 главу и погледа свекра тако очајнички, да се овај пренерази и занесе од страха.{S} Помисли да  
чи засвираше.{S} Тодора поче...{S} Али, да ли као од радости, или од збуњености, што је све у њ 
ове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а 
офкиних само јој мати долазила.{S} Али, да ли што је још био почетак, Софка још осећала онај тр 
скипело, и она би к њима сишла.{S} Али, да се не би приметило, увек би налазила неки <pb n="239 
>Отац јој са кесама као побеже.{S} Али, да се не би приметило да бежи, једнако се око себе загл 
 као да је не може гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац био одозго видео како се к њему пење, 
о својим колебама пробали и дотеривали, да буду готови и, чим падне мрак, почну отуда да се рас 
> <p>У зору, када су сви били полегали, да се одморе, Марко, сада већ свекар, коме су такође би 
, зна да није због тога, што њега жали, да би се он том лупом пробудио, узнемирио, растерао му  
ки то годи, — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкину љубав  
егови из куће зато тог дечка и послали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго н 
лазећи једнако су се уплашено обзирали, да их он можда отуда из дворишта, испод хладњака, не ви 
 уграбили и сада са њом ето овде стали, да се одморе.{S} Зато тамо испод хладњака нико сада и н 
презања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљен 
, балавац, довде <pb n="243" /> довели, да ето он, он, ох, он, тражи, и то од кога!...{S} И Соф 
 сви са њом, својим пленом, зауставили, да се одморе, па опет некуд, далеко, незнано куд крену  
него су се и они сами све више трудили, да буде што даље од њих.{S} Једнако су се упињали да са 
кала.{S} Кроз плач, поче Софку да моли, да јој не прилази, не пита је, и распитује се:</p> <p>— 
о како већ ништа више не може да мисли, да жели.{S} По њој се могла цела кућа да однесе.{S} Ниш 
 из баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње оставили.{S} И чим уђу, п 
а тим Марком, сељаком, да се пријатељи, да се љуби, са њиме да живи.{S} Па, поред свега тога, е 
 би она, мати, имала када да се спреми, да све ствари, покућанство уреди, те да, кад доцније са 
 долазећих и могли слободни, неопажени, да хукћу, убијени и згрчени:</p> <p>— Ох, бре, бато!</p 
 колико година узети и толико замршени, да је то било горе него и сама продаја.{S} Али о продај 
а, што почеше, као на свакој прошевини, да пуне кућу честитајући:</p> <p>— Срећно, срећно, тетк 
елу, а није хтео сасвим ново да начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара, што је од 
 побеже, уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, да ли од радости, среће, или ко зна због чега, бризну у 
 хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младенци могу...{S} Ако не, ја не могу ништа више.</ 
идело се како је, бојећи се, ако заспи, да случајно своју главу не наслони на јорган, којим је  
 њу толико јој досади, умори је, отупи, да, кад паде мрак, када јој донесоше одело, сапуне, игл 
Не гледа куд.{S} Толико је силно удари, да се од њега два корака скљока.{S} Опет се она враћа,  
еном гласу Софку толико трону, охрабри, да, сасвим умирена, изиђе из амама смело и са осмехом.< 
 саму себе да загледа, као да се увери, да ли заиста на себи има одела, да јој штогод не фали.{ 
ћ изнела ракију и мезе и додала матери, да их она стојећки служи.{S} Софка на послетку би готов 
 да им шаље, и то не њему, него матери, да се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако 
си, како опасује, чак и како да говори, да се поздравља и понаша. <pb n="234" /> Никада из њене 
ти ли си, Магдо?{S} А ја не могу, мори, да те познам. </p> <pb n="80" /> <p>И вођен Магдом пође 
 Али је Софка већ била у толикој ватри, да није ништа за себе знала.{S} Једва се у јутру разабр 
га што је знала да не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и против своје воље, поче 
<p>А Софка зна да се то и на њу односи, да што пре буде готова са софром, пошто је тамо Магда в 
жа.{S} И пошто још једном запрети Арси, да све уреди а особито да се она, газдарица његова, одм 
због њега не грди, почеше онога мувати, да се што пре освести, устане, одазове.{S} Овај, кад се 
е.{S} Осећала је да неће моћи издржати, да ће пући.</p> <p>И, када уђе у ону своју одељену курн 
, да од када је варош почела постајати, да је и та њихова кућа већ тада била ту.{S} Цела родбин 
чаршији?...{S} Једва ће се то дочекати, да јој се сите.{S} И због тога не смејући, а не знајући 
 је и у подрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била при руци, давала обавештења, кад што затр 
ега леђима, главом уздизати, наслањати, да не падне, чекајући да га Арса опаше.</p> <p>Арса дот 
ју гошћу, Софку) гласно се разговарати, да би из тога њихног разговора могла Софка све чути: и  
мати немир, што је знала: да ће морати, да не би остала сасвим заборављена — не ради себе, него 
и та сада ознојена прса почела брисати, да би сваки одмах с подсмехом помислио, како се она ето 
угом руком око себе просипати и бацати, да би тако пун, сладак и раскошан био нови брачни живот 
 чак и навлаш, и насилном смрћу умрети, да би тиме и пред њима и пред светом забашурио праву ис 
боравили на нас!“ И тада се Софка сети, да су можда одавно без пара, без игде ичега, и са језом 
је могао да се смири.{S} И Софка осети, да ово што је рекао, и што се збило између ње и њега, н 
је било свето.{S} Нису могле замислити, да би он могао, или што би и учинио, да је то нешто руж 
а је уверена да ће се што више скупити, да би је што боље гледали, подсмехујући се и сажаљевају 
уће да се нагледа, да је добро запамти, да је сву онако у наоколо, са комшилуком и са оном њихо 
ре.{S} Али проливену крв да не почисти, да би се по њој сутра, када гости дођу, видело, како је 
, ваљда због њене лепоте и накићености, да није могла реч да каже.{S} Софка, да би је охрабрила 
ла чаше, мезе.{S} Морао да јој допусти, да му сама она скине колију.{S} Почеше већ и да је пецк 
нди Мита реши се још више да се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са свима њима.{S} И то све н 
дин и кад ова потрча ка капији и башти, да иде у комшилук и тамо по обичају разгласи, ђипи она  
оравили, почеће, чешљајући је и китећи, да плачу, наричу око ње.</p> <p>Али зато ипак на њих Со 
када се то десило, те није могао стићи, да их бар види мртве.</p> <p>Али поред све те његове од 
се није сетила и кришом, макар крадући, да им шаље, и то не њему, него матери, да се он не би н 
> <p>Магда, као све то унапред знајући, да ли из искуства или из веровања, враџбина, одмах би ј 
 ју је водио.{S} И сам ваљда осећајући, да ће кућа, нарочито она мала, једино окречена собица,  
а предузму и почну водити бригу о кући, да замене оца, домаћина, а они почели трошити и расипат 
не водило рачуна: како сви они, сељаци, да би што више радне снаге имали, женили своје синове ј 
 кошуљу испод јелека да наниже повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима била одапета, размак 
ко га Софка држи за руку, како се мучи, да му малу детињу руку задржи у својој.{S} И то држање  
арадова услед те њене пажње а и уплаши, да се због тога други горе не пробуде.</p> <p>— Ћути, ћ 
ојури у кујну код ашчике.</p> <p>— Дај, да окуси штогод.</p> <p>— Ко? — погледа га у чуду ашчик 
је остале ућуткивале, особито мати јој, да не виче, не говори, не грди толико гласно, да не би  
гду, тако је силно задржа, шапћући јој, да и сама Софка не чује:</p> <p>— Ћути!{S} Ко зна зашта 
 Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја. 
ика строгим погледом поче да даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада т 
неки дан послао новац; и долазио човек, да јој каже како он још не може доћи.{S} У неком је вел 
м шегртима навлаш прошла кроз комшилук, да би сви видели ту басму за Софку и завидели јој.</p>  
ао увек била ушла одозго кроз комшилук, да би преким путем пре матере дошла и отворила јој капи 
и за два три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена од навале света, запиткивања и чес 
 кришом износили и склањали у комшилук, да га не би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире 
 неће моћи излазити и отићи у комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде затребало.{S} И сем  
нама из родбине и комшилука оде у амам, да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање, први 
!{S} Сада ће тата да се врати!{S} Идем, да наредим код куће.</p> <p>Морао је то.{S} Није смео н 
зару, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласку стрпали кој 
 ето, зато нећу и не могу да те кријем, да после он мене тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чи 
S} И сад мене послаше да дођем и јавим, да се спремите, и да останем овде, и, ако што треба, да 
осле у групама једнако један за другим, да ускоро врата од сопчета осташе сасвим отворена.{S} А 
собито пред мужем и осталима, старијим, да игра и то баш сад, и то чувено „тешко оро“, — она од 
ју, до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, 
И она, тада први пут, не изишла за њим, да га испрати, осветли му пут, него скамењена, гола, са 
ту станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Арсо, код <pb n=" 
е сасвим.{S} Марко показа слуги главом, да прозоре застре каквим покровцем.{S} И када у сопчету 
 истога стиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у се 
ица, које су је јуриле, поливале водом, да јој се сва коса била слепила по њеном красном витком 
што он ето мора са тим Марком, сељаком, да се пријатељи, да се љуби, са њиме да живи.{S} Па, по 
а доста олако ишло и испадало за руком, да се ништа не примети, већ да, као и пре, цела родбина 
лили, па не би им тако испало за руком, да се она овако уда, у такву сељачку кућу и за таквог м 
јка знајући све то, само одмахну руком, да би ова прекинула.{S} Софка гледајући ту множину јела 
клечећи испред ње, служила би је јелом, да би Софка због тога морала ма штогод да једе, јер ина 
е биле начетиле око ње и увукле са њом, да се, и у онако малом сопчету, није могло ни да помакн 
г увреде: што, и ако је то хтео са њом, да је уда, што онда овако са њом да поступа, што овако  
руком држећи више себе чирак са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући ка 
 мора пред њом, својим чедом, Софкицом, да се сада открива, и да оно, што не би казао ни самој  
сле, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да је нико не види, сваки час се провлачила кроз уске п 
већом до капије, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треб 
 њега пустила, а његовог коњића кришом, да нико не види, иза куће увела и тамо у крају баште за 
тем послу, не би ко од њих био изабран, да би се та непажња примила овамо од њих не са огорчено 
идем пред цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо дочекујем турске трговце, моје познанике, прија 
идео да га ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њ 
 Није се имало куда.{S} И зато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију 
гурно је то била она, мати, јер зна он, да, док није сина родила, она се жива није чула.{S} Ист 
 уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по челу.{S} И од тог силног удар 
он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не занесе, па  
о јако пиштала, секла зурла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта <pb n="201 
прелива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и бљешти.</p> <p>Затим једнако брекћући од срећ 
бивени новац од ханова њој би предавао, да она тамо у ковчег метне међ остали.{S} Тако исто, ка 
је као увек наоружан иза капије спавао, да капију отвори, већ одбијајући га од капије, рекла:</ 
 куту, увек би се испред ње појављивао, да јој се тиме као стави на услугу.{S} Али она не само  
ратне жиле, тако је силно алата уједао, да је овај појурио и скоку прешао ту пољану.{S} И јурећ 
 Томчино, сав побеснео, што је дочекао, да он, ефенди Мита, тако што чини, оволико се понижава  
ијатеља да одведе онако, пошто је знао, да код куће нико не зна и није ништа спремно.{S} Зато ј 
љубав своју.{S} Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јо 
да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамрлости не би могла макнути, још мање м 
отац кућу продао.{S} И због тога дошао, да јој јави.{S} Зато сигурно између ње и њега, ноћас ва 
де у Бању.</p> <p>И када је Тоне дошао, да то све каже Софкиној матери, она, по његовом лицу, и 
ова доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им јави, да би она, мати, имала када да се спреми, д 
 га однесе Марку.{S} Марко, нестрпљиво, да се једном већ сврши, зубима искида кожу и, нагнут на 
причао и износио свету да је то његово, да је од њих сасвим купио, него ће, по обичају, причати 
је пристајала, не што није хтела, него, да не би свет, особито њихна родбина, осетила то као од 
Софкин дар.{S} Није могао чекати, него, да покаже колико му је Софка мила и драга, одмах навука 
томе видело се да тај шећер траје дуго, да се, осем њега, нико не послужује њиме, не троши га.< 
 стајаће <pb n="109" /> хаљине и друго, да би били готови када их позове, да дођу на свечаност. 
Софке</hi>.{S} И то тако страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од таквога његовога гласа 
очи гледао, и што јасније из њих видео, да ли ће му истину казати, ухвати је за раме.{S} Рука м 
 на миндерлук, када се осети да је сео, да је сигуран у месту, он поче:</p> <p>— Па како сте ми 
ом и лактом о перваз доксата, види цео, да се види и она његова уздигнута рука са запаљеном циг 
 да је весео, него што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S} Зато је више пио и  
на.{S} Он је сам то тако некада мислио, да је лепота и младост најпреча, највећа, сада ево због 
и, да би он могао, или што би и учинио, да је то нешто ружно и неваљало.{S} А старац, више љубо 
у, јер он се само за њену љубав вратио, да је добро удоми.{S} А то што је даје за младожењу, ко 
плашен.{S} Сваки час се трзао и плашио, да га она неће призвати себи, неће трпети код себе, у с 
 му она наредила, овако и овако свршио, да би по томе она видела како је он тачно, све онако уч 
ставно нарицање, али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа ди 
 тетка Стоја и молила ме, Бог зна како, да те поздравим: да узмеш и окусиш од те њене пите.{S}  
сно намештену, — грлећи је, али полако, да јој не поремети ни косу, ни одело, пољуби је, не у ч 
, издржљиво би гледала и пратила, тако, да би овај губио, као сагибао свој поглед, главу и са п 
рко, занесавши крајеве од минтана тако, да му сасвим изиђоше из појаса и силава и разлетеше се  
 њивама.</p> <p>Марко обрну алата тако, да својим раменима и лактовима поче додиривати капију.{ 
 па да не једе — пресече је Марко тако, да ова умуче.</p> <p>И сам он у тањиру најлепше делове  
ерује.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, да, доводећи купца и продајући последње, чини то још са 
одјекну:</p> <quote> <l>„Да знаш, дико, да знаш, дико,</l> <l>„Како венем за те.“</l> </quote>  
оља, из чаршије) не пусти њих неколико, да ове ђувендије умире?...</p> <p>— О,о... тетка амамџи 
ојица волели.{S} И то се волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у  
 њу после мучио, љубио.{S} И то толико, да је само она, Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и  
ојеније, све заносније, силније бивало, да би она, долазећи из баште овамо кући, од раздраганос 
 причањем пред светом јасно утврђивало, да их он није оставио, није напустио.{S} И то је сад те 
шавало у тишини.{S} Једнако се гледало, да се живи што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су 
пре изласка прво морао ићи на огледало, да се огледа и види, да му се случајно по лицу и очима  
сутра.{S} И то се толико дана гомилало, да ускоро почела цела кућа, особито доле, кујна и она в 
ту у кујни до зидова ређало, остављало, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подр 
 сасвим врата, мори.{S} Остави их мало, да би могли да гледамо нашу снашкицу...</p> <p>А Милени 
бао.{S} А по томе се већ сигурно знало, да ће он ту седети и да за себе тако и уређује.{S} Посл 
де од куће.{S} Тобож оде натраг у село, да тражи и убије онога Ахмета, газдиног крвника, док у  
т.</p> <p>И ко зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, држањ 
ама изваљујући се једна другој у крило, да се пљускају.{S} А из крајњих тамних кутова, где се о 
адована, што се једном и овако свршило, да, макар и без куће, макар тамо у туђини, у Турској, и 
сула је у тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледало да је вода, била је утурила ли 
ан није изостао.{S} И још када се чуло, да је од њега послат гласник, долазили су на честитање  
о куће и кркљање.{S} Толико је то ишло, да је она мала, питома Миленија, сигурно не могући више 
Куку!{S} Зар свекар...!{S} Зини, земљо, да сви пропаднемо!{S} Куку, шта доживех!{S} Куку!{S} Го 
ствари није, већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њим 
куд је могла и знати?{S} Знала је само, да је кућа продата, да је синоћни гост купац.{S} Отац,  
 одела и набељене, и то много, утрпано, да би се сакриле боре и умор на лицу од ноћашњице.{S} Д 
јим братом.{S} Па и то не изјутра рано, да целога дана тамо седе, него после ручка, када као са 
онило, а некако чудно, тешко, одмерено, да од тога Софки би тако мучно.{S} И не знајући ни сама 
ткотрља се.{S} Све се пренуше уплашено, да их амамџика за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се  
х изишао.{S} И запрепашћено и уплашено, да нико не чује, чисто поче да је потискује уздигнутим  
ледало је да је то навлаш тако удешено, да би појање, служење службе овамо што свечаније, што ј 
и дочекивале и нудиле је, и то понизно, да сврати и уђе код њих.{S} А Софка је код сваке одлази 
кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од суше.{S} Ти већ знаш т 
ке, затуривши главу, запева тако силно, да амам као звоно одјекну:</p> <quote> <l>„Да знаш, дик 
ље, чежње, страсти, грли је тако силно, да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно ситно по ку 
поскочи он уплашено и викну тако силно, да цела кућа претрну.</p> <p>И сама Софка, заборавивши  
а руча, вечера, и то слатко, облапорно, да би после вечере једва дочекала, кад ће лећи у меку п 
ишта пазаривали.{S} А да је то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна и по томе, што је  
. тако!</p> <p>Софки по овоме би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутл 
виче, не говори, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула, ништа то није помагало.{S} Со 
амо, пију и разговарају се и то гласно, да се и код њих овамо у кујни чује.</p> <p>За све то вр 
што воде на друмове.{S} Трче бесомучно, да достигну муштерије.{S} Завалили се од корпе симита.{ 
 трпезе, прозора.{S} И то тако страшно, да ашчика, унезверена, излете са запрепашћеним узвиком: 
 је и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о томе после увери 
а, да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да је слушкиња одведе и тамо остави, за удавачу зна се  
говорила:</p> <p>-— Доћи ће!</p> <p>То, да је заиста он продао кућу, видело се и после.{S} Виде 
е, бато!{S} Куку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би к 
а њима још! — толико да увија.{S} Зато, да све то спречи, кратко упита Софку:</p> <p>— Где је Т 
или око оног ђубрета.{S} А то све зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из шта 
д кога је она служила.{S} И то не зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет м 
ко ће сада сам дукат падати.{S} И зато, да би што више као оправдали тај силан новац, што ће од 
е сети да то не сме допустити, особито, да је тај туђи свет, начичкан око зидова и на капији, т 
 окреће оцу и моли:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати не да гост 
јој се прса чисто кршила.{S} Тако исто, да јој не би прашина падала по коси, била је овлаш зави 
је, већ да је са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за 
квом их је он, полазећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако врати, могао приметити, ако би их к 
ање беше тако лако, <pb n="87" /> тихо, да Софки срце стаде од узбуђења, при помисли да је то о 
и њу Софка чује како не спава.{S} Тихо, да Софку не узнемири и пробуди, иде по кући, кујни, и о 
 нешто стога што је ближе био манастир, да би могао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код 
 обичају, рано, дечком) дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бојао се да много  
у кафу, седе, и зађу толико у разговор, да онда морају из њихних кућа по неколико пута децу да  
му сада треба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као светећи се њој, жени,  
анка остаде споља држећи чврсто застор, да се не лелуја, тајанствено смешећи се, мислећи да се  
фкин просилац, тај Марко, толико богат, да се готово не зна шта све има.{S} Истина, од скора се 
ћ грли, љуби, него би напротив, у инат, да би је још више намучио, онако раздражену остављао, т 
здо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи  
p> <p>И Софкин отац, ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао страх, самога навода 
зили иза крајева уста. .</p> <p>А опет, да их не би свет сасвим заборавио, редовно су се појављ 
од које ће она опијена пасти у несвест, да би он њу после мучио, љубио.{S} И то толико, да је с 
е долази „његово“ т. ј. дедина дужност, да сада, <pb n="166" /> када почну мушки гости долазити 
овајлији, особито странцу, укаже помоћ, да се онако сам, стран у вароши, изведе на пут, окући с 
и распреми, упали свећу и осветли собу, да јој се не би снашка, онако у полумраку, улазећи спот 
а свирачима, које наместе у другу собу, да не би могли гледати шта они раде, по неколико дана д 
и, распреми, и оде у ону супротну собу, да са својима тамо спава, Софка, већ ознојена, — скочи. 
амо набацивши га, увијајући више главу, да је ко не види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни самоћа, ни  
и ниједан празник, одлазила је у цркву, да тамо, у столу њихове куће, одмах испод владичиног ст 
кога боље виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.{S} И на свакој слу 
етке и стрине, долазе, да ту и спавају, да би могле једнако радити, помажући да се што више нам 
бању све, и плећа, и кукови, оцртавају, да јој се тешка коса у густим курјуцима на врату заваљу 
о увек отуда овамо на улицу истрчавају, да сигурно кога боље виде или се томе боље покажу, да с 
 иду, морају силно да свирају и певају, да би могли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и 
су једнаки и онда могу, како они знају, да се веселе...</p> <p>Зато су после, не стрепећи да ће 
страсти, лудила да певају и изговарају, да и сама амамџика, раздрагана, смешећи се, мораде да о 
а зато и тражи да сада свирачи свирају, да од њихне хуке и ларме ашчика и свекрва не би чуле ње 
иве, а не што морају.{S} Јер да морају, да су заиста у крајњој оскудици, они од продаје само ти 
.</p> <p>Пошто матери лепо веза шамију, да јој једри образи и овална брада одскочише, везавши ј 
оумећи и још једном загледајући капију, да није случајно погрешио.</p> <p>Софка му главом потвр 
, по њеним леђима, плећима, око прсију, да боље истрља, те да сутра ти делови на венчању јаче,  
плоте, распарене и омекшане до костију, да излуде од беса, певале су.{S} Амам бруји.{S} Чак и а 
ју лепоту <pb n="11" /> и снагу негују, да су што беље, што страсније.{S} И циљ живота да им је 
еше да пљескају, старци да се изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мита, изван себе, п 
ставио, ипак га они још толико поштују, да ето сада његово јединче и љубимче готово што на рука 
зразом лица, покретом, а камо ли речју, да штогод показа.</p> <p>Тек доцније, када Софка поодра 
 Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој почне о томе  
и при поласку стрпали који грош у шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта  
ку <pb n="247" /> срамотну реч, псовку, да се по томе видело, како се он сасвим окренуо од њих, 
бевцу, где га унесосмо у собу механску, да се одмори, док ми спремимо друге <pb n="224" /> воло 
S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку, да прекорачи корито и уђе.{S} Софка крочи и, вођена њим 
ше свекрва, почеше наваљивати на Софку, да продаду хан и сва имања, што имају тамо на граници и 
 му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је натраг води.{S} Али Софка одби.{S} Не само да одб 
 све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер све оне не ва 
е велико огледало, остављајући је саму, да се обуче и накити за вечерас, за прошевину и „пијење 
појасу и с мало нагнутом главом к њему, да жељно и с пуно поштовања слуша шта јој је муж поручи 
е; и како је Софки послао баш ту басму, да јој се начини хаљина...</p> <p>И заиста, и сама Софк 
 задње ноге много не избацује у страну, да не би Марка наглим кретањем својих сапи у седлу дрма 
ла се и китила.{S} Стезала је половину, да јој је пуцала; тесан јелек само је на једну, најнижу 
звезеним пешкиром, сиђе натраг у кујну, да по њему поређа чаше и шоље, којима ће се гости служи 
оручио и наредио.{S} Софка оде у кујну, да Арнаутину скува кафу.{S} Арнаутин, намрштивши се, ва 
ним лишћем, изнесе собом свећу у кујну, да би се Софка и мати у помрчини сасвим свукле и легле. 
колутове да се окреће.{S} Пошто посрну, да јој се руке дотакоше пода, брзо се исправи и поче, у 
 своју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и образи уздигоше, надмеше, поведе  
авијене јастуке, које му Арса подметну, да седне, извали се и тако лежећи чека, да га Арса изуј 
едном ногом и наслањајући се сав на њу, да, ако Софка посрне, он, тако подупрт, може одмах да ј 
евајући је, да не почну долазити по њу, да је охрабре, она брзо, одједном, баци са себе и остал 
естрашен поглед <pb n="254" /> по коњу, да није штогод заборавио, приведе алата, гурну ону узен 
: да их проводим по чаршији, по пазару, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили руча 
 унутра и не гледајући ни коју ће кесу, да ли са сребром, златом или никлом, са двема кесама од 
другом старом шамијом своју тешку косу, да јој се не би у спавању умрсила и сутра је морала пон 
о овај виче трчећи и заклањајући свећу, да му се не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе ис 
сталих, како треба да иде тамо, у кућу, да се нађе, послуша, нарочито да је око газдарице, одго 
еди.</p> <p>Томча радосно отрча у кућу, да спреми у великој соби што треба за таста.{S} Софка,  
 до ње, брзо му изнесе троножну солицу, да седне.</p> <p>— Седи, одмори се! — поче га нудити ус 
 уздом о ункаш чека свога газду, Томчу, да изиђе из собе, уседне на њ и отпутују у хан.{S} А из 
е обично држи нож.{S} Уби је тај страх, да крв не легне, те не учини оно што је требало да учин 
 одозго ударајући их и притискујући их, да што боље стоје затворена — све се то измеша и поче д 
жњу.{S} Лица и очију нежних, кадифених, да нико не би помислио да су то кћери њихове, особито п 
 и то пешке оде, врати се код Софкиних, да отуда доведе пријатеља, ефенди-Миту.</p> <p>Стана, т 
о све зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из каквог кута, из мрака 
бате“.</p> <p>А Софкини опет, ради њих, да би пред њима показали колико они воле и цене свога н 
што хоће, него што се жртвује ради њих, да њих избави сиротиње и беде.{S} Знали би то, осетили  
и себе ради њих.{S} И то само ради њих, да би они, отац и мати, пошто њој иначе сваком удајом п 
S} И то све не ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.{S} А на послетку и треба, пошт 
сенце гледај да добро уредиш и донесеш, да не заборавиш!</p> <p>— Хоћу, нано! — Љуби је син у р 
имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, да купиш себи.</p> <p>Даље је не би ни питао, и Софка б 
ио поздрав, руковао се са њима, а сада: да их проводим по чаршији, по пазару, да терџуманим и с 
гда узлете.{S} Чу се како јој заповеда: да ону софру у челу још јаче повуче, око ње више јастук 
 почињао обузимати немир, што је знала: да ће морати, да не би остала сасвим заборављена — не р 
ла; кога највише од покојних спомињала: да ли мужа, оца, да ли сина, своје дете јединче, и коли 
ла лећи, али она једнако се изговарала: да зато није легла у постељу, што јој се сан разбио, те 
да рашчишћује, да се зна чија је земља: да ли газдина и турска, да ли њихова.{S} Тада се видело 
 бар он треба да зна какав је овде ред: да је већ једном време да младенци иду у своју собу.{S} 
ер том својом жртвом толико убија себе: да, ето, полази не само за не равна себи, за недрагог,  
 свој родбински дуг према њој да одуже: да је бар сада угосте, почасте, док се та несрећа није  
у брзо се Софка досетила.{S} Видела је: да јој мати зато тако скупе хаљине даје, да би је том с 
— њој мора да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом  
е сада не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо неком кућу продао.{S} Отуда му до сада да 
одсмене, сити и зазлорадује, —знало се: да они, од увек, што год би се десило у њихној родбини  
ви.{S} Довољно је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав 
е предосећали него на чисто с тим били: да је она, Софка, последњи изданак од породице, главне  
 дозна, увери се, да ли је то у истини: да она њега, његове, воли и зато сада хоће и она да је  
е не учини оно што је требало да учини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и оде там 
о извињавајући се <pb n="57" /> матери: да се она не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати,  
странац, купац дође, да има шта видети: да не мисли како они, од велике сиротиње, баш морају ку 
ћи.{S} Мати, свекрва, узалуд му поручи: да се одмах отуда врати; или ни она овде код куће неће  
поче јој наређивати. — Нађи га и питај: да ли може што мешено да му понесе.{S} После сврати у Д 
лила ме, Бог зна како, да те поздравим: да узмеш и окусиш од те њене пите.{S} Од ње није ни раз 
ојом жртвом, и посла је оцу са поруком: да пристаје.{S} Не само тетка, мати јој, него и сам ефе 
мога наводаџију посла к њему с поруком: да или долази кући и не срамоти га, или ће он своју кће 
би то њено одбијање протумачио он тако: да као она зато жели да ти ханови на граници остану, шт 
се ни једној при венчању није догодило: да се све поквари, јер тим раздвајањем руку, падањем св 
 претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љубав своју.{S} Зато ј 
ој све пред очима.{S} Би јој све јасно: да ово, што јој сада толико тешко, оволики јад и бол; д 
 му је била из уста, била сигурна у то: да он сада своју жену мучи, испитује, да му она призна, 
, као правдајући се, почеше да причају: да, и ако је младожења још мали, тек му је дванаест год 
 што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе једнако окићене и што топлије, утутканије на 
е беше већ сасвим помирила с том мишљу: да ће се једном морати све то изнети пред свет, оголити 
 стајао и једнако уплашено гледао у њу: да можда, можда она то...</p> <p>И зато Софка, да би га 
е и, палећи их, сама му их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који, клечећи подаље од 
а, да би степенице биле боље осветљене; да се после тамо, уза зид доксата, донесу клупе и астал 
не и што топлије, утутканије намештене; да по кући, по дворишту шуште меке женске хаљине; да се 
, по дворишту шуште меке женске хаљине; да се виђају лица бела, нежна, очувана и негована.{S} О 
ледњи изданак од породице, главне куће; да ће се њоме свршити и утрти све.{S} Али ипак, поред с 
ди оно што је највише потресе и заболи; да не види одовуд из собе, са кревета, кроз прозор и кр 
 било стегнуто, бивају сасвим слободни; да скида антерије, јелеке и појасе, те да јој се снага, 
ри помисли да од свега неће ништа бити; да Софка, каква је, сигурно неће пристати, испустиће се 
орати све то изнети пред свет, оголити; да ће их он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар та 
ј сада толико тешко, оволики јад и бол; да ово што она ето сада плаче као никада, јер је ни рођ 
апустити, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не јављајући се, там 
ајвише гледати, најдрскије пиљити у њу; да ће сваки њен покрет, сваки део њеног тела, било ноге 
ј враћа.{S} Дише толико, <pb n="210" /> да се Софки учини како се цела соба креће.{S} Она, не м 
 брижљиво прибирали, само <pb n="60" /> да би она могла што лепше и више овамо њима, својим газ 
наута, него за трговину, <pb n="137" /> да би из тих ханова држао Арнауте у шкрипцу, страху.</p 
{S} Осети како почиње сва <pb n="48" /> да се топи од неке сладости.{S} Чак јој и уста слатка.{ 
ћ да излуђује.{S} Почели <pb n="209" /> да се међ собом туку и од беса сами себи секу руке, ног 
е макар ноћу, у спавању, <pb n="139" /> да га ижљуби.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нем 
реност: чиме ће се све ово свршити?!{S} Да неће, а сигурно ће, сигурно — смрћу?!{S} И онда: чем 
 утеха речи и та песма о њиној кући!{S} Да, заиста, нико се од њих није женио ни удавао друкчиј 
 <pb n="131" /> <p>— Не плачи, бабо!{S} Да те није жао, што си постала <hi>баба</hi>?</p> <p>И  
 јак, тежак бол.{S} Чисто се покаја.{S} Да је само знала, не би она ни покушавала да се противи 
зор, тихо је, тихо плакала и грцала.{S} Да ли од јада, бола, или од среће и радости, што је и т 
ти није могућно да икоја буде равна.{S} Да, страшно би то било; али она не била Софка, ако то н 
како, увек јој је зими бивало лакше.{S} Да ли, што се тада бива усамљенијим, издвојеним од свег 
, није знао коме више да се захвали.{S} Да ли Тодори, прији, која једнако око њега облеће и чиј 
а њега, кога као мора силом да трпи.{S} Да не би он то тако схватио, пристала је напослетку да  
и за руку, од среће чисто се заноси.{S} Да ли да је још дарује?{S} И понова почиње руком око џе 
да би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже како је ипак та није надмашила, у инат ј 
ј два фењера пали и донеси ми пушку.{S} Да огласим!{S} Нека свет види!{S} Нека свет чује!</p> < 
је једва угушујући јарост и горчину.{S} Да забашури, поче једнако чистити чакшире и ципеле, што 
 да осећа као неки немир, као страх.{S} Да ли што је дотадања зимска усамљеност и повученост пр 
 А ко зна зашто? — мислио је старац.{S} Да ли што већ, онако стар, није више могао ићи по тргов 
 сећајући се нечега.{S} Ко зна чега?{S} Да ли нечега непрежаљеног и ненађеног?{S} Да ли што ова 
би је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да ти да тата.</p> <p>— Имамо, имамо, тато. </p> <pb n= 
 ли нечега непрежаљеног и ненађеног?{S} Да ли што овако лепа Софка није мушко, његов наследник? 
а Софка није мушко, његов наследник?{S} Да ли, што га њене танке уснице, детиње али црне очи и  
ла.</p> <p>— Па хоћеш да ти донесем?{S} Да идем и донесем штогод?</p> <p>— Нећу!{S} Не! — врати 
</p> <p>И само то.{S} Ни ко проклет?{S} Да ли цео свет или само они мушки: и Софкин отац, и њен 
и, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ...</p> <p>И тада  
како јој се срце чупа и снага распада — да све то није због тога, што полази за недрагог, већ д 
!...</p> <p>И ко зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче уплашено го 
, бре?{S} Не тако, не то, бре!</p> <p>— Да! — још бешње, још обезумљеније, чу како јој отац нас 
ер и воду, коју испи на искап.</p> <p>— Да намештам? — упита га жена стојећи пред њим мирно и н 
 га не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да ти да тата.</p> <p>— Имамо,  
 собу и отуда чу се како виче:</p> <p>— Да се намести!{S} Што год има, све да се донесе.{S} Све 
, него и саме паше да мења и у „сургун“ да шаље.{S} За сваки народни посао, било за какву нову  
за мене, јер не могу ову њину „варошку“ да пијем. — И бацајући се сину о врат и љубећи га страс 
и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није тек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би  
ко ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко не примети; па онда добро да руча, веч 
 међу саме женске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не види како је обучена.{S} Мак 
ли, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета са кућом не униште.</p> < 
едећи поред ње, не би могла уздржати, а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама наме 
b n="98" /> и донела, ускоро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да ј 
жења кафе: по кујни не може се проћи, а да се не нагази на које зрно шећера или кафе.{S} Од пре 
колики био, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљен или готово сав уништен.{S 
росто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, за сада тата нема такву  
због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену матер узео, не би због  
 оцу, одмах овамо код ње, Софке...{S} А да је тога било, <pb n="215" /> тога наваљивања, мучења 
и да њега спрема себи за заменика.{S} А да га је највише волео, видело се по томе, што га код „ 
су налазили сву драж свога живота.{S} А да би у томе што више успели, гледали су да се у свима  
 је тако нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више да 
гурана, предавала би се сама себи.{S} А да би сасвим избегла страх од самоће и мрака, све више  
 јер откада нису ништа пазаривали.{S} А да је то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна  
огао да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друге бије, није могао, јер га је и он  
а удаја, њен бол, јад, све отишло.{S} А да је он, он сада ту, његова несрећа и црна судбина.</p 
шке, и ако ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам ваш 
ћу!{S} Не! — врати је Софка.</p> <p>— А да пијеш нешто?{S} Узми, мезети макар штогод?{S} Узми,  
а и питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара са сељацима пролазницима и  
аршава, којим су опшивени, није могло а да се не осећа онај воњ старих, толико пута крпљених, п 
ико неће знати ко је и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о 
ни што му буде хтела наредити.</p> <p>А да ће заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећала 
о кап воде на длану не чувају.</p> <p>А да је заиста сва та њихова љубав била више ради оца јој 
мештајем, са њиме да отпутују.</p> <p>А да је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем мате 
дна одела.{S} Јер сутра, за Бога, треба да се покажу сватовима новога пријатеља, да се види как 
сама учини оно, што је осећала да треба да учини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ је био први мрак. 
е буде луда, бар она зна шта сада треба да се ради и онда нека се сама диже, одлази, када он, с 
а, поред свега што је знала да не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и против свој 
не треба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара.{S} Знала је она да он бежи из страха од 
то друго.</p> <p>И онда бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара.{S} Знала 
а, већ толико је у вароши, бар он треба да зна какав је овде ред: да је већ једном време да мла 
На питања и прекоре осталих, како треба да иде тамо, у кућу, да се нађе, послуша, нарочито да ј 
јој стао плач.{S} Осећала је како треба да полети, падне му око врата, загрли га и од радости,  
 свекрва и ашчика нису умеле како треба да му објасне, и зато он није давао да она са младожењо 
о, брзо.{S} И прво то за њега што треба да се донесе, па тек онда да се ради ово друго шта је н 
о велики за њу.{S} Морао се око крајева да подавија.{S} Около по соби миндерлук са јастуцима а  
и како јој од страха и ужаса поче црква да се врти.</p> <p>Не знајући већ шта ће, одједном поди 
љу и гужвала је, те Софка морала понова да је намешта, и тако она, Софка, и поред толиких своји 
око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се опет врати, 
 одмах тога Арнаутина, и не питајући га да ли он може, почети да саветује како ће да пази да се 
ачи <pb n="167" /> седети.{S} А за њега да се донесе троножна столица, са малим, од саме вуне р 
ло да му се поставља и нарочито за њега да се кува, толики је био пробирач.{S} Једино што га за 
 И која би баш морала послом поред њега да прође, пролазила би, али избегавајући <pb n="169" /> 
а, шали, почела би тобож Софку код њега да пањка:</p> <p>— Добра!{S} Цело јутро јури и трчи кро 
нешто страшно и велико између ње и њега да се деси.{S} Сигурно, сигурно да је он кућу продао и  
ча, који, као последњи, морају око њега да иду, морају силно да свирају и певају, да би могли ч 
ему, своме свекру, тати, поче само њега да двори.{S} Ослањајући се о његово колено издизала се, 
ући, грлила и љубила мужа и молила Бога да бар једнако ово овако траје: овако ноћ и она, овако  
:</p> <p>— Ја не могу и нећу за таквога да пођем! </p> <p>Само виде како се он подиже, са неким 
амо, у своје сопче.{S} Али тамо не мога да остане.{S} Не знајући зашто, поче дрхтати.{S} И што  
остале девојке само да живи и због тога да је срећна.{S} Целог дана, од јутра до мрака, и она д 
</p> <p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту, сигурно би подлегла, изгубил 
издире, заповеда јој и никако јој не да да га много љуби и милује.{S} Једино што би јој покатка 
еком стрицу.{S} Грдан је новац морао да да, док се венчали.{S} И после, као зато што се тако бл 
да им јави, да би она, мати, имала када да се спреми, да све ствари, покућанство уреди, те да,  
/p> <p>Али о томе Софка није имала када да мисли.{S} Брзо се она прибра, диже.{S} И знајући да  
о прављених цигара, јер неће имати када да их савија, а мораће да пуши много, брзо.{S} И прво т 
гарице у игри почеше одједном, изненада да застају и унезверене њеном лепотом, бујношћу прсију, 
 неком кућу продао.{S} Отуда му до сада да шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада ето дол 
 жена) да погачу препече.{S} Нека гледа да је <pb n="74" /> од чистог брашна.{S} А ти од оне на 
 упињању да се од свих издвоје, изгледа да су налазили сву драж свога живота.{S} А да би у томе 
 жениног цвиљења <pb n="216" /> изгледа да све је било свршено и пропало: цео живот, детињство, 
све силније допире до ушију.{S} Изгледа да му таванице, греде, црепови и сва кућа са тим њеним  
 она и сва њена раскошна лепота изгледа да је била и трајала само до венчања, свадбе, а после о 
је.{S} И ко зна када, како, тек изгледа да је с њиме почела грешити.</p> <p>И једино тај њен гр 
кафу.{S} Арнаутин, намрштивши се, ваљда да му јаче одскочи она пруга око вилица и чела, која је 
љем!{S} Али одмах га разумеде.{S} Ваљда да се то што боље сакрије, зато овако и чини?</p> <p>Ма 
иза капије и, тек када онај прође, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, могла  
и, из родбине, и, немајући од кога онда да се крију, зато су све биле слободне, више овлаш обуч 
а јело, одби је Софка.</p> <p>— Па онда да донесем да пијеш нешто?</p> <p>И оде натраг, али сет 
и се, како је њој сигурно тешко, и онда да је почне жалити.{S} Брзо забаци шамију и сиђе.{S} Гл 
, као и целу кућу мало сиротнију и онда да ће му требати да њега навлаш пред <pb n="56" /> њима 
ега што треба да се донесе, па тек онда да се ради ово друго шта је наредио.</p> <p>После се ви 
т, не зна степенице, па не би знао куда да се упути.{S} На то сви запљескаше:</p> <p>— Тако, св 
у готови и, чим падне мрак, почну отуда да се растурају овамо по вароши.</p> <p>Испред амама до 
затребам, само пошљи, јави, и ту сам ја да учиним, послушам.</p> <p>— Добро, добро.</p> <p>И не 
ан, два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам.{S} Чекаћу ја! — поче се правдати одлазећи.</p 
те је морала свакад кошуљу испод јелека да наниже повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима б 
же, дај Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што жели.{S} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли што з 
ао са неком насладом све то трпи и чека да и даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме  
а у обилажењу око налоња и једва дочека да изиђе из цркве.</p> <p>Не жалећи, што виде како се њ 
о од друго растављених, он једва дочека да виде како се тамо, у кући, засветли и како отуда, са 
е то могла да проговори, па и не дочека да се шалом, који јој тетка пренеражена пружи, сасвим з 
бреније на то његово ћутање поче ашчика да жури.</p> <p>А Софка је знала куда је позива, шта зн 
ута над њом, виде како гост не може ока да скине од ње, особито кад јој, због тога што се беше  
 почну долазити гости, када треба Софка да се облачи и буде спремна за венчање, тек ће се онда  
</p> <p>А опет целог дана не може Софка да се одбрани од дарова и поклона што јој отуда свекар  
 је само знала, не би она ни покушавала да се противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чист 
њој прићи; једино таквом би се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била измирена 
 свратио к њима.</p> <p>Магда није дала да он такав и са оним његовим простим коњићем уђе на ка 
, љубљења, узвика, чему се Софка надала да ће настати, када он дође, једино то би, те тишина, м 
Софка чисто претрну, јер се није надала да ће јој сада све то оволико и овако доћи.{S} И из стр 
тер, која је, онако узрујана, изгледала да се згранула од радости.{S} Није знала шта ће, јер ет 
 и дошла овамо.{S} Само је Магди казала да ће овде бити.</p> <p>И заиста, као да се дуго одмара 
ошла горе, пољубила га у руку, показала да пристаје — он ипак поче:</p> <p>— Софке, знаш већ шт 
мре од страха.{S} И то не што се бојала да ће сасвим остати сирота, готово без хлеба, и ако се  
 оним великим венчаним јорганом, чекала да сасвим сване.{S} Осећала је како је додирују и боцка 
 пите.</p> <p>Мати је једва опет чекала да Софка сврши са вечером.{S} И заиста, чим се Софка пр 
сасвим је тада остајала сама и не имала да стрепи да ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако  
 а своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која т 
и да је здрав, док је међутим она знала да их је он научио да тако навлаш говоре, — кришом и од 
о наређао.{S} А међутим, ма да је знала да то треба, и баш је то највише и плашило, осећала је  
јала и плашила.{S} Зато, ма да је знала да је капију затворила, ипак бацивши шамију на косу и н 
о да није знала?!{S} Јер, када је знала да никада неће бити жена свога избраника, онога о коме  
м на више да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћошку око дућана бити скупљених 
ка јој се врати отуда, а Софка је знала да ће сада, као што је ред и обичај, од ње дознати.{S}  
ас да излази Магда.{S} А Софка је знала да она то трчи по родбини и све позива.</p> <p>У скоро, 
жно а уста топлија.{S} А Софка је знала да је то, поред овога, и због данашњег очева гласника.{ 
срећне, туже, вену.{S} А Софка је знала да то код ње није.{S} И зато јој теже падало.</p> <p>Го 
 Зар ви, бре...</p> <p>А Софка је знала да то значи:{S} Зар вама све <pb n="214" /> допуштено,  
ац, све ређе долазио.{S} А она је знала да је то све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по 
нда, чим се испросила, унапред је знала да ће све ово бити: цела њена свадба, и оне прошевине,  
 И зато Софка, поред свега што је знала да не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и 
ћ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још одавна, и пре ослобођења, имање а нарочито чи 
 можда какав мушки... него што је знала да сада, по зими, Софка неће моћи излазити и отићи у ко 
је налазила за потребно, пошто је знала да ће они, што ће почети сад први долазити, бити већино 
ише неговала, више волела, јер је знала да код ње неће бити она обична, свакидашња лепота, када 
и, особито око свога тела, јер је знала да, кад би почела или да намешта косу, разгрће шалваре, 
 оној соби сама да остане, јер је знала да ће је одмах почети да подузима оно „њено“.{S} Знала  
т и остале ствари по соби, јер је знала да ће сада почети сваки час овамо долазити, улазити код 
тим својим претцима мисли, јер је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као кријући с 
ма, чак и навлаш обојеним, јер је знала да ће те њене ужагрене очи и румена уста тумачити се да 
кова се са матером.{S} Софка није знала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку 
е отварани.{S} И Софка је по томе знала да оца сигурно није ни испраћала, јер да је излазила за 
е — ипак, ипак, поред тога што би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти осећаји, та 
ово отера у село.{S} Софка је пак знала да је то учинила само из страха, знајући да се Магда не 
pb n="35" />А Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска долази као од неке  
и тада још, онако мала, па је већ знала да ће то матери <pb n="26" /> чинити радост и срећу, ма 
апије, сигурно би, враћајући се, морала да осети оволику загушљивост, задах, дим дувански, те б 
ће са Софком готово сама остати, морала да их гласно зове.</p> <p>— Море, шта се растурате? — З 
ело са венчањем брзо свршити.{S} Морала да буде права, истинска служба, без скраћивања.{S} Софк 
 Ту би продужавао, а она би сама морала да их двори, служи.{S} И тада би слуге брата, већ онесв 
ука, родбине, међу којима би она морала да се показује весела, здрава...</p> </div> <div type=" 
када би по обичају цела породица морала да дође и иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире. 
{S} На саборима, славама са њиме морала да се појављује.{S} И ко зна када, како, тек изгледа да 
чак и плача од стране свекрве, пристала да овамо уђе.{S} И видело се да је зато тако љута, и на 
е, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже  
 био мали, дечко.{S} И Софка је осећала да од тога њенога признања — и то не да она каже, потвр 
 како, угурала.</p> <p>Софка је осећала да то они не чине, што је се боје, што стрепе, што можд 
а диже и сама учини оно, што је осећала да треба да учини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ је био п 
рћући, с тешком главом, коју је осећала да већ једва носи, оде и паде опет у оно своје сопче, к 
а овакву и затекла.{S} Па да би избегла да потанко Софки о свему прича, када је отишао и како,  
а њеном месту тек ако би месецима могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и о 
 матере и осталих тетака и стрина могла да начује, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико  
би пришао к њој.{S} С њиме је она могла да ради што год хоће.{S} Колико би га пута, из јутра, к 
квог мушкарца опасности и зато је могла да буде сасвим слободна.{S} Могла је, кад год хоће, да  
се некада и поносила тиме, што је могла да се, не као друге, заноси и лудује, већ да је са собо 
 онога тамо на капији гласа, није могла да се макне.{S} У грлу јој стао плач.{S} Осећала је как 
оче да је подилази ватра.{S} Није могла да оде у кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону приземн 
" /> остаде чекајући оца.{S} Није могла да се макне, јер је тај његов подсмех, са којим јој се  
он!</p> <p>Софка застаде.{S} Није могла да верује.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, да, доводећ 
нда оно, у шта Софка до тада није могла да верује, она прича о њиховом чувеном чивчији деда Вељ 
могућно.{S} И зато никако се није могла да „повароши“, да се помири и уживи у кућу.{S} Вечито ј 
 нове чарапе.{S} Само папуче није могла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чара 
а долазило и што никада себи није могла да објасни....{S} Све, све то: и ти снови, и ова башта, 
Сасвим друго.{S} Сада никако није могла да се отресе њега, оца, његових оних поцепаних постава  
ао да су од меса, као — а то није могла да појми откуд јој дође и зашто — као да су од њеног ме 
а, кукова јој и ногу.</p> <p>Није могла да заспи.{S} Чекала је да дође сан и, с врелим прстима  
ва, када би их тако видела, не би могла да издржи.{S} Макар пристављено јело у кујни све искипе 
 да се љубе, па ипак никоме не би могла да падне рђава мисао.{S} Прво што је она од њега била с 
аја са јелима и питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара са сељацима про 
, она би већ знала.{S} Сигурно би могла да се отме од њега, и, макар сва изгребана, сасвим гола 
, одавно би заспала, не би никако могла да заспи, јер би једнако допирало до ње одозго, кроз та 
/p> <pb n="111" /> <p>Једва је то могла да проговори, па и не дочека да се шалом, који јој тетк 
онај и онакав сан снила и по њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} В 
79" /> <p>Уста јој се никако нису могла да смире.{S} Једнако је гутала пљувачку.{S} Покаткад по 
у, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Софком готово сама остати, морала да их гласно 
 у јутру се на њу љутила, кад би видела да опет у постељу није хтела лећи, али она једнако се и 
 ките, и да знају што више страних јела да готове, и што теже, заплетеније везове да везу.{S} А 
ваз прозорски.</p> <p>Особито је волела да празницима, тако наслоњена и подупрта рукама, гледа  
/head> <p>Зато Софка никада није волела да о тим својим претцима мисли, јер је знала да би увек 
лук, па ни међу саме женске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не види како је обуче 
} Истина, ни тада, са сином, није смела да му се на очиглед противи, не изврши што би јој наред 
, чело, руке све у зноју.{S} Није смела да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори.</p> < 
једном заиграју кукови.{S} А није смела да седне, одмори се.{S} Осећала је како јој зној на прс 
је толико била бременита, да није смела да се појави.{S} Марко, кад чуо, једва, на молбу и плач 
усти саму.{S} Од тада капија није смела да остаје по ваздан отворена.{S} Софка сама ни на капиј 
то никако <pb n="66" /> више није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сам 
 велике собе.{S} У саму собу није смела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака.{S} И 
с!</p> <p>Али исто онако, како је умела да сачува од света те своје везе са њим, ту љубав, гото 
кар била у највећем послу а Софка хтела да оде у комшилук међ другарице, она би, остављајући по 
 му се она, мати, испречила, није хтела да пристане, рекла му све, а он, ваљда наљућен, одмах о 
 би узимала мужа к себи, јер није хтела да тиме, одбијајући мужа, тражи за себе као неку поштед 
знане и непотребне, и за њих није хтела да зна ни где су.{S} И када би која комшика дошла, да п 
зидове купатила, као да је и лети хтела да их греје и пари.{S} Шиљаста носа, шиљасте браде, али 
ослободио од утегнутих појасева, почела да шире.</p> <p>Па још када свекрва виде, како Софка, з 
тавим задахом, тако да, од тога, почела да се грози и тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она ни 
.{S} И тада би, готово као луда, почела да разговара са цвећем.{S} У сваком би цвету налазила п 
="232" /> рамена сада из минтана почела да се кошчато помаљају, као што су му се већ и колена и 
миравало, то је, што, откада она почела да расте и већ се и развила у ову своју чувену лепоту,  
еђе и ређе долази, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим његовим ноћним дол 
мирена.{S} Још у почетку, кад је почела да осећа како јој се све више прса разапињу, пуне, како 
је јурили, побегла отуда овамо и почела да се крије око Софке и трпезе.{S} А била је сва изломљ 
лас неке песме.</p> <p>И онда би почела да осећа оно што јој толико пута долазило и што никада  
ој сва изломљена.</p> <p>Онда би почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна. 
ада, када се тога сети, Софка би почела да осећа онај мирис његових прстију, сувих, нежних и пр 
о више приближавао крају, она би почела да осећа како постаје све клонулија и равнодушнија.{S}  
више најести и напити.{S} Кад би почела да се приближава слава њихове куће „Свети Ђурђиц“ онда  
с пролећа. <pb n="45" /> Увек би почела да осећа као неки немир, као страх.{S} Да ли што је дот 
купље басме, која би се у вароши почела да носи.{S} Целог дана, веселе и срећне, дочекују госте 
ово без хлеба, и ако се у велико почела да бори са сиротињом.{S} Већ је почела и готово продала 
 добила мужа, своју кућу, па већ почела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео како сре 
кав мушкарац, са толиком страшћу почела да посматра своје праве, крупне дојке, у којима су се и 
засукани рукави од судова што их почела да пере.</p> <p>— Иди у Шарени Хан и питај за трговца,  
елицом.</p> <p>Но ипак, уверена је била да то не може никада бити.{S} Допуштала је, да ће можда 
почеше са толико чежње, страсти, лудила да певају и изговарају, да и сама амамџика, раздрагана, 
} Али то није смела.{S} Само се трудила да мати од тога штогод не примети и зато, и ако не би б 
 чисто проклети судбу, што јој досудила да такву свекрву има.{S} А сад, не само да то не би, не 
чињу јој бивати тупа.{S} Она би мислила да је то од умора и великог напрезања.{S} Руке и врат б 
 свршава.{S} Оно, што је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада в 
них другарица, за које је Магда слутила да их Софка не воли, особито Миленкових, Трајкових.</p> 
собе.{S} Софка, и ако је одавна слутила да, поред свега овога што је било, мора ипак још нешто  
ед њу уплашен.{S} Мати га мимиком посла да иде у чаршију и зове јој Тонета.{S} Ванко све трчећи 
{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чула да је ускоро после Маркове смрти опет отишао тамо, у Ту 
 никако не оставља, никако не заборавља да прво њих не посети, сиђе и истрча преда њ.</p> <p>—  
ао је то.{S} Није смео новога пријатеља да одведе онако, пошто је знао, да код куће нико не зна 
 приђе Алилу:</p> <p>— Алиле бре, земља да игра, тако да свираш!</p> <p>Алил, чисто као увређен 
, сигурно од слугу.{S} А поред тога, ма да су га остале слуге уплашено задржавале, заустављале, 
у њу гледају.{S} Нова чохана колија, ма да је топло заогртавала и грејала је, ипак ју је стезал 
неће моћи више гледати и што ће она, ма да није ни за шта крива, тамо у туђини патити.</p> <p>Ј 
/p> <p>— Чу ли за онога?</p> <p>Она, ма да је чула за то, ипак би се чинила невешта.</p> <p>— Ш 
окоћући и скупљајући одело око себе, ма да је била добро обучена, диже се и пође.. </p> <pb n=" 
ead>XI</head> <p>Тетка, чим је виде, ма да Софка уђе мирно, одлучно, не посрћући, не зверајући, 
слетку, ко зна колико времена прође, ма да се Софки једнако чинило да је све то тек од јуче, ип 
има од јелека.{S} Видело се како је, ма да се бојао, стрепио да од свега можда неће ништа бити, 
 тих снова.{S} И што је најглавније, ма да је била уверена како се неће удати, ипак, ипак сви с 
е нађе за овај празник.</p> <p>Тоне, ма да је био уверен да је све обратно, ипак се чинио невеш 
узима оно „њено“.{S} Знала је да ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколико дана ето У 
офки би јасно оно силно рађање деце, ма да мужеви већи део живота проведу на печалбама, и она о 
вученим рукама у беле чакшире.{S} И, ма да се још није био ни приближио к њој, отпоче:</p> <p>— 
њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то било боље него што остаде.{S}  
 да онај горе не чује.</p> <p>Софки, ма да јој се још све вртело: и соба, таванице, и испред ње 
Турске, дакле сигурно његов гласник, ма да му се, као увек испред оваких великих празника, нада 
х је Арса био наређао.{S} А међутим, ма да је знала да то треба, и баш је то највише и плашило, 
адала, да ће се опет вратити у село, ма да је била сама уверена да је то немогућно.{S} И зато н 
акри тепсију са пшеницом и ужурбано, ма да је било све чисто, опет неколико пута махну метлом и 
а највише бојала и плашила.{S} Зато, ма да је знала да је капију затворила, ипак бацивши шамију 
ади њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га они још толико поштују, да 
, и због данашњег очева гласника.{S} Ма да отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак по т 
губила, пошто се ту и завршавала.{S} Ма да је овде из свих улица куљао свет да их види, ипак ни 
детиња коса изнад испупчена чела.{S} Ма да је имао најскупље чохане чакшире и свилене појасеве, 
ним, готово белим очима и устима.{S} Ма да је имала чиме целу кућу да намести, ипак ништа није  
ећи од себе задах проливена гаса.{S} Ма да су одавно сви по кући будни, опет се нико жив не пок 
е надала, тако доцније и настаде.{S} Ма да прођоше две и три године, њој се једнако чинило да ј 
вим животом.“ Нигде их није било.{S} Ма да им је магаза била горе, у главној чаршији, и у њој с 
Ох, бре, бато!</p> <p>Јер сви они, — ма да им Марко, или тек један пут или и никако није у кућу 
вири, нити руком штогод да помогне — ма да се без њега није могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S}  
е!{S} Видео њу, Софку, и матер, која ма да је била превалила четрдесету, ипак је још изгледала  
је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепотицом из Скопља, из неке упо 
едрвана, у свирци, песми, чека.{S} И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик ње 
стављене велике, округле софре.{S} И ма да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио да с 
ринским шарама и старим златом.{S} И ма да су били већ почађавели, али, услед свога нихања, пок 
175" /> <p>— Пријатељи иду!</p> <p>И ма да је било осветљено, ипак су сви носили свеће и јурили 
 ће већ једном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), сасвим отпочети весеље?{S} Од када су в 
S} Мати, као увек, не бројећи новац (ма да је свакад, у сваком његовом фишеку, налазила по неко 
 када се морало са сељацима и чивчијама да рашчишћује, да се зна чија је земља: да ли газдина и 
 одлази и са њиховим девојкама и булама да ашикује, старац се почео обезумљивати:</p> <p>— Ако  
ије, да одлази у кујну и тамо са женама да се разговара.{S} И да би се оне још више ослободиле, 
ли, када ови код Софке почеше у групама да долазе и због тога тамо трпеза остаде готово празна, 
ном.{S} Чим Софка поодрасла, умела сама да једе и седи за софром, он, деда, наредио да и испред 
 на горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, јер је знала да ће је одмах почети да подузи 
 ето њој, због њене удаје и свадбе, има да захвали за то своје весеље и радост.{S} И тек ће онд 
, јер ето њој, своме детету, Софки, има да заблагодари, што јој се опет вратио он, њен муж и ње 
 и сматрајући за дужност да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње 
ибра, диже.{S} И знајући да сад тек има да се покаже, намести кревет и остале ствари по соби, ј 
е, газдо!{S} Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су други помагали, придржавали Марка за рамена и гла 
и, од многог поливања, поче у млазевима да се разлева овамо око Софке и око тершена.{S} А песма 
очео једнако само са Турцима и беговима да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме д 
како јој крвна зрнца почињу по образима да избијају и да се заокругљујући шире.{S} Јело јој сла 
 чаршијама, црквама, саборима, весељима да се шири, мешајући све међ собом, и мушко и женско.{S 
од стида побеже, остављајући родитељима да место ње они одговарају.{S} Испод својих танких обрв 
и, у усамљености, хоће тиме јаче к њима да се приближи, да им да на знање како су му, поред све 
 и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подскакује и виче:</p> <p>— Ох, Марија курва!</p> <p 
 Турцима и беговима да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме да одлази и са њихови 
огао толико да потроши и имање сељацима да прода, а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како  
и воле.{S} Чак поче одозго са свирачима да разговара, наравно турски.{S} Поче поједине да распо 
 верујући све то, као у грозници, очима да тражи матер.{S} Али, она је већ била отишла тамо, у  
девши по лицу сељаковом и његовим очима да је истина шта говори, преврну се у страну и скљока п 
ти досадно, једнако захтевали од Цигана да им свирају и певају једну исту њихову песму:</p> <qu 
 родбину, па и то брзо, још истога дана да се врати.{S} И то не зато што би овамо, код куће, Со 
S} Ниједна није била срећна.{S} Ниједна да је полазила за драго.{S} Готово све су овако као Соф 
д пазуха.{S} И никако није могла колена да му сагледа, тако је он ситно ишао поред ње.</p> <p>С 
а је да је целом том свету дала времена да је већ овако упола довољно виде, те да се после не п 
пак још није доцкан.{S} Још има времена да поправи, да се покаже како се жртвује, приноси себе  
ожда издало, ипак је Софка била уверена да је не може никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да д 
и најтеже, већ је тада она била уверена да никада, никада неће бити тога, неће се родити тај, к 
то је не сада него од увек била уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен,  
p>И пошто је још у почетку била уверена да никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од 
тити у село, ма да је била сама уверена да је то немогућно.{S} И зато никако се није могла да „ 
а, кад иде као удавача, била је уверена да ће се што више скупити, да би је што боље гледали, п 
је било једнако тешко и била је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, ипак, ко зна, мож 
 пошто је с тим у почетку била измирена да никада таквога неће бити, онда је доцније све лакше  
 ноћу отишао, морала целе ноћи отворена да стоји.</p> <p>Арса га први виде, и преплашен одјури  
мужа.{S} Зато је морала сасвим укрућена да стоји и да буде укочена, укипљена.</p> <p>Све што се 
ћ дођоше и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би морала са сваким разговарати, и да јој не би п 
p> <p>Миленија, сва срећна а и уплашена да „снашка“ њоме неће бити задовољна, јер можда је она  
тарога.</p> <p>А међутим он, стари, зна да није због тога, што њега жали, да би се он том лупом 
онакав сан снила и по њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се  
p>— Магдо, доносите!</p> <p>А Софка зна да се то и на њу односи, да што пре буде готова са софр 
ује.{S} А по Софки се види како она зна да и њега то не интересује, него да би само могао бити  
тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе јој, што није у реду да о 
ог, великог, многог новца, какав се зна да само он, тај газда Марко, има, него да ће најзад мор 
да ти ханови на граници остану, што зна да ће он морати сваке године тамо по неколико недеља и  
е од своје куће брашна и масла, јер зна да њен најрадије од тога брашна воли; неке опет у тести 
 осећа да би јаукала.{S} И тада већ зна да је настало, ухватило је оно њено „двогубо,“ када осе 
а виде како и мати јој, чим овога позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гл 
бити.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, имам <pb n="124" /> пре свега нешто да  
 силом, против њене воље, поче половина да увија, и прса јој, као жива, тако уздрхташе и полете 
лимова и намештаја имали би више година да живе.{S} И због овако намештене и искићене куће и са 
ио би с њиме.{S} И тако она никада сина да се нагледа, никад да може макар ноћу, у спавању, <pb 
жи, кажи...{S} Није истина, није истина да заиста, истински, ти волиш све нас.</p> <p>И њу обуз 
што она никада срећна, никада задовољна да не буде?{S} Када ће и она већ једном ништа да не мис 
 пошто ће јој мати бити неиспавана, она да порани и спреми и почисти кућу.</p> </div> <div type 
 чим зора, она мора да порани, прва она да устане, толики је посао чека!</p> </div> <div type=" 
азује Софка виша, јер ето хоће сама она да игра, а не као остале удаваче, које се тек морају тр 
е треба да се претвара.{S} Знала је она да он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ 
S} Целог дана, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ће и што више дограбити да појед 
га, његове, воли и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није тек реда ради.</p> <p>Софка 
атером.{S} Софка није знала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није би 
о пола тепсије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...</p> <p>— Па нисам могла,  
 најгоре, најтеже јој је било: како она да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да 
и сандук и вади из кеса, него да му она да, она изброји колико треба.</p> <p>Тако и свекрва цел 
 је само стрепила, него је била сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако просту, увучену,  
борана лица.{S} Не могући после спавања да се сасвим умију, брисали се пешкирима.{S} Софка их ј 
и прашина почела од њиног силног трчања да се диже, колеба, а још ништа не почиње.{S} Јер, још  
е газда-Марков стриц, деда или род“, па да сваки, ма ко био, комшије, цело село, чак и друга се 
ћ да чека када ће Софка бити готова, па да је купа, трља.{S} И та близина баба-Симкина дође јој 
ти да она није нека његова, сељанка, па да може радити са њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S 
сваки дан.{S} Све судбини да остави, па да, брекћући од здравља и снаге, са насладом чека када  
, да пробају, која ће им се допасти, па да им после ту точи и доноси, она овамо, у кујни, није  
је, јаук и плач Софкин сигурно чути, па да би га као заглушила, она се гласно са свима испред њ 
к се у кујни обичај са Софком сврши, па да би и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене 
оваца.{S} Требало је само један дан, па да се кућа сва испуни.{S} Али она, увек тобож као од ве 
силно, него као кад је човек уморан, па да не би привукао пажњу пролазника он овлаш само куцне, 
ако после?{S} Зар дете да је гладно, па да не једе — пресече је Марко тако, да ова умуче.</p> < 
у да се сврши послуживање, разговор, па да се опет поврате у кујну код Магде.{S} И ту би, око о 
ла, те је Софка овакву и затекла.{S} Па да би избегла да потанко Софки о свему прича, када је о 
 фењер и по три и четири ноћна стражара да дремају, јер је он, тај Софкин прамдед, хаџи-Трифун, 
сама код куће да седи и тог свог девера да двори, негује, чува и једнако да је с њиме.{S} На са 
о све то, своје пијанство, весеље, мора да изиграва, очево лице изгледало је бледо, подбуло.{S} 
јер, за бога, сутра, чим зора, она мора да порани, прва она да устане, толики је посао чека!</p 
гослова и извињавајући се, што сад мора да их остави и предузме свој дућан, трговину на своје и 
о не би казао ни самој смрти — њој мора да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо 
} И по томе је Магда видела колико мора да је Софки тешко, кад ето хоће да пије ракију, коју до 
х, не верујући самом себи, кад баш мора да излази у чаршију, пре изласка прво морао ићи на огле 
 је, Магдо? </p> <pb n="173" /> <p>Мора да јој је у гласу било нешто толико тужно, када се Магд 
ређује му и поручује:</p> <p>— Па сутра да не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођеш на чес 
х, пусти сине!{S} Погле, какву ће сутра да грли!</p> <p>— Море, ђувендије! — из свега гласа вик 
а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и да се на њу издире, заповеда јој и ник 
 чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата уседе и усред дана,  
е.</p> <p>— Ћути, ћери!{S} Сада ће тата да се врати!{S} Идем, да наредим код куће.</p> <p>Морао 
то беље, што страсније.{S} И циљ живота да им је тај: која ће од њих, једнако негујући се и уле 
 цео свет).{S} А не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо д 
реме отрча до капије, отвори је, и оста да држи разјапљена крила.{S} Томча, пошто се добро уви, 
, те је она сама морала кашичицу у уста да му меће, дотле му мати била начинила цигару и припаљ 
S} А ове друге немој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} 
задовољна, што никоме није имала за шта да завиди, те се због тога никад није осетила узнемирен 
, увек остављала, да, кад дође, има шта да једе, свекрва ништа не би окусила.{S} Чак ни саму по 
о је више пио и наређивао свирачима шта да свирају, и то не оне песме, које су биле лично његов 
та лагати?{S} На шта све ово?{S} На шта да он дочекује госте, љуби се са њима, када њега не вес 
S} Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да ради.{S} Она је и онако брљива, па још сада.</p> <p> 
ћом, једнако била сама.{S} Немајући шта да ради, а не смејући да се креће, седела је горе у соб 
гући да у све то верује, не знајући шта да чини, чисто паде.</p> <p>— Па зашта, нано?{S} Зашта? 
ајући крила, а од страха не знајући шта да говори, он поче коњу:</p> <p>— О, алат!{S} Ја, алат! 
ише сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и стиска рукама.</p> <p>— Како си, тато? — поз 
 зажели, нека попије и поједе.{S} Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од 
, само отвори уста, дакле да нема ништа да се труди, ни сагиње.</p> <p>И Софка осети како још н 
> <p>Испрва се није могло од паре ништа да види.{S} Једино је одозго кроз зракаста стакла долаз 
е на мртво име.{S} Није хтео више ништа да слуша.{S} Само, онако пијан, на глас је претио Ахмет 
 Софка спреми како она хоће.{S} И ништа да се не жали!</p> <p>И једнако, непрестано је из кесе  
е сељацима да прода, а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како са млађим сином излази и, чим 
буде?{S} Када ће и она већ једном ништа да не мисли, као остале девојке само да живи и због тог 
спуњава кућу и саму светлост са огњишта да упија у себе, Софки се, не поче да чини, него је већ 
а овамо, у кујни, није могла од огњишта да се макне.{S} Још више је збуњивала свирка испред кућ 
ето свака од њих почела већ око огњишта да издваја од јела и зачињава га онако, како њен воли.{ 
да, као код своје куће, креће.{S} Пушта да јој се при сагибању све, и плећа, и кукови, оцртавај 
тетке, не прима.</p> <p>И Софка се сећа да су ти дани били најгори.{S} Јер после сваког његовог 
е.{S} Од бескрајне чежње за нечим осећа да би јаукала.{S} И тада већ зна да је настало, ухватил 
, да жели.{S} По њој се могла цела кућа да однесе.{S} Ништа она не би приметила.{S} И кад би се 
 хладноћом, тада је већ почињао из кућа да излази и по улицама, по чаршијама, црквама, саборима 
ле ће се имати кирије, а овде само кућа да се мало оправи и иза ње подигне и уреди башта.</p> < 
олећи је да их чува код себе, из страха да било он, било мати, како су сплетени, не забораве их 
ратио натраг к њој, а највише из страха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, цурукнуо  
то оволико и овако доћи.{S} И из страха да то ко не опази, да се зато она тако споро свлачи, шт 
имала само што више јела, пита и колача да испошље у амам, чиме ће се оне тамо частити <pb n="1 
</p> <p>— Кажи ономе слепцу (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита.</p> 
 је, услед зависти, тај свет увек готов да се подсмене, сити и зазлорадује, —знало се: да они,  
ај сто, одмах до владичиног, само њихов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји служб 
ту закоље и одере.{S} Али проливену крв да не почисти, да би се по њој сутра, када гости дођу,  
 О, пријатељу, пшенице да поспемо, праг да пресечемо, кад већ један пут дођосте.</p> <p>Софка ч 
че да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него да се горе по собама, миндерлуцима, з 
арала је:</p> <p>— Хвала, хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка!</p> <p>Софка, огрнута 
, већ као пред самим собом поче сав јад да излива: </p> <pb n="113" /> <p>— Зар мене није срамо 
 викну:</p> <p>— Хајде!{S} Немајући кад да чека, стаде до врата журећи их, и Марка и саму њу. — 
ко она никада сина да се нагледа, никад да може макар ноћу, у спавању, <pb n="139" /> да га ижљ 
преплашена, није смела ни Софкин поглед да сачека а камо ли с њом да разговара.{S} На крају пос 
кла се, да спава.{S} Прво, што није ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће мора 
 да би Софка због тога морала ма штогод да једе, јер иначе није ништа од јела узимала.</p> <p>П 
није хтео да привири, нити руком штогод да помогне — ма да се без њега није могло ништа. — Нећу 
 тиме, унезверена, одмах би почела себе да кори и грди: што она све то да мисли и увек њој тако 
ко би једним покретом све могла са себе да збаци.{S} Онда би се уносила уживајући у својој лепо 
 седлу, испрсује и хоће све испред себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а  
че, не знајући ни сама зашто, саму себе да загледа, као да се увери, да ли заиста на себи има о 
ју, увек би онда почела силом саму себе да гони да и она буде таква.{S} Тада обично одмах преду 
 би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И од једа заваљивао би се на јастук.{S} 
ободивши се, почеше овамо око њене собе да се купе, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка 
 би га пута, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, она натраг себи позивала.{S} И видећи како ни 
ње је тражио.{S} И то не он сам кључеве да узме, отвори сандук и вади из кеса, него да му она д 
ет, особито женске, када почну из цркве да излазе где су биле не толико ради службе божје, коли 
 готове, и што теже, заплетеније везове да везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главно да шт 
очи да прождиру и све око ње у колутове да се окреће.{S} Пошто посрну, да јој се руке дотакоше  
<p>— Да се намести!{S} Што год има, све да се донесе.{S} Све да се скине с тавана.</p> <p>Арса  
жи и онако горе, на врху степеница, све да дочекује и са сваким да се здрави и љуби.{S} Само је 
се то хтело да обелодани порођајем, све да затаји.{S} Кратко и мирно са собом је свршила.{S} Је 
} Што год има, све да се донесе.{S} Све да се скине с тавана.</p> <p>Арса поче као без душе, од 
ом да мане, да узме и распореди, па све да буде као што треба.{S} И Софка све то узе.{S} Ћилимо 
увек допадну ти колачи, а не могући све да их поједе, наређује да се остали оставе, па ће их он 
 је осећала да би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже како је ипак та није надмаши 
, знаш, ја ако могу једну или две бачве да захватим.{S} Остале, све, само је ваша кућа у стању  
 бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подрум.{S} Метнуће чак и свој катан 
ије могао даље.{S} Више није имао снаге да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} А оту 
а кад примети да је ко умакао, он слуге да побије.</p> <p>Софка, огрнута колијом, лежала је.{S} 
Цигани се ређали.{S} Морали једни друге да одмењују.{S} А „слатка“ велика вечера никако да почн 
ањајући лактом о његово колено, не даде да се примети како се уморила, већ, на завист свима, а  
кривен широком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе и осећај 
то чистом, белом, те по томе он познаде да није прала судове, него да је сада сигурно разастрла 
ки он дође тако драг и мио, што познаде да ју је разумео, јер виде како он брзо позва црквењака 
мамџика, раздрагана, смешећи се, мораде да оде, још јаче да притвори спољна амамска врата, да с 
p>Једино то што себи прошапута и остаде да седи поникнута, држећи се руком за подбрадак и уста. 
 Није се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код сво 
 гледао и сам наређивао Арси шта ће где да се намести и како.</p> <p>— Ту...{S} Тако...{S} Још. 
једињавали.{S} Није се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} Ни муж код своје жене, н 
/p> <p>И Софка тада, на ужас свој, виде да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него д 
осети, кад је Софка пољуби у руку, виде да треба што пре да је остави саму. </p> <pb n="108" /> 
одавно равнодушна.</p> <p>Али када виде да се све свукле, готово све отишле у амам, а до њених  
д ње, и оде к њему.{S} По томе она виде да је ова све прислушкивала, и сада, бојећи се да му се 
тром, ситном, успореном кораку она виде да је љут.{S} Затим виде како му, када спази њу па још  
и на томе не остаде.{S} Томча, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју да му поручују  
наш ти, — окрену се он љутито, кад виде да она не само што се не зарадова, већ се и уплаши.</p> 
дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да је све у реду, он онда остаде тако стојећи, насред с 
о никада, јер је ни рођена мати не виде да се пред њом икада заплака а камо оволико, као што са 
нож из силава.{S} Али застану, јер виде да ће га опазити Арса, који му се приближаваше доводећи 
о се скљока.{S} Софка претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љ 
м њеном јасном и отвореном погледу виде да је заиста истина, да се заиста решила.{S} Потресен,  
г плача, би лакше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.</p> <p>Али никако не могући да  
кострети.{S} Софка по његову гласу виде да је као љут.{S} И осмехујући се, већ је знала зашта ј 
тин.{S} Софка се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса који сваке 
тек када он оде, кад остаде сама, увиде да је заиста све то истина.{S} И онда се сасвим уплаши. 
ме, чу се како она рече:</p> <p>— Хајде да играмо.</p> <p>— Млада, млада хоће да игра! — И све  
гду обраћајући се Софки:</p> <p>— Хајде да вечераш, Софке!{S} Донеси, Магдо!</p> <p>Софка јој н 
нала шта ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као свака <pb n="163" /> мати, која дочека ово 
 врева из њихне куће.{S} Чисто јој дође да и одавде бежи.{S} У том уђе Магда, шушкајући полако, 
 испоручи поздрав од свију, узгред каже да је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, 
а ће да се закључи брачна веза, не може да издржи, хоће да одустане од овакве своје неприлике,  
ене:</p> <p>— Сама је кучка.{S} Не може да издржи, кад се види како је лепа, па се сама уједа и 
> <p>Доле Магда се узрујала.{S} Не може да сачека матер, док се обуче, већ узела корпу с јелом  
ши се да због глади можда Софка не може да заспи, јер се сети да она, од како је дошла с купања 
 просјака, деце и залудна света не може да се приђе.{S} Црква, онако широка, на стубовима, са т 
а се видело како већ ништа више не може да мисли, да жели.{S} По њој се могла цела кућа да одне 
 мање да одлази зато, што тобож не може да се одвикне од мешања и дружења са тим беговима и Тур 
 још више уплаши, јер виде како не може да седи, како прекрштених ногу и са подбоченим рукама о 
е покрећу и влаже се.{S} Никако не може да је се нагледа, једнако као у Софкиним очима и устима 
плашило, осећала је како никако не може да се сагне, да кафу на огњишту пристави и скува, још м 
најгоре, да по овоме што никако не може да се смири, има нешто још горе да дође, јер, осветљен  
стеља, кревет, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој јако и слободно бије...{S} 
 свиле и злата светлуца, а опет не може да се наслуша свирача, који, као последњи, морају око њ 
ра ради, пошто само тада празником може да се одмара, и јела и пића ради.</p> <p>Али, поред све 
зно и радосно што га она зове, што може да је послужи, дотрчао би к њој и радосно пита је:</p>  
 се загрцавала, како би јој почеле сузе да навиру од радости! — сасвим све њих, кућу, свекрву з 
 долазила.{S} Она, мати јој, гледала је да приликом сваког празника, славе, имендана буде увек  
од тога сунца, света и граје, чекала је да јој откаче вео, и у том осети како се прибира, снажи 
p> <p>Није могла да заспи.{S} Чекала је да дође сан и, с врелим прстима руке, осећала је како н 
ли...</p> <p>А што је најгоре, знала је да је, после ове његове исповести и његова понижења пре 
{S} Јер стојећи тако на прагу, знала је да је целом том свету дала времена да је већ овако упол 
ли, таквога мужа, још дете!{S} Знала је да ће најмаснија и најдрскија пецкања бити од њених тоб 
, поведе коло.{S} Али како!{S} Знала је да је нога неће преварити.{S} Знала је да ће је сада на 
ети да подузима оно „њено“.{S} Знала је да ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколико  
d> <p>А сама је била крива.{S} Знала је да не треба.{S} Али се после и сама као загрејала, забо 
ала у плећима и око кукова.{S} Знала је да јој се сигурно сада снага зато <pb n="146" /> јаче и 
 свему томе није ни чудила.{S} Знала је да ће оне, као на свима свадбама, весељима, тако и сада 
 она сватовска хука иза ње.{S} Знала је да то за њом иду њени: тетке, стрине, а иза ових њихни  
 да је нога неће преварити.{S} Знала је да ће је сада највише гледати, најдрскије пиљити у њу;  
 њих Софки није било криво.{S} Знала је да им је то једино, када буду свадбе и славе, што и оне 
и.{S} Било јој је пријатно.{S} Знала је да све у њу гледају.{S} Нова чохана колија, ма да је то 
} То још више уплаши матер.{S} Знала је да ни од какве трговине и његове зараде то не може бити 
} А све морају ту да наиђу.{S} Знала је да ће их сада сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, ка 
а и мислима љубила и грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, онда— на што је сада ово чи 
 тобож послом код ње долази, а знала је да то у ствари није, већ да Софка долази овамо, да њу в 
имкина дође јој још теже.{S} А знала је да сада настаје и теже и горе.{S} Јер сада ће понова на 
првом брачном ноћи.{S} Особито знала је да ће је мушкарци, туђинци, који су је ретко виђали, са 
де!</p> <p>Софка се диже.{S} Осећала је да неће моћи издржати, да ће пући.</p> <p>И, када уђе у 
едали да је само њој добро.{S} Могла је да готови јела каква је хтела и колико је хтела.{S} Све 
лежећи у њу, не реметећи је, мислила је да уштеђује Софки труд.</p> <p>Узалуд јој је Софка то п 
сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не она, него Магда, тобоже на своју руку, шаље.{S 
ер ето и они, ефенди-Митини, позвали је да им Софку купа, а камо ли неће други, нижи, сиротнији 
 душе да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је да се одупире матери, пристаде.</p> <p>А никада није во 
ма.{S} И то јој силом утурио, молећи је да их чува код себе, из страха да било он, било мати, к 
 њен грех са умоболним девером могао је да објасни после онолико трпљење и подношење од мужа, К 
оста кратким и нежним прстима, чекао је да га Арса сасвим скине.{S} Појас, силав са пиштољем, ј 
и испред ње већ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она тамо око отварања сандука збунити и задоцн 
не.{S} Целе ноћи испред капије морао је да гори фењер и по три и четири ноћна стражара да дрема 
н и достојан ње, на послетку и право је да тако и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да  
ли ипак, поред свега тога, изгледало је да се отимљу око ње највише ради њега, оца јој, ефенди- 
 се као нечем надала.{S} А изгледало је да се највише надала, да ће се опет вратити у село, ма  
а продирала светлост.{S} А изгледало је да је то навлаш тако удешено, да би појање, служење слу 
 том Софкином одбијању јела, значило је да хоће да пије не вина него ракију.{S} И по томе је Ма 
га снила а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сада ето тај Софкин просилац, тај  
ца, могла штогод видети.{S} Јер адет је да млада од свега тога ништа не види, још мање самога м 
Силом, доносећи јој хаљине, гонио ју је да се облачи.{S} Нарочито је пазио да по обичају свом,  
вања, задиркивања бити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она срећна, да ли га 
себе...{S} Сам је Арса морао у узенгије да му умеће ноге, јер се он једва држао о јабуку на сед 
о другом прете, кад које почне гласније да говори:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац још није отишао 
} Што толико парче, готово пола тепсије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...< 
 а не могући све да их поједе, наређује да се остали оставе, па ће их он сутра појести.{S} А то 
у, <pb n="143" /> то онда опет наређује да од њих оставе за њега за сутра.{S} И то се толико да 
, Марко, никако као не могући да верује да је заиста она, Софка, сада срећна, није могао да је  
са сељацима, никако не могући да верује да је њен покојник заиста могао толико да потроши и има 
да наиђе, затекне је такву, или да чује да је таква, овлаш и како не треба обучена, па како би  
епотом, какву одавна није имала прилике да види, те је чисто као тешећи себе, што и њој бива са 
то мати пресрећна.{S} Не би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме дете 
би могли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и по такту да играју.{S} Одмах уз њега његов 
да би се оправдала, почела би око Софке да облеће, улагује јој се. </p> <pb n="231" /> <p>Тако  
на, иде у амам, радознало су ишчекивале да је виде.{S} Симка, срећна, као да јој је ово најбоља 
у, јер једино још са села су пристајале да, доносећи са собом имања, дођу у варош и у овакве ст 
а их нико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка, онако мала, разумети, а камо ли упамтит 
А по томе одмах су Софка и Тодора знале да нарочито ракијом не треба више да га нуде, да су њег 
ћи, а највише и због тога, што су знале да за сада, овога вечера, неће долазити ниједан <pb n=" 
се амаму и оном ћошку за који су морале да зађу и одатле право чаршијом на више да оду у амам,  
ка и паприка.{S} Око ње почеше и остале да се ређају, освежавајући се воћем и осталим слаткишим 
шћено, и горе намештене собе нису могле да се напримају истог тог ужурбаног и радозналог света, 
амних кутова, где се од паре нису могле да виде, почеше гласно да певају тад нову песму: </p> < 
ог.{S} Јер због њега до тада нису смеле да се појаве.{S} И која би баш морала послом поред њега 
е кајсије, јабуке, и од зрелости почеле да падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, м 
це му тако одскочиле и цвокоћући почеле да се тресу.{S} И Софки онда, на ужас, одмах би упадале 
суви пешкир узимале, једна другу молиле да је обрише где она сама не може, по леђима или ма где 
ачује, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка 
ма, допирале чак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу 
поједе залогај, само отвори уста, дакле да нема ништа да се труди, ни сагиње.</p> <p>И Софка ос 
ање смеју да му поручују и прете, дакле да више није дете, него велики, одрастао, свој човек, п 
тила и она им наређивала шта ће и докле да свирају, прекидала их и отпраћала.</p> <p>Кућа се ис 
трахом од ноћашњице, не може из постеље да се дигне.{S} И чим види Софку повезане главе, чела,  
 њима да пије, па чак и у њихове хареме да одлази и са њиховим девојкама и булама да ашикује, с 
ак и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекра, од њега прими дар и бе 
ило довело, поче да виче: како је време да га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора 
 кад се поче дан клонити, било је време да се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да продиру кр 
кав је овде ред: да је већ једном време да младенци иду у своју собу.{S} И зато она чим уђе чис 
еди дочекујући госте.{S} И у исто време да му се донесе она његова ракија, коју је још од јутро 
 није онај, твој отац (није хтео ни име да му спомене) обећао паре, зар би ја за тебе, пезевенк 
м, да се пријатељи, да се љуби, са њиме да живи.{S} Па, поред свега тога, ето још и она — „неће 
премљеним стварима, намештајем, са њиме да отпутују.</p> <p>А да је све то заиста било, Софка в 
баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да се покаже!{S} Једино, када Тоне, праштајући се од ње 
ош више се приви уза Софку, хотећи тиме да је и она, онако слаба и уска, као брани и штити од н 
Више нема коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.{S} Све што је душа волела,  
лаца не остао, он би онда почео са њоме да се игра.</p> <p>А највише би, мећући је на миндерлук 
оражавало, убијало.{S} Што тако са њоме да чине; и то са њоме, са којом су се до скора с толики 
 кад баш буде морао, због света, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, прек 
у у „дворењу“, које се састајало у томе да свакога, пре но што му пружи чашу, буклију, пољуби у 
то није обичај, не зна се за то, не сме да буде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{S} Д 
са водом, које, по обичају Софка не сме да прекорачи догод свекар не баци у њега дар, новац, и  
ете, шипарица, да ништа не зна и не сме да зна, па тако, у трен, како они хоће, са њом да чине. 
несе, почне на сав глас.{S} Мати не сме да га прекида.{S} Само га отуд, из обасјане собе, слуша 
јаким белим сапима, као да ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и једнолико гризе зоб у 
ни, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује.{S} И што је ноћ бивала ј 
 на ужас свој, виде да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то  
ди свију.{S} А њега увек собом воде, не да им помаже у свирци, него да, држећи тако своју шупељ 
виљење као неко уже око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међут 
о не од беснила, што му овај одриче, не да паре, него што су га они: она, његова Софка, и он, т 
ко опет да излуди.{S} Једнако брани, не да, а кад примети да је ко умакао, он слуге да побије.< 
ка виде колико се она ње плашила.{S} Не да је само стрепила, него је била сигурна да ће Софка,  
псовком по другоме послао за њега, а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је натраг  
видело, како је цело јагње заклато а не да је са касапнице на черек куповано.{S} И кад би све т 
ојих синова.{S} А сада, само њему се не да, само он то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би и к 
псије и тањире, стаклад и чаше, поче не да броји него да изручује злато.</p> <p>— Ово је за спр 
ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па би о 
но што је требало да учини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма 
њу издире, заповеда јој и никако јој не да да га много љуби и милује.{S} Једино што би јој пока 
ва почиње руком око џепа, али она то не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак да то не чини 
ла да од тога њенога признања — и то не да она каже, потврди, него да он то само осети у њеном  
љанке беже, склањају се од њих, уверене да ће им подвалити.{S} Али највише се склањају и беже с 
овара, наравно турски.{S} Поче поједине да распознаје.{S} Опази и познаде старога Мусу, који, н 
ку, <pb n="177" /> дугих лактова, почне да извија и трепти грнетом.{S} И пратећи их свирком, за 
колико ће му учинити задовољства, почне да му се као уноси, и сва лицем, прсима предаје, да је  
 из куће, где се је била сакрила, почне да кија, кашље.{S} И то је изда.{S} Софка, приметивши ј 
е сузе <pb n="240" /> од радости, почне да се извињава и одлази натраг у кујну.</p> <p>— Сад ћу 
нису виделе.{S} Сада ће све, када почне да се свлачи, кришом, једва, из потаје, ишчекивати да с 
њеним недрима, кад он падне и кад почне да је грли и уједа...{S} И онда њега уводе.{S} Он прила 
а и то, колико се пута заборави и почне да везује опанке, док не би, смејући јој се, Арса подви 
крва, не може више да издржи, већ почне да шапуће у себи:</p> <p>— Слатка децо моја! — И још ак 
ред толиких својих мука и још и због ње да се мучи и напреже.{S} Овако, не лежећи у њу, не реме 
Софке главу и поглед и отимала се од ње да је тако дуго не намешта и дотерује.</p> <p>— Доста,  
с муком, гошћени и чашћени, могли од ње да одвоје, и да јој наодговарају на њена силна запиткив 
м, белим, миришљавим, не може очи од ње да одвоји.{S} Показујући на сандук са разбијеном бравом 
емој ни да питаш.{S} Још мање што од ње да очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да 
и ослободивши се, почеше овамо и код ње да долазе и не питајући да ли је слободно.{S} И то прво 
у на огњишту пристави и скува, још мање да слатко изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к њима, 
е трговине нити какве послове, још мање да одлази зато, што тобож не може да се одвикне од меша 
а се нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.{S} Све што је душа волела, за чим је жеднела,  
а, није смео поред куће проћи, још мање да застане.{S} Целе ноћи испред капије морао је да гори 
се неће обазрети на њу, Софку, још мање да јој буде бар благодарна, што ето њој, због њене удај 
{S} Није могла да оде у кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону приземну собу, велику, мрачну са 
а онако узрујана, уплашена.{S} Још мање да је сутрадан, као свакада, ишла по кући хукћући.{S} Ч 
о јој ништа не би необично.{S} Још мање да јој би онако тешко и страшно, како се бојала.{S} Чак 
о одбијање није било одбијање, одрицање да му неће дати, него детињско уверавање, као кад неко  
ка вечера у ноћи, и оно једнако тражење да је тамо капија што више затворена, што јаче замандаљ 
м бедру, почиње да се заборавља, почиње да осећа како је та његова, и ако стара, спарушкана рук 
е испољава, и, као нека змијица, почиње да је чупа и други немир, управо ужас: како ће сада, ов 
ш мушком руком нетакнутом бедру, почиње да се заборавља, почиње да осећа како је та његова, и а 
 ту, око ње.{S} И онда она друга почиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кр 
здо његов глас, који се све више почиње да разлева по башти, реци и тополама тако чудно, страсн 
ти како се из дворишта покреће и почиње да осваја онај свежи баштенски ћув.{S} По башти лишће ш 
ње, предосећања несреће која већ почиње да се догађа.{S} И зато су око Софке трчали сви и као у 
/p> <p>Арса трчећи за коњем, једва успе да испред куће, кућњег прага, стигне газду, узме алата  
не може да се смири, има нешто још горе да дође, јер, осветљен од оних свећа, које су већ накри 
ка пољуби у руку, виде да треба што пре да је остави саму. </p> <pb n="108" /> <p>Зато она брзо 
указала прва прилика, гледао је што пре да оде на какав пут, тобож по трговину.{S} Истина, тада 
 лицу, држању, видело <pb n="212" /> се да се дуго и дуго решавала, да је тек после многог нава 
и, и четврти, она се поплаши, побоја се да је та његова сад нежност сигурно услед болести.{S} С 
 она је ипак по томе слутила, надала се да ће их можда сада, за Ускрс, пошто није толико време  
у са долапима и купатилом.{S} Бојала се да се ко отуда из оних отвора и рупа не појави.{S} Зато 
и, продаје и троши.{S} А опет бојала се да то одбијање не би Томча погрешно тумачио.{S} Он је б 
, Симка јој ништа не рече.{S} Чинила се да ништа не зна.{S} На Софкино:</p> <p>— Хајдемо, тето! 
мета побратима, јер за Јусуфчића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе зауста 
авати и задивљавати свет.{S} Јер зна се да сада само она, само из њихне куће, једино још „ефенд 
би неком одурношћу заиграло.{S} Сећа се да због тога као девојчица никада није волела ићи к њим 
еде и, пропињући се из далека, труде се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе. 
, сви се изненађено тргоше и уверише се да је заиста и са њом, Софком, већ једном свршено...</p 
 тако тешко, оћутала би, начинила би се да спава, али није могла, већ јој се јави:</p> <p>— Шта 
у тестијама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд,  
ази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не занесе, па не само код њих него и по оста 
тих поклона и прилога.{S} А и бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад случајно, и у нај 
 шарено обојеном сандуку.{S} И увери се да су катанци у реду, у истом положају, у нарочитом оно 
 ужагрене очи и румена уста тумачити се да су сигурно, као код сваке веренице, од љубави и срећ 
њу, купању и пржењу тела...{S} Памти се да из амама готово није избијала.</p> <p>Па онда Софкин 
ва све прислушкивала, и сада, бојећи се да му се није што десило, брзо отрча к њему.</p> <p>И з 
ако заиста то он, отац, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, или 
о зна зашта долази!</p> <p>Па бојећи се да, каква је Магда луда, не измакне, не оде, раструби,  
азар и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није задоцнила, готово трчи.{S} Једнако гура час на  
.{S} Али која вајда!</p> <p>И бојећи се да ће се сада, када се амам смирује, јаук и плач Софкин 
ола вароши нежењено остало, надајући се да ће се преудати ма за кога од њих, кад већ остари и м 
 ништа, — пљесну се Магда, досетивши се да због глади можда Софка не може да заспи, јер се сети 
.{S} Али га дуго није задржао: бојао се да много не „преучи“, разнежи се и оде у варош.{S} У то 
обучена у ново, варошки, — а опажало се да је силом, јер је све на њој било тако широко и згужв 
га крвника, насилника сменити, знало се да се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у о 
е к себи, она би премирала.{S} Знало се да он никоју, кад по имену зове, не зове за какво добро 
 се горе.{S} Жене одахнуше.{S} Знало се да више неће силазити, већ ће, ако му што треба, одозго 
се и тек онда дошао кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов барјам, весеље, радост његове куће и 
ћи и грцајући.</p> <p>Али ипак знало се да се то никада не сме дознати.{S} Ни родбина, нити ико 
врата, слепоочњача и потиљка, видело се да лежи и спава тако обучена, и то више постеље, у куту 
} По тој псовци, гадној речи, видело се да се сасвим повратио у оно доба, када је, као дечко, т 
та сумњиве боје.{S} И по томе видело се да тај шећер траје дуго, да се, осем њега, нико не посл 
, пристала да овамо уђе.{S} И видело се да је зато тако љута, и на саму себе, што ето мора чак  
м мраку.{S} Само њему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе)  
зишло из те њихове куће.{S} Говорило се да је сама њихова кућа читав спрат у манастиру подигла, 
ва остави је, да има мало праменова, те да би они својом сенком као сакрили ону удолицу испод у 
 Она није могла знати, није слутила, те да онда буде на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је б 
плећима, око прсију, да боље истрља, те да сутра ти делови на венчању јаче, истакнутије, лепше  
пред светом изгледа како и он свира, те да би после имао и он права на јело и пиће.</p> <p>— Му 
 да је већ овако упола довољно виде, те да се после не пренеражују и зачуђују, када се она сва  
ветлост од фењера у лице запљускује, те да се, онако наслоњен раменом и лактом о перваз доксата 
 густим курјуцима на врату заваљује, те да се испод њих сасвим јасно помаља свеж и ружичаст, ка 
ном оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он што безбрижније живи, учи и што више научи.</p> < 
ској, ипак буду бар заједно са њиме, те да једном и оне имају над собом њега, да би, испод њего 
 да скида антерије, јелеке и појасе, те да јој се снага, прса и сувише пуне јој руке и мишице,  
таје, ишчекивати да се сасвим свуче, те да је што више могу гледати, мотрити јој сваки део тела 
знало да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се п 
и, да све ствари, покућанство уреди, те да, кад доцније са купцем дође, може одмах кућу да му п 
 је требала бар и капију да затвори, те да кроз њу доцније не види оно што је највише потресе и 
е сиротиње, баш морају кућу продати, те да се он покаје, јер, кад би знао да они морају он би м 
м причањем она Арнаутину пала у очи, те да после он, кад однесе и испоручи поздрав од свију, уз 
гаси и полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта 
уду ашчика.</p> <p>- Софка!{S} Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. </p> <pb n="192" />  
ели...</p> <p>— Како после?{S} Зар дете да је гладно, па да не једе — пресече је Марко тако, да 
ега.</p> <p>Али кад Софка никако не хте да иде, побегне <pb n="249" /> од Томче и њих, онда она 
фенди Мита, изван себе, поче у двориште да баца чаше, просипа вино.</p> </div> <div type="chapt 
онила, али сада, пред свршетак, када ће да се закључи брачна веза, не може да издржи, хоће да о 
 ли он може, почети да саветује како ће да пази да се то што ће понети уз пут не поквари и не и 
и да јој показује шта се руши и како ће да се зида.{S} Онда ни свекрва, када би их тако видела, 
џик за басму.{S} Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, јер после морамо 
S} У неком је великом послу.{S} Гледаће да бар на јесен дође; и како је Софки послао баш ту бас 
 због сиротиње, већ онако.{S} Изгледаће да они продају кућу више њему за љубав, да би га учинил 
 неће имати када да их савија, а мораће да пуши много, брзо.{S} И прво то за њега што треба да  
 молим се Господу, али он неће, па неће да ме узима.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не може се више. 
, када он, свекар, сељак, не зна и неће да зна...{S} Софка цвокоћући и скупљајући одело око себ 
пашћен, нећка, извињава.{S} Никако неће да седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи стол 
 рада и свршивши што је требало, почеће да се повлачи, одмара и чека вече, ноћ.{S} Тек по које, 
у кућу, особито собе, по томе закључиће да су му кућу продали више што хоће да се селе, неће ви 
чи брачна веза, не може да издржи, хоће да одустане од овакве своје неприлике, оваког мужа, зат 
ле, певају те песме о растанку.{S} Хоће да јој покажу како она није сама, како ето и међ њима и 
кином одбијању јела, значило је да хоће да пије не вина него ракију.{S} И по томе је Магда виде 
е да играмо.</p> <p>— Млада, млада хоће да игра! — И све се склепташе око ње, особито стрине јо 
лецнуше од радости).{S} Наша Софка хоће да нам иде!{S} Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и  
е на њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је заиста онако лепа, онако обучена и ок 
ко мора да је Софки тешко, кад ето хоће да пије ракију, коју дотле није тражила.</p> <p>Магда с 
иће да су му кућу продали више што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Ј 
{S} Жена његова морала је сама код куће да седи и тог свог девера да двори, негује, чува и једн 
n="99" /> њихне а сада и већ своје куће да се нагледа, да је добро запамти, да је сву онако у н 
 по дворишту, по кући, чак и преко куће да баца шећер и леблебије.</p> <p>Мрак отпоче бивати са 
а, што јој почео да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да се пок 
рављати:</p> <p>— О, пријатељу, пшенице да поспемо, праг да пресечемо, кад већ један пут дођост 
ук, клечећи испред ње, узео њене ручице да обвија око свога врата, своју главу да меће у њен ск 
ом поче осећати: како је почиње за срце да хвата нека неизмерно дубока, из тамне даљине са слут 
е он предузео кућу водити.{S} Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да продаје стоку за турску в 
 бивати сасвим густ; фењери почеше јаче да светле, кућа, осветљена и пуна топлоте од људи, женс 
на, смешећи се, мораде да оде, још јаче да притвори спољна амамска врата, да се тамо, у чаршији 
амотити.{S} Али Софка му мимиком одрече да није то, чега се боји, већ показа своје раме и испру 
цана црним ивицама околних зидова, поче да испуњава кућу и саму светлост са огњишта да упија у  
 одахнувши од силног терета брига, поче да брекће, одмара се.{S} Али не могући да чека, док се  
>Софка, једва држећи се на ногама, поче да муца и да пита гласника:</p> <p>— Како?{S} Где?</p>  
 га у руку.{S} И он, окружен њима, поче да се пење и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе. 
9" /> ова, охрабрујући се, срећна, поче да се ослобађава и да Софки захваљује муцајући:</p> <p> 
 ону корпу са јелом и комађе пита, поче да је нуди: <pb n="69" /></p> <p>— Узми, узми.{S} Макар 
uote> <p>Мати јој последња дотрча, поче да је љуби и јеца:</p> <p>— Софке, Софкице!</p> <p>Али  
у чираку, огрнут гуњом и гологлав, поче да се приближава његов слуга, Арса.</p> <p>— Ко је?{S}  
ујни, као обично, пре но што леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, те да 
ину, и, као да се она сутра удаје, поче да жали, нариче:</p> <quote> <l>„Јао, јао, јел’те, дико 
.</p> <p>— Па нисам могла, снашке, поче да се брани <pb n="70" /> Магда. — Када одох код ње, он 
да иде, ипак, и против своје воље, поче да иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} 
а, као да није вредно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пре 
ко га тиме изненађује, смешећи се, поче да му се уноси у лице.</p> <p>— Хоћеш и волиш? — Марко  
увши мантију и раскомоћавајући се, поче да их благосиља и Бог зна каквим именима им тепа.</p> < 
дочека, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње на прозор, ослања о пречаге гледајући испр 
тежину његове руке по својој коси, поче да се угиба, док је он другом руком завлачио у онај дуб 
н, загрли је, и љубећи је по коси, поче да муца:</p> <p>— Хвала, чедо!{S} Хвала, Софкице!</p> < 
ку, бесно, сав цептећи од радости, поче да пуца.</p> <p>И на изненађење свих, пуцњи пушака у бр 
 туга, плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата, те поче осећати како, онако ничке лежећи,  
ом сврши, па да би и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Доста, не врачајте мно 
здраган тиме, хотећи да је уплаши, поче да је дира и као отурује од Софке.</p> <p>— Ја, шта ћеш 
 се сва снага, онако пресавијеној, поче да оцртава.{S} Али она се, сва срећна и зајапурена, брз 
оздо дете, које га је било довело, поче да виче: како је време да га води натраг.{S} А по томе  
но.{S} И не знајући ни сама зашто, поче да је подилази ватра.{S} Није могла да оде у кујну, још 
.{S} Све се јаче шири, развија.{S} Поче да опасује сву кућу и пуни цело двориште.{S} Већ су око 
е од свега овога, брзо и заспа.{S} Поче да се чује оно њено умерено, у дубоком сну пућкање на у 
ашњост некако мртвачки заудара.{S} Поче да дрхти и да се тресе од неке неизмерне несреће, коју  
а како се с дана у дан смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па 
је све у њу гледало, помете се.{S} Поче да греши.{S} Брзо, смејући се, ухватише се до ње друге  
S} И она се брзо трже, поправи.{S} Поче да игра, води, заноси и оном другом руком из сита око с 
 да иде по кући, чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па и кити и носи цвеће и опет поче свекрв 
 <p>— Ето, снашке, једва стигох, — поче да јој се правда Магда. — Они моји на селу ухватили ме  
а земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — настави пла 
рнице“ зачу се свирка грнете, која поче да се извија и округлином и чудноватошћу и непознатошћу 
матери.{S} Јер доцније, када Софка поче да показује знаке женске лепоте; кад јој њене другарице 
а Магда тупкајући испред њега сама поче да му се казује:</p> <p>— Ја сам, дедо.{S} Ја, Магда, М 
а његовога гласа укочише и сва она поче да трне.{S} И заиста то би, јер он, надносећи се над њу 
страха, јер овај сељак још с врата поче да муца кроз сузе, не гледајући ни у Софку, ни у свекрв 
пире ноћни хладан ваздух.{S} Башта поче да јој се нија, ноћ све лепша, одређенија, као и она св 
 вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укроћивање отргнутих к 
 њиме под, тако да као испод земље поче да се разлева свирка, чувено „тешко оро“.</p> <p>— Тодо 
ишта да упија у себе, Софки се, не поче да чини, него је већ као у истини осећала, како све то  
</p> <p>Софка у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.</p> < 
а ланцима место ужета.{S} Из кујне поче да допире прасак сувих лозинака.{S} И <pb n="102" /> од 
о меко и обло раме.{S} И гушећи се поче да је моли:</p> <p>— Кажи, кажи...{S} Није истина, није 
и сељачка свирка.</p> <p>Ускоро се поче да познаје у среди њих Марко, свекар.{S} Испред њега мо 
е храбрио.{S} Али међутим из баште поче да бије свежина и то тако слатка и бујна.{S} Са гробља  
, на трулеж.{S} Он све јаче и јаче поче да удише тај трулеж.{S} И то га поче као освешћивати.{S 
пкољен хаџијама и женама, чека — и поче да виче:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>— Ево ме, т 
оје затворена — све се то измеша и поче да бруји...{S} Неке, већ готове, свучене, не могући чек 
о сада, да о себи прича, прекиде и поче да пита о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније 
 пешкири, ћилими, везови, изнесе и поче да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него  
 га целива, али се трже уплашено и поче да блене.</p> <p>— Кажи, драгичка!</p> <p>— Па... драги 
к не буде позвана, навлаш по кујни поче да премеће, он, на тај шум, уплашен, брзо се трже, оста 
у кориту, из воде, спрам светлости поче да се прелива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и 
ким огњевима, праскањем, бљештањем поче да је плаши.{S} Као да под ногама не осећа земљу, одозг 
м џезвету пристави кафу а у другом поче да греје ракију.{S} Деца, знајући да им неће дати од то 
е како јој ашчика строгим погледом поче да даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она  
 Све ће теби тата!</p> <p>И са њом поче да се пење, пустивши да га она води.{S} Тобож он не зна 
рв и сву утробу избацити, јер тако поче да се надимље и од бола, неизмерна јада, да стење.{S} А 
е.</p> <p>— Хоћеш и волиш? — Марко поче да се надноси над њу и да разрогачује очи, упињући се,  
и уплашено, да нико не чује, чисто поче да је потискује уздигнутим рукама.</p> <p>— Не, кћери,  
већ стид од толиких дарова и чисто поче да се и нећка:</p> <p>— Доста, тато!</p> <p>— Све ће те 
ебе, на своја прса, срце, само што поче да брише чело.{S} Опет га обузе страх, опет малакса, ос 
 само његове поређане ципеле и већ поче да дрхти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S} Светлост  
едњи пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, гласни разговори; и када 
, мати јој се одмах диже.{S} Одмах поче да се скида и раскопчава, наредивши Магди.</p> <p>— Хај 
ина зоре и свеж, још влажан ваздух поче да их шиба.{S} Тек се свањивало.{S} Из кућа по махалама 
ма. </p> <pb n="81" /> <p>И онда отпоче да се тужи, као сви сувише стари људи, који, не што им  
а, и он издахнуо.{S} И сад мене послаше да дођем и јавим, да се спремите, и да останем овде, и, 
мо заптије, кајмакаме, него и саме паше да мења и у „сургун“ да шаље.{S} За сваки народни посао 
а и отмености почели први бегови и паше да позивају.{S} И то не они стари бегови, бегови само п 
бож због воде са њиховог бунара, почеше да долазе жене, она, као да се сакрије, побеже, уђе у к 
иним доласком сасвим ослобођене, почеше да се окупљују око ње.{S} Почеше да јој помажу у „дворе 
 њихову а највише на изненађење, почеше да стижу и други гласници доносећи од њега поздрав и гл 
још чу, како, као правдајући се, почеше да причају: да, и ако је младожења још мали, тек му је  
ватова, који, збијени на капији, почеше да се тискају, гуше, јер, нико пре ње није смео да уђе. 
а.{S} Фењери, упаљени на капији, почеше да дрхте и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово с 
светљене.{S} Комшилук се узбуни, почеше да долазе.{S} Испрва нису веровали.{S} Али када видеше  
к себи, јер то није имао обичај, почеше да долазе сви, особито старији, тетини, стричеви, ујаци 
ави, та његова необична нежност, почеше да буне, да је трзају.{S} Испунише је сву страхом и тре 
огањ у кујни, спремајући вечеру, почеше да причају: — Од увек је то тако.{S} Ето та и та пошла  
почеше да се окупљују око ње.{S} Почеше да јој помажу у „дворењу“, које се састајало у томе да  
и немо, изненађено се дигоше.{S} Почеше да јој прилазе руци, али она не даде.{S} И са истим осм 
, видело се и по томе, што отуда почеше да допиру запрепашћени узвици, крици свекрвини:</p> <p> 
остали тетини, стричеви, комшије почеше да долазе.{S} Дођоше и свирачи.{S} Њих је Магда доле ча 
мешаше се са девојкама.{S} И оне почеше да се умивају, поливају водом, певајући заједно са њима 
иде како за њима овамо испред ње почеше да промичу слуге са великим новим бакрачима пића, и то  
ћи се, ухватише се до ње друге и почеше да је поправљају.{S} И она се брзо трже, поправи.{S} По 
ако слободно, раздрагано.{S} Сви почеше да пљескају, старци да се изваљују, да би је што боље в 
а, крици од весеља, кад и старци почеше да долазе.{S} Улазили су у колијама, погурени, полако,  
то сунце у велико огреја, одозго почеше да се чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају ма 
нађење свих, пуцњи пушака у брзо почеше да се мешају са свирком свирача, који су од једном, од  
вим се ослободивши, брзо, весело почеше да се пењу по миндерлуку и да се свлаче.{S} Убрзо се ам 
ну употребу и својину.{S} И зато почеше да вичу, нестрпљиви, што се не може ући:</p> <p>— Свекр 
е изгубише из вида чаршији, опет почеше да се погуркују и обазиру.{S} А већ када као намирисаше 
а испред дућана.{S} Симиџије већ почеше да се виђају како силазе из чаршије, размилели се по со 
долази, смрачи се, а уста му већ почеше да играју.</p> <p>— Тато! — поче Софка, а то „тато“ јед 
знале да нарочито ракијом не треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и посла 
е није вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да 
 колијом, лежала је.{S} Није могла више да двори, нуди.{S} Од умора једва је очи држала отворен 
да зађу и одатле право чаршијом на више да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћ 
акију испред себе, испод руке, све више да испија и цигару за цигаром да <pb n="168" /> пуши и  
се њом, онда ова, свекрва, не може више да издржи, већ почне да шапуће у себи:</p> <p>— Слатка  
хталог грла и уста, није знао коме више да се захвали.{S} Да ли Тодори, прији, која једнако око 
ије одело.{S} И није се знало коме више да се диве, која је лепша, да ли мати или она, Софка.{S 
питома Миленија, сигурно не могући више да издржи тамо по дворишту и по кутовима најезду толики 
олико колико кошта, за добит, него више да му се као сваком новајлији, особито странцу, укаже п 
и треба што више да припитоме, што више да му угоде.{S} И сваки му је чинио, угађао, више него  
дивље младунче, које они треба што више да припитоме, што више да му угоде.{S} И сваки му је чи 
 и мати, утркивале се, која ће што више да му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за њих је би 
али девојке већ почеше.{S} Не могу више да издрже лежање, топлоту.{S} Почеше <pb n="152" /> опе 
крећу у страну, и како већ не могу више да издрже.{S} Што више долази и пада мрак, оне бивају с 
а стрепим пред њим због тебе; нећу више да лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем 
њихових села, а <pb n="237" /> још више да се не почне причати, како ето већ почело да се имање 
више било, ефенди Мита реши се још више да се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са свима њима. 
p> <p>И не смири се, догод му не јавише да су је на коњима — а све кришом ноћу — у неки женски  
 <p>И када, већ доцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и када она са тетком пође кући 
могао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код Марка и његових, као куд и камо питомијих, св 
Али и остале тетке, мати јој, не дадоше да се она са Софком надмеће.{S} Све се око ње ухватише, 
 се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Соф 
ећни, наставише сасвим слободно и лепше да свирају.{S} Поче се осећати она слобода, која је так 
{S} Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је да се одупире матери, 
 ноћи Магда би код ње предремала, тобож да јој је на услузи, а у ствари чувајући је.{S} Јер Соф 
одмах се одвајала.</p> <p>Ишла је тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре остане сама са со 
гађајући све, почне благо, весело тобож да је кори:</p> <p>— А јело, нано?{S} Ако оно тамо иски 
ма још дванаест година, а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и да се на њу из 
аршији, по пазару, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласк 
вине јој се виде више него што треба, и да јој није јелек и минтан сасвим закопчан.{S} Чак и са 
 чедом, Софкицом, да се сада открива, и да оно, што не би казао ни самој смрти — њој мора да ис 
, осећајући се чисто крива због тога, и да би се оправдала, почела би око Софке да облеће, улаг 
сне.{S} Софка би се брзо освешћавала, и да би од <pb n="142" /> Магде то сакрила, као од стида, 
сте, док се та несрећа није догодила, и да, када том несрећом буду растављени и немајући када о 
ет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и нај 
далека, труде се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, д 
ени и чашћени, могли од ње да одвоје, и да јој наодговарају на њена силна запиткивања о свему.< 
а носи и са два појаса да се опасује, и да се на њу издире, заповеда јој и никако јој не да да  
мале само да се што лепше носе, ките, и да знају што више страних јела да готове, и што теже, з 
аше да дођем и јавим, да се спремите, и да останем овде, и, ако што треба, да послушам и нађем  
ти да је гледа како двори, све служи, и да се не би уморила, посади је до себе.{S} Софка, седећ 
оме боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.{S} И на свакој служби у цркви и на сваком 
сти, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се после по читаве месеце прича и једнако одржава: п 
ајући да се Магда неће моћи уздржати, и да ће по комшилуку избрбљати о очевом доласку.{S} А међ 
а не би морала са сваким разговарати, и да јој не би пунили собу, лежала је.{S} Једино што је к 
.{S} Али он, гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, сам јој принесе руку, коју 
 због тога страха, да није на самрти, и да им зато шаље гласнике, као опраштајући се од њих, а  
ле једном већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, па не би им тако испало за  
то имају тамо на граници и у Турској, и да до капије, са лица чаршије, подигну велику лепу кућу 
 пре оде код њих тамо, кући Софкиној, и да, као што јој је заповедио Мита, помаже по кући и спр 
вари да што пре остане сама са собом, и да онда, сасвим сама у ноћи, покривена јорганом, настав 
о да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и преко винограда излази на границу.</p 
ти — не онај њен, него други, обичан, и да ће од свакога морати да трпи и силом да подноси да ј 
матери, да се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако љут.{S} Али из тога је истрже с 
о свему прича, када је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што треба 
 наше ракије један пангур да наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошку“  
јући собе.{S} Тако је било и сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла неки стари митан, ко 
 из свега гласа викну тетка Симка.{S} И да би, као што је ред, сада после купања настала што ве 
г сељака, кога јој је Магда нашла.{S} И да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је 
 и тамо са женама да се разговара.{S} И да би се оне још више ослободиле, и сасвим отпао са њег 
му се приближаваше доводећи алата.{S} И да се не би овај досетио, Марко том подигнутом руком <p 
ући се, срећна, поче да се ослобађава и да Софки захваљује муцајући:</p> <p>— Хвала, чедо, хвал 
ку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би који дојурио с  
морала је сасвим да се одвоји од њега и да спава доле, са свекром и свекрвом, само да би он мог 
е, никако да се одвоје сасвим од њега и да подаље поседају на изнесене столице и јастуке.{S} Ве 
S} Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да продаје стоку за турску војску.</p> <p>Али једно све 
стога, да би она била сасвим слободна и да би се и овде, код њих, осећала као код своје куће.{S 
очне Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Шт 
.{S} Сам је почео Софку учити да чита и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио кући, а дол 
два држећи се на ногама, поче да муца и да пита гласника:</p> <p>— Како?{S} Где?</p> <p>— Не зн 
последње време почели овамо да долазе и да бивају постављани за меџлисе и за судове.{S} Они га  
ослали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако  
} И он, окружен њима, поче да се пење и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја д 
и, упаљени на капији, почеше да дрхте и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово све собе бил 
азећи се око оца, почела би да одриче и да се правда:</p> <p>— Није, ефендијице, није, татице!{ 
већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем, к 
.{S} Никако није могао да се ослободи и да је, кад би са њом био на само, миран, комотан као ко 
очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> <p>Међутим све то није требало.{S} О 
то је морала сасвим укрућена да стоји и да буде укочена, укипљена.</p> <p>Све што се сад око ње 
т, пошто није имао деце, највише воли и да њега спрема себи за заменика.{S} А да га је највише  
на.{S} Не би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, Софки, има  
на столичици до врата собних не угаси и да онда газда излазећи не наиђе овамо у мрак, час опет  
већ сигурно знало, да ће он ту седети и да за себе тако и уређује.{S} После нареди да се свеће  
долази, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим његовим ноћним доласцима, у м 
ко мртвачки заудара.{S} Поче да дрхти и да се тресе од неке неизмерне несреће, коју предосети д 
сећи се над њу, поче страшно да дрхти и да муца:</p> <p>— Софке, Софке, само једно.{S} Истину с 
 смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па и кити и носи цвеће и 
мели да допусте, да га не чувају, чак и да погину за њега? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али,  
ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“....</p> <p>Мајка знајући све то, само одма 
ред њим због тебе; нећу више да лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а 
о с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да лажем и да  
ленијо!{S} Само ти да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, само њој 
е тек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би га одједном пресекла, сасвим разуверила, као увре 
врата, своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чудним и дубоким поглед 
 сама она скине колију.{S} Почеше већ и да је пецкају.</p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, много ти 
 зрнца почињу по образима да избијају и да се заокругљујући шире.{S} Јело јој слатко.{S} Вода ј 
емој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба,  
еђутим истрча, да широм отвори капију и да тамо на њој дочека новог пријатеља.</p> <p>Стана их, 
есело почеше да се пењу по миндерлуку и да се свлаче.{S} Убрзо се амам зашарени <pb n="148" />  
удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога све једно ко ће јој бити муж,  
иш? — Марко поче да се надноси над њу и да разрогачује очи, упињући се, да из Софкина лица дозн 
д за то не дира, да је остави на миру и да је њој овде „добро, сасвим добро.“</p> </div> <div t 
, па зато сада мора највише од мушких и да „пати“.{S} Чисто раздрагано, као сећајући се, кад су 
не, имао је само да њему донесе новац и да то нико не дозна — а све остало било је споредно.</p 
је:</p> <p>— Па сутра да не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођеш на честитање овде.{S} И  
вода!{S} Е, баш је нигде нема!</p> <p>И да забашури све то, поче се окретати Софки и, по обичај 
 еј, газдарице, нисмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од њ 
е, само једно.{S} Истину само.</p> <p>И да би је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, 
ји, та драж, миље, голицавост.</p> <p>И да све то не би било, она, тобож послом, поче једнако ш 
т и срећу, мазећи се око оца, почела би да одриче и да се правда:</p> <p>— Није, ефендијице, ни 
 гутала пљувачку.{S} Покаткад почела би да осећа како јој и поред свег напрезања и упињања, изн 
 на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, остављајући тестије  
к њој одлазио.{S} Сагињући се, почео би да јој показује шта се руши и како ће да се зида.{S} Он 
а себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па се тек занесе, почне на сав глас.{S} Мат 
 како је сва врела.{S} Из уста почео би да је пали дах.{S} Окретала би главу прозору, и тамо на 
то доцније целог живота није могла себи да опрости: како да она то не осети, и то она, Софка, к 
ега, и са језом дочекујући га поче себи да пребацује: што се није сетила и кришом, макар крадућ 
.{S} И сада она зато још не може к себи да дође.{S} Не може никако да се помири с тим да ће мор 
дајући никако у Софку, продужи сам себи да говори:</p> <p>— И ја могу, а сви други не могу.{S}  
блачила, али никако није могла још себи да дође и никако није веровала у све ово.</p> <p>Али, к 
била сама, морала је и Магда у тој соби да спава.{S} После, ко зна шта је било.{S} Она није мог 
он оде код газда-Марка.{S} Нека му јави да довече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада 
<p>Када почеше пред поноћ већ и петлови да певају и све око куће настаде тако мирно и тамно, чу 
да не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођеш на честитање овде.{S} И оно прасенце гледај да 
за себе тако и уређује.{S} После нареди да се свеће у чирацима боље разреде, боље наместе; горе 
ношћу и масноћом циганском, зато нареди да одоздо из дворишта свирају.</p> <p>Свирачи, знајући  
} Софка их је већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгледале незгодне, ш 
ма, једнако се око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу.</p> <p>Тако исто колико 
 неки дође снашка и окуси.{S} Нека види да ли су већ зреле.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} За ц 
ити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли, такво 
 слуша.{S} Софка по материном лицу види да она речи у песми не разуме, стране су јој, али се ви 
огрешио.</p> <p>Софка му главом потврди да је то.{S} Он уђе и упути се ка матери широким кораци 
<pb n="138" /> коме би се могло да суди да је у вароши, само што је носила антерију и то скупоц 
ј почне о томе говорити, а зато и тражи да сада свирачи свирају, да од њихне хуке и ларме ашчик 
 поносно, раздрагано креће, и још тражи да га она, поштујући га, двори и услужује.</p> <p>После 
м руком држећи га испод пазуха, продужи да га она води.{S} Он тресући се, ослањајући се и пипај 
посао, већ њен, седа у разбој и продужи да она тка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се као умори и 
о она, Софка, као свака сељанка, долази да их двори, од радости, среће, подигнувши се, чисто ни 
оже, почети да саветује како ће да пази да се то што ће понети уз пут не поквари и не изломи.{S 
, почесмо за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — у мало нас не поби.{ 
ликих празника, надала, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, унезвер 
да би он могао што одвојенији и мирнији да буде.{S} А опет увек, чим би му се указала прва прил 
ео, не признати ни једном своме чивчији да је шта од њега узимао, као што су друге газде и учин 
е, брзо се окрете и не давајући Циганки да и она уђе, види, пресрете је и нареди јој да стоји с 
уку, од среће чисто се заноси.{S} Да ли да је још дарује?{S} И понова почиње руком око џепа, ал 
пошали, насмеје, помилује је, а камо ли да се испред ње поносно, раздрагано креће, и још тражи  
ју.{S} Тешко оном ко спомене, а камо ли да се усуди поћи.{S} Али није се могло више.{S} Почело  
 ни покушавала да се противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чисто испитујући гледа и прот 
онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> <p>Међутим све то није 
ош ређе се са њима разговарао а камо ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа.{S} А доцни 
оћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме 
 свака новина, привући општу пажњу; али да ће њу својом лепотом моћи да надкрили, то је било не 
<p>Магда се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нити ико могао да помисли да је то 
стати.{S} Али ипак, ипак нису се надали да ће Софка, тако олако пристати, чак и сама хтети.</p> 
S} Сви су пазили, склањали се и гледали да је само њој добро.{S} Могла је да готови јела каква  
јачег фиса, поред интереса што су имали да њихове куће и фисови буду у љубави, јер нико онда ни 
<p>И на изненађење свих, — јер су знали да, ма колико наваљивали, мучно ће она пристати, особит 
о даље од њих.{S} Једнако су се упињали да са том својом кућом, имањима и чивлуцима буду од цел 
да било са њом.{S} Силом би је натерали да однесе и врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бив 
а, мори.{S} Остави их мало, да би могли да гледамо нашу снашкицу...</p> <p>А Миленија, у инат,  
м стари, бабе и старци, који нису могли да издржавају.{S} Целе ноћи видело се како на те огњеве 
то!</p> <p>Као свакада нису одмах могли да јој откаче тај вео, јер сви су хтели и грабили се.</ 
 били као и радосни, што су тако видели да им је нови газда не само као стари, већ и силнији.</ 
ротумачио он тако: да као она зато жели да ти ханови на граници остану, што зна да ће он морати 
иву око Мораве, Магдини су синови узели да раде тобож на исполицу, а у ствари више давали, него 
ове — јер на коњским колима нисмо смели да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко 
остали сељаци, били, и како су то смели да допусте, да га не чувају, чак и да погину за њега? — 
ховом“ Тонету, пошто су само њему смели да се повере; пошто само он не би причао и износио свет 
елику, очеву, у коју до сада нису смели да привире, и са насладом отуда собом извлачећи јастуке 
је куће.{S} А поред тога ваљда су хтели да се тиме пред њом као откупе за све оно што је њој њи 
 чаршији, не би чуло и око амама почели да скупљају мушки. </p> <pb n="158" /> <p>Симка већ беш 
ди га, па пењући се на степенице почели да вире кроз решетке од ограде на доксату, испред његов 
д оног њиховог хаџи-Трифуна њени почели да пропадају, тако, ево и овде почиње од свекра јој, Ма 
ном, од некуд одозго, овамо кући почели да долазе.{S} А све је то била Магда спремила.{S} Одавн 
 Већ и туђи момци из целе вароши почели да долазе, и хватају се у оро... </p> <pb n="164" /> <p 
 све веће бива.{S} И још када су почели да позивају старце, који су тамо иза куће, поређани уза 
х говорио: „О, о, погле, ови баш почели да живе; погле како се удесили.{S} А ја овамо могу без  
 не би који коњ или товар прегазио, или да коме одговори на поздрав.</p> <p>После дугог времена 
лучајно да наиђе, затекне је такву, или да чује да је таква, овлаш и како не треба обучена, па  
 Али опет сваког се часа зауставља: или да склони које мало дете са средине улице, да га не би  
ка из првих кућа, него је остајало: или да са великим миразом узме какву сељанку, јер једино јо 
ела, јер је знала да, кад би почела или да намешта косу, разгрће шалваре, да би слободно могла  
ала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није био баш толико стар.{S} Ал 
 дођу у варош и у овакве старе куће или да пробира и узме лепу, али готову сироту.</p> <p>И он  
исто тако је знала, када би они мислили да она у велико спава, за оно њихово, материно и очево, 
, обичаја ради, него ли што јој се мили да види Софку.</p> <p>И на послетку, ко зна колико врем 
себи, била сигурна, јер сви су говорили да је здрав, док је међутим она знала да их је он научи 
ико да их моли, док су му они допустили да ту подигне неке своје магазе.</p> <p>Дакле, та већ о 
а пуст!...{S} Кад говори Арса, кад моли да иде и оном псу откине главче као врапцу, онда: „Немо 
же, и сиђе доле.{S} Кришом Магду замоли да му доведе коња.{S} Само га Софка опази.{S} Истрча за 
не.</p> <p>И чим би почеле овакве мисли да јој досађују, увек би онда почела силом саму себе да 
ренерази и занесе од страха.{S} Помисли да је она узалуд себе мучила и гонила, али сада, пред с 
е би познало, нити ико могао да помисли да је то ракија, насула је у тестиче од воде, у чије гр 
фки срце стаде од узбуђења, при помисли да је то он.{S} Мати дотле већ прибрана на све, готово  
хтао и тресао се од страха, при помисли да од свега неће ништа бити; да Софка, каква је, сигурн 
} И раскомоћавајући се у својој постељи да легне, оно њено крштење и уздисање и мољење:</p> <p> 
 поздравио вас ефенди-Мита и поручио ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро нам дошао! — п 
 тамо оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само види: да ј 
 смеју кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то мушки.{S} Али, ка 
, чекајући а не смејући ни да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с једне стране, поређани у сто 
те!</p> <p>Не гледајући ни какве су, ни да ли су добро, као што треба, обучене, потрчаше обе, и 
ав им је велики и страшан изгледао — ни да га погледају, поздрављале би га:</p> <p>— Дође ли, б 
трасна и плачна, када човек не треба ни да се насмеје — ипак, ипак, поред тога што би знала да  
у жалост само то.{S} Чак је не позва ни да је види.</p> <p>У јутру њега већ није било.{S} Ко зн 
 праменови косе.{S} Али она из ината ни да јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ако се у изувању збуни 
енско но мушко.{S} И зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и  
ања, све престаје.{S} Више нема коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.{S} Св 
и, просутости не смеју кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то м 
еликој соби буде послужен, не хотећи ни да седне на силно нуђење Томчино, сав побеснео, што је  
 И сам одлете у шталу и, не чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог 
 ноге на ногу, чекајући а не смејући ни да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с једне стране, п 
за ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} Још мање што од ње да очекујеш.{S} Сада од 
а за какав данак, десетак, није смео ни да привири.{S} Једино што се око тога њиховог, као град 
нас не поби.{S} Отада нико није смео ни да мрдне за њим.{S} И, сад... ето... тако!</p> <p>Софки 
 и у онако малом сопчету, није могло ни да помакне.{S} А од целе своје родбине, од толиких жена 
нара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу овој води њиховој, из њиховог бунара, те  
сађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па би овако био доч 
и, ма колико да се надали, били уверени да ће она, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч 
} И онда тако сваки дан.{S} Све судбини да остави, па да, брекћући од здравља и снаге, са насла 
{S} А и он сам морао више пута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало. 
 овамо горе, на њу.{S} И Софки се учини да, поред ње, највише гледају у оно иза ње на доксату,  
гу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да останем, јер ја не могу.</p> <p>— Можеш, можеш, дедо 
хових здравица и благослова не могу они да отпочну ту њихову слатку, велику вечеру, — зар је њи 
 би онда почела силом саму себе да гони да и она буде таква.{S} Тада обично одмах предузме кака 
тада остајала сама и не имала да стрепи да ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипа 
шла је тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре остане сама са собом, и да онда, сасвим сама 
о капије и њиховог дворишта, а у ствари да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да г 
у собу, тобож каквим послом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, цене как 
 оде до капије и, пошто се понова увери да је заиста добро затворена, поче се враћати мало умир 
ану, не размисли се?{S} И када се увери да се то мора, онда што се бар не показа како доликује  
 полако, тешко спусти у постељу и покри да спава. </p> <pb n="104" /> </div> <div type="chapter 
акога морати да трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће.{S} Чак се  
</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да ти да тата.</p> <p>— Имамо, имамо, тато. </p> <pb n="144"  
толико парче, готово пола тепсије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...</p> <p 
ке, па она, ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би јој Софка одобрила:</p> <p>—  
лађу.</p> <p>— Ти, Миленијо!{S} Само ти да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што  
 мало сиротнију и онда да ће му требати да њега навлаш пред <pb n="56" /> њима грди и говори им 
и, кришом, једва, из потаје, ишчекивати да се сасвим свуче, те да је што више могу гледати, мот 
мањаста.{S} И нико се није могао надати да ће из ње каква лепота изићи.{S} Али не преварило то  
ве горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да буде што луђа, што ватренија, да тим, том својом вел 
је и сече.{S} И не могући више издржати да је гледа како двори, све служи, и да се не би уморил 
ласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати да премре од страха.{S} И то не што се бојала да ће сас 
онда, ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је то била она, њихна Магда. </p> <pb n="61" /> <p>И 
е он сада, горе, уврх степеница, морати да седи дочекујући госте.{S} И у исто време да му се до 
 Софкина оца, још ће поред свега морати да иде пред судове и тамо он, ефенди-Мита, да се заклињ 
руги, обичан, и да ће од свакога морати да трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и са њом 
, да ће још пре свршеног венчања морати да му испусти руку, и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се  
да Марко, има, него да ће најзад морати да наступи оно... дугови, продаја куће...{S} А сада, ет 
ог младожењу, још дечка, кога ће морати да учи како да се опасује и умива.{S} И пошто никог ниј 
ожењини гости долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће је сви весело, р 
ена и прљава.{S} Нећете је никад видети да једе.{S} Готово никад ништа.{S} Само што пије кафу и 
{S} Једнако брани, не да, а кад примети да је ко умакао, он слуге да побије.</p> <p>Софка, огрн 
ди-Митица, и зато никада већ неће смети да је погледа, још мање са њом да се пошали, насмеје, п 
орила: како то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она онај и онакав са 
уге, и то мушки.{S} Али, као да се сети да није у реду, нарочито сада, да о себи прича, прекиде 
а и њу као и свакога отера, али се сети да она није нека његова, сељанка, па да може радити са  
јој штогод не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме допустити, особито, да је тај туђи свет, н 
жда Софка не може да заспи, јер се сети да она, од како је дошла с купања па ево чак ни до сада 
не удава!</l> </quote> <p>И Софка осети да већ наступа и долази оно, када ни она више не може о 
е у ону своју одељену курну и кад осети да се иза ње спусти застор, она, држећи се за главу, чи 
 би посађен на миндерлук, када се осети да је сео, да је сигуран у месту, он поче:</p> <p>— Па  
 постељи, готово се обезнани, јер осети да се нема више куда, нема наде, спаса.{S} Крв ће лећи, 
 неке неизмерне несреће, коју предосети да ће се десити.{S} И заиста, она одмах чу како он, ота 
 и не питајући га да ли он може, почети да саветује како ће да пази да се то што ће понети уз п 
ане, јер је знала да ће је одмах почети да подузима оно „њено“.{S} Знала је да ће, ма да јој је 
, да гледа како ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко не примети; па онда добро 
це.{S} Чак се нико није могао похвалити да је могао чути да се код њих каква ружна реч изговори 
е, јер ће се ноћас тамо сва деца носити да спавају...</p> <p>А овамо по кући све жене, особито  
еку поштеду, пошто није хтела допустити да је ико више штеди и жали.{S} Јер, када се већ оволик 
, сва срећна — откуда она сме допустити да Софка ма каква изађе.{S} Таман!{S} Треба онда још и  
ити к њима.{S} Сам је почео Софку учити да чита и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио к 
и бежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, испуни се цела 
 са осталом децом хтела из радозналости да оде горе и види га, па пењући се на степенице почели 
, знало се, да је он први имао смелости да, после свога хаџилука, све то богаство, које до тада 
И говорим њему: „Пусти ме, газдо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, да му 
треба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, н 
о није могао похвалити да је могао чути да се код њих каква ружна реч изговорила гласно.{S} И ш 
-Катиних.{S} Чисто се спотицала грабећи да што пре оде, као да побегне од свега тога, а опет, о 
 пило, него јело.{S} Зато Магда, видећи да ће вино, што је за празник купила <pb n="98" /> и до 
 <p>— Немој, Марко! —Сва срећна, видећи да се он шали, узвикну она и још више се приви уза Софк 
мо над осталим слугама натреса, тражећи да га, као најстаријег, дворе и служе, те тако Софка по 
погледује час у ону велику собу, пазећи да се лампа на столичици до врата собних не угаси и да  
гризући узду и измахујући њом, а пазећи да своје задње ноге много не избацује у страну, да не б 
и по њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи јело из лонаца што су кркљали око  
лелуја, тајанствено смешећи се, мислећи да се зато крију, што ће Симка сада Софки, трљајући је  
ом уђе Магда, шушкајући полако, мислећи да Софка у велико спава.{S} И Софка, само да јој није б 
Али највише се склањају и беже стрепећи да их не прегазе коњи пијаних сељака, који тамо по чарш 
ле...</p> <p>Зато су после, не стрепећи да ће то коме бити досадно, једнако захтевали од Цигана 
цео дан преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у ве 
одужавала би. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слатки и мили празник!{S} Све ми п 
ао сестру, и то једину, коју је, хотећи да је поштеди, да се не би удала за каквог њиховога сељ 
 <p>Марко, и сам раздраган тиме, хотећи да је уплаши, поче да је дира и као отурује од Софке.</ 
да никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, шт 
пажњу; али да ће њу својом лепотом моћи да надкрили, то је било немогућно.. </p> <pb n="46" />  
онесе какву вест о њима, она, не могући да издржи, почне Арсу, као да је он крив, да пита и да  
о се цела соба креће.{S} Она, не могући да устане, да га као што треба дочека, поче се извињава 
поче дуго, трепћући, гледати, не могући да је се сети, тако да Магда тупкајући испред њега сама 
о у део пало а <pb n="193" /> не могући да се нагледа Софке, њене лепоте, одела, оноликог злата 
ј тупи, ситан златни звек.{S} Не могући да дочека, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње 
 јој пуцало грло.{S} Одахњује не могући да се прибере од жеђи.{S} И тобож није јој тако слатка  
ије, и не бој ми се!</p> <p>И не могући да издржи, заједно са Магдом отрча Софкиној кући.</p> < 
> <p>— Добро, добро.</p> <p>И не могући да издржи, док не оде и не изгуби се на капији, сав сре 
 да брекће, одмара се.{S} Али не могући да чека, док се у кујни обичај са Софком сврши, па да б 
као сродили.{S} А сам он, као не могући да се одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега  
Свекар јој, Марко, никако као не могући да верује да је заиста она, Софка, сада срећна, није мо 
ничећи се са сељацима, никако не могући да верује да је њен покојник заиста могао толико да пот 
ако брекћући од среће, никако не могући да се нагледа ње, Софке, а једнако је храбрећи: — „Не б 
е одобрава.</p> <p>Али никако не могући да у све то верује, не знајући шта да чини, чисто паде. 
у, да би могле једнако радити, помажући да се што више намеси, спреми и удеси.{S} По три пута б 
 да извија плећима и бедрима, пробајући да ли јој од тесноће неће где год пући.{S} Овлаш повеза 
к њему, са свећом.{S} Поче обигравајући да га, и то одозго, са рамена, свлачи.{S} Марко, једнак 
јући се, пресамићен, иде сам, не дајући да га дете води, већ замахујући оном другом руком чак и 
окрећући се око себе и наново гледајући да ли је све почишћено и распремљено како треба. </p> < 
 уснама, служила је једнако загледајући да се не упрља у ходу.{S} Али најгоре јој је досађивао  
аде тако стојећи, насред собе, чекајући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу  
изати, наслањати, да не падне, чекајући да га Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасив 
а одмах чу како он, отац, и не чекајући да тамо у великој соби буде послужен, не хотећи ни да с 
међ прсте.{S} А још када Софка, знајући да он то воли, не као обичне госте по једном чашицом ра 
о да спавају.{S} Зато је Софка, знајући да ће у тој соби бити најмирнија, јер због те деце, нећ 
а је то учинила само из страха, знајући да се Магда неће моћи уздржати, и да ће по комшилуку из 
 поче да греје ракију.{S} Деца, знајући да им неће дати од тога што кува, почеше отварати ковче 
, и као иза ње криле, склањале, знајући да нико не сме овамо да се баци.{S} Свекар јој, Марко,  
ма жене, девојке устајале су и, знајући да то она, Софка ефенди-Митина, иде у амам, радознало с 
аде то не може бити.{S} А опет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто 
апију.{S} И сигурно из искуства знајући да лупом, ни ногама ни рукама, не могу се његови тамо,  
 Брзо се она прибра, диже.{S} И знајући да сад тек има да се покаже, намести кревет и остале ст 
ј ипак прилазе са неким страхом знајући да јој тиме досађују.{S} Али, видело се, да највише стр 
 овамо и код ње да долазе и не питајући да ли је слободно.{S} И то прво старци, деде, који због 
ихају се.{S} И како и он сам, осећајући да мора између ње и њега чак доћи и до тога, једнако пр 
не могу и... нећу...</p> <p>И осећајући да ће изгубити сву кураж и бризнути у плач пред њим, до 
, чисто кријући се, и сам као осећајући да није у реду, али ипак сваког би дана долазио.{S} Одо 
а.{S} И тек кад Магда, која, не смејући да уђе и поздрави га, док не буде позвана, навлаш по ку 
.{S} Немајући шта да ради, а не смејући да се креће, седела је горе у соби и као обично била је 
весело, раздрагано, гледати, ишчекујући да виде каква је она, те, ако је и она весела, срећна,  
>Софка отвори капију и стаде ишчекујући да уђе тај који лупа.</p> <p>На капији се појави висок, 
а, она је седела горе у соби ишчекујући да ко не дође.{S} После ручка такође их је било.{S} Дош 
ије ни осећао, сав је трнуо ослушкујући да ли се не чује што из онога сопчета, где је Софка и о 
рао а камо ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа.{S} А доцније, кад му жена родила Соф 
ан се брижно питала: кад ће већ по кући да размести, а опет би остављала и одуговлачила.{S} Све 
к доносећи по нешто, никад не спомињући да је земља сада њихова, те се због тога у прво време н 
гано.{S} Сви почеше да пљескају, старци да се изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мит 
а обучена, па како би онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p>  
.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те 
е те тепсије као неке велике крваве очи да прождиру и све око ње у колутове да се окреће.{S} По 
 Сасвим убијена и не могући Софки у очи да гледа, од стида, срама, као да је она за све то крив 
би.{S} Не само да одби, него оцу поручи да је више никад за то не дира, да је остави на миру и  
м, више главе, која, сасвим заборавивши да кука, нариче, поникла, једнако држи <pb n="229" /> р 
лести, у којој био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала  
> <p>И са њом поче да се пење, пустивши да га она води.{S} Тобож он не зна пут, не зна степениц 
еститање овде.{S} И оно прасенце гледај да добро уредиш и донесеш, да не заборавиш!</p> <p>— Хо 
 он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да јој да на знање, да она зна за њега, како је он, њихов слуг 
она уђе, види, пресрете је и нареди јој да стоји с поља и јако, добро да држи застирач, како се 
а гласник дође и у поверењу саопшти јој да му се надају, очекују га, јер ће он ноћас или сутра  
иш, само њој кажи.{S} А ове друге немој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{ 
хтели тиме свој родбински дуг према њој да одуже: да је бар сада угосте, почасте, док се та нес 
јаким рукама.{S} И онда он почиње к њој да долази.{S} Узима је на своје руке, и, не сагибајући  
, већ кришом, лицем, очима даје му знак да то не чини.{S} Он због тога, због те њене интимности 
 овако?{S} Што, када је све знала, ипак да јој сада дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гле 
еније везове да везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главно да што више своју лепоту <pb n=" 
није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и чивчије, дигне рук 
доласка, гласом мало дрхтавим, али ипак да се не примети, јер срамота је, викала:</p> <p>— Магд 
очекају, када ће већ једном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), сасвим отпочети весеље?{S} 
{S} На пољу опет поче по трећи пут мрак да силази, и све ово као да се смирава, малаксава.{S} И 
мо, па де ово, де оно.{S} Не може човек да их се отресе.{S} Једва донесох.{S} Ево... .</p> <p>И 
лим женскима.{S} Зато је она могла увек да буде слободна. </p> <pb n="42" /> <p>И каогод што је 
жњу пролазника он овлаш само куцне, тек да га овамо у кући чују и што пре му отворе.{S} Одмах з 
и не да госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са  
>— Газдарице, ете, послали ме, да кажем да је газда убијен.{S} Убијен је газда, газдарице! — по 
 (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита.</p> <p>— Хоћу, хоћу! — Излазећ 
он тамо, горе: бесни!{S} На очи не смем да му изађем.{S} Ох, црна ја!</p> <p>Софка се диже.{S}  
и је Софка.</p> <p>— Па онда да донесем да пијеш нешто?</p> <p>И оде натраг, али сетно, замишље 
 тиме јаче к њима да се приближи, да им да на знање како су му, поред свега што их је био напус 
Софкину удају, у исто време наређује им да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и ост 
 по раменима.{S} Косу није хтела сасвим да заглађује око чела.{S} Нарочито иза ува остави је, д 
 му жена родила Софку, морала је сасвим да се одвоји од њега и да спава доле, са свекром и свек 
 степеница, све да дочекује и са сваким да се здрави и љуби.{S} Само је са првима, па је одмах  
ешто и кажу, али ја не чујем, па мислим да ми ништа и не кажу.</p> <p>— Здрав је, здрав, дедо!  
е.{S} Не може никако да се помири с тим да ће морати кућу напуштати и ићи са њим, и то тамо у Т 
ужи чашу, буклију, пољуби у руку, затим да, стојећи испред њега, чека, док попије, и пошто га п 
а да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, кући, не  
олази, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турску води.</p> <p>И не друге ноћи, него исте још 
сак, ишао је испред ње као хотећи собом да заклони кућу.{S} Ишао је поклецујући једном ногом и  
неш, пре но што се ти сама решиш; Богом да ти није просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да  
> пре свега нешто да те молим.{S} Богом да ти није просто, ако пристанеш, пре но што се ти сама 
растављени и немајући када о чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има онда у доброј усп 
леба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго што жели...</p> <p>А што је најгоре, 
S} Поче кућа онако са отвореном капијом да се закрчује, пуни.{S} Али опет све занемело, све са  
 испод самог крова, прозори са решетком да се не би могло кроз њих из чаршије тамо унутра гледа 
>— Предомисли се он и одмахну јој руком да иде.</p> <p>— Могу и они тамо сами за неколико дана! 
ним амбарима.{S} Само треба човек руком да мане, да узме и распореди, па све да буде као што тр 
игла и запрепашћена почела десном руком да се хвата за врата од собе, да би се задржала, видевш 
 по великој синији ређала чанке с јелом да горе код њих изнесе и постави, већ је слушала, како  
ти ослобођена њега, кога као мора силом да трпи.{S} Да не би он то тако схватио, пристала је на 
да ће од свакога морати да трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће. 
ио је о себи: како ће сада морати силом да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што м 
ли само то и више ништа.{S} Ни с једном да се истински спријатељи.{S} А од целог одела, по <pb  
 да не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би 
 па тако, у трен, како они хоће, са њом да чине...{S} Али, поред свега тога, најгоре, најтеже ј 
рења, отпочети оно што они мисле са њом да раде.{S} И зато онда онолики урнебес, граја, крици о 
ће смети да је погледа, још мање са њом да се пошали, насмеје, помилује је, а камо ли да се исп 
а њом, да је уда, што онда овако са њом да поступа, што овако брзо, одмах, као да је не може гл 
 Све се око ње ухватише, и почеше с њом да се надмећу.{S} То би згодно за Софку, те се неопажен 
Софкин поглед да сачека а камо ли с њом да разговара.{S} На крају постеље, испод њених ногу, на 
 све више да испија и цигару за цигаром да <pb n="168" /> пуши и баца.{S} Сваки час устаје са с 
је род, што може и он са њима за софром да једе и пије.{S} А свима је био неугодан, сви су га н 
 и он доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвршавале што т 
.</p> <p>— Не, кћери! — И сасвим уверен да их заиста она воли, од неизмерне радости, Марко се о 
азник.</p> <p>Тоне, ма да је био уверен да је све обратно, ипак се чинио невешт.{S} Брзо оде, и 
ћу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Шта ти, мори, кријеш онога т 
сле овога, све је то нестало.{S} Зна он да ће јој од сада увек бити на терету, пошто га она соб 
 и дивљење.{S} Једино ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него само да га жали.{S 
 њихов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји службу.{S} Сиротињи, <pb n="5" /> и љу 
еба да му објасне, и зато он није давао да она са младожењом оде у своју собу, а не што је он с 
риметити, ако би их ко дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да је све у реду, он онда остаде 
ту, Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S 
ста она, Софка, сада срећна, није могао да је се нагледа, како она зајапурена а предано, од срц 
сећао свој, не био слободан, није могао да дише, глас није имао свој, ни покрет, ни очи, ни пог 
 сва се тресла.{S} Захуктан, није могао да се смири.{S} И Софка осети, да ово што је рекао, и ш 
единцем, никако <pb n="7" /> није могао да изиђе на крај.{S} Кћери је већ удао и удомио, како ј 
ожењу да диже, распасава.{S} Није могао да се пробуди, толико је био клонуо и дубоко спавао.{S} 
судбина.</p> <p>Ходао је.{S} Није могао да се надише.{S} Прсти су му пуцали; глава његова, већ  
једнако се на сина дурио.{S} Није могао да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друг 
вај одрастао, никако са њиме није могао да се слаже.{S} Он, син, као у инат, никако није хтео д 
рица.{S} Ништа и нико код ње није могао да изазове злобу и пакост.{S} Јер, виша од свих и зато  
пријатеља, Марка.{S} До речи није могао да дође.{S} Као да никако још није веровао у све то.{S} 
у соби, у постељи.{S} Никако није могао да се ослободи и да је, кад би са њом био на само, мира 
м да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као сваки отац.{S} А како му све  
ло куда.{S} И зато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију испред себе 
га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио би се за њом:</ 
Али да се не би познало, нити ико могао да помисли да је то ракија, насула је у тестиче од воде 
Томча, и не гледајући, одмах у њу могао да метне ногу, лако да узјаше.{S} И држећи једном руком 
јући у то, од среће, није на коњу могао да се смири.{S} Алат, зачуђен том његовом немиру у седл 
остарео, када се већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина, наследника, — он је д 
сника.{S} Ма да отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак по томе слутила, надала се да ћ 
намештала горе постеље, отац би остајао да пијући лешкари.</p> <p>А често, испрва тихо, за себе 
и сама зашто, саму себе да загледа, као да се увери, да ли заиста на себи има одела, да јој што 
бијена, највише њу, Софку, гледала, као да их је ње највише жао, што ће им она отићи, што њу не 
не показујући јој што им је донела, као да није вредно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело 
 међу њима.{S} Сви, из целога села, као да су од једнога оца, матере, од једне куће, а не из чи 
 леђима подупрта о зидове купатила, као да је и лети хтела да их греје и пари.{S} Шиљаста носа, 
 се, чисто као у причама и песмама, као да је она нека чувена лепотица, па одведена у кулу и та 
ки у очи да гледа, од стида, срама, као да је она за све то крива, по неколико дана не би је би 
гужване чакшире од седења у колима, као да је ово сад свакидашњи, обичан његов долазак кући, ка 
м али још доста јаким белим сапима, као да ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и једно 
бунара, почеше да долазе жене, она, као да се сакрије, побеже, уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, д 
ћи јастуке, поњаве и друго.{S} Она, као да то није ни примећавала.{S} Покаткад само би се тргла 
ивале да је виде.{S} Симка, срећна, као да јој је ово најбоља препорука за њен занат, јер ето и 
а кућа, нарочито због тога шимшира, као да замириса на нешто <pb n="159" /> покојно, мртвачко.{ 
а да ће овде бити.</p> <p>И заиста, као да се дуго одмарала и спавала, дремуцкајући наслоњене г 
аркова, још неогарена, детиња лица, као да је испод земље ишао, тако неопажен прошао сва арнаут 
гих које су пре њих ушле.{S} И све, као да им је баба Симка била све и сва, отац, мати, њој су  
оје су јој сад толико миле и драге, као да су јој рођене.</p> <p>А Марко, као да је знао каква  
е, тек тада први пут у животу виде, као да се први пут тада заволе и заљубе једно у друго.{S} И 
е спотицала грабећи да што пре оде, као да побегне од свега тога, а опет, опет никако још не мо 
 <p>А и ове саме су је заустављале, као да је то њена радост, слава, што се Софка удаје.{S} Сва 
ст те Софкине тетке а своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело,  
ле весеља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, тако су поред њега истрчавале, витлале се 
 преседе.{S} Не сиђе, не појави се, као да одболова.{S} И тек сутра сиђе.{S} Магду одмах, тобож 
аховином већ обраслих, црвенећи се, као да су од меса, као — а то није могла да појми откуд јој 
 зграну на њу, него смејући јој се, као да је изведе из забуне, поче је дирати: </p> <pb n="131 
о се као мољац.{S} Пометао катанце, као да ће му неко све вино попити...</p> <p>И једнако је но 
и.{S} Испрва су долазили појединце, као да јој се представе, рукују се и дарују је, а после у г 
</quote> <p>Па одједном прекину, и, као да се она сутра удаје, поче да жали, нариче:</p> <quote 
арим антеријама, беже испред њих и, као да их умилостиве, окрећу се к њима и понизно их моле:</ 
е и као да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутра, на сам Ускрс, кућа обасјана с 
се били доселили из Турске.{S} Али, као да нису ни живели, тако се за њих овамо горе, око цркве 
већ само слуге, и то мушки.{S} Али, као да се сети да није у реду, нарочито сада, да о себи при 
 се.</p> <p>— Снаху имаш!... — Али, као да му то не беше довољно, застаде и гледајући је одозго 
рно брани, као да га само она воли, као да је само њен син, и само му она добро жели.</p> <p>А  
аже за њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли, као да је само њен син, и само му  
их до каменог корита бунарског они, као да то нису коњи већ људи, показујући им на корито, гово 
 нарочито њему, свекру, своме бати, као да честитају:</p> <p>— Ах, бато! ах, бато!</p> <p>Као с 
 распаљеније, све страсније бивати, као да се са тим својим мужевима, с којима су већ толику де 
а ти.{S} Откада се са свадбе врати, као да нас је хтео да превари, тако је био мек.{S} Ником рђ 
кидашњи, обичан његов долазак кући, као да је тек данас послом изишао па се сада враћа.</p> <p> 
 им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас  
ни једну жицу, расправи је, па чак, као да то није туђ посао, већ њен, седа у разбој и продужи  
то не средином калдрме, већ крајем, као да је не упрља, — једнако извињавајући се <pb n="57" /> 
би то, а и она заједно са свим тим, као да није на земљи, све јасније, издвојеније, све заносни 
ко страшно али и са таком насладом, као да се сада, после овога, он нечега ослобађао, скидао са 
нице, и вечито распасан, изнегован, као да се тек сада из постеље дигао.{S} Њене сестре одавна  
косу очеву.{S} Када је погледа, он, као да је неки стран дошао а не она, његова Софка, подиже с 
што му није ништа наређивала, него, као да га није ни познавала, тако би га гледала неким разбл 
а, и никада ништа ни била.{S} Него, као да је увек била обична, као нека ствар.{S} И то за кога 
 — зар је њима сада до јела — него, као да се не може без њих, тих стараца, без њихна присуства 
> <p>— Магдо!</p> <p>Магда, одоздо, као да је на тај глас одавно чекала, нагло уђе. </p> <pb n= 
ити гошћена и чашћена, и то толико, као да је она какав стар човек. <pb n="35" />А Софка је и т 
а.{S} А ту свирку, хуку, он, Марко, као да је једва чекао.{S} Јер, на изненађење Софкино, не вр 
о да су јој рођене.</p> <p>А Марко, као да је знао каква је она сада, поново изиђе, да је охраб 
еће.{S} Као да никада ње није било, као да је она умрла, одавно је саранили и већ заборавили, т 
Узео девојку.{S} И као у неки инат, као да се први пут жени, тако велику и сјајну свадбу правио 
о баш толико стар.{S} Али он, гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, сам јој п 
бола, да окреће к њему своју главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко само по 
ао неко њено чедо, дело њених руку, као да га она родила, она однеговала.{S} А у ствари то је и 
а, не могући да издржи, почне Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, ш 
 да поступа, што овако брзо, одмах, као да је не може гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац би 
вањем и љубави опходили?{S} А сада: као да она није ништа, и никада ништа ни била.{S} Него, као 
есељима, тако и сада бити такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима 
.{S} До речи није могао да дође.{S} Као да никако још није веровао у све то.{S} Колико је пута  
а је знала да је то све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по читаво лето, јесен, зима, па 
и доле, и свуда су гореле свеће.{S} Као да никада ње није било, као да је она умрла, одавно је  
ише него што су се од ње надали.{S} Као да је била из прве и најбогатије куће, тако је намештал 
 је сад сасвим друкчије гледати.{S} Као да је никада нису виделе.{S} Сада ће све, када почне да 
њем, бљештањем поче да је плаши.{S} Као да под ногама не осећа земљу, одозго није заклопљена ку 
оким, чудним и дубоким погледом.{S} Као да му из самих очију сузе иду, уста почну да се покрећу 
остаде дуго, дуго, пред капијом.{S} Као да је хтео што више <pb n="99" /> њихне а сада и већ св 
пруженим прстима руке на колену.{S} Као да је он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши  
ачини, ефенди-Мита чисто кликну.{S} Као да се понова роди и оживе, тако силно викну:</p> <p>— М 
а да појми откуд јој дође и зашто — као да су од њеног меса, од ње саме.{S} Она се сва стресе.{ 
пак она некако друкчија.{S} Изгледа као да, досадивши јој се на послетку тај вечити страх, треп 
ид ти!{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика као да је била спремна на то, јер чу се како га утишава:</p 
е са собом.</p> <p>А и сама родбина као да беше о томе начула. </p> <pb n="93" /> <p>Ко зна ко  
 од оних тамо мраморних плоча, које као да жале за њихним лепим телима, која су до сада по њима 
, Софкиним одласком, жене и девојке као да се сасвим ослободиле.{S} Од паре, топлоте, распарене 
женскиња, њихна одела, мириса, поче као да се креће и нија.{S} А оро никако није престајало.{S} 
то стаде, да му чизме зашкрипаше, и као да се под од собе подави.{S} И на изненађење свих, — је 
мах до кујне, седела јој је мати, и као да јој је било хладно била се огрнула по леђима кратком 
ац и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник није могао на време наћи, када се то деси 
итава кућа за себе, рушила се.{S} И као да се рушењем те капије, која је овамо целу кућу и двор 
 казивала о њему, ефенди-Мити.{S} И као да је он тек сада из собе неким послом отишао, тако је  
комотној накићености и лепоти.{S} И као да нису биле маторе, неке готово већ старе, већ као да  
} Сва му је утроба једнако крчала и као да се кидала, па се све то срозавало у појас.{S} Он сам 
 круте и нове, чиниле јој се шире и као да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутр 
 женску како се купа и чешља косе и као да га к себи зове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, д 
, и јечи:</p> <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да би хтео да се смири, заустави, да избегне и спречи т 
тке, <pb n="6" /> стрине.{S} Мужеви као да нису смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, 
и поглед и, на изненађење оца, који као да се још није могао прибрати и смирити од страха, она  
његову шаку да хвата.</p> <p>Једини као да се томе досећао свекар Марко, јер га је видела како  
оје широк јорган.{S} Софки се учини као да је гола, јер тако поче, не знајући ни сама зашто, са 
нској соби, седоше.{S} Срећом, мати као да је предосећала, те није одмах, после првог дана праз 
не подавала, ипак, ипак, сваке ноћи као да је била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек  
у и непознатошћу арија.{S} Мати јој као да предосети.{S} Брзо из собе излете.</p> <p>— Софке, а 
{S} А целе шалваре изгледале су јој као да нису њене, јер, због тога што су биле круте и нове,  
 рупу запао, тако застао и углављен као да се одмара.{S} Момци, буновни, неиспавани, умивају се 
 n="176" /> пољуби га у руку.{S} Он као да осети како Софкин пољубац запахује на купање, и, сав 
аче, ослободише се и оне.{S} А и он као да је знао за то.{S} Стога је намерно тако и радио.{S}  
трећи пут мрак да силази, и све ово као да се смирава, малаксава.{S} И само камење по дворишту, 
је благо ни сребро ни злато, и како као да је она тобож имала драгог, волела се са њим, па сада 
о њему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуда са њине 
ргане, душеке и јастуке.{S} Особито као да су гледали у онај црвен, свилен, свадбен, за двоје ш 
одговор удари, избије, отера, чисто као да га поче молити:</p> <p>— Знам, видим...{S} Видим, ал 
ако није она сама, једна Софка, већ као да је од две Софке.{S} Једна Софка је сама она, а друга 
 маторе, неке готово већ старе, већ као да су девојчице, тако су се од те своје откривености и  
опљена кућним кровом, димњаком, већ као да се све то око ње, заједно с њом, креће, иде, и све в 
 рече:</p> <p>— Хоћу!</p> <p>Свекру као да више ништа није требало.{S} Приђе јој.{S} Пољуби је  
S} Видело се прво по томе, што он рекао да ће понова доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им  
ји га толико у потаји као сигурно чекао да види понижена и у напред ситећи му се и знајући као  
е би сваки, нарочито он, отац јој, знао да она пристаје, не што хоће, него што се жртвује ради  
, него ове, свакидашње, за које је знао да их сви остали воле.{S} Чак поче одозго са свирачима  
рзо, и кола се труцкају... а ко је знао да хоће то да учини! — ту се он освестио, и, када се ви 
е онако како је хтео, него како је знао да треба сада, на свадби, седети.{S} Седе, да га светло 
о старински, поставе софре, јер је знао да их нико, сем њих, нема такве широке и велике, нико о 
и, те да се он покаје, јер, кад би знао да они морају он би мању цену дао.{S} Него, овако, виде 
да примећавала, како би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога 
јом руком додавала чаше, мезе.{S} Морао да јој допусти, да му сама она скине колију.{S} Почеше  
оред свега пића и весеља, једнако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, 
о неком стрицу.{S} Грдан је новац морао да да, док се венчали.{S} И после, као зато што се тако 
ако шаље.{S} Он после прошевине престао да иде од куће у хан и село.{S} Сигурно сада кућу и све 
Дакле, он, још и не видевши је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећниј 
питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од с 
ла новом оделу, а није хтео сасвим ново да начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара 
павању умрсила и сутра је морала поново да чешља, леже поред матере.{S} И она се покри исто <pb 
 по обичају разгласи, ђипи она и готово да угуши Магду, тако је силно задржа, шапћући јој, да и 
 да само он, тај газда Марко, има, него да ће најзад морати да наступи оно... дугови, продаја к 
зме, отвори сандук и вади из кеса, него да му она да, она изброји колико треба.</p> <p>Тако и с 
и не, као пре, натраг да се враћа, него да се горе по собама, миндерлуцима, зидовима веша и рас 
ње новца под интересе од зеленаша, него да се ма шта прода и отуђи.{S} Па и та узајмљивања, зал 
е он познаде да није прала судове, него да је сада сигурно разастрла постељу младенцима.</p> <p 
на зна да и њега то не интересује, него да би само могао бити поред ње, да је гледа, наслађује  
</p> <p>Одмах Марко, не себе ради, него да сачува јединца сина а и браству будућег вођу и старе 
ња — и то не да она каже, потврди, него да он то само осети у њеном гласу, забуни, у каквом уск 
ако изопијали и сасвим заборавили, него да је то њихов обичај на овим њиховим свадбама.{S} У то 
м, целом кућом и имањем управљати, него да то чине стога, да би она била сасвим слободна и да б 
а, не да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер ето почеше, као че 
ом воде, не да им помаже у свирци, него да, држећи тако своју шупељку испред себе, пред светом  
и за све што је онако пијан радио; него да комшилук, свет, особито њене, оца, матер и родбину,  
, стаклад и чаше, поче не да броји него да изручује злато.</p> <p>— Ово је за спремање.{S} Нека 
буде потпуно, цело!{S} Зато поче одозго да силази, а, највише услед доста попијене ракије, да о 
је тетка за њу ово спремила.{S} И много да ми поздравиш Софку, Софкицу нашу.{S} Тетка од када ј 
он, ефенди Мита.{S} Он није могао много да издржи и онако горе, на врху степеница, све да дочек 
ији.{S} И пошто је доле, у кујни, видео да никога нема, он се поче пети горе, овамо к њој.{S} О 
навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо  
, тај је сељак отишао, нашао га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што највише 
скају, гуше, јер, нико пре ње није смео да уђе.{S} А изнад Софке на прагу било је намештено кор 
(јер сем њега нико у то сопче није смео да уђе) готово земљосани.{S} Јастуци тврди, крути, исто 
p> <p>Али тако исто није хтео нити смео да дочека ни оно друго — отуђивање, продају имања, и об 
 када је сваки брат, стриц Софкин, хтео да има своју кућу и све у њој, као што је у главној њих 
 се са свадбе врати, као да нас је хтео да превари, тако је био мек.{S} Ником рђаву реч, ни „по 
војој жени, када се разболео, није хтео да каже, да се потужи, већ једнако лежао горе, на докса 
/p> <p>— Нека умре и она! — И није хтео да привири, нити руком штогод да помогне — ма да се без 
} Он, син, као у инат, никако није хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна зашто? — мислио је стара 
би се овај и разболео, старац није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на оста 
p> <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да би хтео да се смири, заустави, да избегне и спречи то.{S} Али б 
а са најстаријим калфом из радње, почео да пије.{S} Онда и полудео.{S} Држали су га и хранили в 
његову собу.</p> <p>И ако би тада почео да пада мрак, доле код матере нико од посетилаца не ост 
отуда понова читаву прегршт новца почео да јој даје.{S} И Софку већ стид од толиких дарова и чи 
тајао би са Софком испред кујне и почео да се или са матером разговара или са осталим женама зд 
, него и оно дете.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љути, што она њега пита.</p> <p>— Па шт 
мо једно дете, сина, који се први почео да носи а-ла-франга.{S} Сама она и сва њена раскошна ле 
ноге!{S} Оно мало новаца, што јој почео да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодо 
а и он пребегао, и тамо у Турској почео да се бави, тобож тргујући с њима.{S} Ретко би отуда ов 
ње, одавно удала, већ јој домаћин почео да се богати и она улазила у ред имућних жена, газдариц 
заносно, толико би он у свој глас почео да уноси, не, као што доликује молитви, светој речи пес 
ла од себе, осамила га, те он већ почео да и не осећа њену снагу, њу око себе.{S} Обично би <pb 
 реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била највећа срећа, ка 
намерно тако и радио.{S} Више се правио да је весео, него што је у ствари био, да би доле жене  
еде и седи за софром, он, деда, наредио да и испред ње на софри, као и пред њим и пред осталим  
 на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати  
већ били у моди астали, ипак је наредио да се, по старински, поставе софре, јер је знао да их н 
а ракија, коју је још од јутрос наредио да се хлади, и много дувана, и то прављених цигара, јер 
</p> <p>Од Цигана, који би јој потражио да штогод пије, свакоме је по пуну оканицу, онако како  
у је да се облачи.{S} Нарочито је пазио да по обичају свом, не веже и обеси о појас онај сељачк 
вати, како, чим би он из певнице спазио да је она у своме столу, одмах би онда његово певање то 
еви гласници, кад к њима полазе, мислио да ће, када овамо дође, затећи мајку и њу, Софку, као и 
и топло.</p> <p>Доцније, када би мислио да је Софка већ заспала, долазио би и он горе са још не 
да беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да напуст 
жних, кадифених, да нико не би помислио да су то кћери њихове, особито по оцу им, који је био б 
 даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пије.{S} И то много, све саму ракију љуту, п 
ело се како је, ма да се бојао, стрепио да од свега можда неће ништа бити, ипак за срећан случа 
 се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак не улази, потрча к њој.{S 
је међутим она знала да их је он научио да тако навлаш говоре, — кришом и од Софке, посла нароч 
о и још, сада, када се смиловао и решио да се к њима кући понова врати, а оно, место благодарно 
уштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више нисам, опет, увек, ка 
то у чело удара, или Софки, својој, ако да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи му  
амо леже у њеној руци, те она мора јако да их стеже, да би их могла држати.{S} Срећом били су п 
, пријатељи?!</p> <p>— Како да не, како да не? — заглушује га са свију страна.</p> <p>Долазе до 
 само муцала:</p> <p>— Како да не, како да не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у соби на покро 
на ћев ли си?</p> <p>— Како да не, како да не? — чује Софка како им одговора, и сигурно понова  
живота није могла себи да опрости: како да она то не осети, и то она, Софка, која је од увек св 
ада себе правдати!{S} Знала је!{S} Како да није знала?!{S} Јер, када је знала да никада неће би 
о и разваљујемо, док их унесмо!{S} Како да их не знам!</p> <p>— Е, па оне, те....{S} Сад нешто  
ради гостима, пријатељи?!</p> <p>— Како да не, како да не? — заглушује га са свију страна.</p>  
p> <p>Она је само муцала:</p> <p>— Како да не, како да не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у с 
} Знаш ти оне наше бачве?</p> <p>— Како да не, снашке?{S} Памтим још кад су прављене!{S} Морали 
p>— Свекре, на ћев ли си?</p> <p>— Како да не, како да не? — чује Софка како им одговора, и сиг 
{S} Јер она га је готово и научила како да се носи, како опасује, чак и како да говори, да се п 
ко да се носи, како опасује, чак и како да говори, да се поздравља и понаша. <pb n="234" /> Ник 
, још дечка, кога ће морати да учи како да се опасује и умива.{S} И пошто никог није гледала, н 
а, помоћу лактова и колена, успе некако да се од самога себе отргне, ослободи и посрћући пође у 
ељаци још никако да се ослободе, никако да се одвоје сасвим од њега и да подаље поседају на изн 
 су још једнако биле разузурене, никако да се приберу, охладе.{S} Сваки час су летели из руке у 
ују.{S} А „слатка“ велика вечера никако да почне.{S} Једнако су горели и трештали огњеви по куј 
 може к себи да дође.{S} Не може никако да се помири с тим да ће морати кућу напуштати и ићи са 
 љуби.{S} Али Маркови сељаци још никако да се ослободе, никако да се одвоје сасвим од њега и да 
и, одмах у њу могао да метне ногу, лако да узјаше.{S} И држећи једном руком алата за узду, а др 
да не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и против своје воље, поче да иде брзо, го 
на поче, не знајући већ шта ће, једнако да иде испред куће, по башти.</p> <p>Софки онда би јасн 
а закопчала, те је после морала једнако да извија плећима и бедрима, пробајући да ли јој од тес 
девера да двори, негује, чува и једнако да је с њиме.{S} На саборима, славама са њиме морала да 
хове куће пред распећем у цркви једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да 
де намештај, Магдо! — И продужи једнако да се скида, развезује шамије, да јој лице и пун врат с 
а доле са коњском балегом и после онако да заудара.{S} Све је било почишћено.{S} Велика капија  
а, јатагана, крцкање нових силава, тако да се Софки не тек поче него сасвим учини све ово као л 
S} Коса је била црна, мека, тешка, тако да ју је увек осећала, како јој, кад је распусти по вра 
ран; у њему ни топлине, треперења, тако да се Софка са по басамака брзо врати, још увређенија.< 
/p> <p>— Алиле бре, земља да игра, тако да свираш!</p> <p>Алил, чисто као увређен, одговори: </ 
никну грнетом додирујући њиме под, тако да као испод земље поче да се разлева свирка, чувено „т 
од беса сами себи секу руке, ноге, тако да су морали, вучени женама, одлазити кроз капиџике чак 
нажан, приноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипи 
амо к њима све ређе и ређе долази, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим ње 
 гледати, не могући да је се сети, тако да Магда тупкајући испред њега сама поче да му се казуј 
а неким отужним, бљутавим задахом, тако да, од тога, почела да се грози и тресе.</p> <p>Дакле т 
це!</p> <p>И све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове скоро избријане браде, к 
сили, све лепо уредио и пречистио, тако да ништа није остало.{S} Остало је само неколико њива и 
и бежале на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Софком готово  
ри и чисти.{S} Марко остаде и даље тако да седи, погнуте главе, у папучама, распасан.{S} Белио  
лазу, од седла једну узенгију поче тако да држи, како би Томча, и не гледајући, одмах у њу мога 
иле не толико ради службе божје, колико да их свет види у њиховом новом, тек тада први пут обуч 
о не само она, него сви њени, ма колико да се надали, били уверени да ће она, пошто је већ ефен 
а сада, — и то према њима још! — толико да увија.{S} Зато, да све то спречи, кратко упита Софку 
 да је њен покојник заиста могао толико да потроши и имање сељацима да прода, а њој и деци ништ 
њих под закуп.{S} И то морао као толико да их моли, док су му они допустили да ту подигне неке  
ване футе и јелеке.</p> <p>А на то нико да се постидео, поцрвенео, већ су јој се сви смејали, о 
део жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљен или 
а себе.</p> <p>Доцније, када је требало да се жени, пошто <pb n="23" /> већ није било у вароши, 
еза између њих и народа коме је требало да ови суде и заповедају.{S} Чак су га на своје гозбе з 
е легне, те не учини оно што је требало да учини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне 
 али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.</p> <p>— Лел 
, ко зна који део.{S} Више је изгледало да је то од њихових сељака, чивчија, као неки поклон и  
, у чије грло, да би што више изгледало да је вода, била је утурила лишће.{S} Софка натеже тест 
ке ципеле.{S} Или је бар тако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздра 
свим ново да начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара, што је од свекра добила.{S}  
знаје.</p> <p>А међутим толико је имало да се чује, види и прича!{S} Нарочито у последње време, 
те у Марковој кући.{S} За њега се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, највише воли и да ње 
их је ту у дане, суботом, када се знало да женске иду на купање.{S} А све морају ту да наиђу.{S 
ака баш саму кућу подигао, али се знало да су од вајкада били тако богати.{S} И тек за хаџи-Три 
била старешина.{S} А друго што се знало да сама она врло добро зна какав би због тога лом и нес 
а се науздише, наодмара, пошто се знало да ће и сутра бити исто овако.</p> <p>И само да није би 
 све онако, као што треба, јер се знало да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу 
бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад случајно, и у најмањем каквом општем послу, не  
оби.{S} Горе, у гостинској соби, морало да му се поставља и нарочито за њега да се кува, толики 
ња, и обелодањивање свега што би морало да настане.{S} Зато је, одмах по ослобођењу, и он са ос 
 <p>Али поред свега, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем, никак 
м чивчији деда Вељи, за кога се причало да је са свима снајама живео.{S} Тада Софки би јасно он 
кад звона при крају службе почеше нагло да расту и растурују се на све стране по вароши као пос 
ила навек пуна камења, те се није могло да иде у гомили, скупа, већ у реду, једно за другим.{S} 
атака од пите и јела, што се није могло да разда, а још више <pb n="68" /> од других пита и јел 
ија, колача и локума, што се није могло да поједе, долапи, рафови и прозори доње собе претрпани 
ела, по <pb n="138" /> коме би се могло да суди да је у вароши, само што је носила антерију и т 
а тог њиног горњег спрата све ово могло да види, дотле са улице, због оне њихне велике двокрилн 
турска, да ли њихова.{S} Тада се видело да им, после свега, од њиховог имања неће остати ништа. 
у, исто је тако знала, када се то хтело да обелодани порођајем, све да затаји.{S} Кратко и мирн 
 Софка је гледала како је све то почело да постаје, да се стапа у једно.{S} Сви мушки претварај 
е не почне причати, како ето већ почело да се имање, ханови, продаје и троши.{S} А опет бојала  
радовавши се пође.{S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови око  
а, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више. 
ти — то би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене хтел 
о овамо, код њих.</p> <p>И то је чинило да Софка, истина тешко, мучно, споро, али мало по мало  
 оно свекрвино цвиљење, да му се чинило да јој се, откако ју је ударио и откада она већ цвили,  
две и три године, њој се једнако чинило да је тек сада, као јуче, нема ни месец дана од свега о 
на прође, ма да се Софки једнако чинило да је све то тек од јуче, ипак она поче осећати: како ћ 
05" /> собу, за софру, Софки се учинило да их не зову, што без њихових здравица и благослова не 
о побеже.{S} Али, да се не би приметило да бежи, једнако се око себе загледао, тобож исправљају 
скочи и одмах затим поче округло, топло да се нија и креће по свирци.</p> <p>Остале једва дочек 
 простире постељу, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, покрива.{S} Није лаж.{ 
 склањале, знајући да нико не сме овамо да се баци.{S} Свекар јој, Марко, никако као не могући  
х.{S} Отуда, испод хладњака, поче овамо да допире силан жагор, не разговор, смех, здравице, нег 
и који су у последње време почели овамо да долазе и да бивају постављани за меџлисе и за судове 
 за нас.{S} Само брзо, јер после морамо да идемо.{S} Сад знаш.</p> <p>— Знам, снашке!</p> <p>И  
 Софка у велико спава.{S} И Софка, само да јој није било сада тако тешко, оћутала би, начинила  
ом би се открила, па чак и подала, само да их увери како њеној лепоти, разблудности њене снаге  
и и зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, силом би вечеравала и одмах 
 га ноћу одводили у друга племена, само да Маркови не дознаду где је.</p> <p>Али то ништа није  
д свега дигао руке.{S} А могао је, само да је хтео, не признати ни једном своме чивчији да је ш 
премало и знало шта све мора бити, само да је на дан славе све онако, као што треба, јер се зна 
спава доле, са свекром и свекрвом, само да би он могао што одвојенији и мирнији да буде.{S} А о 
то и слуге, а особито Арса.{S} Он, само да би његова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу н 
дижући руке, којима би га смождио, само да се овај опет успротиви.</p> <p>Опет поче свирка.{S}  
а лежати, једнако одајући се пићу, само да би се сасвим умртвила.</p> <p>Доцније, како се прича 
 заиста свекар, Марко, на њу...{S} Само да није она Софка, ефенди-Митина, она би већ знала.{S}  
питујући гледа и противи му се.{S} Само да је знала!{S} Али и то није било истина.{S} На што <p 
 и најгоре и најстрашније, она има само да се покори томе и слуша, она од слутње, страха, готов 
јим условима.{S} Он, Тоне, имао је само да њему донесе новац и да то нико не дозна — а све оста 
та да не мисли, као остале девојке само да живи и због тога да је срећна.{S} Целог дана, од јут 
шње рађале.</p> <p>Женске су имале само да се што лепше носе, ките, и да знају што више страних 
, што Софка остаде сасвим сама, не само да би горе, теже, него чак и боље и лакше, како за њу т 
да такву свекрву има.{S} А сад, не само да то не би, него ево Софка сада њу и два пута и то пре 
у и чаршији, трговини, продаји, не само да је био далеко од њих, него су се и они сами све више 
ке на сапима, пратиле су је.{S} Не само да је пушила, већ и оружјем руковала.{S} А и сам ход, с 
раг води.{S} Али Софка одби.{S} Не само да одби, него оцу поручи да је више никад за то не дира 
пету и шесту годину, она и тада не само да је једнако још била лепа, него и раскошнија и заносн 
но очекивани дан и време.{S} Па не само да им је ово сада као први пут, што се тако изопијали и 
еђутим Софка виде како то матер не само да не радује, као што би требало у другим приликама, не 
о тај њихов крај доле.{S} Знало се само да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и 
 и сутра бити исто овако.</p> <p>И само да није било још и оно свекрово, оно оне ноћи, а, после 
 се смилује, да га не омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакујући себе, зато је унезверен 
у.{S} Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа.</p> <p>Колико пута, када јој га по толико  
} Али опет, ипак да им је једино главно да што више своју лепоту <pb n="11" /> и снагу негују,  
 тобоже на своју руку, шаље.{S} Наравно да он није смео, кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га 
е од тог ланца почеше голицаво а хладно да додирују по врату и леже јој по раменима.{S} Косу ни 
ја, после ће она.{S} Са девером заједно да једе, кад гости буду јели...</p> <p>— Како после?{S} 
његове власти и надзора, могле слободно да дишу, крећу се и живе.{S} Била је готово срећна због 
е седи, с ким иде, било му је забрањено да се распитује.{S} И заиста, тај је сељак отишао, наша 
 поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи једнако окрећући се око себе и наново гледају 
ојно, са насладом, полако и раскомоћено да једе и пије... </p> <pb n="172" /> </div> <div type= 
 чисто пренерази и поче око ње уплашено да облеће.</p> <p>— Па зар, Софкице, ти не спаваш и не  
 Нађи га и питај: да ли може што мешено да му понесе.{S} После сврати у Дућанџик за басму.{S} З 
Треба онда још и он, њен отац, случајно да наиђе, затекне је такву, или да чује да је таква, ов 
и, морају око њега да иду, морају силно да свирају и певају, да би могли чак и чочеци тамо испр 
 од свадбене ларме и вреве, могла мирно да спавају.{S} Зато је Софка, знајући да ће у тој соби  
 и њега да се деси.{S} Сигурно, сигурно да је он кућу продао и то јој јавио.{S} И сада она зато 
ала шта он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да јој да на знање, да она зна за њега, како је он, њих 
ше могли гледати.{S} И Софка поче јасно да разабира, како, чим Миленија од ње изађе, њу испред  
е, по башти.</p> <p>Софки онда би јасно да се она зато оволико препала, што се сада не боји, не 
и густог невестинског вела сасвим јасно да се виде.{S} Једино што се испод тога вела видело как 
и страхом, јер јој тада би сасвим јасно да је ова свадба, ова њихова слатка вечера у ноћи, и он 
 паре нису могле да виде, почеше гласно да певају тад нову песму: </p> <quote> <l>„Жали, дико,  
енди-Митина кућа?— поче Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоумећи и још једном загледајући 
аге и врелини и страсности није могућно да икоја буде равна.{S} Да, страшно би то било; али она 
а том његовом сумњом, поче чисто плачно да га кори.</p> <p>— Зашта, тато, за какву ме ти држиш? 
р он, надносећи се над њу, поче страшно да дрхти и да муца:</p> <p>— Софке, Софке, само једно.{ 
ареди јој да стоји с поља и јако, добро да држи застирач, како се не би ништа видело.</p> <p>Ци 
од укућана ко не примети; па онда добро да руча, вечера, и то слатко, облапорно, да би после ве 
, која дочека ово весеље, мора прва оро да поведе.</p> <p>На послетку и свирачи уђоше.{S} Покло 
ри његову јутрошњем умивању, поче оштро да прича.{S} Ретко је у матер гледао, већ једнако у сво 
ела себе да кори и грди: што она све то да мисли и увек њој тако што да долази, што другим ни н 
пет, опет никако још не могући у све то да верује.{S} Знала је, да они то и тако са њоме не мог 
 се труцкају... а ко је знао да хоће то да учини! — ту се он освестио, и, када се видео сам, си 
мска устајалост...</p> <p>Знала је и то да је сада, када уђе, неће више гледати као пре, када ј 
, и на саму себе, што ето мора чак и то да ради.{S} А највише је била љута на њега, свекра, сам 
е може сад одмах да његовом гласнику то да.{S} Него, извињава се, она ће то послати пред вече у 
е и двадесету, и, пошто је било познато да се сваки не сме усудити њу да заиште, чак пређе и дв 
 ради, колико њих, куће ради, а особито да свекрву умири и ослободи, поче се придизати.{S} Исти 
ом запрети Арси, да све уреди а особито да се она, газдарица његова, одмах обуче као што треба, 
, у кућу, да се нађе, послуша, нарочито да је око газдарице, одговарао је:</p> <p>— Нека умре и 
же се, и сам видиш.</p> <p>Марко, место да га, као други пут, на такав одговор удари, избије, о 
 чувени деда Софкин, Каварола.{S} Место да он, као старији, једнако седи код куће, пошто је мла 
, чији синови тек што настали, па место да предузму и почну водити бригу о кући, да замене оца, 
 почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, 
јед, горчину, и то на саму себе.{S} Што да јој је сада овако?{S} Што, када је све знала, ипак д 
уда мисао од које се сва озноји.{S} Што да не?{S} Пијан је — и неће знати; полунем је — и неће  
о, о чему се толико мисли, сања?{S} Што да не види и она једном: како је када се осети мушка ру 
 да јој сада дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гледају како њој није мило, не радује се.{ 
унем је — и неће умети казати!{S} И што да не једном и то, о чему се толико мисли, сања?{S} Што 
она све то да мисли и увек њој тако што да долази, што другим ни на ум можда не пада.{S} И докл 
{S} И када је тако у ствари било, зашто да се сада, кад ево то дође, толико џапала, бунила и ти 
ем, имам <pb n="124" /> пре свега нешто да те молим.{S} Богом да ти није просто, ако пристанеш, 
ш ти газду.</p> <p>Али одмах би окренуо да је храбри: како ће га сигурно послати ове суботе, је 
 што у чело софре заседну, сву на искап да испију.{S} Из кујне већ се уносе ти „дарови“, те њих 
етку и право је да тако и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онаква и  
Марка, мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се ето продужава њеном децом, у 
> <p>— Ох, шта га не шаље? ..{S} Па бар да јаве...{S} Изедоше ме! </p> <pb n="140" /> </div> <d 
силна запиткивања о свему.</p> <p>И бар да јој сина Томчу, када овај поче расти, Марко остављао 
ање да слатко изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са новим 
аног и продатог имања.</p> <p>— Ех, зар да ме сељачки хлеб куне и суза њихова проклиње?{S} Горк 
шта, тато, за какву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долазила и удавала се.< 
љеније, чу како јој отац настави. — Зар да није обећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за  
ћи се, да га удари, викну:</p> <p>— Зар да ми није онај, твој отац (није хтео ни име да му спом 
{S} Керпич један, сељак један!{S} И зар да ти сад мени...</p> <p>У један корак осети Софка овам 
а да оца сигурно није ни испраћала, јер да је излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући  
страх, што су га оставили самог.{S} Јер да су и они ту, пошто су и они то исто радили са својим 
ише ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају, да су заиста у крајњој оскудици, они од прод 
а да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докле би тако седела, да се в 
S} А ти од оне наше ракије један пангур да наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њ 
виде, како из родбине, радосни, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зове к  
19101_C14"> <head>XIV</head> <p>На глас да се Софка испроси, цела варош, ситећи јој се, одахну. 
ласници доносећи од њега поздрав и глас да је здрав.</p> <p>Међутим Софка виде како то матер не 
звала, а морала би тада подешавати глас да јој буде нежнији, и што страснији, одмах би видела к 
собито када из њине куће поче сваки час да излази Магда.{S} А Софка је знала да она то трчи по  
сам, у дугој <pb n="222" /> ноћи, рахат да се науздише, наодмара, пошто се знало да ће и сутра  
 Ма да је овде из свих улица куљао свет да их види, ипак није се гушило, није било тишме.{S} Ка 
 распореди и уздигне, да би могао „свет да гледа“.{S} Сазидао је капију на свод и јаку као град 
сету годину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови по његову главу не пређ 
велики, одрастао, свој човек, поче опет да долази кући.{S} Али како!{S} Увек у ноћ, увек пијан, 
скачући преко зидова.</p> <p>Марко опет да излуди.{S} Једнако брани, не да, а кад примети да је 
<p>И ништа се не деси.{S} Још мање смрт да дође.{S} Чак почеше деца долазити и рађати се.{S} Ал 
Сјахавши с коња и сматрајући за дужност да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пеш 
заобилазе, дивећи се њеној лепоти), већ да ће је сад сасвим друкчије гледати.{S} Као да је ника 
 дружења са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари сасвим нешто друго.</p> <p>И онда бар њу 
 због тога, што полази за недрагог, већ да је због другог нечег, што је веће, горе.{S} Сада се  
зи, а знала је да то у ствари није, већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њеном ли 
 се, не као друге, заноси и лудује, већ да је са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде и уд 
бало да учини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма 
па да може радити са њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S} А највише га порази, кад спази ашчи 
 она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па да је купа, трља. 
о за руком, да се ништа не примети, већ да, као и пре, цела родбина, нарочито стари стричеви и  
ли није се могло више.{S} Почело се већ да излуђује.{S} Почели <pb n="209" /> да се међ собом т 
> <p>Али испред њих, у олтару, поче већ да се шири тамњан и зачуше се прапорци на кадионици.{S} 
не могући од <pb n="250" /> жалости већ да је гледа тако изгужвану, изгубљену и потонулу у неки 
са хуком и топло.{S} Опет поче кроз ноћ да трепери грнета.{S} А ту свирку, хуку, он, Марко, као 
 да обвија око свога врата, своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чу 
S} А сада, када им је то саопштио, могу да иду кућама, да се спремају, чисте стајаће <pb n="109 
оне бивају све унезвереније.{S} Не могу да дочекају, када ће већ једном сасвим мрак да падне (м 
утро јури и трчи кроз башту.{S} Не могу да је задржим.{S} Само кида цвеће и баца.</p> <p>Софка, 
асавај се.{S} Убиће те.{S} А ја не могу да те браним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо, иди од њега 
ла је, да они то и тако са њоме не могу да чине.{S} Није она као свака: није дете, шипарица, да 
.{S} Знаш, сад године неродне и не могу да се све напуне, па зато сам те и звала, да те питам:  
лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Ш 
зађете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те кријем, да после он мене тако грди.{S} И све ћу д 
ада буду свадбе и славе, што и оне могу да се сасвим одвоје од рада, брига, деце, и осете живот 
ни све због маћехе јој, што није у реду да он са женом излази а код куће остављају саму и толик 
оче и самога мртвога Марка, свога газду да грди. — Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, да до 
о.{S} Почеше тупо шуштећи и секући воду да се преливају старе меџедије, дубле, и меке ћошалије, 
кошном ношењу одела и непрекидном труду да се што дуже живи.{S} Зато их увек и било по околним  
и се, а на послетку увек њему остављају да то изврши, како он хоће и нађе за добро.{S} Он би то 
да морају да беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, само ако кога примети у кући  
ћа, опет га изува.{S} Слуге тада морају да беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, 
да га више нико не дира, још мање смеју да му поручују и прете, дакле да више није дете, него в 
го сама кућа, коју она поче кроз капију да назире онамо, у крају, и преко оноликог дугачког дво 
ска.</p> <p>Али је требала бар и капију да затвори, те да кроз њу доцније не види оно што је на 
ш кад су прављене!{S} Морали смо капију да порушујемо и разваљујемо, док их унесмо!{S} Како да  
ико биле дугачке, ипак могле све у шаку да скупе.{S} И у бријању и шишању косе издвајали су се. 
, она онда мора понова целу његову шаку да хвата.</p> <p>Једини као да се томе досећао свекар М 
и јој, која једва дочекујући ту прилику да се и она са њим, највише ради осталих жена, штогод р 
то тако схватио, пристала је напослетку да у чаршији место нове куће начине какву механу и неко 
атери руку, коју она пољуби, поче Софку да милује по коси и образима, нежно, уздрхтано, својим  
6" /> плакала.{S} Кроз плач, поче Софку да моли, да јој не прилази, не пита је, и распитује се: 
!{S} Ти ли?</p> <p>А то је почело Софку да ужасава, пуни језом и страхом, јер јој тада би сасви 
е из собе, поче тамо код тетке и напољу да размахује рукама, заврће <pb n="121" /> рукаве, и Со 
све, послала једног слугу и наредила му да одмах, чим чује пуцањ пушака, свираче овамо води. </ 
же, да има пара, него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако то мислиш, онда — погледај тату!... 
 пуно благодарности, што се даје и њему да живи.{S} Од њеног одела, простог, али новог, јаке фу 
ну јој:</p> <p>— Софке, прво на тершену да се изнојиш и испариш.</p> <p>Она скрену.{S} Све које 
од страха, да доноси и уз помоћ Станину да намешта.{S} Марко је стајао, гледао и сам наређивао  
 му из самих очију сузе иду, уста почну да се покрећу и влаже се.{S} Никако не може да је се на 
и час после, када гости из вароши почну да долазе, они, држећи испод себе столичице, извирују и 
гове црне очи тако широко и топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним то 
иђе и она, седе међ њих.{S} Почеше и њу да служе, и, на изненађење свих, не само што поче јести 
о познато да се сваки не сме усудити њу да заиште, чак пређе и двадесетпету и шесту годину, она 
мо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, раскидао везе, 
ији и удаљенији.{S} И баш у том упињању да се од свих издвоје, изгледа да су налазили сву драж  
 толико, да је само она, Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и трпела.{S} Могао је сву убити,  
 Остале, све, само је ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја рука не стиза толико, јер  
час, у сваком тренутку, била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало  
 код Софке и Магде, само што би у стању да нареди:</p> <p>— Магдо, одведи Софку код теткиних.{S 
 љубави, јер нико онда није био у стању да на њих удари, и лично су се њих двојица волели.{S} И 
највише је утврђивало у том предосећању да ће га заиста заволети не то, што је бивао све изрази 
ако брак захтева, морала сама младожењу да диже, распасава.{S} Није могао да се пробуди, толико 
тајали сами, све јаче, све бешње почињу да преовлађују само њихне сељачке свирке и песме.{S} Св 
а би у томе што више успели, гледали су да се у свима ситницама од осталога света разликују.{S} 
и ћилим, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, разговор, па да се опет поврат 
у смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихових жена по 
, отварању и затварању врата, чинили су да по соби увек бива хлада.</p> <p>Софка се још није би 
 више што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају, да су заист 
: </p> <pb n="107" /> <p>— Ти, немој ту да ми слузиш и слиниш!{S} Гле ти пезевенци и ћопеци јед 
због које човек никад ноћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, она поче осећати и  
енске иду на купање.{S} А све морају ту да наиђу.{S} Знала је да ће их сада сигурно бити и више 
то само он не би причао и износио свету да је то његово, да је од њих сасвим купио, него ће, по 
о и пребегао у Турску, оставивши Тонету да, како зна и како хоће, он то свршава и расправља.{S} 
тамо испред Софке да их чују и по такту да играју.{S} Одмах уз њега његов верни Алил.{S} Он, ов 
о Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се сигурно однос 
да после он мене тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршивале су.</p> 
ста, не врачајте много!{S} Јер, косе ћу да вам почупам.</p> <p>Од радости баци шубару, свуче кр 
з дан два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“....</p> <p>Мајка знајући све то 
што, па онда пиј...</p> <p>— Нећу, нећу да једем! — одсечно, чисто гадећи се при помисли на јел 
, оца јој.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Нећу да ћутим, мори! — чуло се како она као кроз прсте руку, 
 јој:</p> <p>— Магдо, покри ме.{S} Хоћу да спавам!</p> <p>А сутра, дању, Софка већ није жалила  
стима.{S} Ма да је имала чиме целу кућу да намести, ипак ништа није чинила.{S} Још су стајали д 
и цвеће и опет поче свекрву и целу кућу да засењује и испуњава оном својом лепотом и раскошношћ 
доцније са купцем дође, може одмах кућу да му преда, сав ресто новац да прими, и они онда, са т 
уздржати, а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама намешта и дотерује и чисто је гл 
ју из њихних кућа по неколико пута децу да шаљу по њих.</p> <p>Међутим сама Софка одавно се осу 
е браде, која би је тада почела по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то његово изненадно располож 
 се у собу.</p> <p>И тек после, када чу да јој тетка у кујни око огњишта све сврши, распреми, и 
чити и искати, те ето не може сад одмах да његовом гласнику то да.{S} Него, извињава се, она ће 
ка посрне, он, тако подупрт, може одмах да је задржи, дигне.{S} И што год је ближе кући доводио 
 катанац.{S} Од беса, што не може одмах да се катанац откине, он га изби чизмама, заједно са бр 
ке?“, унапред срећан, што ће моћи одмах да јој учини што му буде хтела наредити.</p> <p>А да ће 
оре, шта се растурате? — Заустављала их да би, као што је ред, обичај, све заједно стигле <pb n 
фку, те се неопажена повуче и остави их да се утркују у игри: загрљене, готово један корак у ко 
 од њих и у неко удаљено сопче метли их да седе.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели и п 
 Софке, и сама мати звала, и, молећи их да бар од Софке крију и штеде је до последњег тренутка, 
Тето, мори, види ове!{S} Не може од њих да се прође!</p> <p>За њом, готово посрћући, узверена,  
о за њихову кућу пекла, могла је од њих да се издржава, толико се месило и пекло.{S} И никад се 
да се чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају махалска деца како испред свирача јуре, и  
о више Софкином оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он што безбрижније живи, учи и што више  
одмах кућу да му преда, сав ресто новац да прими, и они онда, са тим спремљеним стварима, намеш 
лепоте и накићености, да није могла реч да каже.{S} Софка, да би је охрабрила, поново је у руку 
p>— Узми, узми.{S} Макар окуси.{S} Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш.</p> <p>Софка,  
ада, ништа није јела.</p> <p>— Па хоћеш да ти донесем?{S} Да идем и донесем штогод?</p> <p>— Не 
офкице моја, не верујеш тати?{S} Мислиш да тата лаже, да има пара, него тако хоће, ћеф му да те 
 Здрав је.{S} Не <pb n="59" /> може још да дође.{S} Закасао у трговину.{S} Софки послао ђизије  
офки неке свиле и басме.{S} Не може још да дође.{S} Закасао у неку трговину.</p> <p>У том Софка 
ндерлуцима, облачећи се, нису могле још да се охладе од купања.{S} Из минтана, јелека, вирила с 
а, пред сам мрак, када почне цела варош да се потреса од цвилења, и блејања јагањаца, да и он о 
ахати.) — почеше улазити унутра.</p> <p>Да ли баш од пића, или тек од напора што све то, своје  
 од ногу у чарапама грче, тресу.</p> <p>Да га као умилостиви, продужи Софка.</p> <p>— Срамота!{ 
амам као звоно одјекну:</p> <quote> <l>„Да знаш, дико, да знаш, дико,</l> <l>„Како венем за те. 
ећи како јој је тешко, сажаљевају је, и даби је утешиле, певају те песме о растанку.{S} Хоће да 
девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци им динар и в 
девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И како му раздраг 
у удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И Софка осети да  
 хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци  
 хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И как 
 хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p 
имка, када то виде, брзо се окрете и не давајући Циганки да и она уђе, види, пресрете је и наре 
 пуну оканицу, онако како би дохватила, давала са тепсије, по којој их је Арса био наређао.{S}  
м ишла је мати, да би му била при руци, давала обавештења, кад што затреба.</p> <p>После вечере 
редовно се он тамо на гробљу посећивао, давала подушја, парастоси.{S} И баш у том једнаком одла 
гла, чесме поправљала и све што требало давала <pb n="133" /> манастиру, а нарочито своје људе  
 из њихових чивлука.{S} Њима би се тада давале, не старе хаљине, већ само тек неколико пута нош 
раде тобож на исполицу, а у ствари више давали, него што од ње добивали, као знак благодарности 
 до тада његови од њега крили, једва му давали по коју чашу, сад му цело утрапише у руке. </p>  
 служила за обрачунавање са чивчијама и давање под закуп земље, него за трговину.{S} Па и у тој 
Он је са сељацима и чивчијама уговарао, давао имања под закуп и аренде, као што је и новаца узи 
ако треба да му објасне, и зато он није давао да она са младожењом оде у своју собу, а не што ј 
И љубила би га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изговарајући се како тобож ишао тако по чарши 
е немају оног, који им је својим именом давао силу, одбрану, безбедност.{S} Јер довољно је било 
 сада Софки, трљајући је и купајући је, давати мађије, чари за мужа.</p> <p>А међутим, Софкиним 
н преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са  
БЕОГРАД * 1910</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ</p> </div> </front> <body> <pb n="3" /> <div  
ети неко кркљање, тупо, тешко, као неко дављење самога себе...{S} Сам је Арса морао у узенгије  
 Софка чу већ готово стран јој али ипак давно познат глас:</p> <p>— Отварајте!</p> <p>Не гледај 
 <p>Доле, испред куће, двориште је било давно поливено и почишћено.{S} Од капије до куће белила 
ad> <p>Беше празник, света недеља, и то давно после службе божје, јер беше престао јек звона са 
ану му нешто.{S} Црквењак проти, прота, давши свештеницима знак, одмах отпоче: </p> <quote> <l> 
у, налазила по неколико рђавих грошева) даде бакшиш дечку, испоручујући поздрав Тонету и његово 
е ослањајући лактом о његово колено, не даде да се примети како се уморила, већ, на завист свим 
... </p> <pb n="199" /> <p>Али Софка не даде.</p> <p>— Хоћу, хоћу тамо...{S} Зашто?{S} Хоћу ја! 
 Почеше да јој прилазе руци, али она не даде.{S} И са истим осмехом, са очима мало затвореним о 
 и покривен широком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе и о 
мо у туђини патити.</p> <p>Једино се не даде тетка Стоја.{S} Она кад дође, пошто се ижљуби доле 
фка јој не одговори.{S} Али јој мати не даде.{S} Показујући главом у кујну на ону корпу са јело 
да се сасвим уплаши.{S} Али Арса јој не даде.{S} Силом, доносећи јој хаљине, гонио ју је да се  
ти.{S} Али и остале тетке, мати јој, не дадоше да се она са Софком надмеће.{S} Све се око ње ух 
а није надала...{S} Чак, можда, ко зна, дај Боже, заволеће га онако како је сањала, сневала...{ 
за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што жели.{S} А к 
суфчића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и сам 
а хоћеш, коме хоћеш, како хоћеш, чувај, дај, расипај...{S} Све је твоје.</p> <p>— Знам, знам, т 
мо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је била одав 
ад се нисмо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је  
оје ноге, бутине.</p> <p>— Дај паре!{S} Дај! — дахтао је ка Софки.{S} Једва се држао на ногама. 
p>— Тако...{S} То овде...{S} Тако...{S} Дај још...{S} Све донеси!...</p> <p>Пошто наместише соб 
оне.{S} А за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што же 
n="52" /> <p>Али она га позва.</p> <p>— Дај руку!</p> <p>Он јој пружи слободно руку са испружен 
аве појури у кујну код ашчике.</p> <p>— Дај, да окуси штогод.</p> <p>— Ко? — погледа га у чуду  
 штипао је своје ноге, бутине.</p> <p>— Дај паре!{S} Дај! — дахтао је ка Софки.{S} Једва се држ 
. де!{S} Отац још није отишао.</p> <p>— Дај жилу! — Чу се из собе.{S} Томчин крупан глас.</p> < 
омуца:</p> <p>— Куда, Софкице?</p> <p>— Дај ми шал!{S} Идем до куће, нешто сам заборавила. </p> 
гдо!{S} Од кад се нисмо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди 
а је не може никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би он 
ку:</p> <p>— Не дај ме, снашкице!{S} Не дај ме, слатка била.{S} Не дај ме, јер ови ме наши сву. 
шкице!{S} Не дај ме, слатка била.{S} Не дај ме, јер ови ме наши сву... —и показивала је на гото 
церекала се и молила Софку:</p> <p>— Не дај ме, снашкице!{S} Не дај ме, слатка била.{S} Не дај  
је: како купајући удаваче она их и учи, даје им као неке чини, како ће се сутра, на дан венчања 
ако јој ашчика строгим погледом поче да даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна 
амо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као неке накнаде, утехе.{S} А оно ево преваре се!{ 
 она то не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак да то не чини.{S} Он због тога, због те ње 
атио, да је добро удоми.{S} А то што је даје за младожењу, који је још дете, то није баш толико 
 је: да јој мати зато тако скупе хаљине даје, да би је том скупоценошћу уверила како заиста то  
ко и срећно, пуно благодарности, што се даје и њему да живи.{S} Од њеног одела, простог, али но 
 према њему, свом мужу, као подиже му и даје неки већи углед и цену.</p> <p>Јер ето свака од њи 
онова читаву прегршт новца почео да јој даје.{S} И Софку већ стид од толиких дарова и чисто поч 
се не може ући:</p> <p>— Свекре!{S} Шта дајеш, свекре, за снају?</p> <p>— Све, све... —поче он. 
p> <p>— Седи, седи — поче га нудити она дајући <pb n="58" /> му кафе и дувана — звала сам те —  
поштапајући се, пресамићен, иде сам, не дајући да га дете води, већ замахујући оном другом руко 
е и онда, затворена капијом и зидовима, дакле осигурана, предавала би се сама себи.{S} А да би  
пошто поједе залогај, само отвори уста, дакле да нема ништа да се труди, ни сагиње.</p> <p>И Со 
 позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, ма да му се, као увек испр 
 још мање смеју да му поручују и прете, дакле да више није дете, него велики, одрастао, свој чо 
 срећну, што у тако богату кућу иде.{S} Дакле, ни он је не узима за себе, није удовац, још мање 
оме, што он рекао да ће понова доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им јави, да би она, мати, 
делом чаршије, ка младожењиној кући.{S} Дакле прође и то што је било најгоре, најтеже за њу, то 
 граници, у неким хановима на друму.{S} Дакле, био је тако близу, а не, као што су оне мислиле, 
, цела варош, ситећи јој се, одахну.{S} Дакле једном већ и то се и са њом сврши, и да су они са 
тврђивање: „Ја, што рекох, не порекох!“ Дакле, он, још и не видевши је, пристао да је узме, а с 
бранити од њега, — па већ тада, када је дакле било најгоре и најтеже, већ је тада она била увер 
це а још мање сина, наследника, — он је дакле био последње дете, „истришче“, — када је овај одр 
огледа и враћа се натраг раније.{S} Иду дакле више шетње ради, него ли, као остали, прост свет, 
да ту подигне неке своје магазе.</p> <p>Дакле, та већ очигледна сиротиња није толико плашила ма 
ога, почела да се грози и тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она није знала.{S} Није на то ни м 
ао к њој прићи; једино таквом би се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била изм 
траг, свратио к њима.</p> <p>Магда није дала да он такав и са оним његовим простим коњићем уђе  
ко ни спавала, чекајући га.{S} Чак није дала момку, који је као увек наоружан иза капије спавао 
а прагу, знала је да је целом том свету дала времена да је већ овако упола довољно виде, те да  
 за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — у мало нас не поби.{S} Отада  
а, још била неиспрошена (онда је све из далека чисто заобилазе, дивећи се њеној лепоти), већ да 
 на њу упиру погледе и, пропињући се из далека, труде се да је што боље виде, и да све на њој д 
, а више њихних глава једнолико, као из далека, шуштање топола, њиховог густог, сочног лишћа.{S 
ауставили, да се одморе, па опет некуд, далеко, незнано куд крену се и пођу...{S} И учини јој с 
њему и доликује, отишао далеко, далеко, далеко...{S} Јер на шта лагати?{S} На шта све ово?{S} Н 
 што то њему и доликује, отишао далеко, далеко, далеко...{S} Јер на шта лагати?{S} На шта све о 
шле.</p> <p>Полако и уморно је ишла.{S} Далеко испред ње играли су и вили се чочеци, праћени, о 
калуђерима бране манастир.{S} Јер су на далеко били чувени, нарочито претци Маркови, као „качац 
е у вароши, међу светом, него као негде далеко, на неком жутом песку, усред неке пустиње и све  
рис труле траве и корења.{S} Тамо негде далеко, око реке, чуло се шуштање воде и по који цвркут 
, чисто пуца.{S} У јутру налазила би се далеко од материне постеље и са загрљеним јастуком а св 
гла да верује.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, да, доводећи купца и продајући последње, чини т 
све, као што то њему и доликује, отишао далеко, далеко, далеко...{S} Јер на шта лагати?{S} На ш 
и, трговини, продаји, не само да је био далеко од њих, него су се и они сами све више трудили,  
ла да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и 
изу, а не, као што су оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код мора 
ије, како се причало, толико је то ишло далеко, толико је после Томчиног одласка бивала луда, н 
 ради.{S} Тај чивлук био је на пушкомет далеко и човек се могао, нарочито лети и с јесени, тако 
 болестан, па, предосећајући скору смрт далеко у туђини, у усамљености, хоће тиме јаче к њима д 
, готово накрај вароши, купили кућицу и дали му неколико њива и винограда, да би могли живети.{ 
 није била ни кћер, ни сестра, већ нека даља рођака.{S} И ко зна зашто је, већ као велика, заос 
е здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав изгледа, како је обучен, где седи, с ким ид 
су биле испрва одмах до куће, све су се даље иза куће помицали у крајеве, да се приликом доноше 
тали сељаци, пређашње њихове чивчије, и даље су код њих долазили, увек доносећи по нешто, никад 
 јела, дочекивала госте и родбину.{S} И даље се цела родбина ту скупљала, долазила.{S} Она, мат 
пет од њега, манула га и оставила, да и даље наређује, заповеда и грди слуге и чивчије, а она с 
 неком насладом све то трпи и чека да и даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пије. 
спред Софкиних очију.{S} Софка остаде и даље нагнута на прозор осећајући како јој шалваре дуго, 
 да се ветри и чисти.{S} Марко остаде и даље тако да седи, погнуте главе, у папучама, распасан. 
е заједно са пуним јој плећима чиниле и даље витком и правом, и због тога јој се свакад стас и  
спарушила се.{S} И отуда после, да би и даље сачувала ту своју спарушкану лепоту, цео живот про 
тајало само на томе.{S} Продужавајући и даље теревенке Каварола под старост, пошто удао кћери,  
 све то навикава и како ће, ако овако и даље потраје, напослетку — а при том како би се загрцав 
теља, да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети на алату, к 
 Снашке, и ја сам, и ја сам...</p> <p>И даље није могао.{S} А она је знала шта он хоће са тим.{ 
а чини, сигурно од ужаса сам није могао даље.{S} Више није имао снаге да пређе праг и уђе овамо 
брета.{S} А то све зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из каквог к 
 они сами све више трудили, да буде што даље од њих.{S} Једнако су се упињали да са том својом  
еба, што зажелиш, да купиш себи.</p> <p>Даље је не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растан 
а хвата нека неизмерно дубока, из тамне даљине са слутњом така тешка туга, јад и усплахиреност: 
шао по пријатеља, да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети 
 им као неке чини, како ће се сутра, на дан венчања, и после венчања, мужевима што више допасти 
ушке, јаке снаге, него што је с дана на дан све више постајао њен, сасвим њен, не неки други, с 
 знало шта све мора бити, само да је на дан славе све онако, као што треба, јер се знало да код 
 <pb n="136" /> к себи, да му Јусуфчића дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кришом га ноћу одводили у д 
p> <p>Отуда, испод хладњака, што год је дан више одлазио, свет се са околних зидова склањао а о 
, дуго, једва се повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнако овамо сас 
улице допирао је бат корака.{S} У опште дан је био чист, топао, и пун животворне, балсамске све 
ј.</p> <p>После, пред вече, кад се поче дан клонити, било је време да се иде на гробље.{S} Звон 
зо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свануло се сасвим.{S} Марко показа слуги главом 
Тетка од када је није видела.{S} И кроз дан два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је  
ти сламе из ногавица.{S} У том већ је и дан свитао.{S} Модрина зоре поче пробијати одозго, кроз 
матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, гот 
у оној великој, широкој соби.{S} Цео би дан тамо само седео, пушио, пио кафу и наређивао.</p> < 
_C8"> <head>VIII</head> <p>Баш на други дан Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ зачу се свир 
трчећи, преседела би празник и још који дан.{S} Тако исто и остали сељаци, пређашње њихове чивч 
е могла.{S} Све се као канила.{S} Сваки дан се брижно питала: кад ће већ по кући да размести, а 
и и одмах заспати.{S} И онда тако сваки дан.{S} Све судбини да остави, па да, брекћући од здрав 
би одговарала: како јој је баш пре неки дан послао новац; и долазио човек, да јој каже како он  
о неки њихов одређени, одавно очекивани дан и време.{S} Па не само да им је ово сада као први п 
 лета.{S} Опет је била субота — пазарни дан.{S} Мати са Магдом отишла на гробље.{S} Падао је мр 
ука чуло се такође спремање; а сутрашњи дан: тресење ћилимова, поњава, лупа и рибање тепсија и  
амам, да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање, први пут што се тамо заплака.</p> <p>Ц 
а њ.</p> <p>— Хвала, дедо!{S} Срећан ти дан и празник, дедо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а 
P19101_C24"> <head>XXIV</head> <p>Трећи дан, уторак, а Марко никако не пушта.{S} Сам одлази и з 
а из вароши.{S} И сада по њој, што јачи дан, сунце све свежије и топлије загрева а са цркве јач 
ао нешто новаца, да нам се нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме.{S} Не може још да дође 
ећу и почну га свлачити.</p> <p>Међутим дан је већ био почео.{S} По дворишту у велико се калдрм 
ка, покроваца.{S} Требало је само један дан, па да се кућа сва испуни.{S} Али она, увек тобож к 
ну Васкрсе, чедо моје!{S} И теби срећан дан, и жива и срећна ми била!</p> <p>Софка са великим п 
</head> <p>Овамо, код Софке, сутра, цео дан, било је тако добро.{S} И Софка зато доцније целог  
би његова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За  
са равнодушношћу све посматрала.{S} Цео дан видела би се како преседи горе, на прозору, са подб 
задржавана на преноћиште и сутра на цео дан.{S} Софку је ње више било жао него себе.{S} Узалуд  
бок грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И напослетку, за чудо,  
а се како се попео на кров, како је цео дан преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши д 
че:</p> <p>— Доћи ће опет!</p> <p>И цео дан тамо, горе, преседе.{S} Не сиђе, не појави се, као  
ли би неколико дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опкољен тацнам 
свилене мараме.</p> <p>Тако би било цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је човек могао, 
ара, што је од свекра добила.{S} По цео дан би био код куће.{S} Или се шета, или обилази око ку 
луте црна лука, посуте кафом.{S} По цео дан тако проведе седећи до огњишта у кујни, нагнута над 
звити и како ће та њена лепота с дана у дан све више поражавати и задивљавати свет.{S} Јер зна  
на самој себи, осећала како се с дана у дан смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ради.{S}  
сузе — настављао је овај. — Тек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, 
емири.{S} Од прошле ноћи и целога овога дана била је толико уморна, толико засићена и отупела,  
ине.{S} Мужеви као да нису смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао,  
 пријатељ Марко послао и што он свакога дана поново тражи, кад би му се које пиће допало.{S} Ок 
.{S} Па и то не изјутра рано, да целога дана тамо седе, него после ручка, када као сав остали б 
и мирно са собом је свршила.{S} Једнога дана нашли је у купатилу мртву, са пресеченим жилама.</ 
је било!</p> <p>Али би и то.{S} Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник сељак, планинац, дугих  
/p> <p>И као што се надала, целога тога дана не остаде мирна.{S} Сваки час су отуда дотрчавали  
оде у родбину, па и то брзо, још истога дана да се врати.{S} И то не зато што би овамо, код кућ 
предосећала, те није одмах, после првог дана празника, разместила собу.</p> <p>Софка је знала к 
 слутећи у чему је ствар, почеше сваког дана долазити.{S} А ко зна, можда их је, кријући од Соф 
оји по некад тако годи.</p> <p>И сваког дана бивала је све као здравија, стишанија.{S} Од њених 
живи и због тога да је срећна.{S} Целог дана, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ћ 
би се у вароши почела да носи.{S} Целог дана, веселе и срећне, дочекују госте.{S} Чак и свирачи 
дује.{S} Сва се унесе у посао.{S} Целог дана не дижући главе ради.{S} Мати једва би је одвајала 
журно спрема за свадбу.{S} И онда целог дана овамо шаље дарове и слаткише за њу.{S} И свако веч 
 одлази другој комшиници.{S} Тако целог дана иде од куће до куће, провлачећи се кроз капиџике.{ 
рпи, јела и буклија вина, да тамо целог дана преседе.{S} Доцније, кад се још више обогатише, бр 
сладак, раздражљив.</p> <p>А опет целог дана не може Софка да се одбрани од дарова и поклона шт 
мо општио са слугама, те га тако једног дана тамо затекли и мртвог. </p> <pb n="10" /> <p>И од  
ме донесе, на голог алата уседе и усред дана, на запрепашћење чаршије и улице кроз коју пролете 
мештању и кићењу соба по неколико би се дана договарало.{S} Одело, почев од најмањег детета па  
орености и засићености њиме, два и више дана као одстранила од себе, осамила га, те он већ поче 
авала, знајући како ће после два и више дана шврљајући по комшилуку, по вароши, причати и труби 
 је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као кријући се од саме себе, ишла по кући б 
јући да није у реду, али ипак сваког би дана долазио.{S} Одоздо са капије чуо би се његов пун г 
се не би упрљале од пепела.{S} Целог би дана преседела у Софкиној соби, и то у куту, повучена,  
 већа, он је све ређе долазио; у години дана један пут и то обично ноћу.{S} Остане по два и три 
утра, када ти хоћеш.{S} Један, два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам.{S} Чекаћу ја! — по 
 за време Ускрса, Божића или славе, три дана морало се слати јело и пиће.</p> <p>Био је строг и 
а се шта је: испрошена је, и за два три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена од нава 
а би му Тодора око ушију. — Ето пре три дана послао Арнаутина.{S} Све поздравио, нама послао не 
 још мање, као код других, по два и три дана тамо остати.</p> <p>Не зна се баш зашто је полудео 
 то обично ноћу.{S} Остане по два и три дана, али никуда из куће не излази.{S} Чак и најближу р 
де једном у постељу и брзо, за неколико дана, издахну.{S} Томча, и ако му јавише, не дође на са 
> <p>— Могу и они тамо сами за неколико дана! — Заврши као сам за себе.</p> <p>Она оде.{S} У бр 
ј је сада мати на гробљу, кроз неколико дана ето Ускрс и цела ова недеља страсна и плачна, када 
био у лице и уста.</p> <p>Кроз неколико дана враћали би се кући.{S} Отац истина као уморен, као 
 и зиме усред лета, провели би неколико дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на  
 да је она за све то крива, по неколико дана не би је било код куће.{S} Увек је тобож ишла на г 
могли гледати шта они раде, по неколико дана допирао овамо у варош пуцањ пушака и видело се бац 
ега би после Софки и матери по неколико дана трајало.{S} И онда овде, код њих, слушајући и трче 
ласка у Турску, мати би јој по неколико дана ишла сломљена и убијена, <pb n="30" /> а то све за 
аве за њега за сутра.{S} И то се толико дана гомилало, да ускоро почела цела кућа, особито доле 
поту развити и како ће та њена лепота с дана у дан све више поражавати и задивљавати свет.{S} Ј 
ји оне мушке, јаке снаге, него што је с дана на дан све више постајао њен, сасвим њен, не неки  
остављена самој себи, осећала како се с дана у дан смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ра 
 преварио.{S} Као из воде, после годину дана удадбе, Тодора се развила и пролепшала у прву лепо 
лико би пута Марко, бавећи се по годину дана на путу, кад би дошао, прво свраћао тамо, код Ахме 
томе, што је он тобож чуо, како су ових дана имали тамо много посла, многе муштерије, и све су  
да је тек сада, као јуче, нема ни месец дана од свега овога што је било.</p> <p>У почетку, посл 
{S} А већ кајмакам или спахија за какав данак, десетак, није смео ни да привири.{S} Једино што  
ри:</p> <p>— Како си, снашке?{S} Ето ја данас имала неко рочиште у суду, па ето једва стигла, д 
бичан његов долазак кући, као да је тек данас послом изишао па се сада враћа.</p> <p>Мати, свет 
јој поче показивати од кога је и колико данас добио.</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p> <p>Али вид 
 <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако не можеш данас, сутра, када ти хоћеш.{S} Један, два, три дана, н 
 је знала да је то, поред овога, и због данашњег очева гласника.{S} Ма да отац по њему није каз 
капије мирисали на наслагану прашину од данашњице.{S} Али док она сиђе и полако поче ићи ка кап 
аздражену остављао, те би она по читаве дане и ноћи морала лежати, једнако одајући се пићу, сам 
 појављивати се у живот, док све остале дане, целе зиме било је сасвим мирно.{S} Човек је сасви 
 и другог света.{S} Нарочито их је ту у дане, суботом, када се знало да женске иду на купање.{S 
p>И сутра настали би тако исти срећнији дани.{S} Колима би одлазили у Доње Врање на чивлук.{S}  
њацима, те њихове свадбе били су једини дани, када су се састајали, виђали једно другог, па чак 
 прима.</p> <p>И Софка се сећа да су ти дани били најгори.{S} Јер после сваког његовог поновног 
вотворне, балсамске свежине, као што су дани пролећа пред Ускрс.{S} На дну степеница, одмах до  
" /> разгранатим врбама — јасно, као на дану, угледао голу, раскошну женску како се купа и чешљ 
 ме.{S} Хоћу да спавам!</p> <p>А сутра, дању, Софка већ није жалила себе, јер би гледала како ј 
кулу и тамо скривена.{S} А ови Маркови, дању пландујући и кријући се, а ноћу склањајући се од м 
а загрљеним јастуком а сва ознојена.{S} Дању, кријући се и од матере и од свакога ко би дошао,  
е из постеље.{S} Грозница је ухвати.{S} Дању ништа за себе не би знала.{S} Ноћу би се расвешћав 
тепсија са јелом, пићем, што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, јер од стида, 
{S} Гробови све од мрамора а једнако, и дању и ноћу, са запаљеним кандилима.</p> <p>Не зна се к 
{S} Од тада он је, не само ноћу, него и дању могао долазити кући и са Софком радити шта хоће.{S 
(а оженио га, по обичају, рано, дечком) дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бо 
аре, зар би ја за тебе, пезевенк један, дао моју кћер? — И у том „за тебе“, „пезевенк“, толико  
ије обећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} Ко си  
и.{S} Јер он, и ако пијан, ипак се није дао преварити као други мужеви, кад је већ грли, љуби,  
а, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку, морати на то пристати.{S} Али 
кин отац, ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао страх, самога наводаџију посла  
д би знао да они морају он би мању цену дао.{S} Него, овако, видевши тако окићену и намештену к 
 у нову, скупоцену, невестинску колију, дар од свекра, ишла је у средини.{S} Било јој је пријат 
а прекорачи догод свекар не баци у њега дар, новац, и не обећа, који ће део од имања, које парч 
ет из оних сандука, где су новци, какав дар, каква низа дуката.{S} Зато Софка, не журећи се, пу 
>— Деда Митре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p 
ових сељака, чивчија, као неки поклон и дар, него ли наполица.{S} А већ аренде и закупи од воде 
горе, љуби у руку свекра, од њега прими дар и белегу, она и онда мирно оде.{S} Још мирније, и с 
лена, са чипкама кошуља, сигурно Софкин дар.{S} Није могао чекати, него, да покаже колико му је 
ла би га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изговарајући се како тобож ишао тако по чаршији, па 
и, ипак за срећан случај спремио особит дар.{S} Најпосле нађе то.{S} Извади велику, густу низу  
 маст цурила.{S} При уношењу сваког тог дара, на сав би се глас казивало чији је, од кога:</p>  
пе, чиме ће се амамџика и остало особље даривати.{S} То, увијено у бошчи, понесе собом баба Сим 
лог дана не може Софка да се одбрани од дарова и поклона што јој отуда свекар Марко једнако шаљ 
: и оно купање Софкино у амаму, слагање дарова њених по доксату, дочекивање свирача, играње прв 
ка.{S} И пошто је Софка пољуби у руку и дарова је кошуљом, она прво њу уведе унутра и одведе је 
ој даје.{S} И Софку већ стид од толиких дарова и чисто поче да се и нећка:</p> <p>— Доста, тато 
им раздвајањем руку, падањем сватовских дарова између њих на под, прекида се брачна веза.{S} Ос 
свадбу.{S} И онда целог дана овамо шаље дарове и слаткише за њу.{S} И свако вече, у мрак, чисто 
доксату, у њене спремљене и распоређене дарове које ће сутра носити младожењи: свилене јоргане, 
 хвалиле, да им и шаље по мало новаца и дарове за Софку.{S} То још више уплаши матер.{S} Знала  
о сада да шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, с 
} А Софка кад пође, онда се само понеше дарови: пешкири, чарапе, чиме ће се амамџика и остало о 
ена свадба, и оне прошевине, и китке, и дарови, и оно скупљање мушких на ћошку, гледање и сада  
ћом били су преко њихних руку пребачени дарови, басме и свиле, те се није могло видети њено неп 
а и разним печењима.{S} Све су то били „дарови“, које отуда, собом, из села, свака кућа понела, 
да испију.{S} Из кујне већ се уносе ти „дарови“, те њихне печене пите, печења, гибанице, од кој 
, такође намештене, окићене пешкирима и даровима што је она донела....{S} Доле, у дворишту, биј 
ош опкољену оним поређаним и наслаганим даровима, особито увијеном уза зид брачном постељом, са 
еће чисто се заноси.{S} Да ли да је још дарује?{S} И понова почиње руком око џепа, али она то н 
е, као да јој се представе, рукују се и дарују је, а после у групама једнако један за другим, д 
широке пукотине од истина тешких, јаких дасака, али доста једно од друго растављених, он једва  
е таванице, што долази сувота од старих дасака, шиндра и украса дрвених по рафовима, собама и д 
ју у ћилим, те испод њега осећа тврдоћу даске, са рукама закопчаним остраг, са раздрљеним врато 
еје ракију.{S} Деца, знајући да им неће дати од тога што кува, почеше отварати ковчег до зида.{ 
није било одбијање, одрицање да му неће дати, него детињско уверавање, као кад неко скриви, па  
са нарочитим додацима, као „џан’м“ или „датим“.{S} А по ношњи, облачењу највише су се познавали 
p>— Па колико можеш, Тоне.{S} А за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{S} И  
е млаз светлости а на уснама јој избије дах и страст, и онда се брзо, голицаво извија од њега и 
ренута, чим се појави, чу општи жагор и дах.{S} Особито се чу како његови, свекрови сељаци, изн 
а врела.{S} Из уста почео би да је пали дах.{S} Окретала би главу прозору, и тамо на небу, међ  
} Отуда су већ допирали звуци ћеманета, дахира и бубњева које су тамо Цигани, свирачи, по своји 
е, бутине.</p> <p>— Дај паре!{S} Дај! — дахтао је ка Софки.{S} Једва се држао на ногама.{S} Соф 
и услед заморености и засићености њиме, два и више дана као одстранила од себе, осамила га, те  
 данас, сутра, када ти хоћеш.{S} Један, два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам.{S} Чекаћу 
S} Толико је силно удари, да се од њега два корака скљока.{S} Опет се она враћа, опет га изува. 
едала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље, баште и др 
авачу зна се шта је: испрошена је, и за два три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена 
ра, која су горела и трештала, као нека два црвена страшна ока, а између њих се лелујао венац о 
 свакада, чим уђе, одмах баци поглед на два велика катанца, која су висила о доста дугом и дубо 
 сагледа кућу и већ испред куће упаљена два фењера, која су горела и трештала, као нека два црв 
ном од црвенила намештаја.{S} Поред она два прозора, са белим кратким завесама, која су гледала 
широм отворена и њена крила подупрта са два велика камена, сва се кућа видела.{S} Чиста, спремн 
ст година, а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и да се на њу издире, заповед 
дугог времена Магда се врати заједно са два шегрта који донеше читаву рпу басме.{S} Софка је зн 
Магду задржавала, знајући како ће после два и више дана шврљајући по комшилуку, по вароши, прич 
ј и сузе — настављао је овај. — Тек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутл 
о да то не би, него ево Софка сада њу и два пута и то пред свима, наочиглед свију, пољуби у рук 
гломазна рабаџијска кола, која су вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеж 
да, Магдо, капију широм отварај, на њој два фењера пали и донеси ми пушку.{S} Да огласим!{S} Не 
а од када је није видела.{S} И кроз дан два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је види 
ћи к њима, још мање, као код других, по два и три дана тамо остати.</p> <p>Не зна се баш зашто  
едан пут и то обично ноћу.{S} Остане по два и три дана, али никуда из куће не излази.{S} Чак и  
 готово клече до Софкиних ногу и, пошто два и више пута и то пред самом Софком опра руке, да би 
е сме усудити њу да заиште, чак пређе и двадесетпету и шесту годину, она и тада не само да је ј 
, када не само што порасте, већ пређе и двадесету, и, пошто је било познато да се сваки не сме  
е симите.</p> <p>— Тетко, врући! три за дваест пара!</p> <p>А сељанке беже, склањају се од њих, 
на својој курни, која се познавала и по двама кандилима и по црвеном застору на улазу, али је б 
 и ако је младожења још мали, тек му је дванаест година, ипак би се свака сматрала за срећну, ш 
он, дечко, па већ као отац.{S} Нема још дванаест година, а већ почео нож да носи и са два појас 
ће „Свети Ђурђиц“ онда <pb n="12" /> на две недеље у напред настало би спремање.{S} Видело би с 
 злата, па још сада све то осветљено са две велике свеће у великим чирацима.{S} И све скоро ори 
она сама, једна Софка, већ као да је од две Софке.{S} Једна Софка је сама она, а друга Софка је 
ој у напред за целу годину кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, п 
ако доцније и настаде.{S} Ма да прођоше две и три године, њој се једнако чинило да је тек сада, 
мо, снашке, знаш, ја ако могу једну или две бачве да захватим.{S} Остале, све, само је ваша кућ 
иједна башта после удадбе не може се по две три године наново подићи и сасвим зазеленити — све  
ог гласника послао.{S} Доцније чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта 
х би се осетио међ њима покрет, јер њих две биле су обучене у најлепше, најскупоценије одело.{S 
 <p>— Можеш, можеш, дедо.</p> <p>И њима двема придржаван, поче се пети.{S} Прву би ногу лакше д 
да ли са сребром, златом или никлом, са двема кесама одјури натраг, силно, из све снаге одахњуј 
а и свирка преста, а она, одведена пред двери, оста сасвим сама.{S} Тада први пут у животу, так 
 кумовске свеће и до ње, тако исто пред двери, такође са упаљеним свећама, доведоше њега, младо 
ја!</l> </quote> <p>И после, када је од двери поведоше натраг са младожењом, она је кроз трепав 
 удари, те јој глава клону, отворише се двери са свештеником у златној одежди, који, чисто ужив 
т у животу виде јасно испред себе, кроз двери, часну трпезу и ону мртву, тако хладну, тако стар 
а.{S} Тада први пут у животу, тако пред дверима, у средини цркве, осети она целу цркву око себе 
на да је настало, ухватило је оно њено „двогубо,“ када осећа: како није она сама, једна Софка,  
едали у онај црвен, свилен, свадбен, за двоје широк јорган.{S} Софки се учини као да је гола, ј 
се још ноћас, испраћајући га, обукла на двоје на троје.{S} Сада, одозго, из соба, још није била 
тању да на њих удари, и лично су се њих двојица волели.{S} И то се волели толико, да су се он и 
има.{S} Цео крај, целу чувену Пчињу њих двојица су носили и имали у својим рукама.{S} Колико би 
 да не, како да не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у соби на покровцима седели, Арса им износ 
 крв један од другог.{S} Од тада за њих двојицу није било вере, ничега.{S} Маркова кућа за Ахме 
, дотле са улице, због оне њихне велике двокрилне капије, никад се није могла цела кућа видети. 
атреса, тражећи да га, као најстаријег, дворе и служе, те тако Софка потпуно са кућом остаде са 
сутости не смеју кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то мушки.{ 
љују око ње.{S} Почеше да јој помажу у „дворењу“, које се састајало у томе да свакога, пре но ш 
у, узима од њега, да наслужи другом.{S} Дворећи све и љубећи <pb n="200" /> у руку Софка је осе 
оравила, јер, измешана са њима, једнако дворећи их, осећала је: како они, због тога њеног силаж 
е, и још тражи да га она, поштујући га, двори и услужује.</p> <p>После овога, све је то нестало 
, своме свекру, тати, поче само њега да двори.{S} Ослањајући се о његово колено издизала се, да 
а код куће да седи и тог свог девера да двори, негује, чува и једнако да је с њиме.{S} На сабор 
лијом, лежала је.{S} Није могла више да двори, нуди.{S} Од умора једва је очи држала отворене.{ 
е могући више издржати да је гледа како двори, све служи, и да се не би уморила, посади је до с 
ко да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи му уз колено, прави му цигаре и, палећи  
ер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето она, Софка, као св 
 продужавао, а она би сама морала да их двори, служи.{S} И тада би слуге брата, већ онесвеслог  
 Софка, као свака сељанка, долази да их двори, од радости, среће, подигнувши се, чисто ничке кл 
рена а предано, од срца, свакога од њих двори и слободно се без стида, као код своје куће, крећ 
о за софром дочекивала, љубила у руку и дворила са великом чашом, коју су они морали, пре но шт 
!{S} Само ти да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, само њој кажи. 
бож упрљао идући преко капије и њиховог дворишта, а у ствари да би што више сакрио своју љутњу  
амо, у крају, и преко оноликог дугачког дворишта.</p> <p>Још мање је непријатно дирну, нити се  
 по калдрми одударала је тамније.{S} Од дворишта преграђена тарабама, зеленила се и пружала чак 
ашено обзирали, да их он можда отуда из дворишта, испод хладњака, не види.{S} На њихову срећу о 
аширене ноздрве поче осећати како се из дворишта покреће и почиње да осваја онај свежи баштенск 
 собе, ништа се није чуло; такође ни из дворишта, ни из баште.{S} Зато се Софка и трже, јер, уз 
ћом циганском, зато нареди да одоздо из дворишта свирају.</p> <p>Свирачи, знајући ко је он, изд 
њена.{S} Једино из оног тамо кута у дну дворишта, где се сливала и скупљала нечистоћа, заударал 
уку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба, двориште, ора...{S} А за ону, свекрву, за њу, Софке, не 
фке једнако била широм отворена капија, двориште навек почишћено, и горе намештене собе нису мо 
 горњег боја.</p> <p>Доле, испред куће, двориште је било давно поливено и почишћено.{S} Од капи 
мо, к њима у кујну.{S} Прегледао башту, двориште.{S} Силазио је и у подрум.{S} За њим ишла је м 
ле боре и умор на лицу од ноћашњице.{S} Двориште је још мирисало на проливано пиће и јело, а ос 
мљи.{S} А ноћ је била једнако мрачна, и двориште, калдрма скамењена.{S} Једино из оног тамо кут 
ем те капије, која је овамо целу кућу и двориште заклањала, увек се <pb n="238" /> чинила влажн 
да је толики свет, који одједном испуни двориште, не види и спази како плаче — дочека у кујни.{ 
S} Поче да опасује сву кућу и пуни цело двориште.{S} Већ су околни комшиски зидови начичкани су 
 у покрет, један скок у скок.{S} Ускоро двориште им постаде тесно, свирка јака и силна, чочеци  
себе отргне, ослободи и посрћући пође у двориште.</p> <p>— Арсо, појас и силав! — Једва што про 
дизала би се, излазила, ишла иза куће у двориште, у пусту, нему ноћ, ограђену зидовима.{S} Слуг 
ели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче у двориште да баца чаше, просипа вино.</p> </div> <div ty 
а спази њу па још и са Томчом и око њих двориште рашчишћено, кућа окречена, удешена, заигра чуд 
.</p> <p>Све што се сад око ње по кући, дворишту догађало, за њу није постојало.{S} Она је једи 
 је по плочама.{S} Трава око бунара, по дворишту, и чак око каменова по калдрми одударала је та 
е, утутканије намештене; да по кући, по дворишту шуште меке женске хаљине; да се виђају лица бе 
есме у великим судовима донесе воду; по дворишту испред куће траву почупа и рашчисти...{S} Па о 
 <p>Међутим дан је већ био почео.{S} По дворишту у велико се калдрма, кроз прозоре од сопчета,  
смирава, малаксава.{S} И само камење по дворишту, вађено коњским копитама, више не прска и не т 
еће по собама и фењери испред куће и по дворишту упаљени; одавно се осећа јак и силан мирис јел 
 су јој бљештала врела прса, ишла би по дворишту.{S} После би се опет враћала натраг у своју со 
, тобож послом, поче једнако шврљати по дворишту, а највише око капије, до које је ипак допирао 
ом руком из сита око себе, на широко по дворишту, по кући, чак и преко куће да баца шећер и леб 
игурно не могући више да издржи тамо по дворишту и по кутовима најезду толиких њих, који су је  
ровима што је она донела....{S} Доле, у дворишту, бије шедрван, његови млазеви, капље воде прем 
панак остао тамо негде <pb n="101" /> у дворишту, него, отварајући крила, а од страха не знајућ 
е, што је скакала испред њих.{S} Доле у дворишту, што се свирачи више приближавали, све више се 
 живота страха, излете из собе и тамо у дворишту паде као неко дете, бризну у јак, грозничав пл 
е Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоумећи и још једном загледајући капију, да није случа 
ко је прсти његови милују.</p> <p>— Де, де... — И самога Марка то текну и раздрага. — Па држи с 
јер чу се како га утишава:</p> <p>— Де, де... газда-Марко, знам ја...</p> <p>— Шта ти знаш, сур 
 их, и Марка и саму њу. — Хајде, хајде, де!</p> <p>Софка виде, како он отуда, из угла собе, на  
ак прати, и грца, муца:</p> <p>— Алиле, де, синко!</p> <p>Алил, полуциганин, у белим чакширама, 
ји на селу ухватили ме тамо, па де ово, де оно.{S} Не може човек да их се отресе.{S} Једва доне 
не гласније да говори:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац још није отишао.</p> <p>— Дај жилу! — Чу се 
, поново изиђе, да је охрабри.</p> <p>— Де, шта ти је?</p> <p>И, што никада, помиловао је по ње 
и како је прсти његови милују.</p> <p>— Де, де... — И самога Марка то текну и раздрага. — Па др 
то, јер чу се како га утишава:</p> <p>— Де, де... газда-Марко, знам ја...</p> <p>— Шта ти знаш, 
— Они моји на селу ухватили ме тамо, па де ово, де оно.{S} Не може човек да их се отресе.{S} Је 
сажаљевајући је, што ето и она већ мора де се уда, истина за најбогатијег газду али још сељака, 
м, који је био буцмаст и једнако тамна, дебела, препланула, сељачка лица.{S} Софка је гледала к 
ло после дође и Тоне.{S} Насмејан и већ дебела лица, кратко обријан, у широким мор-чакширама бе 
ољуби скрштене руке, оне његове кратке, дебеле руке, од којих је он толико дрхтао и имао целог  
ет је испод ње вирио крај њене дугачке, дебеле сељачке кошуље.{S} Једнако се још забрађивала жу 
 одела, простог, али новог, јаке футе и дебеле јој кошуље на прсима, запахивао је мирис на лан, 
 чоханим чакширама.{S} Прсти су му били дебели, кратки и са набраном али чистом белом кожом.{S} 
оста новом али простом шамијом, у белим дебелим чарапама и опасана сељачком футом и са обешеним 
 већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од кострети.{S} Софка по његов 
ја, гурабија и слаткиша.{S} Из Маркових дебелих чизама, са <pb n="123" /> јаким рачвастим мамуз 
ринског једва опраног и орибаног толико дебелог стакла, она је жедно пила вино помешано са водо 
јела и пића, пре времена угојен, сасвим дебео и јак.{S} Прса му гојна као у неке жене.{S} Уста  
ала је сама код куће да седи и тог свог девера да двори, негује, чува и једнако да је с њиме.{S 
своје воље, поче да иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} А што се више приближа 
ше цвећем по коси.</p> <p>У том уведоше девера: млад, висок и, видело се, нарочито одевен и укр 
 ашчика. — Знам ја, после ће она.{S} Са девером заједно да једе, кад гости буду јели...</p> <p> 
> <p>И једино тај њен грех са умоболним девером могао је да објасни после онолико трпљење и под 
е било у вароши, као пре, онако богатих девојака из првих кућа, него је остајало: или да са вел 
е жеље задовољавати, чак и најлуђе, оне девојачке!{S} А ко зна тек доцније како ће бити, када о 
дсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка добила мужа, своју кућу, па већ почела да се го 
абору пред црквом појавити се која нова девојка, која ће њу својом лепотом бацити већ једном у  
 се, да спава.{S} Прво, што није ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће морати  
а тада окићена и обучена као већ велика девојка.{S} Цела коса била јој повезана, сви зулувчићи  
е.{S} Сада је већ она своја, није Софка девојка, Софкица, ефенди-Митина, већ права жена, своја, 
 зна зашто је, већ као велика, заостала девојка, ту доведена.{S} Са њоме имао само једно дете,  
е само показала и она као свака, обична девојка, шипарица а не она Софка, која је свима била за 
 се.{S} А све надвисује и води она иста девојка.{S} Стоји на среди, дигла тас више главе и једн 
 хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка!</p> <p>Софка, огрнута у нову, скупоцену, невес 
урно бити и више.{S} Јер још и пре, као девојка, када би она и мати идући на купање ту наишле,  
ако су је звали.{S} Три пута бежала као девојка.{S} Три пута се турчила.{S} Готово један чивлук 
дбе, у суботу, када по обичају са свима девојкама и младим женама из родбине и комшилука оде у  
се.{S} И оне одоше тамо, измешаше се са девојкама.{S} И оне почеше да се умивају, поливају водо 
е изразе и задиркивања.{S} Тако је и са девојкама чинио.{S} Девојке опет, које су пре од њега ч 
 у њихове хареме да одлази и са њиховим девојкама и булама да ашикује, старац се почео обезумљи 
капије црнеле, испуњене женама, особито девојкама, које су из свију крајева вароши и махала сиш 
иски зидови начичкани суседима, особито девојкама, које су доведене, да тако преко зида гледају 
, једно за другим.{S} На капијама жене, девојке устајале су и, знајући да то она, Софка ефенди- 
ња.{S} Тако је и са девојкама чинио.{S} Девојке опет, које су пре од њега чисто бежале и дрхтал 
о, полако.{S} Остале су, нарочито младе девојке, шипарице, црвенећи од радозналих, чисто зазорн 
ећ једном ништа да не мисли, као остале девојке само да живи и због тога да је срећна.{S} Целог 
ве још као децу, узимали за њих одрасле девојке, већ доста у годинама, способне за сваки рад.{S 
<p>А међутим, Софкиним одласком, жене и девојке као да се сасвим ослободиле.{S} Од паре, топлот 
е су око ње још лежале и париле се, али девојке већ почеше.{S} Не могу више да издрже лежање, т 
е се ослободи и појури.{S} Све, особито девојке, које су тако жудне биле весеља и ора, ослободи 
кошуљу с чипкама.{S} Бедра јој не као у девојке, но као у сваке нове жене, засићене насладама,  
чна, свакидашња лепота, када се постане девојком, и која се састоји у бујности и набрекнутости  
 </p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не  
.</p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не  
quote> <l>„Хаџи Гајка, море, хаџи Гајка девојку удава“</l> </quote> <p>Мати јој последња дотрча 
uote> <l>— Хаџи Гајка, мори, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем  
срамоту свих, поново се оженио.{S} Узео девојку.{S} И као у неки инат, као да се први пут жени, 
рве биле свучене, прве готове.{S} Сваку девојку су јуриле, задиркивале.{S} У брзо па лупа нанул 
куће остављају саму и толико већ велику девојку. <pb n="43" /> Софка би увек, кад год би њу вид 
сно баца поглед на исту ону црномањасту девојку, која је купајући се певала и бацала тас.{S} Бе 
у заиграло.{S} Сећа се да због тога као девојчица никада није волела ићи к њима, још мање, као  
е, неке готово већ старе, већ као да су девојчице, тако су се од те своје откривености и слобод 
мела сама да једе и седи за софром, он, деда, наредио да и испред ње на софри, као и пред њим и 
 било рећи: „Ово је газда-Марков стриц, деда или род“, па да сваки, ма ко био, комшије, цело се 
а највише љутом, препеченом ракијом.{S} Деда је звао својом „мајчицом“ и готово је на рукама но 
ом и готово слепом деда-Митру:</p> <p>— Деда Митре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашк 
ло чији је, од кога:</p> <p>— Ово је од деда-Митриних!...{S} Ово од ујка-Стошиних!...{S} Ово од 
је, она прича о њиховом чувеном чивчији деда Вељи, за кога се причало да је са свима снајама жи 
 са пресеченим жилама.</p> <p>Па чувени деда Софкин, Каварола.{S} Место да он, као старији, јед 
p>— Ах, ах, псу бре, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах отац, ах прокл 
сви отишли, особито што је отишао стари деда Митар, Арса и Стева, — у том његовом вајкању, прет 
ем у челу софре, старом и готово слепом деда-Митру:</p> <p>— Деда Митре, и ви сви, бре, спремај 
рад, да што више путује и учи — тај њен деда и баба тада никако нису били код куће.{S} Остављај 
х путовања умрли му отац и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник није могао на време 
ући се и вођен дечком, појави се стари „деда“, свештеник Риста.{S} Готово слеп, погурен, дуге,  
да ли је слободно.{S} И то прво старци, деде, који због свога старешинства као највише права им 
 није избијала.</p> <p>Па онда Софкиног деде рођена сестра, „чал’к Наза,“ како су је звали.{S}  
 је најгоре, она је свом мужу, Софкином деди, падала као нека рођака, истина не по крви, по оцу 
ки, матери јој, оцу, а највише о њихном деди, код кога је она служила.{S} И то не зато, да би о 
после тога зна се долази „његово“ т. ј. дедина дужност, да сада, <pb n="166" /> када почну мушк 
ичко халакање, надвикивање:</p> <p>— А, дедо!{S} Наздрави, дедо!{S} Здрав си ми! — Жив си ми! — 
 сиђе и истрча преда њ.</p> <p>— Хвала, дедо!{S} Срећан ти дан и празник, дедо!</p> <p>И пошто  
та и не кажу.</p> <p>— Здрав је, здрав, дедо! — довикивала би му Тодора око ушију. — Ето пре тр 
икивање:</p> <p>— А, дедо!{S} Наздрави, дедо!{S} Здрав си ми! — Жив си ми! — Аха!</p> <p>А са т 
вала, дедо!{S} Срећан ти дан и празник, дедо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а другом руком д 
 поче да му се казује:</p> <p>— Ја сам, дедо.{S} Ја, Магда, Магда.</p> <p>Једва, као кроза сан, 
 јер ја не могу.</p> <p>— Можеш, можеш, дедо.</p> <p>И њима двема придржаван, поче се пети.{S}  
не, њихов главни момак, који је још под дедом Софкиним био доведен са села.{S} Он се после толи 
“ и готово је на рукама носио.</p> <p>А деду памти само по једном.{S} Чим Софка поодрасла, умел 
на. </p> <pb n="21" /> <p>Свога рођеног деду и бабу једва као кроза сан памти.{S} Бабин лик уве 
<hi>њен Томча</hi>, као неко њено чедо, дело њених руку, као да га она родила, она однеговала.{ 
муче.</p> <p>И сам он у тањиру најлепше делове од печења однесе Софки.</p> <p>Отуда од Софке ра 
 прсију, да боље истрља, те да сутра ти делови на венчању јаче, истакнутије, лепше јој стоје.{S 
хну кад поче савијати и силазити другим делом чаршије, ка младожењиној кући.{S} Дакле прође и т 
гаство, истина сирово али велико: грдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а од сто 
ак ништа није чинила.{S} Још су стајали дењкови везаних ствари: ћилимова, јастука, покроваца.{S 
 у њега дар, новац, и не обећа, који ће део од имања, које парче њиве, који дућан бити снајин,  
лачио сав; већ једва нешто, ко зна који део.{S} Више је изгледало да је то од њихових сељака, ч 
ити у њу; да ће сваки њен покрет, сваки део њеног тела, било ноге, било колено, кукове, који ће 
то више могу гледати, мотрити јој сваки део тела, сваки њен покрет.{S} А све то стога, што се с 
сивати, али с муком, јер цео његов доњи део тела, кукови, клатили су му се и дрхтали.{S} Сва му 
јој била једра, пуна и развијена; горњи део руку, мишице, биле су облије и једрије, те је зајед 
ћ је почела и готово продала онај горњи део баште <pb n="39" /> иза куће, који је гледао на ули 
но силно рађање деце, ма да мужеви већи део живота проведу на печалбама, и она онолика сличност 
где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је био као још нов, тек досељен, још н 
/p> <p>Од силне среће, што је њој ово у део пало а <pb n="193" /> не могући да се нагледа Софке 
ито у последње време, од када је почела деоба, од када је сваки брат, стриц Софкин, хтео да има 
крију и таје.{S} Највеће свађе приликом деобе имања, најгоре страсти и навике, као и болести, у 
ећ кајмакам или спахија за какав данак, десетак, није смео ни да привири.{S} Једино што се око  
S} Али, чим Томча одрастао мало, прешао десету годину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, 
"> <head>XXXIII</head> <p>И ништа се не деси.{S} Још мање смрт да дође.{S} Чак почеше деца дола 
страшно и велико између ње и њега да се деси.{S} Сигурно, сигурно да је он кућу продао и то јој 
нало се: да они, од увек, што год би се десило у њихној родбини све брижљиво крију и таје.{S} Н 
ик није могао на време наћи, када се то десило, те није могао стићи, да их бар види мртве.</p>  
ла, и сада, бојећи се да му се није што десило, брзо отрча к њему.</p> <p>И заиста, тек што Соф 
змерне несреће, коју предосети да ће се десити.{S} И заиста, она одмах чу како он, отац, и не ч 
 и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се њој десити оно, што се ни једној при венчању није догодило: 
 седео је на пресавијеном јастуку, а, с десне стране, ефенди-Мита са испред њих постављеном соф 
што се била дигла и запрепашћена почела десном руком да се хвата за врата од собе, да би се зад 
рчи.{S} Једнако гура час на леву час на десну страну своју овлаш повезану кратку косу на глави. 
е доба — ишчуђавала би се она упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ 
е, пресамићен, иде сам, не дајући да га дете води, већ замахујући оном другом руком чак иза леђ 
 не би, ако је можда затруднела, родила дете са каквом белегом или болешћу.</p> </div> <div typ 
гу да чине.{S} Није она као свака: није дете, шипарица, да ништа не зна и не сме да зна, па так 
му поручују и прете, дакле да више није дете, него велики, одрастао, свој човек, поче опет да д 
ала: да ли мужа, оца, да ли сина, своје дете јединче, и колико, до ког времена плакала; како је 
 наследника, — он је дакле био последње дете, „истришче“, — када је овај одрастао, никако са њи 
ахом сећала тога, што је, или још као и дете, од своје бабе, матере и осталих тетака и стрина м 
а, задовољна што Томча тако срећно, као дете, око ње облеће, сва се к њему окреће и, знајући ко 
ле, што га, по обичају, младог, још као дете, оженио, када ништа није могао знати, као што ника 
менима им тепа.</p> <p>Али у том одоздо дете, које га је било довело, поче да виче: како је вре 
ц, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, или га чак омрзла, што н 
лика, и онако стар, облапоран, као неко дете.</p> <p>Не толико што је подражаван од Тодоре и Со 
из собе и тамо у дворишту паде као неко дете, бризну у јак, грозничав плач.{S} Отуда из собе од 
часа зауставља: или да склони које мало дете са средине улице, да га не би који коњ или товар п 
а себи, за недрагог, него чак и за само дете.{S} Толиком жртвом сигурно ће запрепастити и задив 
ту доведена.{S} Са њоме имао само једно дете, сина, који се први почео да носи а-ла-франга.{S}  
том проклетијом (Арнаутима), него и оно дете.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љути, што он 
а као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Што га толико држи код себе?{S} Мало се он крв 
а у чуду ашчика.</p> <p>- Софка!{S} Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. </p> <pb n="192 
уду јели...</p> <p>— Како после?{S} Зар дете да је гладно, па да не једе — пресече је Марко так 
да ли га заиста воли, таквога мужа, још дете!{S} Знала је да ће најмаснија и најдрскија пецкања 
о што је даје за младожењу, који је још дете, то није баш толико страшно, колико је страшно ово 
це, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} Софка поче осећати, како ће кроз грло сву крв  
а, кога није ни знала и који је био још дете.{S} И то она, она!{S} Зато Софка, приближујући се  
и раскошан био нови брачни живот њенога детета.</p> <p>Свирачи засвираше.{S} Тодора поче...{S}  
договарало.{S} Одело, почев од најмањег детета па до најстаријег, све би се изнова кројило.{S}  
 мужевљеве главе, која је, као у сваког детета, била кратко ошишана и скоро опрана, и мирисала  
а и за себе, шта ће с њоме бити.{S} Још дететом је била сигурна у какву ће се лепоту развити и  
ији а кућу Магди, слушкињи, коју су још дететом узели и лепо је удомили, једнако су били на чив 
и и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, Софки, има да заблагодари, што јој се опет врат 
лађи из браства Маркова, још неогарена, детиња лица, као да је испод земље ишао, тако неопажен  
 му постајале четвртасте.{S} Она његова детиња, висока, сува <pb n="232" /> рамена сада из минт 
бито му је била сниска, до коже ошишана детиња коса изнад испупчена чела.{S} Ма да је имао најс 
ик?{S} Да ли, што га њене танке уснице, детиње али црне очи и мало, тамно чело, са већ дугом ко 
тком, али раменима и ручним костима још детињим.{S} Особито му је била сниска, до коже ошишана  
дбијање, одрицање да му неће дати, него детињско уверавање, као кад неко скриви, па се правда.< 
им свекром, био нераздвојни друг још из детињства.</p> <p>— Па шта ми ради мој Митица?{S} Где ј 
е је било свршено и пропало: цео живот, детињство, отац, мати, нарочито проклети отац.{S} Кости 
 држи за руку, како се мучи, да му малу детињу руку задржи у својој.{S} И то држање младожењине 
ф од донесених лимунова и протокала.{S} Деца су доле, у кујни, од <pb n="83" /> Магде добивала  
афу а у другом поче да греје ракију.{S} Деца, знајући да им неће дати од тога што кува, почеше  
деца долазити и рађати се.{S} Али каква деца, какав пород!{S} Једини син, првенац, што је имао  
ргани, колије, јер ће се ноћас тамо сва деца носити да спавају...</p> <p>А овамо по кући све же 
која већ беше осветљена од огња, што га деца рашчаркала и већ се начетила око њега, па онако са 
већ овамо код њих да се виђају махалска деца како испред свирача јуре, и кад, сигурно на тај гл 
у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала деца, слушкиње, једнако се тамо вукле хаљине, јастуци,  
и.{S} Око ње, по поду, била су поређана деца, мала, још на сиси, коју матере нису могле, због ч 
 сељаци, али, пошто се обогатише, њихна деца, особито те кћери, брзо изишле на глас.{S} Све су  
S} Још мање смрт да дође.{S} Чак почеше деца долазити и рађати се.{S} Али каква деца, какав пор 
отрчавали и улазили овамо код ње, чак и деца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то трчкарање свак 
.{S} Онако стари, падају пред њом и као деца захваљују јој на том њеном силаску међ њих.{S} Исп 
огу да се сасвим одвоје од рада, брига, деце, и осете живот.{S} И тада, пошто се и пре саме сва 
новац.</p> <p>Испред цркве од просјака, деце и залудна света не може да се приђе.{S} Црква, она 
куће а највише навала света: комшилука, деце, и старих жена, што почеше, као на свакој прошевин 
сталог комшилука, свађа, бој, или писка деце.{S} Чак се нико није могао похвалити да је могао ч 
Толико умоболних, узетих, толико рађање деце са отвореним ранама, умирање у најбољим годинама,  
S} Тада Софки би јасно оно силно рађање деце, ма да мужеви већи део живота проведу на печалбама 
у тој соби бити најмирнија, јер због те деце, неће смети као по другим собама сваки час и ма ко 
зима за себе, није удовац, још мање без деце, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} Софк 
 комшилука жене на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, остав 
а се већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина, наследника, — он је дакле био пос 
 се чочеци, праћени, опкољавани гомилом деце.{S} Али Софка је знала како нико не гледа у те чоч 
а се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, највише воли и да њега спрема себи за заменика.{S 
роши и имање сељацима да прода, а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како са млађим сином из 
почне да шапуће у себи:</p> <p>— Слатка децо моја! — И још ако тада примети како је Софкин трбу 
прату.{S} И кад год би Софка са осталом децом хтела из радозналости да оде горе и види га, па п 
S} Софка, покривена јорганом са осталом децом, која, навикнута, одавно би заспала, не би никако 
оме заврши, него се ето продужава њеном децом, унуцима, праунуцима.{S} И ко зна, нека њена чуку 
а њега слугу, већ тамо на „њих“, Софку, децу, кућу.</p> <p>— Кажи ономе слепцу (сину), жив да м 
Тетка, чувши, брзо би истрчала.{S} Њих, децу, одјурила би, а њега силом увукла натраг у његову  
 морају из њихних кућа по неколико пута децу да шаљу по њих.</p> <p>Међутим сама Софка одавно с 
наге имали, женили своје синове још као децу, узимали за њих одрасле девојке, већ доста у годин 
и јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од имања само кућицу и виноград, а муж јој го 
својим мужевима, с којима су већ толику децу изродиле, тек тада први пут у животу виде, као да  
е себе, у сопчету, ућуткујући пробуђену децу, која леже испод <pb n="253" /> јоргана и, пробуђе 
а руку уз прозор, слушајући тихо дисање дечје, удишући онај мирис којим је била соба испуњена и 
.{S} И чисто јој тешко падао тај млечни дечји задах око ње, а још теже она хука и врева из њихн 
 га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и послали, да га он води, а у исто време и да паз 
сељачку кућу и за таквог младожењу, још дечка, кога ће морати да учи како да се опасује и умива 
кром, његовим оцем, док је он био мали, дечко.{S} И Софка је осећала да од тога њенога признања 
<pb n="139" /> да га ижљуби.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нема још дванаест година, а  
асвим повратио у оно доба, када је, као дечко, тамо са оцем по тим хановима седео и живео са Ци 
здрав Тонету и његовој домаћици.</p> <p>Дечко оде.{S} Капија се за њим затвори.{S} Софка виде к 
жењеног (а оженио га, по обичају, рано, дечком) дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго није зад 
и.{S} На капији, поштапајући се и вођен дечком, појави се стари „деда“, свештеник Риста.{S} Гот 
по неколико рђавих грошева) даде бакшиш дечку, испоручујући поздрав Тонету и његовој домаћици.< 
се чак и звон чампара од чочека, и вика дечурлије, што је скакала испред њих.{S} Доле у дворишт 
ело.{S} И није се знало коме више да се диве, која је лепша, да ли мати или она, Софка.{S} А са 
ном лепотом, бујношћу прсију, косе, да, дивећи јој се, узвикују: „Ао, Софке!{S} Јао каква си и  
(онда је све из далека чисто заобилазе, дивећи се њеној лепоти), већ да ће је сад сасвим друкчи 
ко је већ она порасла и колико лепа, те дивећи јој се и загледајући је, само је потапша по обра 
чу Софка како он чисто покликну од неке дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</p> <p>—  
аственике био је он као неко вуче, неко дивље младунче, које они треба што више да припитоме, ш 
рима о њој, увек је био само као страх, дивљење и поштовање, а никад друго, као о осталим женск 
тве ради њега, губи све: и поштовање, и дивљење.{S} Једино ако она хоће на њ да се смилује, да  
м вратом.{S} Из целог њега била је нека дивљина и силина.</p> <p>Он сада већ није, као први пут 
 гост купац.{S} Отац, пошто се испавао, дигао се око ручка.{S} Добро ручао, опет преспавао, и у 
м до скора слугама!{S} Зато је од свега дигао руке.{S} А могао је, само да је хтео, не признати 
 али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.{S} Сав је зауд 
знегован, као да се тек сада из постеље дигао.{S} Њене сестре одавна то некадашње богаство преж 
ан, поче се пети.{S} Прву би ногу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешко ишло, док би 
ди она иста девојка.{S} Стоји на среди, дигла тас више главе и једнако пева.{S} Пева заносно из 
, кад би се, убијена и изломљена, једва дигла и изишла после тога у кућу, ушла у свекрвину собу 
Виде како иза ње свекрва, пошто се била дигла и запрепашћена почела десном руком да се хвата за 
о виде колико их њихови у кући не пазе, дигли руке од њих и у неко удаљено сопче метли их да се 
а њега, као на остале, слуге и чивчије, дигне руку — то није могао.</p> <p>А још када је син по 
 тако подупрт, може одмах да је задржи, дигне.{S} И што год је ближе кући доводио, Софка је осе 
да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех нас 
ата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се опет врати, тамо, 
 од ноћашњице, не може из постеље да се дигне.{S} И чим види Софку повезане главе, чела, и са м 
n="153" /> овамо на тершене код Софке и дигнувши руке, затуривши главу, запева тако силно, да а 
 и на све се стране мешало са прашином, дигнутом услед поливања и чишћења испред дућана.{S} Сим 
мах све прихватише.{S} И жене око Софке дигоше се.{S} И оне одоше тамо, измешаше се са девојкам 
 све.</p> <p>Сељаци немо, изненађено се дигоше.{S} Почеше да јој прилазе руци, али она не даде. 
ада се Софка, сасвим прибрана, умирена, диже на послетку и изиђе из курне, Симка јој ништа не р 
 око себе, ма да је била добро обучена, диже се и пође.. </p> <pb n="213" /> <p>— Збогом, тато! 
а када да мисли.{S} Брзо се она прибра, диже.{S} И знајући да сад тек има да се покаже, намести 
 брак захтева, морала сама младожењу да диже, распасава.{S} Није могао да се пробуди, толико је 
 Бата се љути!</p> <p>Али тада се Софка диже и сама учини оно, што је осећала да треба да учини 
да треба да се ради и онда нека се сама диже, одлази, када он, свекар, сељак, не зна и неће да  
шти лишће шушти; из траве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис.</p> <p>А знала је како 
ло да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.</p> <p>— Леле, бато!{S} Куку, бато!{S} Ко ће, бат 
ет, једнако обучена у свечано, главе не диже од спремања колача, туцања шећера, пржења кафе: по 
 топлу воду и сапун.</p> <p>Софка се не диже из постеље.{S} Грозница је ухвати.{S} Дању ништа з 
то бар тада не би паметна?{S} Што се не диже и заједно са њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би,  
 међ јастуцима, онако раскомоћена, и не диже, не прилази, још мање му одговара, нити се смеје — 
а.</p> <p>Тако седећи не помаче се и не диже главу, ни кад уђе њихова жена са послужењем.{S} На 
вори.{S} Софка виде како јој се мати не диже, већ остаде тако једнако седећи, гледајући замишље 
 с муком задржавала, док на послетку не диже руке од њих и готово само са Софком остаде.{S} Али 
ина почела од њиног силног трчања да се диже, колеба, а још ништа не почиње.{S} Јер, још свирач 
ва мало.{S} Брзо се као умори и онда се диже и одлази другој комшиници.{S} Тако целог дана иде  
изађем.{S} Ох, црна ја!</p> <p>Софка се диже.{S} И, осећајући такву снагу, такав бес, чак и мрж 
uote> <p>— Тето, хајде!</p> <p>Софка се диже.{S} Осећала је да неће моћи издржати, да ће пући.< 
е су такође били наместали, неопажен се диже, и сиђе доле.{S} Кришом Магду замоли да му доведе  
ле већ прибрана на све, готово мирно се диже и оде, да отвори.{S} Магда, овамо у кујни, три пут 
велике гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже журно — и то не средином калдрме, већ крајем, као  
ене.{S} Али она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак  
, али јасно гледајући, ипак се уплашено диже испред ње, упита је, као умиравајући је:</p> <p>—  
p> <p>— Иду младожењини! — она се одмах диже, и пође са Магдом.</p> <p>И идући преко баште чула 
оново изнесе у кујну, мати јој се одмах диже.{S} Одмах поче да се скида и раскопчава, наредивши 
у у том „хоћу“, наднесе се над Циганина дижући руке, којима би га смождио, само да се овај опет 
 Сва се унесе у посао.{S} Целог дана не дижући главе ради.{S} Мати једва би је одвајала, да руч 
ћи прса, да би од бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже и сигурније корача, брзо пр 
 том, сва узрујана и готово полусвесна, дизала би се, излазила, ишла иза куће у двориште, у пус 
погледом, од чега би се Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по леђима јежила.{S} Држећи расп 
драганости и среће чисто руке више себе дизала и у мало на сав глас не певала.{S} Али то није с 
 свирачи више приближавали, све више се дизала граја:</p> <p>— А, бабо, бабо!...</p> <p>То се о 
вучен, савијен и заспао.{S} Софка би се дизала.{S} С муком би распремала постељу.{S} Затим би у 
ељака.{S} Из чаршије се све више и више дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и на све  
бог њих шалваре нису додиривале земљу и дизале прашину, попе се горе, матери. </p> <pb n="79" / 
у изнад главне чаршије, пазара, само се дизао и лелујао облачак од прашине.{S} А доле, из куће, 
рну зору, чим би се истрезнио, одмах се дизао и одлазио натраг, у хан, село.</p> <p>Софка, кад  
умљена од ужаса због тих слика, поче се дизати, и као бежећи из собе хуктати:</p> <p>— Боже!{S} 
рстима.{S} И због тога коса јој се поче дизати, и по челу свуда је хладан зној пробијати.{S} Об 
стати онаква, него ће све већа бивати и дизати се а не можда, као што је свет мислио и надао се 
/p> <p>— Ћути, алате!</p> <p>И пусти му дизгин.{S} Алат појури гризући узду и измахујући њом, а 
и, осети на коњу сигурно, утопљено, узе дизгине и, прекрстивши се, а не руковавши се са Софком, 
n="154" /> <quote> <l>Јао, јао, јел’те, дико, жао?</l> <l>Јел’те жао, што се растајемо </l> <l> 
риче:</p> <quote> <l>„Јао, јао, јел’те, дико, жао,</l> <l>„Јел’те жао, што се растајемо.</l> </ 
 тад нову песму: </p> <quote> <l>„Жали, дико, и ја ћу жалити.“</l> </quote> <p>Одмах све прихва 
/p> <quote> <l>„Да знаш, дико, да знаш, дико,</l> <l>„Како венем за те.“</l> </quote> <p>Па одј 
звоно одјекну:</p> <quote> <l>„Да знаш, дико, да знаш, дико,</l> <l>„Како венем за те.“</l> </q 
ла да осети оволику загушљивост, задах, дим дувански, те би отворила, да проветри.{S} Али кад < 
кривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са Јусуфчићем з 
е подизао и расплињавао оквашен, угашен дим, који је већ мирисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне 
, разграђујући је, бацајући са ње кров, димњак, настављао је. — А ето и твоја глава! — И од бес 
, одозго није заклопљена кућним кровом, димњаком, већ као да се све то око ње, заједно с њом, к 
покровом од кућних кровова, изрешетаним димњацима и високим дрвећем, како се испред њега, по па 
им неколиким већ наериним али окреченим димњацима и са опраним <pb n="75" /> прозорима и орибан 
ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци им динар и викну доле ка кујни:</p> <p>— Жене, ракију за ч 
н тиме, хотећи да је уплаши, поче да је дира и као отурује од Софке.</p> <p>— Ја, шта ћеш ти мо 
.{S} Томча, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју да му поручују и прете, дакле да в 
го оцу поручи да је више никад за то не дира, да је остави на миру и да је њој овде „добро, сас 
 скрену.{S} Све које су лежале радосно, дирајући је, дочекаше је и начинише јој у средини места 
е певала и бацала тас.{S} Бесно грлећи, дирала је:</p> <p>— Миту, Миту овој пуштајте!{S} И одје 
ане и љубљене, на сав глас, раздрагано, дирале су Миленију:</p> <p>— А Миленијо!{S} Ах ти, мори 
ила на све равнодушна.{S} Ништа је није дирало.{S} Ни када уђе у кућу, ни када виде горе осветљ 
ко врати, могао приметити, ако би их ко дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да је све у ред 
се, као да је изведе из забуне, поче је дирати: </p> <pb n="131" /> <p>— Не плачи, бабо!{S} Да  
љену, гурајући увучен не шип него читав дирек, није гледао ни како му је била колија пала, те о 
упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што ја 
о промуца <pb n="217" /> и довуче се до дирека кућног и поче се уз њега леђима, главом уздизати 
.{S} Уза страну куће о сниској стреји и дирецима биле су обешене и поређане лампе, да би се вид 
 тремом око себе, старим кровом, старим дирецима, нагорелим од многих свећа, патосана оним широ 
дворишта.</p> <p>Још мање је непријатно дирну, нити се стресе, како се бојала, када испред капи 
главе на руку уз прозор, слушајући тихо дисање дечје, удишући онај мирис којим је била соба исп 
 <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{S} Дише толико, <pb n="210" /> да се Софки учини како се ц 
ао свој, не био слободан, није могао да дише, глас није имао свој, ни покрет, ни очи, ни поглед 
ове власти и надзора, могле слободно да дишу, крећу се и живе.{S} Била је готово срећна због то 
 не смејући ни да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с једне стране, поређани у столове, а „њег 
ово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око очију и обрва.{S} Тресе се од старости и је 
варе, јелеке од свиле чисто боду круте, длакасте хаљине њихне.{S} Жене, сасвим ослобођене, поче 
дирују и боцкају по врату и по образима длаке од мужевљеве главе, која је, као у сваког детета, 
ада за прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четвртасту и широку кост.{S} Затим она вид 
 нежним прстима и са још нежнијим, више длана облим и пуним чланком руке, који је показивао сву 
ежно, уздрхтано, својим већ спарушканим длановима.{S} Софка се због тога осети тако потресена.< 
ту његову лаку руку, са већ спарушканим дланом.{S} Али је за њега то била највећа срећа, а особ 
то на рукама не носе, и као кап воде на длану не чувају.</p> <p>А да је заиста сва та њихова љу 
а.{S} А изнад свега чуло се једнако, из дна кујне, око огњишта, хркање Магдино.{S} Она, као уве 
ње, ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дна душе упијање једно у друго...</p> <p>Зато је она ту 
јаче ширити.{S} Све, као уморивши се од дневна рада и свршивши што је требало, почеће да се пов 
 Софка осети како јој кроз грло, чак на дно срца продире.{S} Али и она се прибра.{S} Не устукну 
ојим тешким, масивним, црним и зарђалим дном, које, када би фењери одозго пали, чисто би пробил 
о што су дани пролећа пред Ускрс.{S} На дну степеница, одмах до кујне, седела јој је мати, и ка 
ва врата, тешка, пуна влаге, стара, при дну сва иструлела, отвори јој Циганка.{S} Она са Симком 
био округао, са старим каменовима а при дну, около, сав мемљив и влажан.{S} Горе, испод самог к 
камењена.{S} Једино из оног тамо кута у дну дворишта, где се сливала и скупљала нечистоћа, зауд 
прозоре једва допирати светлост, тамо у дну трептати онај велики куп жара, испод миндерлука бит 
 Магда, и за чудо сасвим као што треба, до грла забрађена новом шамијом и са закопчаном кошуљом 
 детињим.{S} Особито му је била сниска, до коже ошишана детиња коса изнад испупчена чела.{S} Ма 
 <p>Али то за њега овамо, пред вратима, до самих Софкиних ногу, више ништа није било.{S} Између 
вим је њен.{S} Ни о чему другом не зна, до само о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада дознао  
ла се ширећи задах.{S} А он, младожења, до њених ногу, готово на голом поду спавао је.</p> <p>К 
то остала а вредела, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p>И када је Тоне доша 
љати по дворишту, а највише око капије, до које је ипак допирао жагор, који је храбрио.{S} Али  
ебрне сахане и златне зарфове.{S} Доле, до капије, утврдио бињиш од мрамора, са кога је узјахив 
ајвећа, сада ево због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену матер  
 из Страшнога Суда.{S} Овамо испред ње, до самог лица јој, издизао се висок иконостас, окићен п 
мирно и прибрано седела иза Софке горе, до самих врата велике собе.{S} Софка, и ако је одавна с 
а испунио би целу кућу, чак овамо горе, до Софке.</p> <p>Она, задижући шалваре, да јој не би см 
ице!</p> <p>А то Софку највише потресе, до срца је расплака, јер у том његовом унезвереном дрхт 
лече.{S} А највише их је било иза куће, до самих прозора велике собе, јер ту су сасвим одвојени 
а, ипак побеже горе.{S} И тамо, у соби, до прозора, на миндерлуку седе међ црвене и меке јастук 
 ли сина, своје дете јединче, и колико, до ког времена плакала; како је била обучена.{S} А наро 
скање, ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дна душе упијање једно у друго...</p> <p>Зато је она 
 соби, не седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали 
једнако свећа у оном попрсканом чираку, до свеће стоји тепсија са јелом, пићем, што би свекрва  
ибра.{S} И као не знајући <pb n="88" /> до тада колико је већ она порасла и колико лепа, те див 
 јако грлио новога пријатеља, Марка.{S} До речи није могао да дође.{S} Као да никако још није в 
ести и скамени шум испред њене собе.{S} До собњега прага чуло се како се нешто ваља, кркља.{S}  
алеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме  
ма, и у спаваћој антерији без бошче.{S} До ње је лежала постеља, забачен јорган, изгужван чарша 
 како се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкину љубав понова би је нудила 
све свукле, готово све отишле у амам, а до њених ногу једина остала баба Симка, па и она већ го 
шамдуд са рачвастим кожастим стаблом, а до саме капије бињекташ који је био истина пропао у зем 
да су се они женили, и зато су им једва до кукова допирале.{S} Али зато опет од кукова до пазух 
ва допирале.{S} Али зато опет од кукова до пазуха сви у кожним, богатим, изрецканим и окићеним  
ово сам.{S} Софка и Тодора испратише га до капије, и одгледаше како поштапајући се, пресамићен, 
2" /> већ на сточићу, примакнувши му га до колена, поређала пет шест чашица, а мати такође, чим 
 најбоље и најугојеније јагње, одмах га до капије, испод шамдуда, окачивши омчу од старог неког 
запарложени.{S} Од винове лозе ни трага до само голи и рачвасти кестенови.{S} Једина њива, што  
идећи га расположеног.{S} Јер због њега до тада нису смеле да се појаве.{S} И која би баш морал 
никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда била у ста 
имају тамо на граници и у Турској, и да до капије, са лица чаршије, подигну велику лепу кућу.{S 
ина, и, са њом, тако неко чудно, никада до тада неосећано осећање.{S} На ужас осети како јој се 
, обузело оно „њено“.{S} Али као никада до тада, одједном поче осећати: како је почиње за срце  
атку, велику вечеру, — зар је њима сада до јела — него, као да се не може без њих, тих стараца, 
 махалу и опет се враћа кући, опет седа до огњишта, шара по пепелу, кува кафу и срче је полако, 
е Софкин трбух мало већи, како ће можда до године и унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} И оту 
 нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, зар  
 они знају“.{S} И онда оно, у шта Софка до тада није могла да верује, она прича о њиховом чувен 
?</p> <p>— Ево ме, тато! — Дотрча Софка до њега и <pb n="176" /> пољуби га у руку.{S} Он као да 
е око њега и као обгрљавајући га, могла до самих му уста чашу приносити.{S} То је дочекивано од 
ценим ружама, а особито ниским јабукама до земље са нежним плодовима, које су само по неколико  
а и јатаганима и у тешким јаким чизмама до колена.{S} Од тада Турчин, заптија, није смео поред  
ајући шта би друго, од страха, изваљена до свекровог места, уз трпезу, сва је цвокотала и грчил 
.{S} Одело, почев од најмањег детета па до најстаријег, све би се изнова кројило.{S} Чак би се  
а да је срећна.{S} Целог дана, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ће и што више до 
рци на кадионици.{S} На доња уска врата до певнице изиђе клисар носећи налоњ и венчане, искићен 
/p> <pb n="129" /> <p>У то Марко дојаха до прага кујнског.{S} Стана, његова жена, изиђе и придр 
рут уквашен.{S} Слуга за то време отрча до капије, отвори је, и оста да држи разјапљена крила.{ 
д тога што кува, почеше отварати ковчег до зида.{S} И подупирући својим главицама његов велики, 
тране по вароши као последњи пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака,  
рукама у пазухе.</p> <p>Арса, што никад до тада, опи се на мртво име.{S} Није хтео више ништа д 
ући кроз мрак поједине предмете, шамдуд до капије, степенице, испод њих врата подрумска, као са 
ривала бошчом, пребацивајући је на себе до испод лица.{S} Она то никад није радила.{S} Ако би с 
/p> <p>Софка само поникну и готово паде до његових ногу.</p> <p>— Ох, тато, тато!</p> <p>Брзо и 
ор, она, држећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у плач.{S} Симка, када то виде, брзо с 
— Хајде!{S} Немајући кад да чека, стаде до врата журећи их, и Марка и саму њу. — Хајде, хајде,  
ој ми се, кћери!</p> <p>И кад је доведе до саме куће, прага кујнског, он је онда предаде женама 
 не радује се.{S} И још када Симка седе до ње прекрстивши ноге и једнако пушећи и пијући ракије 
p> <p>— Седи, седи, чедо!</p> <p>И седе до ње, али подаље.{S} То Софку још више уплаши, јер вид 
 осети се слободнија.{S} Још једном оде до капије и, пошто се понова увери да је заиста добро з 
ју, враћа полако и чисто тешко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену и упу 
ао! — предусрете га мати.{S} И кад дође до ње, брзо му изнесе троножну солицу, да седне.</p> <p 
во у руку, пође вратима — устаде и дође до Софке.{S} Тако чврсто стаде, да му чизме зашкрипаше, 
од ње кључић.{S} И заиста док она стиже до куће, он већ отуда изнесе један ћемер.{S} И онако пр 
ушује га са свију страна.</p> <p>Долазе до степеница.{S} Он застаде гледајући горе, где га приј 
о и бришући руке о кецељу, допраћала је до самог капиџика и суседне баште једнако намештајући ј 
 у чираку, више њене главе, догорела је до дршке чирака и расцветана гасила се ширећи задах.{S} 
ина њива, што остала а вредела, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p>И када ј 
ећи их да бар од Софке крију и штеде је до последњег тренутка, саопштавала им ту црну, кобну ве 
служи, и да се не би уморила, посади је до себе.{S} Софка, седећи до њега, сасвим се ослањајући 
ученост престајала и сав живот, који је до тада био ограђен и спречаван и угушиван мећавама и х 
Софка изиђе заједно с њоме и испрати је до капије.</p> <p>И кад за њом и Магдом затвори капију, 
до само о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада дознао и осетио, то је само од ње.{S} И сада ве 
 почео обезумљивати:</p> <p>— Ако му је до тога, — беснео је, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} И о 
вирци, песми, чека.{S} И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик његова тела, и 
авно поливено и почишћено.{S} Од капије до куће белила се калдрмисана путања.{S} Из кофе на бун 
се од њих није женио ни удавао друкчије до овако!{S} И сам он, кад се венчавао, венчавао се виш 
е свога хаџилука, све то богаство, које до тада лежало скривено и нагомилано по подрумима, амба 
н.{S} А из те собе још се ништа не чује до само шуштање хаљина, силно ударање пете о земљу, о п 
рдним маљама по среди, које су допирале до његова кратка, здепаста и гола врата.</p> <p>Тако се 
ји је већ мирисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у оној великој соби, Софка је већ спремна и о 
м постане човек), чим је погледа, стане до ње, не зна шта ће од среће и радости.{S} Одмах тада  
 Од паре, топлоте, распарене и омекшане до костију, да излуде од беса, певале су.{S} Амам бруји 
А а... још је то ту!</p> <p>Када приспе до Софке, она, узимајући својом ознојеном руком његову  
 оно му све јасније, све силније допире до ушију.{S} Изгледа да му таванице, греде, црепови и с 
} Само је њега осећала, како јој допире до испод пазуха.{S} И никако није могла колена да му са 
у кроз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укроћива 
>XIII</head> <p>После прошевине, све се до ситница дознало о њима: нарочито о њему, газда Марку 
 што промуца <pb n="217" /> и довуче се до дирека кућног и поче се уз њега леђима, главом уздиз 
греши.{S} Брзо, смејући се, ухватише се до ње друге и почеше да је поправљају.{S} И она се брзо 
е да чине; и то са њоме, са којом су се до скора с толиким поштовањем и љубави опходили?{S} А с 
заноси, игра, чисто суревњива, одмах се до ње ухвати.{S} Али и остале тетке, мати јој, не дадош 
мшиници.{S} Тако целог дана иде од куће до куће, провлачећи се кроз капиџике.{S} Изреди целу ма 
ампом, коју је Софка узела са столичице до собњих врата и држала је и више своје и више његове  
неће знати добро услужити, готово клече до Софкиних ногу и, пошто два и више пута и то пред сам 
ше се пред Тодором и збише се и стадоше до зида уз капију.{S} Чочеци скидоше чампаре, па и они  
 и могао се осећати потпуно слободан, и до миле воље остављен самом себи.</p> <p>Зато су те зим 
ке јој угураше упаљене кумовске свеће и до ње, тако исто пред двери, такође са упаљеним свећама 
ђ собом, њихова цика, и они, иза куће и до прозора, на земљи, поређани, од умора поспали сељаци 
ући да мора између ње и њега чак доћи и до тога, једнако притискује главу рукама, и јечи:</p> < 
ујнска напукла и стара врата продирао и до ње овамо, у собу долазио, и гледајући кроз собњи сни 
 је она отуда виче.</p> <p>— Софка, иди до Аритонових и зовни Ванка!</p> <p>Софка оде и убрзо с 
 друге газде и учиниле, те поново дошли до већ проћерданог и продатог имања.</p> <p>— Ех, зар д 
од како је дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа није јела.</p> <p>— Па хоћеш да ти донес 
о од свих криком и урнебесом.{S} Цигани до неба извијали су зурлама.{S} Марко им је бацао читав 
овима из подрума довлачило и ту у кујни до зидова ређало, остављало, да би било на домаку руке, 
а би га сасвим уверила, мораде издржати до краја његов грозничав поглед.{S} И он по том њеном ј 
авдати одлазећи.</p> <p>Мати га отпрати до капије, а Софка оста у кујни перући шоље.{S} Али она 
.{S} И Софка виде како он, кад је осети до себе, и то овако на само, у углу собе а још опкољену 
ла, посади је до себе.{S} Софка, седећи до њега, сасвим се ослањајући лактом о његово колено, н 
афом.{S} По цео дан тако проведе седећи до огњишта у кујни, нагнута над њим, чепркајући машицом 
вала...{S} Узми, узми још.{S} И клечећи до Софке држала је на прстима уздигнуте руке ту велику  
спустиће се овака прилика, неће се доћи до новаца, и то оваквог, великог, многог новца, какав с 
зу опанке и поче, задижући и загољујући до колена ноге, да чисти сламе из ногавица.{S} У том ве 
у собу, пазећи да се лампа на столичици до врата собних не угаси и да онда газда излазећи не на 
се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је заиста 
о је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{ 
се по глави и врату, заждио би онда чак до капије, да би се исто тако опет отуда вратио, још ја 
 Турске.</p> <p>Коњ алат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четвртасте главе, са памет 
праћене и одгледане са њихне капије чак до на крај улице, ушле су у ону уску, криву улицу, која 
 опшивене модрим ширитима, допирале чак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре  
 својим крутим футама, још крућим и чак до пета дугачким новим кошуљама, а опет свака са око па 
ви, с друге стране, збијени, и тамо чак до самога улаза.{S} Поче осећати како је боле ноге, осо 
, Софкице?</p> <p>— Дај ми шал!{S} Идем до куће, нешто сам заборавила. </p> <pb n="111" /> <p>Ј 
 кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Шта ти, мори,  
коју је толико пунила, и опијала својим до лудила страсним жељама и осећајима.</p> <p>А оно — ш 
 заклиње, свађа и то с ким? — са својим до скора слугама!{S} Зато је од свега дигао руке.{S} А  
свод, гвозденим прозорчићима, поређаним до испод самог крова, изгледала је тако хладна, као ска 
 тајанствених очију, са јасно изведеним до на крај чела дугачким обрвама и густим као сен трепа 
еликим новим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са великим земљаним 
ни испраћала, јер да је излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући се, морала да осети ов 
<pb n="149" /> <p>Софка, са баба-Симком до себе, онако одвојена, на најлепшем месту на душеку к 
 он, одлазећи и праћен Софком са свећом до капије, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, п 
капију, донесе нарамак дрва и седе и он до огњишта.{S} Разузури се.{S} Изу опанке и поче, задиж 
или са осталим женама здрави, а не, као до тада, да и не застајкујући и не гледајући ни ко је т 
могла да заспи, јер би једнако допирало до ње одозго, кроз таваницу, његово поцупкивање.{S} Па  
, зурлаши, бубњари; а спроћу њих, овамо до кућнег зида, клечале су жене, већ засићене јелом и п 
убота или какав празник, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто а највише брашн 
ароши, по чаршији, и онда све њој овамо до ситница причао.{S} Она је од њега сазнавала каква је 
и, снажити и отуда кроз ту тишину овамо до ње продирати.{S} А та ће се тишина све више, све јач 
епота изгледа да је била и трајала само до венчања, свадбе, а после одмах усахла, спарушила се. 
епенице, које воде на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рачвастим кожастим стаблом, а 
цане пресавијене јастуке.</p> <p>А тамо до врата, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва држе зур 
е како је испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе стране било пуно света.{S} Све се капи 
 гробље, па је, враћајући се отуда, што до тада никад није чинила, наилазила неку своју сељанку 
ом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.{S} Сав је заударао на бурмут, 
ећи особито у ону велику, очеву, у коју до сада нису смели да привире, и са насладом отуда собо 
јој, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до друге улице, црномањаста, сува, која је одавна остал 
 он тамо неком кућу продао.{S} Отуда му до сада да шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада 
доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвршавале што треба:  
да жале за њихним лепим телима, која су до сада по њима лежала...</p> <p>И та се топлота и пара 
кије?</p> <p>Стакло са ракијом, које су до тада његови од њега крили, једва му давали по коју ч 
те, седела је у малој собици на кревету до прозора, да би могла отуда, кроз баште, све овамо ви 
а прстима уздигнуте руке ту велику чашу до самих Софкиних уста, да она, пошто поједе залогај, с 
луку, ограђеном зидом и тополама, одмах до реке, пуном свежине и хлада, чак и зиме усред лета,  
 пред Ускрс.{S} На дну степеница, одмах до кујне, седела јој је мати, и као да јој је било хлад 
ркви једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да је, и нико сем њих не сме  
еви.{S} Штале, што су биле испрва одмах до куће, све су се даље иза куће помицали у крајеве, да 
х они не поје као други.{S} Доводећи их до каменог корита бунарског они, као да то нису коњи ве 
кање на женскињама од тешких и дугачких до испод појаса низа од посребљеног старинског новца; ј 
а разабрати, ништа разликовати, ни род, доба, године.{S} Отуда онда оне невероватне приче, глас 
ила честа.{S} А највише су падала у она доба годишња, када је некада, још као млад, ишао на та  
слиш ништа не чујем и не видим?{S} Које доба беше јутрос, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које 
, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које доба — ишчуђавала би се она упорно. — Дете рано дође, л 
чи шта је са њима, са оцем, кад, у које доба и зашто опет отишао, она, да би све те одговоре из 
ру њега већ није било.{S} Ко зна у које доба ноћи, у зору, отишао опет натраг.{S} Али што Софку 
мушке по кући — не гледајући ни род, ни доба — освојити и залудити.</p> <p>Тако и мушки; и они  
, чорбама и зачинима и тек једва у неко доба ако се пређе на само јело, праву вечеру.{S} И као  
, видело се да се сасвим повратио у оно доба, када је, као дечко, тамо са оцем по тим хановима  
 била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек осећала би себе како је сва врела.{S} Из уста 
е развије, пролепша, и постане истински добар, виђен и чувен.{S} Све ће то њено бити, као што ј 
кше, топлије и утутканије.{S} Цела кућа доби други изглед.{S} И сама кујна, са новом полицом и  
а и стегнута новим кровом, дође лепша и доби онај сеновит израз.</p> <p>Колико пута би Софка ст 
{S} Кроз прозоре више ње, играјући се и добивајући ружичасту боју од црвених ћилимова, трнула ј 
у доле, у кујни, од <pb n="83" /> Магде добивала колаче и црвена јаја.{S} Мати, сва срећна, слу 
а, јер је увек од њега такве одговоре и добивала, враћала би се пресамићена у кућу хукћући:</p> 
 а у ствари више давали, него што од ње добивали, као знак благодарности, што им је земља, коју 
, не забораве их где и изгубе.{S} Сваки добивени новац од ханова њој би предавао, да она тамо у 
 препокриван сад, сигурно од оног новца добивеног за њу, падоше јој у очи нове ћерамиде, које с 
 све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка добила мужа, своју кућу, па већ почела да се гоји; и на 
е то од Софкиних пара, што је од свекра добила.{S} По цео дан би био код куће.{S} Или се шета,  
остале усрећила.{S} Кућа се повратила и добила онај њен некадањи, стари, сјајни, толико чувени  
јан, као сваке суботе од бакшиша што је добио, слушајући по пијаци и чаршији.{S} И пошто је дол 
че показивати од кога је и колико данас добио.</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p> <p>Али видевши к 
 не продаје за онолико колико кошта, за добит, него више да му се као сваком новајлији, особито 
равдали тај силан новац, што ће од њега добити, није се смело са венчањем брзо свршити.{S} Мора 
тобож Софку код њега да пањка:</p> <p>— Добра!{S} Цело јутро јури и трчи кроз башту.{S} Не могу 
>— Па како си ми, Софкице?{S} Јеси била добра? — сагињући се к њој тако расположен, застајао би 
ла а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сада ето тај Софкин просилац, тај Марко, 
 <pb n="47" /> провести, што више јести добра јела и носити што лепше хаљине.</p> <p>И чим би п 
гошћењу, чашћењу, и као такве, богате и добре, памти их и сећа их се.{S} А поред тога зато су с 
 већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгледале незгодне, што учкур и но 
век бивају почашћивани љутим ракијама и добрим пићем и кафом.</p> <p>А када дође слава, Ускрс,  
другог, па чак и своје жене.{S} И онда, добро нахрањени, а већ исушени од силних толико уздржав 
} А знала сам ја, да од њега шта друго, добро какво, и не може бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S 
о ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро нам дошао! — предусрете га мати.{S} И кад дође до 
је и нареди јој да стоји с поља и јако, добро да држи застирач, како се не би ништа видело.</p> 
ја да учиним, послушам.</p> <p>— Добро, добро.</p> <p>И не могући да издржи, док не оде и не из 
тку, за чудо, та њена грозница, болест, добро јој дође, особито што се, због тога, избегоше сви 
че се он нећкати — то би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па ка 
ошто се испавао, дигао се око ручка.{S} Добро ручао, опет преспавао, и у мрак, у вече, чак сиша 
ељак од навише зачешљане косе.</p> <p>— Добро, чедо! — увређено јој одговори.{S} Али се трже, к 
ту сам ја да учиним, послушам.</p> <p>— Добро, добро.</p> <p>И не могући да издржи, док не оде  
у руку и љубећи је, ослови га:</p> <p>— Добро дошао, тато!</p> <p>Он као устукну.{S} Али се при 
псије.{S} Софку, чим то чу од матере, а добро је знала шта то значи, почеше те тепсије као неке 
итање овде.{S} И оно прасенце гледај да добро уредиш и донесеш, да не заборавиш!</p> <p>— Хоћу, 
 а да од укућана ко не примети; па онда добро да руча, вечера, и то слатко, облапорно, да би по 
ју да то изврши, како он хоће и нађе за добро.{S} Он би то брзо извршивао.{S} Митом, чиме се на 
купљајући одело око себе, ма да је била добро обучена, диже се и пође.. </p> <pb n="213" /> <p> 
, као да је само њен син, и само му она добро жели.</p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чуо га 
е и, пошто се понова увери да је заиста добро затворена, поче се враћати мало умиренија и стало 
и него туђин, — одахну мати.</p> <p>— Е добро.{S} Хвала ти! — настави брзо Тоне. — Само, снашке 
кама поче показивати стакло.</p> <p>— Е добро, пи!{S} Па када нестане, тражи још.</p> <p>Свирач 
а и већ своје куће да се нагледа, да је добро запамти, да је сву онако у наоколо, са комшилуком 
 он се само за њену љубав вратио, да је добро удоми.{S} А то што је даје за младожењу, који је  
ћи како није лепо опасао појас, није се добро закопчао, почела би га сама дотеривати, и то више 
узјаха поче се утопљавати, заогрћући се добро гуњом, увијајући ноге, колена и пробајући фаље на 
жи разјапљена крила.{S} Томча, пошто се добро уви, осети на коњу сигурно, утопљено, узе дизгине 
Па снашке, — поче се он нећкати — то би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја не 
 задовољна, јер можда је она неће знати добро услужити, готово клече до Софкиних ногу и, пошто  
{S} Вео јој се закачи за праг, и то јој добро дође.{S} Застанувши, мало окренута у страну, са у 
пче, с високим потпетицама, које су јој добро чиниле, јер јој због њих шалваре нису додиривале  
и, склањали се и гледали да је само њој добро.{S} Могла је да готови јела каква је хтела и коли 
на миру и да је њој овде „добро, сасвим добро.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101 
ти јављање о себи, можда би било сасвим добро.{S} Али се и то свекрово поче као заборављати.{S} 
ју, кад по имену зове, не зове за какво добро.{S} Сигурно муж њен нешто скривио.{S} Или новац,  
код Софке, сутра, цео дан, било је тако добро.{S} И Софка зато доцније целог живота није могла  
има веша и распоређује.{S} А то је било добро. <pb n="92" /> Прво, кад се пође, да се може одма 
о код ње, чак и деца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то трчкарање сваки час и загледање у њу т 
} А друго што се знало да сама она врло добро зна какав би због тога лом и несреће настале.</p> 
p>Не гледајући ни какве су, ни да ли су добро, као што треба, обучене, потрчаше обе, и Софка и  
 би мене хтела пустити....</p> <p>— Баш добро.{S} Боље ти него туђин, — одахну мати.</p> <p>— Е 
 да је остави на миру и да је њој овде „добро, сасвим добро.“</p> </div> <div type="chapter" xm 
сле, бар их она, овако мала, има онда у доброј успомени по њиховом добру, по овом њиховом гошће 
патроната над црквом, над каквим општим добром, биран је и по један члан из њихове куће, и то н 
— Ја, газда, ја...</p> <p>— Можеш ли? — доброћудно га поче питати ефенди Мита. — Како си?{S} Им 
S} Он, само да би његова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуш 
, има онда у доброј успомени по њиховом добру, по овом њиховом гошћењу, чашћењу, и као такве, б 
сно, што никад од Магде није чула какву добру реч о тамо њеним синовима, снајама на селу; па он 
 Софка, и он, тобож његов зет, балавац, довде <pb n="243" /> довели, да ето он, он, ох, он, тра 
ке оде, врати се код Софкиних, да отуда доведе пријатеља, ефенди-Миту.</p> <p>Стана, тек када о 
е, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад је доведе до саме куће, прага кујнског, он је онда предаде 
гласом наређује:</p> <p>— Нека се ида и доведе Аритон наводаџија.{S} Нека он оде код газда-Марк 
сиђе доле.{S} Кришом Магду замоли да му доведе коња.{S} Само га Софка опази.{S} Истрча за њим.< 
мак, који је још под дедом Софкиним био доведен са села.{S} Он се после толико извежбао у рачун 
е, већ као велика, заостала девојка, ту доведена.{S} Са њоме имао само једно дете, сина, који с 
ни суседима, особито девојкама, које су доведене, да тако преко зида гледају Софкину свадбу.{S} 
пред двери, такође са упаљеним свећама, доведоше њега, младожењу.{S} Испод очију, кроз крајеве  
егов зет, балавац, довде <pb n="243" /> довели, да ето он, он, ох, он, тражи, и то од кога!...{ 
>Али у том одоздо дете, које га је било довело, поче да виче: како је време да га води натраг.{ 
вим унесрећио, заробио, убио, што ју је довео овамо, код њих.</p> <p>И то је чинило да Софка, и 
оде код газда-Марка.{S} Нека му јави да довече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада та 
кажу.</p> <p>— Здрав је, здрав, дедо! — довикивала би му Тодора око ушију. — Ето пре три дана п 
нагласом.</p> <p>— Софке, удара неко! — довикну одоздо мати.{S} Софка остави чишћење и поче сил 
8" /> од њих.{S} Он онда из подрума сам довлачи пиће, вино, али највише ракије.{S} И закрвављен 
 једнако у великим котловима из подрума довлачило и ту у кујни до зидова ређало, остављало, да  
ховим, али берићет се није, као некада, довлачио сав; већ једва нешто, ко зна који део.{S} Више 
е.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, да, доводећи купца и продајући последње, чини то још са сви 
идела како их они не поје као други.{S} Доводећи их до каменог корита бунарског они, као да то  
а опазити Арса, који му се приближаваше доводећи алата.{S} И да се не би овај досетио, Марко то 
во један чивлук отишао откупљујући је и доводећи натраг.{S} И после, да се све то сакрије, удал 
ту ракију, осећајући како је ова пали и доводи у неко лудило од болова, насладе.</p> <p>Сутра,  
примати код куће, правили читав лом.{S} Доводили чочеке из Скопља, метере, зурлаше из Масурице, 
внији оцењивач женскиња, које би бегови доводили за себе.</p> <p>Доцније, када је требало да се 
држи, дигне.{S} И што год је ближе кући доводио, Софка је осећала како је све узбуђенији.{S} Чи 
љани.{S} Свакога од њих Арса би редовно доводио овамо код ње, и они би се после с муком, гошћен 
и из хаљина, све то сада <pb n="165" /> доводити у везу са сутрашњицом, са тим њеним мужем, прв 
његов газда посвршава одређене послове: довољно насече дрва, са чесме у великим судовима донесе 
 Турску и нађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само види: да је здрав, да не леж 
вету дала времена да је већ овако упола довољно виде, те да се после не пренеражују и зачуђују, 
 она тада баш не поклекне, не покаже се довољно срећна, весела.</p> <p>И заиста не посрну, пока 
ху имаш!... — Али, као да му то не беше довољно, застаде и гледајући је одозго, светло, настави 
давао силу, одбрану, безбедност.{S} Јер довољно је било рећи: „Ово је газда-Марков стриц, деда  
и сву кураж и бризнути у плач пред њим, доврши брзо:</p> <p>— Ја не могу и нећу за таквога да п 
p> <p>Узалуд Ахмет, пренеражен, цео фис довукао <pb n="136" /> к себи, да му Јусуфчића дан и но 
, на по пута стала, устукла.{S} Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушајући  
в! — Једва што промуца <pb n="217" /> и довуче се до дирека кућног и поче се уз њега леђима, гл 
 осећала и разумевала све шта се око ње догађа, тако је исто знала и за себе, шта ће с њоме бит 
 знала је и за све остало што се око ње догађа и збива.{S} Особито оно отимање родбине око ње,  
едосећања несреће која већ почиње да се догађа.{S} И зато су око Софке трчали сви и као улагива 
Све што се сад око ње по кући, дворишту догађало, за њу није постојало.{S} Она је једино знала  
њу, то излагање пред светом у цркви, на доглед, подсмех свих.</p> <p>И што је још више охрабри, 
ко први људи из вароши целу ноћ преседе договарајући се, а на послетку увек њему остављају да т 
њу и кићењу соба по неколико би се дана договарало.{S} Одело, почев од најмањег детета па до на 
 што је не исече.</p> <p>И не смири се, догод му не јавише да су је на коњима — а све кришом но 
е, по обичају Софка не сме да прекорачи догод свекар не баци у њега дар, новац, и не обећа, кој 
угосте, почасте, док се та несрећа није догодила, и да, када том несрећом буду растављени и нем 
 оно, што се ни једној при венчању није догодило: да се све поквари, јер тим раздвајањем руку,  
е било, мора ипак још нешто црње и горе догодити се, претрну од страха, јер овај сељак још с вр 
лојана свећа у чираку, више њене главе, догорела је до дршке чирака и расцветана гасила се шире 
ашине, изгорелих палидрваца, светњак са догорелом и покапаном свећом и тестијица устајале, још  
на да ради, да гледа како ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко не примети; па  
ора га је једнако служила, својом руком додавала чаше, мезе.{S} Морао да јој допусти, да му сам 
е тамо Магда већ изнела ракију и мезе и додала матери, да их она стојећки служи.{S} Софка на по 
овора, завршавали реченице са нарочитим додацима, као „џан’м“ или „датим“.{S} А по ношњи, облач 
аобљеније; када се од сваког изненадног додира, чак и од шума и бата нечијих корака голицаво тр 
блик његова тела, и бол који ће бити од додира његових руку, уста и главе на њеним недрима, кад 
би окусила.{S} Чак ни саму постељу није додиривала, још мање у њој спавала, већ у куту, углу со 
вачег овлаш, међ прстима, и готово само додиривала устима.{S} А највише је узимала од те теткин 
виле, она је са страхом, једва приметно додиривала који крај, врх од Софкиних хаљина, и топећи  
о чиниле, јер јој због њих шалваре нису додиривале земљу и дизале прашину, попе се горе, матери 
 чупавцима, меким и црвеним који су под додиривали.{S} По рафовима поређани сахани, нарочито иб 
ко, да својим раменима и лактовима поче додиривати капију.{S} И сигурно из искуства знајући да  
</p> <pb n="242" /> <p>Он је пољуби.{S} Додирну јој чело, и то врх од чела, онај раздељак од на 
 капију осети само како јој лице и косу додирну <pb n="181" /> онај венац од шимшира и другог ц 
 испупчености и раздвојености кукова, у додиру прса о перваз прозорски.</p> <p>Особито је волел 
ећа, услед тог њеног угибања и увијања, додирују.{S} Али одједном се трже.{S} Кроз прозоре више 
д тог ланца почеше голицаво а хладно да додирују по врату и леже јој по раменима.{S} Косу није  
> у руку Софка је осећала како јој уста додирују њихне тврде чворновате руке; како је њихни брк 
 да сасвим сване.{S} Осећала је како је додирују и боцкају по врату и по образима длаке од муже 
из кукова, одмах би осетила како јој се додирују и спајају својом облином и пуноћом...</p> <p>Т 
руке; како је њихни бркови, браде, косе додирују по лицу, и како је кроз њене шалваре, јелеке о 
ћи још више се саже.{S} Поникну грнетом додирујући њиме под, тако да као испод земље поче да се 
 претрну, опет, као што се није надала, дође јој тешко, тужно.{S} Али се трже и сама отвори дру 
е изненађен.{S} Јер никако не верујући, дође сам овамо код њих.{S} Кад уђе код Софке, она виде  
, али окречена и стегнута новим кровом, дође лепша и доби онај сеновит израз.</p> <p>Колико пут 
ињама.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекра, од њега при 
ије знала шта ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као свака <pb n="163" /> мати, која дочек 
 капију, враћа полако и чисто тешко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену  
 погледају, поздрављале би га:</p> <p>— Дође ли, бато?</p> <p>— Дођох! — Кратко, са досадом, чу 
ог поздрава само што га упита:</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох! —Чисто мрко и неугодно одговор 
ући Бога, оде право у кујну.</p> <p>— А дође ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни.</p>  
е, те, приносећи је к себи, рука његова дође јој онако црна, тврда и као нека шапа..{S} Али ниј 
адмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда била у стању све д 
а би по обичају цела породица морала да дође и иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире.{S} 
<p>Није могла да заспи.{S} Чекала је да дође сан и, с врелим прстима руке, осећала је како ноћ  
може да се смири, има нешто још горе да дође, јер, осветљен од оних свећа, које су већ накриво  
} И сада она зато још не може к себи да дође.{S} Не може никако да се помири с тим да ће морати 
чила, али никако није могла још себи да дође и никако није веровала у све ово.</p> <p>Али, када 
јатеља, Марка.{S} До речи није могао да дође.{S} Као да никако још није веровао у све то.{S} Ко 
И ништа се не деси.{S} Још мање смрт да дође.{S} Чак почеше деца долазити и рађати се.{S} Али к 
рав је.{S} Не <pb n="59" /> може још да дође.{S} Закасао у трговину.{S} Софки послао ђизије за  
и неке свиле и басме.{S} Не може још да дође.{S} Закасао у неку трговину.</p> <p>У том Софка до 
је?{S} И што ми се никада не јави, када дође, да га видим.{S} Колико пута питам оне моје за њег 
он сам их дочекује.</p> <p>И зато, када дође, пошто прегледа кујну, богато обдари ашчику, Циган 
је и раскрчавала, да је тај купац, када дође, не види као какву крнтију, олупаницу, као код про 
а и добрим пићем и кафом.</p> <p>А када дође слава, Ускрс, Божић, исто је онако било намештано  
то, када је све знала, ипак да јој сада дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гледају како њо 
сао у неку трговину.</p> <p>У том Софка дође са послужавником, те матер прекиде.{S} И док га је 
упа, трља.{S} И та близина баба-Симкина дође јој још теже.{S} А знала је да сада настаје и теже 
ди, дуго спрема, онда се, кад већ и она дође, све заборавља, баца, потпуно се предају јелу, пић 
 ручка, вечере, увек остављала, да, кад дође, има шта да једе, свекрва ништа не би окусила.{S}  
, него је била сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако просту, увучену, суву, чисто прокл 
.{S} За њега је била највећа срећа, кад дође к њој и каже јој: како је то и то, што му она наре 
дино се не даде тетка Стоја.{S} Она кад дође, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сит 
м дошао! — предусрете га мати.{S} И кад дође до ње, брзо му изнесе троножну солицу, да седне.</ 
Ванко све трчећи оде.</p> <p>Мало после дође и Тоне.{S} Насмејан и већ дебела лица, кратко обри 
SRP19101_C3"> <head>III</head> <p>После дође рат, и ослобођење, нестанак турске власти и господ 
 издахну.{S} Томча, и ако му јавише, не дође на сарану.{S} Одмах после свекрвине смрти и слуга  
ао тамо у хан, овамо бар не наврати, не дође, да се тиме, не Софки као извини за све што је она 
 седела горе у соби ишчекујући да ко не дође.{S} После ручка такође их је било.{S} Дошла цела р 
 газда-Марка.{S} Нека му јави да довече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада тамо по к 
 поново у руку, пође вратима — устаде и дође до Софке.{S} Тако чврсто стаде, да му чизме зашкри 
г нуткају:</p> <p>— Иди, бре, иди, неки дође снашка и окуси.{S} Нека види да ли су већ зреле.</ 
 <p>И не друге ноћи, него исте још ноћи дође и он.</p> <p>Као што је наредио, тако је и било.{S 
на, као скамењена.{S} А још мртвија јој дође црква, кад уђе у порту, а испред ње потрчаше попов 
ао — а то није могла да појми откуд јој дође и зашто — као да су од њеног меса, од ње саме.{S}  
 покри и као опаса.{S} Али одједном јој дође луда мисао од које се сва озноји.{S} Што да не?{S} 
до, та њена грозница, болест, добро јој дође, особито што се, због тога, избегоше сви они обича 
ука и врева из њихне куће.{S} Чисто јој дође да и одавде бежи.{S} У том уђе Магда, шушкајући по 
пет, из сажаљења, звала, да и она к њој дође.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је био према 
<p>И када једне вечери изненада гласник дође и у поверењу саопшти јој да му се надају, очекују  
тво уреди, те да, кад доцније са купцем дође, може одмах кућу да му преда, сав ресто новац да п 
ла по кревету.</p> <p>И већ када сасвим дође ноћ, она најзад дознаде све.{S} Тетка јој се врати 
тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршивале су.</p> <p>И то је помаг 
о, толико искривљено од ужаса.{S} И чим дође овамо у кујну, код Софке и Магде, само што би у ст 
ликом послу.{S} Гледаће да бар на јесен дође; и како је Софки послао баш ту басму, да јој се на 
 се Софка надала да ће настати, када он дође, једино то би, те тишина, мучност и нека нема тешк 
идим?{S} Које доба беше јутрос, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које доба — ишчуђавала би се о 
 што није оно, досети се.{S} И Софки он дође тако драг и мио, што познаде да ју је разумео, јер 
к њима полазе, мислио да ће, када овамо дође, затећи мајку и њу, Софку, као и целу кућу мало си 
шчуђавала би се она упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би мог 
о јој се закачи за праг, и то јој добро дође.{S} Застанувши, мало окренута у страну, са уздигну 
сти.{S} Није знала шта ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као свака <pb n="163" /> мати, к 
вари било, зашто да се сада, кад ево то дође, толико џапала, бунила и тиме се само показала и о 
1_C17"> <head>XVII</head> <p>У саму ноћ дође кући и ефенди-Мита, обријан и очешљан.{S} И, као ш 
понети; а друго, кад тај странац, купац дође, да има шта видети: да не мисли како они, од велик 
и он издахнуо.{S} И сад мене послаше да дођем и јавим, да се спремите, и да останем овде, и, ак 
ан два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“....</p> <p>Мајка знајући све то, с 
не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођеш на честитање овде.{S} И оно прасенце гледај да до 
ш; Богом да ти није просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, за  
а и од јела и плача на гробљу.</p> <p>— Дођосте ли? —упита је Софка кратко, узимајући од матере 
о, праг да пресечемо, кад већ један пут дођосте.</p> <p>Софка чу како отац, видећи све то, а са 
то га упита:</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох! —Чисто мрко и неугодно одговори јој.{S} И не пог 
би га:</p> <p>— Дође ли, бато?</p> <p>— Дођох! — Кратко, са досадом, чуло би се како он одговар 
реле мишице.</p> <p>И када, већ доцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и када она са  
 стричеви, комшије почеше да долазе.{S} Дођоше и свирачи.{S} Њих је Магда доле частила и она им 
потресена — ко зна какве јој мисли тада дођоше, када је виде толико лепу и не толико раскошно к 
а!</l> </quote> <p>И како му раздрагано дођоше као нека утеха речи и та песма о њиној кући!{S}  
p> <p>Сутра је била сарана.{S} Тада већ дођоше и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би морала с 
ући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити.</p> <p>Међутим  
пристајале да, доносећи са собом имања, дођу у варош и у овакве старе куће или да пробира и узм 
о, да би били готови када их позове, да дођу на свечаност.{S} И то је Софку највише поражавало, 
ђани уза зидове лежали, одмарали се, да дођу овамо у велику <pb n="205" /> собу, за софру, Софк 
мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се после по читаве ме 
ер, још свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што већ ти свирач 
исти, да би се по њој сутра, када гости дођу, видело, како је цело јагње заклато а не да је са  
рећне, дочекују госте.{S} Чак и свирачи дођу и одсвирају.{S} А на питања о њему, ефенди-Мити, м 
 земљо, да сви пропаднемо!{S} Куку, шта доживех!{S} Куку!{S} Господе Боже, Господе!</p> <p>На т 
 са алата, уђе право у оно његово скоро дозидано сопче.{S} То је сопче било мало, сниско, готов 
ује очи, упињући се, да из Софкина лица дозна, увери се, да ли је то у истини: да она њега, њег 
мо да њему донесе новац и да то нико не дозна — а све остало било је споредно.</p> <p>Али после 
задиркивања бити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она срећна, да ли га заист 
>И већ када сасвим дође ноћ, она најзад дознаде све.{S} Тетка јој се врати отуда, а Софка је зн 
} Али чим тамо оде, мало после, кад као дознаде за продају куће, Софка овамо чу њено одупирање, 
или у друга племена, само да Маркови не дознаду где је.</p> <p>Али то ништа није помогло.{S} На 
о и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што треба, за то јој онако кратко, су 
> <p>После прошевине, све се до ситница дознало о њима: нарочито о њему, газда Марку.{S} Од ско 
о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада дознао и осетио, то је само од ње.{S} И сада већ овако  
а не би ко од комшилука и осталог света дознао, док се удаја не буде сасвим свршила.{S} А сада, 
лужила.{S} И то не зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет морао знати за њ 
ли ипак знало се да се то никада не сме дознати.{S} Ни родбина, нити ико.{S} Оно што преостало, 
ћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати сасвим малакса и г 
ће сада, као што је ред и обичај, од ње дознати.{S} И то неће баш из њених уста чути, него <pb  
нати, као што никада више неће ништа ни дознати ни осетити!{S} Јер ево, кркљајући и лежећи на п 
ти су се чувале.{S} Ништа се није смело дознати, ништа видети.{S} И знало се како би тада сваки 
има као грашке избија, ваља се и између дојака, низ ону дубодолину, пада, капље.{S} А ништа ниј 
азда! </p> <pb n="129" /> <p>У то Марко дојаха до прага кујнског.{S} Стана, његова жена, изиђе  
си, коју матере нису могле, због честог дојења, код својих кућа оставити, већ су сва била овде  
 почела да посматра своје праве, крупне дојке, у којима су се испод белине коже већ назирале, к 
ости, откри своја прса и на своју једну дојку силом положи његову руку придржавајући је, притис 
ли би и то.{S} Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник сељак, планинац, дугих ногу, са ашама на 
кан од својих, праћен њима, халакајући, дојурили сви овамо и горе, на кући побили мртву Јусуфчи 
ани, бато?</p> <p>Од људи, како би који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу  
зби.{S} Само се трже пред излазак, када дојурише тетке и стрине, и плачући, праштајући се од ње 
 руке по својој коси, поче да се угиба, док је он другом руком завлачио у онај дубок џеп и отуд 
 која, не смејући да уђе и поздрави га, док не буде позвана, навлаш по кујни поче да премеће, о 
о је то била она, мати, јер зна он, да, док није сина родила, она се жива није чула.{S} Истина, 
 стрицу.{S} Грдан је новац морао да да, док се венчали.{S} И после, као зато што се тако близак 
 мати доле јела, онако с ногу, па онда, док је Софка ручала, она је седела горе у соби ишчекују 
егде потпаљени мангали и чуо салепџија, док је овде, као увек на крају вароши, све још било там 
ед Тодору, некадању своју снашку, која, док је Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изне 
у, затим да, стојећи испред њега, чека, док попије, и пошто га понова пољуби у руку, узима од њ 
 уз нарамак сена или траве дрема, чека, док његов газда посвршава одређене послове: довољно нас 
е, одмара се.{S} Али не могући да чека, док се у кујни обичај са Софком сврши, па да би и он мо 
к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа како све више у ознојен 
ан златни звек.{S} Не могући да дочека, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње на прозор, 
и убије онога Ахмета, газдиног крвника, док у ствари отишао и он у хан, код Томче, да се тамо н 
е.{S} Баба Симка их с муком задржавала, док на послетку не диже руке од њих и готово само са Со 
стало оне гојазности и сувишности меса, док <pb n="38" /> све друго на њој непрестано је све ле 
гурна, јер сви су говорили да је здрав, док је међутим она знала да их је он научио да тако нав 
 трговце, бакале, већином скоротечнике, док се Софкина мати, Тодора, од свих тих сестара одваја 
пута заборави и почне да везује опанке, док не би, смејући јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е,  
њиховог густог, сочног лишћа.{S} После, док би мати намештала горе постеље, отац би остајао да  
 причало се, и убијао.{S} За све време, док би он путовао по Турској, по трговини, а обично би  
 пића, већ што није хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из друг 
о у кујни чује.</p> <p>За све то време, док су они сељаци долазили, Софка се није облачила.{S}  
рвенац, што је имао неке снаге, јачине, док су сва остала била све блеђа, подбухлија.</p> <p>Ал 
 одуже: да је бар сада угосте, почасте, док се та несрећа није догодила, и да, када том несрећо 
о, добро.</p> <p>И не могући да издржи, док не оде и не изгуби се на капији, сав срећан, пониза 
п.{S} И то морао као толико да их моли, док су му они допустили да ту подигне неке своје магазе 
унесосмо у собу механску, да се одмори, док ми спремимо друге <pb n="224" /> волове — јер на ко 
ри, и како ће он њу тамо у хану чекати, док она буде готова.</p> <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако  
иђе доле.{S} Чисто са страхом, грабећи, док је још видела, уђе у кујну и затвори врата од оне в 
 — отпоздрави га Софка и оста светлећи, док се он, одударајући од алата, и нијајући се на њему  
оче пети ка чаршији и ка газдиној кући, док њему, приметивши како се већ приближава кући, би не 
 један мање и мање остаје у њеној руци, док не остане само један, она онда мора понова целу њег 
ки од њих за себе живео, радио, — ипак, док је он био жив, они су се под том његовом суровошћу  
јлепше место, где је био прострт душек, док су свуда около по миндерлуку биле асуре.{S} Под је  
живела са својим свекром, његовим оцем, док је он био мали, дечко.{S} И Софка је осећала да од  
ли опшивени новом, скупоценом поставом, док остала леђа изнутра, цела постава, сва је била стар 
ко од комшилука и осталог света дознао, док се удаја не буде сасвим свршила.{S} А сада, када им 
о усамљена.</p> <p>И целе би ноћи тако, док не би изјутра, савладана и измучена, пала, у дубок  
степеницу, али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.{S} С 
јен сав њен живог и то онај живот тамо, док су били у Турској, на селу, јер овај после у вароши 
смо капију да порушујемо и разваљујемо, док их унесмо!{S} Како да их не знам!</p> <p>— Е, па он 
е узрујала.{S} Не може да сачека матер, док се обуче, већ узела корпу с јелом и понудама, што ћ 
ме као улазити, појављивати се у живот, док све остале дане, целе зиме било је сасвим мирно.{S} 
 пијан, увек готово разбијајући капију, док му слуга Арса дотрчи и отвори.{S} Чим сјаши с коња  
 бешње псујући тога Ахмета, претећи му, док на послетку не поче и самога мртвога Марка, свога г 
а са јелом, пићем, што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, јер од стида, због  
зашта и чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, сву је не обузме оно „њен 
ма, звук тасова све јачи, све бешњи.{S} Док једна, а то баш она која се тужила како је стрина П 
очиње.{S} Јер, још свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што ве 
пред ње и узе од ње кључић.{S} И заиста док она стиже до куће, он већ отуда изнесе један ћемер. 
 полумрак вратиле се из амама.{S} И све док су пролазиле чаршијом, прелазиле онај мост, увијене 
-кулом, пазаром, брдима, виноградима, и док се са тог њиног горњег спрата све ово могло да види 
а послужавником, те матер прекиде.{S} И док га је Софка служила слатко, смешећи се што он не ви 
> <p>— Како да не, како да не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у соби на покровцима седели, Ар 
 наслагану прашину од данашњице.{S} Али док она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Магда,  
шао неко! — поче је журити мати.</p> <p>Док је Софка ишла путањом поред бунара ка капији, да от 
да била у стању све да баци.{S} Да само докаже како је ипак та није надмашила, у инат јавно, пр 
е Магдино у село за Софку био већ један доказ, како је заиста отац кућу продао.{S} И због тога  
а око вилица и чела, која је показивала докле је вода допрла при његову јутрошњем умивању, поче 
рата и прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докле би тако седела, да се већ једном одоздо, са капиј 
ећом моћи исцељења и чудотворства.{S} И докле ју је из иконостаса, рамова од слика и дрвореза ч 
што другим ни на ум можда не пада.{S} И докле ће она тако?{S} Зашто она никада срећна, никада з 
ле частила и она им наређивала шта ће и докле да свирају, прекидала их и отпраћала.</p> <p>Кућа 
 само он то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрв 
длазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео.{S} Понизно, са страхом, 
ље осветљене; да се после тамо, уза зид доксата, донесу клупе и астал, за којим ће свирачи <pb  
нако наслоњен раменом и лактом о перваз доксата, види цео, да се види и она његова уздигнута ру 
их рукава, и испод ње наниже по первазу доксата поређан дуван, ракија и мезе...</p> <p>Мислио ј 
ма боље разреде, боље наместе; горе, на доксату испред врата, да се изнесе и обеси још неколико 
а се потужи, већ једнако лежао горе, на доксату од куће, и само општио са слугама, те га тако ј 
свирком и песмом свирача спроћу њих, на доксату, али не свиркама и песмама кратким, бурним, кој 
очели да вире кроз решетке од ограде на доксату, испред његове собе, он приметивши <pb n="20" / 
ред ње, највише гледају у оно иза ње на доксату, у њене спремљене и распоређене дарове које ће  
би једнако седео код куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој соби.{S 
 и украса дрвених по рафовима, собама и доксату.{S} И онда све би то тонући заједно са њима све 
обе.{S} Њене нануле звечале су по сухом доксату горњег боја.</p> <p>Доле, испред куће, двориште 
рата, кроз која се светлост расипала по доксату и пунила степенице; ни само грљење и љубљење до 
офкино у амаму, слагање дарова њених по доксату, дочекивање свирача, играње првога ора, просипа 
вана и негована.{S} Око куће једнако се докупљивали суседни плацеви и амбареви.{S} Штале, што с 
амо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем, кад, у које доба и зашт 
, везивање за кревет.{S} И онда теткино долажење отуда, њена замореност, малаксалост.{S} И раск 
ма, умирање у најбољим годинама, вечито долажење чувених ећима, лекара, бабица, толико бајање,  
 да је ово сад свакидашњи, обичан његов долазак кући, као да је тек данас послом изишао па се с 
прве брачне ноћи: оно виђење, чашћење и долазак жена, комшилука, родбине, међу којима би она мо 
а матер колико тај очев све ређи и ређи долазак.{S} Стрепила је, да их, како је почео а знајући 
ине, а обично сиротније тетке и стрине, долазе, да ту и спавају, да би могле једнако радити, по 
 када ови код Софке почеше у групама да долазе и због тога тамо трпеза остаде готово празна, он 
слободивши се, почеше овамо и код ње да долазе и не питајући да ли је слободно.{S} И то прво ст 
 због воде са њиховог бунара, почеше да долазе жене, она, као да се сакрије, побеже, уђе у кућу 
тљене.{S} Комшилук се узбуни, почеше да долазе.{S} Испрва нису веровали.{S} Али када видеше тол 
еби, јер то није имао обичај, почеше да долазе сви, особито старији, тетини, стричеви, ујаци.{S 
али тетини, стричеви, комшије почеше да долазе.{S} Дођоше и свирачи.{S} Њих је Магда доле части 
крици од весеља, кад и старци почеше да долазе.{S} Улазили су у колијама, погурени, полако, сит 
, од некуд одозго, овамо кући почели да долазе.{S} А све је то била Магда спремила.{S} Одавна з 
ћ и туђи момци из целе вароши почели да долазе, и хватају се у оро... </p> <pb n="164" /> <p>А  
ежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, испуни се цела ку 
оји су у последње време почели овамо да долазе и да бивају постављани за меџлисе и за судове.{S 
ас после, када гости из вароши почну да долазе, они, држећи испод себе столичице, извирују и са 
него што мора!...</p> <p>И зато му сада долазе тако тачне, тако тужне речи те њихове песме, кој 
спапи, механе, нарочито Шарени Хан, где долазе из Турске Турци и њихни сељани.{S} Свакога од њи 
ма.{S} И, заиста, што већ ти свирачи не долазе?{S} Јер ако се овако још чека, неће се моћи издр 
ништа не почиње.{S} Јер, још свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, заис 
један од оних џамбаса који сваке суботе долазе из Турске овамо, на пазар, и купују коње.{S} Так 
, које сигурно сада први и последњи пут долазе у варош, а које се биле начетиле око ње и увукле 
 — заглушује га са свију страна.</p> <p>Долазе до степеница.{S} Он застаде гледајући горе, где  
е заносније, силније бивало, да би она, долазећи из баште овамо кући, од раздраганости и среће  
јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не јављајући се, тамо негде свршити,  
више стрепе од Марка, свога „бате“, јер долазећи једнако су се уплашено обзирали, да их он можд 
у сасвим одвојени од ових варошана и од долазећих и могли слободни, неопажени, да хукћу, убијен 
 што ето она, Софка, као свака сељанка, долази да их двори, од радости, среће, подигнувши се, ч 
 би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.</p> <p>И вечито у тој као свађи, грдњи и неслаг 
 А и он сам морао више пута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало.</p 
им рукама.{S} И онда он почиње к њој да долази.{S} Узима је на своје руке, и, не сагибајући се, 
 све то да мисли и увек њој тако што да долази, што другим ни на ум можда не пада.{S} И докле ћ 
ики, одрастао, свој човек, поче опет да долази кући.{S} Али како!{S} Увек у ноћ, увек пијан, ув 
ала да сва та љубав и нежност родбинска долази као од неке слутње, предосећања несреће која већ 
ла је да то у ствари није, већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи 
.</p> <p>Када Софку угледаше где к њима долази, сви, и најпијанији, као застидивши се, задржаше 
очију познавши је и досетивши се за шта долази, смрачи се, а уста му већ почеше да играју.</p>  
не чује:</p> <p>— Ћути!{S} Ко зна зашта долази!</p> <p>Па бојећи се да, каква је Магда луда, не 
кој; зашто овамо к њима све ређе и ређе долази, тако да га је почела да памти и да га се сећа с 
зуби зацвокотали — како јој све јасније долази тај, синоћњи тобожњи купац куће, а сада у ствари 
и, оволико се понижава и на ноге некоме долази, заглушеним, шиштавим гласом говори нешто Томчи, 
се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако љут.{S} Али из тога је истрже свекрва.{S}  
или га чак омрзла, што никако к њима не долази, што њу и „маму њену“ оставља увек тако саме.{S} 
она виде како Софка тобож послом код ње долази, а знала је да то у ствари није, већ да Софка до 
ање шећера.{S} И онда после тога зна се долази „његово“ т. ј. дедина дужност, да сада, <pb n="1 
 све ово?</p> <p>У том чу како из баште долази мутави Ванко.{S} И то пева.{S} Сигурно пијан, ка 
већ не могу више да издрже.{S} Што више долази и пада мрак, оне бивају све унезвереније.{S} Не  
uote> <p>И Софка осети да већ наступа и долази оно, када ни она више не може остати овде, овако 
водаџију посла к њему с поруком: да или долази кући и не срамоти га, или ће он своју кћер натра 
цу, како сигурно из очеве собе, једнако долази шум, чак и гласови, и неко дуго <pb n="105" /> х 
ласницима ове паре и дарове, и сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турску во 
рњег спрата, кроз напукле таванице, што долази сувота од старих дасака, шиндра и украса дрвених 
{S} И даље се цела родбина ту скупљала, долазила.{S} Она, мати јој, гледала је да приликом свак 
 и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљена.</p> <p>Онда б 
 тек после неколико недеља једва понова долазила, и то више света, обичаја ради, него ли што јо 
} Једино је одозго кроз зракаста стакла долазила светлост и осветљавала средину, „тершене“, а о 
Једино што је било још светлости, то је долазила од оног великог купа жара, који се црвенећи жа 
а, никада <pb n="19" /> овамо више није долазила.{S} Једино би дошла на „прочку,“ уочи великог  
 мрак. <pb n="51" /> Мати јој никако не долазила, а она као увек, ограђена комшилуком и кућом,  
{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долазила и удавала се.</p> <p>— Не, кћери! — И сасвим у 
ма.{S} И сваки час, као свакада када би долазила са тих подушја, услед многе испијене ракије, ј 
 <p>У почетку од Софкиних само јој мати долазила.{S} Али, да ли што је још био почетак, Софка ј 
 где су била стакла кроз која је у амам долазила светлост, видео се креч, малтер.{S} Око амама  
ише гледати као пре, када је са матером долазила, још била неиспрошена (онда је све из далека ч 
ли какав празник, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто а највише брашна, масл 
била сама, и као одбачена од нечега.{S} Долазиле би јој комшике, од њих неке, исто тако као и о 
оближњим селима и црквама.{S} Испрва би долазиле у простим колима, са оцем и матером, са пуно к 
то не често.{S} Обично суботом, када би долазиле рабаџије, да на својим тешким, воловским колим 
су се стиделе, јер су тек сада први пут долазиле у амам.{S} Нарочито од младих жена, скоро удат 
 се чуло, да је од њега послат гласник, долазили су на честитање у вече и дубоко у ноћ су седел 
Ето чалгиџија!</p> <p>Свирачи су заиста долазили.{S} Чуо се чак и звон чампара од чочека, и вик 
 И заиста су то били они, „пријатељи“ и долазили овамо у походу!{S} Чула се час зурла, час ћема 
осећајући своју кривицу, нису никако ни долазили.{S} А ону њену болест, грозницу после венчања. 
први почеше долазити сељаци.{S} Сви они долазили су отуда из баште, где су на горњу капију ушли 
 је коме било згодно.{S} И целе су ноћи долазили и притицали готово сви они са свадбе, и још и  
> <p>За све то време, док су они сељаци долазили, Софка се није облачила.{S} Шушкала је доле у  
рава имају, па онда млађи.{S} Испрва су долазили појединце, као да јој се представе, рукују се  
бож доносили те његове поклоне, увек су долазили, када Софка случајно није била код куће, те их 
их празника, после службе, прво код њих долазили на честитање, па тек онда ишли у друге куће, т 
ђашње њихове чивчије, и даље су код њих долазили, увек доносећи по нешто, никад не спомињући да 
почела да осећа оно што јој толико пута долазило и што никада себи није могла да објасни....{S} 
када би мислио да је Софка већ заспала, долазио би и он горе са још непопијеним вином у стаклет 
летела у сусрет, он би онда, грлећи је, долазио са њом.{S} Софка би тада осећала по својим обра 
да није у реду, али ипак сваког би дана долазио.{S} Одоздо са капије чуо би се његов пун глас:< 
своју чувену лепоту, он, отац, све ређе долазио.{S} А она је знала да је то све због ње.{S} Као 
то је Софка бивала већа, он је све ређе долазио; у години дана један пут и то обично ноћу.{S} О 
сада, за Ускрс, пошто није толико време долазио — ваљда једном обрадовати и доћи к њима.{S} Зат 
јој је баш пре неки дан послао новац; и долазио човек, да јој каже како он још не може доћи.{S} 
а и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио кући, а доле, испред кујне, међу матером и међ  
у.</p> <p>Овамо кући, у варош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, четири пута.{S}  
 Чујете ли што за њ?</p> <p>— Јутрос ми долазио трговац.{S} Здрав је.{S} Не <pb n="59" /> може  
лује.{S} Једино што би јој покаткад сам долазио, то би било којом суботом, када би, место оца,  
у.{S} А међутим, пре, кад је отац овако долазио и одлазио, она је навлаш Магду задржавала, знај 
 са матером од капије тако полако овамо долазио.{S} Тако је мирно ишао, једнако чистећи и испра 
и не пуштао.{S} Само на Божић или Ускрс долазио би с њиме.{S} И тако она никада сина да се нагл 
ра врата продирао и до ње овамо, у собу долазио, и гледајући кроз собњи снизак прозор у ноћ, ко 
о би беснео, чинио чуда, покоре.</p> <p>Долазио би кући заједно са јавним женскињем.{S} Ту би п 
љаци, родбина из Турске и околних села, долазити, сви у трк, унезверени.{S} Неко пешке, неко на 
ећи у чему је ствар, почеше сваког дана долазити.{S} А ко зна, можда их је, кријући од Софке, и 
ш мање смрт да дође.{S} Чак почеше деца долазити и рађати се.{S} Али каква деца, какав пород!{S 
су знале да за сада, овога вечера, неће долазити ниједан <pb n="160" /> странац, туђ човек, већ 
b n="77" /></p> <p>И заиста први почеше долазити сељаци.{S} Сви они долазили су отуда из баште, 
ли ипак, ипак сада, кад одједном почеше долазити од њега ти гласници, и то не један, већ и трећ 
ућана.{S} Овамо кроз капиџик већ почеше долазити из комшилука жене на бунар.{S} И по граји деце 
знала да ће они, што ће почети сад први долазити, бити већином сељаци, некадашње њихове чивчије 
, <pb n="166" /> када почну мушки гости долазити, он сам их дочекује.</p> <p>И зато, када дође, 
ла се, када већ почну младожењини гости долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује их, па 
 он је, не само ноћу, него и дању могао долазити кући и са Софком радити шта хоће.{S} А и за са 
знала да ће сада почети сваки час овамо долазити, улазити код ње у собу, тобож каквим послом, а 
е онда, по обичају, у зору,- када почну долазити гости, када треба Софка да се облачи и буде сп 
и онда као сажаљевајући је, да не почну долазити по њу, да је охрабре, она брзо, одједном, баци 
} Обучен у широке, не чохане чакшире, у доламу, са силавом, чизмама више колена и црном шубаром 
и иза ње у велико већ спава.{S} Из оних долапа, из којих су изнете спаваће хаљине, а они остали 
p>Магда је за то време износила из оних долапа, где су биле савијене спаваће хаљине, покривене  
 и локума, што се није могло да поједе, долапи, рафови и прозори доње собе претрпани.{S} А то с 
о намештене и уређене.{S} Сви сандуци и долапи отворише се и све се из њих, особито чаршави, пе 
 — ону приземну собу, велику, мрачну са долапима и купатилом.{S} Бојала се да се ко отуда из он 
х ишла и, тобож од радости, због њихова доласка, гласом мало дрхтавим, али ипак да се не примет 
слободи, да не мора стрепити од нечијег доласка.</p> <p>Али је требала бар и капију да затвори, 
 кад су већи, као Божић.{S} Тада, услед доласка гостију, истина најужих, само из комшилука, мор 
зненађена већ навикнута на такве његове доласке у невреме, уђе она мирно.{S} И од целог поздрав 
 Софка истрча, и она обрадована његовим доласком пољуби га у руку.{S} И он, окружен њима, поче  
S} Жене, све зарадоване, и тим Софкиним доласком сасвим ослобођене, почеше да се окупљују око њ 
бујност, не би била прекинута случајним доласком некога или ма чим другим, онда би и матер <pb  
и да ће по комшилуку избрбљати о очевом доласку.{S} А међутим, пре, кад је отац овако долазио и 
мшилуку, по вароши, причати и трубити о доласку газдином, о силним поклонима што је тобож донео 
а га се сећа само по тим његовим ноћним доласцима, у мало већ олињалом оделу, потамнела, као су 
реће.</p> <p>У вече Софка, заморена тим доласцима, испружила би се по миндерлуку, који је био у 
p> <p>И ако би тада почео да пада мрак, доле код матере нико од посетилаца не остао, он би онда 
има и даровима што је она донела....{S} Доле, у дворишту, бије шедрван, његови млазеви, капље в 
у изваљени на јастуцима или седлима.{S} Доле у крај зида били су прекрштених ногу и у ред поређ 
ђао сребрне сахане и златне зарфове.{S} Доле, до капије, утврдио бињиш од мрамора, са кога је у 
на бунару црнио као и околни зидови.{S} Доле из штале чуло се шуштање и већ поново преживање ст 
ни, умивају се на бунару и пљускају.{S} Доле из штале само се чује како шушти чупана у нарамцим 
ечурлије, што је скакала испред њих.{S} Доле у дворишту, што се свирачи више приближавали, све  
ама пребачене бисаге, узде, узенгије, а доле онај велики огањ, око кога су се окретала и цврчал 
Покаткад у вече, кад би долазио кући, а доле, испред кујне, међу матером и међ осталим женама,  
изао и лелујао облачак од прашине.{S} А доле, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се ниј 
 сасвим да се одвоји од њега и да спава доле, са свекром и свекрвом, само да би он могао што од 
е.{S} Дођоше и свирачи.{S} Њих је Магда доле частила и она им наређивала шта ће и докле да свир 
тако наслоњена и подупрта рукама, гледа доле по улици, комшилуку и чак тамо око цркве, у чаршиј 
p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да останем, јер ја не могу.</p> <p>— М 
, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула, ништа то није помагало.{S} Софка је могла на 
ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и пространијо 
ој је мало јаснији.{S} Вечито је седела доле у соби и то увек леђима подупрта о зидове купатила 
 тих велики празника, ништа није радила доле у <pb n="53" /> кујни, већ је била једнако горе, н 
тек по који пут.{S} Није ни јео са њима доле, у приземној соби.{S} Горе, у гостинској соби, мор 
и падала из напуклих зидова, да се меша доле са коњском балегом и после онако да заудара.{S} Св 
 бацивши шамију на косу и на прса, сиђе доле.{S} Чисто са страхом, грабећи, док је још видела,  
или наместали, неопажен се диже, и сиђе доле.{S} Кришом Магду замоли да му доведе коња.{S} Само 
125" /> <p>— Хвала, тато!</p> <p>И сиђе доле.{S} За собом чу како сви, и отац и мати, као одахн 
, Софка се није облачила.{S} Шушкала је доле у спаваћој соби.{S} Загледала одело, минђуше и спр 
јући по пијаци и чаршији.{S} И пошто је доле, у кујни, видео да никога нема, он се поче пети го 
ила степенице; ни само грљење и љубљење доле у кујни са женскињама.{S} Чак и када, већ дубоко у 
, чесму, и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и доле, и свуда су гореле свеће.{S} Као да никада ње није 
 весео, него што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S} Зато је више пио и наређи 
Стоја.{S} Она кад дође, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сита се наразговара, па т 
од куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој соби.{S} Цео би дан тамо  
о.{S} Услед многих гостију прво је мати доле јела, онако с ногу, па онда, док је Софка ручала,  
мало знало, као и за цео тај њихов крај доле.{S} Знало се само да је испод цркве, да води на др 
} Како ништа?{S} Зар ја, што не силазим доле, па мислиш ништа не чујем и не видим?{S} Које доба 
и неколико дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опкољен тацнама ду 
И заиста коњ би на једну страну одлазио доле, у шталу, а он горе, иза куће, под <pb n="195" />  
стане, а ти се врати.</p> <p>То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро  
> <p>После вечере, Софка је легла овамо доле, у великој соби, са Магдом, пошто тада, да не би С 
нци и ћопеци“ односило на све њих овамо доле, а особито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био т 
ло, да ускоро почела цела кућа, особито доле, кујна и она велика соба, да заударају на онај теж 
!</l> </quote> <p>Баци им динар и викну доле ка кујни:</p> <p>— Жене, ракију за чалгиџије!</p>  
есених лимунова и протокала.{S} Деца су доле, у кујни, од <pb n="83" /> Магде добивала колаче и 
 свежије и лепше. </p> <pb n="97" /> <p>Доле, у кујни, где се она журила и по великој синији ре 
су по сухом доксату горњег боја.</p> <p>Доле, испред куће, двориште је било давно поливено и по 
м, који је већ мирисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у оној великој соби, Софка је већ спремн 
плашене, беже ма на коју страну.</p> <p>Доле Магда се узрујала.{S} Не може да сачека матер, док 
и запрепашћујући све, као што то њему и доликује, отишао далеко, далеко, далеко...{S} Јер на шт 
то мора, онда што се бар не показа како доликује њој?{S} Што одмах, без речи, не пристаде?{S} И 
у свој глас почео да уноси, не, као што доликује молитви, светој речи песме, побожног, високог  
ац одрастао и, као што је ред и као што доликује кући, толико богатој, отишао, поред Солуна, ча 
се из појединих соба и штала.{S} Рубови долина оцртавали су се на небу и губили једно у другом. 
 последњу улицу, криву, тесну, налик на долину због високих уличних зидова и дрвећа.{S} Онда се 
зидова ређало, остављало, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум силазило.{S 
е, и млађа од ње, одавно удала, већ јој домаћин почео да се богати и она улазила у ред имућних  
, изведе на пут, окући се, постане и он домаћин.</p> <p>И зато се Софки то материно кићење и на 
чну водити бригу о кући, да замене оца, домаћина, а они почели трошити и расипати — особито су  
</p> <p>На капији звекну алка.</p> <p>— Домаћини! —</p> <p>Чак горе чу Софка јак глас са оштрим 
ј су, по обичају, они, њихни мушки, као домаћини, света и обичаја ради, по читаве њиве и виногр 
ако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; с тога само одозго виче:</p> <p>— Магдо, дон 
а, „ефенди-Митина кућа“.{S} Ово је моја домаћица, а ово је моја кћи, моја Софка, татина Софка!< 
ругарице, имати своју кућу и у њој бити домаћица, са мужем ићи по родбини, по славама, вечерама 
, испоручујући поздрав Тонету и његовој домаћици.</p> <p>Дечко оде.{S} Капија се за њим затвори 
окићене пешкирима и даровима што је она донела....{S} Доле, у дворишту, бије шедрван, његови мл 
обљу: која је какву питу умесила, и шта донела за раздавање; кад је дошла, доцкан или рано; как 
и тенџере пресно масло и сир, што им је донела од своје куће и што су њени целог поста брижљиво 
 .</p> <p>И не показујући јој што им је донела, као да није вредно њихне пажње, поче да трпа у  
то је за празник купила <pb n="98" /> и донела, ускоро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, 
емала ону велику корпу, што је на глави донела, са пуно остатака од пите и јела, што се није мо 
ва га онако, како њен воли.{S} Неке чак донеле од своје куће брашна и масла, јер зна да њен нај 
тли их да седе.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старости, просут 
здином, о силним поклонима што је тобож донео.{S} А то јој је некад тако требало, јер <pb n="91 
га се уплашио, цурукнуо и силом га кући донео, — он је сав по алату полегао.{S} Рукама запушио  
</p> <p>Магда, пошто разастре, намести, донесе и метну више главе тестију свеже воде, чији је г 
S} Слуга, пошто је био затворио капију, донесе нарамак дрва и седе и он до огњишта.{S} Разузури 
асече дрва, са чесме у великим судовима донесе воду; по дворишту испред куће траву почупа и раш 
за себе.</p> <p>Она оде.{S} У брзо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свануло се сасв 
 да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата уседе и усред дана, на запрепашћ 
о.{S} И прво то за њега што треба да се донесе, па тек онда да се ради ово друго шта је наредио 
b n="167" /> седети.{S} А за њега да се донесе троножна столица, са малим, од саме вуне растрес 
а се намести!{S} Што год има, све да се донесе.{S} Све да се скине с тавана.</p> <p>Арса поче к 
ујући госте.{S} И у исто време да му се донесе она његова ракија, коју је још од јутрос наредио 
е тражила.</p> <p>Магда се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нити ико могао да п 
очито зато стајала и чекала, брзо Софки донесе лепе, шарене, „седевске“ нануле и понизно их нав 
служити и нудити оним печењем што Марко донесе.</p> <p>— Узми, снашкице, узми, окуси...</p> <p> 
Не могући да дочека, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње на прозор, ослања о пречаге г 
вима.{S} Он, Тоне, имао је само да њему донесе новац и да то нико не дозна — а све остало било  
јој ко други — а то је највише плашило —донесе какву вест о њима, она, не могући да издржи, поч 
и грош у шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта јести...{S} То ли ви хоће 
ело, одби је Софка.</p> <p>— Па онда да донесем да пијеш нешто?</p> <p>И оде натраг, али сетно, 
>— Па хоћеш да ти донесем?{S} Да идем и донесем штогод?</p> <p>— Нећу!{S} Не! — врати је Софка. 
ишта није јела.</p> <p>— Па хоћеш да ти донесем?{S} Да идем и донесем штогод?</p> <p>— Нећу!{S} 
{S} У брзо се горе у соби испуни раф од донесених лимунова и протокала.{S} Деца су доле, у кујн 
И оно прасенце гледај да добро уредиш и донесеш, да не заборавиш!</p> <p>— Хоћу, нано! — Љуби ј 
ракије један пангур да наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошку“ да пиј 
и:</p> <p>— Хајде да вечераш, Софке!{S} Донеси, Магдо!</p> <p>Софка јој не одговори.{S} Али јој 
овде...{S} Тако...{S} Дај још...{S} Све донеси!...</p> <p>Пошто наместише собу и пошто је Марко 
p>— Шта? </p> <pb n="190" /> <p>— Иди и донеси „оно“ — И показа јој главом на кућу, на мало соп 
широм отварај, на њој два фењера пали и донеси ми пушку.{S} Да огласим!{S} Нека свет види!{S} Н 
Не може човек да их се отресе.{S} Једва донесох.{S} Ево... .</p> <p>И не показујући јој што им  
ер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га у хан рањеног.{S} Куршум му остао у трбуху. 
 је, отупи, да, кад паде мрак, када јој донесоше одело, сапуне, игле и чешљеве; <pb n="122" />  
ене; да се после тамо, уза зид доксата, донесу клупе и астал, за којим ће свирачи <pb n="167" / 
 ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити.</p> <p>Међутим дан је 
гда се врати заједно са два шегрта који донеше читаву рпу басме.{S} Софка је знала како је сад  
вађи са чивчијама и слугама, што јој не доносе како треба из села масло, сир и пилиће, да се ве 
ер једино још са села су пристајале да, доносећи са собом имања, дођу у варош и у овакве старе  
аши.{S} Али Арса јој не даде.{S} Силом, доносећи јој хаљине, гонио ју је да се облачи.{S} Нароч 
ше могао ићи по трговини, те, ваљда, не доносећи и не зарађујући више, нема онај углед као пре; 
ађење, почеше да стижу и други гласници доносећи од њега поздрав и глас да је здрав.</p> <p>Међ 
к, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто а највише брашна, масла и сира, од че 
вчије, и даље су код њих долазили, увек доносећи по нешто, никад не спомињући да је земља сада  
p>Арса поче као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ Станину да намешта.{S} Марко је стаја 
им се допасти, па да им после ту точи и доноси, она овамо, у кујни, није могла од огњишта да се 
свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, јер од стида, због оноликог покора, преплашен 
 <p>А никада није волела та јела што се доносила отуда са гробља.{S} Увек поред мириса самих је 
су за њу брижљиво кували и Миленија јој доносила.</p> <p>Отуда, испод хладњака, што год је дан  
{S} А сви ти људи, слуге, који су тобож доносили те његове поклоне, увек су долазили, када Софк 
ни није била заборављана, јер је свакој доносио са тих путовања какав поклон и сваку ма чиме об 
 тога само одозго виче:</p> <p>— Магдо, доносите!</p> <p>А Софка зна да се то и на њу односи, д 
куће помицали у крајеве, да се приликом доношења хране, жита, не би реметио кућни мир и раскош. 
 зачуше се прапорци на кадионици.{S} На доња уска врата до певнице изиђе клисар носећи налоњ и  
гло да поједе, долапи, рафови и прозори доње собе претрпани.{S} А то све због њега, оца.{S} Њем 
 срећнији дани.{S} Колима би одлазили у Доње Врање на чивлук.{S} Али нико више сем њих троје и  
{S} Једино што су одлазили у чивлук код Доњег Врања.{S} Али тамо се ишло више шетње ради.{S} Та 
ужило се весеље и пиће у оном чивлуку у Доњем Врању.{S} И тамо, затворени, у друштву чувених Гр 
а опасивати, али с муком, јер цео његов доњи део тела, кукови, клатили су му се и дрхтали.{S} С 
S} Овде у вароши од скоро је са кућом у доњој махали...</p> <p>Али се Софка изненади, кад још ч 
 као у пркос, на равнодушност напрћеном доњом усном, због чега јој је увек око крајева уста бил 
 тај шум, уплашен, брзо се трже, остави доњу собу и пође горе, у своју гостинску собу.{S} И сам 
спод очију одмери све.{S} И пошто своју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и  
е пред сам губитак њен, њену продају, и допадало.{S} И она је сама помагала у томе, намештала,  
што му се сутра неки нови колачи и пите допадну, <pb n="143" /> то онда опет наређује да од њих 
 то све због њега, оца.{S} Њему се увек допадну ти колачи, а не могући све да их поједе, наређу 
на поново тражи, кад би му се које пиће допало.{S} Око ручка он већ постаје нестрпљив, што руча 
сорте ракије, да пробају, која ће им се допасти, па да им после ту точи и доноси, она овамо, у  
ања, и после венчања, мужевима што више допасти и ући им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са том ба 
о на махове, како би се врата отворила, допирала пара и топлота, и то тако јасно отуда на махов 
круте јаке, а опшивене модрим ширитима, допирале чак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде  
ни женили, и зато су им једва до кукова допирале.{S} Али зато опет од кукова до пазуха сви у ко 
рса, са грдним маљама по среди, које су допирале до његова кратка, здепаста и гола врата.</p> < 
ом, старом сахат кулом.{S} Отуда су већ допирали звуци ћеманета, дахира и бубњева које су тамо  
S} Међутим из оне друге собе једнако је допирало оно свекрвино цвиљење, да му се чинило да јој  
и никако могла да заспи, јер би једнако допирало до ње одозго, кроз таваницу, његово поцупкивањ 
емио у штали, из које се јасно одвајао, допирао онај топао воњ и шум од већ пробуђене стоке, уђ 
чу, кога и не запамти, јер јој је једва допирао испод пазуха, никако се Софка не заплака.</p> < 
 гледати шта они раде, по неколико дана допирао овамо у варош пуцањ пушака и видело се бацање р 
у се оцртавала била.{S} Из њива и башта допирао мирис труле траве и корења.{S} Тамо негде далек 
 и рибање тепсија и сахана.{S} Са улице допирао је бат корака.{S} У опште дан је био чист, топа 
, а највише око капије, до које је ипак допирао жагор, који је храбрио.{S} Али међутим из баште 
а, исто овако кроз високе прозоре једва допирати светлост, тамо у дну трептати онај велики куп  
и белим зубима.{S} А из правог амама ће допирати топлота, пара и она загушљива амамска устајало 
 велика капија и кафана, на махове поче допирати отегнуто продавање салепа, и вика симиџија, и  
лепљене местимице почађавелом хартијом, допире жута, мрка светлост.{S} У кујни светлуца мала ла 
тране чак и овамо код њега, у сопче, да допире.{S} Чули су се тихи, уплашени кораци, бат ногу и 
еву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укроћивање отргнутих коња 
анцима место ужета.{S} Из кујне поче да допире прасак сувих лозинака.{S} И <pb n="102" /> одмах 
и пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, гласни разговори; и када ма 
S} Отуда, испод хладњака, поче овамо да допире силан жагор, не разговор, смех, здравице, него к 
ећи поред кујне чу како и оданде такође допире граја, сигурно од слугу.{S} А поред тога, ма да  
ог тога оно му све јасније, све силније допире до ушију.{S} Изгледа да му таванице, греде, цреп 
и главу рукама, осећајући како из кујне допире мирис још сасвим незагашеног огњишта, неопраних  
ти снаге и врелине.{S} Кроз ноздрве јој допире ноћни хладан ваздух.{S} Башта поче да јој се ниј 
дала.{S} Само је њега осећала, како јој допире до испод пазуха.{S} И никако није могла колена д 
S} Сву ме изуједа.</p> <p>Из амама опет допире стрина-Пасин грлени глас, глас младе, мале, пуне 
идело се и по томе, што отуда почеше да допиру запрепашћени узвици, крици свекрвини:</p> <p>— Ч 
ављајући посао и бришући руке о кецељу, допраћала је до самог капиџика и суседне баште једнако  
 где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује.{S} И што је ноћ бивала јача 
 чела, која је показивала докле је вода допрла при његову јутрошњем умивању, поче оштро да прич 
али сељаци, били, и како су то смели да допусте, да га не чувају, чак и да погину за њега? — За 
ко му и треба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} 
ом додавала чаше, мезе.{S} Морао да јој допусти, да му сама она скине колију.{S} Почеше већ и д 
ао као толико да их моли, док су му они допустили да ту подигне неке своје магазе.</p> <p>Дакле 
себе као неку поштеду, пошто није хтела допустити да је ико више штеди и жали.{S} Јер, када се  
 тада мати, сва срећна — откуда она сме допустити да Софка ма каква изађе.{S} Таман!{S} Треба о 
 фали.{S} Али брзо се сети да то не сме допустити, особито, да је тај туђи свет, начичкан око з 
а је била да то не може никада бити.{S} Допуштала је, да ће можда сада, тога пролећа, као увек, 
о значи:{S} Зар вама све <pb n="214" /> допуштено, ви све чинисте што хтедосте; своје синове же 
то због тога, што им је као једино тада допуштено, а нешто и због самих себе — саме се том удај 
е сваки час и загледање у њу толико јој досади, умори је, отупи, да, кад паде мрак, када јој до 
она некако друкчија.{S} Изгледа као да, досадивши јој се на послетку тај вечити страх, трепет о 
у после, не стрепећи да ће то коме бити досадно, једнако захтевали од Цигана да им свирају и пе 
 ли, бато?</p> <p>— Дођох! — Кратко, са досадом, чуло би се како он одговара.</p> <p>А већ када 
S} А поред ове гужве и тишме испред ње, досађивала јој још и она сватовска хука иза ње.{S} Знал 
 не упрља у ходу.{S} Али најгоре јој је досађивао онај тесан а сувише отворен јелек.{S} Јер, ка 
:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да проговори. 
 врата, грдећи их:</p> <p>— Хајд!{S} Не досађујте!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
зе са неким страхом знајући да јој тиме досађују.{S} Али, видело се, да највише стрепе од Марка 
 <p>И чим би почеле овакве мисли да јој досађују, увек би онда почела силом саму себе да гони д 
му, газда Марку.{S} Од скора су се били доселили из Турске.{S} Али, као да нису ни живели, тако 
зна шта све има.{S} Истина, од скора се доселио из Турске, али још тамо по граници држи ханове  
атијег газду али још сељака, тек што се доселио, и то за мужа, кога није ни знала и који је био 
е, која се одозго, где је била скупоћа, досељавала овамо — за све њих она је била њихова „снашк 
ео вароши, који је био као још нов, тек досељен, још не као варошки, више сељачки, пун самих до 
не као варошки, више сељачки, пун самих досељеника, или сељака из околних села, а понајвише бег 
шике, од њих неке, исто тако као и она, досељенице из Турске.{S} И она би ишла к њима, али само 
 руку.{S} Он, сав срећан, што није оно, досети се.{S} И Софки он дође тако драг и мио, што позн 
за остаде готово празна, он се тек тада досети, и Софка заиста чу како он из страха, да се ови  
ји, тако горе усамљену гледа, и по томе досети се, како је њој сигурно тешко, и онда да је почн 
b n="202" /> сопчету, она се са осмехом досети шта хоће.{S} Сигурно ће опет из оних сандука, гд 
и јела, мори, ништа, — пљесну се Магда, досетивши се да због глади можда Софка не може да заспи 
ђености и силини из очију познавши је и досетивши се за шта долази, смрачи се, а уста му већ по 
 и скупе хаљине.{S} Али у брзо се Софка досетила.{S} Видела је: да јој мати зато тако скупе хаљ 
е доводећи алата.{S} И да се не би овај досетио, Марко том подигнутом руком <pb n="218" /> за н 
Магда нашла.{S} И да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не она, него Ма 
 да хвата.</p> <p>Једини као да се томе досећао свекар Марко, јер га је видела како се он све в 
 не намешта и дотерује.</p> <p>— Доста, доста, Софкице! — прекидала је и заустављала Софку, а и 
 сашивене од оне нове басме.{S} Кратак, доста отворен јелек са жутим ширитима као и шалваре са  
неколико парчета шећера, <pb n="103" /> доста сумњиве боје.{S} И по томе видело се да тај шећер 
, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Доста, не врачајте много!{S} Јер, косе ћу да вам почупа 
цима.</p> <p>— Хајде, хајде, свекре!{S} Доста је, време је...{S} Охрабреније на то његово ћутањ 
ко дуго не намешта и дотерује.</p> <p>— Доста, доста, Софкице! — прекидала је и заустављала Соф 
ва и чисто поче да се и нећка:</p> <p>— Доста, тато!</p> <p>— Све ће теби тата!</p> <p>И са њом 
 куће, иди у варош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показујућ 
 да ли је заиста ту, код њих.{S} Његова доста изношена дуга мантија климата се око њега.</p> <p 
а је истина некад мало богата, али тада доста оронула.{S} Живели су од кирије од неколико орону 
S} И зато је матери Софкиној из почетка доста олако ишло и испадало за руком, да се ништа не пр 
 варошки: у антерији, забрађена, истина доста новом али простом шамијом, у белим дебелим чарапа 
оном својом малом али рутавом руком, са доста кратким и нежним прстима, чекао је да га Арса сас 
поче одозго да силази, а, највише услед доста попијене ракије, да одлази у кујну и тамо са жена 
на са послужењем.{S} На старом, малом и доста изабаном послужавнику велика чаша воде и у таслиц 
ине од истина тешких, јаких дасака, али доста једно од друго растављених, он једва дочека да ви 
ање.{S} Онда, као никада дотле, материн доста јак глас, као неко одупирање свађа, плач.</p> <p> 
на два велика катанца, која су висила о доста дугом и дубоком, шарено обојеном сандуку.{S} И ув 
 га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што највише матер умири, то је, што се  
цу, узимали за њих одрасле девојке, већ доста у годинама, способне за сваки рад.{S} И то се рад 
ом од ножа на својим већ старим али још доста јаким белим сапима, као да ни он не сме да рже и  
 воде на друмове.{S} Трче бесомучно, да достигну муштерије.{S} Завалили се од корпе симита.{S}  
 био раван и достојан <pb n="40" /> ње; достојан и њене оволике лепоте а и саме ње као, Софке „ 
није гледала, нико њој није био раван и достојан ње, на послетку и право је да тако и сврши.{S} 
неће се родити тај, који би био раван и достојан <pb n="40" /> ње; достојан и њене оволике лепо 
ну, суву, чисто проклети судбу, што јој досудила да такву свекрву има.{S} А сад, не само да то  
 неки немир, као страх.{S} Да ли што је дотадања зимска усамљеност и повученост престајала и са 
нађење и чудо свима, а највише на уштрб дотадање своје гордости и господства, узео је за жену.{ 
окреће.{S} Пошто посрну, да јој се руке дотакоше пода, брзо се исправи и поче, устрашена, а ник 
 сјаха, нити коња веза, нити се утегну, дотера и загледа какав је, већ бришући, отирући шаком з 
 била одавна спремила собу, почистила и дотерала кујну и око куће, била се обукла и, чекајући н 
она је сама помагала у томе, намештала, дотеривала.{S} Око куће, испред ње, и по башти чистила  
, свирачи, по својим колебама пробали и дотеривали, да буду готови и, чим падне мрак, почну оту 
својом руком, а не ногом, намештао је и дотеривао асуре, покровце, говорећи:</p> <p>— Тако...{S 
је се добро закопчао, почела би га сама дотеривати, и то више из сажалења.</p> <p>Он јој предао 
лази око куће, по башти и све надгледа, дотерује.{S} Највише се задржава у подруму, у коме су в 
мехом помислио, како се она ето спрема, дотерује за мужа.{S} Зато је морала сасвим укрућена да  
акрити.{S} Они, чим видеше како се кућа дотерује, намешта, као слутећи у чему је ствар, почеше  
страху да је не повреди, сама намешта и дотерује и чисто је глади.{S} А особито би јој око коле 
а се од ње да је тако дуго не намешта и дотерује.</p> <p>— Доста, доста, Софкице! — прекидала ј 
 суседне баште једнако намештајући је и дотерујући је...{S} Јер, за Бога, — говорила би јој тад 
оточину, буђу, тамјан и покапане свеће, дотле ју је опет иза ње онај простран под, патосан плоч 
сама морала кашичицу у уста да му меће, дотле му мати била начинила цигару и припаљену утурила  
ог горњег спрата све ово могло да види, дотле са улице, због оне њихне велике двокрилне капије, 
ш свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што већ ти свирачи не д 
 n="105" /> ходање.{S} Онда, као никада дотле, материн доста јак глас, као неко одупирање свађа 
даље од њега, извија и свира као никада дотле.{S} И Марко, не могући више издржати, а не знајућ 
оро“, — она одмах поче, и то као никада дотле, тако слободно, раздрагано.{S} Сви почеше да пљес 
су нечега плачног, прекорног, што га је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и сав откриј 
уђења, при помисли да је то он.{S} Мати дотле већ прибрана на све, готово мирно се диже и оде,  
стала, да сама простире постељу, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, покрива. 
реча, највећа, сада ево због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену 
ешко, кад ето хоће да пије ракију, коју дотле није тражила.</p> <p>Магда се брзо врати и донесе 
и нађем се.</p> <p>У том, као без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха седе на земљу.</p> < 
а газде суровим и заповедничким гласом, дотрча уплашен:</p> <p>— Шта, газдо?</p> <p>— Коња, чиз 
а слепила по њеном красном витком телу, дотрча <pb n="153" /> овамо на тершене код Софке и дигн 
је моја Софка?</p> <p>— Ево ме, тато! — Дотрча Софка до њега и <pb n="176" /> пољуби га у руку. 
ње, бол, јад, увреда.{S} Узалуд свекрва дотрча, Софка већ осети његову руку по свом челу и коси 
дава“</l> </quote> <p>Мати јој последња дотрча, поче да је љуби и јеца:</p> <p>— Софке, Софкице 
 чекајући да га Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасивати, али с муком, јер цео њего 
{S} Око поноћи, када Магда као без душе дотрча к њој и јави:</p> <p>— Иду младожењини! — она се 
и се могло у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала деца, слушкиње, једнако се тамо вукле хаљине 
 не остаде мирна.{S} Сваки час су отуда дотрчавали и улазили овамо код ње, чак и деца.{S} Али т 
то га она зове, што може да је послужи, дотрчао би к њој и радосно пита је:</p> <p>— Шта треба, 
о разбијајући капију, док му слуга Арса дотрчи и отвори.{S} Чим сјаши с коња испред куће и уђе  
иле им:</p> <p>— Хајде, хајде, знаш ти, доћи ће он.{S} Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што  
ко кратко, суво и одговорила:</p> <p>-— Доћи ће!</p> <p>То, да је заиста он продао кућу, видело 
 Софке очи, само што јој рече:</p> <p>— Доћи ће опет!</p> <p>И цео дан тамо, горе, преседе.{S}  
х уста чути, него <pb n="110" /> ће ова доћи са још којом женом, тетком или стрином, па ће оне, 
прво по томе, што он рекао да ће понова доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им јави, да би о 
то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она онај и онакав сан снила и по 
е хтела наредити.</p> <p>А да ће заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећала.{S} Ноћу, по 
 човек, да јој каже како он још не може доћи.{S} У неком је великом послу.{S} Гледаће да бар на 
м, пуном не јела (пошто ће вечера после доћи, после „пијења“ Софкиног) него мезета: ђаконија, г 
ти, испустиће се овака прилика, неће се доћи до новаца, и то оваквог, великог, многог новца, ка 
ва.{S} Оно, што је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је  
{S} Ма да отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак по томе слутила, надала се да ће их м 
 као неки кривац, једва чекала, када ће доћи ноћ, када ће лећи, и онда, осећајући се сасвим сам 
еме долазио — ваљда једном обрадовати и доћи к њима.{S} Зато је она сад, осећајући се пред Софк 
 осећајући да мора између ње и њега чак доћи и до тога, једнако притискује главу рукама, и јечи 
ло већи, како ће можда до године и унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} И отуда, из штале, из  
н снила и по њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се пило, нег 
а да ће јој сада све то оволико и овако доћи.{S} И из страха да то ко не опази, да се зато она  
е, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још одавна, и пре ослобође 
ер ће он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико 
енити, знало се да се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној намештеној соби, вид 
 то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна и по томе, што је он тобож чуо, како су ових  
о се окрете к њој, приближи, прстима је дохвати за главу, око ува и косе и сав треперећи и узди 
да, после толиких година.{S} И од среће дохвати Маркову руку, принесе је своме лицу и поче је љ 
акоме је по пуну оканицу, онако како би дохватила, давала са тепсије, по којој их је Арса био н 
 шта донела за раздавање; кад је дошла, доцкан или рано; како жалила и нарицала; кога највише о 
/> <p>А овако?</p> <p>Али ипак још није доцкан.{S} Још има времена да поправи, да се покаже как 
о знају, иду, раде..</p> <p>Али, кад се доцкан у ноћ отвори широм и осветли капија, и на њој се 
И, као што је ред, обичај, тако је и он доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада жене ов 
хтео.{S} Али са сином, који му се родио доцкан, када је он већ био остарео, када се већ нико ни 
једре, вреле мишице.</p> <p>И када, већ доцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и када 
ла обла, једра плећка.</p> <p>Ручали су доцкан и то не заједно.{S} Услед многих гостију прво је 
.</p> <p>А често, испрва тихо, за себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па се тек з 
о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније са Тодором венчао, и са чијим је оцем, Тодорини 
ја вина, да тамо целог дана преседе.{S} Доцније, кад се још више обогатише, браћа сасвим им пор 
ва потурчила, побегавши за Турчином.{S} Доцније, када је овај напустио, служила је по харемима, 
уло, нити би каквог гласника послао.{S} Доцније чак и по две и три године, а од њега ни гласа:  
послао је, да и она учи у манастиру.{S} Доцније, није је тако брзо удавао, једнако меркајући ка 
а целу годину кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подру 
 штогод по кући да види, надгледа.{S} А доцније, кад му жена родила Софку, морала је сасвим да  
је веровала у све ово.</p> <p>Али, када доцније, пошто се сасвим раздани, пошто сунце у велико  
е ствари, покућанство уреди, те да, кад доцније са купцем дође, може одмах кућу да му преда, са 
на да никада таквога неће бити, онда је доцније све лакше то подносила.{S} Чак је била и задово 
оћи, када је била већ лакосана, сећа се доцније, чула је одозго, кроз таваницу, како сигурно из 
 ће чуда од беса и страсти чинити.{S} И доцније, што пиће буде јаче, њихни мужеви пијанији, заг 
} Нико то не сматра за увреду, грех; ни доцније, када синови порасту.{S} Ништа то није.{S} Имаћ 
најлуђе, оне девојачке!{S} А ко зна тек доцније како ће бити, када он сасвим порасте, ојача, по 
што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, када сасвим постане човек), чим је погледа, ст 
 ли речју, да штогод показа.</p> <p>Тек доцније, када Софка поодрасте, он је <pb n="25" /> више 
VII</head> <p>И као што се надала, тако доцније и настаде.{S} Ма да прођоше две и три године, њ 
онако гола и пространа.</p> <p>И једино доцније што би је покаткад као узнемирило, то је био он 
ан, било је тако добро.{S} И Софка зато доцније целог живота није могла себи да опрости: како д 
она је видела и по самој матери.{S} Јер доцније, када Софка поче да показује знаке женске лепот 
 бар и капију да затвори, те да кроз њу доцније не види оно што је највише потресе и заболи; да 
, одмах, знајући у какву ће се лепотицу доцније развити, на изненађење и чудо свима, а највише  
id="SRP19101_C31"> <head>XXXI</head> <p>Доцније Томча, смејући се самом себи, причао је: како ј 
, само да би се сасвим умртвила.</p> <p>Доцније, како се причало, толико је то ишло далеко, тол 
које би бегови доводили за себе.</p> <p>Доцније, када је требало да се жени, пошто <pb n="23" / 
ама тако чудно, страсно и топло.</p> <p>Доцније, када би мислио да је Софка већ заспала, долази 
 је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем материном држању и намештању саме куће.{S} Од  
ах обуче као што треба, и спреме све за дочек, брзо и то пешке оде, врати се код Софкиних, да о 
 двориште, не види и спази како плаче — дочека у кујни.{S} Марко, када је виде такву смушену, н 
е могући да устане, да га као што треба дочека, поче се извињавати:</p> <p>— Не могу, тато, умо 
Магда. — Када одох код ње, она ме једва дочека: „Седи, Магдо!{S} Од кад се нисмо виделе!“ И онд 
, издржа у обилажењу око налоња и једва дочека да изиђе из цркве.</p> <p>Не жалећи, што виде ка 
та једно од друго растављених, он једва дочека да виде како се тамо, у кући, засветли и како от 
 њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по челу.{S} И од тог силног ударца уве 
4" /> то?{S} Зар она (јамачно Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А  
упи, ситан златни звек.{S} Не могући да дочека, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње на 
<p>Али тако исто није хтео нити смео да дочека ни оно друго — отуђивање, продају имања, и обело 
да, као свака <pb n="163" /> мати, која дочека ово весеље, мора прва оро да поведе.</p> <p>На п 
ју овамо по вароши.</p> <p>Испред амама дочека их сама амамџика.{S} И пошто је Софка пољуби у р 
 Кажи ономе слепцу (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита.</p> <p>— Хоћ 
Једва је то могла да проговори, па и не дочека да се шалом, који јој тетка пренеражена пружи, с 
да широм отвори капију и да тамо на њој дочека новог пријатеља.</p> <p>Стана их, једва се држећ 
 кћер натраг узети.{S} Томча наводаџију дочека не може бити боље.{S} Али тасту, ефенди-Мити, по 
 бивају све унезвереније.{S} Не могу да дочекају, када ће већ једном сасвим мрак да падне (ма д 
ко, облапорно, да би после вечере једва дочекала, кад ће лећи у меку постељу, у коју ће се од у 
ла, или од среће и радости, што је и то дочекала, да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да је сл 
свих одсекао Јусуфчићу главу.{S} И онда дочекан од својих, праћен њима, халакајући, дојурили св 
.{S} И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; с тога само  
но нуђење Томчино, сав побеснео, што је дочекао, да он, ефенди Мита, тако што чини, оволико се  
нам иде!{S} Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и то.{S} А сада, Магдо, капију широм отварај, 
. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слатки и мили празник!{S} Све ми поздрави, и с 
 улици, у чаршији?...{S} Једва ће се то дочекати, да јој се сите.{S} И због тога не смејући, а  
 је као у један глас, задиркивајући је, дочекаше:</p> <p>— О, невесто! невесто!{S} Ах, Томчо!{S 
ве које су лежале радосно, дирајући је, дочекаше је и начинише јој у средини места.{S} Она се п 
се, чисто ничке клањајући се испред ње, дочекаше је.{S} Жене, све зарадоване, и тим Софкиним до 
 и креће по свирци.</p> <p>Остале једва дочекаше ту њену раздраганост, те и оне почеше још весе 
 као што је и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који су луксузношћу и нарочитим реткостима  
 је намештала собе, тако готовила јела, дочекивала госте и родбину.{S} И даље се цела родбина т 
n="141" /> највише и запрепашћивала.{S} Дочекивала их је све са ужагреним очима и као крв румен 
ешкирима.{S} Софка их је тамо за софром дочекивала, љубила у руку и дворила са великом чашом, к 
 улицом, жене су је на капијама стојећи дочекивале и нудиле је, и то понизно, да сврати и уђе к 
је била њихова „снашка“.{S} Свуда су је дочекивали и поздрављали усрдно, радосно.{S} Ако би про 
 самих му уста чашу приносити.{S} То је дочекивано од свих криком и урнебесом.{S} Цигани до неб 
о време брзо прође.{S} Она хука, граја, дочекивање сватова, њихни пуцњи пушака, као неко халака 
амаму, слагање дарова њених по доксату, дочекивање свирача, играње првога ора, просипање шећера 
и онако горе, на врху степеница, све да дочекује и са сваким да се здрави и љуби.{S} Само је са 
долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће је сви весело, раздрагано, гле 
ати?{S} На шта све ово?{S} На шта да он дочекује госте, љуби се са њима, када њега не весели ни 
а почну мушки гости долазити, он сам их дочекује.</p> <p>И зато, када дође, пошто прегледа кујн 
д цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо дочекујем турске трговце, моје познанике, пријатеље, ко 
а носи.{S} Целог дана, веселе и срећне, дочекују госте.{S} Чак и свирачи дођу и одсвирају.{S} А 
но се и он за њима пење.</p> <p>Горе их дочекују.{S} Ефенди Мита са свима се љуби.{S} Али Марко 
бодили, а нарочито мати јој, која једва дочекујући ту прилику да се и она са њим, највише ради  
а, горе, уврх степеница, морати да седи дочекујући госте.{S} И у исто време да му се донесе она 
но без пара, без игде ичега, и са језом дочекујући га поче себи да пребацује: што се није сетил 
 осети мушка рука на себи.</p> <p>Ванко дошавши овамо и видевши је, зарадован што ју је нашао,  
било којом суботом, када би, место оца, дошао са рабаџијама, да еспап узму.{S} Па и то би морао 
ка примети како је, као и сваке године, дошао најстарији <pb n="73" /> Магдин син.{S} Он, пошто 
азећи низ степенице.</p> <p>— Иди, иди, дошао неко! — поче је журити мати.</p> <p>Док је Софка  
уће, а сва срећна што је он, газда јој, дошао и чак са њом говорио, једнако гунђала, себе грдил 
заиста отац кућу продао.{S} И због тога дошао, да јој јави.{S} Зато сигурно између ње и њега, н 
т најпреча, највећа, сада ево због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, не б 
од њега преседео, одморио се и тек онда дошао кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов барјам, ве 
 радосни, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зове к себи, јер то није имао 
н, да не би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао 
а госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним  
{S} Време је, Софке!{S} Тек што ко није дошао.</p> <p>Софка се тек онда поче облачити.{S} Осећа 
а вилици, а и цео јој образ од те сенке дошао тамнији, овалнији.{S} Од цвећа закити се само јед 
шао кући, спремио и тамо удесио и после дошао по пријатеља, да га води к себи, на даљу част и д 
елу божју службу одстоји.{S} У то време дошао неки нов учитељ, Николча, чувен са свога певања и 
ад се иде у Бању.</p> <p>И када је Тоне дошао, да то све каже Софкиној матери, она, по његовом  
 песми, чека.{S} И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик његова тела, и бол к 
авећи се по годину дана на путу, кад би дошао, прво свраћао тамо, код Ахмета, побратима, и код  
, сигурно осетивши тај њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда, покоре.</p> < 
ијући се и од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.{S}  
и, у варош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, четири пута.{S} Чак и преобука слал 
вадбе, и још и други.{S} И како би који дошао, ушао на капију, само би хукнуо:</p> <p>— Ох, бре 
начинио какав лом и чудо, и у зору кући дошао — он тада не би звао њега, сина, већ њу, матер.</ 
м кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро нам дошао! — предусрете га мати.{S} И кад дође до ње, брзо  
што је ред, обичај, тако је и он доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада жене овамо већ 
да је погледа, он, као да је неки стран дошао а не она, његова Софка, подиже се и само рече:</p 
е шта чека тога.{S} И заиста, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родбина стицала: жене, т 
 ће понова доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им јави, да би она, мати, имала када да се сп 
 и љубећи је, ослови га:</p> <p>— Добро дошао, тато!</p> <p>Он као устукну.{S} Али се прибра.{S 
 добро жели.</p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S} Само је један пут лупнуо алком, 
о топло и припијено стоји око половине, дошла сасвим лепа и свежа.{S} Само, ваљда услед помисли 
ко им лица, од пића и од раздраганости, дошла румена, врела, и то од оног тамног женског румени 
е.{S} После ручка такође их је било.{S} Дошла цела родбина, сви, ни један није изостао.{S} И јо 
на ни где су.{S} И када би која комшика дошла, да потражи на послугу какву ствар, за коју је са 
о би се, како је к њима једне ноћи била дошла чувена Савета, која није била обична, свакидашња, 
сила, и шта донела за раздавање; кад је дошла, доцкан или рано; како жалила и нарицала; кога на 
а заспи, јер се сети да она, од како је дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа није јела.< 
је обичај, пошто је она већ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, показала да пристаје —  
комшилук, да би преким путем пре матере дошла и отворила јој капију, већ стиже, и, оставивши ко 
сваки час и ма ко улазити и излазити, и дошла овамо.{S} Само је Магди казала да ће овде бити.</ 
тарешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла субота или какав празник, одмах би овамо до њих д 
 овамо више није долазила.{S} Једино би дошла на „прочку,“ уочи великог поста, када би по обича 
ечега другога, тек, кад год би јој мати дошла, увек би се она узнемирила, плашила.{S} А то јој  
одрастао.</p> <p>А Стана, како први пут дошла овамо, у кућу, таква и остала.{S} Већ је била ста 
клоњени и сигурни.{S} А сада, без њега, дошли као обезглављени, јер над собом више немају оног, 
е споредно.</p> <p>Али после ослобођења дошли су судови и парнице.{S} Нарочито када се морало с 
што су друге газде и учиниле, те поново дошли до већ проћерданог и продатог имања.</p> <p>— Ех, 
да још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно 
а.{S} Софка претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љубав своју 
 А он сам много се променио.{S} Чело му дошло испупченије, лице уже, поткресивани бркови просед 
оно, досети се.{S} И Софки он дође тако драг и мио, што познаде да ју је разумео, јер виде како 
го, да покаже колико му је Софка мила и драга, одмах навукао ту кошуљу.</p> <p>— Пријатељи моји 
вала, али које су јој сад толико миле и драге, као да су јој рођене.</p> <p>А Марко, као да је  
пустио, ипак они једини на свету мили и драги.{S} И Софка виде како јој мати, због тога страха, 
плашено и поче да блене.</p> <p>— Кажи, драгичка!</p> <p>— Па... драгичка, — поче Стана, снебив 
/p> <p>— Кажи, драгичка!</p> <p>— Па... драгичка, — поче Стана, снебивајући се и чудећи се.</p> 
ла срећна.{S} Ниједна да је полазила за драго.{S} Готово све су овако као Софка плакале, јадале 
а драгога, нити ће икада осетити шта је драго и мило, — постају толико луде и бесне. </p> <pb n 
себе нешто, што му је, истина било тако драго, мило, али које је њему ипак некако страно, туђе, 
злато, и како као да је она тобож имала драгог, волела се са њим, па сада не полази за њега, —  
кад оне наде нису испуниле, не пошле за драгога, нити ће икада осетити шта је драго и мило, — п 
ве више и више обузимати ти осећаји, та драж, миље, голицавост.</p> <p>И да све то не би било,  
е тек онда поче облачити.{S} Осећала је драж од оне лаке, чисте кошуље, готово жуте од <pb n="7 
ла уживајући у својој лепоти, осећајући драж од те своје откривености и од голицања ваздуха.{S} 
ловином, њихајући се полако и осећајући драж у тој својој извијеној половини, у испупчености и  
затворена, поче осећати неку драж, и то драж у покретима тела.{S} Али баш зато никако <pb n="66 
вих издвоје, изгледа да су налазили сву драж свога живота.{S} А да би у томе што више успели, г 
тако сама, затворена, поче осећати неку драж, и то драж у покретима тела.{S} Али баш зато никак 
, Софка поче осећати, како је све чисто дражи и бива јој пријатно.{S} Осети како би и она радо  
 амам.{S} А то их је, изгледа, још више дражило, опијало и знојило.{S} Све већа је и већа цика  
мо, иза куће, услед наслаганих „камара“ дрва и камења, није било много.{S} Кад би сазреле кајси 
вршава одређене послове: довољно насече дрва, са чесме у великим судовима донесе воду; по двори 
 је био затворио капију, донесе нарамак дрва и седе и он до огњишта.{S} Разузури се.{S} Изу опа 
 на коњу место узенгија и старим неким, дрвеним седлом.{S} Око голог трбуха клатио му се распас 
увота од старих дасака, шиндра и украса дрвених по рафовима, собама и доксату.{S} И онда све би 
ата амамских и њихних токмака, обешених дрвених ћутука, који су по вратима, приликом затварања, 
{S} Па не само то него чак и плодови од дрвећа, којега истина тамо, иза куће, услед наслаганих  
на долину због високих уличних зидова и дрвећа.{S} Онда се поче пети ка чаршији и ка газдиној к 
све то: и ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, о 
 прозор у ноћ, која је била прорешетана дрвећем баштенским и околним зидовима комшијских кућа,  
ровова, изрешетаним димњацима и високим дрвећем, како се испред њега, по падини, у ноћном полум 
роширивала, пунила најлепшим и најбољим дрвећем: шамдудима, трешњама и вишњама, и разноврсним к 
аки час излази из кујне, и са исцепаним дрвима враћа се натраг. <pb n="76" /></p> <p>Горе, наср 
увела и тамо у крају баште за неко суво дрво привезала, да уз нарамак сена или траве дрема, чек 
 ју је из иконостаса, рамова од слика и дрвореза чисто гушио мирис на црвоточину, буђу, тамјан  
сти Васки онога њенога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека пред амамом на мосту.</p> <p>— А теби Јов 
привезала, да уз нарамак сена или траве дрема, чека, док његов газда посвршава одређене послове 
њер и по три и четири ноћна стражара да дремају, јер је он, тај Софкин прамдед, хаџи-Трифун, тр 
игани, мртви уморни, једва држе зурле и дремају.{S} На пољу опет поче по трећи пут мрак да сила 
ста, као да се дуго одмарала и спавала, дремуцкајући наслоњене главе на руку уз прозор, слушају 
рсима.{S} И тако покривена том колијом, држала је тепсију у крилу требећи по њој пшеницу, а у и 
} Узми, узми још.{S} И клечећи до Софке држала је на прстима уздигнуте руке ту велику чашу до с 
ка узела са столичице до собњих врата и држала је и више своје и више његове главе, светлећи му 
а двори, нуди.{S} Од умора једва је очи држала отворене.{S} Била је сва врела.{S} А од страха,  
, у главној чаршији, и у њој се увелико држала со и конопља, она је више служила за обрачунавањ 
тала и забацивши руке у којима је нешто држала, чекала га је.{S} Свекрва је, као увек, мирно и  
е, почео да пије.{S} Онда и полудео.{S} Држали су га и хранили везаног, горе, на горњем спрату. 
то им је земља, коју су пре као чивчије држали, сад постала њихова.{S} Тако исто и Магда готово 
лу детињу руку задржи у својој.{S} И то држање младожењине руке било је за њу најтеже.{S} Осећа 
 особито таквим њеним дрским, слободним држањем, пита онај.</p> <p>— Софка, ефенди-Митина! — чу 
м не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, држању, видело <pb n="212" /> се да се дуго и дуго реша 
у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, цене како јој је.</p> <p>И заиста, прво 
ило, Софка виде и по доцнијем материном држању и намештању саме куће.{S} Од тада су горње собе  
нгије да му умеће ноге, јер се он једва држао о јабуку на седлу.{S} Али изненадном снагом одјед 
ину, <pb n="137" /> да би из тих ханова држао Арнауте у шкрипцу, страху.</p> <p>Овамо кући, у в 
 Дај! — дахтао је ка Софки.{S} Једва се држао на ногама.{S} Софка, ужаснута, виде како му руке  
пола отворене очи.{S} Оном другом руком држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и  
а мора јако да их стеже, да би их могла држати.{S} Срећом били су преко њихних руку пребачени д 
гласом.</p> <p>Слузи задрхта рука којом држаше узенгију, јер се на прагу кујне зацрне он, Томча 
а, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва држе зурле и дремају.{S} На пољу опет поче по трећи пут 
оде, не да им помаже у свирци, него да, држећи тако своју шупељку испред себе, пред светом изгл 
 осети да се иза ње спусти застор, она, држећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у плач. 
и прошапута и остаде да седи поникнута, држећи се руком за подбрадак и уста.{S} И за чудо, опаз 
а гости из вароши почну да долазе, они, држећи испод себе столичице, извирују и са страхопоштов 
гурала...</p> <p>И наслоњена у кревету, држећи главу рукама, осећајући како из кујне допире мир 
е ка кујни, свирачима.{S} У том свирач, држећи у једној руци тромо грнету, а другом притискујућ 
ла и кожа од кичме по леђима јежила.{S} Држећи распасане шалваре, са улепљеном и разастртом кос 
 сасвим уништише...</p> <p>Софка, једва држећи се на ногама, поче да муца и да пита гласника:</ 
 пријатељ, ефенди Мита, гологлав, једва држећи се, опкољен хаџијама и женама, чека — и поче да  
е гробљанске, са самога гроба.{S} Магда држећи широку синију и нагнута над њом а ногама једнако 
шта видело.</p> <p>Циганка остаде споља држећи чврсто застор, да се не лелуја, тајанствено смеш 
пахује на купање, и, сав срећан, остаде држећи руку на њеној глави, коси.{S} Софка, осећајући в 
ишла би на коњу.{S} Слуге, с обе стране држећи руке на сапима, пратиле су је.{S} Не само да је  
ог пријатеља.</p> <p>Стана их, једва се држећи на ногама, бришући сузе, а једнако осврћући се и 
жно је помилова.{S} Ножним прстима јаче држећи нануле, да јој се случајно не исклизну, упути се 
гао да метне ногу, лако да узјаше.{S} И држећи једном руком алата за узду, а другом узенгију, п 
>И онда се сасвим приви уза Софку.{S} И држећи је за руку, не као свекрва, старија од ње, него  
ла, устукла.{S} Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушајући његове неприродн 
ојала и гледала како се руши, плетући и држећи испод мишке клупче конца.{S} На њој тешке од јум 
 пошто га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха, продужи да га она води.{S} Он т 
сито:</p> <p>— Ја! </p> <p>Једном руком држећи више себе чирак са свећом, да се газди што боље  
епеницу стане, па онда се окрену к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини 
пажњом, милошћу, на очиглед свију води, држи за руку, од среће чисто се заноси.{S} Да ли да је  
праг.{S} И тако згрчен, као прикљештен, држи у једној руци бисаге а у другој велику и тешку пос 
 и теменом да се одржи уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стегао, опа 
е отрча до капије, отвори је, и оста да држи разјапљена крила.{S} Томча, пошто се добро уви, ос 
у, од седла једну узенгију поче тако да држи, како би Томча, и не гледајући, одмах у њу могао д 
ди јој да стоји с поља и јако, добро да држи застирач, како се не би ништа видело.</p> <p>Циган 
 и пиљиле, бодро мотрећи, како га Софка држи за руку, како се мучи, да му малу детињу руку задр 
 самога Марка то текну и раздрага. — Па држи се, не подај се...— храбрећи је врати се у собу.</ 
вега пића и весеља, једнако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отиша 
елио из Турске, али још тамо по граници држи ханове и продаје стоку турској војсци.{S} Овде у в 
вивши да кука, нариче, поникла, једнако држи <pb n="229" /> руку на његовом леденом челу и чист 
, што не шаље то дете?{S} Што га толико држи код себе?{S} Мало се он крви са том проклетијом (А 
иду по појасу, под мишке, где се обично држи нож.{S} Уби је тај страх, да крв не легне, те не у 
и.</p> <p>— Зашта, тато, за какву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долазила  
 се начетила око њега, па онако сањива, дрљава, посута концима и праменовима вуне и памука од с 
рка наглим кретањем својих сапи у седлу дрмао и друскао.{S} Полети као тица покрај махала ка њи 
ен њеном лепотом а особито таквим њеним дрским, слободним држањем, пита онај.</p> <p>— Софка, е 
цем, Тодориним свекром, био нераздвојни друг још из детињства.</p> <p>— Па шта ми ради мој Мити 
ве Софке.{S} Једна Софка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње.{S} И онда она друг 
 су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље, башт 
а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном месту тек ако би месецима могла да уђе у 
вине, она је у Томчиним очима постајала друга, обична, нека ствар, која се, као свака ствар, мо 
 кћи што може бити тако лепа, а ниједна друга.</p> <p>И не превари се.</p> <p>А као што је унап 
 је изван ње, ту, око ње.{S} И онда она друга почиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка 
ујности и набрекнутости снаге, него она друга, истинска, виша, јача, која се не рађа често, не  
о посрћући, узверена, зајапурена излеће друга и виче:</p> <p>— Баба-Симка, стрина Паса сву ме м 
и, ма ко био, комшије, цело село, чак и друга села, буду према њему другачији, уздржљивији, мир 
крике.</p> <p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту, сигурно би подлегла, и 
{S} Не устукну.{S} Још мање, као што би друга, да поцрвене, замуца и од стида побеже, остављају 
ко, тужно.{S} Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.</p> <p>Испрва се није могло о 
ју и пазе.{S} Кришом га ноћу одводили у друга племена, само да Маркови не дознаду где је.</p> < 
ш мање од својих прсију, која би, да их друга нека има таква, сувише пуна и једра, покривала бо 
 продужи Софка.</p> <p>— Срамота!{S} Од другарица и света срамота ме, тато!</p> <p>— И мене је  
са уједа, витка, црнпураста и бежећи од другарица, које су је јуриле, поливале водом, да јој се 
нарочито све то за матере оних Софкиних другарица, за које је Магда слутила да их Софка не воли 
 бити од њених тобож интимних некадањих другарица и вршњакиња.{S} И зато је била обучена у раск 
слу а Софка хтела да оде у комшилук међ другарице, она би, остављајући посао и бришући руке о к 
азује знаке женске лепоте; кад јој њене другарице у игри почеше одједном, изненада да застају и 
и мужа; када ће и она, као и њене удате другарице, имати своју кућу и у њој бити домаћица, са м 
 због те своје слободе, ниједној својој другарици није завидела, што се, и млађа од ње, одавно  
село, чак и друга села, буду према њему другачији, уздржљивији, мирнији.{S} А сада, његовом смр 
то год зажелиш, само њој кажи.{S} А ове друге немој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се са 
ме, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не 
их, собом да у Турску води.</p> <p>И не друге ноћи, него исте још ноћи дође и он.</p> <p>Као шт 
ње више јастука наређа, да не би из оне друге собе пиркало и ко назебао.{S} А по томе се већ си 
Софкин плач, јаукање.{S} Међутим из оне друге собе једнако је допирало оно свекрвино цвиљење, д 
 тихи, уплашени кораци, бат ногу из оне друге собе у кујну и обратно.</p> <p>Арса, пошто алата  
{S} Брзо, смејући се, ухватише се до ње друге и почеше да је поправљају.{S} И она се брзо трже, 
ца, и већ не у чакширама — а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао млађи, — већ у п 
 <p>Цео амам био је закупљен.{S} Мати и друге јој тетке и старе жене остале су код куће.{S} Јед 
, како је говорио.{S} А да и њега као и друге бије, није могао, јер га је и он много волео.{S}  
зило, Цигани се ређали.{S} Морали једни друге да одмењују.{S} А „слатка“ велика вечера никако д 
матрала.</p> <p>Никада се није она, као друге, стојећи на капији и видећи како јој се какав муш 
иближујући се са осталима, није се, као друге удаваче, плашила од тог гледања, већ је, не гледа 
носила тиме, што је могла да се, не као друге, заноси и лудује, већ да је са собом одавно на чи 
, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до друге улице, црномањаста, сува, која је одавна остала у 
пруженим ногама, пребацивши једну преко друге.{S} Слободна, ништа не кријући на себи, никад са  
механску, да се одмори, док ми спремимо друге <pb n="224" /> волове — јер на коњским колима нис 
ђани у столове, а „његови“, свекрови, с друге стране, збијени, и тамо чак до самога улаза.{S} П 
оји цвркут пробуђених тица.{S} Овамо, с друге стране, по вароши, у улицама, које су се овде свр 
лазили на честитање, па тек онда ишли у друге куће, такође старе и чувене.{S} У цркви имали су  
ји да је шта од њега узимао, као што су друге газде и учиниле, те поново дошли до већ проћердан 
ви њени, хаџије, окрећу се неки злобно, други с подсмехом, гунђају међ собом: „сељак“, „керпич“ 
 њене пажње а и уплаши, да се због тога други горе не пробуде.</p> <p>— Ћути, ћери!{S} Сада ће  
 у опште само име спомене, па онда нека други, који чују, зову тога, кога он тражи.</p> <p>Магд 
P19101_C8"> <head>VIII</head> <p>Баш на други дан Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ зачу с 
И Софка <pb n="203" /> осети неки његов други глас, у коме није било: ни „кћери“, ни „чедо“, ве 
ко себе лактове и као бранећи је, да је други не потискују.{S} И то њу чисто трону.{S} Окрену с 
 више што није то ко други, што га неће други видети, зарадова се.</p> <p>— Магда?{S} Зар она ј 
али је да им Софку купа, а камо ли неће други, нижи, сиротнији од њих.{S} Са сваком се старијом 
, као нека змијица, почиње да је чупа и други немир, управо ужас: како ће сада, овога пролећа и 
 поред мириса самих јела осећао би се и други мирис у њима, мирис тамјана, покапаног воска од с 
ајвише на изненађење, почеше да стижу и други гласници доносећи од њега поздрав и глас да је зд 
ицали готово сви они са свадбе, и још и други.{S} И како би који дошао, ушао на капију, само би 
топлије и утутканије.{S} Цела кућа доби други изглед.{S} И сама кујна, са новом полицом и по њо 
егови, бегови само по богаству, већ ови други, који су, поред богаства, исто тако били школован 
би да говори:</p> <p>— И ја могу, а сви други не могу.{S} Ја све то могу, ја све морам.{S} Ја?{ 
 више постајао њен, сасвим њен, не неки други, страни Томча, син газда-Марков, него <hi>њен Том 
м видиш.</p> <p>Марко, место да га, као други пут, на такав одговор удари, избије, отера, чисто 
уди, то је била она, мати.{S} Није, као други пут, при таквим његовим поновним одласцима од кућ 
Софка је видела како их они не поје као други.{S} Доводећи их до каменог корита бунарског они,  
о пијан, ипак се није дао преварити као други мужеви, кад је већ грли, љуби, него би напротив,  
пресавијене од зноја.{S} Онда су поново други, суви пешкир узимале, једна другу молиле да је об 
 па ма ко био, бити — не онај њен, него други, обичан, и да ће од свакога морати да трпи и сило 
 оделу га познаше.{S} За њим је силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасвим у мраку.{S} Сигу 
о месеци он никако не пошље нити јој ко други — а то је највише плашило —донесе какву вест о њи 
бог ње, Магде, него више што није то ко други, што га неће други видети, зарадова се.</p> <p>—  
оком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе и осећајући га на  
до!{S} Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су други помагали, придржавали Марка за рамена и главу, ко 
 је, а после у групама једнако један за другим, да ускоро врата од сопчета осташе сасвим отворе 
е у гомили, скупа, већ у реду, једно за другим.{S} На капијама жене, девојке устајале су и, зна 
пуснички живот са чочецима, Циганкама и другим јавним светом.{S} Жена његова морала је сама код 
д врачара по развалинама, по записима и другим лековитим местима по околини!....</p> <p>Софки и 
сто одахну кад поче савијати и силазити другим делом чаршије, ка младожењиној кући.{S} Дакле пр 
ујну, а опет сваки са погачом или којим другим поклоном.{S} После са муком су се пењали горе ко 
та случајним доласком некога или ма чим другим, онда би и матер <pb n="27" /> к себи звао.{S} Т 
ја, јер због те деце, неће смети као по другим собама сваки час и ма ко улазити и излазити, и д 
исли и увек њој тако што да долази, што другим ни на ум можда не пада.{S} И докле ће она тако?{ 
само да не радује, као што би требало у другим приликама, него како је ти изненадни, чести њего 
е њене пите.{S} Од ње није ни раздавала другима.{S} Само је за тебе и месила.</p> <p>Мати чисто 
ти такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима, тако ће бити луде.{S} 
оне венчавале.{S} И онда на тим удајама других оне, неке од раздраганости, што им се наде испун 
о да разда, а још више <pb n="68" /> од других пита и јела, што су надобивале у замену раздавај 
ћале вриштећи, прскане хладном водом од других које су пре њих ушле.{S} И све, као да им је баб 
је волела ићи к њима, још мање, као код других, по два и три дана тамо остати.</p> <p>Не зна се 
 тамо по гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се  
 а сада, када се враћале, било колача и других понуда.</p> <p>— Ето! — одговори јој мати и уђе. 
 /> куће гласови и идење или матере или других, и саме речи, жеље, нагласци, све то, чини јој с 
и што друго и о чем другом да се мисли, друго што жели...</p> <p>А што је најгоре, знала је да  
ед да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће морати сутра пошто ће јој мати бити неисп 
у руку, покупити, наслагати и понети; а друго, кад тај странац, купац дође, да има шта видети:  
у осуству његовом, била старешина.{S} А друго што се знало да сама она врло добро зна какав би  
о код Хаџи-Трифунових беше на слави!“ а друго, међу мушкима по чаршији, како, као увек, после с 
!{S} Боже!</p> <p>Али немајући куда, на друго које место, опет је ничке падала по кревету.</p>  
е сељаке: „Море, маните их, сељаци, шта друго они знају“.{S} И онда оно, у шта Софка до тада ни 
 зар?{S} А знала сам ја, да од њега шта друго, добро какво, и не може бити.{S} Знаш већ сада шт 
као страх, дивљење и поштовање, а никад друго, као о осталим женскима.{S} Зато је она могла уве 
ешких, јаких дасака, али доста једно од друго растављених, он једва дочека да виде како се тамо 
 сувишности меса, док <pb n="38" /> све друго на њој непрестано је све лепше и изразитије бивал 
 он, слатки муж, да је код тебе, па све друго нека иде!...</p> <p>Али Софка примети како је на  
аначке, непрестано звонити.{S} А све ће друго постојати тише, мирније и тамније.{S} И као увек, 
отуда собом извлачећи јастуке, поњаве и друго.{S} Она, као да то није ни примећавала.{S} Покатк 
, чисте стајаће <pb n="109" /> хаљине и друго, да би били готови када их позове, да дођу на све 
ог тога не смејући, а не знајући шта би друго, од страха, изваљена до свекровог места, уз трпез 
.</p> <p>А оно — шта је било?{S} Сасвим друго.{S} Сада никако није могла да се отресе њега, оца 
, али готову сироту.</p> <p>И он је ово друго изабрао.{S} Софкина мати је била најмлађа од свих 
а се донесе, па тек онда да се ради ово друго шта је наредио.</p> <p>После се виде, како он там 
 од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, <pb n="161" 
 њу видело небо, она поче осећати и оно друго: оно силно, нагомилано сирово богаство по подруми 
то није хтео нити смео да дочека ни оно друго — отуђивање, продају имања, и обелодањивање свега 
о је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго што жели...</p> 
ложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго потрошио.{S} Али, и поред све те његове строгости 
урцима, већ да је у ствари сасвим нешто друго.</p> <p>И онда бар њу не треба да лаже, бар пред  
е први пут тада заволе и заљубе једно у друго.{S} И целе ноћи биће све горе, све бешње.{S} Свак 
јно дубоко, до дна душе упијање једно у друго...</p> <p>Зато је она ту самоћу увек волела.{S} Ч 
 што полази за недрагог, већ да је због другог нечег, што је веће, горе.{S} Сада се све свршава 
о пијући из расечених руку крв један од другог.{S} Од тада за њих двојицу није било вере, ничег 
е.{S} И сви они, њени, заједно једно уз другог, да се тиме као одвоје од осталих сватова, <pb n 
ана бити скупљених момака, нежењених, и другог света.{S} Нарочито их је ту у дане, суботом, кад 
 <pb n="181" /> онај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушканог од фењер 
о ни гледао, увек би се чуло како један другог нуткају:</p> <p>— Иди, бре, иди, неки дође снашк 
ани, када су се састајали, виђали једно другог, па чак и своје жене.{S} И онда, добро нахрањени 
ала онај траг мртвачев, или због нечега другога, тек, кад год би јој мати дошла, увек би се она 
ење.{S} Сељаци све око Марка и један уз другога, као плашећи се оволике куће, осветљење, пуне с 
 <p>— Миту, Миту, пуштајте! — одјекну с другога краја од оне раскалашне снашке, и видело се как 
е онако, не истински, не ради себе, већ другога: оца, куће, света ради...{S} Па ето и сада, он, 
изоштриле и као пришле, стисле се једна другој, само <pb n="256" /> јој уста још онако танка, в 
, и тамо по плочама изваљујући се једна другој у крило, да се пљускају.{S} А из крајњих тамних  
зо се као умори и онда се диже и одлази другој комшиници.{S} Тако целог дана иде од куће до кућ 
а, у постељи, моћи се сва предавати тој другој Софци.{S} Тада осећа како је ова дубоко, дубоко  
икљештен, држи у једној руци бисаге а у другој велику и тешку постављену гуњу.{S} Нетремице, са 
са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући капију, замандаљену, гурајући у 
 И држећи једном руком алата за узду, а другом узенгију, погнут оста чекајући.</p> <p>За мало,  
едо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха, продужи да га она  
ч, држећи у једној руци тромо грнету, а другом притискујући распасан минтан, пресави се пред Ма 
огу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве 
 простог света, који, кад нешто продаје другом, пре но што се исели, све избуши, исквари, саме  
ну пућкање на уста.{S} Софка, пошто уви другом старом шамијом своју тешку косу, да јој се не би 
ољуби у руку, узима од њега, да наслужи другом.{S} Дворећи све и љубећи <pb n="200" /> у руку С 
м буду растављени и немајући када о чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има онда у доб 
ма ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго што жели...</p> <p>А што је н 
морне, увек упола отворене очи.{S} Оном другом руком држао би Софку на колену, а она би била та 
и.{S} Поче да игра, води, заноси и оном другом руком из сита око себе, на широко по дворишту, п 
о његово колено издизала се, да би оном другом руком, заносећи је око њега и као обгрљавајући г 
ћи да га дете води, већ замахујући оном другом руком чак иза леђа.</p> <p>У том и остали тетини 
војој коси, поче да се угиба, док је он другом руком завлачио у онај дубок џеп и отуда понова ч 
 n="253" /> јоргана и, пробуђена, једно другом прете, кад које почне гласније да говори:</p> <p 
 мати такође, чим попуши једну, она већ другом готовом, запаљеном га нудила, он сав блажен, сре 
осле у једном џезвету пристави кафу а у другом поче да греје ракију.{S} Деца, знајући да им нећ 
цртавали су се на небу и губили једно у другом.</p> <p>Марко улете на отворену капију, која је  
p> <p>Томча сасвим је њен.{S} Ни о чему другом не зна, до само о њој, Софки.{S} Јер све што је  
 осталих шећерлема, које ће она уз игру другом руком око себе просипати и бацати, да би тако пу 
и да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...</p> <p>— Па нисам могла, снашке, поче да се  
ише љут, што је тај лакат са псовком по другоме послао за њега, а не да му је сам у очи рекао,  
ти, њој су се обраћале, тужиле једна на другу.{S} По која тек вриштећи отуда истрчи.</p> <p>— Т 
еше само подигао, па онда брзо пређе на другу страну обисну се о седло, те Томча сигурно и лако 
ицање, смех, набацивање хаљина једне на другу, силом свлачење и откопчавање неких, које су се с 
оново други, суви пешкир узимале, једна другу молиле да је обрише где она сама не може, по леђи 
ј улици.{S} Има их четири.{S} Све једна другу сустигле.{S} Отац и мати били су још сељаци, али, 
 увијене, погнуте и кријући се једна уз другу, ишле су мирно.{S} Чим се изгубише из вида чаршиј 
 силава и разлетеше се око њега, извади другу кесу, и, гурнувши лактом са софре тепсије и тањир 
 затворени са свирачима, које наместе у другу собу, да не би могли гледати шта они раде, по нек 
а, у начину говора, јер услед, једнаког дружења са Грцима, Цинцарима <pb n="14" /> и Турцима, с 
тобож не може да се одвикне од мешања и дружења са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари с 
еднако само са Турцима и беговима да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме да одла 
редузео кућу водити.{S} Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да продаје стоку за турску војску. 
 за судове.{S} Они га призивали к себи, дружили се с њиме.{S} Приликом суђења, на саветовањима, 
, осећао је он, како је ипак она некако друкчија.{S} Изгледа као да, досадивши јој се на послет 
 и одмах би почела -осећати како јој је друкчије.{S} Мирније спава.{S} У јутру је свежија.{S} Н 
 n="174" /> <p>И гле, како јој одмах би друкчије, као некако лакше.{S} Песница руке, подбочене  
 њеној лепоти), већ да ће је сад сасвим друкчије гледати.{S} Као да је никада нису виделе.{S} С 
та, нико се од њих није женио ни удавао друкчије до овако!{S} И сам он, кад се венчавао, венчав 
ућу, која сада, овако намештена, некако друкчије, веселије изгледа, крупно и четвртасто оцртава 
арко остављао код ње, можда би јој било друкчије.{S} Али, чим Томча одрастао мало, прешао десет 
о се само да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и преко винограда излази на гра 
ухватала је све оно поље, баште, њиве и друм, којим се улазило у варош и пролазећи поред ње ишл 
 која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и пространијом чинила је собу и она  
е, размилели се по сокацима што воде на друмове.{S} Трче бесомучно, да достигну муштерије.{S} З 
по околним великим селима и хановима на друму, а чувене са својих кртих, топлих тела и разблудн 
х на самој граници, у неким хановима на друму.{S} Дакле, био је тако близу, а не, као што су он 
им кретањем својих сапи у седлу дрмао и друскао.{S} Полети као тица покрај махала ка њиховој ул 
 у Доњем Врању.{S} И тамо, затворени, у друштву чувених Грка, Цинцара и првих бегова, Турака, к 
е.</p> <p>Ако би са њим било још кога у друштву, који је не би знао, или био чуо за њу, али још 
све оне или иза ње или око ње ступају у друштву.{S} Ено и тетка јој, Симка, чија је кућа одмах  
дости, због њихова доласка, гласом мало дрхтавим, али ипак да се не примети, јер срамота је, ви 
расплака, јер у том његовом унезвереном дрхтавом грлењу њене главе, љубљењу косе, виде како он  
његова уста, што су синоћ онако пожудно дрхтала, и његове руке са оним нежним, кратким, одозго  
пет, које су пре од њега чисто бежале и дрхтале од страха пред њим, после његових тих несланих  
њи део тела, кукови, клатили су му се и дрхтали.{S} Сва му је утроба једнако крчала и као да се 
еликог напрезања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва 
ала шта ће.{S} Али по Софкином лицу, по дрхтању, по посртању, и нарочито по врелини, коју осети 
ао у све то.{S} Колико је пута у потаји дрхтао и тресао се од страха, при помисли да од свега н 
тке, дебеле руке, од којих је он толико дрхтао и имао целог живота страха, излете из собе и там 
га да остане.{S} Не знајући зашто, поче дрхтати.{S} И што никада у животу, поче осећати како јо 
S} Фењери, упаљени на капији, почеше да дрхте и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово све  
 у ознојеној јој руци прсти његове руке дрхте и чисто је гребу, сигурно због сада поткресаних н 
тко, смешећи се што он не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчатим прстима, те је он 
{S} Он, може све то, а она не може! — И дрхтећи од беса, осећајући како му ноге у чарапама упад 
о широко и топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним топлим, једрим тело 
ост некако мртвачки заудара.{S} Поче да дрхти и да се тресе од неке неизмерне несреће, коју пре 
мо његове поређане ципеле и већ поче да дрхти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S} Светлост се  
н, надносећи се над њу, поче страшно да дрхти и да муца:</p> <p>— Софке, Софке, само једно.{S}  
 видело се како му појас и сва половина дрхти, тресе се, како га колена, бутне кости издају, ни 
ије вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да ла 
се осети на алату, кад изиђе из капије, дрхћући из све снаге, пође слободно, <pb n="128" /> сре 
чираку, више њене главе, догорела је до дршке чирака и расцветана гасила се ширећи задах.{S} А  
ћа у себи неку дубину, и то, како се та дубина испуњава неким отужним, бљутавим задахом, тако д 
S} Био је усамљен, иза поља, са кулом у дубини зеленила, а окружен свуда зидовима и редовима ви 
зан, ни гнев.{S} Само осећа у себи неку дубину, и то, како се та дубина испуњава неким отужним, 
 Извади велику, густу низу све од самих дубла, свако зрно од по пет дуката.{S} Сам јој веза о в 
ћи воду да се преливају старе меџедије, дубле, и меке ћошалије, већ зарђале, полузелене.</p> <p 
да све би то тонући заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало покаткад пр 
и то тонући заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало покаткад прекидано  
збија, ваља се и између дојака, низ ону дубодолину, пада, капље.{S} А ништа није сада са собом  
 док је он другом руком завлачио у онај дубок џеп и отуда понова читаву прегршт новца почео да  
 изјутра, савладана и измучена, пала, у дубок грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у  
 почиње за срце да хвата нека неизмерно дубока, из тамне даљине са слутњом така тешка туга, јад 
се познавали.{S} Нико од њих није понео дубоке ципеле или чизме већ увек плитке, лаковане.{S} Ч 
а је гледа неким тако широким, чудним и дубоким погледом.{S} Као да му из самих очију сузе иду, 
здвојеним од свега и свачега, јер се, у дубоким јесенима и дугачким а јаким зимама, бива сасвим 
али за чудо висока чела и крупних, тако дубоких и тајанствених очију, са јасно изведеним до на  
у, на милост и немилост.</p> <p>И када, дубоко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса светлост 
нела, ускоро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да је нико не види,  
офци.{S} Тада осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, уноси јој се 
 била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Што би се поса 
ели, тако и заспао.{S} Спавао је мирно, дубоко, са испруженим рукама и згрченим коленима.{S} И  
 те да онда буде на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је била сасвим помирена са том продајом  
другој Софци.{S} Тада осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, унос 
јој оде или на гробље или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака  
сник, долазили су на честитање у вече и дубоко у ноћ су седели. </p> <pb n="84" /> </div> <div  
о да се пробуди, толико је био клонуо и дубоко спавао.{S} Сама га је распасала, свукла и готово 
тамо се“.{S} И када видесмо како он сам дубоко преко границе залази, почесмо за њим и ми, али ч 
.{S} Прво, што није ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће морати сутра пошто ћ 
ој се учини сад већ толико црно, толико дубоко као какав гроб.</p> <p>Људи, комшије и чаршија о 
сни; стискање, ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дна душе упијање једно у друго...</p> <p>Зат 
кујни са женскињама.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекр 
м себи, причао је: како је, када је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату, наишао код једне 
га, и одмах слатко, тврдо заспа.</p> <p>Дубоко у ноћ, ваљда чак око пола ноћи, када је била већ 
ошћења са оцем, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ седења, он, одлазећи и праћен Софком са с 
катанца, која су висила о доста дугом и дубоком, шарено обојеном сандуку.{S} И увери се да су к 
{S} Поче да се чује оно њено умерено, у дубоком сну пућкање на уста.{S} Софка, пошто уви другом 
тепеници.{S} Сав је заударао на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, освежавајући задах.{S} 
ама, заударајући оним њихним мирисом на дуван, бурмут и восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би  
од ње наниже по первазу доксата поређан дуван, ракија и мезе...</p> <p>Мислио је о себи: како ћ 
, изваљен на јастуцима, опкољен тацнама дувана и шољама од испијених кафа.{S} Мати горе, на кул 
иста.{S} Готово слеп, погурен, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао густим бе 
еднако равној због засађеног кукуруза и дувана.{S} Тада би се све брже примицали.{S} Магда горе 
дити она дајући <pb n="58" /> му кафе и дувана — звала сам те — а није Бог зна шта.{S} Знаш ти  
увала за њ кафу, изнела у жутој таслици дувана, све то метнула испред себе, па завивши цигару и 
 од јутрос наредио да се хлади, и много дувана, и то прављених цигара, јер неће имати када да и 
, сва срећна, служила је госте нарочито дуваном и једнако разговарала, сваком причала и казивал 
у.{S} Око јастука виделе се тацне, пуне дуванске прашине, изгорелих палидрваца, светњак са дого 
а осети оволику загушљивост, задах, дим дувански, те би отворила, да проветри.{S} Али кад <pb n 
ој се, што су хтели тиме свој родбински дуг према њој да одуже: да је бар сада угосте, почасте, 
му се распасан појас а иза појаса вирио дуг, црн револвер.</p> <p>Како сјаха, нити коња веза, н 
су у колијама, погурени, полако, ситна, дуга, зборана лица.{S} Не могући после спавања да се са 
> <p>Коњ алат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четвртасте главе, са паметним очима,  
ше бегунаца из Турске.</p> <p>Коњ алат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четвртасте г 
а ту, код њих.{S} Његова доста изношена дуга мантија климата се око њега.</p> <p>Магда му приђе 
не толико свежа колико бела, нешто мало дуга, омекшала, кошчата али са чистим и високим челом,  
и обруче на бачвама, бушећи рупе између дуга, точила вино Тонетово.{S} И као правдајући се за т 
о развијен, тај је био и сувише, сувише дугачак и крупан.{S} Такви су им били и коњи, које су п 
уциганин, у белим чакширама, са чалмом, дугачка носа, просед али висок, дугих руку, <pb n="177" 
 је, већ бришући, отирући шаком зној од дугачка врата, уђе право к њима у кујну.{S} Софка је би 
о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, да јој злато својом жутином покри цела прса.{S 
е и велике, нико онако, за тридесеторо, дугачке, једноставне пешкире преко колена, нити ико има 
 неке грдне тице везане ужетом за своје дугачке вратове, црнили су се ђермови од простих, тек с 
како јој рукама показује, а већ му руке дугачке, мишице му се јасно из закопчаних и тесних рука 
не, скупоцене, да би се, ма колико биле дугачке, ипак могле све у шаку да скупе.{S} И у бријању 
ко падале, али ногавице никад нису биле дугачке, још мање широке и испуњене гајтанима, већ уске 
у, али опет је испод ње вирио крај њене дугачке, дебеле сељачке кошуље.{S} Једнако се још забра 
 Такви исти су били и јастуци, чупавци, дугачки, али са грудвама.{S} Такође и јоргани са првоби 
опет, окачени о хладњак, лелујали су се дугачки гвоздени фењери, са својим тешким, масивним, цр 
ију, са јасно изведеним до на крај чела дугачким обрвама и густим као сен трепавицама.{S} Што ј 
крутим футама, још крућим и чак до пета дугачким новим кошуљама, а опет свака са око паса обеше 
и свачега, јер се, у дубоким јесенима и дугачким а јаким зимама, бива сасвим сам.{S} Само што п 
ва је Софкина родбина.{S} Све су биле у дугачким свиленим антеријама а повезане чајкама са разн 
 тако округлих, паметних очију а сувише дугачких и густих грива и репова.{S} Софка је видела ка 
онда звецкање на женскињама од тешких и дугачких до испод појаса низа од посребљеног старинског 
е од <pb n="78" /> многе свиле; од оних дугачких, и као све нове, више него обично, тешких шалв 
назире онамо, у крају, и преко оноликог дугачког дворишта.</p> <p>Још мање је непријатно дирну, 
трпана низама и дукатима, нису могла од дугачког и густог невестинског вела сасвим јасно да се  
једнако бришући зној по кошчатом лицу и дугачком врату.</p> <p>Софка осети како јој колена зави 
ештеник Риста.{S} Готово слеп, погурен, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао  
уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала са најстаријим калфом из радњ 
њу на гробље.{S} Настадоше оне јесенске дуге кише, лапавице и мећаве.{S} И нешто због тога рђав 
читим за те вечере, „за слатко једење“, дугим, тихим, монотоним, које човека умирују, заносе, к 
црнећи се и шуштећи у својим мантијама, дугим косама, заударајући оним њихним мирисом на дуван, 
љеног седења и бдења у својој собичици, дугим а још јаким гласом поче:</p> <p>— Ама ти ли си, М 
ко у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од кострети.{S} Софка по његову гласу ви 
, које су биле спојене златним ситним и дугим ланцем, чија је средина била утврђена за такође з 
 стрине, а иза ових њихни мужеви, сви у дугим чоханим колијама а плитким ципелама, кратких нога 
чалмом, дугачка носа, просед али висок, дугих руку, <pb n="177" /> дугих лактова, почне да изви 
о њима већ слепљени праменови, влажних, дугих, црних коса.</p> <p>Чврсто, високо, упути се она  
д мрак, дојури коњаник сељак, планинац, дугих ногу, са ашама на коњу место узенгија и старим не 
д али висок, дугих руку, <pb n="177" /> дугих лактова, почне да извија и трепти грнетом.{S} И п 
мо саме.{S} Он висока чела, црних, мало дугих бркова, а сав <pb n="50" /> обучен у свилу и чоју 
кад стас и бедра јаче истицали.{S} Мало дугих, сувих руку, са истина сувим али нежним прстима и 
, пошто се и пре саме свадбе дуго ради, дуго спрема, онда се, кад већ и она дође, све заборавља 
</p> <p>— Пиј бре!</p> <p>И пошто овај, дуго пијући и ронећи у корито, подигне главу мљескајући 
спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очи 
 узјахавши коња и пошавши, остаде дуго, дуго, пред капијом.{S} Као да је хтео што више <pb n="9 
ко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену и упути се подруму.{S} Тамо дуго  
ништа не зна за себе.{S} А затим тешко, дуго, једва се повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и  
е од месечине и ведрине, <pb n="196" /> дуго путујући, пронашли је, и пошто кулу освојили, пору 
чком) дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бојао се да много не „преучи“, разне 
води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не занесе, па не  
p>Али та мирноћа материна не потраја за дуго.{S} Он, не само што продужи слати те гласнике и по 
су, и то због оскудице у новцу, трајала дуго та његова путовања, али ипак су била честа.{S} А н 
.{S} И тада, пошто се и пре саме свадбе дуго ради, дуго спрема, онда се, кад већ и она дође, св 
лазио, узјахавши коња и пошавши, остаде дуго, дуго, пред капијом.{S} Као да је хтео што више <p 
то тешко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену и упути се подруму.{S} Тамо 
 И по томе видело се да тај шећер траје дуго, да се, осем њега, нико не послужује њиме, не трош 
та на прозор осећајући како јој шалваре дуго, тешко падају по куковима и како јој се пуна плећа 
 држању, видело <pb n="212" /> се да се дуго и дуго решавала, да је тек после многог наваљивања 
е овде бити.</p> <p>И заиста, као да се дуго одмарала и спавала, дремуцкајући наслоњене главе н 
ива га и честита празник.{S} Он је поче дуго, трепћући, гледати, не могући да је се сети, тако  
, видело <pb n="212" /> се да се дуго и дуго решавала, да је тек после многог наваљивања, молбе 
ити и онда — на шта толика радост, тако дуго чекање и жудња...{S} И зато, када се већ једном чу 
 и поглед и отимала се од ње да је тако дуго не намешта и дотерује.</p> <p>— Доста, доста, Софк 
днако долази шум, чак и гласови, и неко дуго <pb n="105" /> ходање.{S} Онда, као никада дотле,  
слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Што би се посао више приближавао крају, она би 
осле скрену и упути се подруму.{S} Тамо дуго остаде пред вратима подрумским, сигурно нешто загл 
о да ће најзад морати да наступи оно... дугови, продаја куће...{S} А сада, ето, хвала Богу, исп 
епатосан, гола земља, те нови ћилими од дугог неветрења (јер сем њега нико у то сопче није смео 
апијом, унесе у мозак.{S} Зато је после дугог стајања пошао и упутио се, поред чесме, на ниже,  
нешто загледајући унутра, јер тек после дугог времена Софка чу како је она отуда виче.</p> <p>— 
 коме одговори на поздрав.</p> <p>После дугог времена Магда се врати заједно са два шегрта који 
{S} И онда је човек могао, онако сам, у дугој <pb n="222" /> ноћи, рахат да се науздише, наодма 
 велика катанца, која су висила о доста дугом и дубоком, шарено обојеном сандуку.{S} И увери се 
али црне очи и мало, тамно чело, са већ дугом косом, подсећају на матер, на онакву какву је прв 
ароши, све још било тамно.{S} Једино се дуготрајни лавежи паса и певање петлова из магле разлег 
купље стају због тежег шивења.{S} Сува, дугуљаста, мало кошчата лица али свагда стегнута израза 
обле јој и високе обрве и овално и мало дугуљасто лице издвајало је од осталих жена.</p> <p>Али 
о лежећи на страни, са пребаченом руком дуж себе, јасно оцртавала она обла дужина тела, кукова  
ењу одела и непрекидном труду да се што дуже живи.{S} Зато их увек и било по околним бањама, гд 
о мала, бити у гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то толико, као  
рстима поче баратати по недрима, по још дужим џеповима од јелека.{S} Видело се како је, ма да с 
уком дуж себе, јасно оцртавала она обла дужина тела, кукова јој и ногу.</p> <p>Није могла да за 
у.{S} Осети како јој се она по леђима и дужином тела заталаса, и нежно је помилова.{S} Ножним п 
 ње.{S} Сјахавши с коња и сматрајући за дужност да он сада има да је око ње, да је он води, иша 
ога зна се долази „његово“ т. ј. дедина дужност, да сада, <pb n="166" /> када почну мушки гости 
 у том једнаком одлажењу, тачном вршењу дужности према његовом гробу, било је у исто време и ос 
и га на растанку у руку, осетила у шаци дукат.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101_ 
свекар, газда Марко, и како ће сада сам дукат падати.{S} И зато, да би што више као оправдали т 
ка, где су новци, какав дар, каква низа дуката.{S} Зато Софка, не журећи се, пусти Марка испред 
{S} На прсима јој је увек била она низа дуката, поклон од Марка, које јој цела прса покривала и 
рапама од конца.{S} На прсима леже низе дуката и крију овлаш око врата закопчану кошуљу с чипка 
ве од самих дубла, свако зрно од по пет дуката.{S} Сам јој веза о врат низу, која је била толик 
естано је из кесе сипао све само злато, дукате, старе, нове, као побуђавеле од силног увијања у 
S} Марко, од радости, сваки час му лепи дукате по челу и чалми.{S} Ови њени, хаџије, окрећу се  
на готово гола прса, претрпана низама и дукатима, нису могла од дугачког и густог невестинског  
и наслеђиване златне минђуше са великим дукатом, које су биле спојене златним ситним и дугим ла 
нарочито у своје лаковане, плитке, и то дупле, праве турске ципеле.{S} Или је бар тако изгледал 
 <pb n="8" /> треба, једнако се на сина дурио.{S} Није могао да га гледа, како је говорио.{S} А 
 ће део од имања, које парче њиве, који дућан бити снајин, и од које ће кирије, закупнине, нова 
о сад мора да их остави и предузме свој дућан, трговину на своје име, једва тад, толико је глас 
ах од упаљеног угља по мангалима испред дућана.{S} Овамо кроз капиџик већ почеше долазити из ко 
игнутом услед поливања и чишћења испред дућана.{S} Симиџије већ почеше да се виђају како силазе 
ове куће начине какву механу и неколико дућана, одакле ће се имати кирије, а овде само кућа да  
знала да ће, као увек, на том ћошку око дућана бити скупљених момака, нежењених, и другог света 
 њега сазнавала каква је чаршија, какви дућани, еспапи, механе, нарочито Шарени Хан, где долазе 
ивели су од кирије од неколико оронулих дућанчића при крају вароши.{S} Софкине матере отац, веч 
 мешено да му понесе.{S} После сврати у Дућанџик за басму.{S} Знају већ они какву ће да пошљу,  
> <head>VIII</head> <p>Баш на други дан Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ зачу се свирка г 
 мисли, још мање да сања.{S} Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно ба 
 никада у животу, поче осећати како јој душа, сва њена унутрашњост некако мртвачки заудара.{S}  
гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, испуни се цела кућа.{S} Горе мушки и међ њима у  
ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дна душе упијање једно у друго...</p> <p>Зато је она ту сам 
лушам и нађем се.</p> <p>У том, као без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха седе на земљу. 
реба.{S} Око поноћи, када Магда као без душе дотрча к њој и јави:</p> <p>— Иду младожењини! — о 
кине с тавана.</p> <p>Арса поче као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ Станину да намешт 
 не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе истрча овамо ка капији, кад чу газдино као увек кр 
— газда Марко, — ако смо и Цигани, и ми душе имамо.{S} Не може се више.{S} Не може се, и сам ви 
куси.{S} Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је да се одупире ма 
спод плећака и кукова већ не осећа кроз душек тврду земљу, него од своје гојности тоне у мекоти 
, на најлепше место, где је био прострт душек, док су свуда около по миндерлуку биле асуре.{S}  
еља, забачен јорган, изгужван чаршав од душека, и још од прашине непочишћене утиснуте очеве сто 
утра носити младожењи: свилене јоргане, душеке и јастуке.{S} Особито као да су гледали у онај ц 
аваће хаљине, покривене белим чаршавом, душеке и јоргане.{S} Истина <pb n="71" /> душеци су бил 
, онако одвојена, на најлепшем месту на душеку који је покривен белим новим чаршавом, свлачила  
шеке и јоргане.{S} Истина <pb n="71" /> душеци су били скупоцени, тешки, од саме вуне, али стар 
ивоту, и зато ће јој увек бити тешко на души, када га види.{S} И зато ће је он стално избегават 
 море, Митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче </l> <l>Мито море, Мито, Мито!</l> </quote> <p 
кујни, и одједном, заборавивши се, свом душом јаукне:</p> <p>— Ох, проклети!</p> <p>И само то.{ 
ас се иде на гробље и износи мртвима за душу.</p> <p>На капији звекну алка.</p> <p>— Домаћини!  
 <p>Служио сам прота и сви свештеници и ђакони <pb n="185" /> па и клисари са гробљанске цркве. 
, после „пијења“ Софкиног) него мезета: ђаконија, гурабија и слаткиша.{S} Из Маркових дебелих ч 
 по које, као задоцнело, чуће се крцање ђерма на бунарима, тек по који бат улицом!{S} Журећи се 
шилука чули су се ударци секира, шкрипа ђермова, клопарање нанула по калдрмисаним авлијама, а и 
 за своје дугачке вратове, црнили су се ђермови од простих, тек скоро ископаних бунара.{S} У ва 
 Немој, газда!{S} Аман, газда!</p> <p>— Ђид бре! — кркљају они.{S} Коњи им се пропињу над њим а 
ји се беше устремио на ашчику.</p> <p>— Ђид ти!{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика као да је била спр 
{S} Закасао у трговину.{S} Софки послао ђизије за хаљину, а и новаца, да нам се нађе за овај пр 
 у комшилук и тамо по обичају разгласи, ђипи она и готово да угуши Магду, тако је силно задржа, 
тане, одазове.{S} Овај, кад се освести, ђипи унезверено.</p> <p>— Ја, газда, ја...</p> <p>— Мож 
ацао читаву кесу новаца.{S} Одједном он ђипи и позва је.</p> <p>— Софке, чедо, хајде...</p> <p> 
к и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипила.{S} Унезверена, изван себе од страха, хватала би 
роши, из циганске мале, него тако зване Ђорговке, насељене по околним великим селима и хановима 
они су све, ми ништа.{S} Ми керпичи!{S} Ђубре!{S} Аха! — И све то било је тако страшно али и са 
 и скупљала нечистоћа, заударало је, на ђубре, на трулеж.{S} Он све јаче и јаче поче да удише т 
шен, угашен дим, који је већ мирисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у оној великој соби, Софка 
b n="239" /> посао у штали или око оног ђубрета.{S} А то све зато, да би била што даље од њих,  
сала на сељачки мирис, на млеко, на воњ ђубрета и свежину јака, проста одела.</p> <p>— Намештај 
торности, осећао се онај воњ од балега, ђубришта, помешан са мирисом на пресно: на млеко, сиров 
 какву ће сутра да грли!</p> <p>— Море, ђувендије! — из свега гласа викну тетка Симка.{S} И да  
 чаршије) не пусти њих неколико, да ове ђувендије умире?...</p> <p>— О,о... тетка амамџике, пус 
 се приближава слава њихове куће „Свети Ђурђиц“ онда <pb n="12" /> на две недеље у напред наста 
Ох, ох, што је слатка ова наша вода!{S} Е, баш је нигде нема!</p> <p>И да забашури све то, поче 
реба бежати, продати и кућу и све...{S} Е, али шта ће онда гробови на гробљу, па родбина, па ос 
пусти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арса луд, Арса пу 
унесмо!{S} Како да их не знам!</p> <p>— Е, па оне, те....{S} Сад нешто претурах по подруму, па  
 ти него туђин, — одахну мати.</p> <p>— Е добро.{S} Хвала ти! — настави брзо Тоне. — Само, снаш 
рукама поче показивати стакло.</p> <p>— Е добро, пи!{S} Па када нестане, тражи још.</p> <p>Свир 
у више главе о ункаш, говорио:</p> <p>— Е, сад иди! — И заиста коњ би на једну страну одлазио д 
мејући јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, еј, газдарице, нисмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није б 
Трифуна њени почели да пропадају, тако, ево и овде почиње од свекра јој, Марка, мужа, Томче, и  
еном бравом једва говори:</p> <p>— Ето, ево, све, кћери, све је твоје.{S} Отвори, и узми.{S} И  
 <p>— Магдо, Магдо!{S} Брзо спремај!{S} Ево нам гости!</p> <p>А Магда тамо сва смушена.{S} Не з 
к да их се отресе.{S} Једва донесох.{S} Ево... .</p> <p>И не показујући јој што им је донела, к 
} Зар она (јамачно Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То 
ожином јаја и сира одликовало.</p> <p>— Ево, на, Софке! — поче је Магда нудити њим, показујући  
та, потрчала би одозго к њему.</p> <p>— Ево ме, тато.</p> <p>И љубила би га у руку.</p> <p>Он б 
у, поче му показивати на кућу.</p> <p>— Ево, газда Марко.{S} Ово је мој серај.{S} Ово је та, „е 
е:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>— Ево ме, тато! — Дотрча Софка до њега и <pb n="176" /> п 
епота и младост најпреча, највећа, сада ево због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није так 
ти да она, од како је дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа није јела.</p> <p>— Па хоћеш  
ко у ствари било, зашто да се сада, кад ево то дође, толико џапала, бунила и тиме се само показ 
ма.{S} А сад, не само да то не би, него ево Софка сада њу и два пута и то пред свима, наочиглед 
 даје као неке накнаде, утехе.{S} А оно ево преваре се!{S} Видео њу, Софку, и матер, која ма да 
итре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви  
еће ништа ни дознати ни осетити!{S} Јер ево, кркљајући и лежећи на прагу њене собе, борећи се с 
ући јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, еј, газдарице, нисмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није било 
у удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци им динар и викну д 
у удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И како му раздрагано до 
а,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И Софка осети да већ на 
Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци им дин 
Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И како му р 
девојку удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И Софка осе 
Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p 
Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p 
 мори, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quo 
p> <p>— Не знам ја, не знам, слатка!{S} Ено Софке, па она, ако зна и ако хоће, нека ти да.</p>  
тек тада први пут обученим хаљинама.{S} Ено млада, пуна и чиста лица, Ната газда-Миленкових.{S} 
не питај ме.{S} Само то: свршено је.{S} Ено, он тамо, горе: бесни!{S} На очи не смем да му изађ 
да, а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како са млађим сином излази и, чим опази Тодору, од 
 устали?</p> <p>— Јесу, јесу, газдо.{S} Ено газдарице по кујни, спрема.{S} А Томча (син) тек шт 
иза ње или око ње ступају у друштву.{S} Ено и тетка јој, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до  
да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба, двориште, ора...{S} А за ону, свекрву, з 
ике, пусти Васки онога њенога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека пред амамом на мосту.</p> <p>— А т 
е она упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи.{ 
 би, место оца, дошао са рабаџијама, да еспап узму.{S} Па и то би морао одмах сутра рано да се  
им, воловским колима, за ханове пренесу еспап, као: велики грумен соли, каце пуне зејтина, гаса 
 многе муштерије, и све су истрошили од еспапа.{S} Али би тада, сигурно осећајући колико лаже,  
знавала каква је чаршија, какви дућани, еспапи, механе, нарочито Шарени Хан, где долазе из Турс 
ву: </p> <pb n="223" /> <p>— Газдарице, ете, послали ме, да кажем да је газда убијен.{S} Убијен 
ио ни приближио к њој, отпоче:</p> <p>— Ете, поздравио вас ефенди-Мита и поручио ми да вам каже 
мајући вечеру, мало бољу, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно се разговарати, да би из 
 њиме да живи.{S} Па, поред свега тога, ето још и она — „неће“, „не може“.{S} А он може!{S} Он, 
ом својом жртвом толико убија себе: да, ето, полази не само за не равна себи, за недрагог, него 
о... дугови, продаја куће...{S} А сада, ето, хвала Богу, испуни се!{S} Али још како се тек обра 
} И он је некада био млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, чивчике.{S} А што у Ту 
арога Мусу, који, на његово изненађење, ето још је жив, и са својом шупељком међ рукама и погну 
 од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те кријем, да после он мене 
 једнако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отишао кући, спремио и т 
ошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, раскидао везе, појасеве око себе, т 
ато твоја глава и отиде!{S} И сад тако, ето!{S} Ја, тако!</p> <p>На питања и прекоре осталих, к 
 доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако ниј 
 и подсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка добила мужа, своју кућу, па већ почела да  
е смео ни да мрдне за њим.{S} И, сад... ето... тако!</p> <p>Софки по овоме би јасно, да се због 
сти).{S} Наша Софка хоће да нам иде!{S} Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и то.{S} А сада,  
ше да причају: — Од увек је то тако.{S} Ето та и та пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га  
но говори:</p> <p>— Како си, снашке?{S} Ето ја данас имала неко рочиште у суду, па ето једва ст 
забрасте снаје не за њих већ за себе! — Ето и сам он, и њега је отац младог женио, па не можда, 
 — довикивала би му Тодора око ушију. — Ето пре три дана послао Арнаутина.{S} Све поздравио, на 
кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показујући рукама на кућу, као откривајућ 
, било колача и других понуда.</p> <p>— Ето! — одговори јој мати и уђе.</p> <p>Софка оста, да п 
ати, кад је виде тамо у кујни.</p> <p>— Ето, снашке, једва стигох, — поче да јој се правда Магд 
азбијеном бравом једва говори:</p> <p>— Ето, ево, све, кћери, све је твоје.{S} Отвори, и узми.{ 
е полете на капију, с узвиком:</p> <p>— Ето чалгиџија!</p> <p>Свирачи су заиста долазили.{S} Чу 
звике одговарао једно те исто:</p> <p>— Ето тако...{S} Газда...{S} Сврши се...</p> <p>И када по 
и са ње кров, димњак, настављао је. — А ето и твоја глава! — И од беса, пића, ударајући се по г 
но гледа, молећи за опроштај, што ће га ето обрукати, осрамотити.{S} Али Софка му мимиком одреч 
еће и радости, што је и то дочекала, да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да је слушкиња одведе 
алавац, довде <pb n="243" /> довели, да ето он, он, ох, он, тражи, и то од кога!...{S} И Софку  
вио, ипак га они још толико поштују, да ето сада његово јединче и љубимче готово што на рукама  
{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сада ето тај Софкин просилац, тај Марко, толико богат, да се 
по гласницима ове паре и дарове, и сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турск 
ми радите?{S} Јесте здрави и живи? — Ја ето, — више као за себе продужи истим оним отегнутим гл 
сада мати на гробљу, кроз неколико дана ето Ускрс и цела ова недеља страсна и плачна, када чове 
одмах с подсмехом помислио, како се она ето спрема, дотерује за мужа.{S} Зато је морала сасвим  
ешко, оволики јад и бол; да ово што она ето сада плаче као никада, јер је ни рођена мати не вид 
есено излетело то: „ох, бре, Марко“, па ето тек сада, после толиких година.{S} И од среће дохва 
 ја данас имала неко рочиште у суду, па ето једва стигла, да и ја пођем на гробље. — И продужуј 
другога: оца, куће, света ради...{S} Па ето и сада, он, своју Софку, — зар је удаје од свег срц 
дела колико мора да је Софки тешко, кад ето хоће да пије ракију, коју дотле није тражила.</p> < 
е и мишице, ослобођени тесноће —мада је ето већ била у годинама — ипак некако још свеже и опојн 
неког, нагрнуше на њу, њену кућу, те је ето сада сасвим уништише...</p> <p>Софка, једва држећи  
ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се ето продужава њеном децом, унуцима, праунуцима.{S} И ко 
 знала шта ће јој поручити и искати, те ето не може сад одмах да његовом гласнику то да.{S} Нег 
 пало у очи, а особито какве минђуше, и ето купио за њу.{S} И после чашћења и гошћења са оцем,  
да му испусти руку, и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се њој десити оно, што се ни једној при вен 
ли, порушили, њу уграбили и сада са њом ето овде стали, да се одморе.{S} Зато тамо испод хладња 
о, колико је страшно ово његово: што он ето мора са тим Марком, сељаком, да се пријатељи, да се 
 да јој покажу како она није сама, како ето и међ њима има које су исто тако несрећне, туже, ве 
> још више да се не почне причати, како ето већ почело да се имање, ханови, продаје и троши.{S} 
сиротео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, какав је и био, још је он, онај с 
ош мање да јој буде бар благодарна, што ето њој, због њене удаје и свадбе, има да захвали за то 
 је зато тако љута, и на саму себе, што ето мора чак и то да ради.{S} А највише је била љута на 
 подсмехујући се и сажаљевајући је, што ето и она већ мора де се уда, истина за најбогатијег га 
да вас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето она, Софка, као свака сељанка, долази да их двори,  
го да је то свршено, то се већ зна, јер ето почеше, као честитајући Марку, на Софку падати масн 
е, што се тиме показује Софка виша, јер ето хоће сама она да игра, а не као остале удаваче, кој 
а од радости.{S} Није знала шта ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као свака <pb n="163" / 
фке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, Софки, има да заблагодари, што ј 
ово најбоља препорука за њен занат, јер ето и они, ефенди-Митини, позвали је да им Софку купа,  
даје неки већи углед и цену.</p> <p>Јер ето свака од њих почела већ око огњишта да издваја од ј 
бе, није удовац, још мање без деце, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} Софка поче осе 
да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од имања само кућицу и в 
бољим годинама, вечито долажење чувених ећима, лекара, бабица, толико бајање, посипање разним в 
 Софка, подиже се и само рече:</p> <p>— Ефенд’м!</p> <p>Али по њеној узбуђености и силини из оч 
ота изићи.{S} Али не преварило то њега, ефенди-Миту.{S} Чим је такву видео, одмах, знајући у ка 
је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је то била она, њи 
ним држањем, пита онај.</p> <p>— Софка, ефенди-Митина! — чуо би се одговор.</p> <p>А у свима ти 
ко, на њу...{S} Само да није она Софка, ефенди-Митина, она би већ знала.{S} Сигурно би могла да 
од Софкиних, да отуда доведе пријатеља, ефенди-Миту.</p> <p>Стана, тек када он оде, кад остаде  
она своја, није Софка девојка, Софкица, ефенди-Митина, већ права жена, своја, ничија више.{S} О 
очима неће бити онај њен велики татица, ефенди-Митица, и зато никада већ неће смети да је погле 
господства, па и нестанак Софкиног оца, ефенди-Мите.{S} Са Турцима и беговима и он пребегао, и  
ресавијеном јастуку, а, с десне стране, ефенди-Мита са испред њих постављеном софром, пуном не  
а софри читав куп, рпа од злата начини, ефенди-Мита чисто кликну.{S} Као да се понова роди и ож 
 препорука за њен занат, јер ето и они, ефенди-Митини, позвали је да им Софку купа, а камо ли н 
имљу око ње највише ради њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га они ј 
астаде гледајући горе, где га пријатељ, ефенди Мита, гологлав, једва држећи се, опкољен хаџијам 
о, сав побеснео, што је дочекао, да он, ефенди Мита, тако што чини, оволико се понижава и на но 
 из родбине, радосни, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зове к себи, јер  
га морати да иде пред судове и тамо он, ефенди-Мита, да се заклиње, свађа и то с ким? — са свој 
дговарала на њихове поздраве, пошто он, ефенди-Мита, са Софком у крилу, заваљен, није гледао ни 
ћа.{S} Горе мушки и међ њима у челу он, ефенди Мита.{S} Он није могао много да издржи и онако г 
 и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више да се спусти, да сасвим си 
рала, сваком причала и казивала о њему, ефенди-Мити.{S} И као да је он тек сада из собе неким п 
ођу и одсвирају.{S} А на питања о њему, ефенди-Мити, мати би одговарала: како јој је баш пре не 
и прича, прекиде и поче да пита о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније са Тодором венч 
родаја.{S} Али о продаји, особито њему, ефенди-Мити, није се смело поменути.{S} Волео је и прис 
дочека не може бити боље.{S} Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим и таку неку <pb n=" 
ао <pb n="22" /> што више Софкином оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он што безбрижније жи 
 куд год је воља.</p> <p>И Софкин отац, ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао с 
а, разним пропалим и мрачним људима.{S} Ефенди Мита, више љут, што је тај лакат са псовком по д 
 изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче у двориште да баца чаше,  
 њима пење.</p> <p>Горе их дочекују.{S} Ефенди Мита са свима се љуби.{S} Али Маркови сељаци још 
Ја све то могу, ја све морам.{S} Ја?{S} Ефенди-Мита!{S} Нећеш, срамота те, срамота вас је (а то 
 свекрва.{S} Она истрча испред Софке ка ефенди-Мити и искрено радосна, чистећи руке од брашна о 
устајале су и, знајући да то она, Софка ефенди-Митина, иде у амам, радознало су ишчекивале да ј 
ада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на оволику лепоту и рас 
баци кесе.{S} Сигурно их је у сама прса ефенди-Митина бацио, јер тако јетко и презриво викну:</ 
ше се између себе љубити.{S} Особито је ефенди-Мита чврсто и јако грлио новога пријатеља, Марка 
d>XVII</head> <p>У саму ноћ дође кући и ефенди-Мита, обријан и очешљан.{S} И, као што је ред, о 
 што си постала <hi>баба</hi>?</p> <p>И ефенди-Мита јој приђе, пољуби се са њом.</p> <p>—Како с 
је и био, још је он, онај стари, велики ефенди-Мита...</p> <p>И узимајући од Магде пушку, бесно 
ед целим светом бити онај стари, велики ефенди-Мита; али пред њом, својом Софком, својим чедом, 
 Цигани како га одозго поче ословљавати ефенди Мита.</p> <p>Они, радосни што их због њега не гр 
— Можеш ли? — доброћудно га поче питати ефенди Мита. — Како си?{S} Имаш ли ракије?</p> <p>Стакл 
{S} Не само тетка, мати јој, него и сам ефенди-Мита би тиме изненађен.{S} Јер никако не верујућ 
реба. </p> <pb n="55" /> <p>— Је ли ово ефенди-Митина кућа?— поче Арнаутин гласно да виче улазе 
ој, отпоче:</p> <p>— Ете, поздравио вас ефенди-Мита и поручио ми да вам кажем...</p> <p>— Ако,  
и, били уверени да ће она, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку, морат 
ко.{S} Ово је мој серај.{S} Ово је та, „ефенди-Митина кућа“.{S} Ово је моја домаћица, а ово је  
 оволике лепоте а и саме ње као, Софке „ефенди-Митине“.</p> <p>И пошто је још у почетку била ув 
ада се Софкин отац вратио, био је први „ефенди“, господин.{S} Лепшега у вароши није било.{S} Ле 
мо она, само из њихне куће, једино још „ефенди-Митина“ кћи што може бити тако лепа, а ниједна д 
а одриче и да се правда:</p> <p>— Није, ефендијице, није, татице!{S} Није, жив ми ти!</p> <p>Он 
ајање, у иронији одговара:</p> <p>— Ех, ех, зар сте нас толико жељни? — И то „нас“ наглашује је 
и нисам мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више  
 ви? — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — настави плачно сасвим разумевши те Арси 
 проћерданог и продатог имања.</p> <p>— Ех, зар да ме сељачки хлеб куне и суза њихова проклиње? 
рила и саму себе као храбрила:</p> <p>— Ех, сигурно ми је ово првина.</p> <p>Као што јој заиста 
о стајање, у иронији одговара:</p> <p>— Ех, ех, зар сте нас толико жељни? — И то „нас“ наглашуј 
 и употребљавале његове речи и изреке. „Ех, тако је то и то, што рекао покојни хаџи-Трифун“.{S} 
о полуокренута, чим се појави, чу општи жагор и дах.{S} Особито се чу како његови, свекрови сељ 
вароши све је више и више нестајао онај жагор.{S} У осветљеном ваздуху изнад главне чаршије, па 
од хладњака, поче овамо да допире силан жагор, не разговор, смех, здравице, него као неко ратни 
ише око капије, до које је ипак допирао жагор, који је храбрио.{S} Али међутим из баште поче да 
искићене, сребрне круне.{S} На то се чу жагор сватова, који сигурно нагрнуше тамо око постављен 
 оних тамо мраморних плоча, које као да жале за њихним лепим телима, која су до сада по њима ле 
: ако не сасвим осиротео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, какав је и био,  
два дочека да изиђе из цркве.</p> <p>Не жалећи, што виде како се њени са својим <pb n="187" />  
илује, да га не омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакујући себе, зато је унезверено грли 
 стари, зна да није због тога, што њега жали, да би се он том лупом пробудио, узнемирио, растер 
, и, као да се она сутра удаје, поче да жали, нариче:</p> <quote> <l>„Јао, јао, јел’те, дико, ж 
и, нека попије и поједе.{S} Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од њега  
реми како она хоће.{S} И ништа да се не жали!</p> <p>И једнако, непрестано је из кесе сипао све 
 хтела допустити да је ико више штеди и жали.{S} Јер, када се већ оволико препатило, онда бар н 
идело се како он, бата им, Марко, чисто жали.{S} И то не толико себе, колико Ахмета побратима,  
певају тад нову песму: </p> <quote> <l>„Жали, дико, и ја ћу жалити.“</l> </quote> <p>Одмах све  
м!</p> <p>А сутра, дању, Софка већ није жалила себе, јер би гледала како је собом, својом жртво 
ње; кад је дошла, доцкан или рано; како жалила и нарицала; кога највише од покојних спомињала:  
сву ту муку и страх материн, више је њу жалила него ли себе.{S} И она је са собом била одавно и 
е њој сигурно тешко, и онда да је почне жалити.{S} Брзо забаци шамију и сиђе.{S} Гласно, као у  
у: </p> <quote> <l>„Жали, дико, и ја ћу жалити.“</l> </quote> <p>Одмах све прихватише.{S} И жен 
на још овде?</p> <p>И на велику Магдину жалост само то.{S} Чак је не позва ни да је види.</p> < 
лас корети, не могући од <pb n="250" /> жалости већ да је гледа тако изгужвану, изгубљену и пот 
бог тога рђавог времена, а највише због жалости у којој су били, остадоше потпуно усамљени, одв 
" /> <quote> <l>Јао, јао, јел’те, дико, жао?</l> <l>Јел’те жао, што се растајемо </l> <l>Растај 
/p> <quote> <l>„Јао, јао, јел’те, дико, жао,</l> <l>„Јел’те жао, што се растајемо.</l> </quote> 
е оно што је њој њихов Марко, можда, на жао учинио, а без њихове кривице и воље.{S} Можда је и  
" /> <p>— Не плачи, бабо!{S} Да те није жао, што си постала <hi>баба</hi>?</p> <p>И ефенди-Мита 
, јао, јел’те, дико, жао?</l> <l>Јел’те жао, што се растајемо </l> <l>Растајемо, а...</l> </quo 
 јао, јел’те, дико, жао,</l> <l>„Јел’те жао, што се растајемо.</l> </quote> <p>— Тето, хајде!</ 
Софку, гледала, као да их је ње највише жао, што ће им она отићи, што њу неће моћи више гледати 
ра на цео дан.{S} Софку је ње више било жао него себе.{S} Узалуд јој је Софка од свакога јела,  
м.{S} Из корита су непрестано као сноп, жар, трептали златни зраци новца у води, по којој је пл 
буктао је велики огањ, трештао разгорен жар, на коме се окретали и пекли прасци и јагањци; из о 
ти, то је долазила од оног великог купа жара, који се црвенећи жарио и светлео и око кога су се 
ући машицом, одвајајући купице угашеног жара, онда по чистом и меком пепелу повлачећи неке меке 
ст, тамо у дну трептати онај велики куп жара, испод миндерлука бити хладноћа од влажних плоча,  
ног великог купа жара, који се црвенећи жарио и светлео и око кога су се сушили пиштимаљи.{S} З 
а, сноповима је обасипало варош црвено, жарко, као крв.{S} Међутим из вароши све је више и више 
а.{S} Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји неговала, св 
 орибаног толико дебелог стакла, она је жедно пила вино помешано са водом.{S} Миленија видећи к 
{S} Одахњује не могући да се прибере од жеђи.{S} И тобож није јој тако слатка и пријатна због з 
пити и осећати како је по грудима пали, жеже. </p> <pb n="174" /> <p>И гле, како јој одмах би д 
он тачно, све онако учинио, како је она желела и осмехнула се на њ.</p> <p>И све, цела кућа, би 
ниле, пошле за онога којега су волеле и желеле, сада се као кају, што су онда биле тако луде, с 
ако већ ништа више не може да мисли, да жели.{S} По њој се могла цела кућа да однесе.{S} Ништа  
да је само њен син, и само му она добро жели.</p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S 
ање протумачио он тако: да као она зато жели да ти ханови на граници остану, што зна да ће он м 
 Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што жели.{S} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли што за њ?</p 
о и о чем другом да се мисли, друго што жели...</p> <p>А што је најгоре, знала је да је, после  
ла, и опијала својим до лудила страсним жељама и осећајима.</p> <p>А оно — шта је било?{S} Сасв 
ење или матере или других, и саме речи, жеље, нагласци, све то, чини јој се, некада, не зна кад 
 Софкине најтајније, најслађе и најлуђе жеље, чежње, страсти, грли је тако силно, да Софка кроз 
ко мало одраслим она је могла све своје жеље задовољавати, чак и најлуђе, оне девојачке!{S} А к 
pb n="235" /> разбуктавати његове личне жеље, страсти, лудости.{S} Овако изучен од ње, како ли  
ра:</p> <p>— Ех, ех, зар сте нас толико жељни? — И то „нас“ наглашује једва угушујући јарост и  
асу и с мало нагнутом главом к њему, да жељно и с пуно поштовања слуша шта јој је муж поручио и 
сваком би цвету налазила по једну своју жељу у сваком цвркуту тица по који неиспевани, неисказа 
га је, за време те његове дуге болести, жена варала са најстаријим калфом из радње, почео да пи 
ну општу женску.{S} Ни старо, ни младо, жена, снаја, стрина, ујна или какав род.{S} Само се зна 
а, Циганкама и другим јавним светом.{S} Жена његова морала је сама код куће да седи и тог свог  
њали у комшилук, да га не би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире постељу, па чак дотле  
ојка, Софкица, ефенди-Митина, већ права жена, своја, ничија више.{S} Од беса стискајући прса, д 
аха до прага кујнског.{S} Стана, његова жена, изиђе и придржа му коња.</p> <p>Он још с коња, ск 
па не можда, него сигурно је ова његова жена, сада свекрва, прво са оцем његовим, својим свекро 
а.</p> <p>Овде је једнако седела његова жена, Стана, са оним слугом, Арсом, који се већ није см 
 — наставља Магда — немој Стаја (његова жена) да погачу препече.{S} Нека гледа да је <pb n="74" 
е се и не диже главу, ни кад уђе њихова жена са послужењем.{S} На старом, малом и доста изабано 
искап.</p> <p>— Да намештам? — упита га жена стојећи пред њим мирно и некако учмало.{S} Из ње ј 
 више хаљина од себе одбацивали.{S} Код жена већ су се сасвим помаљали изнад сукања и фута трбу 
се извали.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код свога мужа, него где се нашло, где се могло.{S 
 Јер, када је знала да никада неће бити жена свога избраника, онога о коме целог живота сневала 
чне ноћи: оно виђење, чашћење и долазак жена, комшилука, родбине, међу којима би она морала да  
 чекајући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити.</p> <p>Ме 
ди још то причају и куну се.{S} Наскоро жена умрла, брат у манастиру, Светом Оцу Прохору, <pb n 
не коње, са којима су се били, нарочито жена му и син, као сродили.{S} А сам он, као не могући  
да види, надгледа.{S} А доцније, кад му жена родила Софку, морала је сасвим да се одвоји од њег 
, шта би за њих имао, преко тих њихових жена поручити им и наредити.</p> <p>Свака би одлазила г 
 долазиле у амам.{S} Нарочито од младих жена, скоро удатих, није се могло опстати.{S} Оне су пр 
{S} А од целе своје родбине, од толиких жена, изабра једну, најмлађу.</p> <p>— Ти, Миленијо!{S} 
 дугуљасто лице издвајало је од осталих жена.</p> <p>Али зато није ни умрла као остале женске.{ 
 „оне“, матере, своје сестре, и осталих жена:{S} Али чим тамо оде, мало после, кад као дознаде  
а се и она са њим, највише ради осталих жена, штогод разговара, шали, почела би тобож Софку код 
а се богати и она улазила у ред имућних жена, газдарица.{S} Ништа и нико код ње није могао да и 
навала света: комшилука, деце, и старих жена, што почеше, као на свакој прошевини, да пуне кућу 
нога Марка разлеже се такође силан плач жена и њихно нарицање.{S} Особито се истицало нарицање  
и оцеви са њихним женама, тако и они са женама својих синова.{S} А сада, само њему се не да, са 
ене ракије, да одлази у кујну и тамо са женама да се разговара.{S} И да би се оне још више осло 
уће, прага кујнског, он је онда предаде женама, да оне тамо у кујни још неке обичаје посвршавај 
вета.{S} Све се капије црнеле, испуњене женама, особито девојкама, које су из свију крајева вар 
ав, једва држећи се, опкољен хаџијама и женама, чека — и поче да виче:</p> <p>— Где је моја Соф 
у руке, ноге, тако да су морали, вучени женама, одлазити кроз капиџике чак и прескачући преко з 
 по обичају са свима девојкама и младим женама из родбине и комшилука оде у амам, да се искупа  
или са матером разговара или са осталим женама здрави, а не, као до тада, да и не застајкујући  
спред кујне, међу матером и међ осталим женама, била и Софка, и кад би му она полетела у сусрет 
, онако, како су њихови оцеви са њихним женама, тако и они са женама својих синова.{S} А сада,  
зобилан, увучен и пун раскоши, са лепим женама и раскошним оделима, а још раскошнијим јелима и  
теним рукама, везаним вилицама, опкољен женама, са женом, свекрвом, више главе, која, сасвим за 
могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Доста, не врачајте много!{S} Јер, косе ћу да в 
а.</p> <p>А међутим, Софкиним одласком, жене и девојке као да се сасвим ослободиле.{S} Од паре, 
о, радосно.{S} Ако би пролазила улицом, жене су је на капијама стојећи дочекивале и нудиле је,  
пута, одмах би се цела родбина стицала: жене, тетке, <pb n="6" /> стрине.{S} Мужеви као да нису 
ају водом, певајући заједно са њима.{S} Жене су се познавале по јачини и ширини гласова.{S} Вод 
али се на Цигане и секли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза 
клањајући се испред ње, дочекаше је.{S} Жене, све зарадоване, и тим Софкиним доласком сасвим ос 
о боду круте, длакасте хаљине њихне.{S} Жене, сасвим ослобођене, почеше Софку из почетка бојажљ 
 највише баба-Симку, повуче се горе.{S} Жене одахнуше.{S} Знало се да више неће силазити, већ ћ 
...</p> <p>И заиста, ускоро то и би.{S} Жене су око ње још лежале и париле се, али девојке већ  
м динар и викну доле ка кујни:</p> <p>— Жене, ракију за чалгиџије!</p> <p>Свирачи, зарадовани н 
 застидивши се, задржаше чаше у руци, а жене поустајаше уплашене.{S} Али она виде како се Марко 
ошао, када је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвршавале што треба: и оно ку 
апиџик већ почеше долазити из комшилука жене на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Т 
у реду, једно за другим.{S} На капијама жене, девојке устајале су и, знајући да то она, Софка е 
} А међутим да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, кући, не може — свршено је!{S} А то њ 
ј не као у девојке, но као у сваке нове жене, засићене насладама, набрекла, пуна и издвајају јо 
гор.{S} И они, и ова кућа, и ове њихове жене, онако у својим крутим футама, још крућим и чак до 
офки.</p> <p>Отуда од Софке растера све жене, особито оне из Турске, које сигурно сада први и п 
а спавају...</p> <p>А овамо по кући све жене, особито млађе, биле су тако лепо обучене, све у с 
у чакширама — а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао млађи, — већ у панталонама и  
оде са њиховог бунара, почеше да долазе жене, она, као да се сакрије, побеже, уђе у кућу.{S} И  
амљеност од свих па и од саме ње, своје жене, никада она чак ни изразом лица, покретом, а камо  
 од куће, од родбине, па чак и од своје жене, у кући се ипак живело исто онако раскошно и у изо 
, где да се извали.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код свога мужа, него где се нашло, где се 
о на само, миран, комотан као код своје жене.{S} И онда, да не би то њено одбијање протумачио о 
ли, виђали једно другог, па чак и своје жене.{S} И онда, добро нахрањени, а већ исушени од силн 
ебео и јак.{S} Прса му гојна као у неке жене.{S} Уста му се губила у здепаст, кратак врат и под 
о, него што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S} Зато је више пио и наређивао с 
још јаче и слободније почеше.{S} И саме жене одахнуше видећи га расположеног.{S} Јер због њега  
син грлени глас, глас младе, мале, пуне жене и тек сада, после удадбе, сасвим развијене:</p> <p 
пљен.{S} Мати и друге јој тетке и старе жене остале су код куће.{S} Једино што је пошла баба Си 
 </quote> <p>Одмах све прихватише.{S} И жене око Софке дигоше се.{S} И оне одоше тамо, измешаше 
илазило.{S} Тако су онда из њих могле и жене, које су биле око тих својих пецива, кришом, колик 
нео, већ су јој се сви смејали, особито жене и то старе, <pb n="207" /> сасвим у годинама, јер  
, где нема метежа, већ се чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу.{S} Неке пролазећи поред 
у њих, овамо до кућнег зида, клечале су жене, већ засићене јелом и пићем.</p> <p>Када Софку угл 
вече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада тамо по кући, спремајте и удешавајте!</p> <p 
а и он, као у инат, као светећи се њој, жени, и своме покојном оцу, одмах овамо код ње, Софке.. 
 ханове, и све! — Па се окрену и викну/ жени: — Иди, мори!</p> <p>— Шта? </p> <pb n="190" /> <p 
.</p> <p>Доцније, када је требало да се жени, пошто <pb n="23" /> већ није било у вароши, као п 
 Чак, као у инат њима, а највише својој жени, када се разболео, није хтео да каже, да се потужи 
} И као у неки инат, као да се први пут жени, тако велику и сјајну свадбу правио.{S} Узео истин 
 због самих себе — саме се том удајом и женидбом загреју.{S} Ваљда их она подсети на њихне удад 
љаци, да би што више радне снаге имали, женили своје синове још као децу, узимали за њих одрасл 
гурно кројеним и шивеним када су се они женили, и зато су им једва до кукова допирале.{S} Али з 
 лактови и колена га издају, јер га оно женино цвиљење као неко уже око врата стеже, не да му и 
о.{S} Између њега и тамо те собе, куће, жениног цвиљења <pb n="216" /> изгледа да све је било с 
! — Ето и сам он, и њега је отац младог женио, па не можда, него сигурно је ова његова жена, са 
ући!{S} Да, заиста, нико се од њих није женио ни удавао друкчије до овако!{S} И сам он, кад се  
увек певала, када се ко од њих удавао и женио: </p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку у 
 све чинисте што хтедосте; своје синове женисте и изабрасте снаје не за њих већ за себе! — Ето  
а, везаним вилицама, опкољен женама, са женом, свекрвом, више главе, која, сасвим заборавивши д 
ог маћехе јој, што није у реду да он са женом излази а код куће остављају саму и толико већ вел 
осећи и забацујући плећима са сваком се женом, како која из комшилука <pb n="64" /> наиђе, здра 
отнији од њих.{S} Са сваком се старијом женом здравила, разговарала и застајкивала.</p> <p>А и  
<pb n="110" /> ће ова доћи са још којом женом, тетком или стрином, па ће оне, никако овамо код  
јој.{S} Из целе ње бије она чиста бела, женска сређеност, засићеност, а која се код ње највише  
 подбратка и вилица, почела она млечна, женска белина.{S} Нигде, ни по потиљку, ни око ушију, н 
кадања Софка, а не ова, сада, као свака женска и ствар, за паре купљена.</p> <p>— Аха! — чу Соф 
 прилику.{S} И она је после, као једина женска, која је вечито била код куће, чак и за време на 
 није била обична, свакидашња, за новац женска.{S} Она је била богата, са грдним имањем, што јо 
је ту у дане, суботом, када се знало да женске иду на купање.{S} А све морају ту да наиђу.{S} З 
ушки претварају се у једног мушког, све женске такође опет у једну општу женску.{S} Ни старо, н 
није, када Софка поче да показује знаке женске лепоте; кад јој њене другарице у игри почеше одј 
ене; да по кући, по дворишту шуште меке женске хаљине; да се виђају лица бела, нежна, очувана и 
, моћи својом силном лепотом све остале женске иза себе бацити, а све мушке по кући — не гледај 
p> <p>Али зато није ни умрла као остале женске.{S} Једнако, не пропуштајући ниједан празник, од 
 /> капиџик у комшилук, па ни међу саме женске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не 
у, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, покрива.{S} Није лаж.{S} Живи људи још 
едала би како се разилази свет, особито женске, када почну из цркве да излазе где су биле не то 
по неколико зрна годишње рађале.</p> <p>Женске су имале само да се што лепше носе, ките, и да з 
 на коњима — а све кришом ноћу — у неки женски манастир одвели, и не показаше прамен њене осече 
и једнако одржава: прво, онај узвик међ женским светом: „ао, што код Хаџи-Трифунових беше на сл 
огнутом главом, увијеном старим прљавим женским шаловима, да му не би озебле очи, на које је је 
поштовање, а никад друго, као о осталим женскима.{S} Зато је она могла увек да буде слободна. < 
кућа, осветљена и пуна топлоте од људи, женскиња, њихна одела, мириса, поче као да се креће и н 
г ужурбаног и радозналог света, особито женскиња.{S} Али Софка је све то знала унапред и јуначк 
е био најбољи и најмеродавнији оцењивач женскиња, које би бегови доводили за себе.</p> <p>Доцни 
их чизама са мамузама; онда звецкање на женскињама од тешких и дугачких до испод појаса низа од 
и само грљење и љубљење доле у кујни са женскињама.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође време 
p> <p>Долазио би кући заједно са јавним женскињем.{S} Ту би продужавао, а она би сама морала да 
ога оно њихно натпевање између мушких и женских, наизменце.{S} И то понављање истога стиха са з 
кав род.{S} Само се знало за мушко и за женско, и онда једна мешавина: стискање, штипање, јурењ 
н му, такав је, блед, сув и танак; више женско но мушко.{S} И зато он не може ни да га гледа, н 
шири, мешајући све међ собом, и мушко и женско.{S} И сигурно зато би је онда почињао обузимати  
стара одвајала.{S} Била више мушко него женско.{S} Вижљаста, сува и црномањаста.{S} И нико се н 
ошла румена, врела, и то од оног тамног женског руменила; како им се очешљане косе све више раз 
но, као на дану, угледао голу, раскошну женску како се купа и чешља косе и као да га к себи зов 
г, све женске такође опет у једну општу женску.{S} Ни старо, ни младо, жена, снаја, стрина, ујн 
а и браству будућег вођу и старешину, — жену и сина превео овамо.{S} Купио ову кућу.{S} Навукао 
своје гордости и господства, узео је за жену.{S} И заиста, није се преварио.{S} Као из воде, по 
 панталонама и капуту, више гледајући у жену него у кћер.{S} Али Ната то не примећује.{S} Сва с 
та, била сигурна у то: да он сада своју жену мучи, испитује, да му она призна, како је заиста ж 
ућу.</p> <p>— Кажи ономе слепцу (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита. 
ије, ефендијице, није, татице!{S} Није, жив ми ти!</p> <p>Он, узимајући је у наручја, носио би  
и, он, да не би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад о 
о!{S} Наздрави, дедо!{S} Здрав си ми! — Жив си ми! — Аха!</p> <p>А са тим халакањем, усклицима  
 који, на његово изненађење, ето још је жив, и са својом шупељком међ рукама и погнутом главом, 
оче да се прелива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и бљешти.</p> <p>Затим једнако брекћу 
у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуда враћао, 
S} Истина није знао за себе, али је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, где га 
ма седао, него што их је подсећао и био жив сведок онога шта је било...</p> <p>И онда све горе  
ебе живео, радио, — ипак, док је он био жив, они су се под том његовом суровошћу и строгошћу ос 
 одавно сви по кући будни, опет се нико жив не показује нити миче.{S} Па ни алат, већ оседлан и 
принесе руку, коју она пољуби.</p> <p>— Жива била, кћери! — ослови је.</p> <p>И пођоше сви кући 
на он, да, док није сина родила, она се жива није чула.{S} Истина, ни тада, са сином, није смел 
рсе, чедо моје!{S} И теби срећан дан, и жива и срећна ми била!</p> <p>Софка са великим послужав 
поче половина да увија, и прса јој, као жива, тако уздрхташе и полетеше.{S} Чу само како Марко, 
ова и намештаја имали би више година да живе.{S} И због овако намештене и искићене куће и сам к 
оворио: „О, о, погле, ови баш почели да живе; погле како се удесили.{S} А ја овамо могу без иче 
ше што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају, да су заиста у 
ора, могле слободно да дишу, крећу се и живе.{S} Била је готово срећна због тога, и одмах слатк 
руку оцртавао, појављивао, слике се као живе издизале, — а тај вез и шаре биле су тако тешке, д 
, прво са оцем његовим, својим свекром, живела!{S} И овај сада његов син није његов син, него в 
итује, да му она призна, како је заиста живела са својим свекром, његовим оцем, док је он био м 
мало богата, али тада доста оронула.{S} Живели су од кирије од неколико оронулих дућанчића при  
елили из Турске.{S} Али, као да нису ни живели, тако се за њих овамо горе, око цркве и у правој 
залудити.</p> <p>Тако и мушки; и они су живели неким „њиховим животом.“ Нигде их није било.{S}  
 па чак и од своје жене, у кући се ипак живело исто онако раскошно и у изобиљу.{S} Софкина се м 
 кога се причало да је са свима снајама живео.{S} Тада Софки би јасно оно силно рађање деце, ма 
 помагао, пошто је сваки од њих за себе живео, радио, — ипак, док је он био жив, они су се под  
о, тамо са оцем по тим хановима седео и живео са Циганима, разним пропалим и мрачним људима.{S} 
 неколико њива и винограда, да би могли живети.{S} И она, када остарела, никада <pb n="19" /> о 
 стари људи, који, не што им се не мили живети, него што виде колико их њихови у кући не пазе,  
<p>— А како твоји на селу, јесу здрави, живи?</p> <p>— Живи, живи, газдо! — поче Магда, једнако 
селу, јесу здрави, живи?</p> <p>— Живи, живи, газдо! — поче Магда, једнако вртећи се и чисто ст 
нске, заједно, покрива.{S} Није лаж.{S} Живи људи још то причају и куну се.{S} Наскоро жена умр 
/p> <p>— О, алат!{S} Ја, алат!</p> <p>— Живи ли сте? — Чу како газда само ослови и брзо поред њ 
ји на селу, јесу здрави, живи?</p> <p>— Живи, живи, газдо! — поче Магда, једнако вртећи се и чи 
да се пријатељи, да се љуби, са њиме да живи.{S} Па, поред свега тога, ето још и она — „неће“,  
да не мисли, као остале девојке само да живи и због тога да је срећна.{S} Целог дана, од јутра  
но благодарности, што се даје и њему да живи.{S} Од њеног одела, простог, али новог, јаке футе  
дела и непрекидном труду да се што дуже живи.{S} Зато их увек и било по околним бањама, где су  
новац да шаље, те да он што безбрижније живи, учи и што више научи.</p> <p>И заиста, када се Со 
 говори им: како и он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као неке накнаде, утехе.{S} 
 у тишини.{S} Једнако се гледало, да се живи што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе  
миран глас:</p> <p>— Како сте?{S} Јесте живи?</p> <p>Софка, и сама чекајући га са свећом више г 
ми?{S} Шта ми радите?{S} Јесте здрави и живи? — Ја ето, — више као за себе продужи истим оним о 
n="9" /> ништа ниси чула?{S} Где си?{S} Живиш ли?{S} Како ништа?{S} Зар ја, што не силазим доле 
е се то спаја у једно, и све, као нешто живо, заједно са месечином иде, креће се.{S} Креће се и 
Маркове, са којим је био спојен сав њен живог и то онај живот тамо, док су били у Турској, на с 
х њихових мушких, јер цео остали живот, живот на улици, по комшилуку и чаршији, трговини, прода 
дети, а иначе нигде, јер и њихов се сав живот састојао само у раскошном ношењу одела и непрекид 
самљеност и повученост престајала и сав живот, који је до тада био ограђен и спречаван и угушив 
им одвоје од рада, брига, деце, и осете живот.{S} И тада, пошто се и пре саме свадбе дуго ради, 
тњом бар њих, оца и матер, ослободила и живот им осигурала...</p> <p>И наслоњена у кревету, држ 
шима, а у ствари свој стари распуснички живот са чочецима, Циганкама и другим јавним светом.{S} 
ивот тих њихових мушких, јер цео остали живот, живот на улици, по комшилуку и чаршији, трговини 
е губили.</p> <p>И у томе је био једини живот тих њихових мушких, јер цео остали живот, живот н 
 пун, сладак и раскошан био нови брачни живот њенога детета.</p> <p>Свирачи засвираше.{S} Тодор 
е, у њиховој кући знало се само за онај живот, изобилан, увучен и пун раскоши, са лепим женама  
м је био спојен сав њен живог и то онај живот тамо, док су били у Турској, на селу, јер овај по 
ачувала ту своју спарушкану лепоту, цео живот провела у лечењу, неговању, купању и пржењу тела. 
а да све је било свршено и пропало: цео живот, детињство, отац, мати, нарочито проклети отац.{S 
 јер овај после у вароши није за њу био живот, остављена сада од њега овде, у вароши, међ туђим 
ти и тиме као улазити, појављивати се у живот, док све остале дане, целе зиме било је сасвим ми 
, изгледа да су налазили сву драж свога живота.{S} А да би у томе што више успели, гледали су д 
едва издржавши неколико месеца брачнога живота, продужи тобож своја путовања по варошима, а у с 
ањама, где су се опорављали од неуредна живота, да би се после могли приликом прве гозбе, славе 
о ко зна пре колико година, ваљда целог живота један пут, ваљда још у почетку брака, прве брачн 
ко добро.{S} И Софка зато доцније целог живота није могла себи да опрости: како да она то не ос 
ена свога избраника, онога о коме целог живота сневала, кога у сновима и мислима љубила и грлил 
 којих је он толико дрхтао и имао целог живота страха, излете из собе и тамо у дворишту паде ка 
аш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, ту се превари!{S} Али откуд је могла и знати?{S 
да су што беље, што страсније.{S} И циљ живота да им је тај: која ће од њих, једнако негујући с 
тило, те опет наставио свој стари начин живота.{S} Као и пре, када је био нежењен, морало се ње 
илно рађање деце, ма да мужеви већи део живота проведу на печалбама, и она онолика сличност међ 
} У опште дан је био чист, топао, и пун животворне, балсамске свежине, као што су дани пролећа  
и мушки; и они су живели неким „њиховим животом.“ Нигде их није било.{S} Ма да им је магаза бил 
тере и куће, — и она са тим заједничким животом, са светом ићи, излазити.{S} А међутим она ништ 
а изложена тешком сељачком и планинском животу, одвојио и оставио код куће.{S} И чак послао је, 
вујући себе, својом удајом, и одржава у животу, и зато ће јој увек бити тешко на души, када га  
тим овамо Софка је грцала, као никада у животу.{S} У мало што није на глас јаукала, тако је пла 
 зашто, поче дрхтати.{S} И што никада у животу, поче осећати како јој душа, сва њена унутрашњос 
</p> <p>И Софка осети како још никада у животу није видела овако сунцем опаљено и отврдло али т 
и, оста сасвим сама.{S} Тада први пут у животу, тако пред дверима, у средини цркве, осети она ц 
лику децу изродиле, тек тада први пут у животу виде, као да се први пут тада заволе и заљубе је 
пут, настала свађа.{S} Ваљда први пут у животу што му се она, мати, испречила, није хтела да пр 
есеније бивало.</p> <p>Софка први пут у животу виде јасно испред себе, кроз двери, часну трпезу 
 матер гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од кострети.{S}  
и са узнемиреним, набреклим и ознојеним жилама.{S} Све су још једнако биле разузурене, никако д 
ашли је у купатилу мртву, са пресеченим жилама.</p> <p>Па чувени деда Софкин, Каварола.{S} Мест 
страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од таквога његовога гласа укочише и сва она поче д 
{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао, да је овај појурио и  
!{S} Отац још није отишао.</p> <p>— Дај жилу! — Чу се из собе.{S} Томчин крупан глас.</p> <p>Сл 
крајеве, да се приликом доношења хране, жита, не би реметио кућни мир и раскош.{S} А око куће с 
игурно, слободно, не откинувши ни једну жицу, расправи је, па чак, као да то није туђ посао, ве 
м, својим чедом, после ове њене оволике жртве ради њега, губи све: и поштовање, и дивљење.{S} Ј 
е, јер би гледала како је собом, својом жртвом и оним својим ноћним мукама, бар остале усрећила 
и тетку, толико се журила са том својом жртвом, и посла је оцу са поруком: да пристаје.{S} Не с 
штвом и пожртвовањем.{S} Јер том својом жртвом толико убија себе: да, ето, полази не само за не 
ог, него чак и за само дете.{S} Толиком жртвом сигурно ће запрепастити и задивити све.{S} И у о 
ремена да поправи, да се покаже како се жртвује, приноси себе ради њих.{S} И то само ради њих,  
 она пристаје, не што хоће, него што се жртвује ради њих, да њих избави сиротиње и беде.{S} Зна 
век бити на терету, пошто га она собом, жртвујући себе, својом удајом, и одржава у животу, и за 
ило, и уз оно ноћно, издвојеније и јаче жуборење реке, клапарање воденица, а више њихних глава  
.{S} Све, особито девојке, које су тако жудне биле весеља и ора, ослободивши га се, као да га и 
а шта толика радост, тако дуго чекање и жудња...{S} И зато, када се већ једном чу одозго свирка 
овором, кикотањем, радосним узвицима од журбе.</p> <p>И поче и пре купања: голицање, смех, наба 
на бунарима, тек по који бат улицом!{S} Журећи се, ако прође тек по који слуга, чирак, носећи и 
S} Немајући кад да чека, стаде до врата журећи их, и Марка и саму њу. — Хајде, хајде, де!</p> < 
р, каква низа дуката.{S} Зато Софка, не журећи се, пусти Марка испред себе.{S} Пролазећи поред  
није на то његово ћутање поче ашчика да жури.</p> <p>А Софка је знала куда је позива, шта значи 
и се <pb n="57" /> матери: да се она не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, док она буде  
и свежа.{S} Иде полако.{S} Никада се не жури, већ несигурним корацима с увученим рукама у недра 
ед свега што је знала да не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и против своје воље 
 n="97" /> <p>Доле, у кујни, где се она журила и по великој синији ређала чанке с јелом да горе 
ра, готово она пробуди тетку, толико се журила са том својом жртвом, и посла је оцу са поруком: 
p> <p>— Иди, иди, дошао неко! — поче је журити мати.</p> <p>Док је Софка ишла путањом поред бун 
свет и растура, — поче она Софку одозго журити:</p> <p>— Хајде, Софке!{S} Време је, Софке!{S} Т 
 <p>— Нека, Софке, ја ћу! —одби је она, журно отварајући капију, на којој је чекала мајка, стој 
 хан и село.{S} Сигурно сада кућу и све журно спрема за свадбу.{S} И онда целог дана овамо шаље 
е гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже журно — и то не средином калдрме, већ крајем, као да је 
 кући, спремајте и удешавајте!</p> <p>И журно, као бежећи од те теткине куће, а у ствари од Соф 
 местимице почађавелом хартијом, допире жута, мрка светлост.{S} У кујни светлуца мала лампица,  
 воде према светлости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар.{S} Чује се свирка.{S} Он,  
 њихови велики, тешки послужавници, оне жуте широке тепсије; па онда испред њега, где он седи,  
чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије.{S} Софку, чим то чу од матере, а добро је 
 драж од оне лаке, чисте кошуље, готово жуте од <pb n="78" /> многе свиле; од оних дугачких, и  
огурен, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око очију и 
иким чирацима.{S} И све скоро орибано и жути се и одудара од црвенила осталог намештаја и јасту 
асме.{S} Кратак, доста отворен јелек са жутим ширитима као и шалваре са великим колутовима око  
 не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчатим прстима, те је она сама морала кашичицу 
о Цигане, и Циганке.{S} Циганке у новим жутим шамијама, старим антеријама, беже испред њих и, к 
шке, црвене као крв шалваре, са великим жутим колутима од срме око џепова и ногавица.{S} На прс 
 а особито са оним од многог рибања већ жутим као восак старим степеницама.{S} Цела она, са тим 
о и очишћено, јасно је одударало својом жутином од црвенила намештаја.{S} Поред она два прозора 
ико пуна и дугачка, да јој злато својом жутином покри цела прса.{S} И сама Софка, која је била  
џепова и ногавица од поређаних златних, жутих гајтанова.{S} Софка их је већ јуче пробала, да ви 
чене сунцем главе и иза нажуљених јој и жутих руку, помаљала се и белила као млеком наливена та 
 њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жутој таслици дувана, све то метнула испред себе, па за 
е кошуље.{S} Једнако се још забрађивала жутом, простом и јаком шамијом, једнако опасивала футом 
светом, него као негде далеко, на неком жутом песку, усред неке пустиње и све се то спаја у јед 
 гласу јој дознала више него што треба, за то јој онако кратко, суво и одговорила:</p> <p>-— До 
а би они мислили да она у велико спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, ноћно, седење, ц 
ад, осећајући се пред Софком као крива, за те своје наде и мисли о њему, своме мужу, стидећи се 
 отера га, најури.{S} Јер, после овога, за Софку све се свршавало.{S} Ништа више није помагало. 
слутила, надала се да ће их можда сада, за Ускрс, пошто није толико време долазио — ваљда једно 
иди, да и она није баш онаква и толика, за какву се издавала.{S} Затим, по обичају, и поред тог 
ање да сања.{S} Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји не 
 да на својим тешким, воловским колима, за ханове пренесу еспап, као: велики грумен соли, каце  
њи, <pb n="5" /> и људима по затворима, за време Ускрса, Божића или славе, три дана морало се с 
 кућу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, за сада тата нема такву кућу, каква треба за тебе, али  
ета, која није била обична, свакидашња, за новац женска.{S} Она је била богата, са грдним имање 
, свилена провидна одела.{S} Јер сутра, за Бога, треба да се покажу сватовима новога пријатеља, 
ћа, не продаје за онолико колико кошта, за добит, него више да му се као сваком новајлији, особ 
е то за матере оних Софкиних другарица, за које је Магда слутила да их Софка не воли, особито М 
очи и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао, да је овај  
ојој био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала са најстар 
иле лично његове, него ове, свакидашње, за које је знао да их сви остали воле.{S} Чак поче одоз 
</p> <p>— Свекре!{S} Шта дајеш, свекре, за снају?</p> <p>— Све, све... —поче он.</p> <p>— Не св 
 као изложена, стоји отворена за госте, за тај свет споља из вароши.{S} И сада по њој, што јачи 
га краја.{S} И онда оне језовите приче, за које се у вароши знало, веровало, али се о њима не в 
ења, и блејања јагањаца, да и он оде и, за свој новац, купи најбоље и најугојеније јагње, одмах 
сима, са силавом и гуњом, сагињао се и, за чудо, сам својом руком, а не ногом, намештао је и до 
бунара.{S} Здепасти, али танких ногу и, за чудо, чисто као човечијих, тако округлих, паметних о 
, ето, полази не само за не равна себи, за недрагог, него чак и за само дете.{S} Толиком жртвом 
амо у кујни, око куће, и овамо, у соби, за трпезом, све више су се међ собом мешали, као сједињ 
о, да је слушкиња одведе и тамо остави, за удавачу зна се шта је: испрошена је, и за два три да 
ча о њиховом чувеном чивчији деда Вељи, за кога се причало да је са свима снајама живео.{S} Тад 
има видела.</p> <p>Већ за прамбабу јој, за чувену Цону, не само по вароши, него и по околним ва 
 уза зид доксата, донесу клупе и астал, за којим ће свирачи <pb n="167" /> седети.{S} А за њега 
јаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним топлим, једрим телом, уноси се у њу и само је  
 да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање, први пут што се тамо заплака.</p> <p>Цео ам 
 прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четвртасту и широку кост.{S} Затим она виде како 
 гледали у онај црвен, свилен, свадбен, за двоје широк јорган.{S} Софки се учини као да је гола 
е ће кирије, закупнине, новац бити њен, за њену личну употребу и својину.{S} И зато почеше да в 
 од куће, паде једном у постељу и брзо, за неколико дана, издахну.{S} Томча, и ако му јавише, н 
му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за њих је било свето.{S} Нису могле замислити, да би он 
нема такве широке и велике, нико онако, за тридесеторо, дугачке, једноставне пешкире преко коле 
 сад око ње по кући, дворишту догађало, за њу није постојало.{S} Она је једино знала и мислила  
рне радости, Марко се окрену њима тамо, за трпезом, свима, а највише најстаријем у челу софре,  
е од ње.</p> <p>И, као у накнаду за то, за то своје малочас понижење пред Софком, он, чим изиђе 
лачно да га кори.</p> <p>— Зашта, тато, за какву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја ов 
и лешкари.</p> <p>А често, испрва тихо, за себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па 
не ова, сада, као свака женска и ствар, за паре купљена.</p> <p>— Аха! — чу Софка како он чисто 
шла, да потражи на послугу какву ствар, за коју је само она, свекрва, знала како изгледа и где  
мештајући је и дотерујући је...{S} Јер, за Бога, — говорила би јој тада мати, сва срећна — отку 
руку, обучена, чак и са папучама — јер, за бога, сутра, чим зора, она мора да порани, прва она  
 саму, да се обуче и накити за вечерас, за прошевину и „пијење“, — ништа је то не потресе.{S} И 
ођу овамо у велику <pb n="205" /> собу, за софру, Софки се учинило да их не зову, што без њихов 
 двориште, ора...{S} А за ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} Још мање што од ње  
била у ватри и заносу.{S} И напослетку, за чудо, та њена грозница, болест, добро јој дође, особ 
н, на глас је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ах 
дан пангур да наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошку“ да пијем. — И б 
ова рођена; као што опет <pb n="134" /> за Марка у Ахметовој кући није имао ни харема ни ичега  
рко том подигнутом руком <pb n="218" /> за нож на себе, на своја прса, срце, само што поче да б 
то би је бунило, од чега би презала.{S} За њу није било ни од каквог мушкарца опасности и зато  
p>— Хвала, тато!</p> <p>И сиђе доле.{S} За собом чу како сви, и отац и мати, као одахнуше у опш 
е паше да мења и у „сургун“ да шаље.{S} За сваки народни посао, било за какву нову школу и цркв 
 га видео како срећан облеће око ње.{S} За Софку је јасно тај његов осмех говорио: „О, о, погле 
 не видеше, али по оделу га познаше.{S} За њим је силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасви 
уф“, „Јусуфче“ како су га сви звали.{S} За све Маркове браственике био је он као неко вуче, нек 
о и око кога су се сушили пиштимаљи.{S} За Софком уђоше и остале.{S} И чим се за њима затворише 
 које су вечито шуштале успављујући.{S} За тај чивлук, нарочито за ту кулу, толике су приче и б 
суф, готово одрасте у Марковој кући.{S} За њега се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, нај 
оћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била највећа срећа, кад дође к њој и каже јо 
ски говорио него свој матерњи језик.{S} За све је био туђин и стран, нарочито за толику родбину 
 двориште.{S} Силазио је и у подрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била при руци, давала оба 
} Чак је неке, причало се, и убијао.{S} За све време, док би он путовао по Турској, по трговини 
стога, што се сутра удаје, иде мужу.{S} За све то Софка је знала и била према томе унапред одав 
ћ зреле.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} За цео је тај крај, још не насељен сасвим, већ из сељач 
где је била скупоћа, досељавала овамо — за све њих она је била њихова „снашка“.{S} Свуда су је  
, како све то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово много неугодно, а камо ли што мор 
S} Ено им свадба, двориште, ора...{S} А за ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} Јо 
е.</p> <p>— Па колико можеш, Тоне.{S} А за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашк 
 ће свирачи <pb n="167" /> седети.{S} А за њега да се донесе троножна столица, са малим, од сам 
Ти већ знаш то.{S} Радиш са вином.{S} А за затвор на подруму знаш већ какав је сигуран!</p> <p> 
 сада тата нема такву кућу, каква треба за тебе, али ће то тата теби....</p> <p>Глас му је био  
ућу, да спреми у великој соби што треба за таста.{S} Софка, чисто укопана <pb n="241" /> остаде 
ане, па онда се окрену к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа  
 опет наређује да од њих оставе за њега за сутра.{S} И то се толико дана гомилало, да ускоро по 
о.{S} Или новац, што је узајмио од њега за радњу, није вратио; или није га ни уложио у радњу, в 
тољима, да није барут уквашен.{S} Слуга за то време отрча до капије, отвори је, и оста да држи  
 а највише и због тога, што су знале да за сада, овога вечера, неће долазити ниједан <pb n="160 
 сигурно знало, да ће он ту седети и да за себе тако и уређује.{S} После нареди да се свеће у ч 
 Она га узе за руку, али не као свакада за прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четврт 
се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу навлаш кратко, чисто ошишане, и то не глатко, 
их руку крв један од другог.{S} Од тада за њих двојицу није било вере, ничега.{S} Маркова кућа  
, чирак, носећи из чаршије што је газда за кућу накуповао, а обично на машине навлачене и испег 
е да му спомене) обећао паре, зар би ја за тебе, пезевенк један, дао моју кћер? — И у том „за т 
> <p>Али та мирноћа материна не потраја за дуго.{S} Он, не само што продужи слати те гласнике и 
 уништен.{S} А већ кајмакам или спахија за какав данак, десетак, није смео ни да привири.{S} Је 
Све се пренуше уплашено, да их амамџика за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се и она, стојећи  
да су други помагали, придржавали Марка за рамена и главу, која му се климатала, Арса је ипак т 
на тетка шта ми Софка воли, па је тетка за њу ово спремила.{S} И много да ми поздравиш Софку, С 
на, као да јој је ово најбоља препорука за њен занат, јер ето и они, ефенди-Митини, позвали је  
све то није требало.{S} Одавна је Софка за све то знала: и зашта отац једнако тамо седи у Турск 
док је Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жутој таслици дувана, све то метнул 
хотећи да је поштеди, да се не би удала за каквог њиховога сељака и била изложена тешком сељачк 
отпуно задовољна, што никоме није имала за шта да завиди, те се због тога никад није осетила уз 
 од увек, откако памти за себе, — знала за све.{S} И као што је, никад ни за шта не питајући, о 
 Томчиног одласка бивала луда, не знала за себе, да би, онако пијана, ноћу падала и онда звала  
наест година, ипак би се свака сматрала за срећну, што у тако богату кућу иде.{S} Дакле, ни он  
оја је какву питу умесила, и шта донела за раздавање; кад је дошла, доцкан или рано; како жалил 
загорелости од пића, већ што није хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге 
рица а не она Софка, која је свима била за углед.{S} И што би толико луда, те пре но што пође г 
ржала со и конопља, она је више служила за обрачунавање са чивчијама и давање под закуп земље,  
у били по граници, који су више служила за шверц, крађе и пушкарање између Арнаута, него за трг 
ила сасвим обукла.{S} А и није налазила за потребно, пошто је знала да ће они, што ће почети са 
о није ни испраћала, јер да је излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући се, морала да о 
 била срећна.{S} Ниједна да је полазила за дра